Uvažena predsedavajuća, poštovani premijeru, ministri, kolege poslanici , predlog budžeta za 2024. godinu usvojen je 26. oktobra prošle godine i tada je Ministarstvo finansija i Vlada u jednom drugom sastavu veoma konzervativno projektovala sam rast na 3,5 posto sa projekcijom javnog duga na 51,7 posto i tada je nezaposlenost bila 9,5 posto. Ono što je važno reći da sada, nakon ovoliko meseci funkcionisanja nove Vlade i novih okolnosti koje se dešavaju na svetskom tržištu kapitala i usluga, mi imamo pozitivne rezultate, imamo veće prihode za 132,5 milijardi dinara nego rashode, što je 6,5 posto od ukupnog budžeta koji je projektovan za prošlu godinu.

To su rezultati koji pokazuju da i ova Vlada i ona koja je pre toga bila u stvari dobro radila svoj posao, dobro predvidela i projektovala svoje finansije i sve svoje projekte koje je tada još zapisala.

Mi smo sada ovde u prilici da moramo da nastavimo određene projekte i prosto je negde čudno što se napadaju projekti koji su usvojeni ne samo godinu, nego i dve godine pre ovoga zato što smo mi sebi zacrtali ne samo određene nivoe plata za 2027. godinu, 1.400 evra prosečnu platu, penziju 650 evra, minimalnu platu, znači od 650 evra, nego zato što smo sebi zacrtali ekonomski rast za koji Svetska banka rekla da je Srbija sposobno da do 2027. godine da ide sa stopama rasta od 6% i 7%.

Nemojte da zaboravite da samo pre četiri godine mi smo imali koronu, mi smo velike potrese, kada pričamo o samoj ekonomiji, da je tada projektovan deficit naš bio 8,3%, 2021. godine 4,5%, 2022. godine 3,3% i za ovu godinu projektovan 2,2%. Mi smo sada rebalansom povećali taj deficit na 2,9%. Inače, svi ekonomisti kažu da bilo koji deficit do 3% ne može da ugrozi bilo kakve javne finansije i mogućnost funkcionisanja uopšte javnih finansija i države i plata ukoliko imate pokrivenost spoljno-trgovinskih uvozom i izvozom preko 60%, a nama je 66,6%, i ako imate strane direktne investicije preko četiri milijarde evra. Naš je za ovih osam meseci 4,52 milijarde evra.

Prema tome, neću da vam kažem da je za zadnjih pet godina uloženo stranih direktnih investicija 15,9 milijardi evra. Znači, strani investitori su prepoznali Srbiju kao dobro mesto za investicije i zato je ova Vlada smatrala da je potrebno da jedan investicioni zamah koji je nazvan EKSPO mora da jednostavno održi nivo investicija na ovom nivou da bi mi zaista dostigli ove stope rasta do 2027. godine bez obzira na sva ratna dešavanja na istoku i na zapadu.

Prema tome, za nas je veoma bitno da ono što su rezultati, pozitivni rezultati mi sada delimo sa građanima Srbije. Nemojte da mi kažete da je ekonomski slom to što hoćemo da poljoprivrednicima damo više 18 milijardi dinara umesto 118 koje su projektovani budžetom za ovu godinu, da je to povećanje praktično udela u samom budžetu za same poljoprivrednike.

Podsetiću vas da u EU su ukinuta sva davanja i sve subvencije poljoprivrednicima, zato što je to prva mera kada su određene ekonomije u problemu. Srbija nije u problemu sa finansija i zato povećava davanje i kada je u pitanju poljoprivreda i kada je u pitanju zdravstvo. Neko kaže da smo u kolapsu, a u zdravstvu se povećava za 28,7 milijardi dinara, znači, davanja za ovu godinu, plus ono sve što je projektovano od prošle godine za ovu godinu. Dakle, 12 milijardi dinara dajemo u prosvetu više nego što smo planirali prošle godine za ovu godinu.

To što nivo plata počinje da raste tek od 1. januara, vi ste zaboravili da u ovoj godini je nivo plata praktično bio definisan i povećan za 10%, to što dve milijarde evra više dajemo za nauku sa ovim rebalansom je samo pokazatelj da jednostavno u ovim oblastima mi jako brzo napredujemo, pogotovo kada je u pitanju veštačka inteligencija, pogotovo kada je izvoz IKT-a, odnosno informacionih tehnologija u pitanju. Mi smatramo da ćemo ovu godinu završiti, na osnovu svih podataka, sa četiri milijarde evra izvoza iz oblasti IKT-a. Podsetiću vas da 2015. godine to je bilo svega 611 miliona evra.

Prema tome, pogledajte koliko je Srbija napredovala. Da li smo zadovoljni i da li imamo razloga da kažemo – ne, ovde ćemo sada da stanemo, pa ćemo da se bavimo nekim drugim stvarima? Ne, mi idemo dalje, mi moramo da završimo projekte kao što je obilaznica oko Kragujevca, moramo da završimo putnu infrastrukturu Šabac- Loznica, zatim Dunavski koridor, odnosno magistralu, zatim Nacionalni stadion zato što je to glavni, praktično, infrastrukturni projekat oko koga će se dešavati manifestacija EKSPO 2027. godine za koju je glasalo 84 zemlje.

Pa, i vi ste imali Univerzijadu, pa jeste li koristili razne metode da sagradite neke nove objekte za sportsku infrastrukturu da biste zaista opravdali kao dobri domaćini međunarodne manifestacije, s tim što ste onda vi to gradili ne iz realnih izvora, ne iz kreditnih linija, nego iz toga što je Šarić zajedno sa tadašnjim Miškovićem jednostavno gradio takve objekte, a država je morala da se odrekne zakupa na državnom zemljištu. Znači, budžet je praktično stradao na kontu takvih projekata.

Mi to ne radimo, mi radimo iz realnih stranih investicija, iz realnih kredita i mislite da bi tri rejting agencije dale pozitivno mišljenje Srbiji da zaista ti rezultati nisu dobri? Ne bi uopšte dolazili ovde, kao što ste vi oterali MMF 2012. godine upravo zato što niste smeli da im pokažete realne rezultate jer ne postoje laži kada su u pitanju svetske finansijske institucije. Oni vas jednostavno skroziraju kada su u pitanju javne finansije sa svih aspekata, i sa bankarskih i sa javnih i sa zaduženja i sa onog što se zovu sudske presude, za šta ste vi bili dužni, recimo, građanima Srbije, kada su u pitanju vojni penzioneri. Dakle, 15 milijardi dinara ste imali sudskih presuda po tom pitanju, plus presude za, recimo, obdaništa, kada su u pitanju roditelji koji su plaćali više vrtiće u Beogradu.

Hvala vam.

Zato ćemo u danu za glasanje sigurno podržati ovakav Predlog rebalansa.

Uvažena predsedavajuća, poštovani premijeru, ministri, kolege poslanici…

Zahvaljujem.

