Uvažena predsedavajuća, poštovana ministre, kolege poslanici, danas u ovom setu objedinjene rasprave pored Zakona o registru koji se odnosi na deo koji je vezan za sektor bezbednosti, čuli smo da je Predlog zakona o davanju garancija Republike Srbije kada su u pitanju dugoročni krediti JP „Srbijagas“ i na 32. sednici 27. maja smo usvojili ove predloge, zato što ovi predlozi su inače predviđeni za kompletnu gasifikaciju Srbije i izgradnju mreže koja je definisana i predviđena i budžetom Republike Srbije.

Ono što je važno, a nas je zanimalo na samom odboru, to su uslovi pod kojima praktično se vrši gasifikacija ovih okruga, pre svega kad govorimo o Borskom i Zaječarskom, to je 66 miliona evra vredan projekat i on obuhvata preko 210.000 stanovnika i mogućnost pristupa gasifikacionoj mreži, na osam godina su krediti sa dve godine grejs perioda, u dinarskoj protivvrednosti, i ono što je važno – sa deviznom klauzulom, ali otplata je tromesečna i kamatna stopa je 1,7%.

Kada govorimo o gasifikaciji, takođe kod OTP banke, kredita koji se povlači za pravac Leskovac-Vranje, ali on obuhvata i Trgovište i Bujanovac i Preševo, onda govorimo o kreditu od 28 miliona evra, zato što je na toj deonici već nešto urađeno u saradnji sa „Jugorosgasom“, tako da je kredit takođe na osam godina, sa dve godine grejs perioda i 1,78% kamate godišnje. Kada je u pitanju gasifikacija Kolubarskog okruga, onda govorimo o kreditu od 75 miliona evra i takođe povučeno 178 na osam godina realizacije.

Ono što je važno da se kaže, da 169 miliona evra davanje garancije na ova tri praktično kredita i na ova tri strateška projekta za Republiku Srbiju pre svega će dozvoliti implementaciju četvrtog paketa direktiva Zelene energije, koja je pod tzv. zelenom agendom, zatim postizanje ekoloških i ekonomskih standarda, ali i rasterećenje energetskog, elektroenergetskog sistema Srbije, čime u stvari mi jačamo svoju privredu i otvaramo mogućnosti za priliv novih stranih direktnih investicija.

Ovim Srbija dobija jako mnogo i to je jedan proces u koji ulazimo i mislimo da podrškom ovim zakonima za davanje garancija u stvari razmišljamo o budućnosti Srbije. Hvala.

Uvaženi predsedniče parlamenta, poštovana premijerko, poštovani ministri i ministarke, pošto svako danas ima pravo da se opredeli za rodno senzitivni jezik, pa eto koristim to pravo da pokažem kolegama da je to mogućnost.

Ustav kao najviši pravni i politički akt podrazumeva pravo podjednako za sve građane Srbije, ali to pravo obavezuje i one koji obavljaju sada funkciju predsednika parlamenta i sve one koji su obavljali tu funkciju predsednika parlamenta i ranije. Nema protokolarnih funkcija, već ima tačno definisane nadležnosti koje su definisane Ustavom Srbije.

Zašto ovo govorim? Zato što danas kada govorimo o predlogu ustavnih amandmana, koje treba Narodna skupština da razmatra i da napravi jedan konačni predlog o kome će se građani Srbije izjasniti kroz referendum, mi danas smo imali prilike da čujemo i pitanje nacionalnih manjina i formalno pitanje donošenja ovakvih odluka i videli smo da pojedini poslanici imaju različita gledanja na ovu današnju temu. U stvari, to je i suština demokratije, da o jednoj temi možemo da imamo različite stavove i da uz pomoć određenog konsenzusa u društvu donosimo odluke koje će biti opšte prihvatljive za celo društvo.

Kroz sedam javnih rasprava, 32 predloga nacrta amandmana, mi danas govorimo o praktično oduzimanju nadležnosti poslanicima da ovde donose odluke koji sudija će biti izabran na koje mesto, u kom sudu i na koji način će vršiti svoju sudijsku funkciju. Do sada imamo postojeći Ustav koji na predlog VSS daje predlog Skupštini i narodni poslanici su ti koji donose odluke o pravosudnom sistemu, kako će on da funkcioniše kroz izbor svakog pojedinca.

Prenošenjem praktično svojih nadležnosti na profesije na izbor Visokog saveta sudstva koji će donositi isključivo odluke o tome ko će biti sudija mi suštinski svoje pravo delegiramo na samo pravosuđe i time mi u stvari pokazujemo visok stepen demokratije i postizanje visokih standarda kada su u pitanju ljudska prava i to je ono što je jedan iskorak u društvu kojem treba svi podjednako da učestvuju.

Moram da kažem da do 2012. godine smo imali pokušaj onih koji danas sebe nazivaju autentičnom opozicijom, i Đilasa i Vuka Jeremića, da jednostavno pokušaju da urade ovu reformu i tu reformu nisu sproveli ne samo zato što su bili nesposobni to da urade, nego zato što jednostavno nisu politički shvatili koliki je značaj u stvari u društvu imati nezavisne institucije. To ne kažem ja, ni SNS, nego to kaže gospođa Vida Petrović Škero, predsednica Vrhovnog suda Srbije koja je vršila funkciju od 2005. do 2009. godine i 2007. godine otvoreno govorila u javnosti o tom problemu. Kao posledica tog problema imali smo neuspelu reformu 2007. godine. Imali smo štetu od 44 miliona evra i videli smo kako to izgleda donositi odluke preko kolena i u skladu sa sitno sopstveničkim stranačkim interesima gde smo imali slučajeve da su opštinski odbori DS davali direktno predloge koje sudija treba da bude na kom sudijskom mestu.

Mi smo od tada imali veliki posao i sproveli velike ekonomske i finansijske reforme prvo da bi mogli da otvorimo mogućnost da sprovodimo ovakve reforme u društvu kao što je reforma pravosuđa. Od 2017. godine Savet Evrope kao međunarodna organizacija, u kojoj je Srbija već 18 godina, koja je članica zajedno sa 47 zemalja, je jednostavno zajedničkim snagama u saradnji i sa Evropskom unijom i sa OEBS-om krenula u put demokratizacije ovog društva. Sproveli smo sve preporuke GREKO-a i to pre svega doneli Zakon o lobiranju kao jedan od najvažnijih zakona u kojima se sprovodi praktično demokratizacija društva u ovom ekonomskom smislu, zatim potpuno nov Zakon imamo o Agenciji za sprečavanje korupcije, koja je do sada bila Agencija za borbu protiv korupcije koja nije imala dvostepenost odlučivanja i na kraju smo doneli taj Kodeks ponašanja koji su ovde narodni poslanici sami o sebi trebali da sprovedu na jedan potpuno nov način.

Sada onaj deo koji nije završen su bili praktično amandmani na Ustav. Amandmani na Ustav su pretrpeli više javnih rasprava nezavisno od ovih javnih slušanja koje je Skupština imala. Ja ću da vas podsetim da smo imali jednu javnu raspravu koja se odnosila na organizaciju Saveta Evrope i Ambasade Holandije gde su bili prisutni predstavnici međunarodnih organizacija, zatim Društvo sudija i Centar za pravosudna istraživanja. Zašto ovo govorim? Zato što svi znate da pojedine sudije koje se danas predstavljaju kao autentično nezavisne sudije, a u stvari predstavljaju politiku onih koji danas na Tviteru potpuno pogrešno predstavljaju nameru ove države da ide u demokratizaciju svog društva i naprave taj demokratski iskorak promene Ustava, praktično su se saglasile sa svim ovim promenama. I ta saglasnost je uvek tu bila kada su predstavnici pojedinih ambasada i međunarodnih organizacija, a kada dođu kući na domaći teren, kada imamo jednostavno predstavnike domaćih strukovnih udruženja onda glume negde svoju nezavisnost kroz određenu vrstu kritike koja jednostavno ne stoji.

Zato je vrlo važno to danas reći da su i oni podržali ustavne promene i reforme i da Aleksandar Vučić nedvosmisleno ima podršku i onih koji ga kritikuju svakodnevno. Te kritike pokazuju da jednostavno su prazne puške i da ne stoje i da ono što su naša paradigma društva i politike Aleksandra Vučića jesu u stvari rezultati. Rezultati pokazuju da smo mi sposobni da otvorimo određena poglavlja i usvojimo ovde u Skupštini i kada je u pitanju Poglavlje 15. – energetika, i kada su u pitanju porezi, pitanje Poglavlja 16. koje su skupštinski odbori usvojili nedavno ovde u Skupštini i vratili Vladi da kao pregovaračke pozicije za klastere koji se odnose na konkurentnost i zelenu agendu smo spremni kao društvo u pregovorima sa EU kao jedno od najtežih poglavlja razgovaramo sa njima.

Na EU će proceniti da li smo mi spremni da zaista idemo i korak dalje na tom putu, ali je bitno da smo mi stvorili uslove, ambijent u državi da oni postoje. Kao rezultat uopšte reforme pravosuđa treba reći da su brojevi predmeta u međunarodnim sudovima smanjeni, da su preporuke koje smo imali od međunarodnih institucija u demokratizaciji ovog društva veće od 95% i da je podrška u stvari svih onih organizacija koje su dale saglasnost pa i Venecijanska komisija pa i OEBS pa i Savet Evrope u stvari na strani Vlade Republike Srbije, predsednika države i svih ministarstava koja su učestvovala u ovako velikom poslu, a na kraju i samog parlamenta koji jednostavno je zajednički na ovom zadatku.

Zahvaljujem vam se što ste danas saslušali sve ove predloge i sve ono što su poslanici imali da kažu, možda su neki videli jednostavno temu na potpuno drugačiji način, ali je bitno da se čuju i ta mišljenja, jer na osnovu tih mišljenja mi zaista pokazujemo koliki stepen standarda EU primenjujemo ovde. To smo najbolje pokazali za vreme pandemije.

Vi danas članicama, zemalja članicama EU imate prilike da vidite kako izgleda demokratija u tim zemljama, a kako izgleda u Srbiji i kada je u pitanju vanredno stanje, i kada je u pitanju deo koji se odnosi na kretanje građana, na kretanje roba i usluga, na ono što je pitanje uopšte ekonomskih reformi i da mi nikada ne stajemo na tom putu.

Znači, naš put je stalna promena i gradacija društva u pozitivnom smeru. To nam daje uslove da zaista razmišljamo o budućnosti naše dece i da ne brinemo za tu budućnost sve dok imamo zaista na čelu države gospodina Aleksandra Vučića, koji je pokazao zaista da je spreman u svakom trenutku zarad viših interesa da mnogo toga uradi možda što i nije politički popularno ni za SNS, ali je pokazao da jednostavno mi svi ovde treba da pratimo takav politički put, jer je to u interesu naše budućnosti.

Zato ćemo u danu za glasanje podržati nacrt ovih predloga. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, kolege poslanici, mi smo juče na odboru razmatrali izmene i dopune zakona koje se odnose na jaka pića i ono što je najvažnije reći da oporezivanje jakih pića, znači, od 2013. godine, od 1. septembra kada je naša obaveza bila da primenimo tu direktivu do dana današnjeg nije usaglašen.

To znači da je ipak dato neko vreme Srbiji da može jednostavno podigne svoje proizvođače kapacitete na način na koji je bio moguć, ali nemojte da zaboravite da smo imali ekonomske reforme i fiskalnu konsolidaciju, i da jednostavno ovakav način usaglašavanja akciza predstavlja jedno dodatno prihodovanje u sam budžet Republike Srbije, ali i dodatno troškove koje se odnose na same proizvođače, koji će u postupcima trgovine sa zemljama EU i ako želimo da postanemo sastavni deo tog tržišta, moramo biti podjednako konkurentni, jer mi smo predstavljali jednu nelojalnu konkurenciju, kada je u pitanju rakija i kada su u pitanju uopšte pića, koja su izrađena na bazi voća i određenih biljaka.

Zašto ovo govorimo, zato što punjenje budžeta naravno ide od poreza na dodatu vrednost poreza i doprinosa koji se plaćaju kada je u pitanju privreda Srbije i privredna aktivnost i naravno deo ide od akciza.

Srbija osam godina nije bila usaglašena sa ovom direktivom i to je ono što, recimo, kada god su imali prilike evropski parlamentarci u saradnji kroz Odbor za pridruživanje i stabilizaciju EU da nam kažu da je ta direktiva još od 1992. godine i da mi tu nismo bili usaglašeni.

Mi smo na određeni način pokušavali da im objasnimo da time što smo dali tri kategorije u stvari pića i što smo taj zakon 2015. godine, poslednju izmenu imali, se približavali na korak do kompletne primene ove direktive, i to je tako i bilo. Sada imamo uvođenjem ove direktive, metodologije obračuna, kada je u pitanju akciza.

