Uvažena predsedavajuća, poštovani ministri, kolege narodni poslanici, građani Srbije mora da znaju nema privatizacije EPS-a. Te priče da neo nešto radi da bi poklonio državna javna strateška preduzeća nema govora o tome. Mi smo imali prilike da vidimo kako to izgleda kad poklonite neko strateško preduzeće kao što je NIS, za 400 miliona evra, i onda posle 20 godina imate problem, zato što ne razmišljate dugoročno o politici, a kamo li o energetskoj politici jedne Srbije.

Kada pričamo o direktivama EU, mi smo se opredelili za evropski put, i mi smo decidno rekli da gašenje termoelektrana preko noći nema, ide postepeno. Jednostavno, određenim finansijskim sredstvima od strane države rekultivacija i smanjenja stepena zagađenja kada su u pitanju termoelektrane, a paralelno sa tim izgradnja novih objekata koji se odnosi na održive sisteme, kao što su obnovljivi izbori energije, kao što su trans mreže koje se odnose upravo na umrežavanje i korišćenje električne energije iz obnovljivih održivih resursa. To je ono što je u stvari, pokušaj ovde s jedne strane da zloupotrebe politike Zelene agende i evropskih direktiva plašeći građane da ćemo sve ugasiti i da neće uopšte postojati način koji se finansirati ova država kada je u pitanju energetika. Od te priče, od te politike nema ništa.

S jedne strane imate priču gde plaše građane privatizacijom EPS-a, i energetskog sektora, s druge strane imate priču gde plaše gađane time da umiru ljudi od toga što imaju zagađenja velika od strane termoelektrana i drugih vidova energenata i sada vi budite pametni kao građani da čujete državu i da imate poverenje u državu kada je u pitanju uopšte, ulaganje u energetski sektor.

Nije slučajno što od 2022. godine i predsednik Vučić i Vlada Miloša Vučevića i prof. Macuta, aktivno radi kada je u pitanju energetski sektor upravo da izvrši diverzifikaciju u svakom pogledu kada su u pitanju energenti. Zato i jeste potrebna saradnja i sa EU, ali i dobri odnosi sa Ruskom federacijom i mi na toj politici stojimo već proteklih 14, 15 godina i to je ono što je zaista dobitna kombinacija kada je u pitanju uopšte politika Srbije i kada je u pitanju ekonomija. Zato kad čujete ovakve predloge amandman vidite da imate potpunu neodgovornost kada su u pitanju određene političke stranke, jer bilo kakvo prelaženje na jednu ili drugu politike i predstavlja u stvari, veliki rizik za ovu državu i za budžet Republike Srbije, i ne bi bilo ni povećanja plata ni penzija ni fiskalne stabilnosti kada je tako nešto u pitanju.

Zato je važno reći građanima da povećanje plata i penzija direktno utiče na odgovornost političkih odluka koje donosi i koje predsednik Vučić jednostavno ovih svih nizom godina pokušava svakim danom da kaže građanima koliko je važno da budemo odgovorni kada su u pitanju i evropske integracije i dobri bilateralni odnosi i sa Ruskom federacijom, i sa Kinom i sa Amerikom. Hvala.

Što se tiče ovog amandmana, treba reći, mislim da možda opozicija nije dovoljno obaveštena da proširenje Banatskog dvora ide u vrednosti od 750 miliona kubnih metara, da početak projekta je 2026. godina, završetak 2027. godine.

Znači, iz sopstvenih sredstava „Srbijagas“ radi na povećanju kapaciteta kada je u pitanju skladište gasa u Srbiji. I sve će to trebati, i ovo što sada posedujemo ovde kao rezerve i one koje smo zakupili u Mađarskoj, ali je bitno da će se ovaj projekat završiti za godinu dana.

Hvala.

Da bi građani znali istinu o svemu ovome, ova poslednja četiri amandmana i predloga, Zavod za statistiku radi prema direktivama EU, „Eurostat“ prima sve podatke koje Srbija šalje na osnovu standarda koje je ustanovio nekadašnji direktor i Vlada Republike Srbije. Mislim da se sada Miladin Kovačević prevrće u grobu kada sluša ove stvari.

Nemojte da obmanjujete građane Srbije, na osnovu podataka koji se donose i koji jednostavno šaljemo „Eurostat“, na osnovu tih podataka vršimo pregovore sa svim finansijskim institucijama o kreditnim aranžmanima.

Znači, nemojte da širite paniku među građanima. Malo je bilo priče o širenju panike da će se zaustaviti platni promet u Srbiji, da će nestati kreditne kartice, da treba ljudi da povlače svoje depozite u bankama, širite paniku među ljudima.

Juče pred izbore širite paniku da neće biti penzija. Danas pričate o tome da jednostavno ono što je zapošljavanje i što vodi zvanična statistika nije tačno. Znači, širenje panike je, verujte mi, vrhunsko krivično delo u svakoj državi i to što radite ne donosi dobro ni vama, ni bilo kom građaninu koji u Srbiji očekuje prevazilaženje izazova sa kojima se Srbija nalazi.

Molim vas, nemojte to da radite, jer jednostavno to je najveći zločin koji radite prema budućnosti Srbije.

Što se tiče gospodina Miladina Kovačevića, zašto nije promenio te podatke, i to je bila mislim rasprava i u Vladi dok je gospođa Ana Brnabić vodila, poenta cele priče da li ulazi u taj broj zaposlenih i ljudi koji imaju privremeni broj dana koji je vezan za poljoprivredu kada je u pitanju leto i kada je u pitanju sezona poljoprivrednih proizvoda. Zato je došlo do toga da jednostavno se pojavio određeni broj ljudi koje je trebalo uzeti u obzir kao statističke podatke, jer oni faktično imaju svoje doprinose koje se odnose na radni staž.

S druge strane, što se tiče širenja panike i vaše ideje da se uvedu sankcije Ruskoj Federaciji, pa bi mi to lepo rešili ceo problem i što se tiče gasnog aranžmana, pa EU od 1. januara praktično uvodi zabranu funkcionisanja ruskog gasa na teritoriji ne samo Ruske Federacije, nego sve što je vezano uopšte sa konekcijama, a to znači interkonekcija s Bugarskom, odakle mi dobijamo taj ruski gas.

Tako da, pregovore što se tiče ruske strane, Srbija je bila krajnje korektna i prema Ruskoj Federaciji, ali i u razgovoru sa SAD. Da smo mi mogli da preduhitrimo rat između Amerike i Rusije po pitanju Naftne industrije Srbije? Nismo. Nemojte nas stalno upoređivati sa Amerikom, Rusijom, Kinom i velikim silama.

Mi smo jedna mala država koja se nalazi u tranzitnom geopolitičkom položaju svom i tako je bilo i kroz vekove i mi plaćamo cenu upravo ratova između velikih. Naše je da ostavimo dobre bilateralne odnose i sa istokom i sa zapadom i da na put evropskih integracija, kojim smo krenuli još 2014. godine, ostanemo na tom putu, jer su se građani tako izjasnili, jer je to najbolji put da mi ostanemo neuvučeni u bilo kakve sukobe. I kada dolazi do velikih sukoba, mi smo se pokazali u istoriji koliko smo izgubili.

Mi ne smemo da gubimo više ni naše građane, ni stanovništvo, ni da urušavamo ekonomiju, niti da stajemo na jednu ili drugu stranu. Mi moramo da se ponašamo u skladu sa zakonima koje je potpisala neka druga vlast, a vi vrlo dobro znate ko je ta vlast, kako je potpisala i parafirala sporazum sa Ruskom Federacijom po pitanju NIS, kako je izgledao poklon od 400 miliona na NIS koja je procenjena na 2,2 milijarde sa rezervama i van granica Srbije na sedam milijardi evra i preko 30 objekata dato u poklon, što smo imali prilike da čujemo kada je ministar finansija pročitao koji su to objekti.

Znači, vi najbolje znate kako ste to poklanjali, pa sad bi nama da spočitavate da smo krivi za ovu situaciju u kojoj se Srbija našla. Ne, nismo mi krivi. Mi smo kolateralna šteta borbe velikih sila koja se u ovom trenutku dešava.

U svakom trenutku smo obezbedili od 2022. godine interkonekciju i diverzifikaciju što se tiče gasa i sigurno ćemo naći rešenje. Čuli ste za sastanke sa Orbanom, čuli ste da je što se tiče gasa problem i od „Srbijagasa“ neće biti od 1. januara i to je ono što je naš put koji jednostavno ne želimo da se zameramo bilo kojoj velikoj sili u ovom njihovom ratu.

Želimo da ostanemo na putu sa kojima ćemo zaista ostaviti investitore u našoj zemlji. Ne želimo da zatvaramo ekonomiju, jer ne bismo došli u situaciju, kao što ste vi dolazili, da podižemo kredite da bi isplaćivali plate i penzije u Srbiji. Hvala.

Po amandmanu, vreme ovlašćenog predstavnika.

Uvažena predsednice, poštovana ministarka, kolege narodni poslanici, raspravu koju smo imali prilike da čujemo vodila se u tom smeru da su sve investicije i svi projekti ovde u Srbiji nepotrebni.

Znači, metro nije potreban? Pa, 50 godina smo čekali raspravu da li će biti laki ili teški metro. Dok su imali svog gradonačelnika, ta dilema se vodila negde 15 godina. Kada je došlo do odluke da je država rešila da da određena rešenja kada je u pitanju izgradnja metroa i da zaista to radimo na najvišim standardima i EU i ljude koji su najstručniji u Evropi za ovako nešto, sada kažu nije potrebno.

Dolazimo do toga da auto-putevi uopšte nisu potrebni, da stadioni nisu potrebni, ali kako smo u stvari dobili EKSPO zahvaljujući tome da se iskažemo kao zemlja koja može da organizuje određene aktivnost i u oblasti sporta i kulture, morate da imate infrastrukturu za tako nešto.

Onda dolazimo do toga da se postavlja određeno pitanje zbog čega infrastrukturni projekti, jednostavno, ne daju pozitivne efekte. To mislim da u našoj bliskoj budućnosti zaista niko neće moći da da odgovore na ta pitanja, pogotovo što se postavlja pitanje ko je taj koji određuje kriterijume uopšte da li su ti infrastrukturni projekti potrebni ili ne.

Da li bi onda MMF ili bilo koja finansijska organizacija dala investicioni rejting Srbiji ako su ovi svi projekti toliko loši i idu na štetu građana Srbije, pogotovo ako idu na štetu celog regiona?

Postavlja se pitanje zašto niste završili, nego je morao da dođe jedan Vučić za premijera, deo autoputa E-75 do Makedonije? Zašto niste ni izgradili Miloš Veliki auto-put, brzu saobraćajnicu Šabac – Loznica, Fruškogorski koridor, Dunavsku magistralu? Zašto to niste radili ako ste imali toliko pozitivnih efekata, toliko rasta i razvoja? Zašto ste uzimali kredite da isplatite plate i penzije u vaše vreme? Zašto mi toliko loši u stvari smo sve uradili za ovih 12-13 godina i kako smo uspeli, u stvari, da idemo iz jednog totalnog pada ekonomije i tog glavnog duga javnog koji je bio skoro 79%, pa smo nekako to doveli do 44,5%? Kako smo to uspeli? Samo mi objasnite na osnovu tih negativnih efekata svih tih projekata o kojima pričate?

Znači, ovde pokušavate da nam zamažete oči i ovom narodu da plasirate neki laži po kojima biste vi politički, na kraju krajeva, dobili neke glasove i onda, zahvaljujući tome govorite potpune neistine. Prvo, želja o tome da se, recimo, VMA rekonstruiše treba da znate da i 2020. godine je obezbeđeno bilo za vreme Svetske banke 75 miliona evra, 2021. godine od KfW 50 miliona i 2023. godine je potpisan ugovor sa Centralnom evropskom bankom za nekih 200 milina evra koje se odnosi na energetsku efikasnost VMA.

