Uvažena predsedavajuća, poštovani ministri, kolege poslanici, mi smo jutros imali sednicu Odbora koja je razmatrala ova četiri predloga zakona. Ono što mislim da negde treba dopuniti u smislu informacije građanima a to je da ovim predlogom koji se odnosi na izmene i dopune Zakona o poreskom postupku, treba reći građanima da uvodimo i olakšavamo mogućnost servisiranja kredita. To znači da ukoliko otplatite glavnicu prema poreskoj upravi, kamatu možete reprogramirati ponovo, što do sada nije bio slučaj.

Mislim da negde i Ministarstvo finansija i Vlada Republike Srbije prepoznaju potrebe ne samo privrede već i samih građana Srbije da olakšamo ovo vreme koje nas je zadesilo kada je u pitanju pandemija i negde paralelno idemo sa time da dajemo podršku građanima kao država konkretno kada govorimo o novcu, ali i ona podrška je vrlo značajna da možemo privredi da damo podršku da lakše funkcioniše na tržištu kapitala.

Važno je reći da fazno prelaženje na kompletnu digitalizaciju finansijskog sistema, odnosno kada govorimo o fiskalizaciji, ste takođe prepoznali da ne može sve preko noći i mislim da su uslišeni zahtevi i privrede ali i građanima u ovom smislu.

Kada govorimo o ovom delu koji se odnosi na privremeni registar građana, očito da pratite i ono što su potrebe građana kada neko stekne uslov, a to su u pitanju punoletni građani sa određenim datumom, pa sada u stvari zato oni koji su od 24. aprila postali punoletni imaju prava na određenu finansijsku podršku, znači, ne pravite razliku između građana, što je jako važno.

Na kraju krajeva, imali smo prilike da čujemo i od vas i od gospodina Vučića koji su to infrastrukturni projekti koji će Srbiju uvesti u novo doba kada su u pitanju auto-putevi i u skladu sa time je i ovaj Ugovor o zajmu kada je u pitanju železnička pruga do granice sa Mađarskom.

Srbija je pokazala od 1. do 4. oktobra na "Ekspu 2020" u Dubaiju da je zaista jako puno napredovala, da ima šta da ponudi u saradnji sa drugim državama i narodima, a time je pokazala da je sposobna da prihvati nove strane direktne investicije. Sve su to rezultati koje niko ne može da poruši.

Oni koji žele da ruše Srbiju i ove rezultate, ali i da ruše interese građane Srbije, su oni koji promovišu naselje, tzv. kreativni bes, najgore psovke koje su upućene porodici predsednika države i mislim da to treba svaki dan da kažemo građanima ko radi za interese države i njihove interese a ko radi protiv toga i ko želi da ih ruši. Mislimo da svi oni koji su stali pod barjak Dragana Đilasa danas žele da ruše Srbiju i žele da ruše interese kojima jednostavno mi pokušavamo da građanima damo punu podršku da krenu u novu eru razvoja Srbije i to je ta "Srbija 2025", gde ćemo imati zaista obezbeđenu budućnost Srbije i naše dece.

Zahvaljujem se, gospodine ministre, što pratite sve promene koje se dešavaju i na tržištu kada su u pitanju uvoz i izvoz robe i usluga kada je u pitanju saradnja i sa članicama EU i sa Rusijom i sa Kinom i sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima, i to je ono što na svakom koraku našim građanima treba da pokažemo, da mislimo na njih i da će njihovi interesi uvek biti zaštićeni sa naše strane. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, kolege poslanici, nakon ove iscrpne rasprave vrlo je važno danas da pošaljemo jednu poruku građanima Srbije, a to je da pre svega u ovom delu kada su u pitanju porezi i poreske obaveze prema poreskoj upravi, da građani Srbije ne samo kao pojedinci već i kao pravna lica kada su deo jedne privrede, jednostavno stiču pravo da na olakšan način, kroz zakonska rešenja, mogu da servisiraju svoja dugovanja.

Pre svega, to je onaj deo koji se odnosi na mogućnost otplate glavnice i reprograma duga, to je onaj deo koji se odnosi na deo koji je naplata PIO, ukoliko niste prijavili doprinose za osnivače svoje firme, država će preuzeti tu obavezu da to ona radi u vaše ime i, na kraju krajeva, to je onaj deo koji se odnosi na sredstva mera obezbeđenja kada dajete, recimo, poreskoj upravi, prilikom samog reprograma, da možete da povučete i da menjate te mere obezbeđenja.

To sada to očito nije bilo moguće i do sada jednostavno striktno su se poštovala zakonska rešenja, što je davalo za rezultate da jednostavno ispadnete iz reprograma i da onda morate ponovo da podnosite zahtev i da jednostavno ulazite u zonu koja nije komforna, pogotovo kad pričamo o privredi, o malim i srednjim preduzećima, ali i srednjim i velikim gigantima. Jer, znate, obaveze prema državi, naravno, svi smo svesni toga da mora da se plaćaju, ali kada vi dobijete veliko opterećenje kada je u pitanju servisiranje tih svojih obaveza, onda jednostavno privreda počinje da usporava svoj rad. Ovim se negde zaista daje velika podrška u tom tehničkom smislu i tehnički dajemo mogućnost da zaista ne kočimo privredu i male privrednike, ali i građane kada su u pitanju ovi problemi.

Kada govorimo o tom Zakonu o fiskalizaciji, zakone smo donosili krajem prošle godine, naravno, očito se u samoj primeni tih zakona primetilo da mnoge stvari treba poboljšati. Ta fazna primena znači da će javni sektor preći u ovoj godini, u sledećoj odnos plaćanja između javnog sektora i privatnog, a nakon primene te treće faze zakona je primena ovog zakona o fiskalizaciji koji se odnosi na odnos privatnog i privatnog sektora, što znači da je mogućnost zaista tog prelaska jedan proces. To znači da je data mogućnost svima da na adekvatan način uz podršku države, a čuli smo da to košta država ovaj prelazak, je preuzela na sebe i samim tim znači da sam postupak fiskalizacije predstavlja jednu digitalnu tranziciju koja je stvar ne samo naših i evropskih integracija, način funkcionisanja kako moderne države, a pogotovu članice EU rade i da pogotovu što znamo da 75% pokrivenosti izvoza uvozom su sa zemljama EU, očito da je mogućnost savremenog poslovanja naših privrednika, kada je u pitanju sam izvoz artikala.

Znači, zakon o fiskalizaciji i ono što se odnosi na izmene i dopune sada u stvari pokazuje da evidencija roba i usluga će biti na jedan potpuno nov moderan način. Na kraju krajeva, pokazuje da evidencija avansa će se sada voditi na jedan potpuno nov moderan način, uz prisustvo određenih softvera i da samim tim ovo što je ministar govorio, kontrola funkcionisanja rada na tržištu kapitala u poslovanju uopšte i privatnog i javnog sektora će biti na jedan transparentan način, a svi oni koji su van tog sistema ulaze u tu tzv. sivu zonu, odnosno zonu koja je pod udarom zakona i koja mora da snosi određene sankcije.

Pravna sigurnost se time postiže, zatim transparentnost, ali se postiže i pravo jednakih šansi koje važi za sve podjednako. Time dobijamo jedan potpuno nov moderan koncept poreske administracije, koji treba da obezbedi održiv i predvidivo funkcionisanje javnih finansija.

Kada pričamo o ovom delu o privremenom registru građana, on je u stvari slika onoga koliko je Republika Srbija pomogla građanima Srbije u vreme pandemije i prošle godine i ove godine, i to jednostavno, imali smo prilike da vidimo na osnovu ovih rezultata koje je ministar rekao da je u prošloj godini direktna pomoć iz budžeta bila 800 milijardi dinara, što je 12,7% BDP. U ovoj godini, taj treći paket je bio 257 milijardi dinara, što je 4,4% BDP, što znači da je 17,2% iznosila ta pomoć. Ali, zamislite kako bi to izgledalo da naš BDP nije danas 52 milijarde dinara. Zamislite da je on na nivou 2012. godine, kada je iznosio, da izvinjavam se, znači 52 milijarde evra, zamislite da je on na nivou 2012. godine iznosio 33,7 milijardi evra. Znači, ukupno funkcionisanje naše privrede i kako bi to izgledalo da mi nismo sproveli ekonomske reforme.

Znači, mi ne bi mogli da se nosimo sa svim promenama koje su se dešavale na tržištu kapitala prošle godine, ne bi završili godinu sa padom ukupnog rasta, odnosno padom ekonomsko privrednih aktivnosti od 1%, već bi taj pad iznosio, kao u proseku što iznosio od 8 do 12%, kao što su članice EU, ili ne daj Bože, kao što su naše zemlje u okruženju to imale. Jednostavno ne bi mogli još narednih sigurno pet godina da izađemo uopšte iz ekonomskih reformi, iz problema, kad je u pitanju budžet, kad su u pitanju plate i penzije.

Mi danas pričamo o visokim stopama rasta. Prošle godine u decembru mesecu kada smo usvojili budžet Republike Srbije za ovu godinu, projektovan rast je bio 6%. Tada smo bili žestoko kritikovani od strane i Fiskalnog saveta i mnogih tzv. stručnjaka iz elitne opozicije, koji su govorili da su to lepe želje, da to nema šanse da se postigne. Jednostavno, mi sada govorimo o stvarnom rastu, znači održivom rastu na osnovu budžeta i svih investicija koje su iznosile projektovano 330 milijardi dinara, znači za ovu godinu, kada su u pitanju putevi, železnice i aerodromi. Znači, govorimo o tome da ćemo imati realan rast od 7% u ovoj godini.

To znači da budžet koji projektujemo za sledeću godinu će biti još progresivniji. Ti znači da rast plata i penzija koji je u ovoj godini planiran za sledeću sigurno će ići mnogo brže nego što su se mnogi nadali, kada su nam govorili prošle godine da mi nema šanse da postignemo realan rast od 6%, sa svim onim planovima i projektima koji su završili 2020. godinu koja je bila najgora godina za ceo svet.

Ono što je za nas najvažnije jedan od ovih ugovora koji se tiče železnice, to je ugovor Republike Srbije sa „OTP“ bankom, koji podrazumeva završetak deonice Subotica-Horgoš, odnosno granice sa Mađarskom, koja se odnosi na prugu Beograd-Budimpešta i koji se odnosi upravo na postavljanje osnova za tzv. brze pruge koje postoje u svim razvijenim državama EU, ali i u Kini koja jednostavno prevazilazi sve današnje, kako da kažem, ideje i onaj deo koji se odnosi na projekte koji pripadaju četvrtoj industrijskoj generaciji. To je zbog toga razlog što je Srbija izabrala da ovako strateške projekte koji su upravo rezultat svih inovacija u svetu poveri kineskim investitorima i izvršiocima.

To je ono što pokazuje da naša spoljna politika nije samo politika u kojoj želimo da aktivno učestvujemo u evropskim integracijama i sarađujemo sa zemljama EU, već želimo čvrstu i jaku saradnju sa Narodnom Republikom Kinom i sa Ruskom Federacijom, zato što mi sarađujemo u onim oblastima u kojima su sve te razvijene države najbolje.

Danas kada vidite te rezultate, kada pokažete i ekonomske rezultate i one koje se odnose na političke kontakte, najbolje možete u stvari da vidite da mi imamo prijatelje i na istoku i na zapadu.

Ono što je nama veliki pokazatelj koliko su zaista strani investitori željni da dođu ovde, da otvore nove fabrike je upravo bio i to izlaganje na „Ekspo 2020“ u Dubaiju koji je otvaranje srpskog paviljona zaista upriličio predsednik države, gospodin Aleksandar Vučić, ali i današnje otvaranje fabrike „NSR“ pogona koji zapošljava danas u Srbiji pet hiljada ljudi, a od toga 75% visoko obrazovanog kadra i koji je u stvari pokazatelj da je ova kompanija jedan od najvećih američkih investitora u našoj zemlji.

Moram vam reći da ta kompanija zapošljava, kada govorim o visoko obrazovnom kadru, ne samo inženjere, zapošljava i ekonomiste, zapošljava pravnike, ali ono čime ona u stvari zapošljava visoko obrazovan kadar kada je u pitanju oblast softverskog inženjerstva, u stvari daje nam jedan veliki signal, ali ne samo nama, regionu, već i svima u svetu da je Srbija sposobna da sa svojim kadrovima jednostavno može da radi ovako visoko zahtevne poslove u svetu. Kada govorimo o toj visokoj četvrtoj industrijskoj revoluciji, upravo toj digitalnoj tranziciji, Srbija je zemlja koja zaista može da se nosi rame uz rame sa najrazvijenijim državama u ovoj oblasti.

Sada se postavlja jedno veliko pitanje, kako smo kao Srbija dostigli ovako visoke rezultate u tehnološkom smislu, u ekonomskom smislu, u finansijskom smislu, kako možemo da se nosimo na adekvatan način i sa digitalnom, energetskom i zelenom tranzicijom koju propagira EU, a kako smo došli do toga da jednostavno u društvu tzv. opozicioni lideri pod patronatom Dragana Đilasa i njihovih medija, firmi koje on zapošljava, u društvu projektuju nemoć svoju kroz psovanje, kroz tzv. kreativni bes, kroz nasilje i da to bude jedna politika kojom opozicija želi na kraju krajeva da izađe na sledeće izbore i da sedi ovde u klupama i da razgovaramo o programima?

Vi kada imate sa jedne strane predstavnika kao što je Dragan Đilas, Marinika Tepić, pa gospodin Vidojković koji sebe naziva piscem, a na takav način je sposoban u javnosti da psovkama prema Aleksandru Vučiću i njegovoj porodici jednostavno prezentuje tu svoju politiku, a vi želite da govorite o napretku ove države, o tome kako je potrebno dovesti nove investitore, otvoriti nove fabrike, nov prosperitet obezbediti u ovom društvu, onda jednostavno vidite da imate sa jedne strane ljude koji misle o građanima Srbije, a sa druge strane ljude koji se bave isključivo svojim sopstvenim interesima. Jer, svi oni primaju platu kod Dragana Đilasa za to što rade i svi jednostavno se bave potpuno samo sobom i svojim sopstvenim interesima da bi zaradili tu platu i ne biraju sredstva uopšte šta će raditi u društvu.

Za njih to nasilje, govor mržnje, pa čak i videli smo mogućnost da bacite, razbijete izlog, jednostavno ne predstavlja bilo kakav problem, jer njima je važno da to mesečno, kroz svoju platu zarade. Tada vidite u stvari da vi nemate sa kim da pričate kada je u pitanju određena politika napretka u društvu, da tu ne postoji konsenzus sa takvim pojedincima i sa takvim političkim faktorima kao što je faktor Dragan Đilas.

Tu građani Srbije moraju potpuno da budu obavešteni šta se tu dešava. Ona politička opcija i one političke partije postoje u određenom delu, koje su pripadnici opozicije, koji ima šta da kažu u javnosti kroz svoje programe, su uvek dobrodošli da otvorimo diskusiju i kao SNS, i predsednik Vučić to nikada nije smatrao da treba jednostavno zatvoriti vrata za bilo kakve razgovore. Uvek je otvorio vrata kada su u pitanju određena pitanja u društvu i određene politike.

Ali, kada imate zaista ljude koji nemaju politiku i koji u svojoj nemoći biraju najgroznije metode da bi na određeni način došli na vlast, i to bez izbora, bez podrške građana Srbije, bez mogućnosti da se jednostavno takmiče u tome da prezentuju svoju politiku pred građanima Srbije, onda vidite da u stvari morate da vodite zaista jednu odgovornu politiku kada su u pitanju sve političke opcije, da date mogućnost u javnosti da se programi takmiče i da na sledećim izborima jasno kažete građanima da treba da izaberu ono što je u njihovom interesu.

Onaj ko zaista želi da podrži Srbiju na tom putu prosperiteta, onaj ko želi da sačuva državne i nacionalne interese, i kada je u pitanju Kosovo, i kada je u pitanju život Srba u Crnoj Gori, u Makedoniji, u Bosni i Hercegovini i u Republici Srpskoj, taj neko je politički faktor koji zaista treba da ima podršku ovog naroda. Svi oni koji se bave nasiljem, koji se bave nelegalnim rušenjem države, protiv interesa države, jednostavno treba da stanu na mesto na kome će građani imati prilike da daju svoj sud.