Čuli smo od predlagača i od moje koleginice da je ta metodologija do sada bila kroz tri kategorije u odnosu na jačinu alkoholnog pića, kada je u pitanju procenat alkohola, a od sada ide na fiksnu taksu koja iznosi 42.500 dinara po jednom hektolitru, i osnovica se obračunava na osnovu određenih brojeva koji su definisani o procentu alkohola u tome.

Ono što je važno reći, a to je da ovim zakonom svi proizvođači mora da urade popis lagera, kompletno koji je ostao, neprodat i moraju da podnesu nadležnom ministarstvu i time suštinski zaista pokazujemo da težimo evropskim integracijama i poštovanju njihovih standarda i direktiva i u susret stvaranja uslova, Poglavlja 16. koje ćemo imati prilike ovde na sednici Odbora, u četvrtak, u prisustvu ministra finansija da na zatvorenoj sednici usvojimo pregovaračku poziciju, i to je od velikog značaja, što pokazuje da mi ustvari idemo ka tome da su nam u fokusu klaster 3 i klaster 4, koji se odnosi na konkurentnost i inkluzivni rast, a klaster 4, na zelenu agendu.

Sve ove zakone koje mi sada imamo i koje možda u javnosti predstavljaju velike promene, i gde vi vidite da ljudi jednostavno reaguju na te promene, ustvari predstavljaju taj evropski put, o kome mi stalno govorimo i mi moramo da se menjamo na tom evropskom putu, ali i idemo, naravno, postepeno korak po korak.

Suština svega je da vi danas imate rezultat, a to je ono što smo juče imali prilike, gospodine ministre da čujemo, da je sa završetkom marta meseca, priznata prosečna plata od svih međunarodnih institucija, naravno na osnovu svih izveštaja relevantnih institucija u Srbiji, prosečna plata u Srbiji iznosi 555 evra.

To je ono što je taj put, ka podizanju standarda građana. To je ono što mi planiramo da do 1. januara imamo prosečnu platu u Srbiji 600 evra, što je gotovo duplo više nego ono što smo zatekli 2012. godine, i to je ono što ustvari ovaj evropski put nam pokazuje da moramo da prolazimo mnogo toga što je teško, za sve nas kada su u pitanju određene promene, ali mislim da je efikasno i da pokazuje, da Srbija ide napred.

Zahvaljujem se na tome što ste kao predstavnici ministarstva na adekvatan način sve ove promene koje radimo u tom finansijskom delu, zaista na jedan realan način uvek tu da nam obrazložite na samom odboru, jer od velikog je značaja da mi, pre svega kao narodni poslanici to razumemo i možemo u direktnom kontaktu sa građanima da objasnimo zbog čega donosimo određene odluke koje su u interesu svih građana Srbije.

Hvala.

Uvaženi predsedničke, poštovani ministri, kolege poslanici, u tom duhu mog kolege Rističevića mi idemo i stavljamo sve u funkciju ekonomskog razvoja. I ovaj današnji predlog zakona koji se odnosi na istorijsku obnovu praktično Sremskih Karlovaca je takođe u toj funkciji, ali i ovaj deo kada pričamo o rodnoj ravnopravnosti i borbi protiv diskriminacije takođe je u funkciji ne samo ekonomskog razvoja, nego uopšte društvenog razvoja. To je ono što danas treba da kažemo.

Osvrnuću se najviše, pošto vidim da smo pri kraju rasprave, na Zakon o rodnoj ravnopravnosti. Mi smo ovde u Skupštini zajednički, gospođo ministarka, pokrenuli neka pitanja na osnovu onoga što nas je sačekalo ovde 2012. godine, a sačekao nas je taj vaš poslanički rad, u smislu toga da ste uspeli da uvedete određene kvote za izbor poslanika, odnosno poslaničkih lista i odborničkih lista. Trebalo je krenuti dalje.

Očito je prvi korak bio jako težak, a to je Ženska parlamentarna mreža, u stvari uspostaviti jednu neformalnu poslaničku grupu od svih predstavnica poslaničkih grupa pozicije i opozicije. U tom trenutku od 2012. do 2013. godine je trajala ta borba sa tim da jednostavno i sa naših kolegama objasniti šta ćemo mi to da radimo, u stvari. Tada smo se našli negde upravo kod ovih tema kao što su Istanbulska konvencija, kao što je rodna ravnopravnost, i taj naš put od 2013. do 2015. godine, decembra, kada smo uspeli određene amandmane, da animiramo i naše kolege, ali na kraju krajeva i ministra finansija gospodina Dušana Vujovića i gospodina Vučića, koji je bio tada premijer, pokazalo se u stvari da su to rezultati tog mukotrpnog rada.

Znači, o tome se nije pričalo u javnosti, kada pričamo o izvršnim organima, o institucijama. U društvu se pričalo kada su u pitanju pregovori sa Evropskom unijom, to je negde stajalo pod poglavljima 23, 24, gde su otprilike prava, borba protiv diskriminacije, ljudska prava, manjinska prava, ali nigde nije iskočila ta tema kada je u pitanju rodna ravnopravnost.

E šta sad danas imamo 2021. godine? Znači, 2015. godine, podsetiću vas, osim onih amandmana koji su ušli na Zakon o budžetu, gde je ušlo rodno odgovorno budžetiranje i veća podrška, kada su u pitanju žene iz ruralnih područja, žene preduzetnice i žene koje su u oblasti nauke, mi smo tu negde izvršili podizanje nivoa svesti kod svih ljudi, a to je što do tada bila definisana kancelarija u Ministarstvu za rad i socijalna pitanja koja se bavila rodnom ravnopravnošću, a jednostavno smo izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima ugasili taj deo kancelarije i otvorili jedno koordinaciono telo ovde u Skupštini, znači, izglasali Zakon o ministarstvima, Koordinaciono telo koje će se baviti rodnom ravnopravnošću i koje će odgovarati isključivo premijeru Vlade Republike Srbije, odnosno gospodinu Vučiću.

To znači, da nije bilo političke volje i da nije bilo zaista političke svesti o tome da je potrebno podići na viši nivo ovu temu, mi danas ne bismo uopšte mogli da pričamo o ovom zakonu. Zašto to govorim? Znači, naš rad od dve godine i ne samo ovde u parlamentu, već i razgovor po dubini, kada pričamo o odbornicama lokalnih parlamenata, je negde urodio plodom.

Kada smo dobili sve te mehanizme, trebalo je onda ići na realizaciju svega toga, ići na pripremanje ovakvog jednog zakonskog rešenja. Kao što vidimo, od 2016. godine do danas je bio takođe dug put. Imali smo tri predloga, odnosno načina, postupka, procesa, kako da ih nazovem, dok smo došli do današnjeg rešenja u vidu jednog zakonskog predloga. Taj predlog je zasnovan na onim oblastima upravo koje smo mi ovde u parlamentu zacrtali, deo koji se odnosi na društveni dijalog vezan za rad, za zapošljavanje, za deo koji se odnosi na obrazovanje, kulturu, deo koji se odnosi na socijalnu politiku i borbu protiv nasilja prema ženama i deo koji se odnosi na veće učešće žena u političkom životu. Mi smo kao rezultat toga dobili jednu Vladu Republike Srbije koja ima 50% plus jedan žena.

Znači, mi smo napravili taj demokratski iskorak i pokazali i Evropskoj uniji i svetu da mi to možemo i bez ovog zakona. Znači, ipak je do čoveka, ipak je do nas, ipak je do toga da li mi možemo da sprovedemo jedan konsenzus kada je u pitanju i politički dijalog i istomišljenika i neistomišljenika. Mi smo danas imali prilike da čujemo da je ovde u Maloj sali bio takođe jedan politički dijalog pozicije i opozicije, koji jednostavno ne prihvataju tu činjenicu da žele da bude to pod patronatom nekih stranih međunarodnih organizacija, pa bio to i Evropski parlament.

Kao što vidite, mi razgovaramo o tome u društvu. Što više razgovaramo, očito imamo bolje rezultate. Bez obzira što postoje pojedini koji sebe nazivaju opozicijom, pa napadaju gospodina Vučića, predsednika Srbije, da je on politički tiranin, da ne prihvata bilo kakav dijalog, pokazuju u stvari, govore o njima koji ne žele da razgovaraju, jer nemaju šta da kažu po određenim temama. Oni da su hteli da kažu, oni bi rekli nešto o ovom Zakonu o rodnoj ravnopravnosti. A ovaj zakon je mnogo toga uredio i čak je otišao i mnogo koraka napred.

Ja sam inače htela ovo svoje izlaganje da posvetim nečemu što mislim da niko nije toliko baš razmatrao detaljno, a to je rodno odgovorno budžetiranje, članom 5. definisano ovim zakonom, jer sve ovo što govorimo, podrška ženama, i kada su u pitanju socijalne kategorije, i zdravstvene, i obrazovanje, i žene na selu, i borba protiv nasilja nad ženama, ne može ukoliko vi nemate sistemsku finansijsku podršku države, a ona ide kroz budžet, a ona mora da ide po određenim svojim pravilima, a ta pravila već su negde Ujedinjene nacije prenele da to rade međunarodne finansijske institucije, i to već radi Svetska banka, i to već radi MMF.

To je trebalo zaista uvoditi korak po korak. Godine 2016. je počelo to u Ministarstvu finansija, sa 27 institucija, danas imamo već četvrti izveštaj o napretku o uvođenju rodno odgovornog budžetiranja u sistemu planiranja javnih finansija u Republici Srbiji i taj izveštaj je uradio UN Women, u kome je rekao da je Srbija u svojim zaključcima dosta napredovala. A napredovala je zahvaljujući tome što danas kada pričamo o 2019. godini, pošto se uvek ide unazad kada se rade određene analize, od 40 subjekata koji su direktni budžetski korisnici, 34 je uključeno konkretno u postupak rodno odgovornog budžetiranja.

Šta to znači, da bi građani Srbije razumeli? Tačno su definisan novac, koliko se troši za žene a koliko za muškarce, koliko za određene programe koji su vezani za rodnu ravnopravnost a koliko treba još da bi dostigli taj balans koji smo čuli od naših koleginica – 50% i 50%. To je vrlo teško. Taj put je težak, ali treba reći i da sve članice EU ne poštuju ovo. Znači, onoliko koliko država smogne snage i finansijske i demokratsko, u smislu svog organizovanosti društva, da sprovede sve te programe, mi možemo da govorimo o tome da li je neko postigao određene rezultate.

Po izveštajima UN Women vi možete da vidite da je Srbija i ispred Hrvatske i ispred Bosne, Makedonije, Crne Gore. Znači, ipak je lider u regionu, ipak se ona sada takmiči sa zemljama Beneluksa, koje su najbolje u svemu ovome zato što je sistem inače funkcionisanja njihov odavno počeo po ovom principu rodno odgovornog budžetiranja.

Mi smo imali prilike ovde da ugostimo određene članove parlamenata Belgije, Švedske, gde su oni u svom sastavu dolazili potpuno u muškom sazivu. I njima je bilo jako čudno što smo mi sve žene sa druge strane. A onda smo mi njih pitali – pa, dobro, kako je to moguće da se muškarci bore za rodnu ravnopravnost u vašim zemljama, a oni kažu – mi smo ti koji smo u stvari taj ugroženi pol koji tražimo svoju ravnopravnost, isto kao što vi sad tražite ovde.

Prema tome, vidite, slika može da se gleda i sa jedne i sa druge strane. Najbolje je sprovesti određeni balans. Taj balans, put do tog balansa je jako težak.

Ciljevi izveštavanja, kada pričamo o rodno odgovornom budžetiranju, postoje i tačno su definisani. Oni treba da daju afirmaciju dobre prakse, treba da daju doprinos određenim institucijama koji su uveli rodno odgovorno budžetiranje, treba da daju podršku učenju celom ovom procesu, ali treba da daju i podršku onim institucijama, subjektima koji su već uveli taj primer dobre prakse i jednostavno kao taj primer treba da budu primer za ostale koji će to da uvedu. Do sada je inače 165 državnih službenika prošlo edukacije koje se odnose na rodno odgovorno budžetiranje i mislim da je to od velikog značaja za ove četiri godine.

Ne mogu da završim ovaj svoj govor a da ne kažem da postoje i određene kritike na ovaj zakon. Zašto? Zato što kada pričamo uopšte o borbi protiv diskriminacije, ne smemo da dozvolimo ni ovim zakonom, koji je zaista jedan evropski i demokratski iskorak za Srbiju, ne smemo da ugrozimo i da uvedemo jednostavno neki vid druge diskriminacije uvođenjem određenih prava manjina i time u stvari sprovesti određeni pritisak na određene ciljne grupe. Šta hoću da kažem?