Znači, onda podnosite amandmane koji zaista nemaju veze sa istinom, ali da biste dobili dva minuta, pravili ovde jednu atmosferu da u ovoj državi ništa ne funkcioniše i ništa ne valja, ali građani odlaze tamo. Oni vide šta se menja. Građani putuju, privrednici koriste auto-puteve i imaju te pozitivne efekte i ne možete da ih slažete, bez obzira, koliko god pričali laži koje imamo ovde prilike da čujemo.

I još nešto, ministarka privrede, mislim da trebate da svaki trenutak iskoristite jednostavno da kažete ko su ljudi koji jednostavno pokušavaju ovde da nam plasiraju ovde te laži i dobro je što razobličavate upravo ono što mislim da ljudi negde zaborave šta se dešavalo pre 2012. godine, a šta se dešava danas, ko su bili ljudi tada, kako su se za svoje lične potrebe se bogatili, a kako sada država ima određene benefite i, na kraju krajeva, država koristi te javne resurse koji su izgrađeni u proteklih 12 godina.

Ono što je jako važno to je da poslednjih dana, poslednja dva, tri dana ova situacija sa NIS-om se tako zloupotrebljava, širenjem ne istina o tome da će ova država zaustaviti platni promet kompletne privrede, stanovnika, širi se panika, pogotovo na društvenim mrežama. Mislim da to treba u svakom trenutku osuditi zato što to širenje panike samo dovodi jednostavno do poremećaja uopšte odnosa ljudi u društvu.

Na kraju krajeva, i odnosa iz straha privrednika, jer očito je njihov cilj da ove investitore koji su došli ovde, otvorili fabrike, oteraju odavde. I kada kažu – vi ste zatvorili fabrike, pa nismo mi. Investitori koji su otvorili svoja nova radna mesta

i fabrike u jednom trenutku shvataju da tržišta se menjaju, da novi odnosi unutar EU i sa istokom i zapadom se menjaju i menjaju svoje privredne i ekonomske politike u skladu sa time, jer osnovni cilj za njih je profit i dok god imaju profit, oni jednostavno imaju svoje fabrike, zapošljavaju ljude. Onoga trenutka kada su oni u problemi i kada zatvaraju svoja radna mesta, država promptno reaguje, otvara nove odnose sa novim investitorima i otvara nova radna mesta upravo zbog naših građana i to je ta odgovornost države da se ponaša krajnje odgovorno kada pričamo i o privredi i o investitorima i o zaposlenima, a pre svega što ostajemo u domenu povećanja plata i penzija, shodno onoliko koliko smo u mogućnosti sa budžetom Srbije.

Ukoliko su to u sledećoj godini 12,2% penzije, 5,1% plate, to je i dalje u pozitivi kada pogledamo u odnosu koliko smo pretrpeli u ovoj godini zaustavljanje svih privrednih aktivnosti upravo zbog blokada.

I kad se smeju tome kako su blokade zaustavile deo privrednih aktivnosti, onda jednostavno žele da pokažu koliko su neodgovorni prema svojim građanima. To će građani na sledećim izborima sigurno sankcionisati. Prepoznaće šta je ko radio i za čije interese. To je ono što danas u svakom trenutku, svaki investicioni projekat, svaki infrastrukturni projekat i ono što je 6,7% BDP-a kapitalnih investicija za sledeći budžet pokazuje u stvari tu razvojnu ulogu, za nas od velikog značaja.

Nismo odustali od investiranja u javnu potrošnju. Nismo odustali od investiranja u javnu infrastrukturu. Za nas je to prioritet, jer u svakom slučaju to daje pozitivne efekte. A oni koji pokušavaju da nam to ovde kažu kako je to politički instruisano, kako su to krediti uludo podignuti, pokazuju koliko su zlonamerni, jer oni vrlo dobro znaju da to daje velike efekte. Hvala.

Uvažena predsednice, poštovani ministri, kolege poslanici, očito je gospodin ministar stvorio materijal kojim bi trebalo da se dopuni ova knjiga "Bolesni na vlasti", ali to ne može da bude uopšte kriterijum za raspravu o budžetu.

Kad god je dolazilo do rasprave o budžetu, uvek smo slušali neke druge teme, koje nisu u interesu građana Srbije već širenje panike kako u Srbiji ništa ne valja, kako se sve raspada, a u stvari suština je potpuno drugačija i slika je potpuno drugačija.

Budžet o kome raspravljamo za život građana Srbije za sledeću godinu kažemo da je razvojni i jeste razvojni zato što sa 7,3% budžeta odnosno BDP-a dolazimo na kapitalne investicije na 6,7% je velika stvar, pogotovo u vreme kada smo celu godinu bili suočeni sa velikim bezbedonosnim izazovima i hibridnim ratom protiv Srbije, i spolja i unutra.

Prema tome, to je ono što je pokazatelj da se nekako Srbija zaista izborila sa svim izazovima koje su nosili u toku ove godine.

Druga stvar, socijalno odgovoran zato što sve socijalne kategorije garantujemo za sledeću godinu da će imati određena primanja definisana ovim budžetom i to na osnovu prethodnog budžeta i plus sa određenim povećanjima.

Kada kažemo da će penzije biti povećane za 12,2% onda je to zaista siguran put ka onome što projektujemo za 2026. godinu, za 490 evra da će biti prosečna penzija, odnosno 650 da će biti 2027. godine.

Važno je reći da plate u sektoru države biće povećane za 5,1%. Podsetićemo vas da u ovoj godini su povećane bile za 8%, što znači da nije bilo protesta i da nije bilo smanjenog rasta koji je planiran za ovu godinu na 4,2%, biće između dva i dva i po procenta, kako kaže ministar finansija, MMF projektuje na 2,8%, sigurno bi ta povećanja za sledeću godinu bila veća, ali šta je tu je. Rast je projektovan za sledeću godinu na 3%. To je jako važno.

Inflacija je zaista spala na 2,8% i to znači da su mere koje su u septembru donesene za smanjenje marži u trgovinskim lancima pokazale su da ima rezultata. Devizne rezerve pokazuju zaista stabilnost države koje su na nivou od 29,7 milijardi evra i rezerve u zlatu na 52,2 tone.

Sve ovo govorimo zbog toga što građani treba zaista da imaju poverenja u svoju državu i da sledeću godinu dočekamo u miru i to je ono što je zaista jedna od glavnih kampanja predsednika Vučića bila još pre pet, šest godina zato što tada je već počelo da se priča o tome da treba da se ovde zapale određene vatre, samo nismo znali kako će to izgledati. Nismo znali da će se koristiti i smrt dece i pad nadstrešnice i sve ono što danas jednostavno je pokušaj da bilo koji sukob se pretvori u jedan vid protesta koji bi predstavljao praktično nemire u ovoj Srbiji.

I ova situacija koja nas je zadesila, kada govorimo o NIS-u, kada govorimo o uvođenju sankcija Sjedinjenih Američkih Država, kada govorimo o tome da dolazi do promene geostrateških i geopolitičkih odnosa u svetu, jednostavno Srbija je kolateralna šteta između borbe veliki sila koje se naravno ponašaju suverenistički. Svaka od njih teži da održi svoje političko uporište tamo gde ga ima i to ništa nije čudno ni za Rusku Federaciju, a ni za Sjedinjene Američke Države, jer uporedo sa uvedenim sankcijama od strane Sjedinjenih Američkih Država vi imate i najavu uvođenja carinskih stopa od 500% za promet energenata koji dolaze od strane Ruske Federacije.

Prema tome, Amerika želi jednostavno da priču koja je u Evropi, gde je prvi spoljnotrgovinski partner Kina, praktično, EU promeni, želi da to bude ona. Kada govorimo o tome da Amerika želi jednostavno da zavlada tržištem Evrope, naravno da samim tim se negde nalazimo i mi teritorijalno u tom delu, pogotovo što smo mi zacrtali taj put evropskih integracija, ali nijednog trenutka predsednik Vučić nije dozvolio da se istorijsko dobri odnosi sa Ruskom Federacijom poruše i kada je u pitanju ekonomski deo i kada je u pitanju NIS. Data je mogućnost ruskom partneru da do kraja nađe rešenje na kojem će i Srbija imati određeni status, kada govorimo, i benefite i gde građani Srbije neće štetiti upravo zbog tih odnosa.

Do krajnjih granica smo dali mogućnost ruskom partneru da pregovara sa svima onima sa kojima može da se nađe rešenje koje će dovesti do toga da nestane Rafinerija, da nestane dotok gasa, naravno i nafte. Osnovno pitanje koje se postavlja za ovu stranu prekoputa, jer ovde su dva čoveka, poslanici, koji su dali paraf na ugovor sa NIS-om i prodaju NIS-a Ruskom „Gaspromnjeft-u“. Preko 30 objekata je dato. Procena je urađena na 2,2 milijarde. Zašto su date i rezerve koje su se nalazile u Angoli i gde kažu da je ta vrednost iznosila preko sedam milijardi evra? Znači, osnovno pitanje se postavlja.

Zbog čega su uvezali, na kraju krajeva, i ugovor sa snabdevanjem ruskim gasom u taj ugovor, ako ste već pregovarali? Postavlja se pitanje - zašto ste se tako neodgovorno ponašali, na kraju krajeva, prema građanima Srbije poklanjajući jedan resurs, ma o kome se govori, da li je to Ruska Federacija ili bilo koja? Isto bi se pitanje postavilo kada ste napravili ovakav aranžman.

Podsetiću vas da je u to vreme Vladimir Putin bio glavna zvezda EU, da je posle velike ekonomske krize 2007. godine Nemačka napravila najbolji ugovor sa Ruskom Federacijom i tada su praktično podigli svoju ekonomiju i postali najjača zemlja EU. Pošto su bili glavna zvezda Evrope, bilo je važno slikati se sa tom glavnom zvezdom koji se zvao Vladimir Putin.

Sada pošto nije više zvezda, a da biste se dodvorili određenim centrima moći u Evropi, najbolje je reći da se uvedu sankcije i to posle izbora. Znači, kada dobije glasove građana, neodgovarajući na takvo pitanje, odmah posle izbora reći treba uvesti sankcije. Juče smo imali prilike da čujemo, ako ne znate kako da rešite ovaj problem, pustite nas, evo mi ćemo to da rešimo, uvešćemo sankcije Rusiji, jednostavno prodaćemo ako treba NIS, izvršićemo nacionalizaciju i na taj način u stvari ćemo funkcionisati. Što znači da u budućnosti u političkom smislu ako bi vam neko rekao – otmite imovinu Ruske Federacije, otmite imovinu kineskih preduzeća, vi biste to uradili. I šta biste uradili? Zatvorili radna mesta, Srbiju sveli bukvalno na Beogradski pašaluk sa tim politikama koje smo imali prilike da čujemo u ovim protestima u proteklih godinu dana i doveli do toga da postanemo zemlja koja ne može da razmišlja uopšte o bilo kakvim investicijama i bilo kakvom rastu i razvoju i bilo kakvom porastu plata i penzija. Znači, zadesila bi nas upravo ona 2010, 2011, 2012. godine u kojima ste imali prilike da dižete kredite da biste isplatili penzije.

Energetika je fokus upravo danas u Srbiji i ne samo zbog ovoga što se dešava sa NIS-om, već zbog toga što dolazi do jedne velike evropske, svetske tranzicije u kojoj jednostavno mi moramo da se prilagođavamo novim energetskim politikama. Ta priča koja želi da se plasira ovde u Srbiji da Srbija ništa nije radila, ni po pitanju NIS-a, ni po pitanju energetike jednostavno nije tačna. Ja ću vam reći zašto.