Zbog toga, sigurno ovi rezultati kada je u pitanju ekonomija smetaju ljudima koji ne podržavaju politiku, ne samo Aleksandra Vučića, nego Srbije i oni direktno urušavaju interese Republike Srbije i zato to treba nedvosmisleno uvek reći. Sigurno da to njima smeta i sigurno da oni koriste svoje medije u svakom trenutku da prezentiraju tu svoju politiku napadima po sistemu - ako ne mogu da ih pobedim, onda gledam da ih izludim svojim vređanjima i svojim nedoličnim ponašanjem. Ali, sigurno je i to da će građani Srbije lako prepoznati sledeće godine kome treba da daju podršku za ovakva dešavanja u javnosti.

U danu za glasanje sigurna sam da ćemo podržati ovaj set zakona, zato što sigurno daje bolju budućnost Srbije, kao i našoj deci. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovana guvernerko, kolege poslanici, mi smo na Odboru 24. jula razmatrali izveštaje o radu za prethodnu godinu Narodne banke Srbije, kao i svakog jula meseca, s obzirom da po Poslovniku o radu Narodna banka ima svoje rokove kada podnosi šestomesečni i godišnje izveštaje za prethodnu godinu, ali smo tada i dobili predlog na osnovu zakona koji je trebao da 90 dana pre isteka funkcije da za viceguvernera, predlog guvernerke dr Jorgovanke Tabaković bude gospođa Ana Ivković.

Pre samog predloga mi smo imali, zaista prilike da čujemo koji su to rezultati Narodne banke Srbije, ali kao jedan sastavni deo uopšte rezultata ekonomskih reformi i ekonomije koju vodi i Vlada i predsednik države u saradnji sa NBS. To je ono što mislim da guvernerka stalno potencira da bez te sinergije nema rezultata. To se pokazalo ovih proteklih osam godina, da zaista daje jako dobre zavidne rezultate i na tome nam daju priznanje sve međunarodne finansijske organizacije. Vi ste imali prilike juče da čujete da je neka projekcija da ćemo ovu godinu završiti ne sa 6% rasta BDP kako smo usvojili budžetom na kraju 2020. godine, već za 7,5% iako je Ministarstvo finansija konzervativno i kaže da će biti 7% taj rast BDP u ovoj godini, ali ono što je najznačajnije, a to su rezultati direktno NBS da je očuvana monetarna i ekonomska stabilnost ove države. Očuvana je stopa inflacije koja nije ugrozila ekonomiju i zahvaljujući tome, prošla godina koja je za ceo svet bila jako teška, za sve države u regionu, za nas je bila najmanje teška. Sa obimom investicija od tri milijarde evra u doba pandemije, završiti prošlu godinu stvarno su rezultati i Vlade Srbije i NBS.

Govoriću kada bude redosled poslanika o tim rezultatima Narodne banke, da ne bih zaista predlog koji je tačka dnevnog reda bila na odboru, predlog da za viceguvernera bude Ana Ivković, da ne bi ostao negde zapostavljen. Mislim da je dobro *da ovakav predlog usvojimo zato što imamo šta da kažemo o ljudima koji su zaista u timu guvernera i koji pokazuje da bez ovakvih ljudi jednostavno institucije ne mogu da funkcionišu. Ana Ivković je 1974. godište, završila je Ekonomski fakultet u Beogradu, doktorirala na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, od 1999. godine do 2001. godine je radila u Beogradskoj banci a.d. u Sektoru istraživanja i razvoja, a gotovo većinu svog radnog veka je provela u NBS od 2002. godine i očito je korak po korak, stepenicu po stepenicu prelazila u svom karijernom napredovanju da bi došla do viceguvernera i samim tim je pokazala u stvari zaista da je kvalifikovana da ovakvu funkciju može da obavlja ne samo jedan mandat nego i dva mandata.

To je ono što je guvernerka htela da kaže, da je ona učestvovala u svim važnim projektima ove države, pogotovu kada je u pitanju saradnja sa EU i da pored toga svega nije zapostavila svoj naučno-istraživački rad, pogotovu što je objavila samostalne radove, mislim da je to interesantna tema, jer mi na Odboru često govorimo o tome, a to je dolarizacija, mogućnosti dedolarizacije finansijskog sistema, zatim prilivi stranog kapitala, da li su to podsticaji ili izazovi uopšte za privredni razvoj, ako i tržište novca u Srbiji, prošlost, sadašnjost i budućnosti.

Mislim da time pokazujemo da imamo osobu koja je kompletno zaokružila znanje u ovoj oblasti i da je zaista adekvatna podrška i guverneru i instituciji, kao što je NBS i mislim da treba da podržimo ovaj predlog gospođe guvernera, jer samim tim mi pokazujemo da ćemo imati sve bolje i bolje rezultate sledećih godina.

Mislim da treba da podržimo ovaj predlog gospođe guvernera, jer samim tim mi pokazujemo da ćemo imati sve bolje i bolje rezultate sledećih godina i to što su projekcije Narodne banke šta će raditi u budućnosti za nas predstavlja jednu sigurnost kada govorimo o ekonomiji, da građani Srbije mogu mirno da spavaju bez obzira na izazove koji nas jednostavno svaki dan sustižu. To je najznačajnija, u stvari poruka i ovog predloga i sednica koje mi imamo kada je u pitanju Odbor za finansije, budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava.

U danu za glasanje Odbor poziva da se svi poslanici izjasne i podrže ovaj predlog. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi predsedavajući, poštovana guvernerko, kolege poslanici, danas govorimo o Predlogu guvernera za izbor viceguvernera NBS, odnosno o gospođi Ani Ivković, koja se bira na mandat od šest godina, koja je uspešno radila svoj posao i zaista bila u timu guvernera koji je uspešno nosio u proteklih osam godina kompletnu podršku ekonomskoj politici Republike Srbije.

To je za nas od velikog značaja zato što moramo da kažemo koji su ti ljudi koji su zaista dali podršku i guverneru i Vladi Republike Srbije i predsedniku Vučiću kada je ovih proteklih osam godina kada posmatramo u stvari taj ekonomski rast i razvoj Srbije, dao nesebično svoje zalaganje kada je u pitanju posao.

Rezultati u stvari Srbije najbolje govore o tome i ono što smo mi na Odboru imali prilike da čujemo, to je u stvari koje je to rezultate Srbija postigla u vremenu pre pandemije i nakon pandemije, pogotovo kada govorimo o rezultatima za prvih šest meseci u ovoj godini.

To je ono što u stvari pokazuje kojim putem je Srbija išla. Ona je do 2012. godine išla potpuno jednim ekonomskim sunovratom, u jednu neizvesnost, dovela građane potpuno u jedan nezavidni položaj kada pričamo o životu uopšte svakog građanina i njegove porodice, da prvo žive u jednoj neizvesnosti, da ne zna uopšte kako će sutra živeti i šta će ponuditi, kakav ambijent života svojoj deci, do toga da jednostavno su penzioneri došli u situaciju da je pitanje da li će uopšte primiti penziju, profesori u školama platu, kao i zdravstveni radnici. Znači, svi oni sektori koji su iz tog neprofitnog dela, koji ne prave taj direktan rast i razvoj profit u svojim kompanijama, jer su bili u totalnoj neizvesnosti da li će uopšte moći da žive životom normalnih ljudi.

Sa preuzimanjem odgovornosti SNS i gospodina Aleksandra Vučića, koji je tada bio prvi potpredsednik Vlade, jednostavno se pokazalo da postoji taj jedan politički iskorak u kome vi sa građanima Srbije razgovarate na jedan potpuno otvoren način, a to je da im kažete istinu – šta je to što ih čeka ukoliko ne promenite ne samo ponašanje, nego i način na koji jednostavno treba da funkcionišemo svi zajedno, a to je da jednostavno rad je taj koji nam donosi rast i razvoj i kao društva i svakog pojedinca, da promenimo ono što je mentalitet našeg čoveka, a to je da od tog rada treba da živimo i da na osnovu održivosti, a to znači koliko prihodujemo, da toliko i rashodujemo u svom životu. Da ne obećavaju više političari građanima da će nešto dobiti ukoliko nije zarađeno i da jednostavno pored tih programa ekonomskih reformi koje je Srbija kao država trebala da sprovede, da izvršimo jednu reformu našeg shvatanja uopšte kako treba živeti za budućnost Srbije, odnosno kako treba živeti za budućnost u dobrobiti koja će doneti rezultate svima nama.

Očito se pokazalo nakon sprovedenih ekonomskih reformi od 2014. godine, a vi znate kako ste funkcionisali od 2012. godine do 2014. godine kada ste bili guverner i u kakvom ambijentu ste radili tada kao NBS i koliko je to bilo muka koje je trebalo zaista prevazići i promeniti. Na kraju krajeva, i način funkcionisanja u samoj NBS, da ljudi se naviknu da rade pre svega kada smo govorili o bankama u interesu države i u interesu svih građana Srbije, koliko je to bilo teško zaista raditi u to vreme i pripremiti se za period kada treba da pravite visoke stope rasta i kada trebate da zaista pokrenete privredu na adekvatan način, a da budete zaštita toj privredi, da ne gledate isključivo svoj interes institucije u smislu toga da kao što ste rekli pravite određene marketinške kampanje u tom delu i da na neki način održavate tu stabilnost i ulivate poverenje svim građanima Srbije, ali i međunarodnim institucijama da ono što kažete to ćete i uraditi.

Ovo je u stvari poruka građanima da na osnovu ove politike koju ste vodili i kao guverner u saradnji sa Vladom Srbije kada je gospodin Vučić bio premijer, jednostavno ste dali pun doprinos tome da ti rezultati budu evidentni.

Ti rezultati su se u stvari pokazali da u pred kriznom periodu, taj zamajac koji smo postigli sa visokim stopama rasta, sa otvaranjem radnih mesta, sa smanjenjem nezaposlenosti ispod 10%, sa povećanjem deviznih rezervi NBS, za sve ono što su bili zaista rezultati urađeni na jedan potpuno brz i efikasan način, u vreme kada je došla 2020. godina smo najmanje izgubili kao društvo u tom rastu, odnosno padu od 1%, jer ono što vi stalno ponavljate kod nas na Odboru, a u stvari treba građani da čuju, da toga nije bilo, da tog ekonomskog rasta i zaista rada u svakom segmentu društva u oblasti ekonomije nije došlo do reforme mi bi završili prošlu godinu sa 6% pada društvenog proizvoda, što je u stvari prosek evropskih država.

Mi smo završili sa 1% pada i pokazali da imamo ekonomski žilavu privrednu aktivnost i pokazali smo da možemo da se nosimo sa mnogim izazovima u društvu, koje su jednostavno mnoge ekonomije pokorili, koji teško da mogu da dođu u oporavak koji smo mi brzo odradili. To je ono što je za nas od velikog značaja.

Zato što ste juče imali prilike da čujete predsednika Vučića, koji je najavio da će visoka stopa rasta biti 2021. godina, znači 7% sigurno, možda čak i 7,5% da ćemo od 1. decembra imati 10 otvorenih koridora, projekata za izgradnju puteva i autoputeva, da ćemo imati mogućnost da znatno povećamo plate i penzije na održivi način. To je suština celog ovog rada.

Kada govorimo o rezultatima NBS, ja ću sada biti potpuno egzaktna, na osnovu onoga što nam je guverner iznela u svom izveštaju, a to je da, pored 2.241 zaposlenog u NBS, minimizacija ekonomske štete je urađena na osnovu mera koje 2020. godine i NBS zajedno sa Vladom Srbije je donela da se pokazalo da su bile pravovremene, adekvatne i da su se pokazale da ta koordinacija i privrednih aktivnosti i Vlade Republike Srbije i predsednika je dala te dobre rezultate, da mere koje su u tom pred kriznom periodu, takođe koje smo imali, a sećate se i poglavlja mnoga koja smo otvorili sa EU, NBS u kojima je učestvovala i vodila ta poglavlja, sve otvorila na određeni način i Evropska komisija i EU su zaista podržali taj rad i prepoznali kvalitet tog rada.

Bez mera NBS, bez toga je jednostavno formalna zaposlenost takođe ne bi mogla da padne ispod 10%. Ona je na 9,4%, ali je 4,8% isključivo za privatni sektor. To pokazuje da je zaposlenost u privatnom sektoru veća nego u državnom. Podsetiću vas, oni koji su vodili državu i 2012. godine i ovi koji bi sada da se vrate, a vršili su vlast, funkciju, vodili velike sisteme, su imali nezaposlenost 26,1% i jednostavno skoro duplo veći procenat zaposlenih u državnom sektoru, nego u privatnom sektoru.

Šta to znači? To znači da je zaista trebalo mnogo mudrosti, snage i prepoznavanja saradnje institucija da bi ste pokrenuli privredu, otvorili nova rada mesta, vodili odgovornu i spoljnu i unutrašnju politiku, upravo da bi mnoge države sarađivale sa vama na taj adekvatan način.

Kada pričamo o monetarnoj politici, ona je bila ključni stub stabilnosti i to je ono što je u stvari ta stabilnost kursa donela. I kada govorimo o niskoj inflaciji, ona se kretala u prošloj godini na 1,6%, ona je zacrtana negde na 3%, ali u tom baznom delu iznosi 2%. Stabilnost tog kursa, kada pričamo o dinarizaciji naše privrede je u stvari sprečio sve one rizike koje su se pojavljivali u 2020. godini.

Kada govorimo o smanjenju kamatne stope, ona je u prošloj godini bila ukupno za 1,25% smanjena. U stvari, kada vi pogledate šta je rezultat celog ovog rada i proteklih, kada pričamo, osam godina te devizne rezerve, koje su sada na 36,6 tona, znači kada govorimo o zlatu, u iznosu od 1,8 milijardi evra, odnosno one predstavljaju 12,3% ukupnih rezervi, kada govorimo u parama to je 13,5 milijardi evra u 2020. godini, odnosno danas već je na 14,1% zbog toga što imamo ovih šest meseci, gotovo 115 miliona evra je rast u 2020. godini u odnosu na prethodnu godinu.

Mi smo imali prilike da čujemo na Odboru, koliko je u stvari odgovoran posao raditi, kada su u pitanju devizne rezerve i kada je kupovina zlata, a setićete se da su te rezerve bile nešto malo manje od 10 tona, kada govorimo o vremenu kada je preuzimala funkciju guvernera gospođa Tabaković. Sada vi vidite o čemu se radi kada je u pitanju funkcionisanje NBS.

Danas se suočavamo, a i prošle godine, sa pritiscima i na tržištu cene nafte, na tržištu cene hrane, građevinskog materijala koji je gotovo dupliran. Svemu tome NBS odoleva i nekako pravi taj ambijent da strane direktne investicije bivaju sve veće i veće. Prošla godina završena sa tri milijarde evra, a prvih šest meseci ovde za 1,72 milijarde evra stranih direktnih investicija, što je 18,9% više nego kada posmatrate prethodni period.

Čuvanje kredibiliteta u stvari NBS se pokazuje prema ovim rezultatima i sama otpornost domaće ekonomije pokazuje se i kroz problematične kredite. Taj deo takođe prati jedan uspon. Kaže se u izveštaju da je 0,4% niži taj procenat problematičnih kredita, što u stvari pokazuje da i građani Srbije, ali i privreda počinju hrabro da se nosi, kada je u pitanju zaduživanje, to znači da servisira svoje kredite, čak otplaćuje više nego što treba i samim tim pokazuje jednu veliku zaštitu i sigurnost privredi Srbije.