Hoću da kažem da, recimo, vi imate institut za očuvanje jezika Republike Srbije koji se suprotstavio ovakvom jednom zakonu, upravo zbog toga što mi ovde ovim zakonom uvodimo jedan rodno senzitivni jezik, ali to nije naš model, to je model svih razvijenih država koje su uvele jedan ovakav zakon i negde se mnogi stručnjaci iz ove oblasti protive tome, zato što mi negde naše reči uvodimo neke nove pojmove u svakodnevno korišćenje i samim tim rušimo onaj koncept pravilnog govora srpskog jezika i to je ono što u stvari u ovom delu kada je samo jezik u pitanju, znači, negde stvara jedan crv sumnje zbog čega sad uvodimo ovakav zakon, da nije on nešto previše za sve nas, sa druge strane, uvođenje određenih školskih programa u ovom delu kada je upravo promena, odnosno uvođenje tog rodno senzitivnog jezika i možda postaje problem za određene grupacije, sa treće strane, pisanje naučnih radova koji su obavezni za korišćenje rodno senzitivnog jezika. Znači, sve to piše ovde u zakonu.

Zato kažem, mi možda ne čitamo sve baš tako detaljno, pa onda neke stvari i ne prepoznajemo na taj način. Znači, obavezuje sve naučne radnike da uvedu rodno senzitivni jezik kad rade svoje radove.

Sa druge strane, samo pitanje zapošljavanja, recimo, ako imate određene kompanije u kojima imate preko 60-70% da li muškaraca ili žena, ovde vas negde obavezuju da morate 40% da imate taj manje zastupljeni pol. Šta se onda dešava sa tim kompanijama? Da li onda oni moraju da otpuštaju određeni broj radnika pa da zapošljavaju nove ili će jednostavno reći – u redu, prihvatam kaznene odredbe, nisam u mogućnosti da sprovedem sve ove odredbe?

Mislim da nam je zbog toga jako važno, videla sam u primeni ovog zakona da će mnoge odredbe biti tek primenjene 1.1.2024. godine, da jednostavno pravilnicima i uredbama, podzakonskim aktima, zaista rešite sve ove nedoumice koje se javljaju i kao možda jedan strah ljudi koji će učestvovati u celom ovom procesu.

Zato kažem da ovaj zakon predstavlja za nas veliki iskorak i ono što sada više ne pričamo o poglavljima kada su u pitanju pregovori sa EU nego pričamo o klasterima, sigurno da će ovaj zakon biti deo klastera koji ćemo usvojiti. Za nas je to od velikog značaja i mi se ovde normalno borimo da pokažemo da smo na tom putu evropskih integracija zaista najbolji u regionu, i to se i pokazalo i juče na ovom sastanku zapadnog Balkana koji je bio na Brionima, da imamo tu najveću svest o tome koliko je važno da imamo dobru regionalnu saradnju, bez obzira na provokacije, odakle god one dolazile, i mislim da zbog toga treba dosta pričati u javnosti. Vi ste nosilac, na kraju krajeva, kao Ministarstvo, ovog predloga zakona, treba pričati u javnosti o tome šta ovaj zakon donosi i koliko dobroga u stvari će on građanima odnosno građankama doneti u budućnosti i koliko ćemo probleme prevazilaziti mnogo lakše u društvu.

U danu za glasanje naravno da ću podržati ovaj predlog zakona, s tim što mislim da i neke predloge amandmana koje sam videla zaista treba da ih ozbiljno razmotrite. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, kolege poslanici, mi smo razmatrali na Odboru za finansije kada smo imali ceo ovaj set zakona i ove sporazume i negde ovo dolazi kao kruna svih ovih tema kada je u pitanju ekonomija, počelo je sa rebalansom, zatim sa rešavanjem problema koje smo imali u poslednjih 20. godina kada je u pitanju poreska politika i osiguranje i uvođenje novih zakona koji se odnose na elektronsko fakturisanje i sada imamo sporazume koji se odnose na Republiku Srbiju i sa Narodnom Republikom Kinom, SAD i sa Republikom Francuskom.

Kao što vidite, mi danas raspravljamo, praktično, o sporazumima koji su nastali kao posledica odgovornog vođenja i spoljne i unutrašnje politike kada je u pitanju i EU, i Narodna Republika Kina. Znači, i istok i zapad, kao i SAD. Do sada se nije desilo, u poslednjih stvarno 30 godina, da Srbija ima prilike da na ovaj način na jednu sednicu stavi sporazume koji će ići, pre svega, iz oblasti strateških projekata i kad govorimo o saradnji carinskih uprava, kad je u pitanju protok roba i usluga između kineske robe i srpske robe i saradnja ove dve institucije.

Kada govorimo o strateškim projektima kada je u pitanju ekonomski razvoj od strane investicija SAD, ali pričamo i o projektu o kom govorimo 50 godina, kao što je metro u Beogradu i govorimo o podršci Francuske na ovom projektu kroz saradnju kompanija. Ali, primetićete u ovom projektu promene koje se odnose na sam sporazum, kada je u pitanju saradnja ne elektroprivrede Srbije, već Elektrodistribucije Srbije, zato što mi dobijamo brze pruge, gde će vozovi ići od 200 i 300 kilometara na sat, što jednostavno, u ovom regionu još ni jedna zemlja neće postići.

Kada uzmete u obzir projekat brze pruge Beograd-Budimpešta i nove informacije koje imamo i Brisela od gospodina Aleksandra Vučića da ćemo imati otvaranje nove pruge Beograd-Skoplje, vi onda stvarno imate Srbiju budućnosti koja će potpuno promeniti i ekonomske aktivnosti ove zemlje, ali promeniće i odnos i istoka i zapada prema nama.

Pre svega, mislim da građani Srbije će imati koristi od svih ovih sporazuma, od ovih strateških projekata i na kraju krajeva, naša deca jednostavno neće morati više da odlaze u zemlje EU da rade, već će sve te strane kompanije doći ovde, otvoriti nova radna mesta, jer ovi sporazumi predstavljaju nova radna mesta, nov posao, podizanje plata i penzija, jednostavno rame uz rame stajemo uz sve razvijene ekonomije istoka i zapada.

Zato mislimo da je od velikog značaja na Odboru za finansije, što smo razmatrali ove sporazume, jer to daje nama jedan vetar u leđa da pričamo o visokom stopama rasta koje su projektovane ovim budžetom za ovu godinu. Hvala.

Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovana ministarka, kolege poslanici, kao predlagač amandmana nisam dobila reč ali ukoliko budem u diskusiji prekoračila ovo vreme za predlagača amandmana u ime Odbora, oduzmite mi od poslaničke grupe.

Uopšte nije problem, zato što sam i u prethodnom htela da se javnim po tom pitanju, zato što je izmena i dopuna Zakona o porezu na dohodak građana u kome se rešavaju problemi frilensera, praktično data u oba ova amandmana i to je u stvari rezultat pregovora Vlade Republike Srbije, Ministarstva finansija i udruženja tzv. frilensera.

To su udruženja ljudi, koji su kao fizička lica na slobodnom tržištu rada, imaju određene poslovne odnose sa predstavnicima domaćih i stranih kompanija. Njihovi problemi su višeznačni, pre svega nisu prepoznati sistemu ne samo neplaćanja poreza kada govorimo o porezu, zato što je ovaj zakon u pitanju, već kompletnog statusa tih fizičkih lica.

To su obično mladi ljudi koji zaista poseduju određeno znanje za izradu određenih softvera, aplikacija, uopšte određenih produkata, kako oni kažu iz oblasti ili proizvoda iz IT industrije. Važno je da ti mladi ljudi nemaju, čak ni plaćene poreze i doprinose, ni socijalno osiguranje.

Šta to znači? To znači da njihov status i njihov život negde uopšte za sistem funkcionisanja i svakodnevnog njihovog života je ugrožen i to mora da se ovde kaže. Znači, svi oni mladi ljudi koji nisu imali do sada regulisan status država je u razgovoru sa ovim udruženjima koja se bave ovom oblašću, zaista dugo, dugo razgovarala.

Taj protest koji je ovde ispred Skupštine bio u smislu rešavanja problema i njihovih zahteva koji imaju je delimično bio opravdan, ali sa druge strane delimično je pokušan da se iskoristi od nekih političkih eksponenata, gospodina Đilasa koji ima u svom krugu ovde bivše poslanike koji su se predstavljali kao frilenseri, pa ispred Skupštine Srbije samo nastavljali, umesto ekološkog ustanka prešli na frilenserski ustanak, pokušavajući da jednostavno, negde ideju o tome da nema potrebe ništa plaćati ovoj državi i da ostave status tim mladim ljudima na nivou fizičkih lica koji ne mogu sada, u ovom trenutku pandemije izvrše određene uplate, isplate svojih primanja iz inostranstva budu potpuno blokirani, što se tiče svog posla.

To treba građanima otvoreno da se kaže, da je država rešila zaista sistemski problem time što je ove mlade ljude uvukla u taj sistem da bude prepoznatljiv i za njih, da imaju svoja prava i imaju svoje obaveze.

Prava, koja su stekli time što će postati ili preduzetnici, ili društva sa ograničenom odgovornošću ili na kraju krajeva, postaće socijalni osiguranici u Republici Srbiji, znači imaće zdravstveno osiguranje sa kojim će moći u svakom trenutku da dobiju adekvatnu zdravstvenu pomoć.

Prema tome, probleme koje oni sada rešavaju i država jesu neplaćanje poreza za ova lica, nepodnošenje poreskih prijava koje ti mladi ljudi nikada možda nisu ni podneli, zatim svaki rezident, a to su strana lica koja imaju ovde prijavljen boravak duži od 183 dana u godini, takođe imaju svoja određena prava da mogu na jedan ustrojen način da funkcionišu i vrlo važno, da imaju regulisan njihov radni odnos.

Na osnovu toga, u stvari država koja je sada i otvorila mnoga poglavlja u pregovorima sa Evropskom unijom koja se odnose i na finansijske usluge i na prihode, rashode koje na određeni način moraju da budu u skladu i sa evropskim direktivama, ali ne samo zbog Evrope nego i zbog nas, da bi naši pojedinci mogli da funkcionišu sa kompanijama koje se nalaze u zemljama EU. Sada sistem prepoznaje sve one prihode iz ministarstva da moraju da imaju određeno svoje poreklo.

Godina 2019. negde je kao reper godine koja još uvek nije zahvatila pandemija kovid – 19, kažu da su u Srbiji prihodi iz inostranstva po različitim doznakama bili preko pet milijardi evra, što znači da veliki deo, čak se smatralo da smo mi u tom od pet milijardi evra, IT sektor je bio od 1 do 1,4 milijarde evra, u stvari je Srbija izvezla našu pamet time što je prihodovala ta određena sredstva za te usluge koje su ta fizička lica imala.

Zašto ovo govorim? Zato što amandmanom kojim smo zajednički, na kraju krajeva, na osnovu predloga Vlade i Ministarstva finansija Odbor doneo odluku smo u Predlogu člana 5. Zakona, stav 1. dozvolili i podržali predlog koji je nastao kao rezultat pregovora države i frilensera, a to je da je produžen rok, pre svega koji se posmatra kao period od kada se plaća porez, pogotovo za one koji su bili registrovani, a koji nisu imali do sada adekvatne prijave, znači bili su u prekršaju, za one koji nisu izvršili adekvatna plaćanja po određenim rešenjima i negde je država to tolerisala, jer taj IT sektor se razvijao velikom brzinom, pogotovo od 2016. godine.

vo je neki period od 01.01.2015. godine, praktično do kraja ove godine, obaveze tih ljudi koji bi trebali da plate državi određene poreske obaveze koje su tačno definisane ovim zakonom, znači ne pričamo o tome da ovaj zakon nije postojao, on je postojao kao za sve poreske obaveznike, tako i za tzv. frilensere, negde je data šansa ljudima koji nisu ispunili te svoje obaveze da ne moraju, pre svega da plaćaju kazne koje su u obavezi neki drugi poreski obaveznici, da može na 120 meseci svoje obaveze da izmire u periodu primene od 01.01.2022. godine, na 120 meseci, a da neki limit koji je napravljen od 64.000 dinara na mesečnom nivou ko je zarađivao, odnosno na godišnjem nivou 768.000 dinara, jednostavno ne podleže obavezama plaćanja ovog poreza.

Što znači da je uzeto u obzir da te, tzv. troškove koje ove IT kompanije imaju u smislu svojih troškova su podignuti sa 43% koja im se priznaju, na 50%. Šta to znači? To znači da i ovih 50% troškova, u stvari koja država daje kao podršku se smatra kao poreska olakšica.

Prema tome, država je preuzela veliki teret odgovornosti kad je u pitanju opšte rešavanje problema frilensera i njihovih obaveza, pre svega podržavajući u ovom delu troškove koje oni imaju, sa druge strane, kada su u pitanju rate na 120 meseci i kada je u pitanju ovaj deo koji se odnosi na samo limitiranje minimalne zarade gde je veliki broj zaista mladih ljudi koji su otvorili svoje startap firme ili agencije koje se bave ovim poslom i nemaju te milionske cifre o kojima svi pričaju, nego imaju te prihode do 768.000 dinara godišnje.