Pre svega, ova tri zakona koja danas imamo na dnevnom redu, a to su – Zakon o gasu, Zakon o nafti i Zakon koji podrazumeva upravo obavezne naftne rezerve pokazuje usklađenost sa novim evropskim direktivama koje, naravno, Evropa donosi svakih šest meseci do godinu dana, a upravo zbog tih bilateralnih, odnosno geopolitičkih promena koje su nastale od 2022. godine kada je otvoren front u Ukrajini. Tada se sećate da je došlo do velike ekonomske krize, baš tada je država 2022. godine počela proaktivno da se ponaša u polju energetike.

Kada govorimo o obnovljivim izvorima energije priprema se dokumentacija i gotovo je sve spremno za određene projekte, kao što je Reverzibilna hidroelektrana „Bistrica“, Đerdap III, Bajina Bašta, zatim imate rekonstrukciju hidroelektrana na Vlasini, zatim imate onaj deo koji se odnosi upravo na Transbalkanski koridor, treća faza koja se radi, a koja bi trebalo da poveže Crnu Goru, Bosnu i Hercegovinu, Rumuniju i Srbiju, zatim imate izgradnju solarne elektrane od jednog gigavata u saradnji sa američkim i južnokorejskim partnerima.

Kada govorimo o tome da je energetska efikasnost važna podrška samim građanima, pogotovo projekti za energetsku efikasnost koje se odnose na promenu određenih fasada i prozora, onda dolazimo do toga da je u preko 10 gradova i 14 lokalnih samouprava, svake godine, predviđeno preko 500 miliona da se podrže građani Srbije za ovako nešto.

Kada govorimo o budžetu za sledeću godinu za energetiku, on iznosi od 23,4 milijarde dinara, a za obavezne rezerve 4,6, kada govorimo o rezervama nafte, ali ono što je bitno, a stalno se spočitava ta budžetska rezerva koja je jako velika, mi moramo da budemo spremni na sve scenarije kada je u pitanju energetska kriza i upravo zbog toga mislim da tekuća budžetska rezerva mora da bude toliko velika, ne samo zbog strateških projekata, nego upravo zbog energetske situacije u svetu.

Kada govorimo o Zakonu o gasu i Zakonu o obaveznim rezervama, prvi put uređujemo praktično ovu oblast koja govori o tome da na jednom mestu imamo sve ono što se odnosi na ovu delatnost.

Kada govorimo nadležnostima same Uprave za rezerve energenata i državne Republičke direkcije za robne rezerve, onda po prvi put ovim zakonom se tačno određuju šta je čija nadležnost. Ne želimo da nam se nalazi u pet, šest zakonskih rešenja određena situacija i zbog toga stavljamo sve ovo u jedan zakon, a da bi promptno reagovali ako dođe do poremećaja u snabdevanju energenata na tržištu.

Kada govorimo rešenju i novom Zakonu o gasu, onda treba reći da po prvi put uvodimo upravljanje naftnim skladištima i uopšte skladišta kao nova energetska delatnost, uvodimo jedan sistem koji se po prvi put uvodi, a to su krizni akcioni planovi i oni koji treba da budu predvidivi, da unapred znamo šta može da se desi sa razrađenim scenarijima. Uvodimo mogućnost da se kroz gasovode sprovodi i vodonik kao jedan od novih energenata budućnosti i prvi put se uvodi upravo zbog klastera tri, uvodimo taj unbundling, odnosno razdvajanje funkcije proizvodnje i distribucije, odnosno „Gas infrastruktura“ d.o.o i trebi reći da je Vlada 20. novembra usvojila odluku o formiranju ovog novog javnog preduzeća.

Mislim da su otklonjene sve prepreke u tehničkom smislu što se tiče klastera tri, jer to je bio jedan od novih zahteva, ako se sećate, predsednice.

Nikada do sada se nešto nije EU bavila i Evropska komisija time, kao da bude uslov za otvaranje Klastera 3, ali eto, mi smo i to kao dobri partneri u budućnosti pokazali da smo zaista efikasni u tome.

Kada govorimo uopšte o budućnosti energetske politike i o tome da je Ministarstvo energetike dosta toga uradilo, onda treba reći da su interkonekcije po pitanju gasa sa Severnom Makedonijom i sa Rumunijom pripremile kompletnu dokumentaciju i mnogi projekti bi trebali sledeće godine da počnu, a završetak tih projekata bi trebao da se završi do 2028. godine, gde bi sa Rumunijom imali otprilike gasnu tu interkonekciju, gde bi se nakačili na gasovod „BRUA“, a kada govorim o Makedoniji, govorimo o 47 kilometara od Vranja, gde bi trebali da jednostavno imamo vezu sa TAP i TANAP-om, što znači u stvari da mi uspostavljamo tu energetsku diverzifikaciju mogućnosti da zaista budemo, znači, gas koji bi dolazio može da dolazi iz više pravaca. To za nas, mislim u tom gasnom delu, nije toliki problem, kao u ovom delu kada je u pitanju nafta.

Ono što je važno, da je predsednik Vučić zaista dao jako dobre garancije i tih 50 dana mogućnost da se pregovori ruskog partnera sa drugim partnerima sa kojim pregovara završe, jer ne možete preko noći završiti pregovore kada je u pitanju NIS.

S druge strane, negde neformalno je i JANAF već objavio danas vest, ukoliko je tačna, a ja verujem da ćemo možda imati informaciju do kraja dana, da je OFAK prihvatio praktično ovu ponudu Srbije da se ta operativna licenca izda na 50 dana, u kojoj bi zaista mi mogli da operativno funkcionišemo, da ne bi Rafinerija prestala da radi, jer to nije samo naš problem. Znate, i JANAF prihoduje godišnje, Hrvatska prihoduje kroz JANAF od 50 miliona evra, pa do 100 miliona, zavisi od količine nafte koju izveze NIS. Recimo, za 2024. godinu NIS je izvezao 445 miliona evra i 12% budžeta NIS predstavlja upravo kao jednu stratešku firmu kada govorimo uopšte o NIS-u. I to je za nas od velikog značaja, pogotovo što negde je njeno učešće od 2010. do 2020. godine 5,1% BDP, a u poslednjim godinama 6,9%.

Šta želim da kažem? Da je vrlo važno što je i danas poseta gospodina Sijarta u Srbiji ovde, gde je izjava i sa ministrom spoljnih poslova Markom Đurićem i ministarkom Handanović, da Mađarska neće zaboraviti Srbiju kada su u pitanju energenti, da je Mađarska dobila dozvolu od SAD i za izgradnju ruske nuklearne elektrane, a sećate se da ima i dozvolu i što se tiče gasa, da jednostavno naši partneri iz Mađarske nikada neće ostaviti Srbiju na cedilu i to je u stvari pokazatelj zašto je važno bilo izgraditi dobre bilateralne odnose Srbije i Mađarske, na čemu je predsednik Vučić insistirao od preuzimanje odgovornosti 2012. godine.

Srbija treba da zna da građani u svakom trenutku će biti zaštićeni, da nestašice energenata neće biti i da smo se dobro pripremili za sve scenarije.

Ovaj budžet Republike Srbije treba podržati, jer je u interesu svih nas i naše budućnosti. Hvala.

Zahvaljujem.

Kao ovlašćeni predlagač Srpske napredne stranke s obzirom da su pomenuti neki stranački autobusi, vlast priča o budžetu, a u stvari se svodi na izbore. Sistem vrednosti u kome svi treba ovde da izađemo i da pustimo njih da zauzmu mesta i predsednika parlamenta i Vlade i da onda lepo sprovedu sve svoje programe za koje su ovih godinu dana pričali. Znači, studenti ne idu na studije, nego leže i spavaju, jedu, piju, zabavljaju se na fakultetima, u školama lepo deca ne idu nego se zatvore i zabavljaju, roditelji tapšu na sve to, a kada dođe kraj godine onda se prvo traži od fakulteta da država plati normalno školovanje i školarine da bi mogli da upišu ponovo sledeću godinu i uđu u studenske domove, a onda se od dece traži normalno da brzo završe preko noći ako mogu školsku godinu da dobiju ocene i tako „Jovo nanovo“, od septembra sledeća godina. To je taj sistem vrednosti. Ništa da ne radimo, budžet da se troši na ono što se njima dopada, a plate i penzije – a za to ćemo da uzimamo kredite, verovatno, kao do 2012. godine što su radili.

Tako da, imali smo prilike da vidimo kako to sve izgleda. Imali smo prilike da čujemo šta je njihov plan i program, pa će zaista građani na izborima da se opredele i svaki glas će se tretirati podjednako.

Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Pre svega da vam se zahvalim što imate taj demokratski kapacitet da slušate o temama koje uopšte nisu tema dnevnog reda, ali dobro uspostavili ste i taj model da bi opozicija ovde nešto rekla, pa makar i ono što nije tema.

Tema je danas lista za izbor članova REM-a i predlagač liste i na prošloj sednici i na ovoj je detaljno nam objasnio kako je došlo uopšte do izbora kada su u pitanju članovi REM-a kao predlog i kako je Odbor za kulturu i informisanje , u stvari, imao zaista jako mukotrpan zadatak da od 49 kandidata se ta lista svede na 18, odnosno od svih devet oblasti po dva kandidata imamo.

Dakle, REM je inače jedno nezavisno, samostalno regulatorno telo koje u stvari treba da vrši svoje nadležnosti koje su joj date zakonom. Taj deo koji utvrđuje smernice, pogotovo kada je u pitanju razvoj medijskih usluga, ali on je jedan od tih koji naravno je zadužen za izdvajanje određenih frekvencija od nacionalnog značaja, kao i utvrđivanje rešenja i potvrda o radu svih onih medijskih kuća. Njegova nezavisnost se upravo ogleda u funkcionalnoj i finansijskoj nezavisnosti i zbog toga kada govorimo o nadležnostima ona je u nadležnosti rada Narodne skupštine Republike Srbije kroz Odbor za kulturu i informisanje i kroz Odbor za finansije. Što znači da finansijske planove usvaja Odbor nadležan za te oblasti na osnovu kojih funkcioniše finansijsko funkcionisanje ovog regulatornog tela što je od velikog značaja zato što kada pričamo o tome da je ona zavisna i da trpi određene pritiske naravno da ne stoji.

Jako je važno reći da je definisan rad i sistematizacija radnih mesta naravno Statutom koji donosi samo regulatorno telo i da je veoma čudno što je uopšte trajao ovaj izbor više od godinu dana. Podsetiću vas zašto je sam proces toliko dugo trajao, jer građane treba podsećati na upravo ono što se desilo.

Prvo, posle samih izbora još 2024. godine parlament Srbije je počeo razgovore sa ODIHR-om i ispunjenje preporuka da bi se unapredili izborni uslovi za neke sledeće izbore, ali je razgovor naravno išao u smeru izmena i dopuna Zakona o biračkim spiskovima i naravno o izboru REM-a, ali nakon usvajanja, ja ću vas podsetiti, izmena i dopuna seta medijskih zakona koji su bili pre jedno mesec dana ovde kao tačke dnevnog reda.

Znači, nije moglo da dođe do pokretanja celog postupka jer se to videlo kao jedna prepreka zbog čega je trebalo izvršiti nove izbore. Međutim, u međuvremenu smo imali, naravno, nadstrešnicu koja se desila 1. novembra, početak blokada univerziteta tužilaštva u decembru mesecu i na volšeban način u januaru 2024. godine, dolazi do povlačenja, praktično, sedam kandidata koji su ušli u izbor, znači podneli svoje kandidature od sedam institucija u izbornu trku za članove REM-a.