Srbija je time u stvari pokazala da je jedan povoljna ekonomska destinacija i pokazuje jednostavno da je ovaj aranžman, koji je sklopljen sa MMF-om, je nekako NBS opravdala pred MMF-om, da ne treba da radi bilo kakve ekonomske reforme kada je u pitanju sama NBS, jer je ovo u stvari politika koja daje rezultate i kada jedan tim pobeđuje, onda ga treba tako i nastaviti da on radi na tom putu, jer ta politika u stvari daje podršku, ne samo dobrobiti Srbije, već i celom regionu, a MMF posmatra i region i posmatra tu ekonomsku stabilnost radi buduće saradnje kada je u pitanju region i EU.

Prema tome, dinarizacija nije sprečena u vreme 2020. godine. Time se u stvari pokazalo da je čak povećana štednja u kreditima koji su u dinarima. Guvernerka je navela da je do prvih šest meseci štednja u dinarima iznosila oko 100 miliona dinara, što je pet do šest puta više nego kada pričamo o 2012. godini.

Saradnja sa EU i Evropskom komisijom ogleda se upravo u tome da su poglavlja sva otvorena. Neka su čak i zatvorena. Da su ovaj deo finansijskih usluga kada je u pitanju saradnja sa bankama takođe jedno od poglavlja koje je zatvoreno, ali i pokazuje da je proces digitalizacije u prošloj godini negde NB u potpunosti sprovela, a započela je još u vreme od tri, četiri godine, mi se toga sećamo kada smo govorili na Odboru, ali ono što je nas negde obradovalo to je da je 52,2 miliona transakcija obavljeno kada je u pitanju tzv. e-bankarstvo, što iznosi 492 milijarde dinara uopšte završeno u tom sistemu funkcionisanja direktno sa građanima Srbije, što je negde i edukovalo naše najstarije građane koji imaju kontakta sa e-bankarstvom da pređu na ovakav sistem funkcionisanja zato što negde tzv. četvrta industrijska revolucija pogađa sve sektore.

Pa negde i ovaj sektor bankarstva pogađa sve nas i jednostavno daje put kojim treba ići. Bez obzira na godište svih nas, jednostavno metode koje u saradnji sa bankama primenjujemo danas su na mnogo višem nivou nego pre osam godina, ali i ta edukacija koju je Narodna banka sprovela kroz svoje kontakt i kol centre treba zaista da pokaže da je suština rada kada vi vodite jednu instituciju.

Zakonodavna uloga Narodne banke Srbije, mislim da je i prepoznata ovde kod nas u parlamentu. Podsetiću vas da je jedna od radnih grupa koja je donela nov Zakon o digitalnoj imovini, Narodna banka zajedno sa Komisijom hartija od vrednosti imala. Taj je jedan od onih zakona koje smo mi ovde usvojili u Skupštini, na kraju pokazala da sve ovo što sam navela je vodila odgovornu monetarnu i makroekonomsku politiku, čime je stvorila preduslove za visoke stope rasta, ali i održivog rasta i da je ta stabilnost i predvidivost poslovanja svim privrednicima dovela do toga da je Srbija zaista jedna od dobrih ekonomskih, investicionih destinacija za koju su mnoge velike kompanije zainteresovane.

To vidite na osnovu toga što se zaista velike kompanije javljaju i predsedniku Srbije i predsednici Vlade Republike Srbije, da žele da otvore proizvodne kapacitete. U svetlu toga očito da poseta gospođe Merkel, koja završava svoju kancelarsku dužnost je očito i prilika da jednostavno Aleksandar Vučić pokaže koliko su ti odnosi Nemačke koja je najrazvijenija ekonomska sila u Evropskoj uniji, u saradnji sa Srbijom napredovala.

Ona je od vremena 2012. godine kada je bilo 17.000 zaposlenih građana Srbije u nemačkim kompanijama, sada došla na 71.000 zaposlenih, gotovo od dve i po milijarde evra tok trgovinske razmene Nemačke i Srbije u to vreme, 2012. godine došao na šest milijardi evra za prošlu godinu, a rast koji se pokazao kada je u pitanju uopšte saradnja nemačkih i srpskih privrednika je dva i po puta, znači 250%, dok je rast našeg izvoza gotovo tri puta veći nego što je bio.

Strane direktne investicije nemačkih kompanija, kao što znate su jako visoke i ono što je za nas jako važno da je održivost povećanja plata, penzija i javni dug ispod 60%, u stvari diktiran od strane ovih prihoda i razmena trgovinskih, ne samo sa Nemačkom nego sa svim državama i na istoku i na zapadu.

Ono što je u stvari pokazatelj tih ekonomskih rezultata, koliko smo spremni da sve te dobre rezultate podelimo sa građanima Srbije. Pa eto, spremni smo toliko koliko možemo da kažemo da minimalac koji je bio 17.700 dinara 2014. godine danas ćemo imati projektovan u dogovoru sa Vladom i ekonomskim savetom i sindikatima na 35.000 dinara, da plan „Srbija 20-25“ koji kaže da će minimalna plata biti 900 evra, da će prosečna penzija biti 440 evra, jednostavno za nas predstavlja put kojim zaista idemo.

To je ono bez obzira što imamo velike probleme kada su u pitanju izazovi u zdravstvenom sektoru kao i sve države kada su u pitanju kovid bolnice, mi možemo da se pohvalimo da imamo u ovoj godini otvorene tri nove kovid bolnice, da imamo medicinsku opremu koja zdravstvene radnike obezbeđuje da mogu da se na adekvatan način nose sa ovom pandemijom koja je zadesila ceo svet.

Na kraju krajeva na neki način normalno funkcionišemo kao društvo u smislu obrazovnog sistema, u smislu privrednih aktivnosti i da smo našli tu dobitnu kombinaciju, negde balans između problema koji izaziva korona i ono što je ekonomski rast i razvoj ovog društva.

Sektor nauke, naravno bez njega ne može i ono što se pokazalo da u ovo vreme zaista kada su sve negde zapostavili ovaj sektor, upravo zbog pandemije, mi ubrzano razvijamo taj sektor kroz infrastrukturu. Imali smo prilike juče da vidimo da će studentski domovi u Beogradu i Nišu dobiti novih 1400 kreveta. Znači, u svakom segmentu društva smo mi napredovali.

Ona Srbija koja je bila 2012. godine i ova Srbija 2021. godine su potpuno drugačije i ono što pokazuje odgovornost svih nas ovde koji zaista želimo da podržimo rad ne samo Vlade Srbije, NBS, već i predsednika države su u stvari rezultati sa kojima u sledećoj godini treba da izađemo pred građane Srbije i da kažemo – da li želite da izaberete put u budućnosti koji će nas voditi u prosperitet ili želite da idete onim putem koji vam nude Đilas, Marinika, Vuk Jeremić, put kojim su napunili sopstvene džepove, a gde su doveli svačije druge džepove u problem i budućnost svoje dece stavili kao zalog za nešto što drže na svojim bankovnim privatnim računima. Neka građani sami odaberu kojim putem žele da idu. Narodna banka Srbije će na tom putu sigurno pomoći. Mislim da je adekvatan vaš predlog za viceguvernera da dobije još jedan mandat. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi predsedavajući, poštovana ministarko, kolege poslanici, mi smo juče na Odboru za finansije, budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava imali prilike da čujemo sve o okvirnom sporazumu Banke za razvoj Saveta Evrope, koja je govorila upravo o tome da kako se povlače određene tranše kada je u pitanju projekat studentskog stanovanja.

Mislim da je ovaj sporazum od velikog značaja danas zato što po prvi put, eto gotovo skoro posle 30 godina, prvo u Beogradu ćemo imati, a onda u Nišu izgradnju novih kapaciteta u studentskim domovima i to u Beogradu 1.000, u Nišu 400 kreveta. Zahtev, inače, u Srbiji od strane studenata čiji roditelji nisu u mogućnost da iznajmljuju stanove u velikim gradovima da im deca studiraju, već se obraćaju studentskim domovima je 19.600 kreveta. Znači, potreba Srbije, Srbija trenutno raspolaže sa 16.959 kreveta. To znači da upravo taj nedostatak Srbija je zaista krenula u unapređenje kada je u pitanju univerzitetsko stanovanje.

Ova sredstva koja banka odobrava 32 miliona evra, a ceo projekat je vrednosti 48,4 miliona evra, u stvari je definisan budžetom koji smo usvojili prošle godine za ovu godinu članom 3. i Zakonom o budžetskom sistemu i to je ono što je u stvari plan Vlade Srbije da bez obzira na izazove koji nas ovde jednostavno svaki dan negde zatiču kada je u pitanju i Kovid 19, i političko okruženje, i ono što je uopšte Vlada Republike Srbije postavila sebi kao cilj, to je da u oblasti obrazovanja ide tim putem i povlači određena sredstva.

Prednost ovog kredita je upravo u tome što možemo sami da biramo kamatnu stopu, da li ćemo varijabilnu ili fiksnu, da možemo da biramo kada ćemo da povlačimo određene tranše, da poslednju tranšu možemo da povučemo do 31. decembra 2026. godine i da jednostavno ono što se odnosi na samu otplatu kredita je 20 godina otplata kredita sa grejs periodom od pet godina svake tranše.

Prema tome, mislim da zaista ono što je nama u budućnosti jeste da želimo da pokažemo da oni koji nam spočitavaju kako u oblasti visokog obrazovanja ništa ne radimo, upravo oni ništa nisu do sada uradili da olakšaju studentski život mladima, da im omogućimo jednak pristup studiranju bez obzira odakle dolaze i koji žele studenti da upišu koji fakultet. To je ono što za nas u stvari predstavlja veliki značaj kada govorimo o tome da mislimo na budućnost Srbije, na budućnost naše dece.

Zbog toga smatramo da je zaista ovaj predlog sporazuma u današnjoj raspravi će zauzeti svoje značajno mesto, a da ćemo sa zadovoljstvom prihvatiti ovaj predlog. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi predsedavajući, poštovana ministarko, kolege poslanici, na 39. sednici 22. jula ove godine imali smo prilike da čujemo od predstavnika Ministarstva finansija, koji se bave ovim sporazumima, da je u stvari uvođenje novog seta pravila ovde danas na dnevnom redu, ali će privredni subjekti imati mogućnost da se izjasne za sada o kojim će pravilima da se, o poreklu robe, izjasne kada vrše prelaz preko granica i kada imaju određenu dokumentaciju.

Ono što je važno jeste da se očekuje još promena SSP-a za usklađivanje sa ovim sporazumom CEFTA. Treba reći da je CEFTA trgovinski sporazum koji je osnovan još 1992. godine između sedam zemalja. Ono što je najvažnije, to je da ove zemlje koje su danas sastavni deo ovog sporazuma praktično su zemlje koje su najvažnije, a Srbija je jedna, naravno, od najvažnijih, koje kreiraju tu regionalnu trgovinsku politiku.

I, ono što je najvažnije, to je da je taj novi predlog pravila o poreklu proizvoda u stvari deo kojim je Srbija učestvovala u pravljenju ovog protokola i promeni, što je jako važno, jer smo mi svoje državne interese, koji nam daju veću konkurentnost naših proizvoda, implementirali u ove protokole, ali to važi, naravno, i za one druge potpisnice ovog sporazuma.

Tako da, ono što danas govorimo imali smo prilike isto i kada je u pitanju bio sporazum EFTA prethodne nedelje da čujemo, takođe usklađivanje tih protokola i mislimo da je to velika mogućnost za nas da na adekvatan način zaista dobro sarađujemo i sa istokom i sa zapadom, sa svim ekonomskim delovima sveta za koje naša roba nalazi svoju krajnju destinaciju i profit. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajuća.

Uvažena predsedavajuća, poštovana ministarka, kolege poslanici, imali smo prilike dosta danas da čujemo o CEFTI, kao jednom od trgovinskih sporazuma koji je očito kroz godine, kako se formirala EU i kako su rasli trgovinski odnosi i privredne aktivnosti unutar država EU, ona je menjala svoje članstvo. To je ono što smo videli pre dve nedelje, kada smo pričali o EFTI, koja je osnovana još 1960. godine, na inicijativu Ujedinjenog kraljevstva, Danske, Švedske, Austrije i Portugalije. Sada smo pričali o CEFTI koja je još u decembru mesecu 1992. godine, osnovana takođe od članica koje su sada članice EU, Češka, Slovačka, Mađarska. Naravno, posle su ušle i one zemlje koje su praktično bile u predpristupnom članstvu u odnosu na EU i sada više nisu članice CEFTE i sada se mi nalazimo u tom trgovinskom sporazumu od 2013. godine, gde se nalazi i Crna Gora, i Albanija, i Bih, ali i Severna Makedonija, i Makedonija i UMNIK u ime tzv. Kosova. Zašto UMNIK? Zato što oni jedino imaju međunarodni status, jer Kosovo nema međunarodni status, iako je prihvaćeno kao tzv. država od nekih članica UN, ali nedovoljno da bi imala međunarodni status i zato to radi UMNIK u njihovo ime.

Ja ću vas podsetiti, svi smo ovde govorili praktično o uvođenju taksi koje su bile protiv sporazuma koji se odnosi na CEFTU, ali Srbija je izgubila preko 100 miliona evra u direktnom trgovinskom odnosu kada je u pitanju podrška srpskim opštinama, kada je u pitanju roba porekla iz Srbije. Ono što je najinteresantnije, UMNIK se data nije oglašavao po tom pitanju dok god su traje sankcije.

Uslov nastavka bilo kakvog razgovora Beograda i Prištine je bilo upravo da se vratimo na sporazume koje nam daju međunarodne organizacije, čiji smo i mi članovi, jer Srbija poštuje svoje bilateralne i multilateralne sporazume i kao takva ozbiljna država štiti svoje interese.

Ono što vidimo, tendencije Prištine postoje da ovakve sporazume ruši, kao što je i rušila nepoštovanjem Briselskog sporazuma, a potpisala još davne 2013. godine i nije uimplementirala sve one tačke koje je potpisala, ali to je neki manir očito da se na silu neke stvari sprovode u međunarodnoj politici, što mislim da nema podršku većine država Ujedinjenih nacija i negde postoji očito i slabost Evropske unije kada pričamo uopšte po pitanju Prištine i odnosa poimanja međunarodnih sporazuma.

Interesantno je da sadašnje naše članstvo u CEFTA-i imamo, tako da je generalni sekretar ove međunarodne organizacije iz Slovenije, što pokazuje podršku Evropske unije da zaista ovakav trgovinski sporazum koji je u stvari negde članstvo većine država zapadnog Balkana, u stvari negde je i kontakt sa Evropskom unijom, čime se mi spremamo da budemo punopravni članovi Evropske unije i da je to jedinstvena zona slobodne trgovine u jugoistočnoj Evropi.

Tako da, implementacija ovog seta pravila za nas ima veliki značaj, ali i očekujemo promenu kada sve nacionalne, znači svoje politike primene, implementiraju ova pravila, očekujemo da će i sastavni deo ovih pravila postati ono što nama omogućava, ali i državama koje su potpisnice CEFTA-e, bolju konkurentnost proizvoda, bolju našu saradnju i kao što smo videli, cilj je povećanje veće trgovinske razmene.

Samim povećanjem trgovinske razmene povećavate privredne aktivnosti, imate veće prihode za budžet, povećavate zaposlenost, priliv stranih direktnih investicija, i kao što vidite šta donosi ta trgovinska razmena. Znači, mi danas pričamo o tome, a u stvari koliki su efekti ovakvih sporazuma koje Srbija potpisuje i implementira u sladu sa donesenim protokolima.

Treba reći da je razlog zbog koga mi danas to radimo je Vlada naše Republike Srbije usvojila 16. juna ovaj protokol i tekst, a potvrđen Protokol u Skoplju je 21. juna ove godine, tako da mi sada vršimo ratifikaciju ovakvog jednog Sporazuma i otvaramo vrata za implementaciju ovog seta pravila gde tražimo da odredbe te regionalne PEM konferencije se implementiraju u naše zakonodavstvo i ta pravila o poreklu da budu obuhvaćena interesima Srbije, ali i interesima država koje su članice CEFTA-e, pogotovo u regionu.