Time se, u stvari, protest koji je ovde ispred Skupštine Srbije bio u toku prekinuo upravo zbog toga što su zahtevi, odnosno ono za šta su se zalagala strukovna udruženja iz ove oblasti bila prihvaćena od strane države i zaista su videli da, recimo, oni koji su čak i morali da plaćaju određenu vrstu svojih obaveza, ukoliko je, na primer, zarada mesečna na nivou 700 evra, kada posmatramo deo na rate, trebalo bi, recimo, da obaveza na mesečnom nivou narednih 120 meseci budu svega 7,5 evra.

Prema tome, ono što se pokazalo je da je država imala sluha za ovu oblast. Da podsetimo samo da je država otvorila vrata kompletnoj ovoj IT industriji, da se na određeni način svi frilenseri legalizuju, odnosno uđu u legalne tokove funkcionisanja, znači, otvore svoje agencije i kompanije i time steknu jednu vrstu pogodnosti, a to je da u prve tri godine njihovog funkcionisanja, 70% obaveznog socijalnog osiguranja budu na teret države, odnosno da plaćaju svega 30% kada pričamo o porezima i doprinosima za socijalno osiguranje.

Vrlo je važno što je sada, u stvari, formalizovano tzv. poslovno prisustvo IT industrije i frilensera na teritoriji Republike Srbije, što je otvorilo vrata i mogućnosti da i druge kompanije koje možda do sada nisu imale prilike ili nisu možda imali planove da otvore, govorim o stranim kompanijama koje se bave ovom oblašću, nisu možda htele da otvaraju svoje kompanije ovde u Srbiji, ovo je u stvari poziv da oni otvore ovde svoje kompanije, jer će lakše sarađivati sa našom pameću koja će biti formalizovana kroz agencije, zatim, kroz firme sa d.o.o. i koje će moći, na kraju krajeva, da funkcionišu ovde na krajnje jedan racionalno, pragmatičan način, pogotovo što smo mi kao država u tom procesu digitalizacije uopšte funkcionisanja preduzeća jako puno napredovali u tom delu.

Posle ću reći šta je istraživanje uopšte pokazalo kada su u pitanju investicije u Srbiji i šta je to u stvari što privlači priliv stranih direktnih investicija u Srbiji, pogotovo iz oblasti otvaranja novih kompanija, kada su pitane mnoge kompanije koje su došle ovde iz ove oblasti da otvore svoja nova radna mesta i svoje nove projekte.

Važno je reći da investicije u Srbiju u 2021. godini, kao što vidite, ovim rebalansom budžeta, kad pričamo o strateškim projektima, su povećane na 7,2% BDP, što govori o tome da je to duplo više nego što je bilo pre pet godina, a gotovo 30 godina smo imali prilike da čujemo od ministra finansija da nikada nije bio toliki investicioni zamajac kada su u pitanju uopšte strateški projekti vezani za razvoj uopšte Srbije i infrastrukture.

U infrastrukturu mi sada sve više svrstavamo i ovu IT industriju i kompletnu digitalizaciju naše privrede, zato što nije samo izgraditi put, nije samo izgraditi aerodrom, izgraditi luku, treba i obezbediti širokopojasne oblasti pokrivene internetom, upravo zato što danas jednostavno je to postalo standard u životu.

Samim tim, u stvari, vi vidite koliko smo mi kao država napredovali uopšte u samom našem funkcionisanju. Naravno, to ništa ne bi moglo da bude da nismo sproveli fiskalnu konsolidaciju i ekonomske reforme od 2014. do 2016. godine, u stvari, te mere direktne koje su išle su išle od 2015. do 2017. godine, i rezultate koje smo videli naravno su bili 2018. i 2019. godine, i naravno, taj suficit koji se javljao u budžetu, nama se spočitavalo kao nešto što nismo dobro predviđali. Međutim, u ovom trenutku, kada je nastupila velika ekonomska kriza usred pandemije kovid 19, očito taj dobar rezultat i tu štednju koju smo imali tih godina su, u stvari, taman pokazali da smo najmanji pad doživeli u našim privrednim aktivnostima upravo zbog toga i zbog toga što smo kao država organizovali kompletan sistem i privrednih aktivnosti i zdravstva i, na kraju krajeva, diplomatske aktivnosti koje je imao predsednik Vučić i kompletna Vlada Republike Srbije, jer smo otvorili saradnju i sa istokom i sa zapadom na vrlo visokom nivou, što se pokazalo upravo u toj podršci i kad su bile vakcine u pitanju i medicinska oprema, ali i dalji deo kada je u pitanju otvaranje novih fabrika.

Investiranje u Srbiju u 2021. godini je bila jedna od tema privrednih subjekata i stranih i domaćih kompanija, kada je u pitanju bila jedna anketa. Pitanje je bilo – koji je to razlog koji privlači strane investitore da dođu u Srbiju i da otvaraju svoje fabrike? Uglavnom postoji nekih 14 tačaka na kojima su se istakli svi oni koji su bili anketirani. Oni su, na kraju krajeva, i doneli te svoje zaključke svojim odgovorima. Pre svega, na prvom mestu je bila sloboda ulaganja.

To znači da danas mi imamo priču o tri vrlo važna sporazuma sa tri potpuno različite zemlje, kažemo ekonomski velesile i političke velesile, i Narodna Republika Kina i Francuska i Amerika. Kada kažu da je sloboda ulaganja za sve ove kompanije iz različitih delova sveta važna, onda stvarno možemo da kažemo da je Srbija demokratska država u kojoj, pre svega, ne samo što je mogućnost iskazivanja slobode mišljenja, kao što vidite, mi nemamo problem da debatujemo ni sa onima koji ne misle dobro ovoj Srbiji, ni sa onima koji nas stalno negde tužakaju kako ne radimo dobro i ne vodimo ovu državu u pozitivnom smeru, iako sve brojke pokazuju.

Ali, kada sve ove kompanije kažu da je sloboda ulaganja prva činjenica zbog kog one dolaze i otvaraju ovde nove fabrike, onda to mislim da treba da služi na čast i Vladi Republike Srbije i predsedniku države i svima nama narodnim poslanicima, zato što je to od velikog značaja kao jedno priznanje za sve ono što radimo, bez obzira što imamo ove pritiske onih koji vode svoju neodgovornu politiku i obraćaju se građanima.

Strateška pozicija kaže za posebne poslove i za veze sa EU, u stvari je jedan od razloga koji pokazuje da je Srbija, kao i uvek, bila na raskršću između istoka i zapada, ali očito od dolaska SNS od 2012. godine, negde smo prepoznali potrebe naše zemlje i građana Srbije da budemo kadri da možemo da sarađujemo i sa istokom i sa zapadom.

Prihvatljivi porezi i poreski podsticaji, znači, to je jedan od razloga zbog kojih strane firme dolaze ovde, a reći ću vam, nije moglo da dođe do tih podsticaja i nije moglo da dođe do podrške kompanijama da nije bilo, pre svega, uređenje javnih finansija, uvođenje jedne discipline, rešavanje potpunog kolapsa javnih finansija koji smo doživeli 2012. godine kada smo preuzeli odgovornost za vođenje države.

Zbog toga je jako važno bilo da pokažemo da možemo i sa osnivanjem novih kompanija na jedan potpuno relaksiran način, korišćenjem i tzv. virtuelnih sedišta i na onlajn način, znači, funkcionisanje firmi na onlajn način se pokazao kao jako dobar, pogotovo sada u vreme pandemije kovid 19.

Zatim, carinske olakšice koje su svake godine bivale sve veće i veće u smislu protoka roba i usluga, pogotovo kad govorimo i saradnja sa zemljama EU, a bogami, i na osnovu Sporazuma sa Ruskom federacijom od 1% oporezivanja, a sada, kao što vidite, danas i sporazum za jaču saradnju između carinskih administracija Narodne Republike Kine i Srbije.

Zatim, deo koji se odnosi na poštenu tržišnu utakmicu, vrlo teško je bilo sprovesti ovde konkurenciju na tržištu kada smo mi do 2012. godine imali državu koja je projektovala budžet zahvaljujući isključivo jednom tajkunu koji je određivao koliko će para ići gde i kome.

Zatim, radno zakonodavstvo. Srbija je jako napredovala kada je u pitanju radno zakonodavstvo, kao i deo koji se odnosi na 15 slobodnih zona kada govorimo uopšte o carinjenju robe i razvoju ekonomije. Zapošljavanje koje je dovelo do toga da sa 26% nezaposlenosti Srbija siđe na 9% nezaposlenosti, upravo govori direktno o rezultatima odgovorne politike i povećanju protoka stranih direktnih investicija, ali govori i direktno o smanjenju siromaštva, odnosno povećanju bogatstva same države Republike Srbije.

Danas kada pričamo o planovima o „Srbiji 2025“, onda govorimo o tome da je zaista realnost da idemo ka tome da prosečna plata bude 900 evra, da prosečna penzija 2025. godine bude 440 evra i zbog toga što imamo tzv. finansijsku disciplinu i fiskalnu disciplinu u smislu naplate poreza je suština, u stvari, zbog čega mi danas govorimo uopšte o ovim amandmanima.

Važno je da naviknemo sve one koji do sada možda i nisu imali rešen status, kao što frilenseri nisu imali rešen status, sada jednostavno mogu da ga reše. Oni koji su do sada bili pametniji su plaćali porez, otvarali svoje kompanije, danas nemaju takav problem.

Prema tome, treba učiti od onih koji su bili možda brži, pametniji i zaista administrativno rešili svoje pitanje iz ove oblasti, ali je država pomogla i tim malim kompanijama koje su na određeni način sada na putu da reše svoje probleme kada je u pitanju definisanje svog statusa.

Mislimo da ćemo time ostvariti mnogo veći izvoz iz oblasti IT, mislimo da ćemo kao država ostvariti i veći prihod kada su u pitanju doznake iz inostranstva u ovoj oblasti i mislimo da će privredne aktivnosti iz ove oblasti se mnogo više povećati, a time će i zahtevi koji idu prema i Ministarstvu privrede za podršku ovim kompanijama kroz finansiranje i Fond za razvoj biti sigurno sve veći.

Prepoznaćete sigurno kao Ministarstvo potrebu da izvršite podršku tako malim kompanijama i da ćemo jednostavno u danu za glasanje podržati ovakav predlog.

Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvaženi predsedavajući, poštovani gospodine ministre, kolege poslanici, želim samo da se zahvalim Ministarstvu finansija što je učestvovalo na javnom slušanju koje je odbor organizovao po pitanju donošenja novog Zakona o elektronskom fakturisanju.

Na javnom slušanju imali smo prilike da pitamo saradnike iz ove oblasti u Ministarstvu finansija, gospodina ministra Siniše Malog, o svim detaljima koji se odnose uopšte na e-fakture.

To je potpuno jedan novi digitalni iskorak kada je u pitanju uopšte ova oblasti. Pored toga što će javni sektor raditi preko tog Centralnog registra faktura, odnosno Uprave za trezor i koje će jednostavno voditi evidenciju o svim plaćanjima, mi ćemo na jedan potpuno otvoren i transparentan način imati uvid u tome, ali ne samo mi, nego i svi građani Srbije na način kako se troše javna sredstva. To je jedan deo. Drugi deo je praktično uvođenje digitalizacije kada je u pitanju kompletna privreda, odnosno privatni sektor.

Sada, dolazimo do onog dela gde treba obezbediti sve tehničke uslove da bi sve ovo funkcionisalo. Zato što smo mi imali, ako se sećate, zakon i sporazum koji se odnosi na projekte uvođenja interneta u ruralnim oblastima. Znači, moramo da stvorimo osnov za to da bi ljudi koji ne žive u velikim gradovima gde se potpuno daje otvorena mogućnost za korišćenje onlajn, bilo kakvog rada na internetu, to omogućimo i ljudima koji žive u ruralnim sredinama, jer jednostavno privrednici će moći i preko telefona ovakvu vrstu usluga da vrše što je od velikog značaja da jednostavno ne budemo isključivo vezani za ovaj proces digitalizacije.

Ovim zakonom se ništa ne menja kada je u pitanju PDV, sve ostaje isto. Pojačava se ta kontrola kad je u pitanju finansijska disciplina i na jedan način ulazimo potpuno u jednu novu eru funkcionisanja kad je u pitanju privreda i kada su u pitanju finansije. Godina 2022. će biti godina u kojoj će ovaj zakon početi da se primenjuje postepeno, prvo između državnih institucija, odnosno subjekata, a onda privatnih i državnih i na kraju privatnih i privatnih.