Kako se to desilo? Zašto se to desilo? To mislim da je svima jasno, da je iz određenih političkih razloga.

Podsetiću vas da prva blokada „RTS-a“ je bila pred sami 15. mart. Znači, 11. marta je došlo do blokade RTS-a. Naravno, nikome nije bilo jasno zašto RTS, a ne REM, jer vi ako tražite da se nešto unapredi kad je u pitanju regulatorno telo REM onda idete ispred REM-a da vršite blokade. Ali ne. To se dešavalo ispred „Radio-televizija Srbija“ na 24 časa. U stvari, tada saznajemo da je Mila Pajić jedna od organizatorki koja je trebala da upadne u „Radio-televiziju Srbije“ 15. marta, pozvala građane i trebala da služi za to da se izazove potpuni haos u državi i da se pozove na građanski rat.

Znači, to je prva blokada RTS-a, u stvari, sa ciljem da se opstruiše rad institucije koja se naziva REM. To i jeste uspelo. Znači, pored univerziteta, pored tužilaštva blokirali ste, praktično i regulatorno telo koje je zaduženo uopšte za medije, a najvažniju instituciju ste negde videli „Radio-televiziju Srbije“ i „Radio-televiziju Vojvodina“.

Druga blokada dolazi dve nedelje i traje od 14. aprila do 28. aprila. Dve nedelje pod nazivom „Odjekuje tišina“. I sve je bilo samo tišine nije bilo. I žurke sa razglasom, i sa muzikom koje su trebale da budu kao povod za rešavanje pitanja nadstrešnice, za pitanje blokade RTS-a, nezadovoljstvo studenata – zašto oni nisu dovoljno zastupljeni u izveštajima na dnevniku, a u stvari jedan od zahteva, sećate se, bila je i ostavka Aleksandra Vučića.

Sada vi meni objasnite zašto su blokade bile ispred RTS-a i zašto je Aleksandar Vučić uopšte stavljen u taj kontekst?

Naravno, čuli smo da permanentno na ovim televizijama koji imaju te neke strane franšize, a nisu registrovani u Srbiji, imaju preko 80% priloga pravljenih protiv Aleksandra Vučća sa ciljem dehumanizacije njega kao predsednika države i sa ciljem da se rašire političke platforme o nezavisnom Kosovu, o Srbiji kao genocidnom narodu i genocidnoj državi, o ukidanju Republike Srpske, ali i nova ideja o nezavisnoj Vojvodini.

Znači, mi sada tu postavljamo veliki spektar pitanja zbog čega je REM, u stvari, blokiran i zbog čega dolazimo do toga da se svi oni koji se nazivaju nezavisni članovi REM-a u stvari nisu opozicioni nego su nezavisni, a ovi drugi svi su prorežimski.

Mi ćemo doći u situaciju, gospođo Raguš, da ćemo mi glasati danas i te opozicione, tzv. nezavisne i ove koje zovemo kao režimske, a mi se zalažemo ovde oni u stvari budu izabrani da sprovode svoje dužnosti i državne funkcije na jedan stručan način, da njihova biografija odgovara takvom statusu kakav će imati, pa se sada pitam kako bivši zaštitnici za javno informisanje i informacije od javnog značaja i bivši novinari opozicionih medija, koji zastupaju potpuno antidržavnu politiku u mnogim svojim delovima radeći za neki nevladin sektor koji vidi Srbiju na potpuno drugi način, će biti i upravo zavisiti njihov izbor od naših glasova. Sada stoji i pitanje za opoziciju - zašto su oni sada protiv u ovoj diskusiji? Oni treba, u stvari, da podrže ovu diskusiju i da podrže izbor članova REM-a.

S druge strane, mi dolazimo u situaciju, kada govorimo o članovima REM-a, da smo videli u ovoj diskusiji da oni to vide jednostavno kao jednu instituciju koja treba danas, sutra da im obezbedi državne frekvencije od nacionalnog značaja za određene televizije u kojima su oni glavni glumci i glavne zvezde i to je ono zbog čega je danas glavna vest, ne znam da li ste videli na N1, da je uprava N1, grupe partnerskih redakcija „Nova S“, „Danas“ i „Radar“ su uputili zvaničnu ponudu vlasnicima tih medija, „BC Partners“ i „United Group“, za preuzimanje 100% vlasništva nad informativnim medijima u Srbiji i regionu.

Znači, nije sloboda medija nezavisno mišljenje, nego je borba za tržište, u stvari. Ovo je čist, znači kada gledamo ekonomski odnos, gde oni, jednostavno, žele da postanu vlasnici televizija, jer očito je ovo o čemu je Marijan Rističević govorio. Oni nemaju dozvolu da rade u Srbiji, pa bi na ovaj način da legalizuju svoj status u svemu tome, a pod geslom slobodnih medija.

Sada dolazimo na kraju do toga da nezavisni kandidati koji su predlog na ovoj listi, a u stvari su 100% politički obojeni i to tako treba reći. Znači, prave stvari treba nazivati pravim imenom kada je uopšte pitanje izbora određenih kandidata, pa neka nam oni kažu, ako imaju te svoje predloge za svoje kandidate koje smatraju opozicionim, za koga mi da glasamo. Ja stvarno ne znam da li ćemo da podržimo Antonelu Rihu ili gospodina Šabića. Tu smo sada u dilemi. Mislim, da vam kažem, poznajemo i jedne i druge jako dugo godina, pogotovo ovde poslanici koji sede više od 10 godina i znamo šta su radili i jedni i drugi. Mislim, ja imam neko svoje lično mišljenje kome bih dala, ali bih volela da čujem njih, s obzirom da su oni tu zastupnici medijskih sloboda i medijskih grupa koje jednostavno žele da nam kažu kako u Srbiji treba da postoji različito mišljenje, demokratičnost, pa neka naprave taj jedan demokratski iskorak, neka nam ovde detaljno kažu i daju preporuke za koga treba da glasamo kada su u pitanju, pogotovo ovih sedam institucija koje su povlačili svoje kandidature i blokirali izbor REM-a.

Mislim da je jako važno da sloboda izbora je danas veoma teška, pogotovo kada smo i mi u pitanju, jer vidite da nemamo dovoljno informacija kada su u pitanju njihovi kandidati ovde na ovoj listi, ali krećemo se u opsegu mogućeg, pa tako oni vide da je moguće da izbor REM-a, u stvari, treba da bude način na koji će, zajedno sa izmenom i dopunom biračkih spiskova, biti mogućnost da pobede Aleksandra Vučića na sledećim izborima i neka lepo to objasne građanima, a građani će, na kraju krajeva, odlučiti o tome.

Nama nije trebalo ni 2012, ni 2014. ni 2016. godine ni podrška REM-a, ni biračkih spiskova da dobijemo izbore, zato što mi imamo direktan kontakt sa građanima Srbije i rešavamo probleme direktno onako kako dolikuje zaista nacionalnim i državnim interesima Republike Srbije.

To što se mnogima to ne sviđa i što, jednostavno, su delovi određenih projekata koji nisu za to da Srbija ima zaista demokratski kapacitet, to je druga stvar. Mislim da je Srpskoj naprednoj stranci jako važno da imamo zaista najbolje kandidate kada je u pitanju zaštita interesa, da imamo državnika koji vodi Srbiju u prosperitet, a to što oni vide jednu drugu sliku Srbije, to će građani, na kraju krajeva, onog dana kada treba da izađu na glasanje odlučiti ko bolje, jednostavno, vodi ovaj narod i kome će dati poverenje u budućnosti.

Hvala.

Uvažena predsednice, poštovani ministri, kolege poslanici, uvaženi građani Srbije, pre nego što krenem da govorim o sporazumima, samo bih podsetila ministra Lončara da smo ovu priču o donorskim karticama pričali 2018. godine, a pre toga i pokušali da imamo i javna slušanja po tom pitanju i najveći problem i jeste bila svest građana upravo o tome i porodica koja treba da odobri, jednostavno, transplatacije.

Nemojte da zloupotrebljavate tako sofisticirane teme u političke svrhe zato što to danas jednostavno postaje svakodnevnica da to radite.

Priča o tome da je 12 hiljada ljudi umrlo zbog toga što filteri za vazduh ne postoje, da smo prvi na listi građana koji umiru od raka. Jednostavno prenabregavate činjenicu da je postojalo neko NATO bombardovanje 1999. godine, da postoje naučna istraživanja o tome i dokazi da na svakih 10 godina upravo zbog perioda raspada radioaktivnog uranijuma dolazi do povećanog broja bolesnih ljudi.

Zbog toga mislim da se država krajnje odgovorno ponaša prema ovoj temi, pogotovo što sada imate i najavu, posle razgovora sa vrhunskim naučnicima iz Rusije, upravo o najnovijim tehnologijama koje treba da budu donete u Srbiju kada je u pitanju vakcina protiv raka.

Prema tome, Srbija se krajnje odgovorno ponaša kada su ove teme i kada je uopšte život građana u pitanju i ne treba zloupotrebljavati u svakodnevne svrhe, ali mi smo nekada ovde u parlamentu zaista na ove teme vodili jednu konstruktivnu debatu i govorili upravo o konsenzusu svih građana, bez obzira na politička uverenja kada su u pitanju ovakve teme.

Kada danas imamo teme koje su 31 sporazum na dnevnom redu i kada su one podeljene u nekih pet oblasti, kako je moj kolega Radosavljević rekao, a to su teme koje se odnose na nauku, obrazovanje, na energetiku, zaštitu životne sredine, poljoprivredu, odbranu i deo koji se odnosi na ekonomiju i trgovinske sporazume, treba reći da u ovim teškim političkim trenucima, kada imate pitanje uopšte funkcionisanja određenih institucija, upravo što proteklih deset meseci smo imali blokade najvažnijih institucija, kao što je tužilaštvo, univerzitet, pravosuđe, onda dolazimo u situaciju da je neko zaista, ko se borio za to, da institucije i život u Srbiji stane, jednostavno Vlada Republike Srbije na čelu sa predsednikom države se trude da jednostavno nastave ovaj život, a to su i građani Srbije potvrdili u zadnjih tri meseca, gde su pokazali svojim učešćem u šetnjama da jednostavno žele da vrate svoj život u poziciju u kojoj je bio pre zaustavljanja života kada je povod za pad nadstrešnice, 1. novembar, iskorišćen u političke svrhe da se jednostavno obračunate sa Aleksandrom Vučićem, pre svega kao jednim političarem koji je od 2013. godine zaista težio da ovu Srbiju gura napred i kada je vodio svoju spoljašnju politiku i te 2013. i 2014. godine, pa i danas 2025. godine, a i kada je u pitanju unutrašnja politika.

Zato mi danas imamo ove sporazume upravo koji govore o tome da države i na istok i na zapadu žele jednostavno da sarađuju sa jednom Srbijom, da smo 15. oktobra imali i posetu predsednice Evropske komisije, koja je u trenucima kada treba da rešimo jedno delikatno pitanje, kada se Srbija nalazi u oblasti energetike, kada je u pitanju NIS, između čekića i nakovanja, između velikih sila u borbi za svoja strateška opredeljenja ovde u Srbiji, jednostavno dolazimo u situaciju da poziv gospođe fon den Lajen da se pridružimo mehanizmu za naftu i gas pokazuje u stvari suštinsko opredeljenje Srbije ka evropskim integracijama i da te integracije za koje vi tvrdite da ne idu u dovoljno dobrom smeru i ne idu dovoljno brzo upravo pokazuju da baš idu u dobrom smeru, zato što taj poziv u stvari pokazuje da je Srbija zaista jedan partner kada je u pitanju energetska mreža i zato je opravdano što mi danas jedan od sporazuma imamo upravo sporazum koji se odnosi na reformu energetskog sektora i oblasti zaštite životne sredine i da učešće određenih finansijskih institucija, kao što je i Francuska razvojna banka i Svetska banka i na kraju krajeva i MMF i KFV banka, kako god, želi da učestvuje u ovako jednoj sveobuhvatnoj reformi koja se ne odnosi samo na nas, nego se odnosi na ceo region i ona je bitna za ceo region, zato što sada jednostavno EU gleda da te energetske politike objedini kada je u pitanju kompletno ovaj deo Evrope, za nas predstavlja jedno poštovanje pre svega prema onome što smo do sada radili kada su pitanju evropske integracije.