Ciljevi naši su, pored početka primene, i privremena primena dok ne dobijemo punu ratifikaciju ovih pravila i onaj ko želi može da se izjasni po kojim će pravilima da izvozi tu robu, ali ono što je nama važno da mi sada imamo otvorenu mogućnost za tržišta zemalja i koje su članice CEFTA-e i EFTA-e i Evropske unije i Turske.

To je za nas od velikog značaja da naši proizvodi praktično nemaju bilo kakve barijere i da je naša nacionalna procedura usaglašena ovim usvajanjem i ratifikacijom Sporazuma.

Najvažnija rešenja, čuli smo u Aneksu 4 kako su definisana kada je u pitanju kumulativno poreklo robe i kada je u pitanju načelo zabrane povraćaja PDV-a kada je u pitanju oslobađanje plaćanja poreza, povećanja praga tolerancije kada su u pitanju poljoprivredni proizvodi i industrijski proizvodi, kao i fleksibilno načelo kada je u pitanju sam transport robe do krajnjih destinacija, i imamo inovativne odredbe kao i deo koji se odnosi na alternativne specijalizovana pravila za određene proizvode.

E, sada, mi danas praktično govorimo o ovom vrlo važnom sporazumu, ali ono što je za nas još značajnije mislim da je negde dobro, što danas pričamo o ovim sporazumima, što u isto vreme juče i danas vidimo da inicijativa koja je od 2019. godine, kada govorimo o „mini Šengenu“ potekla praktično od predsednika Aleksandra Vučića, koji je jednostavno video budućnost regiona u saradnji Srbije, Makedonije i Albanije, je dobila negde svoje rezultate te inicijative.

Iako smo imali tu pauzu u 2020. godini zbog pandemije, ipak se mnogo toga radilo i za vreme 2020. godine, jer sporazumi o slobodnoj trgovini, odnosno protoku roba i usluga koji treba predsednik Vučić da potpiše, kao i oni koji se odnose na zajedničko delovanje u vezi elementarnih nepogoda i onaj deo koji mislim da je najvažniji, a to je stvaranje jedinstvenog tržišta rada, znači, ukidanje radnih dozvola, kada je u pitanju Srbija, Severna Makedonija, Albanija mislim da predstavlja u stvari za nas kreiranje budućnosti regiona.

Zašto ovo govorim? Zato što očito neki događaji vas pretiču kada su u pitanju uopšte određene inicijative i danas pričamo o tome da je gospodin Vučić govorio da postoje zajedničke inicijative i zajedničko gledište kada je upitanju zelena agenda, a to je u skladu sa onim zelenim Sporazumom koje je EU potpisala i kada govorimo o industriji naše tri zemlje koje jednostavno tu industrijsku proizvodnju i kompletnu trgovinsku razmenu treba da podigne.

Gospodin Zaev je na današnjem ekonomskom forumu rekao da ćemo mi ovu godinu, ove tri zemlje, završiti sa protokom roba i usluga ukupnom od 76 milijardi evra. To izgleda za nas jako mnogo, međutim kada pogledate Poljsku i države koje su sarađivale u okviru CEFTA-e, kada govorimo o Češkoj, o Slovačkoj, o Mađarskoj, znači kada govorimo o članicama EU, vi vidite da je to u stvari za sada dosta slabije. Ali, to je dobra polazna osnova u stvari, da će ova regionalna inicijativa i sporazum između ove tri zemlje zaista zaživeti.

Kada govorimo o činjenici da ćemo 1. januara 2023. godine ići sa ličnom kartom preko Makedonije do Albanije i da ćemo do Grčke praktično ići takođe sa ličnom kartom, onda govorimo o mobilnosti naših građana mnogo većoj, a da ne govorimo o privredi da ćemo imati posebnu saobraćajnu traku kojim će ići građani koji su u okviru ove inicijative „mini Šengena“ i sporazuma, pogotovo kada govorimo o privrednicima i o kamionima koji će voziti robu.

Da li govorimo o CEFTA-i, o EFTA-i, kada govorimo o „mini Šengenu“ i kada govorimo o tom brzom prometu roba i usluga, i kada govorimo o uštedi od gotovo preko 800 miliona evra kada se ukinu te granice, pa ukinu te carine, onda vidite koliko se u stvari povećava mobilnost i ekonomska mogućnost priliva stranih direktnih investicija pre svega u Srbiji, koja je inače sada vodeća ekonomija po svim ekonomskim parametrima, koja pokazuje u stvari jedan veliki iskorak u budućnost. To je juče direktno nedvosmisleno gospodin Vučić govorio o tome.

Mislim da to danas građani Srbije negde dobijaju kao informaciju, ali kada se suoče sa tom svojom papirologijom, sa putovanjem preko Makedonije do Albanije, onda će videti u suštini koliko je mnogo uradio i predsednik države, i Vlada Republike Srbije da jednostavno pripremi ambijent u kome ovi sporazumi treba da zažive.

Znači, mi ukidamo barijere. Doći će do izrade tzv. identifikacionih personalizovanih kartica koje će koristiti određene aplikacije, a te aplikacije treba da daju mogućnost i popusta kada je u pitanju korišćenje hotela, restorana, prevoza ove tri države, ali govori se čak i o tome da će se uvesti i mogućnost popusta za ove tri države za određene usluge kada je u pitanju Srbija, Makedonija i Albanija.

Govorimo danas o tome da smo učesnici, kao država, na ekonomskom forumu inicijative „mini Šengena“. Treba reći da 4.1044 firme u Srbiji rade sa firmama iz Severne Makedonije, a 1.004. sa firmama iz Albanije. Što u stvari pokazuje da postoji preko 53.000 zaposlenih koji rade u tim firmama koje sarađuju sa Severnom Makedonijom i Albanijom. To zaista pokazuje zavidan stepen, odnosno potencijal sa kojim mi ulazimo praktično u ovaj sporazum.

Naravno, uspostaviće se i zajednički portal za ove tri države koje će biti na tri jezika. Mislim da je to od velikog značaja i sigurna sam da će vaše ministarstvo, gospođo Matić, voditi računa, pogotovo kada je u pitanju trgovinska razmena. Balkan u stvari bez granica, ideja Balkan balkanskim narodima u stvari negde počinje ovde da živi i mi postavljamo te temelje inicijative.

Mislim da je jako važno reći zaista, da nije bilo vođenja te odgovorne politike, i spoljne i unutrašnje politike kada je u pitanju gospodin Vučić, i kada je bio na poziciji premijera, a i sada kada je na poziciji predsednika države, mi ne bi mogli da razgovaramo uopšte ni o ovakvim inicijativama, ni o mogućnosti mobilnosti građana, ni o privredi koja daje jednostavno jedan novi zamajac, pogotovo kad je privredni rast Srbije u pitanju. Jednostavno, građani žele da žive bolje i sada mogu uz ono što jednostavno i predsednik države i ova Vlada Republike Srbije radi.

Neki želi očito da svojim političkim delovanjem na svetlu Srbije pokušaju da jednostavno zaustave ovaj razvoj Srbije, da promene tok istorije kojoj očito Srbija teži, a to je napredak, i žele da šalju određene poruke da nasiljem mogu da se menjaju politički odnosi u Srbiji i Srbije sa drugim državama. To je ono što mi imamo prilike da čujemo od određenih političkih aktera, kao što je Đilas, kao što je Marinika Tepić, kao što je Vuk Jeremić ovde u Srbiji. Ali, mislim da građani Srbije dobro prepoznaju uopšte ko ih vodi u budućnost i ko brine o njima i njihovim interesima i ko brine o njihovom standardu u budućnosti, a ko želi da se bavi isključivo sitnim svojim sopstveničkim interesima.

Dakle, oni ne govore o izborima, jer znaju upravo da nemaju uporište kod građana Srbije i znaju da nemaju građane sa kojima mogu da razgovaraju o razvoju regiona, o miru, o stabilnosti, o budućnosti, već jednostavno oni žele da budu kreatori nasilja, nestabilnosti u regionu, pre svega time što bi napadom na Aleksandra Vučića i njegovu porodicu pokušali da stave kompletnu borbu protiv mafije i kriminala u funkciju svog političkog programa kojim žele da dobiju određene glasove. To se neće desiti.

Očito ovi sporazumi pokazuju kojim putem Srbija želi da ide i koji su to rezultati. Kad pogledate zaista ove rezultate i godinu 2020. koja je za ceo svet bila najgora, a priliv stranih direktnih investicija u Srbiji iznosio je od tri milijarde evra u bruto iznosu, odnosno 2,9 milijardi evra u neto iznosu, to pokazuje u stvari da međunarodne institucije i međunarodni privredni subjekti Srbiju vide kao sigurnu, bezbednu destinaciju. To jeste zahvaljujući odgovornoj politici Aleksandra Vučića i Vladi Republike Srbije koju vodi gospođa Ana Brnabić. To će sigurno biti prepoznato na sledećim izborima, sledeće godine, kada građani budu mogli da se izjasne i daju svoj sud o tim rezultatima.

Zbog toga, smatram da će u danu za glasanje Srpska napredna stranka i lista Aleksandar Vučić – Za našu decu podržati ovaj predlog koji je danas na dnevnom redu. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, kolege poslanici, mi smo prošle nedelje na Odboru za finansije raspravljali praktično o ovom ugovoru koji se odnosi na program finansijske podrške privrednim subjektima, koji se odnosi i na obrtna sredstva i na likvidnost preduzeća, baš iz vremena prošle godine, kada je Srbija bila pod udarom korone i Kovida - 19, isto onako kao što su i sve evropske zemlje i ceo svet, kada smo bili zatvoreni mesec i po dana. Praktično je zaustavljena privreda u tom trenutku i država je morala na određeni način da reaguje.

Mi smo kao prva država napravili taj iskorak i dali podršku privredi, što je bilo od velikog značaja u tom trenutku, što to se pokazalo kasnije kao jako dobro, jer rezultati koje smo postigli u stvari, kada govorimo o najmanjem padu BDP-a, odnosno svih privrednih aktivnosti na kraju 2020. godine, je pripala Srbiji. To je ono po čemu smo zaista dobili zahvalnost svih međunarodnih institucija, što su videli da je Srbija uradila nešto što oni nisu imali hrabrosti i samim tim tek kasnije u koracima kada su davali svoje podrške, u stvari su shvatili da te visoke stope pada ekonomskih aktivnosti u stvari su zahvaljujući tome što nisu shvatili na vreme šta treba da urade sa svojom privredom, baš u vreme kada se jednostavno sve privredne aktivnosti transformišu od tog dela, koje se odnose i na mala i srednja preduzeća i na sektor trgovine i na sektor poljoprivrede.

Finansijski ugovori koji su podrazumevali podršku države malim i srednjim preduzećima, ali i poljoprivrednim zadrugama, kao i trgovini, turizmu i ugostiteljima, od prošle godine, kada je raspisan taj veliki konkurs koji je Vlada raspisala i Ministarstvo privrede a treba da ga realizuje Fond za razvoj, u stvari je podrazumevao prikupljanje svih zahteva u tom trenutku privrednih subjekata koji su imali problem sa likvidnošću i sa obrtnim sredstvima. Znači, nedostajući tzv. cash flow da bi se izmirile sve obaveze u tom trenutku.

Verujte mi, u tom trenutku je Fond za razvoj imao sedam hiljada zahteva. Na te zahteve, odnosno na taj konkurs su se javila i ona mala i srednja preduzeća i oni preduzetnici koji možda do sada nikada nisu posegli za tim korakom da podignu kredit, što pokazuje da je u tom trenutku nastao jedan strah kada je u pitanju funkcionisanje uopšte privrede.

I danas kada pričamo o tome govorimo da mnogi, naravno, nisu imali prilike da potpišu ugovor sa Fondom sa razvoj. Prošlo je godinu dana, njihovi zahtevi su ostali. Naravno, garancije koje Fond za razvoj traži su i sada iste one koje su tražene i pre Kovida - 19, ali time država što daje podršku za ovo relaksira te vidove garancije preduzetnicima i malim i srednjim preduzećima time što daje mogućnost da isključivo sa menicama, što ličnim, što privrednih subjekata, mogu jednostavno da povlače ove kredite. Država je opredelila 200 miliona evra za sektor malih i srednjih preduzeća da jednostavno podrži ove kreditne mogućnosti, s tim što je raspoloživost kredita dve godine, 70% je za kvalifikovane projekte, što znači da je Fond već dosta toga obradio, ali nije mogao da pusti u realizaciju, jer nije bilo određenih adekvatnih finansijskih sredstava za ovaj vid kreditiranja i 30% je za investicije, što pokazuje da ovakvi krediti mogu biti od strane države povlačeni u 15 tranši po 10 miliona, a može i jedna od 40 i da nema troškova povlačenja ovih tranši.

To sve pokazuje da država zaista traži sve modele mogućih jeftinih kredita, da bi omogućila svojoj privredi da sklopi ugovore sa kojima će zaista relaksirati deo koji se odnosi na likvidnost i na obrtna sredstva, da omogući da funkcionišu krajnje normalno na tržištu, sada kada jednostavno negde i taj privredni zamajac smo u mogućnosti da radimo na intenzivnom oporavku naše privrede od pandemije Kovid - 19. Time treba da očuvamo zaposlenost u privatnom sektoru, da omogućimo da realizaciju novih investicija imaju sve firme, da postignemo veću konkurentnost kada su u pitanju naši proizvodi i da izvršimo primenu digitalizacije u svim sektorima.

Znači, ono što je sada najefikasnije, nisu samo mala i srednja preduzeća, već i onaj deo koji se odnosi na poljoprivredu, trgovinu, turizam, da se izvrši potpuna primena IT tehnologije. Zbog toga smo zaista sa zadovoljstvom prihvatili ove predloge na Odboru za finansije. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovana ministarko, kolege poslanici, mi smo još 6. jula razmatrali predloge sporazuma koji se nalaze na današnjem dnevnom redu u plenumu, a koji se odnose uopšte na olakšice kada je u pitanju uticaj konkurentnosti Srbije i kada su u pitanju odnosi CEFTE, EFTE, Turske, znači saradnje, i tržište i EU i Srbije koja očito ima dobre odnose kao zemlja zapadnog Balkana, ima dobre odnose sa svim ovim međunarodnim odnosima.

Zonu slobodne trgovine koju imaju članice EU i EFTE očito Srbija treba da koristi. Na Mešovitom komitetu očito je došlo do određenih promena gde Srbija svoje akte treba da usaglasi. To je u stvari jedan od ovih predloga, kao što ste videli, pogotovo ovaj deo koji se odnosi na poreklo robe. To su sporazumi koji nemaju određenu direktnu finansijsku podršku, odnosno uticaj u smislu toga da se Srbija zadužuje ili da Srbija na određeni način povlači neka sredstva iz međunarodnih institucija, ali prema ovim pravilima ona sebi omogućava veće prihode, veću trgovinsku razmenu sa svim državama u regionu, sa velikim centrima trgovinske razmene čime u stvari povećavamo svoje prihode i omogućavamo u stvari da postižemo konkurentnost naših proizvoda, što je od velikog značaja.

O poljoprivrednim proizvodima i o saradnji sa Islandom, Švajcarskom i Norveškom, Norveška će tek potpisati ovaj sporazum, sigurno da će govoriti moj kolega, predsednik Odbora za poljoprivredu, ali ovaj deo kada pričamo o Carinskoj konvenciji, kada pričamo vezano za TIR, pokazuje u suštini da će naši proizvodi mnogo lakše doći do ovih država sa kojima imamo sporazum.

Ono što smo na jučerašnjoj sednici imali, kao jedan od važnih projekata daljinskog grejanja grada Kragujevca - Ugovor između Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj, predstavlja veliki značaj za Srbiju. Velike čestitke gospođi ministarki za to što će u stvari Kragujevac biti jedan od četiri velika grada koji će prvi uvesti ovakav sistem daljinskog grejanja i koji će u stvari uraditi za zaštitu životne sredine jako mnogo.