Poštovani predsedniče Vlade, ministri, kolege poslanici, mislila sam da počnem od Predloga budžeta za 2024. godinu, koji je u stvari osnovni dokument na osnovu koga radimo rebalans, ali ću početi, pre svega, od pitanja koje se ovde otvaraju juče i danas, to je zašto se finansira EKSPO?

Mislim da građanima Srbije mora da se ponovi, pre svega, da je to jedno takmičenje i konkurs na kome je Srbija kao država učestvovala i pobedila jednu Španiju, jedne SAD i dobila mogućnost da organizuje ovu svetsku manifestaciju sa 84 glasa za. Kada se glasalo o tome da Beograd bude centar 2027. godine, kada je u pitanju EKSPO, i on ima svoju temu, ta tema se zove sport, kultura i zabavni sadržaj.

Prema tome, Srbija ima veliku čast da ugosti sve zemlje sveta na ovakvoj manifestaciji.

Ono što je Vlada Srbije i predsednik Vučić što su smatrali za potrebno, to je da ovakvu jednu manifestaciju, pored toga što ćemo finansirati, iskoriste kao jedan privredni i ekonomski zamajac za investicije koje će se odnositi na celu Srbiju, zato što mi imamo projekte koji su u toku, a ima ih 323 projekta vezano za Beograd, odnosno Srbiju 2027, gde su praktično sve oblasti pokrivene time.

Zbog toga govorimo o toj cifri investicionoj koja iznosi 17 milijardi, a ne govorimo o cifri koja će isključivo iznositi 1,5 milijardi koje se odnose isključivo samo na EKSPO i na centralnu manifestaciju.

To je ono što treba građanima uvek govoriti, jer negde se zaboravi. U tom ponavljanju i napadima o tome zašto EKSPO, mi smo protiv EKSPA, pa onda ste protiv međunarodnih manifestacija da se održavaju u Srbiji. To tako treba onda reći, a nemojte napadati Vladu zbog čega ulazi uopšte u ovakve projekte.

Druga stvar, kad su u pitanju „Rafali“, kupovina „Rafala“, mi nismo čuli ni od jedne opozicione stranke da li su oni za nove tehnologije kada je u pitanju odbrambena industrija, da li im smetaju možda „Rafali“ ili bi možda pre Suhoj 35 da kupimo ili možda neke druge avione, tipa F16, da li je u pitanju politička raspodela kada je u pitanju tehnološki razvoj i kupovina najsavremenije opreme kad je u pitanju avio industrija ili uopšte su protiv bilo kakve kupovine, uopšte su za demilitarizaciju kad je u pitanju naša odbrambena industrija. To moraju da se izjasne pred građanima. Građanima nekad nije jasno zaista koje poruke šalje ona strana koja napada SNS, Vladu Republike Srbije i predsednika države, jer se negde stiče utisak da su protiv svega, a to znači i zaustavljanje Srbije, to znači zaustavljanje i plata i penzija, zaustavljanje bilo kakvog tehnološkog razvoja koje je nemoguće zaustaviti.

Onoga trenutka kada mi posmatramo svoje ekonomske parametre, znači, makroekonomske faktore i kada ih analiziramo u odnosu na centralne zemlje EU, to znači da mi zaista idemo rame uz rame sa najrazvijenijim državama EU.

Do sada, ako ćete do 2012. godine da gledate rezultate, oni su se isključivo odnosili na poređenje zemalja u regionu. Sada kada Srbija ima obim stranih direktnih investicija 60% u odnosu na ceo region, mi zaista možemo da se poredimo sa razvijenim državama. To je ono što je ministar Mali pokušao da kaže da smo mi sada na osnovu rezultata u prvih šest meseci praktično druga zemlja po tim ekonomskim rezultatima kad je u pitanju rast, ali kad pogledate 2018. i 2023. godinu, mi smo u prvih šest zemalja EU. To je zaista jako dobar rezultat. Za jednu državu koja je bila bukvalno ispod bilo kakvih parametara kada je u pitanju posmatranje u odnosu na članice EU, mislim da Srbija zaista ide dobrim putem kad je u pitanju razvoj.

Zato mi danas razgovaramo o dobrim rezultatima, odnosno pozitivnim rezultatima koji su u iznosu od 132,5 milijardi dinara. To je znači onaj višak koji Srbija treba da podeli. Na kraju krajeva, dobre rezultate koje država obavlja i koje privreda generiše da podeli zajedno sa građanima Srbije.

Nije istina da ovako dobar rezultat neće imati bilo kakvih rezultata po građane Srbije, zato što smo juče imali priliku da čujemo da rast i razvoj mogu da se podele, pa ako Srbija napreduje sa 3,8% rasta, onda ne može da se razvija. Ne znam. To su neke nove ekonomske metodologije po kojima očito opozicioni poslanici posmatraju uopšte ekonomiju Srbije, ali u bilo kojoj ekonomiji, bilo koje države, rast, naravno, ide paralelno sa razvojem. Rast su brojke koje pokazuju onaj deo koji se odnosi na kvantitativne promene, a kvalitativne promene su razvoj. To su primene novih tehnologija, otvaranje novih delatnosti, otvaranje novih radnih mesta, zatim nova zanimanja koja se javljaju u proteklim godinama. To je ono zbog čega je jako bitno da se osvrnemo oko sebe i vidimo u poslednjih pet godina koliko se mnogo toga promenilo, kada je uopšte ekonomija u pitanju.

Ono što je za nas najinteresantnije to je da je taj spoljnotrgovinski promet zaista povećan, i to je ono što pokrivenost uvoza izvozom iznosi 76,6%, da je uopšte trgovina koja je obavljena u proteklom periodu na nivou od nekih 39 milijardi evra, s tim što je pokrivenost ta, rekla sam, 76,6%, ali ono što je najinteresantnije jeste da je industrija napredovala u svom rastu od 2,5%, a gde su one prerađivačke industrije čak veće za 3,6%.

To je ono što pokazuje da sve ono za šta smo se godinama borili, da budemo ne samo proizvođačka zemlja, kada je u pitanju određena vrsta proizvoda, uspemo da promenimo strukturu same privredne industrije, da su metali i metalska industrija zaista povećani, da je onaj deo koji se odnosi na fabrike koje su vezane za automobilske industrije, koji su najveći generatori razvoja, zaista učinile to da i ovo, kada isplaćujemo i plate i penzije, više ne moramo da dajemo iz budžeta, nego na osnovu ljudi koji zaista rade i firmi koje zaista prave profit, i porezi i doprinosi koji se slivaju u kasu zaista omogućuju održivost funkcionisanja javnih finansija.

Mi smo očuvali makroekonomsku stabilnost u uslovima koji su zaista kompleksni. Kada pogledate sva ratna dejstva i na Bliskom istoku, i u Ukrajini, i u delu kada govorimo o promenama, kada su u pitanju lanci snabdevanja, ali ono što je važno reći jeste da smo zaista kao država gledali da u svakom segmentu, gde treba, iz ovog rebalansa budžeta popunimo sve ono što je velika potreba, a tu jeste i poljoprivreda, tu jeste i deo koji se odnosi na podršku porodici, zdravstvo, pogotovo tačka 25.3, a to je lečenje retkih bolesti koje se leče u inostranstvu.