Sporazum Vlade Republike Srbije, ja bih se zaista opredelila da pričam danas i o sporazumu koji je u oblasti nauke i tehnološkog razvoja između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Turske, govori o tome upravo da u oblast nauke je zaista jako uloženo kada je u pitanju Republika Srbija i da taj deo koji se odnosi na razmenu studenata, profesora, naučnika, akademika, ne govorimo samo o Turskoj, nego govorimo upravo o tome da je očito želja svih država u svetu da sarađuju sa Srbijom u ovoj oblasti, a to nije slučajno.

Pre svega, reći ću, i u ono vreme kada je predsednica Skupštine Ana Brnabić bila i premijer i kada je jednostavno insistirala, tada je prvi put odvojena nauka kao posebno ministarstvo i tehnološki razvoj od prosvete, napravljen je jedan veliki zamajac, pre svega postupkom digitalizacije i taj nastavak u stvari te saradnje na bilateralnom, multilateralnom nivou, kada su međunarodne organizacije u pitanju, govori o tome da je Srbija zaista mnogo uložila, pored izgradnje infrastrukture, koja je govorila mnogo toga, otvaranje tih informacionih centara i data centara i centara koji upravo treba da podstaknu razvoj nauke koje treba da nađu primene direktno u privredi, kad govorimo o tom ekonomskom razvoju, danas posle toliko godina, daju konkretne rezultate. Ti rezultati se ne ogledaju samo u tim resursima u smislu infrastrukture, već se govori o tome da ti centri postaju zaista svrhishodni i prepoznati na svetkom nivou.

Tako danas imate prvi multifunkcijski centar za kreativne industrije i inovacije koji je otvoren sada, 9. oktobra, tzv. "Ložionica", stara Ložionica, od koje je napravljen jedan centar u kome će budući habovi i mladi inženjeri raditi u njemu iz oblasti IT i veštačke inteligencije, zatim imate centar koji se odnosi na istraživački deo isključivo za robotiku, koji je napravio jednu nacionalnu platformu za veštačku inteligenciju i imate, danas je to objavljeno u određenim medijima, da Evropska unija radi na tome da formira tzv. centre za veštačku inteligenciju koji će biti čitave fabrike i koja želi da umreži ceo zapadni Balkan u toj oblasti, a što znači da Srbija već ima formirano mnogo toga i da ćemo biti sigurno jedan od lidera u regionu i biti centar zbivanja kada je u pitanju cela ova oblast.

Zato, kada govorimo o tome da u oblasti nauke imamo 110 naučnih istraživača koji su prepoznati na svetskoj listi Stanforda, danas govorimo o tome u stvari da su oni jedan od najuticajnijih naučnih istraživača u svetu i da praktično je ova oblast kojom mi upravljamo u svetu.

Zato je vrlo važno ovo što Ministarstvo zdravlja radi na vraćanju lekara u Srbiju, što znači da i mi kao država aktivno radimo na vraćanju mnogih naučnika sa svetskim karijerama, da se vrate u Srbiju i da upravo u ovim vodećim oblastima u tehnološkom razvoju budu ovde, zato što to nama jako znači.

Ono što je kreirano poslednjih deset meseci nikako ne ide u prilog tome da jednostavno vi želite da ljudi koji rade u inostranstvu u ovoj oblasti žele da se vrate kada vide da jednostavno fakulteti ne rade, da su naučni instituti blokirani radom i da se bavimo politikom a ne isključivo naukom. Atmosferu koju kreirate ovde, a vi podržavate zdušno, i to je moj savet, da ako želite da izađete pred svoje birače i dobijete te glasove, treba da se ogradite od nasilja, od političkog zastrašivanja, od blokada normalnog života, od zaustavljanja saobraćaja, stavljanje na stub srama političkih aktera ove države, jer danas-sutra možete i vi da budete upravo jedni od tih, gde ćete biti na stubu srama bez obzira kojoj političkoj partiji pripadate. To je ono što jednostavno današnji mladi ljudi su potpali pod uticaj te volk kulture koju jednostavno mi kao ovde odgovorni ljudi moramo da razgovaramo, bez obzira na to da li se radi o profesorima ili njihovim roditeljima. Oni jesu ogledalo svih nas i jesu ono što treba da predstavlja budućnost jedne države.

Nemojte da zaboravite da u prethodnih 10 meseci 20% studenata, a to je 20% od 200 hiljada studenata, 40 hiljada mladih ljudi je promenilo svoje karijere i promenilo svoje sudbine. Mnogi su otišli da studiraju u inostranstvo, neki su otišli na privatne fakultete, a mnogi su se zaposlili i prestali da studiraju. To je odgovornost onih koji su doveli do blokada ovih prethodnih 10 meseci.

Vaše zdušno podržavanje ovako nečega i nadmetanje da biste se dopali njima je prosto nemoguće, jer ako želite da promovišete tu antidržavnu politiku, onda jednostavno građani Srbije neće vas nikada podržati u budućnosti u tome. Ako želite da zaista ovu državu vidite u nekom boljem svetlu, pokažite jednostavno svojim predlozima da imate konstruktivna i ispravna rešenja, koja će biti svima u interesu u budućnosti.

To je ono zbog čega govorimo danas o ekonomskim rezultatima, koji jesu manji nego prošle godine, i kada govorimo da MMF postoji ovde, pa, u vreme onih pre 2012. godine, i to ovih koji se zdušno zalažu da oni ne budu tu, i nisu bili ovde i nisu jednostavno postojali, zbog čega smo imali abnormalno zaduživanje i 500 hiljada nezaposlenih.

Mi smo prošlu godinu završili sa pet milijardi stranih direktnih investicija. Sada, prvih šest meseci imamo svega 1,5 milijarde evra. Prema tome, prošlu godinu smo završili sa realnim rastom od 3,9% BDP, mi smo sada, otprilike, prema prognozi Narodne banke na 2,75%, MMF kaže 2,4% a Svetska banka kaže da će biti ova godina završena sa 2,8%.

Kako će biti, to ćemo videti, ali očito da svi rezultati govore o tome da jeste na trenutak bila zaustavljena Srbija. Odgovornost predsednika države i Vlade Republike Srbije je upravo bila u tome da mora da se nastavi, da Srbija jednostavno nema alternativu, osim da ide napred. Nastavili smo da radimo i sve odluke koje donosimo u proteklih dva meseca i marže, smanjenje marža i zaštita najsiromašnijih građana po pitanju energenata i zaštita cene osnovnih životnih namernica za najugroženije stanovnike Republike Srbije pokazuje upravo to koliko brinemo o svim građanima.

Prema tome, moj savet vam je zaista da prihvatite teme koje su od opšteg interesa svih građana Srbije, u jednom smislu konsenzusa, bez obzira što se politički ne slažete sa nama, bez obzira što imate primedbe koje jednostavno nisu odraz ove situacije, nego želite možda da se dopadnete nekim novim listama da biste seli na neke nove političke liste za neke nove izbore. To vam neće doneti ništa dobro, ali vam neće doneti ni te glasove koje očekujete.

Znači, ono čime Srbija treba da se bavi, to je da bude jedna pristojna, razvijena, u tehničko-tehnološkom smislu razvijena država. Mislim da se Vlada Republike Srbije i predsednik Vučić trude da jednostavno Srbija ide u tom smeru. Hvala.

Poštovani ministri, kolege poslanici, danas govorimo Zakonu o javnim medijskim servisima, a ne govorimo o Zakonu o REM-u. Očito je to institucija koja najviše boli opozicione predstavnika, upravo zato što su negde i studente zloupotrebili i negde ih naterali da održe svoje skupove blokaderske ispred RTS, a ne ispred REM. To je bilo neverovatno što niko nije mogao da objasni zbog čega ste to uradili, zato što je samo trebalo, u stvari, da sačekate sednicu Odbora za kulturu, na kojem je trebalo da se raspiše ponovo konkurs. I to građani Srbije treba da znaju, zato što je šest predstavnika praktično udruženja građana koji su zajedno sa blokaderima tražili izmenu programske šeme i to RTS, su dali ostavke i blokirali uopšte ceo postupak izbora REM. Potpuno je bilo normalno da ćemo imati i nov izbor REM-a, ali je bilo potrebno održati proteste zato što su oni počeli da padaju, jer je narod uvideo o čemu se radi kada je u pitanju blokada univerziteta.

Što se tiče RTS, evo sada ovim novim Zakonom o Javnom medijskom servisu, upravo je nevladin sektor učestvovao u javnim raspravama, udruženja novinara su dali svoje predloge. Usvojeni su svi ti predlozi. Na kraju, 31. januara ove godine Evropska komisija je potvrdila i usaglasila se sa ovakvim predlozima koje sada dajemo, čak smo uveli i nove institute koji nazivaju izbor Poverenika i Zaštitnika građana, ljudi koji se bave i čitanjem medija i slušanjem i gledanjem. Znači, to bi trebalo da bude most između građana i medijskih servisa kojim bi oni hteli da na određeni način utiču, s obzirom da mi ne smemo i ne treba da vršimo bilo kakav uticaj na rad medijskih servisa.

Uvodi se deo koji se odnosi na proširenje nadležnosti Programskog saveta, koji će imati 11 članova. Uvodi se tačno definisanje koliko će biti finansiranje 0,6% kada pričamo o prosečnim zaradama. To je ono oko čega mislim da smo uspostavili određeni konsenzus.

Vi sada dolazite ovde na sednicu Skupštine, koristite amandmane da pričate o „Informeru“, o „Pinku“, o medijskim servisima koji nisu finansirani od strane države, već su to privatni servisi i koji govorite o tome šta su radili i o čemu su govorili kad su u pitanju bili izbori u Kosjeriću i Zaječaru. To je pokušaj da vi ovde sprovodite svoje političke kampanje. Pa ja sad vas pitam da li SNS odgovara uopšte da se toliko malo priča na RTS? Ne odgovara nam. Nama odgovara što ove privatne televizije upravo razobličavaju vaše postupke i vaše ciljeve koji se odnose na vaše političke kampanje.

Mi sada imamo praktično ono što mnogi građani ne znaju, proteklih sedam meseci jedan pokušaj da vi kao političari koji pripadate opoziciji tražite da mi kao pozicija glasamo za prelaznu vladu ovde u Skupštini, promenimo volju građana i pustimo vas da vodite državu u sunovrat, što ste i pokazali. Prvo ste rasturili obrazovanje, prosvetu, visoko obrazovanje, u proteklih sedam meseci, a onda ste krenuli dalje, praktično zaustavljajući ekonomiju. Sva sreća što postoji i taj „Informer“ i taj „Pink“, pa i taj „N1“ i „Nova S“ i taj RTS, zato što, jednostavno, istina uvek pobedi.

Ne možete da lažete i da pravite određene kampanje koje služe dehumanizaciji predsednika države, jer vam je on tu glavna prepreka da biste vi seli na određene funkcije bez izbora i naterali građane Srbije da za vas glasaju. To je jednostavno nemoguće.