Ono što smo imali prilike da čujemo na Odboru, kada su u pitanju parametri za smanjenje zagađenja, znači ono direktno što se odnosi na životnu sredinu su frapantni, što pokazuje suštinski da ova Vlada jako puno radi na tome, kada je u pitanju očuvanje životne sredine, ali ono što je nas interesovalo najviše su tu ekonomski i finansijski parametri. To je ono povlačenje kredita od 14 miliona evra, plus dva do četiri, kada je u pitanju sanacija pepelišta, što mislimo da se prvi put u Srbiji povlače ova sredstva, jer mi u suštini ne znamo kolika su ulaganja u sanaciju pepelišta kada je u pitanju Srbija i kada su u pitanju velike crne tačke u ovom pogledu.

Mislim da je od velikog značaja ovaj kredit, odnosno sporazum koji mi potvrđujemo, koji je Vlada i vaše Ministarstvo potpisalo. Zaista mogu da vam čestitam da jedan od najvećih projekata kada govorimo o zaštiti životne sredine je ovaj.

Pozivamo vas da kada govorimo i o neformalnim poslaničkim grupama i kada su ciljevi održivog razvoja i kada je Forum za energetsku politiku ste dobrodošli da nam kažete koji sve to zeleni projekti su inicirani od strane vašeg Ministarstva, jer mislimo da je to od velikog značaja da građani Srbije znaju koliko radite na tome uprkos napadima i nekim bezrazložnim konstatacijama kako ova Vlada i kako vaše Ministarstvo ne radi ništa. Ono što ste vi do sada uradili jednostavno može da se vidi direktno na terenu, ne obazirete se na to šta ko priča, već je bitno šta ko radi. Mislim da je jako važno da su rezultati koji ostaju iza nas u stvari i jedini uspeh u našem radu. Zbog toga u danu za glasanje, mislim, i kao Odbor i kao poslanici ćemo podržati ove predloge. Hvala.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Poštovana ministarka, kolege poslanici, danas imamo prilike zaista da govorimo o projektima koji pišu istoriju Srbije koja govori o tome da se Srbija menja, i to menja se po sistemu koji je karakteristika za visokorazvijene države koje svoju ekonomiju zasnivaju na tzv. zelenoj agendi, odnosno na održivom razvoju, što znači da mora da se uspostavi jedan balans između ekonomije, ekologije i socijalnih davanja, da postanemo jedno razvijenije društvo u tom pogledu, bez obzira da li smo članice EU ili ne, zato što je dobro to za nas, zato što je dobro za našu ekonomiju i zato što je to u interesu budućnosti naše dece.

Projekat daljinskog grejanja grada Kragujevca je prvi projekat koji u Srbiji praktično uvodi zamenu prelaska sistema grejanja sa uglja na gas, odnosno sa tzv. neobnovljivih na prirodne resurse, kojima u stvari daje mogućnost da svi građani koji žive u velikom gradu mogu da se prikače na daljinsko grejanje i da u stvari koriste energente koji daju najmanju emisiju zračenja, koji daju najmanje štetne posledice po zaštitu životne sredine.

Ono što je ovim predlogom sporazuma, odnosno povlačenja kredita i Sporazuma između Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj koji je sklopljen i potpisan 2. jula ove godine pokazuje da osim zamene kotla koji će se desiti dolazimo do jednog od najvećih projekata čišćenja pepelišta, jer smo imali prilike na Odboru da čujemo da je neki proračun da 40.000 tona pepela u stvari treba da se sanira ovim projektom, što u stvari pokazuje kolika je u stvari šteta koju mi kao ljudi nanosimo životnoj sredini kada koristimo energente koji su neobnovljivog tipa, ali koji jednostavno su stvar naše svakodnevice, i ne samo u Srbiji, nego i u zemljama u okruženju, pa čak i onim razvijenim državama.

Te priče koje mi imamo prilike da čujemo, da treba zatvoriti sve termoelektrane, je neki dugoročan cilj koji postavlja ne samo Evropa i razvija energetska tranzicija, već i sve države koje žele da postanu članice EU u stvari pokazuje da najrazvijenije ekonomije EU, kao što je Nemačka, grade termoelektrane. Prema tome, jedan energetski balans o trošenju energenata svaka država treba shodno svojim mogućnostima da donese. To je ono što je jedna razvijenija ekonomija, kao što je Nemačka, odavno počela, taj svoj put, i zato ona i svoju ekonomiju, koju zasniva na visokim stopama rasta i koju zasniva na tome da treba da koristi što više obnovljivih izvora energije i sebi postavlja visoke ciljeve da li je to 30%, 50%, 70% do 2050. godine.

Srbija je negde sebi postavila kao ciljeve 27%, ali ono što je bitno je u stvari ta emisija štetnih čestica u našu životnu sredinu, jer ne ide samo u vazduh, jer jednostavno kad padaju, onda padaju zemljište, pokazuje u stvari da Srbija ovim putem kojim je krenula, velikim koracima kada je u pitanju sprovođenje visokih ekoloških standarda u svoju privredu, u stvari želi da postigne zaista održivu proizvodnju, shodno onim pravilima kako to rade sve razvijene države sveta. Naravno, neko kao država koja je ratifikovala konvenciju koja se odnosi i na ciljeve održivog razvoja, koju su promovisale UN i skladu sa Pariskim sporazumom 2015. godine u Parizu i time u stvari je pokazala da interes svakog građanina u našoj državi mora biti ispoštovan.

Recimo, sada će Kragujevac imati prilike zaista da živi u gradu u kome ti standardi će podići rapidno tu lestvicu, jer plan je u stvari da ovim sporazumom izvođači koji treba da realizuju ovaj projekat treba da budu uvedeni krajem avgusta meseca, da treba da se zaista završi jako veliki posao ovim sporazumom, da je plan da dočekamo sledeću grejnu sezonu sa novim kotlom, sa korišćenjem prirodnog gasa i da se izvrši čišćenje pepelišta u periodu od 2022. godine, pre svega izradom studije koja treba da bude završena u maju mesecu, do druge polovine 2022. godine. Čišćenje pepelišta uopšte nije jednostavan posao. Naravno, postoje i određene tehnologije koje treba da pomognu da to pepelište bude sanirano na način koji će možda stvoriti neku novu upotrebnu vrednost, biti ugrađeno u neke, recimo, izgradnje puteva, kao određena vrsta ugradnog materijala, samim tim dobiti smanjenje troškova kada je u pitanju uopšte povlačenje kredita za putnu infrastrukturu.

Znači, da zaista ono što mi ovde želimo da kažemo građanima Srbije, da je Srbija dostigla pre svega finansijski mogućnosti da povlači ovako razvijene projekti koji su zasnovani ne samo na realnim investicijama, već na znanju i na inovacijama i to je ono što mislim da je od velikog značaja za sve nas, a pre svega i za one mlade ljude koji jednostavno danas ulaze u realizaciju ovako modernih projekata, sa završenim fakultetima određenih struka, koji zaista imaju čemu da se nadaju u budućnosti i da se pohvale da na ovakvim strateškim projektima koje Srbija sada ima učestvuju i jednostavno ulazi u njihove biografije kao neko ko je menjao Srbiju u svom pozitivnom smeru.

Kada govorimo o sporazumima i predlozima zakona o potvrđivanju odluka Mešovitog komiteta države EFTA-e i Republike Srbije koja se odnosi na Sporazum o slobodnoj trgovini, u vezi definicije pojma „proizvoda sa poreklom“ i metodama administrativne saradnje, znači, mi ovde govorimo o tome da mi svoje proizvode jednostavno treba da potenciramo i da definišemo tačno koje imaju svoje poreklo, ali da time u stvari dobijemo jednu konkurentnu prednost za naše proizvode koji će ići na ta tržišta i to je ono što u stvari za nas predstavlja mogućnost da napravimo veći izvoz i da imamo veće prihode u budžet Republike Srbije. Kao takav model promene samih protokola, mi u stvari treba da stvorimo te finansijske benefite koji su od velikog značaja za nas.

Što se tiče Predloga zakona o potvrđivanju sporazuma koji se odnosi na poljoprivredne proizvode Srbije i Islanda i Srbije i Švajcarske, imali smo prilike dosta toga da čujemo koje su prednosti od gospodina Marijana Rističevića i gospodina Milije Miletića. Gospodin Rističević je, kao ovlašćeni predstavnik naše poslaničke grupe, dao onu konciznu, realnu analizu koje su to koristi samih poljoprivrednih proizvođača od ovoga što mi ovde radimo u Skupštini Srbije i kada donosimo i usvajamo ovakve protokole.

U vezi sa tim, ono što imamo kao potvrđivanje izmena i dopuna određenih carinskih konvencija vezano za TRS, to je ono što govori o samom prevozu, o transportu ne samo poljoprivrednih proizvoda, već uopšte proizvoda, prema principima koje konvencije koje još važe od 1975. godine, ali naš cilj je da u stvari kamioni sa našom robom treba za što kraće vreme da jednostavno dostignu krajnje destinacije, pogotovo kada su zemlje EU u pitanju i sa onim što smo imali kada su u pitanju poljoprivredni proizvodi, mi onda jednostavno na onoj lestvici kada je u pitanju konkurentnost naših proizvoda, ako zauzimamo neko npr. 50. mesto, kada skočimo na 30. ili 20. u stvari pokazujemo koliko smo sposobniji od drugih država u regionu, i onih koje su članice EU i onih koje to nisu, da jednostavno osvajamo tržišta i samim tim imamo bolje makroekonomske pokazatelje.

Kada govorimo o pokazateljima onda je to najava i premijerke i predsednika države da ćemo imati penzije veće za pet procenata i određeno povećanje plata, u sledećoj godini plate koje će 2022. godine dostići 600 evra, prosečna plata u Srbiji govori o tome da je to gotovo dvostruko više nego 2012. godine kada su vodili ovu državu oni koji su napadali i Aleksandra Vučića u ono vreme kada je sprovodio teške ekonomske reforme i fiskalnu konsolidaciju.

Ali, napadaju ga sa istim žarom i danas kada su ti ekonomski rezultati mnogo bolji i kada priznanje za ono što smo onda radili i ovo sada kada je u pitanju i priliv stranih direktnih investicija u vreme korone i posle korone, u stvari govori o tome da oni koji napadaju i ovu državnu politiku nemaju svoju politiku i zbog toga u svojoj nesposobnosti da pokažu da Srbija može da ide napred, da bude i bolja od ovih rezultata jednostavno nemaju političku viziju kako to Srbija treba da ide napred.

Zbog toga je onda mnogo lakše napadati, vređati i samog Aleksandra Vučića, njegovu porodicu i njegove saradnike i misleći da će time postići neke procente i poverenje građana, u stvari iz izbora u izbore mi vidimo da građani imaju odgovornost i prema sebi, svojim porodicama, svojoj deci, svojoj budućnosti i ne daju podršku takvim politikama i takvim pojedincima.

Ono što želim da kažem da je obim stranih direktnih investicija za prvih pet meseci 1,7 milijardi evra, što pokazuje da ćemo ovu godinu završiti sa preko 3,5 milijardi evra stranih direktnih investicija, da rast koji je projektovan budžetom, a podsetiću vas da su nam u decembru mesecu govorili da nema šanse da postignemo rast od 6% sada gotovo govorimo o izvesnoj cifri od 6% BDP-a, pa čak i nešto većem, da je za prvih pet meseci javni dug iznosio 28,07 milijardi dinara, što je 55,6% BDP-a, gde su dogovorili da ćemo možda preći 60%, pa ćemo urušiti taj nivo koji je karakterističan za razvijene zemlje EU, da ono što je deficit republičkog budžeta iznosio za prvih pet meseci 99,8 milijardi dinara pokazuje da ćemo zaista ispoštovati ovaj deficit od 3% ukoliko ne dođe do određenih većih poremećaja na tržištu koje mi imamo sa najavama raznoraznih, takozvanih opozicionih stručnjaka koji nam govore o tome kako ne vodimo odgovornu finansijsku i ekonomsku politiku ove države.

Oni ne shvataju da ove naše rezultate prate sve međunarodne finansijske institucije i upravo svakim danom prateći naše rezultate govore o tome da mi i jesmo bili prošle godine i ove godine ekonomski gigant kad su u pitanju rezultati, da njima i dan danas nije jasno kako smo zaista postigli te dobre rezultate zato što poštujemo ono što sve napišemo i onda i kada ne veruju te neverne tome da ćemo zaista nešto uraditi kad je u pitanju konsolidacija javnih finansija i kad je u pitanju podrška i privatnom i javnom sektoru, kada rešavamo probleme, zaista to i uradimo.

Na kraju, dobijemo zaista to što su brojke, što je u stvari rezultat i politike Aleksandra Vučića i Srpske napredne stranke i zajedno sa koalicionim partnerima koji su videli u nama, zaista pouzdanog partnera za buduću politiku kada govorimo i izlazak pred građane da smo skloni tome da ocene da li smo dobro radili svoj posao ili ne kada je u pitanju sama ekonomija Republike Srbije.

Imaće prilike građani dogodine u svom regularnom roku, kada budu bili raspisani izbori, i kada govorimo o predsedničkim i kada govorimo o Gradu Beogradu, da se izjasne o tome da li jednostavno podržavaju politiku odgovornosti, da li podržavaju politiku ekonomskog rasta i razvoja, inovacija, bitke za bolju Srbiju, bitke za održivi razvoj Srbije, za borbu koja se odnosi i na očuvanje svih standarda kada su u pitanju zaštita životne sredine, borba za nacionalne interese kada je u pitanju i Zelena agenda.

Imaće prilike da se izjasne o tome da li podržavaju ovu politiku ili će dati podršku nekim neodgovornim političarima koji su samo pričali, ništa nisu radili, a sasvim suprotno kada je bio u pitanju budžet Republike Srbije brinuli o njemu na način tako što su prelivali novac iz budžeta građana Srbije u svoje lične džepove, na svoje lične račune i o tome na kraju krajeva će doneti odluke i neke međunarodne institucije koje će dati dokaze za sve ono što smo govorili do sada i što govorimo u budućnosti.

Prema tome, u danu za glasanje, podržaćemo predloge ovih zakona i sporazuma koji daju podršku ovakvim novim trendovima kada je u pitanju zaštita životne sredine, projektima daljinskog grejanja, ne samo grada Kragujevca, već i drugih gradova i daćemo podršku saradnji koja će dati podršku poljoprivredi i sve u cilju održive ekonomije Republike Srbije.

Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovani predstavnici VSS, kolege poslanici.

Današnji izbor sudija i predsednika sudova, nikada nije bilo problem u ovom parlamentu, zato što poslanici SNS imaju poverenja u institucije, na kraju krajeva, i u sam proces predlaganja sudija, koji su ovde predmet našeg dijaloga.

To je ono na čemu mislim da danas smo svi zajedničkog stava, da ćemo podržati izbor i ono što je predlog i vaš i na kraju krajeva Odbora za pravosuđe, ali danas smo imali prilike da otvorimo mnoge teme o kojima mi svi ovde imamo različita sagledavanja i to je ono što za nas predstavlja ustvari današnju temu kao najznačajniju zato što želimo da građanima Srbije obrazložimo šta se dešavalo cele ove nedelje, a mislim i da i vi kao predstavnici VSS, imate sigurno svoje mišljenje i ono što je samo tumačenje Kasacionog suda, koje se odnosi uopšte na temu naplate troškova za obradu kredita, kod građana kojih je dobilo svoj sudski epilog, a ima ih 200 hiljada, negde su tema i politizacija, mnogih političkih subjekata u društvu, koji ne mogu da dobiju podršku građana u političkom životu, pa su zbog toga posegli za preuzimanjem određenih tema u fokusu da brane jednu ili drugu stranu, pozivajući se upravo na interese građana. Zašto ovo govorim?

Zato što naplata, kada govorimo uopšte o naplatama obrade troškova kredita do 2012. godine, dok je vladao gospodin Đilas, nije moglo da bude predmet uopšte bilo kog sudskog spora.

Znači, nisu ni pokretani ovakvi sudski sporovi, a kamoli da sudije dođu u situaciju da razgovaraju o tome.