Onaj deo koji meni je u stvari svima nama jedan od najvažnijih, a to je ako nemate jaku ekonomiju, ne možete da branite na adekvatan način svoje srpske nacionalne interese. Iz ovog rebalansa budžeta 2.856.656.000 dinara je više dato Kancelariji za Kosovo i Metohiju, a upravo zbog toga da bi se sproveo plan područja socijalne zaštite koje je država Srbija opredelila za naše ljude koji žive na teritoriji Kosova i Metohije. Sada će po prvi puta ljudi koji nemaju posao dobiti određena finansijska sredstva. Time u stvari želimo da zaista pošaljemo jednu snažnu poruku i svetu, a danas će imati prilike i gospodin Vučić u 19.30 časova u UN upravo da otvori ovu temu, da pokaže koliki zulum i nasilje trpe Srbi i nealbansko stanovništvo od strane Kurtija i njegove vlasti iz Prištine.

Mislim da smo pokazali, pre svega, veliku odgovornost kao država prema svom narodu koji je zaista sada na velikom udaru. Mi smo sada svesni toga ti Srbi koji žive dole su u stvari topovsko meso za Kurtija koji želi jedan egzodus, praktično, da izvrši i potpuno aneksira teritoriju Kosova i Metohije i pretvori je u neku svoju državu, a mi se žestoko suprotstavljamo tome. Samo velikom i jakom diplomatijom u svetu možemo da jednostavno, odbranimo srpske nacionalne interese, ali bez jake ekonomije ne postoji odbrana srpskih nacionalnih interesa. Zato smatram da je ovakav rebalans zaista jako potreban i pokazuje jednu političku odgovornost svih onih učesnika koji se nalaze ovde u parlamentu.

Kada kažete da ste, recimo, za vraćanje vojske, a onda nećete da glasate za ovakav rebalans, onda mislim da se pokazuje jedna vrsta ili neznanja, ili licemerstva. Ne možete da budete za jedno, a da ne podržavate drugo. Deklarativno smo za vojsku i za odbranu nacionalnih interesa, a kada treba zaista da država izdvoji iz budžeta određena sredstva za uvođenje obaveznog vojnog roka, onda to ne želite da podržite. Mislim da je na svima nama velika odgovornost o tome kako ćemo se izjasniti za ovaj rebalans, a mislim da je i opoziciji sada prilika da pokaže koliko zaista želi da podrži nacionalnu politiku Republike Srbije i očuvanje svih nacionalnih interesa.

Ono što je za nas ovde šokantno to je da upravo u ovim danima, kada Kurti sprovodi najgore nasilje, mi ovde nemamo ni jednu reč praktično napada na zvaničnu Prištinu od strane opozicije, već samo skreću temu i pokušavaju da tu temu izopšte iz političkog polja.

Mislim da je za nas jako važno da, kada govorimo o rebalansu budžeta, ovo je danas život, realan, i za građane Republike Srbije, ali i za sve naše građane koji danas žive na teritoriji Republike Srbije, bez obzira što se nalaze pod okriljem ili UN ili pod okriljem EU koja je tu jedan od organizatora takvih pregovora Beograda i Prištine. Mislimo da je za nas veoma važno da i danas pošaljemo snažnu poruku podrške predsedniku Vučiću koji će sigurno o tome govoriti danas u Njujorku. Zato je sigurno za nas važno da mi podržimo ovakav rebalans budžeta u danu za glasanje i pokažemo, pre svega, koliko smo politički odgovorni prema svima. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri i kolege poslanici vreme o kome je gospodin Marijan Rističević pričao je upravo vreme kada je Demokratska stranka i Demokratska stranka Srbije bile u koaliciji.

Znači ta veza Đilasa i sada Miloša Jovanovića su u stvari deca komunizma koja nastavljaju dalje da sarađuju i to je sve lepo i zbog toga građani to treba da znaju unapred i kada govorimo o tome da o poljoprivredi kažu nikad gore, a ja ću da kažem nikad bolje, jer od vremena korone vi nemate veći povraćaj ljudi u sela i mladih koji žele da žive na selu i da koriste državne subvencije upravo zato da bi se bavili poljoprivredom, zato i obim sredstava koji je predviđen za sledeću godinu veći nego onaj što je bio u ovoj godini.

Prema tome svi podaci koji pokazuju da je sada bolje nego što je bilo upravo ga sve pokazuje egzaktnog kroz brojke, a ono što se danas ceo dan pokušava da proturi i ne samo kroz poljoprivredu i kroz plate, to je povećanje cene električne energije.Izveštaj Agencije za energetiku za 2022. godinu tačno pokazuje podatke Eurostat-a gde kaže da je Srbija upravo zemlja sa najnižom cenom električne energije iznad nje su i Bosna i Hercegovina i Crna Gora i Albanija i Makedonija i onda idu zemlje EU, a cena je 6,17 eurocenti po kilovat času, a to je kada se prevede 7,2 dinara.

Znači nije petnaest kao što pričate nego 7,2 iako se poveća za 8% to je opet 7,7 dinara, opet je to manje nego Bosna koja ima cenu od 10 dinara. Prema tome nemojte da unosite među narod strah koji ne stoji, povećanje plata i penzija, povećanje je standarda građana upravo ide u susret tome da se svi inflatorni udari na određeni način prihvate i da jednostavno standard građana se održi i unapredi što je moguće više za jedan korak dovoljno.

Vi danas u prodavnicama i kada pričate o pekarama kao deo koji se odnosi na prerađivačku industriju poljoprivrede ne možete da nađete ljude koji će da rade, zato što neće da rade za plate od 60.000 dinara, to vam govori o tome da ipak Srbija je dostigla određeni nivo plata sa kojima ljudi ne žele više da rade za plate od 500 evra i to je ono zbog čega govorimo da Srbija nema dovoljno kapaciteta kada su u pitanju zaposleni, a previše je posla, kada imate previše posla to znači da se produkcija kada pričamo uopšte i o industrijskoj proizvodnji, a i o poljoprivrednoj proizvodnji je velika i ono što je najznačajnije Sporazum koji je potpisala Srbija sa Kinom upravo ide u prilog tome da se nalazi tržište plasman poljoprivrednih proizvoda koji će Srbija proizvesti.

Mi treba da izvezemo preko 10.000 proizvoda u Kinu po tom Sporazumu, a da uvezemo nešto malo više od 8.000, znači mi treba da izvezemo kompletno voće, meso, mast, prerađivački proizvode, poljoprivredi obuhvataju 60% ukupnih artikala koji se odnosi na Sporazum Kine i Srbije.