Sad vas pitam – ako je glavni razlog za visoko obrazovanje pobuna profesora protiv privatnih univerzitete zašto je Senat Beogradskog univerziteta 21. maja ove godine održao sednicu na Hemijskom fakultetu, pa je na toj 9. sednici Osmog saziva, pored toga što je izglasao emerituse i pored toga što je produžio određene radne odnose za tri nastavnika, izglasao predlog o izmeni studijskih programa u saradnji sa univerzitetom na Balearskim ostrvima i univerzitetom iz Lisabona? Znači, ti programi sada po funkciji kada pošaljete Ministarstvu prosvete i visokog obrazovanja Vlada treba da usvoji. Jel to nije put kojim, u stvari, visoko obrazovanje, odnosno rektor Đokić, koji je predsedavao ovim Senatom, nije u stvari uveo na mala vrata privatizaciju fakulteta, odnosno privatne fakultete iz inostranstva uvodi ovde u sistem visokog obrazovanja?

Druga stvar, danas je Konferencija u Briselu na kojoj profesor Đokić treba da ima svoje izlaganje stanja visokog obrazovanja u Srbiji, gde sa komesarkom EU govori o tome da je visoko obrazovanje u velikoj krizi, a istovremeno pregovara sa premijerom Vlade Republike Srbije prof. Macutom i upravo tada govori o tome kako će se rešiti ova kriza, a onda dolazi u EU i Brisel i opanjkava državu i govori kako je visoko obrazovanje u krizi, kako je nikad gora situacija, a to će u stvari biti jedan budući predsednički kandidat, verovatno, na nekim sledećim izborima kojeg vi treba da podržite. Zato što očito sada imamo da studenti u blokadi ne žele da podrže profesore i zato i postoji Inicijativa 60 gde su izborne liste isključivo sastavljene od profesora univerziteta.

Prema tome, vi kao opozicioni predstavnici treba da zaista dobro razmislite o tome kad šaljete poruke javnosti koje dovode do toga da rušite ovu državu. Mislim da nije ni vama u interesu u budućnosti da ne postojite kao političke stranke i da nemate svoje programe, nego da dolaze pojedinci koji će zarad tuđih interesa iz inostranstva rušiti ovu državu, a pogotovo kad pričamo o budućim očuvanjima nacionalnih interesa, kada je u pitanju Republika Srpska, kada je u pitanju život Srba na KiM i kada je u pitanju čak i budućnost AP Vojvodine u Srbiji.

Znači, prst na čelo i mislim da je vama svima u interesu da zajednički donosimo određene zakonske predloge, a ovaj zakonski predlog je upravo jedan od zakonskih rešenja koji je, u dogovoru sa Evropskom komisijom, budućnost koja treba da nam obezbedi buduće izbore koje vi tražite. Neka sledeća sednica treba da se odnosi i na Zakon o biračkom spisku i na zakone koji upravo dovode do izbora REM-a. Nemojte da koristite ove zakone koji su zaista pokazali da je moguć konsenzus svih relevantnih faktora u društvu, kada su u pitanju javni servisi, da donesemo zajedno. Nemojte da zloupotrebljavate medijski prostor da biste plasirali te vaše političke ideje koje ne vode ničemu, već samo urušavanju i ove institucije koja je u Srbiji najznačajnija, a to je Narodna skupština Republike Srbije. Hvala.

Uvažene predsednice, poštovani ministri, kolege poslanici, nadam se da će moj kolega zaista ubediti sve svoje funkcionere SPS da zaista budu na istoj strani u odbrani državnih i nacionalnih interesa kada je u pitanju Srbija i to je za nas, pre svega, mislimo od krucijalnog značaja.

Mi danas u stvari ovim setom sporazuma branimo u stvari i čuvamo političku, ekonomsku stabilnost Srbije. Ovih 23 sporazuma u stvari je odgovor na sve ono što se dešava u proteklih četiri meseca u Republici Srbiji i bilo bi neodgovorno da sada govorimo samo o sporazumima, a da ne kažemo u kom ambijentu mi donosimo u stvari i kao poslanici ćemo podržati i glasati za ove sporazume. Taj ambijent, pre svega, su protesti, blokade, posle nemilog događaja od 1. novembra 2024. godine, u kojem su se pojedini kreatori politika o kojima smo imali prilike da čujemo sa centrima moći u nekim bezbednosnim službama nametnuli nekim studenskim predstavnicima da postanu deo centara moći koji će odlučivati ovde kako će Srbija živeti, kako će privreda izgledati, kako ćemo mi između sebe se deliti, i to prema u stvari jednom vodiču takozvane anarhističke organizacije pod imenom „Blokadna kuharica“.

Kao što smo imali prilike da vidimo, sve po tom vodiču se dešavalo svih ovih 120 dana. I to je ono što, u stvari, za nas je predstavljao jedno veliko čuđenje kako je nama moguće da se jedan hibridni rat koji se vodi naravno u mnogim državama desi baš i Srbiji. O tome je govorio gospodin Drecun u protekle dve, tri godine, ali niko nije verovao da to baš može u Srbiji da se desi na ovaj način najpodlije, pre svega, kroz mlade ljude koji treba da budu zavedeni različitim idejama. Zašto kažem različitim idejama? Jer kroz povod pada nastrešnice i pogibije 15 ljudi, mi smo svakakve političke platforme čuli ovih 120 dana. Ti zahtevi o kojima smo govorili proteklih meseci upravo pokazuju da od početka smo govorili da su političke prirode i niko nije verovao.

Međutim, prva tri zahteva zaista su ispoštovana do krajnjih granica kada govorimo o Vladi Republike Srbije i predsedniku države, zato što je do sada na sajtu, to smo juče imali prilike da čujemo od ministara, na sajtu Vlade Republike Srbije objavljeno 16.407 dokumenata. Pa, gospodo iz različitih plenuma, ako je to nedovoljno, neka vam kažu oni koji vas instruišu šta je to što još fali, gde to stoji otprilike što VJT ne može da funkcioniše ukoliko nema još neki papir o kome pričate da zahtevi nisu ispunjeni?

Kada pričamo o četvrtom zahtevu, imali smo prilike prošle nedelje i ove nedelje da razgovaramo o tome i čuli smo i od predstavnika Vlade da najzad i juče je do kraja ispunjen taj četvrti zahtev što se tiče finansiranja i plata profesora i univerziteta i 50% subvencija za školarine studenata. I to je ono što se pokazalo kao tačno da su novi zahtevi na pomolu, a to je jedan od plenuma fakulteta hteo da da kao dodatni zahtev, a to je ekspertska vlada Republike Srbije kao prevazilaženje problema koji su nastali u društvu. Pa je nastao problem zato što postoje određeni studenti koji zaista žele da uče i oni su većina i oni su najzad smogli snage da se organizuju i da kažu da žele da nastave svoje studiranje kada su videli da je i ovaj četvrti zahtev ispunjen i da ne postoji više prepreka za bilo kakve blokade, za bilo kakve animozitete u društvu.

Dijalog na koji su pozivani i studenti koji blokiraju univerzitet, pa čak i profesori koji ih podržavaju u tome, uvek je ostao negde kao dignuta ruka u vazduhu od strane i Aleksandra Vučića i Vlade Republike Srbije, pa na kraju krajeva, i poslanika, kada pričamo o Odboru za prosvetu i nauku. To je, u stvari, pokazatelj za nas da dijalog nema alternativu, ali očito druga strana pokazuje da nisu za dijalog, da su za to nešto što treba da se desi upravo u subotu. Zašto to govorimo? Zato što oko 30.000 ljudi na svojim nalozima na društvenim mrežama poziva na rušenje ustavnog poretka Republike Srbije.

Znači, kada vi pozivate građane na rušenje ustavnog poretka, onda preuzimate veliku odgovornost da snosite sve konsekvence kada je u pitanju zakon i članovi zakona koji se odnose na rušenje ustavnog poretka, ali bogami i primenu evropskih standarda kada je u pitanju ova oblast. Mi smo imali prilike da vidimo kako se to radi u Francuskoj, kada su u pitanju Nemačka, Slovačka. Znači, mi imamo te modele EU i kako se to radi i kako se to završava. Nikada do sada u ovih četiri meseca zaista Republika Srbija nije htela, na svoju štetu nije htela da primenjuje ove standarde i zakone koji su zaista na snazi.

To je ono što je mnogim ljudima možda i smetalo koji su protiv tih blokada, ali jednostavno, jedna dobra stvar koja je izašla iz svega ovoga je što su maske pale, što se razotkrilo lice ko su, u stvari, inspiratori svih ovih blokada, ko su oni ljudi koji tzv. pumpanjem, odnosno hibridnim svojim delovanjem žele da dovedu da Srbi krenu na Srbe. Plenum komunističke partije Hrvatske i u Drugom svetskom ratu, a bogami, uvek je išao na to Srbi na Srbe, pa kako ćemo, lako ćemo.

Nemojte da zaboravite da po ekonomskim pokazateljima ako je Malta prva po rastu od 5%, Srbija druga 3,9%, Hrvatska je treća 3,8%. Šta mislite kako se Hrvatska nosi sa ovakvim dobrim ekonomskim rezultatima, pogotovo kad govorimo o stranim direktnim investicijama, koje su za prošlu godinu bile u rekordnom nivou od 5,2 milijarde evra? Znači, njima nije u interesu da mi otvaramo nove fabrike, nova preduzeća, da idemo dalje i da guramo rame uz rame našu ekonomiju sa članicama EU. Negde postoji ta nit istorijska gde Srbiju mnogi vide kao zemlju koju treba da unište, pre svega ekonomski.

Ako hoćete jednu zemlju da uništite, onda idete da uništavate teritorijalni integritet i suverenitet, a to imamo sa problemima na KiM, sa Republikom Srpskom, koja je sada u toku. Zatim, imate deo koji se odnosi na uništavanje institucija, to sada imamo unutra, znači, napad na univerzitet, to su sve institucije, fakulteti, škole osnovne, lokalne samouprave, sada imamo najavu - napad na parlament, na RTS i na Ustavni sud. Znači, to ništa nije baš tako slučajno. Imate napad na medijski prostor, odnosno na medije i imate napad, odnosno na duhovnost jedne države. To ste imali napad za Srpsku pravoslavnu crkvu, na patrijarha i na vladike i na kraju imate ekonomski iznurivanje, odnosno to je ono o čemu govorimo svo vreme - borba za ekonomski rast i razvoj Srbije koju treba jednostavno uništiti.

Mislim da smo mi zaista pokazali i kao vlast veliki stepen odgovornosti, zašta nam se ovde spočitava da to ne radimo, da smo pored svih ovih napada zaista sposobni bili da donesemo i budžet Srbije u nemogućim uslovima, ako se setite, za ovu godinu i set zakona kojima smo ispunili sve zahteve kada je u pitanju univerzitet, ali na kraju krajeva sada govorimo i ovim sporazumima koji zaista treba da daju pun gas kada govorimo i o energetici i oblast saobraćaja i oblast zaštitne životne sredine, ali i oblast inovacija i evropskih integracija.

Za nas ovo predstavlja jedno veliko priznanje u kome mi moramo da pokažemo snagu, kao država, da možemo da se nosimo sa sim izazovima, a pogotovo sa onima koji slede, kada je u pitanju nova geostrateška politika i kada su u pitanju novi odnosi između relacija Amerika, Evropa, Kina, pa i Ruska Federacija, i to je ono za šta svi i strane diplomate daju veliku podršku predsedniku Aleksandru Vučiću da je zaista vodio odgovornu i spoljnu i unutrašnju politiku. Mislim da je zbog toga vrlo važno da i ovaj set sporazuma podržimo, a da samim tim pozovemo na mir, stabilnost, što je bila i politička kampanja Aleksandra Vučića kad se kandidovao za predsednika Srbije, jer zaista dijalog nema alternativu. Hvala.