Od trenutka, kada pričaju advokati sa sudijama da to jednostavno nije moguće, do trenutka kada su banke podržavale isključivo izvođače radova koji su radili, most na Adi, koji su radili rekonstrukciju Bulevara Kralja Aleksandra, koje su podržavali 27 firmi gde je suvlasnik bio Dragan Đilas.

Znači pričamo o periodu do 2012. godine, kada ovo uopšte nije bila tema na sudovima, kada nisu postojali sudski postupci, i govorimo o tome da niste uopšte mogli da pričate sa bankama na ovaj način kako građani danas pričaju. Oni pričaju jednostavno na način na koji se presavije tabak i traži se pravo i pravda na sudu.

Advokati su ti koji zastupaju vaše pravo i nakon toga dolazi do ročišta, koje sada treba da zaštiti prava građana da može da naplati određene troškove od banke koje do sada nisu nikada mogle da urade to.

To su činjenice i to su fakti i problem naplate obrade troškova kredita, nije nešto što mi o tome nismo do sada govorili.

Na Odboru za finansije imali smo prilike da razgovaramo i sa NBS i kao narodni poslanici o tome da banka jednostavno naplaćuje određene troškove, ali prvi put nakon dolaska i preuzimanja odgovornosti za vršenje vlasti SNS, je guverner NBS, uspeo sa bankama da izađe na kraj da vi na kraju svake godine, kao komitent određene banke, dobijate napismeno koliko vam banka naplaćuje svaku uslugu, koliko naplaćuje za bilo kakvu, obradu, ne samo kredita, nego usluga onih koji se zovu transakcije, za onaj deo koji se zove naplata troškova, marže, i deo koji se naziva naknada.

Posebno, nezavisno od naknada su naplate troškova kredita. Ono što svaki građanin i svako privredno društvo, u kontaktu sa bankom kod povlačenja kredita ima ugovor. U ugovoru se tačno navodi koji su to troškovi i koliko će vas određeni kredit koštati.

Svaki građanin ima posebnu i ličnu odgovornost zašto uzima taj kredit i svako pravno lice ima pravnu odgovornost zašto uzima određeni kredit.

Kod tog uzimanja kredita, znači vi tačno znate koliko će vas šta koštati i svesno ulazite u taj aranžman, a sa druge strane, problem samih kredita u tome koliko će vas koštati, naravno je u trajanju tog kredita i naravno je u ambijentu poslovnom koji imate kada uzimate taj kredit.

Ja ću vas podsetiti kada su određeni građani uzimali kredite u švajcarcima, su plaćali kredite koji su koštali basnoslovno i da su njihove rate od 2005. godine do 2019. godine, gotovo se duplirali i došli su do cifre u samim evrima u duplom iznosu. Šta se desilo?

Trebalo je da dođe jedan Aleksandar Vučić da rešava probleme zaostale iz 2005. godine, kada je taj gospodin Nikezić vedrio i oblačio na finansijskom tržištu Srbije, kada nije smeo niko banci da kaže „A“, kada su u pitanju krediti i kada je u pitanju promena valutne klauzule ili promena kamatne stope, gde ste jednostavno ušli u taj aranžman sa bankom i ušli u jedan začarani krug gde su mnogi ljudi ostajali bez svog zdravlja i bez života, zbog toga što su uzimali takve kredite.

Nemojte da zaboravite da je država iz budžeta aprila meseca 2019. godine izdvojila preko 100 miliona evra da reši problem 16.800 ljudi koji su želeli da, jednostavno, promene samo švajcarce u evre i nastavili da plaćaju stambene kredite.

Ja ću vas podsetiti da su tada svi građani preuzeli na sebe obavezu da rešavaju pitanja koja su ovi koji danas brinu o takozvanim građanima zbog naplate troškova kredita, plaćali obradu troškova kredita 5%. Znači, onaj ko je uzeo kredit od 100.000 evra je platio 5.000 evra banci troškove obrade kredita.

Prema tome, nemojte nama danas da spočitavate ni, gospodine Đilas, ni gospodo dela advokatske komore, koja želi jednostavno da se dodvori ekipi Đilas, Jeremić, Marinika Tepić, da govorite o tome kako mi ne branimo interese građana Srbije. Mi branimo interese građana onog trenutka kada govorimo o tome da banke moraju da definišu šta su troškovi obrade kredita, ali i da kažemo da ti krediti, odnosno troškovi koji su dobijeni preko suda koje banka treba da plati ne iznose 100 miliona evra, nego iznose 50 miliona. Onih drugih 50% naplaćuju advokati i naplaćuju sudovi kao svoje troškove. Prema tome, treba biti realan u tome.

Banke, kao što vidite, u zadnje dve nedelje jednostavno se spajaju zato što je mala kamatna stopa na tržištu kapitala. Nema tolike zarade banaka kao što je bila pre. Oni svoje poslovanje mora da redefinišu na tržištu kapitala. Spajaju se zato što ne mogu same da funkcionišu.

Drugo, žale se Narodnoj banci Srbije da depozit koji daju, koje su obavezni za rad, od 10 miliona evra njima pada. Samim tim, one dovode u opasnost da njihovo poslovanje, jednostavno, biva ugroženo ovde na tržištu u Srbiji.

Šta se dešava? Onda kada padne taj depozit između obaveznog osiguranja koje daje kada počinje da radi može da dovede u opasnost da te banke prestanu da rade, a onda sve ove kredite koji građani imaju bi država bila dužna da preuzme. Pa, jel hoćemo da svi građani Srbije plaćaju troškove i advokatima i, jednostavno, kredite građana koji su se zadužili kod banaka? Naravno da nećemo.

Naravno da želimo stabilan sistem, naravno da želimo da jednostavno i banke i sudovi sednu za sto i građani sednu za sto i zajedno pokušaju da reše ovaj problem, a ne da svoje probleme lične prelivaju na budžet građana Srbije i ugroze makroekonomsku stabilnost.

To nije samo slučaj kod nas, da vam kažem. To se dešavalo i u Italiji. Setićete se da su tri vlade padale zbog problema banaka, jer banke se uvek naplate.U bilo kom slučaju, da li u ovom ili u nekom drugom potezanju sudskih sporova od strane banaka da bi naplatili svoje troškove, one jednostavno uvek nalaze načina da naplate svoja potraživanja.

Prema tome, mi moramo da budemo mudri u ovom slučaju. Mi smo ovde kao država zaštitili i predsednik Vučić interese građana Srbije, onih 200 hiljada koji su dobili sudske postupke, ali jednostavno moramo i advokatskoj komori da kažemo da ovaj motiv koji su oni imali, a to je isključivo njihova lična zarada, u ovom trenutku mora da stanu u interesu građana Srbije.

Autentično tumačenje troje kolega naših ovde je bio pokušaj da se jednostavno na određeni način podrži Kasacioni sud u svojoj odluci, a da pokušaju da se zaustave novi sudski sporovi koji bi doneli zaradu advokatima isključivo, a ugrozili jednostavno ne samo građane Srbije u tom delu naplate svojih troškova kredita, već da se preliju problemi u potencijalne probleme za budžet Republike Srbije i to je bio motiv mojih kolega koji su želeli jednostavno da pokušaju da reše ovaj problem.

Naravno da rešavanje ovog problema mislim da bi i sudije sada trebale da jednostavno uzmu svoju odgovornost u tom delu kada su u pitanju pokretanja ovih postupaka, odnosno suđenje prema ovim postupcima zato što neblagovremeno jednostavno donošenje određenih odluka, kao što smo videli, donosi i probleme koji mogu da nama svima zapečate sudbinu u tom finansijskom smislu, a ovaj politički deo koji su pokušali, Dragan Đilas, da politizuju ovu temu, pa da napadaju ne samo naše poslanike, nego u krajnjoj distanci njihov cilj je u stvari da se napadne Aleksandar Vučić, za to da ne mislimo na građane Srbije i ja sada postavljam pitanje – zašto je trajao štrajk advokata 2014. do 22015. godine pet meseci? Zato što je ova skupština htela da uvede da jednostavno advokati koji su paušalni poreznici budu na određeni način jednaki sa svim ovim privrednim društvima, a to je da uđu u sistem PDV-a za one koji prekorače određeni limit od osam miliona dinara prometa, da budu i oni koji će koristiti fiskalne kase. U krajnjem slučaju, da daju izveštaju APR-u svake godine o tome koliko je para prošlo.

Nemojte da zaboravite da je ostalo do dana današnjeg da su advokati oni koji plaćaju isto porez prema paušalnom rešenju, kao što plaćaju frizeri, kao što plaćaju pekari, kao što plaćaju obućari, a kao što vidite ovde, po njihovom načinu funkcionisanja rada, oni očito daleko više prihoduju i daleko više donose problema kada su u pitanju zaštita interesa građana Srbije u mnogim slučajevima, zato što koriste mnoge tzv. pravne praznine ili bi neko rekao rupe u zakonu da bi jednostavno zarađivali mnogo više nego što im pripada.

Ja ću vam reći da postoji još jedan zakon u kome oni koriste te praznine. To je, recimo, Zakon o zaštiti informacija od javnog značaja, gde oni, recimo, zastupaju određene građane, koji traže informacije od nekih javnih funkcionera – koliko su, na primer, potrošili za telefon koji je u službenom vlasništvu, pa na primer određeni funkcioneri koji te informacije ne daju u roku koji je naveden moraju da plate određene takse koje iznose od 50.000 do 100.000 i onda naplaćuju kroz to, i tu su poznati neki advokati iz Novog Sada, troškove i advokatima i sudovima koji iznose tri puta više nego što treba da plate, odnosno da daju tu informaciju.

Znači, postoje mnoge praznine koje se zloupotrebljavaju i politizuju da bi se napadali ne samo poslanici SNS, već uopšte ljudi koji žele da u ovoj državi pokrenu mnoge postupke koji se odnose na ekonomski rast i razvoj u društvu i samim tim oni pokušavaju da ljuljaju određene institucije, čime bi želeli u ovom društvu da simuliraju u tome kako postoji neko opšte nezadovoljstvo. Nezadovoljstvo je njihovo zato što oni nisu u poziciji da, jednostavno, vladaju ovom državom na način na koji su vladali do 2012. godine uz pomoć određenih tajkuna i ostali su samo restlovi u vlasti koji sada žele da se prikažu kako su oni ti koji sa svojim institucijama, kao što je advokatska komora, vladaju jednostavno kao jedna branša bez koje ovaj sistem ne može da funkcioniše i zbog toga žele jednostavno da građane Srbije stave na svoju stranu kao neke nezadovoljne zastupnike.

Reći ću vam, 200 hiljada ljudi koje je dobilo sudski epilog i dobilo rešenja o vraćanju troškova koje je banka naplatila od njih neka se zapitaju da li su dobili sav novac ili su većinu tog novca uzeli advokati i da li je tu interes građana onda u zaštiti ovog parlamenta i Aleksandra Vučića, koji je decidno rekao da građani Srbije treba da budu zaštićeni u ovim postupcima ili su to advokati želeli da zajedno sa određenim tajkunima politizuju i stave na svoju stranu zarad novih nekih štrajkova koje najavljuju.

Mislim da u tome svemu sudije imaju veliku ulogu u tome da objasne i građanima i na kraju tim advokatskim kancelarijama, da je zaista interes građana zaštićen sa odlukama koje oni donose, a i da banke na određeni način će definisati tačno koji su to troškovi koje naplaćuju i neće imati zbog toga problema i mislim da je taj konsenzus u društvu nama svima potreban.

Zbog toga ova tri poslanika koji su podneli autentično tumačenje ne treba da završe na stubu srama, jer su želeli samo da pokažu građanima da zaista žele da zaštite ne banke, nego one građane koji su jednostavno oštećeni i od strane samih tih advokata.

Zahvaljujem se i mislim da sam bila dovoljno jasna kada je u pitanju uloga svakog od nas u ovom procesu. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, kolege poslanici, mi smo na Odboru u maju mesecu još razmatrali ove sporazume o kojima ste vi danas govorili i ono što nas zanimalo je kao članove Odbore jeste kolika je kamatna stopa, koliki je rok otplata ovih kredita i deo koji se odnosi na samu maržu. Kada posmatramo svaki od ovih važnih sporazuma koji nam daju realizaciju projekata koje do sada Srbija nije mogla da sanja, koji govore o infrastrukturi, o zelenom oporavku i javnoj upravu, pokazala da su ovi povoljni krediti, kada govorimo o delu kredita, a i govorimo o tome, o podršci EU za određene strateške projekte koji su odlika saradnje mnogih ekonomskih centara moći od kojih Srbija mnogo zavisi, uopšte njen rast i razvoj, a koji su do sada imali jako puno problema da se, prvo, sporazumeju oko toga.

Kada govorim o tome, mislim na Sporazum o interkonektoru Niš – Dimitrovgrad koji se odnosi na gas i gasnu interkonekciju zato što ste svi svesni toga da EU već dugo godina unazad pregovara sa Ruskom Federacijom kako će gasovod izgledati, kuda će prolaziti kroz Evropu i Srbija je uvek tu negde u tranzitu bila, što nama, naravno, odgovara u tom ekonomskom smislu, ali smo morali da sačekamo da sazru sami ti projekti koji treba da dođu na realizaciju, a i, sa druge strane, Srbija je dala mogućnost davanja tzv. diverzifikacije, energetske diverzifikacije, što znači mogućnost pristupa gasa mnogim zainteresovanim subjektima koji žele da rade sa gasom, a da vrše transport kroz naš gasovod.

To je od velikog značaja za Srbiju, a u tom ekonomskom smislu zato što će imati određene prihode za budžet od naknade za transport, ali i od toga da mi imamo jako dobru bilateralnu saradnju i sa članicama EU i sa Ruskom Federacijom. Samim tim, izdržali smo sve moguće pritiske od 2012. godine do danas i sada kada su se stekli uslovi, ovakav sporazum je od velikog značaja za Srbiju.

Kao što vidite taj inter konektor finansira Evropska unija u vrednosti od 60 miliona evra. Onaj drugi deo je kredit Evropske investicione banke i to je za nas od velikog značaja.

Treba reći da je do sada 280 hiljada priključaka u Srbiji, radi 31 snabdevač i mi smo imali, podsetiću vas, pre dve nedelje i tri sporazuma koja se odnose na gasifikaciju Borskog okruga, Kolubarskog i deo Leskovac-Vranje, što pokazuje suštinski da pored ove infrastrukture koja se odnosi na železnicu, koju imamo kao danas jedan od Predloga Sporazuma i povlačenje određenih kreditnih linija za interoperabilnost razvoja Koridora Save i Drine, kao i za efikasnost javnog sektora, taj zeleni oporavak, odnosno sprovođenje tog četvrtog paketa evropskih direktiva, koje se odnose na zaštitu životne sredine. Mi u stvari danas govorimo o jednom velikom industrijskom iskoraku Srbije i to naravno, pokazuju cifre, kada su u pitanju finansije.

Ono što je vest, juče koju je gospodin Vučić izneo, mislim da je informacija da je u prvih pet meseci priliv stranih direktnih investicija 1,73 milijarde evra, što govori o tome da sa ovakvom dinamikom i projekcijama mi bi ovu godinu trebali da završimo preko tri milijarde evra stranih direktnih investicija, što vam govori o tome da je Srbija poželjna privredna destinacija u kojoj i strani i domaći investitori žele da otvore svoje proizvodne kapacitete.

Očito, informacija da danas u IT sektoru imamo, ne 19 hiljada zaposlenih, već 38 hiljada zaposlenih stručnjaka koji rade u ovoj oblasti, da prosek plata u ovom sektoru nije više 138 hiljada dinara, već 184 hiljade dinara, govori o tome da sledeću godinu izvoz IT tehnologija će preći moguće i izvoz poljoprivrednih proizvoda.

Znači, Srbija postaje zaista, jedna razvijena moderna država, gde jednostavno priliv stranih direktnih investicija nije samo iz realnog sektora otvaranje fabrika, već zasnovana na znanju. To govori o tome da mi jednostavno, idemo velikom brzinom napred, da je to nezaustavljivo i da taj priliv stranih direktnih investicija može biti veći i da obuhvata, maltene cifru koja će obuhvatati ceo region zapadnog Balkana i da taj razvoj jednostavno, više niko ne može da zaustavi.