Svi se bore za velika tržišta mi smo imali do 2008. godine tržište u Nemačkoj kada su u pitanju poljoprivredi proizvodi, onda je to naglo počelo da pada zato što naši proizvodi po kvalitetu i po ceni nisu mogli da budu konkurentni i to je ono što je bilo najteže.

Država je mnogo toga uradila, da pomogne poljoprivrednicima i sa mehanizacijom i sa novom metodologijom, i sa zaštitnim mrežama da bi dobila što veću količinu poljoprivrednih proizvoda da bi mogla da ide na tržišta i to je ono što danas moramo da priznamo. Ne možemo da živimo u nekom svetu pre 10 godina i da pričamo neke zastarele priče i da stalno ponavljamo jedno te isto, znači morate da priznate ipak rezultate Srbije, kada je u pitanju poljoprivreda i kada je u pitanju energetika, i kada je u pitanju povećanje standarda građana. Hvala.

Niko ovde nije govorio o blagostanju, već je govorio o ulaganjima u poljoprivredu, koja su mnogo veća, nego što su bila, a vi, gospodo, za vreme Dušana Petrovića imali ste ukupan budžet za poljoprivredu i trgovinu od 22 milijarde dinara, 22 milijarde dinara. Nije bilo subvencija ni po grlu, ni po hektaru. Po hektaru ste uveli tek tada a iznosila je 6.000 dinara i savetnike koje je plaćalo ministarstvo, 1.800 njih koji su išli i uzimali novac od ministarstava, a nisu znali uopšte da daju ni adekvatnu podršku poljoprivrednicima.

Ono što je najgore, pustili ste SSP da reaguje, da Srbija izađe na tržište sa poljoprivrednim proizvodima bez prelaznih odredbi i bez podrške IPARD fondova, odnosno Evropske unije. Za vreme Aleksandra Vučića 2013. godine, tek tada su otvoreni pregovori sa Evropskom unijom. Znači, vaša politika je rezultat svega ovoga. Mi smo morali godinu po godinu permanentno da radimo i sa Evropskom komisijom, a bogami i sa poljoprivrednicima, da se jednostavno osposobi mehanizam tržišta.

Sada kada dolazimo u situaciju da imamo ukrajinsku krizu, imate problem, normalno sa cenom đubriva koja nije samo u Srbiji. Svuda je ta cena đubriva skočila pet puta, nego što je bila. Svuda je cena goriva skočila zato što je jednostavno takva cena energenata za vreme i ekonomske krize i krize koja je nastala u Ukrajini, a ko zna i kakva će biti, s obzirom na rat u Bliskom istoku.

Prema tome, Srbija promptno reaguje na sve promene koje se dešavaju na tržištu i nemojte nama da spočitavate te probleme.

Ono što je pokušala ministarka poljoprivrede da vam kaže je da uvodimo disciplinu, da oni ljudi koji se zaista bave poljoprivredom dobijaju podršku države i da u svakom trenutku mogu da budu u kontaktu sa tom državom i e-agrar, uvođenje digitalizacije, a na kraju krajeva i popis poljoprivrednih gazdinstava, koji se zaista obrađuje od strane vlasnika ili zakupodavaca i da ta poljoprivredna gazdinstva su zaista registrovana za ono čime se bave, a ne da se bave nekim drugim stvarima. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, kolege poslanici, danas na kraju ove rasprave u načelu od strane predstavnika poslaničkih grupa vidimo da su se mnoge teme ovde preplitale kada je u pitanju ekonomska tema, koja direktno zadire u budžet i brojke i onaj deo koji implicira u stvari ovaj budžet, a to je tema koja se odnosi na očuvanje nacionalnih interesa građana Srbije, a naročito Srba koji žive na teritoriji Kosova i Metohije.

Ono što je važno reći da četvrti put sada imamo raspravu o budžetu zajedno sa Završnim računom budžeta Republike Srbije, što je odlika razvijenih ekonomija i to je ono sa čime se i SNS na čelu sa Aleksandrom Vučićem dok je bio premijer, a kasnije i predsednik, borila da jednostavno uspostavi takav sistem funkcionisanju kada je u pitanju ekonomija i javne finansije, u saradnji, naravno, sa ministrima, tako da bude zaista respektibilan u odnosu i od strane svih međunarodnih institucija, kako MMF-a, Svetske banke i drugih međunarodnih organizacija.

Očuvali smo tu makroekonomsku stabilnost i rezultate koje je Srbija uspela da postigne i do 2019. godine, a naročito u onim kriznim godinama, očuvali smo našu ekonomiju i u vreme pandemije i u vreme energetske krize i sada kada imamo ukrajinsku krizu poslednjih godina, a evo, pred nama je još jedna kriza na Bliskom Istoku, koja naravno utiče na sve ekonomije sveta, pa i našu, pogotovo kada su u pitanju spoljni udari cena energenata, inflacija.

Mislim da se naša Vlada na adekvatan način bori sa svim ovim izazovima. Da li ovde neko kaže da je sve idealno? Ne kaže, ali kaže da se borimo na određeni način da zaista očuvamo stabilnost, sigurnost i poverenje građana Srbije da zaista mogu da žive mirno, verujući da njihova država zaista brine o njima. To je u stvari cilj i ovog budžeta i za prošlu godinu i ovoga rebalansa koji smo imali, a i za budžet koji je ovde na dnevnom redu.

Budžet je skrojen realistično, projektovan na osnovu rezultata iz 2022. i 2023. godine i ono što je važno da su osnove tog budžeta u stvari rast koji se projektuje od 3,5%, onaj deo od deficita koji je sada manji za sledeću godinu 2,2% a u ovoj je bio 2,8% i javni dug o kome toliko pričamo, 51,7% BDP-a.

Mi svaki put u poslednje četiri godine moramo da objašnjavamo ovde šta znači javni dug, šta znače apsolutne vrednosti, šta znače projektovane vrednosti, šta znače procentualne vrednosti duga i svaki put dolazimo u situaciju da kažemo da nije svejedno zadužiti se na 100 dinara 51% i nije isto zadužiti se 51% na 10 dinara. Kada vi jednostavno nemate kao u 2012. godini šanse da isplatite plate i penzije i zadužujete se da biste isplatili to nešto, onda je to jedna neodgovorna politika, onda je to rasturanje javnih finansija i to je potpuno jedna druga priča u odnosu na ovo kada govorimo o stabilnosti javnih finansija i o poverenju, na kraju krajeva, građana u svoju državu.

Osnove i okviri koji su projektovani ovim budžetom imali smo prilike da čujemo, a to je da zaista ova Vlada brine o povećanju životnog standarda kroz povećanje plata koje će biti 10%, penzija 14,8%, nakon ovih povećanja koje imamo u ovoj godini, plus 17,8% koje se odnosi na minimalni lični dohodak koji jednostavno ne može da bude manji u sledećoj godini od 47.154 dinara, a sada je 40.000. Znači, to su pomeranja koja pokazuju zaista da naša ekonomija na realnim osnovama ide napred i to je ono zbog čega mi možemo da kažemo da sa poverenjem građana Srbije, ali i privrede, idemo na rasterećenje kad su u pitanju neoporezovani deo zarade koji je do sada bio 21.742 dinara a u sledećoj godini biće 25.000 dinara.