Uvažena predsednice, poštovani ministri, kolege poslanici, juče smo imali prilike da vidimo kako zamišlja opozicija Srbiju pod pritiskom Aljbina Kurtija i njegove politike nezavisnog Kosova. Po istom modelu su napravili ovde čitavu scenu u kojoj su ugrozili živote svih poslanika i svih ljudi koji su bili u skupštinskoj sali. Neću se ponavljati ovo što je kolega Tomašević jako dobro definisao detaljno. Ali, ono što je jako važno, što treba poručiti odavde, to je da jave Aljbinu Kurtiju da politika nezavisnog Kosova neće preživeti, da će Kosovo uvek biti Srbija i da ćemo se uvek boriti za interese Srba koji žive na KiM.

Nije slučajno što se to juče desilo ovde, zato što očito je problem o tom desetom mandatu Srba koji su se deklarativno izjasnili da podržavaju Srpsku listu na izborima na KiM. To je jedna od najvažnijih poruka koju mi danas treba da pošaljemo, da politika ni nezavisne Vojvodine, ni nezavisnog Kosova neće živeti ovde u Srbiji dok god je Aleksandra Vučića, SNS u ovoj Srbiji da se pita, da i građani podržavaju ovu politiku. To je ono što mislim da je jako važno da se i studenti izjasne upravo prema onome što se juče ovde desilo.

4/3 BN/JG

Ako ste političke stranke opozicije koje ste preuzeli terorističke metode za odbranu svojih klerofašističkih motiva i ideologija i programa, onda morate da snosite i odgovornost za takvu politiku. Ja molim sve nadležne državne organe da jednostavno uzmu u razmatranje sve ono što se juče desilo, jer svi su građani Srbije imali prilike da vide ko je započeo upravo ove terorističke napade ovde u instituciji, jednom najvišem domu zakonodavne vlasti.

Mislili smo da kada se završio „Ribnikar“ i kada se završio Mladenovac, da smo nešto kao društvo naučili ovde, da u najtežim i najtragičnijim trenucima je potrebna ta sabornost, jedinstvo, mir i stabilnost. Imali smo prilike da vidimo da su mnogi politički akteri hteli da zloupotrebe smrt dece u svoje političke svrhe i građani su dva puta na izborima, i u decembru i junu prošle godine se izjasnili o tome da ne podržavaju ovakvu politiku. Onda se desila nadstrešnica 1. novembra 2024. godine.

5/1 TĐ/IR 10.45 – 10.55

Očito mnogo toga nije naučeno, ali sada ćete videti kada navedem hronologiju događaja. Mislim da smo u ova protekla četiri meseca mnogo toga zaboravili šta je preživela Srbija i kako se država nosila sa svim izazovima u tom trenutku. Nakon pogibije 15 ljudi 1. novembra i nakon preduzimanja svih informacija koje je Visoko javno tužilaštvo preuzelo za prikupljanje informacija kako je došlo do uzroka i koji su krivci za ovakav tragični akt, mi smo već 5. novembra imali ostavke ministara, imali ostavke dva ministra, jednog direktora, naravno pokretanje optužnog zahteva za 13 osoba koji su direktno nadležni, direktno ili indirektno svojim aktivnostima odgovorni za pad nastrešnice i pogibije 15 ljudi.

Nakon toga, podsetiću vas, pritisak kreće od strane opozicionih stranaka gde su 20. januara u Novom Sadu okružili praktično instituciju koja je Visoko javno tužilaštvo, tražeći da na nelegalan način izvrše pritisak upadom u institucije i izvrše pritisak na donošenje, odnosno nedonošenje i pokretanje sudskog postupka kada je u pitanju ovaj tragični akt.

Nakon toga, 22. novembra, videli ste one scene gde su naše ovde koleginice iz opozicionih klupa direktno učestvovale u nasilju nad pripadnicima Ministarstva unutrašnjih poslova, koji je jedan od elemenata za pokretanje krivičnih postupaka bez obzira što postoji takozvana zaštita poslaničkog imuniteta, koje, juče smo tek dobili obrazloženje, ne važi za krivične postupke tog tipa i 22. novembra kreću određene blokade na fakultetima kada su u pitanju takozvani studenti.

Zašto kažem takozvani? Zato što je jedna manjina rešila da po određenim programima ranijih studenskih protesta pokuša da sprovede blokade fakulteta koji nisu na kraju nikada bile predmet uopšte rada fakulteta, ni kada smo imali 1991. godinu, ni 1995. godinu, a ni 2000. godinu kada su bili studenski protesti. Ja ću vam reći da ono što je tada urađeno, odnosno svi ti studenski protesti su imali određenu političku platformu, političke ciljeve koji su trebali da obezbede dijalog u društvu.

Ovi politički protesti od 22. novembra, koji su započeli blokadama univerziteta, danas posle toliko vremena vidimo da nisu spremni da uspostave dijalog u društvu. Jednostavno taj dijalog, koji se odnosi na produžetak i stalno traženje novih zahteva, pokazuje negde otezanje i zaustavljanje Srbije na putu bilo kakvog ekonomskog prosperiteta.

Zašto ovo govorim? Zato što od 25. do 28. prvi put imamo formiranje takozvanih plenuma na fakultetima, blokadu univerziteta, jedan po jedan fakultet je ulazio u blokadu, znači nisu svi, počela je deoba među studentima, među profesorima, da bi oni kompletno zaustavili, do 12. decembra, sve fakultete, sve univerzitete.

U međuvremenu, nastava kojom je trebao da se završi taj zimski semestar nije završena na svim fakultetima. Na nekim jeste, kao što je recimo Niš, kao što je Kragujevac, jer su oni kasnije ušli u blokadu, ali na Beogradskom univerzitetu nije završen zimski semestar.

Zašto je to bitno? Upravo ovo o čemu je profesor Atlagić govorio. Od 17. marta, ako se ne započne praktično letnji semestar i obaveze koje su zaostale u zimskom semestru, vi ne možete da nadoknadite tu školsku godinu i to je problem funkcionisanja 106 hiljada budžetskih studenata na Beogradskom univerzitetu, a ukupno 260 hiljada studenata.

Šta se dalje dešava? U decembru mesecu dolazi do odluka plenuma koje postaju validne u društvu kao neki nosioci svih promena koje su videli određeni sindikati iz različitih branši da mogu da povećaju ucenjivački kapacitet države. To je ono što je veliki problem, jer su nastala rastakanja sistema koje nikada u Srbiji nisu zabeležena, a to je pokušaj uvođenja takvih blokada i plenuma u srednje škole i u

5/2 TĐ/IR

osnovne škole. Počeli su profesori da se dele. Počeli su roditelji da se dele, počeli su decu da dele. To je nezapamćen zločin i niko do sada se nije drznuo, nikada do sada, da sprovede u ovoj Republici Srbiji.

Podsetiću vas samo protesta 1991. godine. Tada je bio SFRJ. Studenti i opozicija su tada tražili da se Srbija odvoji iz SFRJ. Imala je nacionalne ideje. Imala je progresivne ideja, a metode koje su bile shvaćene od strane studenata i od države da nije politički trenutak bio da se ruši država, kao što mi u ova poslednja četiri meseca imamo prilike da vidimo. To je ono što bih kao decembar mesec zabeležili, kao blokadu i kao završetak objedinjavanja sudskog delovanja tužilaštva koje je 30 decembra zatvorilo i pokrenulo sudske postupke i podiglo optužnice protiv svih koji su odgovorni za pad nadstrešnice i smrt 15 ljudi.

To je ono što je jako bitno, jer je to jedan od ona tri zahteva studenata sa kojima su oni izašli nakon blokada. Kada su izašli sa tim svojim zahtevima, onda je u društvu prikazano da ništa to nije bilo dovoljno, da je potrebno izvršiti pritisak, pored ostavke dva ministra, da predsednik Vlade da ostavku, ali nigde oni nisu rekli da je potrebno da predsednik države da ostavku, ali su se pojavili politički akteri koji su o tome govorili, i o prelaznoj Vladi, i o nezavisnoj Vojvodini, i o nezavisnom Kosovu. Ako se sećate, i o tome kako je Republika Srpska veštačka tvorevina. Sve te spavačke ideje ljudi koji su razarali ovu Srbiju u svojim političkim agendama i odjednom su se probudile kroz političke proteste.

Studenti su negde ostali, koliko-toliko, sami u tim svojim zahtevima, jer su shvatili da ukoliko se stave na bilo koju političku stranu da će izgubiti na težini u ovom društvu za koje se zalažu da budu jedan od velikih korektivnih aktera u društvu.

Da zahvalim predsednici Skupštine što je zaista preuzela veliki teret dijaloga i pregovora koji nije postojao, a upravo održavanjem sednice Odbora za prosvetu 21. januara, a gde je cela Srbija imala prilike da vidi da je rektor Beogradskog univerziteta rekao da bi mogao da bude jedan od medijatora između studenata i države i koji je rekao da postoji plan nastavka predavanja i funkcionisanja univerziteta za koji, dan danas, studenti nisu videli, a pogotovo oni koji se spremaju da izađu na ispite i koji žele da nastave svoje studiranje.

Nakon toga, vi imate i poziv predsednika države da se uđe u dijalog sa profesorima Beogradskog univerziteta, jer je to njegova obaveza. Ta priča u javnosti daf on nije nadležan jednostavno ne stoji. Član Ustava 112. i član Ustava 121. plus posebni Zakon o predsedniku Republike daje u trenutku kada imamo ostavku predsednika Vlade pun legitimitet predsedniku države da uđe u dijalog svih relevantnih subjekata u društvu, a kada imate situaciju u društvu ne slaganja neistomišljenika, jer on je zadužen za jedinstvo u društvu.

Prema tome, ta jedna zamena teza gde su pokušali mnogi akteri ovde u društvu da diskriminišu već dehumanizovanu ličnost predsednika države, ma kako se on zvao, da li se on dopada nekome ili ne dopada, dužnost svakog građanina Srbije je da razgovara sa predsednikom, kao što je dužnost predsednika da razgovara sa svim građanima. Očito su mnogi poleteli za time i govorili kako nije nadležan da objedini sve nestabilnosti u društvu koje dovode do velikih potresa i izazova.

Nemojte da zaboravite da ti koji su upravo studentima davali podršku za to da predsednik nije nadležan ne želi ni njima dobro, jer juče smo videli šta oni u stvari žele. Oni žele prelaznu vladu, žele da se raspusti rukovodstvo RTS-a, žele izbore po njihovim nekim metodama i, na kraju krajeva, prete građanskim ratom, znači oni to ne kriju, ukoliko sve to ne sprovedemo kao vlast.

6/1 AL/MJ 10.55 – 11.05

Sad kad vi imate pretnju građanskim ratom, mislim da naravno institucija mora da reaguje na tako nešto, ali je ovde država pokazala najviši stepen odgovornosti i Vlada Republike Srbije u ostavci i predsednik države i ovaj parlament da četvrti zahtev studenata, za koji smo jedino mi nadležni da možemo da ispunimo, je praktično ovde na dnevnom redu, a to je i ono što nije traženo u zahtevima, a ja ću vam reći - četvrti zahtev je glasio onako klot 20% povećanje troškova izmirenja od strane države.

Šta to znači? U trenutku kada je država pokušala sa njima da razgovara, pa evo zna i Ministarstvo prosvete i zna predsednica parlamenta, oni su rekli - da, da, to su tekući troškovi. Kada je država videla da je to otprilike pet do šest miliona evra rekli su nije problem, onda su se zahtevi nekako prolongirali mesecima, pa su rekli - ne, ne hoćemo 20% od ukupnog budžeta koji se odnosi na visoko obrazovanje, pa onda je trebalo videti a koji su to njihovi zahtevi 20%. Šta znači?