Mislim da je velika zasluga Vlade Republike Srbije, premijerke Ane Brnabić, vaša što ste imali razumevanja, da negde zajedno sa gospodinom Vučićem, sve njegove ideje koje je on imao, da jednostavno dobre bilateralne sporazume pretvori u konkretne sporazume, koji će doneti dobrobit svim građanima Srbije i povećanje plata i penzija i veliki zamajac, kada je u pitanju ta četvrta industrijska revolucija.

Mi danas imamo upis na fakultete. Ja ću vas podsetiti da je fokus kompletno na tehničkim fakultetima. Vi ste imali 4.000 dece na prijemnom ispitu, na FON-u, gde se prima 800 studenata. Pet na jedan je konkurisao za mesto za upis na ovaj fakultet.

Svi tehnički fakulteti, gotovo duplo i troduplo više su studenti bili zainteresovani da dobiju indeks na tim tehničkim fakultetima, što pokazuje, suštinski da sve ovo što mi sada radimo, mladi su prepoznali i da je to u stvari budućnost Srbije. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege poslanici, danas smo imali prilike u prepodnevnoj raspravi da čujemo kojih sedam sporazuma danas su na dnevnom redu i da njihova vrednost iznosi 768,8 miliona evra, što pokazuje u stvari da je to ulaganje u zeleni oporavak ili tzv. sprovođenje Zelene agende, zatim ulaganje u infrastrukturu. Najveći deo projekata je vezan za železnice i onaj deo koji je vezan za Moravski koridor, kao i za gasifikaciju Srbije i treći deo je ulaganje u javnu upravu.

Imala sam prilike u prepodnevnoj raspravi, kada smo govorili da smo zainteresovani kao članovi Odbora za određene detalje ovih ugovora, u onom delu kolika je kamatna stopa, koliko je praktično trajanje tih kredita, kolika je marža, kolike su naknade, zato što smatramo da je to naš zadatak da kao članovi Odbora za finansije znamo osnovne stavke, odnosno karakteristike svakog od ovih sporazuma.

Ono što smo imali prilike da čujemo to je da, recimo, Sporazum koji se odnosi na železnički sektor sa Međunarodnom bankom za obnovu i razvoj, koja je u kombinaciji sa Svetskom bankom i Francuskom bankom, 51 milion evra koji je praktično sufinansiranje, rok dospeća je 12 godina. Kao vrlo povoljan, od tri godine, u stvari ima grejs period, s tim što su kamatne stope deo koji predstavlja fiksni deo i onaj koji predstavlja šestomesečni euribor koji je promenljiv.

Mi smo sada svesni da su na svetskom tržištu te kamatne stope sada zaista niske i u stvari ovaj trenutak u kome Srbija investira veliki deo u infrastrukturu je najpogodniji trenutak u kome sa malim kamatnim stopama ulažete u nešto što će vam donositi narednih 20 godina velike prihode za budžet, što pokazuje suštinski da te visoke stope rasta mi u stvari jedino na taj način možemo da postignemo. Druge države koje nisu imale prilike da jednostavno imaju tu finansijsku stabilnost da mogu da povlače ovakve kredite upravo zbog toga što nisu sprovodili na vreme fiskalnu konsolidaciju, ono što je Srbija sprovela, su pokazale u stvari u doba korone gde su i šta su.

Oni koji su dobro radili svoj posao kad su u pitanju javne finansije proteklih godina su imali najmanje stope pada, odnosno rasta, odnosno i najmanje stope pada, a one zemlje koje su se pre toga zaduživale one su imale visoke stope pada i dan danas, znači godinu dana posle Kovida, jednostavno tek se sada polako vraćaju, rehabilituju, s tim što njihovi rezultati, makroekonomski pokazatelji u stvari im ne dozvoljavaju da ulaze u ovako velike investicione zamajce kao što je Srbija.

Projekat koji se odnosi na interoperabilnost i integrisan razvoj koridora Save i Drine je projekat i sporazum koji je vredan 78,2 miliona evra i ima svoje četiri komponente. Te komponente su, pored zaštite od poplava i zaštite životne sredine, i deo koji se odnosi na upravljanje samim projektima, zatim i deo koji se odnosi na regionalnu saradnju.

Takođe, povlačenje, rok koji se odnosi na ovaj sporazum je 30. jul 2026. godine, što u stvari pokazuje da svi ovi sporazumi jesu deo budžeta, odnosno rebalansa koji je urađen i pokazujemo u stvari da taj projekat „Srbija 2025“ uveliko je započeo, pogotovo kada pričamo o ovim infrastrukturnim projektima.

Efikasnost javnog sektora i zeleni oporavak je u stvari sporazum koji se zasniva na povlačenje finansijskih sredstava u terminu od 15 godina gde je pet godina grejs period i iznosi 86,2 miliona evra i zasniva se na dva stuba, a to su efikasnost javnog sektora i zeleni oporavak.

Kada pričamo o efikasnosti javnog sektora, vrlo je važno reći da tu postoji nekih pet akcija koje su definisane, pored modernizacije samog postupka vođenja javnih nabavki i kontrole državne pomoći, imamo i uvođenje novih registara pogotovo kada su određene socijalne kategorije u pitanju. Tako da je i taj sam postupak digitalizacije javne uprave, on se sada negde kreće potpuno po dubini. Znači, sve ciljne grupe treba da budu obuhvaćene tim postupkom digitalizacije i očito iz ovakvih projekata i ovakvih kreditnih linija Srbija to sprovodi.

Kada se priča o zelenom oporavku, mi tu imamo deo koji se odnosi na održivi rast i razvoj u skladu sa ciljevima održivog razvoja i Agendom 2030, zatim razmišljamo o većoj otpornosti na klimatske promene. To znači da kada dođe do određenih problema usled klimatskih promena, da svaka javna uprava mora da bude spremna i organizaciono, ali i finansijski da podnese određene troškove koji nastaju usled određenih negativnih efekata kada su u pitanju klimatske promene.

Šta to znači? Mi sada ulaganjem i preventivom u ovako, možda potencijalne probleme, mi u stvari smanjujemo mogućnost da zaista budžet Srbije doživi određene štete usled toga.

Mislim da je to od velikog značaja da pokazujemo praktično, i Evropi, ali i svetu, da mi nemamo problem sa paketom evropskih direktiva koji se naziva tzv. „zelena agenda“, da je to nešto što mi radimo, da je to sastavni deo budžeta, sastavni deo ulaganja za budućnost, i da mi moramo da se krajnje odgovorno odnosimo prema tome.

Kada govorimo ponovo o železničkom sektoru, još jedan od ovih sporazuma, odnosno kredita, podrazumeva sa Francuskom bankom 50% učešća Srbija, a 50% učešće praktično, francuske banke, i taj kredit je na 10 godina, s tim što je šest godina grejs period. Znači, modernizacija same železnice u vrednosti od 51 milion evra, zaduživanja, predstavlja mogućnost povlačenja kreditnih linija i modernizacija čak do 30. aprila 2027. godine.

Program urbane sredine i otpor na klimatske promene, takođe, predstavlja jedan deo promocije principa zaštite životne sredine i Zakona o klimatskim promenama o kojima ćemo mi razgovarati, možda i sledeće nedelje, ili nekih narednih dana, pogotovo što imamo izmene i dopune koje se odnose na Zakon o klimatskim promenama, što pokazuje da se mi usklađujemo u hodu upravo, u saradnji sa svim relevantnim subjektima kada je u pitanju i region i EU, na ovu temu. Tu je kredit, naravno, 12 godina, sa tri godine grejs perioda, što pokazuje suštinski da sve ovo o čemu sada govorimo znači, da su upravo jako važni projekti upravljanja zaštitom životne sredine, pogotovo kada je pitanje upravljanja otpadnim vodama, gde Srbija zaista ulazi rame uz rame sa razvijenim ekonomijama.

Ono što je za nas, mi smo u prepodnevnoj raspravi je dat jedan veći akcenat, to je upravo ovaj sporazum koji se odnosi na potvrđivanje finansijskog ugovora za gasni interkonektor, koji je pravca Niš-Dimitrovgrad- Bugarska granica, koji finansira EU, Evropska investiciona banka. Ono što treba reći to je da mi o tom projektu smo inače, slušali prethodnih šest, sedam godina, od strane Energetske zajednice, i u stvari, pregovori sa Vladom koji su bili, kako će EU uložiti, odnosno pomoći finansijski ovakav jedan projekat, s obzirom da je ona bila zainteresovana za tzv. diverzifikaciju, znači, mogućnost pristupa i drugih dobavljača gasa. To je ono što u stvari, trebalo finansirati, Srbija naravno, nije bila u mogućnosti da finansira i to s obzirom, da je sama sprovodila projekat sprovođenja ove trase. Ono što ste imali prilike juče da vidite to je da su spojene cevi na granici Srbije i Mađarske, kada je u pitanju ovaj gasovod. To znači da su stvoreni uslovi da ovaj projekat počinje da živi.

Ono što možete da vidite u Izveštaju Agencije za energetiku za 2020. godinu, to je da je pored „Srbijagasa“, „Jugorozgasa“, delatnost distribucije, znači obavlja još 28 preduzeća. To su uglavnom preduzeća lokalnih samouprava, i gradova, koji moraju da poseduju licencu za obavljanje ovakvog posla. Na kraju 2020. godine bilo ih je 65 energetskih subjekata koji su imali ovaj vid licence za snabdevanje, od kojih je svega 24 aktivno bilo. Vlada Republike Srbije je u skladu sa zakonom odredila javno preduzeće „Srbijagas“, da bude snabdevač gasom i rezervi prirodnim gasom za 2020. godinu. Za sada registrovanih ima 280 hiljada priključaka koje snabdeva 31 snabdevač, što znači, da otvaranjem ovog gasovoda, i onih projekata koji su započeli pre par nedelja na osnovu Sporazuma koji smo mi osvojili, a to je gasifikacija ona tri važna okruga, to je Kolubarski, Borski i pravac Leskovac-Vranje, u stvari, Srbija postaje i gasno umrežena zemlja, i samim tim energetski stabilnija, s jedne strane.

S druge strane, povećan stepen primene četvrtog paketa direktiva EU, koji se naziva tzv. zeleni paket u energetici, što pokazuje suštinski da mi zaista podižemo lestvicu kada su u pitanju visoki ekološki standardi. Postizanje tih visokih ekoloških standarda za nas predstavlja i postizanje visokih ekonomskih standarda, zato što samim tim, mi imamo veće prihode u budžetu, rasterećujemo naravno, elektroenergetski sistem time, ali najvažnije što jačamo privredu i samim tim stvaramo ambijent za priliv novih stranih direktnih investicija.

Na kraju, ono o čemu smo započeli ovde raspravu, kada su u pitanju infrastrukturni projekti, a jedan od najznačajnijih je Moravski koridor, predstavlja, u stvari, ugovor o kreditnom aranžmanu, koji se odnosi na zajam u iznosi od 431.685.732,70 evra. Kada pričamo o „Behtelu“, „NK Limitid“, to je u stvari, firma koja ima ovde svoju registrovanu d.o.o. predstavništvo, i ona je dužna da izvede radove u iznosu od 110 kilometara u tri deonice. Garancija Agencije Vlade UK su 100%, što pokazuje u stvari, zaista, da postoje jako dobri bilateralni odnosi kada govorimo o zapadu, kada govorimo o Engleskoj i kada govorimo o zemlji koja je sada izašla iz EU.

Ali, bez obzira na to sve, zahvaljujući zaista odgovornoj politici spoljnoj i unutrašnjoj koju vodi gospodin Vučić, mi imamo podršku ove Agencije da ovaj projekat se obavi sa 100% garancije, što mislim da pokazuje u stvari jednu ruku podrške za ovako jedan značajan projekat, a za nas šta znači i za građane Srbije, to je povezivanje Koridora 10 i 11 i praktično umrežavanje Srbije u tom infrastrukturnom pogledu, potpuno, da jednostavno svi regioni budu na određeni način zajedno, na istom nivou kada je u pitanju putna infrastruktura, kao što smo videli pre toga i železnička infrastruktura, što znači da za strane direktne investicije, svako ko je zainteresovan da otvara fabrike, moći će jer će imati pristup toj putnoj infrastrukturi i smanjiće troškove transporta. Cena električne energije za sve investitore ovde u Srbiji je vrlo primamljiva i subvencije koje država kao podršku otvaranju novih radnih mesta je takođe vrlo interesantna.

Ono što se pokazalo, to je da imamo mlade, pametne ljude, to znači da kada govorimo o zapošljavanju i baratanju sa novim tehnologijama, kada su u pitanju mladi ljudi, danas su vrlo interesantni za investitore iz celog sveta. To je u stvari ono što je budućnost počela već danas i ono kada je gospodin Vučić govorio budućnost Srbije, kada je započeo da obilazi Srbiju, još pre nekoliko godina i u svakom malom gradu pokušavao da nađe koji su to potencijali koji bi zaista razvili svaki grad, gradić i opštinu koja je bila što se tiče zatvaranja radnih mesta, potpuno osiromašena do 2012. godine i nije mogla da razmišlja o tome da mladi ljudi ostaju u tim mestima, danas je ta slika potpuno drugačija.

To je ono što ne kažemo samo mi, već kažu i druge međunarodne institucije i ne kažemo samo u pogledu finansija, nego govorimo i u političkim pregovorima i sa razvijenim zemljama EU koje danas kao što vidite ne prezaju uopšte da otvaraju fabrike u Srbiji i pre će se odlučiti za nas, koji nismo članica EU, nego za neke zemlje koje su već u sistemu kada je u pitanju sam budžet EU.

U danu za glasanje naravno da ćemo podržati ovakav predlog ovih sporazuma, zato što smatramo da ovo daje mogućnost da Srbija dostigne i veće stope rasta, nego što je 6% planirano ovim budžetom i mislimo da zbog toga kao posledicu će imati boljitak svi građani Srbije, ne samo kroz povećanje plata i penzija, već kroz razvoj i rast i onih oblasti koje nisu direktno vezane za proizvodne delatnosti, kao što su obrazovanje, kultura i zdravstvo koje je danas broj jedan tema, upravo kada je u pitanju Kovid 19. U danu za glasanje naravno glasaću takođe za ove predloge. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovani predstavnici institucija o kojima danas imate prilike kroz izveštaje ovde da se obratite kolegama poslanicima, poštovane kolege poslanici, mi smo na Odboru za finansije 24. maja 2021. godine, na 30. sednici, razmatrali ova četiri izveštaja za 2020. godinu, i ono što je nama bilo najinteresantnije, to je da prvi izveštaj Komisije za državnu pomoć ustvari po prvi put imamo prilike da čujemo o tome šta se dešavalo, a drugo, što su oni, kako da kažem komisija u nadležnosti rada Skupštine, zato što su oni 2009. godine bili koncipirani kao komisija koja je odgovarala Vladi do 2019. godine i izbori ustvari su učinili uz pomoć radnog tela Vlade koji su formirali nekoliko predstavnika ministarstava, tako da je njihov rad bio više vezan za Ministarstvo finansija, i sa obzirom da smo ušli u pregovore sa EU i to poglavlje 8. konkurentnost, a vidimo da je to deo i najvažnijeg klastera 3. koje govori o konkurentnosti privrede, jedan od ciljeva sa kojima Srbija ide u pregovore sa EU, u ovoj godini i očito je da smo na vreme kao država preduzeli sve aktivnosti, pre svega Vlada i Ministarstvo nadležno koje je predložilo zakon, nov o državnoj pomoći, koje je formiranje komisije poverilo u nadležnost rada Narodne skupštine Republike Srbije.

Godine 2020. je formalno početak rad ove komisije i to je ono što možemo da kažemo da se potrefilo da najgoru godinu u svetu treba da započne jedna vrlo važna komisija, ali mislim da se ona sa svojim radom dobro snašla, s obzirom kao i Republika Srbija što se dobro snašla u pandemiji i to pokazuju svi rezultati rada naše države, ali komisija je uspostavila taj institucionalni okvir, naravno uz pomoć i narodnih poslanika i nadležnog odbora.