To je ono kada kažemo da izdvajamo za infrastrukturu, takođe, rekordno visok nivo, a to je 6,9% BDP-a, to je ovih 600 milijarde dinara, što će ići u izgradnju bolnica, škola, puteva, imaćemo sedam domova zdravlja, sedam klinika, tri naučno-tehnološka parka, šest škola, tri vrtića, četiri ustanove za socijalnu zaštitu, dva sportska objekta, pričamo o Đerdapu 3, o Bistrici, pa se pitamo zašto da ulažemo u to a ne u nešto drugo. Pa, zato što kad pričamo o obnovljivim izvorima energije, ne možete ako nemate nešto se odnosi na tzv. balansiranje energije. Kada govorimo o smanjenju rada termoelektrana i prelazak, onda mora da imate i jednu Bistricu i Đerdap i morate da imate nove energetske objekte, jer ovde se ništa nije gradilo preko 50 godina.

Kada pogledamo u stvari rezultate koji se odnose na samu ekonomiju, a to su privredne aktivnosti, to je pitanje uvoza-izvoza, onda ćete videti da u ovoj godini za prvih sedam meseci, na osnovu izveštaja Privredne komore Srbije, je taj izvoz porastao za 16,3% i mnogo je veći nego što je bio rebalansom, a da je uvoz smanjen za 5,1%. To znači da smo mi u stvari smanjili onaj deficit i povećali pokrivenost uvoza izvozom.

To je ono što pričamo poslednje četiri godine i što stalno pričaju određene stranke koje štite domaću ekonomiju. Oni kažu, znate, treba raditi samo sa domaćim investitorima, treba raditi tako da povećavamo iznos, da ne radimo više sa uvozom i to upravo govore ovi rezultati. To je za nas u stvari pokazatelj da smo mi na dobrom putu stabilnih finansija i da su realno dobro projektovane vrednosti. To kaže i Fiskalni savet, iako ima određene kritike što se tiče određenih metodologija, proračuna, ali on kaže da je budžet ostvarljiv i da je ispravno orjentisan okvir.

To je za nas nešto što je dovoljna pohvala što ne može da bude, naravno u sto posto slučajeva, s obzirom da je više puta Fiskalni savet uvek govorio da ima vrlo konzervativnu projekciju i da on uopšte bilo kakva iskakanja iz konzervativnih projekcija, a to je i povećanje plata, ako bi njih pitali ne bi trebalo da bude povećanje ni plata ni penzija u ovom delu. Jednostavno, to je njihova metodologija na koji oni sagledavaju budžet. Vlada Srbije uvek želi da podeli i ono dobro prihoda u budžetu sa građanima Srbije i ona to upravo radi.

Na kraju krajeva, ono čime Srbija treba da se ponosi, a to je da se mi borimo za investicije u Srbiji. Borimo se za strane direktne investicije i sa istoka i sa zapada. Za nas je od velikog značaja sporazum sa Kinom. Inače, reći ću vam, prvi partner EU u trgovinskoj razmeni je Kina, nije više SAD i to imate u 2020. godini, objavio je N1, 2021. godine CNN i 2022. godine i tačno govorio o ciframa, ali to ću posle rasprave kada budem iskoristila drugi deo svog vremena. Govoriću upravo o tome da je Srbija upravo napravila jedan istorijski korak da može da sarađuje i sa istokom i sa zapadom.

Zbog toga mislim da je poštovana od strane i zapadnih zemalja, jer mi sada u Čačku imamo najavu nemačke kompanije da otvara novu fabriku sa 800 radnih mesta, vezano upravo za auto industriju. Mi govorimo upravo o tome da se mi borimo i za izgradnju infrastrukture, puteva, železničkih pruga, upravo koji će biti finansirana i od strane evropskih fondova i od strane Narodne Republike Kine sa kojom ćemo zajedno raditi određene strateške projekte.

Znači, za nas je borba u stvari svaki dan, permanentna za bolji standard građana Srbije, odgovoriti na sve inflatorne i trgovinske udare koje imamo. Za nas je to od nacionalnog značaja, jer ne možete zaštiti svoje nacionalne interese ukoliko zaista nemate dobru i stabilnu ekonomiju. Borba za nacionalne interese se pokazala i to je ono što SNS na izborima uz pomoć Aleksandra Vučića koji će kao naš član, obećao je da će podržati, to je upravo ono što želimo da i dalje ostanemo da vodimo Srbija da vodi jednu samostalnu politiku kada je u pitanju donošenje političkih i ekonomskih odluka, a za nas je to od velikog značaja.

Mislim da će građani na kraju krajeva ceniti te rezultate i ove dosadašnje politike i politike koju im dajemo kroz budžet i sliku 2024. godine. Zato u danu za glasanje treba podržati sve ove zakone i predloge. Hvala vam.

Uvaženi predsedavajući, poštovani potpredsedniče Vlade, ministre, zloupotreba tema očito danas želi da nas skrene sa prave teme koje su ovde na dnevnom redu, a to je 30 tačaka koje govore o predlozima i izmenama i dopunama zakona i 12 sporazuma koji upravo govore koliko Srbija napreduje.

Sada možemo da vidimo koliko jedna tragedija zaista je šokirala, zaustavila Srbiju kada imate današnji dnevni red i kada vidite u stvari koliko Srbija napreduje, pogotovo kada je u pitanju ta zelena gradnja, zelena transformacija i kada je u pitanju ekonomski održivi rast.

Prva tema od ovih svih 30 tačaka je predlog novog ministra prosveta, koji je premijerka Brnabić dala i govori se o prof. dr Slavici Đukić Dejanović.

Ono što je vrlo važno reći jeste da je ovaj kandidat, pre svega, politički iskusan, stručno respektabilan i da ima dobru referencu upravo da obavlja ovaj posao baš zbog toga posttraumatskog perioda kada govorimo o prosveti, a koji je potreban zaista da se negde i deca i roditelji i nastavnici okupe oko zajedničkih interesa kako dalje menjati postupke i aktivnosti u prosveti i na jedan zajednički način sa Vladom Srbije to raditi.

Mislim da je to jako dobro rešenje i da će poslanici SNS podržati ovaj predlog koji je SPS dao, jer ima razloga za to.

Što se tiče Predloga izmena i dopuna zakona, govorimo o rešavanju problema građana. Zakon o ozakonjenju i Zakon o planiranju i izgradnji je zakon koji se čekao godinama, da reši sve one probleme koji su se nagomilali poslednjih 30 godina. Mi smo do sada pre ovog predloga imali 15 izmena i dopuna zakona i nijedna izmena i dopuna zakona nije donela određena rešenja sa kojim bi se smanjio broj predmeta koji su bili u ovom zakonu.