I, kada sam ja pitala određene ljude iz ministarstva - pa dobro gde su izašli sa tim zahtevima? Pa kaže - na društvenim mrežama.

Znači, mi smo morali kao država da budemo krajnje odgovorni, da shvatimo šta u stvari studenti hoće sa tim svojim zahtevima od 20% uvećanja troškova, pa smo onda shvatili da je to i školarina i povećanje plata i profesora i povećanje plata i profesora od 1. januara 11%, sada je to plus 16% ovim zahtevom i to je plus 50% refundacija školarine za studente.

Verujte mi, mislim da u prvom tom predlogu nije bio uopšte interes studenata da se njima pomogne u studiranju, nego je bilo ono ad hok da se negde profesori samo pomognu, da jednostavno ono što je moglo ranije da se završi u pregovorima, a niko nije htev da razgovora, nije završeno, sad je bio taj politički trenutak. Sad je taj u stvari ucenjivački kapacitet bio jako dobar da se sa državom izdejstvuju svi ovi zahtevi. I nije problem. Država je izašla u susret i rekla u redu je - podržavamo i studente i profesore, ali treba reći da do sada je mnogo toga urađeno i ni jednom Beogradski univerzitet se nije zahvalio ni ovoj državi, što su otvorena tri naučna nova instituta, što su tri nova fakulteta izgrađena, što su povećane stipendije studentima, što su renovirane u visokom obrazovanju mnoge institucije i što je podrška sa projektima koji se odnose na saradnju države i nauke i prosvete na mnogo višem nivou nego što je to bilo ranijih godina.

Zato zdušno treba podržati ovaj predlog, iako ja razumem i kolegu Marijana Rističevića, što je podneo ovaj predlog amandmana gde se sigurno ne slaže sa mnogim zahtevima jer država neće više izdvajati 12 milijardi, nego 18 milijardi dinara, ali treba reći ako ove ekonomske rezultate imate najbolje u poslednjih 10 godina, ukoliko želite da jednostavno osujetite i zaustavite državu više te ekonomske rezultate nećete imati, država će imati velike probleme, jednostavno, da sve ove planove sprovede.

Treba biti mudar, treba podržati, treba smiriti strasti, ali studenti treba direktno da se ograde onoga što se juče dešavalo ako žele da budu jednostavno relevantan subjekat u društvu. Hvala.

Uvažena predsedavajuća, ja sam htela da raspravu vratimo na temu amandmana.

Zamolila bih zaista sve kolege da krenemo po tački dnevnog reda koja je sada, po pitanju zakona, koja je na dnevnom redu, da se vratimo na amandmane i da jednostavno završimo ovu sednicu onako kako dolikuje, da svi uzmemo određenu vrstu odgovornosti da jednostavno izglasamo rebalans budžeta jer mislim da je to u interesu svih građana.

Treba da se prime penzije, treba da se prime plate i mislim da je to od velikog značaja u ovom trenutku, jer cela Srbija verovatno je zainteresovana za sednicu o litijumu, i mi smo zainteresovani ovde za sednicu o litijumu isto kao i vi, i mislim da je to u interesu svih nas.

Hvala.

Uvažena predsednice, poštovani premijeru, poštovani ministri, kolege poslanici, rezimirala bih nekako ovu sednicu koja se odnosi na rebalans budžeta, s obzirom da smo šest dana slušali sve ono što nije u stvari tema rebalansa.

Kada uzmete u obzir da smo imali promašenu temu, kada je u pitanju rebalans budžeta, jer smo slušali o NATO bombardovanju za koje smo sami krivi, slušali smo o tome kako se dešavaju određene stvari na Kosovu i Metohiji za koje smo mi sami krivi, da naš narod u stvari tamo pati zahvaljujući tome što je ovde na sceni jedna izdajnička politika, slušali smo o tome kako ne treba uopšte finansirati projekte koji su do sada u toku i slušali smo o tome da nema potrebe da na ovaj način posmatramo rebalans budžeta na koji je Vlada dala predlog.

Ono što za nas predstavlja problem, to je što mislim da opozicija želi da kreira jednu potpuno paralelnu realnost i to, naravno, promovišući kroz svoje medije, gde želi na određeni način da deli narod, a to je ono što u stvari nije dobro. Negde je dobra stvar što su pojedine političke stranke shvatile veliku odgovornost, pogotovo kada je Zakon o finansiranju porodice sa decom, i to je ono što je dobro, ali treba biti iskren onda i reći da treba podržati rebalans budžeta, jer ako podržavate zakon koji se odnosi na finansiranje, na novi način finansiranja koji je Vlada predložila, onda morate i tu budžetsku stavku koja u rebalansu iznosi 25,7 milijardi dinara da podržite, a onda ne možete samo to da podržite, nego morate onda i rebalans da podržite.

To je ono što treba pokazati kao jedan put u budućnosti, gde zaista određene opozicione stranke treba da razmišljaju o budućnosti ove Srbije, da postoji tema oko koje mi treba da se dogovorimo. I rezultati rebalansa pokazuju da ova Vlada ima pozitivne rezultate, da postoji 132,5 milijardi dinara koje je trebalo kao jedan višak u odnosu na ono što ste planirali i projektovali krajem 2023. godine za ovu godinu, pokazali ste da imamo pozitivne rezultate.

Taj pozitivni rezultat rada Vlade na čelu i sa predsednikom Vučićem, kao jednog od kreatora spoljne i unutrašnje politike, treba podeliti sa građanima. To se deli na taj način što se gleda da se zadovolji makroekonomska stabilnost, kako države, tako i standard, održati standard građana, tako da u ovoj godini rebalansa imamo povećanje penzija već od 1. decembra, tako što imamo povećanje budžeta koji se odnosi na poljoprivredu od 18 milijardi dinara, što sada obuhvata 7,3% ukupnog budžeta Republike Srbije, da treba da damo i to povećanje kroz socijalnu politiku, tu stavku 25,7 milijardi dinara koji se odnose na socijalna davanja.

Naravno, veliki deo odlazi i za organizaciju uvođenja obaveznog vojnog roka i zbog toga praktično sektor odbrane takođe ima povećanje te budžetske stavke, ali naravno i za kupovinu Rafala.

Ono što je naišlo na velike kritike jeste upravo ta kupovina Rafala, EKSPO i stadion, ali to su teme i mantre koje mi slušamo ne samo sada kada je rebalans u pitanju, nego uvek kada je u pitanju da Srbija treba da napravi određeni iskorak kada je u pitanju uopšte tehnološki razvoj Srbije.

Zbog toga su sve teme negde u raspravi o rebalansu bile vezane za litijum. Nekako su sve teme postale litijumske, misleći da opozicione stranke time će da valorizuju i kapitalizuju nekako tu temu u njihovu korist.

Mislim da je građanima Srbije potpuno jasno da je ovim rebalansom budžeta i Vlada Republike Srbije i ova skupštinska većina podržala razvoj Srbije u zaista pozitivnom smeru, da u odnosu na aktuelnu situaciju i na sve krizne momente koji se u svetu dešavaju i na sve izazove sa kojima Srbija se nosi kao i sve druge države, ima dobre rezultate i te dobre rezultate mi uvek delimo sa građanima Srbije zarad dobrobit svega.

Kada pričamo o Kosovu i Metohiji, treba reći da u ovom rebalansu nismo ni to zaboravili. Vlad je opredelila 2,86 milijardi dinara upravo za taj deo podrške našim građanima, Srbima i nealbanskom stanovništvu koji žive na Kosovu i Metohiji, kojima je sada život potpuno egzistencionalno ugrožen.

Zato smatramo da je ovim predlogom u stvari mnogo toga obuhvaćeno, gde je Srbiji potrebno da pokaže da je snažna država i stoji iza svojih građana. Mislim da u budućem periodu je ovo jako dobra osnova za projektovani budžet koji će trebati da bude za sledeću godinu, da nijedan projekat neće stati, ni obilaznica oko Kragujevca, ni Dunavski koridor, ni Fruškogorski, kao ni izgradnja najvažnijeg puta Šabac-Loznica.

Zbog toga u danu za glasanje ćemo podržati ovakav predlog rebalansa sa zadovoljstvom mislim na zadovoljstvo svih građana. Hvala.

Zahvaljujem se.

Pošto je očito da ovu sednicu o rebalansu budžeta želimo da pretvorimo u sednicu o litijumu i pošto je tema lobiranje bila tema usvajanja ovog zakona još 2018. godine, znači, Zakon o lobiranju je stupio na snagu 14. avgusta 2018. godine, gde kaže decidno, a na osnovu preporuka GREKO i Saveta Evrope, kaže da su učesnici koji su nosioci javnih funkcija, koji rade upravo na donošenju određenih zakonskih akata, a u cilju interesa pojedinih kompanija, su upravo oni koji donose zakon. Pa u prilog ovome što je kolega Milenko Jovanov rekao, ljudi koji su izglasali izmene i dopune Zakona o geološkim istraživanjima, gde su decidno rekli da su nosioci istraživanja ujedno i nosioci prava eksploatisanja, odnosno prerade određenih mineralnih sirovina, su upravo oni koji su lobisti.

Još jednu stvar ću potkrepiti činjenicama. Godine 2021, kada ste vi bili premijer prethodne Vlade, na javnom slušanju i javnoj raspravi o zakonima, sećate se, koji se odnosio na zeleni paket zakona, koji je kasnije ušao u parlament, o kome smo raspravljali, bio je i Predlog zakona o izmenama Zakona o geološkim istraživanjima. Ta javna rasprava je bila u Privrednoj komori u aprilu mesecu 2021. godine, gde je jedan predloga Ministarstva energetike bio, gde smo prisustvovali i gospodin Arsić i ja, da se upravo iznese jedan od članova zakona, kao izmena, da nakon geoloških istraživanja, koji se sprovedu, raspiše javni konkurs na kome će biti nadmetanja svih kompanija koje žele da učestvuju u preradi mineralnih sirovina i ruda.

Četiri advokatske kancelarije su bile prisutne na toj javnoj raspravi. Trista ljudi je bilo prisutno, od toga još 300, pošto je bila godina posle korone, bili su onlajn uključeni na toj javnoj raspravi. Četiri advokatske kancelarije su se javile i rekle, a ni jedna nije zastupala „Rio Tinto“ od njih koje su se javile i rekle su da za njih ovaj zakon iz 2006. i 2011. godine predstavlja osnovni akt za arbitražu i nadoknadu troškova koji se odnose upravo ako budemo izglasali ovakav zakon.

Sada ja vas pitam - ko je lobista upravo za Rio Tinto, ako nije, a da ne kažemo priču da su jedni od suvlasnika „Rio Tinta“ i finansijeri upravo nevladinih organizacija koje su danas nosioci glavnih protesta, kobajagi protiv „Rio Tinta“ i protiv otvaranja rudnika. Koliki je taj stepen licemerstva upravo pokazuje i onaj predlog zakonskog rešenja koji ste vi stavili i želite da stavite na dnevni red da raspravljamo ovde potpuno otvoreno.

Mislim da je svima nama u interesu da pokažemo jednu političku demokratičnost, da upravo čujemo i razobličimo sve ove laži po kojima ste vi glavni lobista. U stvari, oni pod jednim geslom „držte lopova“ žele sebe da operu pred onima koji su građani Srbije i koji jednostavno ne žele da pokažu koliko su u stvari duboko zarili u džep građana Srbije i kada je u pitanju upravo „Rio Tinto“, i to godinama od 2004. godine do danas. Godine 1998. nije bio ni definisan zakon koji daje geološka istraživanja, ovo o čemu priča prethodnik. Hvala.