Ono što je važno, a što su nadležni odbori usvojili na vreme, još u januaru mesecu, gotovo s početka godine, sve akte uz pomoć kojih oni treba da rade. Oni uz pomoć pravilnika i poslovnika o radu, sa kojima su definisali i koji su nadležnosti odbora za budžet i finansije, bili su dužni da akt o sistematizaciji predaju odboru za administrativna pitanja, i to je od velikog značaja jer je tu definisano 27 radnih mesta, a suštinski ona nisu mogla da budu popunjena, jer zaista njihov rad je bio onemogućen i zaustavljen kao i svih novih institucija koje su radile 15. marta, ali treba reći da je 5 članova saveta na čelu sa predsednikom, znači radila taj posao, 6 ljudi koji su stalno zaposleni, prebačeni iz Ministarstva finansija, koji su radili ovaj posao u poslednjih 10 godina i 6 je zaposleno po privremenim i povremenim poslovima, i muke koje su sa samim prostorom za rad, koji nije samo vaš problem, odmah da kažem.

Sve institucije u nadležnosti Narodne skupštine, imaju određene probleme, neki ih uspešno rešavaju, a neki se još uvek muče, ali kako da kažem, na vama je da se borite, i za bolji ambijent u kome funkcionišete.

Za nas je ovde važno, da ste vi, i da radite svoj posao kada je u pitanju usaglašavanje, zakonodavstva Srbije sa zakonodavstvom EU, i da bi poslanici znali zašto je to od velikog značaja, onaj deo koji se odnosi na regulativu, koji usaglašavanje regulative za transport, pogotovo vazdušni transport i recimo, deo koji se odnosi na zakonsku regulativu iz oblasti energetike, reći ću da smo imali mi zaista uvek u ocenama fiskalnog saveta, velike kritike, kada je u pitanju davanje određenih sredstava i subvencija, kada je u pitanju „ Er Srbija“, i ovim suštinskim mi smo došli do toga da jednostavno ceo ovaj posao radimo uz saglasnost EU.

Prema tome, danas niko ne može da kaže da mi na određene načine podržavamo naša javna preduzeća i preduzeća koja su ušla u određena strateška partnerstva i privatizaciju, na način koji nije u skladu sa direktivama EU, zatim zakonodavstvo koje se odnosi na same postupke i formiranje podzakonskih akata iz oblasti energetike koje treba da budu u saglasnosti sa energetskom zajednicom.

Taj put o kome govorimo upravo je uz pomoć ove Komisije za državnu pomoć i to je nama od velikog značaja, jer se država rasterećuje svih pritisaka koje je ranije imala od zakonodavnih organa kada je u pitanju EU i Evropska komisija.

Prema tome, mislim da je za ovu godinu tačno da nije dovoljno prepoznata ova tema u javnosti. To znači da je u stvari taj put usaglašavanja EU direktiva dug i mukotrpan, ali vi ste tu, naravno, da pomognete i da radite i da donosite te akte, usaglašavate propise i da na krajnje odgovoran način blagovremeno informišete i narodne poslanike ovde u Skupštini Srbije, što je nama od velikog značaja da u direktnim kontaktima sa evropskim parlamentarcima imamo nadležnu komisiju koja se odnosi na pristupanje i formiranje, stabilizaciju odnosa sa EU, na čijem čelu je gospodin Orlić.

Možemo u svakom trenutku da damo svoje rezultate kada je u pitanju ova tema. Za nas je to od velikog značaja, iako Izveštaj Evropske komisije govori o tome za prošlu godinu da ova tema možda nije dovoljno prisutna i prepoznata u javnosti. Za nas je od velikog značaja da ovde kao narodni poslanici imamo punu informaciju o tome.

Ono što smo primetili to je da projektovan budžet upravo to i pokazuje, da niste bili u mogućnosti da se dovoljno razvijete u prošloj godini i da radite, s obzirom na opravdane okolnosti pandemije Kovid-19, kao i svi ostali i zato vam je budžet koji je predviđen, praktično upola realizovan, ali to ne znači da u ovoj godini ne možete da idete određenim punim kapacitetom.

Što se tiče Izveštaja Komisije za državnu pomoć, naravno, tu smo uvek da pomognemo i ukoliko mislite da imamo neke teme koje možemo da otvorimo u vidu određenih javnih slušanja, da bi informisali sve narodne poslanike, uvek smo tu otvoreni za saradnju.

Što se tiče Komisije za zaštitu ponuđača u postupcima javnih nabavki, pošto je tako redosled Izveštaja, pa zbog toga se obraćam, Izveštaj koji je podnela, imali smo prilike gospođu Fukić u nekoliko puta da slušamo i, na kraju krajeva, imali smo po novom zakonu i izbor novog predsednika i jednog člana Komisije, taj posao smo završili 23. decembra 2020. godine i u tom Izveštaju, praktično i o radu njenom, a i o Izveštaju za prošlu godinu same institucije imali smo prilike da vidimo da ne ocenjujemo samo mi taj rad, nego smo imali prilike da vidimo da je i Evropska komisija slala svoju Komisiju koja je ocenjivala taj rad i kojom u stvari pokazuje da samo ovaj rezultat smanjenja obrade predmeta i donošenje odluka sa, recimo, 41. dana na 29,8 dana ili odlučivanje sa 28,6 dana na 21,3 dana u proseku, pokazuju napredak u radu ove institucije.

Mislimo da je najveći kamen spoticanja kada, recimo, pošto imate tri Veća i devet članova, mi recimo ne obavimo taj izbor članova kojima je istekao mandat, pa su onda ta Veća negde zaustavljena u tom svom radu i to u stvari nama pokazuje da zajednički posao mora da bude efikasan i u skladu sa rokovima koji su postavljeni kroz zakon i da je to jedan podsticaj i naša podrška vama da ovaj posao radite što bolje.

Ono što vidimo na osnovu rada jeste da postoji taj kontinuitet u tom radu i u zaštiti prava, da očito pravna lica imaju sve veće poverenje, jer povećanje broja predmeta koje ste obrađivali u prošloj godini, iako ste radili dosta u onlajn formatu, pokazuje, u stvari, da pravna lica negde zaista imaju poverenja u institucije i zbog toga podnose žalbe. Ta vrednost od 105 milijardi dinara i to povećanje u odnosu na 71 milijardu dinara u vrednosti ugovora koji su u oblasti žalbi vaših, u stvari, pokazuje upravo taj rezultat.

Prihode koje ste naveli su za 50% veći, kada su u pitanju takse i to je takođe jedan od parametara podrške kojom vi podižete lestvicu kada je u pitanju kvalitet samog rada Komisije za zaštitu ponuđača.

Znači, vi ste jedan primer dobre prakse i očito Evropska komisija može da zemljama u regionu, jednostavno, predstavi vaš rad kao jedan od dobrih primera i mislim da kada bude bilo vreme očito ćete kao taj primer dobre prakse moći da prezentujete vašim kolegama u drugim državama u komšiluku.

Kancelarija za javne nabavke po prvi put sada je telo koje u stvari je definisano novim Zakonom o javnim nabavkama i počela je da radi u ovom formatu od 01. jula 2020. godine, prema članu novog zakona 241. i prvi put sada imamo, u stvari, ulogu te kancelarije koja vrši kompletan monitoring celog postupka javnih nabavki.

Znači, naručioci predstavljaju sada taj javni tzv. institut, vrši se posao koji je do sada imala, ali mislim da je negde sada po ovom zakonu kompletniji, u kontaktu sa onim pravnim licima koji sprovode ceo taj postupak. Znači, od zahteva, pa do preventive savetodavnog dela, pa do same kontrole i do stručne pomoći i do onog dela pokretanja prekršajnih postupaka u stvari pokazuje da je ovim novim zakonom dosta toga vama dato da radite i da kompletirate kada je u pitanju uopšte taj monitoring javnih nabavki.

Zaključci koji su pokazali da je sklopljeno 1.161 ugovor u vrednosti od preko osam milijardi dinara u stvari pokazuje da vi negde zaista vršite taj osnovani nadzor na samom procesu javnih nabavki, a da broj samih mišljenja u drugoj polovini 2020. godine je opao, što znači da dolazimo do toga da ipak negde su dosta bili edukovani sami naručioci javnih nabavki, što je od velikog značaja, zato što negde i vas vide, prepoznaju Kancelariju za javne nabavke kao instituciju u koju treba da se jave pre nego što pokrenu ceo taj postupak i pre nego što uopšte krenu da rade jedan posao koji, naravno, ima svoje procedure i te procedure treba da se poštuje.

U 2020. godini izdato je 1.289 pozitivnih mišljenja od strane Kancelarije i svega 29 negativnih mišljenja. To pokazuje, u stvari, te rezultate rada i ono što je važno, da postoji da obuka, ali da poverioci, odnosno naručioci javnih nabavki treba da znaju koje su kaznene odredbe i upravo zbog toga da budu uvek okrenuti poštovanju procedura.

Komisija za hartije od vrednosti, imali smo prilike nekoliko puta u prošloj godini i u ovoj da se susretnemo, upravo zbog toga što su mnogi novi zakoni koji su doneseni praktično dati, kao što je Zakon o reviziji u prošloj godini, koji je stupio na snagu i Zakon o otvorenim investicionim fondovima. Imamo i Zakon o digitalnoj imovini koji treba da stupi na snagu sada 28. juna.

Ono što smo imali prilike da vidimo to je pojednostavljenje postupaka uopšte kada je u pitanju primena ovog zakona i negde Komisija za hartije od vrednosti sigurno je da sada ima pritisak, jer kada dobijete nove nadležnosti, a imate isti broj kadrova koji treba da rade taj posao, a nove su teme i za njih, kao i za korisnike njihovih usluga, onda je očito uvek pritisak na tu instituciju. Sigurno je da će vam novi portal koji uspostavljate pomoći svemu tome da jednostavno radite ovaj posao.

Ovo što ste uveli, praktično deo koji se odnosi na IT komunikacije je od velikog značaja i kao što ste i naveli da pripremate i novi zakon, jer treba da negde da obavestim poslanike da vama po ovom sadašnjem zakonu ističe mandat kao Komisiji krajem ove godine i da očito će biti sigurno određenih predloga u izmenama i dopunama Zakona, odnosno u novom zakonu, kako će Komisija izgledati, s obzirom na nove nadležnosti, na nove okolnosti. Komisija za hartije od vrednosti više nije ista kao komisija od pre deset godina.

Ono što smo imali prilike da vidimo, to je da ste kuburili sa novcem prošle godine, upravo zbog toga što su stale privredne aktivnosti, što nije bilo praktično zainteresovanih za određenu vrstu privatizacije na osnovu kojih vi u stvari imate određenu vrstu prihoda, ali i da ste zaista na jedan krajnje legalan način taj gubitak pokrili iz definisanih rezervi i da ste na osnovu toga i uradili eksterni nadzor nad javnim finansijama, odnosno trošenju budžeta Komisije za hartije od vrednosti, pre nego što ste poslali izveštaj o realizaciji praktično vašeg budžeta i plan za ovu godinu. Tako da, jako je važno da je maksimalno smanjen negativni uticaj koji je mogao da se desi u prošloj godini shodno novim okolnostima.

Kada je u pitanju pandemija Kovida – 19 i jako je važno reći da rezultat u stvari rada svih ovih institucija leži u tome da na zajedničkom zadatku sa Ministarstvom finansija i Narodnom bankom Srbije, mi imamo ovaj kvartal, u stvari, kao rezultat 2020. godine, da je 1,2% rast BDP, znači, kada su u pitanju uopšte privredne aktivnosti, a da je priliv stranih direktnih investicija gotovo jedna milijarda evra, što je više od ukupnog regiona Zapadnog Balkana, koji čine sve ove zemlje i veći je praktično za 13,5% nego prošle godine u istom kvartalu.

Ono što je još važno reći da je stabilnost deviznog kursa u Republici Srbiji i negde ta stabilnost inflacije za nas jako bitna i to smo na Odboru otvorili kao pitanje. Znači, pitali smo da li ove institucije prate dešavanja na svetskom tržištu kapitala kada su u pitanju i rast inflacija i rast kamatnih stopa i da li će doći do određenih refleksija na našu ekonomiju, da li se oni spremaju za određene mere, kako to rade i što je za nas od velikog značaja kao činjenica da mi zajednički u stvari imamo sliku o tome kako oni to prate, kako prati državna pomoć, kako prati Komisija od vrednosti, u saradnji, naravno, sa Narodnom bankom Srbije, jer u mnogim komisijama i kada rade te nove zakone, oni sarađuju, naravno, i sa Ministarstvom finansije.

Tu se, u stvari, pokazuje pristup državi, odgovornost države prema građanima. Znači, mi moramo da pratimo šta se dešava u svetu upravo da bi mogli da projektujemo svoju budućnost i da bi mogli na adekvatan način da odreagujemo u datim trenucima. To smo uradili i za vreme pandemije. Prvi smo iskočili sa podrškom građanima u vreme pandemije Kovid – 19 i praktično vanrednog stanja, kada nije bilo protoka roba i usluga u onom načinu kako je to bilo do praktično 15. marta 2020. godine, i to se pokazalo kao dobro.

Mnoge evropske zemlje su zakasnile sa tim i zbog toga su sačekale kraj godine sa visokim stopama pada ekonomskih aktivnosti.

Mi smo država koja smo sa najmanjom stopom pada praktično završili tu godinu i imali najbolje rezultate u EU i sada vidimo, u stvari, u ovom prvom kvartalu da imamo najbolje rezultate, što pokazuje da ćemo proći projektovanu onu stopu rasta od 6%, gde su mnogi bili skeptici i kritikovali tu stopu, pre svega, Fiskalni savet, ali ne samo oni, nego i određena udruženja privrednika i ekonomista koji jednostavno imaju kritički stav prema državi kad god je to potrebno, zato što je negde to postalo jako moderno kritikovati državu, a kada pogledate rezultate suštinski, onda vidite da zaista Srbija ide dobrim putem i to je ono što mislimo da građani uvek prepoznaju.

Trećeg juna je Srbija potpisala nov aranžman sa MMF-om, naravno, on je savetodavnog karaktera, kao i onaj pre što je bio, što pokazuje, u stvari, da Srbija zaista ide dobrim putem kada su naše javne finansije u pitanju.

Ovoliko za uvod kada su u pitanju izveštaji ovih institucija, a mislim da svaki od predstavnika ovde može i direktno da odgovori na pitanja poslanika. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Znači, ako biste želeli da budete maliciozni, a i jeste maliciozni u vašem izlaganju, iskoristili ste Izveštaj o monitoringu Kancelarije za javne nabavke da govorite o tome kako postoji sistemska korupcija od strane SNS. Nije SNS naručilac posla i nije on naručilac javnih nabavki, nego institucije i pravna lica iz privrede koje su u javnom ili privatnom sektoru.

Prema tome, nemojte da zamenjujete teze i da pokušavate svoje političke neuspehe u političkoj kampanji, što ne možete građanima uopšte da objasnite kako je Boško Obradović u jednom trenutku bio za Đilasa, pa kako više nije za Đilasa, pa kako je uzeo 5.000 evra od crkve, pa kako nije uzeo 5.000 evra, pa kako je Đilas uzeo 619 miliona od građana Srbije iz budžeta, da prevaljujete na sistemsku korupciju SNS. Ovde postoje institucije, postoje zakoni, postoje organi unutrašnjih poslova koji prate rad svih onih koji nisu u skladu sa zakonom i za to određeni akteri odgovaraju i da li su oni članovi SNS ili neke druge stranke, to će jednostavno pokazati i da uvek odgovaraju da su pred zakonom svi jednaki.

Prema tome, nemojte da zamenjujete teze i pokušavate na taj način da pridobijete glasače u dnevnopolitičkoj borbi za vaše glasove. Jednostavno, morate da se opredelite ili ćete izaći sa određenim programom, ali nemojte lažima ovde da obmanjujete građane Srbije napadom na SNS. Hvala.