Ono što je za nas ovde bitno, to je pokazatelj, u stvari, Vlada Republike Srbije, su ovde jedan skup tema koji pokazuje koliko Srbija ide dobrim putem. Pored ovog Predloga zakona o planiranju i izgradnji i ozakonjenju, mi imamo predlog koji se odnosi na IPARD program, odnosno podrška poljoprivrednicima IPARD 3, koji u vrednosti od 377 miliona evra, u stvari, treba da podrži kompletnu održivu poljoprivredu, a u skladu sa direktivama EU.

Da mi vratite vreme.

Drugo, sa gospodinom Imamovićem imamo iskustva. Ako se setite, njegov predsednik stranke je bio član Vlade od 2012. do 2014. godine, zajedno u koaliciji sa SNS i SPS. Da li je tako, gospodine Dačiću? Vi ste bili premijer, u kojoj je gospodin Ugljanin bio deo te koalicije. Tada je sve bilo u redu. Sada kada su došli neki novi projekti da se finansiraju, onda sada ništa nije u redu i onda moraju da se zastupaju interesi tih projekata.

Danas govorimo o ekonomskom razvoju Srbije i o zelenoj transformaciji. Govorimo o evropskim direktivama koje Srbija danas ovde primenjuje. Govorimo o fondovima i kreditnim linijama uz pomoć kojih Srbija treba da dostigne evropske standarde.

Ono što je nama ovde najvažnije, meni je jako čudno danas što neki pripadnici zelenih politika, kako sebe predstavljaju, neće da prihvate i neće da glasaju za određenu vrstu projekata koje Srbija treba da obavi. To su, pre svega, projekti koji se odnose na razvojnu politiku zelenog rasta u Srbiji i deo koji se odnosi na upravljanje javnim finansijama za zelenu tranziciju i izmene i dopune Zakona o energetici, kojim se formira nova komisija za energetske mreže, a na osnovu preporuka Energetske zajednice, kojim ta komisija treba da bude u nadležnosti rada Skupštine Srbije.

Ona treba da vodi politiku o tome kako će se voditi energetske mreže i time se razdvaja onaj deo od proizvođača i onih koji su distributeri, da Vlada donosi odluku o javnim preduzećima koji se bave proizvodnjom energenata, a Skupština Srbije će se baviti radom komisije, koja će se baviti distributivnim mrežama energenata. Imaće četiri plus jednog člana, znači, predsednika te komisije, Skupština će donositi odluku na osnovu predloga nadležnog odbora i izveštaj i njihov rad biće predmet rada ovog parlamenta. Mislim da je to još jedan zakon koji treba, naravno, stranke koje se zalažu za unapređenje zelene transformacije, zatim zelenog rasta, održivog, da podrže.

Prosto mi nije jasno zašto rasprava u tom smeru ne ide kada su u pitanju određene opozicione stranke. Na kraju krajeva, izdaja zelenog sertifikata, kada govorimo o Zakonu o planiranju i izgradnji, o kojem je gospodin Vesić govorio, je upravo postizanje jedne nove šanse razvoja tih zelenih investicija, otvaranje novih radnih mesta.

Na kraju, 19. maja u Briselu je bio jedan sastanak između predstavnika evropskih parlamentaraca i predstavnika Zapadnog Balkana, gde se tačno definisalo i pohvalila Srbija, pre svega, za tu ekonomsku žilavost i otpornost na sve moguće inflatorne udare i ostale uticaje kada je u pitanju energetika. Pohvaljena je za energetsku tranziciju i za strukturnu reformu, koju je sektor energetike započeo.

Mislim da nema razloga da poslanici koji se zalažu za ovako nešto ne podrže ove predloge, bez obzira da li se nalaze u poziciji ili opoziciji.

Šta su rezultati i efekti ove politike? Rezultati su upravo ti da mi imamo 66,6 milijardi evra ukupnu razmenu u prošloj godini, kada govorimo o trgovinskoj razmeni Srbije. Znači, tu se nalaze i Evropljani i istok i zapad. Prema tome, imamo visok stepen BDP-a, visok stepen stranih direktnih investicija, 4,4 milijarde evra, koji je u usponu. Srbija je vrlo interesantno područje za ulaganje i uopšte dolazak investicija sa svih strana sveta.

Ono zbog čega treba prihvatiti sve ove zakone, zato što treba da razmišljamo o budućnosti naše dece.

U danu za glasanje podržaćemo ovaj predlog. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, kolege poslanici, 3. i 5. maja Srbija je doživela veliki šok, ali i veliko otrežnjenje, pogotovo kada govorimo o politici, jer država je u tom trenutku prontno reagovala i na zahteve roditelja koji su izgubili svoju decu u tragičnom piru koji je bio 3. maja i 5. ali i donela prontno 10 mera kojima je trebalo u stvari da odreaguje, pre svega da se ožale žrtve, da pomogne roditeljima u tom trenutku i na kraju krajeva da učini sve da se tako više nikad ne ponovi.

Ono što je hronologija događaja pokazala i ovih poslednjih mesec dana koje imamo prilike u parlamentu da razgovaramo to je da su negde maske pale kada pričamo uopšte o tome zašto su počeli protesti, šta su razlozi, ko su inicijatori protesta, jer kada vi pozovete ljude koji su potpuno u šoku, skrhani bolom, koji se ne mire jednostavno sa nedostatkom svojih najbližih, onda kreće taj osećaj krivice, pokušaj opozicionih lidera tzv. da izmanipulišu taj osećaj ljudske krivice i samokrivice, možda smo mogli i nešto više da uradimo, je prebačaj bio na Aleksandra Vučića i na politiku Vlade Republike Srbije.

Dosta je ljudi izašlo upravo zbog toga, tog osećaja krivice i šoka, ali niko nije izašao zbog toga što je zaista u tom trenutku podržavao Bakića, Vidojkovića i Brkića, koji su pozivali u tom trenutku, trećeg dana žalosti u Srbiji, na konkretno nasilje, počev od porodice Aleksandra Vučića, pa na dalje. To je jednostavno nedopustivo.

Na kraju krajeva, i premijerka je ovde u parlamentu rekla da kada su došli stručnjaci iz Norveške da su glavom bez obzira pobegli jer su rekli da je prva stvar da bi se lečilo društvo od velikih ovakvih masovnih ubistava je jednostavno ne politizovati ovu temu.

Sad ja vas pitam – ako je 2002. godine u Leskovcu stradalo sedmoro ljudi u tragičnom masakru, 2007. godine u Negotinu devetoro, jel za to bio kriv gospodin Tadić? Da li je trebao narod onda da izađe na ulice, i tadašnje opozicione stranke?

Kada je orman pao na dete kada je gradonačelnik Beograda bio gospodin Đilas, u jednom beogradskom vrtiću koji je renovirao grad Beograd, jel tada trebala opozicija da izađe na ulice i politički to da kapitalizuje? Naravno da se mi time nikada nismo bavili i da to nikada ne treba da bude uopšte princip i da to treba da bude jedna sramota sa kojom jednostavno politička scena više nikada ne treba da se susretne.