Ovo je pokazatelj u stvari kojim pravcem Srbija ide, ide u jednu kompletnu modernizaciju i sve ono što je nekada funkcionisalo na određeni način praktično se menja. To se vidi ne samo po ovim zakonima, nego i na način na koji svet funkcioniše. Srbija očito ide u korak sa svim tim promenama i načinima novih vidova poslovanja.

Tako da, u danu za glasanje mislim da će članovi Odbora za finansije dati svoj doprinos ovoj raspravi po pitanju pogotovo ovih zakona, koji su na jedan potpuno nov, moderan način ovde u Skupštini danas na dnevnom redu. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, kolege poslanici, na Odboru za finansije smo imali prilike da čujemo predloge ovih zakona i ono što mislim da negde smo zaboravili da podsetimo da kada pričamo uopšte o registru onih ljudi korisnika tzv. kovid para, koje država uplaćuje na račune svakog građanina koji se prijavio, odnosno podnese zahtev da želi podršku od strane države, tih sredstava, spadaju i građani koji se nalaze na privremenom rad u inostranstvu, a koji su državljani Republike Srbije, tako da time u stvari država šalje poruku da brine o svima, a ne samo o ljudima koji žive u Srbiji i koji imaju probleme, nego i ljudima koji žive u inostranstvu, koji, sada se pokazalo, u drugim državama takođe imaju velike probleme kada je u pitanju njihov život i njihov ekonomski opstanak i zbog toga mislim da je to jako dobra poruka koju mi negde zaboravljamo i prenebregavamo kada je u pitanju uopšte ova pomoć i podrška svim građanima za sredstva da bi ublažili posledice Kovida-19.

Kada su u pitanju predlozi za programsku šemu koju ste dali, oni su sastavni deo rebalansa budžeta Republike Srbije, ali ono na čemu smo svi negde bili saglasni to je da treba građanima zaista omogućiti, pogotovo pravnim licima da podignu kredite u ovo vreme, ali da negde na jedan relaksirajući način, u saradnji i sa državom kada uzimaju kredite od Fonda za razvoj, ali i kod banaka jednostavno omogućimo da ta saradnja u tom trenutku kada se zadužuju određena pravna lica bude negde što bolja i da Poreska uprava izađe sa podrškom. Znate da sve banke traže izvršavanje svojih obaveza pravnih lica kao jedan od dokaza. Mislimo da tu će i poreska uprava zaista, na osnovu ovih garantnih šema, pokazati tu fleksibilnost i podržati sve one kompanije koje su izmirile svoje obaveze i koje imaju definisane reprograme, da mogu na određeni način, do nivoa mogućnosti svaka svojih kompanija da podigne te kredite u poslovnim bankama, a na osnovu ovoga što država daje kao garanciju. To je od velikog značaja. Kada pogledate zemlje u regionu, one nemaju takve mogućnosti. To znači da je Srbija finansijski i ekonomski zaista stabilna država i u ovom trenutku moćna da može da, jednostavno, svom privatnom sektoru da ovakvu vrstu podrške.

Na kraju bih rekla što se tiče frilensera, negde smo zaboravili da pre dve godine je Srbija izašla sa velikim paketom poreskih olakšica kada je u pitanju otvaranje novih kompanija iz oblasti IT-a, da mladi ljudi prve tri godine ne plaćaju poreze i doprinose kada su u pitanju njihova lična primanja u punom iznosu, već samo 30%, a 70% imaju podršku od države, subvencije, tako da sam postupak digitalizacije od 2016. godine pokazao je da mi imamo mlade obrazovane ljude koji u ovoj oblasti su očito pokazali dobre rezultate, jer mi izvozimo. Iz ove oblasti gotovo preko milijardu evra promet prave naše kompanije, ali se pokazalo da i mnogi naši ljudi koji su na slobodnom tržištu imali prilike da pokažu da svojim projektima mogu da prodaju svoje usluge onlajn drugim kompanijama u inostranstvu i ja ću vam reći da svi oni imaju problem plaćanja. Ako rade sa kompanijama u inostranstvu, pravnim licima, onda je problem kako platiti tim ljudima. Oni su onda odlazili u inostranstvo, s obzirom da je kovid zatvorio to kretanje roba i usluga. Sada je nastao problem i za njih koji nisu bili registrovani. Zato je jako važno što je država omogućila da do 1. januara mogu da se registruju, mogu da otvore svoje nove kompanije. Dali ste im mogućnost i ovim ranijim koji su radili, a nisu plaćali ovaj vid poreza, da im jednostavno to olakšate, da to izmire prema države i jednostavno uđu u jednu finansijsku disciplinu.

Zahvaljujem se na ovoj podršci u smislu saradnje zajedničke, tako da ćemo na Odboru za finansije napraviti predlog u skladu sa dogovorima premijerke Brnabić i vas kada se tiče uopšte ovog pitanja frilensera, tako da ćemo amandmane koje ćemo podneti kao Odbor usvojiti i mislim da smo time u stvari rešili jedan problem koji je takođe bio jedan istorijski problem kada je u pitanju uopšte IT sektor, frilenseri i plaćanje poreza, izmirivanje obaveza države.

U danu za glasanje mislim da ćemo svi podržati ove amandmane zato što je to, u stvari, u interesu svih građana, a naročito mladih ljudi koji se bave ovim sektorom. Hvala.

Uvažena predsedavajuća, poštovani ministri, kolege poslanici, mi smo na Odboru za finansije imali prilike da razmatramo rebalans budžeta, zatim osam zakonskih predloga i tri sporazuma koji će biti ove nedelje na dnevnom redu.

Ono što smo imali prilike da čujemo to je, na osnovu izlaganja ministra finansija, imali smo izlaganje Fiskalnog saveta koji je uvek tu i daje svoje ocene kada je u pitanju budžet Republike Srbije i rebalans budžeta i imali smo izlaganje, nekako smo uveli tu praksu da pozivamo i predsednika Saveta za koordinaciju aktivnosti i mera za rast BDP-a koji je Vlada formirala još 2014. godine, kada je gospodin Vučić bio premijer Vlade Republike Srbije, gospodina Miladina Kovačevića.

Na osnovu svih tih izlaganja, u stvari stručnog mišljenja, videli smo da, kada govorimo o Predlogu rebalansa koji je na ovaj način koncipiran, koji pokazuje budućnost Srbije koja treba da da rezultate u svim segmentima razvoja našeg društva, da one ocene koje do sada dobijamo od Fiskalnog saveta uvek su negde na granici konzervativnog razmišljanja i sukoba različitih ekonomskih škola. To smo imali prilike upravo u toj oceni da čujemo da Fiskalni savet, kao i prošli put, smatra neopravdanu podršku građanima prošle godine što je bilo u paketu od 100 evra svakom građaninu, ove godine 60 evra, smatra neopravdanim i da je zbog toga taj deficit mnogo veći nego što bi trebao da bude.

Ono što je rečeno i od strane gospodina Kovačevića to je da te projekcije upravo pokazuju da postoji prostor za ovako neko povećanje, zato što današnja ekonomija ne može da se nosi određenim konzervativnim ograničenjima koja su ranije škole imale i upravo ono što daje mogućnost razvoja i veća ulaganja u infrastrukturu, koje je predložio ministar finansije, u stvari daje mogućnost za postizanje visoke stope rasta. Kao dokaz tome ministar je izložio jednu tabelu ne samo zemalja centralne Evrope, na koju se poziva Fiskalni savet da trebamo da gledamo, već cele EU koji je pokazao da odnos između rasta i deficita u stvari pokazuje suštinu mogućnosti svakog društva da napredujete, pa tako pogotovo u vreme pandemije, pogotovo u vreme kada mi treba sve negativne posledice da umanjimo, zaustavimo kada je u pitanju pandemija.

Ono što ovaj rebalans budžeta po prvi put daje to su u stvari one visoke stope ulaganja kada je u pitanju infrastruktura, zatim onaj deo koji se odnosi na zdravstvo. Po prvi put imate izgradnju bolnica u vreme pandemije kada radite taj rebalans budžeta i otvaranje fabrika za proizvodnju vakcina. Znači, to u svetu ne postoji. U ovom trenutku nijedna država u regionu ne radi, pa čak ni u članicama zemalja EU. Znači, Srbija je ta koja kroz ovaj postojeći makroekonomski okvir daje mogućnost da sačuvamo zdravlje naših građana Srbije, da investiramo kroz visoki stepen ulaganja u infrastrukturu i da na osnovu toga dajemo podršku svim građanima bez razlike.

Mi smo čuli na sednici da se posmatraju određeni multiplikatori, pa sada mi treba svoju ekonomiju na osnovu tih multiplikatora da smanjujemo, da ograničavamo. Onaj odgovor koji je ministar dao, da ljudi nisu multiplikatori, je upravo ta odgovornost političara da mora da napravi razliku između toga šta je interes građana, a šta su suve brojke koje nekada ne odražavaju pravo stanje stvari i realnost u životu.

Pokazalo se to u prethodnoj godini na osnovu ova dva paketa, a sada gledamo i ovaj predlog trećeg paketa podrške građanima i uopšte podrške privredi Srbije da jednostavno to daje rezultate.

Mi kao država ne bi imali tako pozitivne rezultate i kada je u pitanju najmanji pad BDP-a i prošloj godini i planirani visoke stope rasta od 6% u ovoj godini i ne bi imali kada je u pitanju zaduživanje, zaustavljanje na tom 60% BDP-a kada je u pitanju mastriht, jer mnoge države su otišle u to zaduživanje ne preko 60%, nego preko 80% i to su razvijene države zemalja EU.

Prema tome, mi smo zaista imali jednu konstruktivnu raspravu na odboru. Ono što nam je drago da je Fiskalni savet podržao i pohvalio deo koji se odnosi na investicije u zaštiti životne sredine, u infrastrukturu, za podršku zdravstvu, za podršku svim ovim segmentima društva o kojima su pisali mnogo puta do sada i očito je jedina ta kritika koja se odnosi na taj budžetski deficit pokazala da imamo odgovore i na takve kritike.

Za nas je važno koji su interesi građana Srbije zaštićeni i gde imamo budućnost da mladima možemo da ponudimo zaista otvaranje novih radnih mesta i nove privredne mogućnosti upravo zbog toga da bi razmišljali o tome kako ćemo živeti u vremenu koje dolazi, u vremenu informativne…

Evo, završavam. Jedna rečenica.
U vreme kada se pripremamo za potpuno novu četvrtu industrijsku revoluciju.
Zahvaljujem se, pre svega, ministru što je imao prilike na odboru zaista da nam pruži puno podataka na osnovu kojih ćemo imati konstruktivnu raspravu. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, kolege poslanici, dosta smo toga čuli danas kada su u pitanju brojke i kada je uopšte jedan plan za bolji život u vreme pandemije koja je pogodila ceo svet i koja je potpuno transformisala način funkcionisanja kad su u pitanju privredne aktivnosti, pa i životi svih nas.

Kad pogledate da treba da se borite sa pandemijom koja je potpuno nepredvidiva, kada treba u to vreme istovremeno da postavite određene planove ekonomske, da organizujete život u jednoj državi i na osnovu toga uradite predlog budžeta, onda podnosite jednu veliku odgovornost za sve ono što treba da radite, pre svega prema građanima koji su vas birali, a i prema samoj državi koja treba da bude očuvana zato što ono što danas radimo odjekuje za budućnost.

To je ona suština bavljenja politikom koju je i Srpska napredna stranka, na čelu sa Aleksandrom Vučićem, još kada je preuzela odgovornost 2012. godine, jednostavno, dala građanima u više navrata da se izjasne o tome, i 2014. i 2016. godine kad su bili izbori parlamentarni i 2017. godine, kad su bili predsednički izbori.

Znači, građani su svaki put prepoznali ko se bori za njihove interese, a ko želi da se vrati na vlast da bi sticao lično bogatstvo, i to bogatstvo iznosio iz Srbije i na određene rajske, tzv. destinacije, zato što tamo ne plaća porez i jednostavno, sa tim parama svaki put pokušavao da kreira politiku Srbije.

To ne prolazi i nikada građani Srbije neće pogrešiti u svojoj odluci, pogotovo kada imaju odgovorne političare kao što je Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka, koji u svakodnevnim kontaktima sa građanima razgovaraju o svim njihovim problemima i rešavanje upravo ovih problema je jedan od ciljeva kojim ovaj rebalans daje predlog narodnim poslanicima, rešavanje nekakvih istorijskih problema koje su se nagomilavali i u vreme kada dođe budžet i Predlog rebalansa budžeta u ovo vreme teških promena ovaj budžet, takođe obuhvata.

Zašto to govorim? Zato što mnogi segmenti društva, kao što su poljoprivreda, kao što su kultura, kao što je, na kraju krajeva, i rešavanje mnogih problema koje ova pandemija zadala, morate da rešavate svakodnevno. Morate da menjate i da stavljate u svoj plan kada su u pitanju javne finansije i kao takav plan, jednostavno, da sprovodite. To nije jednostavno, jer da je to jednostavno ne bi razvijene zemlje EU imale pad svoje privredne aktivnosti u dvocifrenim brojevima, nego bi to bilo u jednocifrenim i ne bi Srbija baš bila jedna od najuspešnijih, zato što kad pogledate razvijenije ekonomije EU i jedne male Srbije koja je sprovela svoje ekonomske reforme, onda dođete do zaključka da smo bili, pre svega, krajnje disciplinovani u svojim javnim finansijama, ponašali se krajnje odgovorno i prema građanima i prema budžetu Republike Srbije da, zahvaljujući tome što su građani prihvatili da se sprovedu ekonomske reforme i fiskalna konsolidacija i ono što je gospodin Vučić radio dok je bio premijer, znači, sada možemo da govorimo o tome da sprovodimo razvojnu politiku kroz svoje budžete.

Znači, tamo gde su infrastrukturni radovi predlogom dati i obuhvataju 7,2% BDP, a nekada su iznosili i 2% i 3,2%, govori o tome da ovaj budžet ide ka tom razvojnom budžetu upravo zbog toga da bi postigao visoke stope rasta koje smo zacrtali još u decembru mesecu za budžet 2021, a iznose 6%.

Da bi mi dostigli tako visoke ciljeve, mi sebi treba da postavljamo, jednostavno, visoke zahteve u obavljanju privrednih aktivnosti. Ti visoki zahtevi upravo su dati ovde u ovom trećem paketu podrške. Znači, čuli smo, u pitanju je i zdravstvo, u pitanju je podrška privredi i građanima i u pitanju je ulaganje, investiranje u infrastrukturu kroz jedan potpuno agresivan način.

Ono što radi ova Vlada, Ministarstvo finansija i predsednik države to je da svakodnevno sagledavaju sve one okolnosti koje vrše pritisak upravo na našu ekonomiju, a i na okruženje i na svet i to je, jednostavno, što vi u datom trenutku prepoznate potrebu da reagujete kao država.

Plan jednog budžeta i plan za rebalans budžeta obično se radi na osnovu postojećih rezultata, postojećeg stanja, pre svega kako ste završili prethodnu godinu, 2020. godinu, a i šta su prav dva meseca u 2021. godini dali kao makroekonomske pokazatelje.

Znači, prethodnu godinu koja je bila jako teška za ceo svet, mi smo završili sa 1% pada BDP-a, kad govorimo uopšte o privrednim aktivnostima, završili smo sa 8,8% deficita, ako se sećate, takođe smo imali jedan rebalans, završili smo sa 58,5% BDP-a javnog duga i završili smo sa prilivom stranih direktnih investicija u bruto iznosu od preko tri milijarde, u neto 2,9 milijardi evra, što govori o tome da to predstavlja 60% ukupnih investicija u regionu.

Prema tome, Srbija je izašla sa prošlom godinom sa stabilnim makroekonomskim pokazateljima. Smejali su se opozicioni predstavnici, poput Đilasa, Vuka Jeremića, Boška Obradovića, kako imamo četiri godine suficit u budžetu, kako ne znamo da projektujemo budžete i da nijedna država nema toliko puta zacrtan suficit, a da tog suficita nije bilo, mi sada ne bi uopšte mogli da pričamo o dobrim rezultatima u vreme pandemije Kovid-19, ne bi mogli da pričamo o planovima za sprovođenje jedne politike koja treba da podrazumeva agresivne investicije u oblasti infrastrukture, ne bi mogli da govorimo o podršci građanima koje smo imali i u prošloj godini i u ovoj godini.

Ta podršaka građanima stalno je negde dilema kod ekonomista koji obično daju svoje kritike na mere koje donosi Vlada Srbije. Govori o tome da treba praviti razliku između građana. Ono što je odgovornost Vlade Srbije i Ministarstva finansija jeste da ne želimo da pravimo razliku među građanima, da neko ima veće pravo u odnosu na drugog građanina da po zahtevu podrške koju država daje treba da bude ispred drugog.

Samim tim, mi ovde želimo da podjednako ovu krizu, koju doživljavaju sve države, ublažimo upravo ovi merama koje će dati pravo da svaki onaj građanin koji se prijavi za pomoć u ovom paketu 60 evra, u prethodnom paketu je to bilo 100 evra, može da iskoristi to pravo. Ne mora da iskoristi, ali može da iskoristi. Isto kao što smo dali pravo za vakcinaciju- mogu da iskoriste građani pravo da odaberu jednu od četiri vakcine, a mogu čak i da zadrže pravo da se uopšte ne vakcinišu. Odgovornost je svakog od nas pojedinačna u tom delu i to je negde i Vlada Srbije prepoznala na čelu sa Ministarstvom finansija da ovakvu ponudu, jednostavno, treba dati građanima i samim tim vi imate mnogo bolje efekte, jer kada nemate tu vrstu prinude koju neke države imaju, postižete mnogo bolje rezultate.

Zašto kažemo da je prošla godina bila specifična za sve države EU, pa i za nas? Zato što ono što je Vlada Srbije uradila, a to je da je dala prvi i drugi paket sveobuhvatnih mera, dobro, dinamički ciljala kada će ih sprovesti, a to je bilo bukvalno mesec dana nakon objavljivanja pandemije i zatvaranja cele Evrope, pa i Srbije kada je u pitanju bio policijski čas. Znači, tako dobro ciljane mere su dale dobre rezultate i to je pokazatelj, u stvari, kada vi pogledate razvijene ekonomije EU koliko su one kasno reagovale sa ovakvim merama. Zašto su dozvolile da im budu dvostruke cifre kada je u pitanju pad BDP-a, kada su u pitanju njihove privredne aktivnosti? Zaduživanje koje je išlo posle toga prevazilazi čak i 80% BDP-a, kao što je, na primer, Nemačka, kao što je, na primer, Italija, kao što je, na primer, Španija, koje su, takođe, bile pogođene jako mnogo ovom pandemijom.

Današnji paket rebalansa koji imamo ovde prilike da vidimo podrazumeva oblast zdravlja, ulaganje u zdravlje, imamo novu kovid bolnicu pored one dve koje su izgrađene, koje u svetu nisu izgrađene u vreme pandemije. Znači, imamo deo stvaranja uslova za otvaranje fabrike koja će proizvoditi sama vakcine. Imate kompletne rekonstrukcije ulaganja u tu zdravstvenu infrastrukturu i u onaj deo, što je najvažnije, digitalizacija koja je započela u Srbiji 2016. godine je pokazala, u stvari, da kada primenite u zdravstvu da to daje jako dobre rezultate. Zato mi proces same vakcinacije imamo na jedan potpuno moderan način, gde svi koji dolaze ovde da izvrše vakcinaciju, jednostavno, hvale ceo taj model kako smo organizovali kao društvo uopšte ceo taj proces.

Ono što sam ja htela više da osvetlim u ovom izlaganju je ta podrška građanima i privredi. Čuli smo za podršku građanima, ali i privredi je taj deo u ovom paketu tačno direktno ciljan na osnovu zahteva svih struka. Znači, i deo turizma i deo saobraćaja i čak socijalna davanja koja možda do sada nisu bila prepoznata kada su u pitanju nezaposleni. Negde je prepoznata i data im veća težina, ali i poseban deo mislim da su garantne šeme koje privredi daju jedan dodatni zamajac da mogu da uđu i investicije koje su planirali, a možda su bili pandemijom zaustavljeni.

Znači, dve garantne šeme. Jedna se odnosi na garancije kada je u pitanju Fond za razvoj, a drugi deo se odnosi da će u komercijalnim bankama privrednici imati prava da podignu kredite gde država daje garancije, što podrazumeva da onda one dodatne garancije koje svaki privrednik treba da da daje negde relaksirajući odnos u samom funkcionisanju svakog pojedinca kada pričamo o pravnim licima.

Kada govorimo o strukturi, o infrastrukturi, danas govorimo o udvostručenim ulaganjima kada je u pitanju zaštita životne sredine. Danas je došlo vreme kada razvijene kompanije koje dolaze iz Japana žele da otvore svoja nova radna mesta, žele da otvore fabrike koje će jednostavno proizvoditi one proizvode koji će učestvovati u najnovijim inovativnim projektima kao što je proizvodnja automobila na električni pogon, proizvodnja automobila bez vozača.

Znači, govorimo o Četvrtoj industrijskoj revoluciji u kojoj Srbija i svoje mlade inženjere jednostavno šalje da učestvuju na takvim projektima. Velika je stvar kada su velike kompanije u smislu svojih ulaganja i inovativnih projekata prepoznale naše mlade ljude i koje su prepoznale da ovde treba da otvore inovativne centre koji će primeniti nove tehnologije a zaposliti naše školovane mlade inženjere.

Za nas to predstavlja jednu od značajnih informacija, zato što i ono što smo prošle godine imali kao veliko iznenađenje za priliv stranih direktnih investicija za japanske firme koja je otvorila fabriku i uložila to gotovo u decembru mesecu 2020. godine, sada imamo najavu „Nideka“ da će otvoriti svoje proizvodne kapacitete ovde u Srbiji i jednostavno značila poziv svim japanskim kompanijama koje žele da otvore ovde nove fabrike i nova radna mesta, je u stvari pokazatelj da kompanije sa visoko postavljenim standardima u oblastima zaštite životne sredine Srbiju prepoznaju kao jednu jako dobru investicionu destinaciju. To znači da Srbija zaista ima razloga da se raduje, zbog toga što će i budući investitori hteti da dolaze ovde i jednostavno da otvaraju nova radna mesta.

Jako je dobro što smo imali prilike da čujemo da je u prva dva meseca rast industrije kompletne se pokazao na 2,6%, što je samo trgovina i sektor prerađivačke industrije išao visokim stopama od gotovo 7 i 8% i mislimo da to predstavlja u stvari jako dobar pokazatelj da ove stope rasta od 6% koje su projektovane ovim budžetom sigurno su realne, a to je ono na šta smo trpeli najveće kritike, ako se sećate, kada smo raspravljali o budžetu u decembru mesecu.

Mislimo da je u stvari ovaj rebalans budžeta jedan plan za budućnost Srbije, da postavimo zdrave osnove da se koliko god možemo odupremo svim negativnim efektima pandemije Kovid – 19, da postavimo realne osnove na osnovu i četiri koridora koja gradimo i ukupno osam magistralnih puteva koje ćemo imati gotovo razvijenu mrežu saobraćajnu, da otvorimo mogućnost celom regionu, a i da budemo ono što smo uvek i bili, veza između istoka i zapada, između severa i juga, jednostavno tranzitna zona u kojoj svi žele ne samo da prođu, nego da jednostavno sarađuju sa državama jer smanjuju time svoje saobraćajne i transportne troškove, da budemo zemlja gde ćemo biti prepoznati kao partneri, bez obzira da li te kompanije dolaze iz određenih razvijenih regiona kao što je EU ili SAD ili Ruska Federacija, da budemo prepoznati kao neko ko je nosilac razvoja.

Tako prepoznati, građani onda imaju zaista razloga da imaju nade u tome da će taj plan koji smo postavili „Srbija 2020-2025“, gde će prosečna plata biti 900 evra a penzija 440, za nas u stvari predstavlja jedan realan plan ostvarenja kada je u pitanju uopšte budžet Republike Srbije, a on je projektovan recimo za narednih pet godina.

Ono što je za nas od velikog značaja što ovaj antikrizni paket, bez obzira na sve kritike i od strane Fiskalnog saveta kada je u pitanju podrška građanima i kada je u pitanju povećanje plata i penzija i to povećanje javnog duga ne prelazi u stvari tih 60% BDP-a kada je u pitanju Mastriht, znači tu smo u rangu zahteva kada su u pitanju evropske integracije i za nas je od velikog značaja, bez obzira što postoje kritike što ulažemo u vojsku, kada su u pitanju investicije u mehanizaciju, opremu, zato što danas savremene države ukoliko žele da imaju razvijenu ekonomiju moraju da ulažu u svoju vojsku.

Ja ću vas podsetiti da mi nismo članica NATO-a i da mi jednostavno kao države koje imamo neutralnu vojnu strategiju ponašamo se krajnje odgovorno upravo kad ulažemo u vojsku, pogotovo kad govorimo o platama naših vojnika i starešina i to mislimo da je od velikog značaja zato što ne možete jedan sektor zanemariti kad su u pitanju investicije a druge forsirati, da mi sad forsiramo isključivo određene sektore kao što su kultura, kao što je prosveta, zdravstvo, a da sa druge strane kompletno vojsku i policiju držite na određenom nivou od pre nekoliko godina. To jednostavno nije realno i mi to nikada nećemo dozvoliti. Oni koji su vodili vojni sektor do 2012. godine su potpuno bili uništili opremu i mi to jednostavno pokušavamo da te istorijske probleme rešavamo u ovom budžetu i ovom rebalansu. Zato sam rekla da je ovo plan za bolji život, ali ovde mi rešavamo velike probleme koji se nagomilavaju godinama.