Mi treba u društvu da sprovedemo jedna konsenzus u kome treba da razgovaramo o ovakvim temama. Pre svega na mnoge stvari, na mere niste odgovorili kao opozicija. Niste dali, pod jedan, na tim protestima ni roditeljima da uzmu reč. Pod jedan. Pod dva – niste se uopšte osvrnuli na to, na inicijativu građana da se ugasi Tik Tok, nego ste brže bolje uplatili reklame vaših političkih lidera da se reklamiraju na tim društvenim mrežama. Čak i te društvene mreže i dan danas zloupotrebljavate i držite, otprilike, tenziju da biste što više ljudi pozivali na proteste.

Znači, jednostavno imate tu političku potrebu da kapitalizujete tuđu nesreću i da tu političku nekrofiliju svakodnevno plasirate ovde u parlamentu. To smo videli i danas. Verujte mi da ta morbidna politika nikada nikome ništa dobro nije donela. Neće ni vama doneti zato što narod prepoznaje suštinu i ciljeve bilo kojih protesta.

Bitno je da kada pričamo o zahtevima i današnjoj tački dnevnog reda moramo da ponovimo da su ovi zahtevi isključivo politički, iako se mnogi politički lideri ovde kriju iza naroda, pod znacima navoda, i ne smeju da izađu da budu ispred tog naroda kad vode te proteste upravo zbog toga što shvataju da taj narod njih i ne podržava.

S druge strane, kada govorimo o političkim protestima i kada govorimo o političkim zahtevima, prvo smena REM-a bi bilo jedno pravno nasilje. Vi vrlo dobro znate da se REM bira ovde u parlamentu, da ima 13 članova REM-a. Samo dva idu na predlog poslanika i Odbora za kulturu, 11 se bira na osnovu udruženja, svako udruženje bira svog predstavnika. Zamislite kada bi sada mi kao poslanici uzeli da rušimo, praktično, predloge tih udruženja, pa ko smo mi da to radimo? Znači, mi bi vršili jedno pravno nasilje kada bi na ovaj način, kako ste vi to predložili, radili. Praktično je nemoguće to uraditi.

Kada govorite o uređenju medijskog prostora, o cenzuri, mi smo imali prilike ovih mesec dana da vidimo da suština gašenja, vašeg zahteva gašenja tv „Hepi“ je u stvari u tome da se, kako vi kažete, smanji ruski uticaj, a na svim tim televizijama ove desničarske partije su za prošle izbore svakodnevno se pojavljivale da bi ušle ovde u Skupštinu. Sada ćute o tome.

S druge strane, kada pričamo o televiziji „Pink“, pa mi smo juče čuli, u stvari, da gospodin Željko Mitrović jako dobro sarađuje sa gospodinom Šolakom, da je, u stvari, prodao za 30 miliona evra „Pink“ Bih i Crne Gore, da je otkupio od Đilasa ovde da bi postao većinski vlasnik televizije „Pink“ ovde. Znači da je u pitanju, očito, neka konkurencija i da ste vi u stvari zastupnici te konkurentske prednosti koju bi Šolak trebao da ima.

Znači, uopšte se ne radi ni o televiziji „Pink“, ni o televiziji „Hepi“, ni o Aleksandru Vučiću, ni o politici SNS, nego isključivo interesima koje vi ovde zastupate, određenih centara moći.

Kada govorimo uopšte o ostavci gospodina Gašića, pa vrlo je simptomatično da na vašim protestima se pojavljuju ljudi koji su funkcioneri, odbornici Skupštine grada Zagreba. Na kraju krajeva, imate posle toga jedan tvit NATO lobiste Felingera, koji kaže: „Došlo je vreme za srpsko proleće, došlo je vreme za revoluciju u Srbiji“.

Na kraju krajeva, imate pozdrav Kurtija koji se raduje takvim protestima. U tom trenutku vi tražite ostavku ministra unutrašnjih poslova. Znate, mnogo je slučajnosti na jednom mestu i takve slučajnosti Srbija prepoznaje. Predsednik države i Vlada Republike Srbije traže jednostavno stabilnost, sigurnost i mir upravo u trenutku kada Srbi na KiM su pod najvećim terorom Aljbina Kurtija. One proteste koje treba podržati danas u Srbiji su protesti koje Srbi sprovode u Mitrovici i kojima se bore za svoja prava da žive koliko-toliko u miru i da se formira ZSO da bi mogli da osiguraju svoj normalan koliko-toliko život u svojim ognjištima.

Na kraju krajeva, zaista predaja nije opcija i ono zbog čega Srbija treba da se bori, to je zaštita srpskih nacionalnih interesa. Hvala.

Uvaženi predsedniče, kolege poslanici, reklamiram član 109 - opomena se izriče narodnom poslaniku koji nije govorio o tački dnevnog reda. To je linija 3, a linija 7. kaže – ako iznosi činjenice i ocene koje se odnose na privatan život drugih ljudi.

Znači, vi juče i danas, gospodine predsedniče, zaista imate veliki demokratski kapacitet da dozvoljavate zloupotrebu ovlašćenog predstavnika da priča ovde i što jeste tema i što nije.

Anketni odbor i utvrđivanje činjenica su tema, tačka dnevnog reda i predlagača. Predlagač govori šta mu padne na pamet i čita po sedam puta isti tekst, pri tome vređa lično predsednika države, porodicu i aludira na nasilje. To je, u stvari, jedan deo kampanje, gospodine predsedniče, kojim oni žele da akumuliraju dolazak svojih pristalica na mitinge koje zakazuju petkom ili subotom, sad ne znamo tačno kada.

Znači, molim vas, gospodine predsedniče, morate u jednom trenutku da reagujete. To sam htela da zamolim i prethodnu predsedavajuću. Mora da se izrekne opomena da bi se uveo red ovde u parlamentu, jer ovo maltretiranje nas kao svih poslanika ne samo opozicije prozapadne, kako sebe nazivaju na N1 i Nova S, već i ove koje zovu proruske, mora da prestane.

Jednostavno, mislim da je to u interesu svih građana, da ovde treba da čuju neku kvalitetnu diskusiju, a ne da slušaju ponavljanje istih pamfleta, ponavljanje istih činjenica koje jednostavno su predlog kobajagi njihovih građana, jer oni su napisali te predloge. Oni su napisali predloge političke prirode, a kriju se iza građana, odnosno umetnika i sada čujemo da postoje određene akademske zajednice.

Molim vas da reagujete.

Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, kolege poslanici, da podsetim da je Zakon o obnovljivim izvorima energije usvojen još 22. aprila 2021. godine i stupio na snagu 30. aprila, što je otvorilo mogućnost za otvaranje klastera koji se odnosi na zelenu agendu, odnosno na sam vid poglavlja koje su obuhvatili energetiku i zaštitu životne sredine.

Kada neko kaže i podnose amandmane da se sve ovo briše, kada je u pitanju izmena i dopuna ovog zakona, jednostavno se ne slaže sa tom evropskom politikom, gde mi treba da povećamo učešće obnovljivih izvora energije u ukupnoj potrošnji električne energije.