Znači, budžet koji je udvostručen za zaštitu životne sredine podrazumeva 70 projekata za oblast lokalnih samouprava, rešavanje pitanja i otpadnih voda i upravljanje otpadom i komunalne deponije, znači, kompletna ta izgradnja, pre toga onaj deo koji se odnosi na fizibiliti studije, na projektna rešenja, ovde jednostavno sada je stavljeno u ovaj rebalans i to je od velikog značaja za sve nas.

Oni zahtevi koje mi imamo kvazipolitičara za zdrav život u smislu vode, vazduha i zemljišta za nas je uvek bio prioritet, samo je pitanje da li ste imali para za to i samo je pitanje da li ste bili sposobni da takve projekte realizujete. Očito su se sada stekli uslovi da kada imate dovoljno novca u kasi da možete da investirate u ovakve projekte. Sada je taj trenutak i očito je sada to spremljeno za ovu i sledeću godinu da uđe u realizaciju.

Gospodine ministre, veliko nam je zadovoljstvo što najzad posle ovolikog broja godina imamo šanse da kažemo da ovolika ulaganja u infrastrukturu zaista će doneti bolje Srbiji i mi već sada vidimo jedno novo lice Srbije, a mislim da će Srbija nakon 3-4 godine potpuno biti neprepoznatljiva kada pogledate uopšte i privredu i kada pogledate funkcionisanje bilo koje oblasti razvoja Srbije u odnosu na onu koja je bila do 2012. godine.

U danu za glasanje naša poslanička grupa će podržati ovakav predlog rebalansa. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Uvažena predsedavajuća, poštovana ministarka Mihajlović, uvažene kolege poslanici, imali smo prilike na javnom slušanju detaljno da čujemo obrazloženje, odnosno prezentaciju svih ovih zakona koji su danas na dnevnom redu. Mislim da i u današnjoj raspravi smo svi pokazali jednoglasnu podršku tome da Srbija želi da napravi taj demokratski iskorak. Zahvaljujući vama koji ste imali dovoljno hrabrosti da izađete sa ovim predlozima, pre svega na javne rasprave koje su bile, a odnosile su se na različite oblike, u smislu strukovnih udruženja, zainteresovanih investitora, pa na kraju i civilnog društva i predstavnika državnih institucija, prošli ste sve faze kada su u pitanju donošenje zakona, kada su u pitanju i javna slušanja i ono što smo imali prilike da čujemo ne svemu tome da se niko apriori ne protivi tome i to je ono što je jako važno, što pokazuje da ovde smo svi negde još uvek na tom pravcu evropskih integracija i da niko ne želi da se kreće unazad.

Oni koji kreću unazad, u stvari su oni koji su pokušavali politički da zloupotrebe temu ekologije, pri tome ne znajući da širi aspekt u stvari je zaštita životne sredine, a ne ekologija, jer da bi nešto sproveli, kako oni kažu, po ekološkim standardima, mora da imate različitu vrstu odnosa sa svim subjektima koji učestvuju u zaštiti životne sredine i upravo zato je i uveden ovaj nov termin, znači UN, i oni su čak, UN, otišle dalje, pa su rekli - ciljevi održivog razvoja i Agenda 2030 o kojoj smo mi poslanici ovde dosta toga govorili.

Kada su neki opozicioni eksponenti, tako ću ih nazvati, pokušavali da kažu kako smo mi, poslanici SNS, u prošlom sazivu predlagali tzv. nesuvisle amandmane, koji su se odnosili upravo na održivi razvoj i na ciljeve održivog razvoja i na Agendu 2030, nisu shvatali, u stvari, da smo mi pričali o budućnosti, o budućnosti kojoj vi danas ovde dajete svoj doprinos, kroz ove predloge zakona. Nisu shvatili uopšte da ono što su oni nazvali ekološki ustanak je u stvari jedan korak unazad, zato što ono što oni traže ne samo da već postoji, nego ne razmišljaju o tome kako treba ići dalje i šta je to Srbija uradila i otišla mnogo dalje nego što su oni uopšte izložili kao svoju platformu.

Tražila sam da vidim koji su to zahtevi. Znači, ovi zahtevi koji se ovde nalaze podrazumevaju poštovanje Ustava i zakona, onda žele čist vazduh, vodne resurse, dobru energiju za sve, sveobuhvatni održivi razvoj. Znači, mi smo toliko toga uradili kao država na ovom putu da se završava njihov taj ustanak sa temom - tražimo ostavku Aleksandra Vučića, Ana Brnabić i Siniše Malog i tražimo dva sata na RTS. E to su zahtevi ekološkog ustanka.

Znači, mi moramo pred građanima Srbije da kažemo šta traže ljudi od nas kao državnih organa. Oni traže, pre svega, da se promptno primeni kompletno ukidanje uglja sutra. Šta sad to znači? Ukoliko ste vi neka neodgovorna država i ne želite da idete koracima unapred, kako je to dat proces, a zove se tranzicija, znači, energetska tranzicija u Evropi i u svetu, onda vi kažete - od sutra nemamo nijedan rudnik, nijednog rudara, nemamo ni dovoljno struje, nego ćemo morati da uvozimo, nemamo ni privredu, ali imamo i povećanje cene električne energije. Da li su to zahtevi ovih predstavnika koji nam pričaju da Aleksandar Vučić, Ana Brnabić i Siniša Mali treba da daju ostavke i da imaju dva sata medijskog prostora na RTS-u, a pitanje je onda da li će građani uopšte moći da gledaju kada bi taj njihov plan zaista opstao, zato što verovatno 30% građana Srbije ne bi mogli uopšte da plaćaju cenu električne energije.

Znači, moramo da budemo pred građanima krajnje otvoreni i iskreni sa čim danas se mi suočavamo kao predstavnici vlasti koja u ovom trenutku treba da vodi jednu odgovornu politiku ciljeva održivog razvoja, koja se bori za Zelenu agendu u kojoj se nalaze zakoni kao što je Zakon o korišćenju obnovljivih izvora energije, Zakon o energetskoj efikasnosti kao potpuno novi zakon, zatim izmene i dopune Zakona koji se odnose na energetiku i izmene i dopune koje se odnose na rudarstvo.

Ono što je važno jeste da je osnov za sve ovo u stvari Zeleni dogovor koji podrazumeva sve članice EU, ali i onaj deo koji se odnosi na zemlje Zapadnog Balkana i koji je donesen krajem 2019, početkom 2020. godine, ratifikovano u Evropskom parlamentu, kao i Pariski sporazum, koji je potpisan 2015. godine.

Ono što je važno reći je da Srbija nije čekala, pa sada donela neke akte, nego i Ministarstvo životne sredine je donelo jedan važan akt koji se odnosi na Predlog strategije niskougljeničnog razvoja sa akcionim planom. Taj akcioni plan treba da napravi korake po kojima će Srbija ići na taj put. Taj put je očito težak i to je ono o čemu ministarka Mihajlović govori o tome da sa podzakonskim aktima treba da donesete određeni plan i program i za koji period će se ići ka smanjenju svega toga, jer se očito pokazalo da preko 70% Srbija koristi ugalj u proizvodnji električne energije. Da bi sve to smanjili, mi moramo da imamo određeni plan. Plan se odnosi i na investicije ne samo u energetiku, nego i na saobraćaj, poljoprivredu, deo koji se odnosi, najveći deo, na zaštitu životne sredine i te mere koje se donese, naravno, takođe nešto koštaju.

Kada pričamo koliko to košta, znači samo za ove mere koje se odnose na ovaj deo niskougljeničnog razvoja je planiran do 2030. godine na 6,5 milijardi evra, za 2030. do 2040. godine 37,8 milijardi evra, a za 2040. do 2050. godinu 76,8 milijardi evra. A šta znači da mi ne uložimo, recimo, do 2050. godine ovih 60 milijardi evra? To znači da bi nas to koštalo duplo, 113 milijardi evra su urađene procene na svemu tome. Znači, ukoliko danas ne krenemo u ovaj put Zelene agende mi, praktično, za 10,15 godina imaćemo duple troškove i imaćemo problem sa investicijama i bilo kakvim ulaganjima.

Ono što je važno, ova Vlada je pokazala, na čelu sa predsednikom države, da se odgovorno ponaša prema ovoj temi, da pored svih izazva, a nemojte da zaboravite da je 2020. godina godina pandemije virusa Kovida-19, da je totalno promenila svet, da je totalno promenila privredne aktivnosti i način funkcionisanja privrede i to kada govorimo o učešću obnovljivih izvora energije, koji su smanjeni u prošloj godini u odnosu na prethodnu. Ja ću vam reći, na osnovu Eurostata, koji je pokazao, u stvari, koliko je učešće obnovljivih izvora energije u odnosu na ono što je propisan, osam zemalja EU nisu ispunile taj cilj, kao što ni Srbija nije ispunila taj cilj od 27% i to su države: Belgija, Španija, Francuska, Luksemburg, Malta, Poljska i na kraju Engleska. Zašto se to nije desilo? Prvo, način funkcionisanja privrede jednostavno se promenio, privredne aktivnosti su bile mnogo manje, potrošnja električna energije je bila u određenim segmentima sa velikim padovima i porastima. Prema tome, sve ovo je uticalo kao jedan vid izazova na svaku ekonomiju. Mi kao država smo pronašli taj energetski miks i naš zadatak je da i u budućnosti sa ovim novim zakonima pronađemo adekvatan energetski miks koji će očuvati našu privredu, napraviti… Zato je dobar ovaj investicioni zamajac veliki koji radite sa Zakonom o energetskoj efikasnosti, zato što mnogi drugi delovi u smislu energetske prognoze kako treba da izgleda primena obnovljivih izvora energije predstavljaju velike izazove u budućnosti.

Naravno, u evropskim integracijama podrazumeva i da mreža se objedini, ona koja se odnosi i na EU i na zemlje Zapadnog Balkana.

To podrazumeva takođe veliki jedan investicioni ciklus osavremenjavanja tih mreža i ono što je nama jako važno, da proces same digitalizacije u koji je Srbija ušla veoma hrabro i jako je pokazao u stvari da zeleni dogovor i da ono što se odnosi na primeni uopšte ovog seta zakona koji podrazumeva zelenu agendu je moguć.

Srbija će biti vodeća zemlja kad su u pitanju zemlje zapadnog Balkana u ovom delu i napraviće jedan veliki iskorak, zato što je objedinila i energetsku efikasnost i obnovljive izvore i deo koji se odnosi na rudarstvo, zato što svi zainteresovani investitori žele jednostavno da od Srbije kao dobar investicioni ambijent rade i funkcionišu. Vi ćete sigurno kao ministar imati određene zahteve tih investitora koji su u oblasti rudarstva radili svoja strateška istraživanja da naravno i dobiju pravo da otvaraju rudnike, ali ono na čemu insistirate, i to je jako dobro, da se postižu visoki ekološki standardi odnosno iz oblasti zaštite životne sredine, da se rade procene uticaja na životnu sredinu i ono što ste danas potvrdili, da prljave tehnologije neće imati utočište ovde u Srbiji.

To je za nas od velikog značaja, zato što Srbija planira da ide ka otvaranju određenih poglavlja, određenih klastera, zato što klaster 5 podrazumeva resurse, koheziju, poljoprivredu, kao i Poglavlje 22 koje se odnosi na regionalnu saradnju i korišćenje infrastrukturnih fondova EU. Za nas je to od velikog značaja i mislimo da jedino time u stvari zaista je opravdano što će budžet Republike Srbije koji je projektovan za ovu godinu sa visokim stopama rasta do 6% biti ostvariv i moguć. To mislim da je od velikog značaja da onima koji žele zaista da učestvuju u kreiranju zelene Srbije treba da znaju na koji način treba sa državom da razgovaraju.

Znači, vi ste otvorili vrata za razgovor. Njihov razgovor ne može da bude vraćanje unazad. Njihova tema o kojoj žele da razgovaraju upravo može da bude samo ukoliko žele da idu unapred. A unapred će ići ukoliko žele da podrže sve one teme koje se odnose na zelenu ekonomiju, na otvaranje novih radnih mesta, znači sa visokoekološkim standardima postignutim iz oblasti različitih kada je u pitanju i rudarstvo, na šta su oni najviše skrenuli pažnju, zatim su skrenuli pažnju na deo koji se odnosi na vazduh i na deo koji se odnosi na šume koje treba zaštititi.