Kao što vidimo, član 1. definiše određene pojmove i značenja. Moj amandman odnosi se upravo na onaj deo koji treba da obezbedi i uštedu u budžetu, a to je uvesti pojam dan unapred kada je u pitanju prodajna cena, a cena koja se definiše na samom tržištu u toku dana kada je u pitanju sama Srbija.

Mi se na tržištu korišćenja električne energije iz obnovljivih izvora energije graničimo sa osam različitih država. Zbog toga postoji tzv. berza na kojoj Srbija aktivno učestvuje. Ono što je vrlo važno, sa ovim preciznim definisanjem dan unapred, mi omogućavamo da pod povoljnijim uslovima licitiramo, odnosno kupimo električnu energiju i koristimo je ovde na tržištu u danu u kome želimo.

Onim što sam želela da kažem da ovaj zakon, promenama koje ste dali, gospođo ministarka, i zahvaljujem se što ste ceo dan prisutni, u stvari, omogućavate da se energetski miks koji ide u koristi obnovljivih izvora energije povećava.

Mi smo na osnovu izveštaja Agencije za energetiku, koji smo ovde razmatrali, a i na odborima, videli da u 2021. godini, mi smo zacrtali do 2020. godine prema EU da ćemo koristiti 27% ukupne energije iz obnovljivih izvora, a pretprošle godine smo imali čak 37%. To pokazuje dobro sprovođenje mera u ovoj oblasti. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovana ministarka, prvo da vam se zahvalim zato što ste prihvatili zahteve sa javnih rasprava gde su unekoliko navrata i Privredna komora Srbije i NALED i nevladin sektor zaista uvideli poboljšanje, unapređenje ove oblasti u tim segmentima u kojima pričaju ljudi koji osporavaju svu ovu promenu i sav ovaj zakon.

Kad pričate o mini hidroelektranama, da podsetimo građane Srbije, plan od hiljadu megavata za mini hidroelektrane i katastar je uradio ministar Dulić kada je bilo jedinstveno Ministarstvo građevine i zaštite životne sredine. To je 2009, 2010. godine javno prezentovano i pozvano da se svi zainteresovani jave. Mnogo je bilo teško zaustaviti sve te projekte, jer svi koji su dobili dozvolu imaju pravo da tuže državu. Naravno, mi nikada ne bi dozvolili da na kontu kazni koje bi zaustavile takve projekte da građani Srbije plaćaju štetu neodgovornih politika.

Tako da se zahvaljujem i za ovaj amandman koji se po članu 3. koji određuje uređenje, preuzimanje balansirane odgovornosti… Po prvi put sada ga definitivno precizno definišemo kao jedinstveno tržište, jer treba reći da od 2018. do 2022. godine je bilo 180 miliona transakcija kad su u pitanju troškovi balansiranja samih mreža, kada je u pitanju evropsko tržište električne energije iz obnovljivih izvora energije.

Samo hoću da naglasim da je Energetska zajednica u svom izveštaju zaista pohvalila ovaj deo koji se odnosi na obnovljive izvore energije, a vi znate da oni baš i ne hvale tako, pogotovo našu energetsku politiku, s obzirom da dosta toga imamo kad je u pitanju nezavisno finansiranje, s obzirom da zaista imamo pozitivan energetski miks i imamo manji deo kad je u pitanju uvoz, kako bi oni hteli. Oni kažu o delu obnovljivih izvora da je progres ostvaren kad su u pitanju primena mera iz Nacionalnog akcionog plana za obnovljive izvore energije u vrednosti od 58% i deo kvaliteta podrške od 80%. To su egzaktni rezultati ove politike. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovana ministarka, kolege poslanici, ovaj član precizira sticanje tržišne premije.

S obzirom da se ovim izmenama uvodi aukcija kao jedan od načina na koji treba u stvari da se dobije manja cena, kada je u pitanju deo u samoj fiding tarifi, onda je deo kapaciteta za najmanje 70% odobrene snage za te elektrane izabran kao određeni nivo na osnovu kojeg će se vraćati u stvari kredit u projektima. Tako da je time u stvari olakšano zainteresovanim investitorima koji će učestvovati na aukcijama da zaista mogu da svoje projekte realizuju.

Da je taj broj projekata mnogo veći nego 2012. godine govori Izveštaj da u 2021. godini kad govorimo o energetskom miksu i solarnim elektranama, do sada je pušteno u rad 154, odnosno dobijene su dozvole za puštanje u rad za 154 solarne elektrane i za osam vetroelektrana i 802 dozvole za proizvođače kupce, odnosno „konzjumere“, kada govorimo o građanima.

Time je suštinski deo koji se odnosi na korišćenje uglja isključivo na 61,9%, što znači da su hidroelektrane zauzele 31,9%, prirodni gas 3,4%,biomasa 0,7%, a ostalo 0,01%.

Znači, ovo je pokazatelj da u stvari učešće obnovljivih izvora energije svake godine permanentno raste zahvaljujući tome što vodite jednu odgovornu politiku, kada su u pitanju uopšte obnovljivi izvori energije, u skladu sa održivim ekonomskim rastom, što znači da budžet to dozvoljava.

Jer, kada pričamo o aukcijama, kada pričamo o fiding tarifama, država ako treba da da podršku to naravno ide takođe iz javnih sredstava i mislim da na to treba voditi jako računa. Zbog toga se ide korak po korak i vodi jedna Zelena agenda koja će dati zaista na jedan održiv način naše napredovanje. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovana ministarka, kolege poslanici, ovaj član propisuje tačno elemente koji se odnose na javni poziv i tu je otprilike ideja da se briše obaveza da imamo 45 dana praktično unapred najavljivanje aukcije.

Zašto? Zato što smo imali slučaj pokušaja prve aukcije posle donošenja novog zakona 2021. godine i cena koja je tada bila propisana je bila jako niska, tako da kada su u pitanju vetraši, nismo imali ni jednog prijavljenog. Samim tim suštinski sada se nalazimo na tržištu koje vrlo fluktuira kada je u pitanju uopšte i cena električne energije i cena energenata, a pogotovo kada su cene iz obnovljivih izvora energije.

Zato je jako dobro što ste prihvatili ovaj amandman da sve ono što bi stopiralo ceo ovaj proces aukcije koji bi trebao da bude efikasan i zaista dobar da se što više firmi javi na ovako jedan konkurs i koji bi obezbedio konkurentnost privrede ste prihvatili.

Ono što sam još htela da dodam, da je budžet Srbije predvideo upravo velika davanja kada su u pitanju uopšte razvoj, unapređenje politike obnovljivih izvora energije.

Zbog toga smatram da je uopšte opravdano suštinski što ste ovaj deo tehničkog dela kada je u pitanju organizacija sama aukcije na ovaj detaljan način prihvatili kao jedan vid unapređenja kroz ove amandmane. Hvala.