Ja ću vam reći da je u prošlom sazivu Vlada imala ministra koji se zaista zalagao da se vrši pošumljavanje i velika sredstva tog ministarstva su išla upravo na Šumarski fakultet, čiji je dekan inače deo ovog ekološkog ustanka koji, jednostavno, očito nije bio zadovoljan kolika su ta sredstva data za to pošumljavanje. Mislim da je verovatno bio upućen u to koliko smo mi želeli zaista da u ovoj oblasti napredujemo, ali možda i tadašnji ministar nije dovoljno napravio taj iskorak, zbog toga evo sada ima prilike i taj dekan Šumarskog fakulteta da zaista podrži ove zakone, zato što od 95% praktično njihovih zahteva se nalaze u ovim vašim predlozima.

Ono što je važno reći, Srbija ide u korak sa savremenim svetom, sa promenama, tranzicijom koja će se desiti, sa nama ili bez nas. Onda je mnogo bolje da budete država koja će biti deo velikih promena i onda možete, rame uz rame sa velikim privrednim gigantima, da učestvujete u svim najvažnijim segmentima razvoja društva.

Zašto ovo govorim? Ne bi jedna japanska firma „Nidek“, koja će učestvovati u funkcionisanju i proizvodnji motora na električni pogon za električne automobile bila zainteresovana da dođe u Srbiju, da otvori ovde pogone, a vi znate koliko Japan polaže zaista pažnje kada su u pitanju visoki ekološki standardi, ne bi bila zainteresovana da ovde otvori pogone u Novom Sadu i naučno-istraživački centar. Ne bi ni druge države, pogotovo nemačke kompanije, bile zainteresovane sa gospodinom Vučićem da u ime nemačke države i u ime Srbije potpišu jedan zeleni sporazum prošle godine u avgustu mesecu, ali to znači da su prepoznali Srbiju kao jednu državu u kojoj zaista te investicije tog tipa imaju budućnost.

Zato treba zaista uraditi ono što je najvažnije – procenu, ekonomsko-finansijsku procenu svakog koraka sprovođenja ovih zakona. Za nas je to važno, kao i sve građane Srbije, zbog toga da znamo u kojim ćemo terminima da se krećemo, u šta ćemo moći sve da investiramo i na koji način, zato što neće očito sve lokalne samouprave biti u mogućnosti u istom trenutku da, recimo, izvrše podršku svojim građanima. Znači, treba to jednostavno uraditi permanentno, u razgovorima sa građanima i lokalnim samoupravama, da i kroz svoje podzakonske akte se uradi ekonomska analiza efekata svih ovih zakona, kao što je urađeno za izmenu i dopunu Zakona o rudarstvu. Isto tako, da se uradi i za ova dva nova zakona, zato što mislimo da će efekti koje budete postigli na kraju, bez obzira na ono što ste projektovali, biti mnogo veći. I biće jednostavno na zadovoljstvo svih građana, pogotovo kad je ova tema u pitanju.

Znamo da je energetika rak-rana kada je u pitanju zagađenje, ali mislim da ste ovim novim predlozima zakona u stvari pokrenuli jedan ne samo novi investicioni ciklus, nego i potpunu jednu društvenu transformaciju.

U danu za glasanje mislim da ćemo svi ovde zdušno podržati ove zakone, zato što je to dobro za budućnost svih nas. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovana ministarka, kolege poslanici, samo da bih objasnila koliko smo u stvari odgovorno radili kada je u pitanju ovaj deo koji se odnosi na odlaganje popisa. Počeću od toga da Zakon o popisu se planira deset godina unapred. Znači, mi smo imali zadnji popis u Srbiji 2011. godine. Kada imate popis planiran za 2021. godinu, onda Zavod za statistiku treba mesec dana ranije da pošalje ukoliko želi da odloži iz opravdanih razloga, da uputi zahtev Vladi, odnosno Skupštini za odlaganje tog samog procesa mesec dana pre isteka važenja, odnosno od početka aktivnosti koje se odnose na sam popis, a to je minimum mesec dana pre početka samog popisa.

Nas je, naravno, život demantovao u smislu toga da možete nešto da planirate. Pa tako koronu niko nije mogao da planira da će ona trajati tri, četiri godine u ovom intenzitetu, odnosno da prošlu godinu smo imali sa tako jakim efektima gde je ceo svet i kompletna privreda sveta stala, ali se Srbija tu izborila sa svim izazovima koje je svaka država za sebe našla način kako će da se bori. Očito smo mi tu uvek bili snalažljiviji kao narod, pogotovo što smo imali odgovorne političare i predsednika države koji je na adekvatan način uspeo da dobrim bilateralnim odnosima i sa istokom i sa zapadom jednostavno zada određene udarce pandemiji Kovid-19 na način na koji je to u interesu svih građana Srbije.

Ti rezultati su se pokazali ne samo u ekonomiji, već i u postupcima lečenja svojih građana. Ono što mislim da nijedna država nije uspela to je da sagradi nove bolnice u vreme pandemije, pogotovo kada je ekonomija bila u padu u svim razvijenim državama.

Zašto ovo sada sve govorim? Zato što popis kao jedan od važnih postupaka koji se odnosi na ne samo politička kretanja, ne samo socijalna kretanja, ne samo ekonomska kretanja je jedan od najvažnijih procesa koji treba na određeni način planirati na adekvatan način.

Petnaest hiljada popisivača treba da uđe u svaku kuću, u svako domaćinstvo u Republici Srbiji. Ukupno 20.000 hiljada ljudi radi popis. Znači, to je nešto što smo dobili kao informaciju od Zavoda za statistiku.

Ono što su oni uradili, to je da su shvatili da takav proces treba odložiti za, pre svega septembar mesec, a onda su paralelno sa zakonom koji su poslali ovde, poslali i Kriznom štabu na mišljenje.

Ono sa čim mislim da je dobro uspostavljena komunikacija između naših poslanika, Vlade Republike Srbije, Kriznog štaba, to je da u tim razgovorima i inicijativama se shvatilo da i taj septembar, odnosno oktobar mesec, kada treba da se završi taj postupak ove godine, je suviše kratak. Jednostavno, to treba ostaviti za oktobar sledeće godine, 2021. godine, iz mnogo razloga.

Jedan od najvažnijih uzroka je ono što je borba sa pandemijom i kod nas je to u stvari, završetak postupka vakcinacije, i to je onaj plan koji kaže da premijerka Ana Brnabić, predviđa za kraj aprila meseca da 40% stanovništva bude vakcinisano.

Zašto o ovome svi sada pričamo i ponavljamo? Zato što se očito pokazalo da je postupak vakcinacije jedan od glavnih činilaca sa kojima se pokazuje da broj zaraženih pada, i da privredne aktivnosti i sve aktivnosti u društvu omogućavate da idu nekim svojim normalnim tokom ukoliko imate proces vakcinacije na određenom nivou.

Dobro je, i to na svakom koraku treba da ponovimo, što smo jedina država koja ima mogućnost da odabere jednu od četiri vakcine za svakog građanina Srbije, pa čak smo toliko demokratično društvo da nemamo ništa protiv da postoje i oni koji kažu da neće da se vakcinišu, iz ko zna kojih razloga. Na nama svima je da govorimo građanima zbog čega je važno da se vakcinišemo, i to pokazuju brojke.

Kad pričamo o statistici od prekjuče na juče, vi vidite da je broj zaraženih počeo da pada. Recimo, procenat zaraženih u odnosu na testiranih koji je iznosio negde 33%, gotovo za dan dva je pao na 22%. To govori o tome da država reaguje zaista onako kako građani zahtevaju.

Zašto ovo govorim? Zato što smo mi do sada imali prijavu vakcinacije, e sistem, najsavremeniji softver, ali se pokazalo da ljudi u ruralnim područjima ne mogu da se vakcinišu niti mogu da se prijave, jer nisu dovoljno edukovani kad su u pitanju digitalne tehnologije.

Država je automatski napravila timove koji će ići po selima i promovisati postupak vakcinacije, napraviti timove od jednog lekara i dve medicinske sestre, i svako ko bude želeo da se vakciniše imaće prilike.

S druge strane, danas su javili da će postupak vakcinacije bez prijave biti omogućen na određenim punktovima. Znači, veliki punktovi koji su do sada radili idu po principu prijave i e-vakcine, ali drugi punktovi, novi, koji se otvaraju dozvoliće jednostavno svim zainteresovanim građanima da priđu, da se prijave, pokažu svoja dokumenta i vakcinišu se.

To znači da upravo ovaj postupak vakcinacije ide ka tome da se ispuni plan Vlade Republike Srbije koji su zacrtali u sprovođenju ovog postupka, a to je da do maja meseca negde imamo preko dva miliona ljudi koji će biti revakcinisani.

To je težak rad, videli ste, na terenu sa ljudima, to je težak proces, ali svi učestvujemo u tome, svako sa svog stanovišta. Jednostavno, je vrlo važno govoriti ljudima koliko to dobro u stvari, donosi svima nama.

Mislim da je za nas kao građane Srbije važno da kažemo da smo i kao narodni poslanici jednostavno prepoznali potrebu da ove predloge koje je naš poslanik predložio za odlaganje popisa stanovništva koji se odnosi na septembar 2021. godine, za sledeći, odnosno oktobar 2022. godine mi prihvatimo kao predlog, zato što takav predlog će doneti mnogo toga da se u ovoj državi sredi.

Pogotovo da dobijemo jednu mnogo bolju i realniju sliku kad je u pitanju demografija, kad su u pitanju demografska kretanja, kad su u pitanju određene potrebe stanovništva, jer negde za ovih godinu dana budućih, o kome govorimo će mnogo toga se rešiti kad je u pitanju i ova pandemija, ali i način funkcionisanja same privrede i društva.

Na kraju krajeva, i sistem funkcionisanja svih oblasti koje nisu privredne aktivnosti, a to je obrazovanje, kultura, onaj deo koji se odnosi na zdravstvo, koje je nama od velikog značaja, pokazuje u stvari i napredak samog društva kada imate odgovornu državu koja se brine o svojim građanima.

To je za nas od krucijalnog značaja, to je važno da svaki građanin Republike Srbije jednostavno zna, kojim putem ide i kako se država brine o njemu kad su ugroženi određeni interesi, kad je ugroženo njihovo zdravlje, kad je ugrožena ekonomija, da u datom trenutku pored očuvanja zdravlja, vakcinacije imate mere ekonomske politike koje jednostavno gledaju da zaštite i tu privredne delatnosti. Imate mere socijalne politike, znači određena socijalna davanja. Imate mere koje se odnose na povećanje plata i penzija.

To je ono što pokazuje da u svakom segmentu društva mi moramo da budemo krajnje odgovorni. Statistika nam pomaže u celom tom procesu. Zato je važno da ona bude krajnje realna. To je ono zbog čega smatramo da je predlog koji se odnosi za odlaganje popisa za 2022. godinu, za oktobar mesec vrlo važan i važna odluka ne samo za parlament ovde koji će doneti tu odluku, već za sve građane Srbije.

Zbog toga svi oni predlozi koji su na 26. sednici Odbora za finansije kao predlozi odbora išli su, u stvari, usaglašavanje ovog suštinskog predloga da odlažemo popis za oktobar 2022. godinu i da taj proces moramo krajnje na odgovoran način da pripremamo.

U tom procesu svi učestvuju, mnoge institucije i mislim da i mi kao narodni poslanici na ovaj način učestvujemo, da jednostavno stvorimo odgovorne uslove za sprovođenje ovakvog postupka.

U danu za glasanje podržaćemo ove predloge za koje smo glasali na Odboru.

Hvala.

Uvažena predsedavajuća, poštovani ministre, kolege poslanici, mi smo na Odboru imali prilike od predstavnika Republičkog zavoda za statistiku da čujemo o predlogu koji se odnosi na odlaganje početka, odnosno sprovođenja postupka popisa za 2021. godinu sa aprila meseca na oktobar 2021. godine.

Da nismo to usvojili, očito da nema ovog predloga ovde, mi bi praktično od 1. aprila morali da započnemo sve radnje. Da bi građani Srbije znali zašto odlažemo ovo sve, ovde govorimo o 20.000 ljudi koji sprovode postupak popisa za 2021. godinu, od čega 15.000 ljudi treba da uđe u svaku kuću. To se naravno kosi sa epidemiološkim merama koje se odnose na pandemiju Kovid-19, kosi se sa životom koji je danas u Srbiji i svetu i to je ono zbog čega mislimo da je realno da se ovaj proces uopšte započne, ne samo u oktobru 2021. godine, već možda i da se odloži za godinu dana.

U originalnom predlogu Vlade koji smo dobili stoji oktobar 2021. godine, mi ćemo imati amandmane Odbora na osnovu predloga našeg poslanika koji je tražio, sa ispravkom amandmane, i molim vas, ministre, da dođete na Odbor i prihvatite ove amandmane, da taj popis bude u oktobru 2022. godine upravo zbog toga što mislimo da Srbija treba da uradi ovaj posao na krajnje efikasan, dobar način, kvalitetan način i, drugo, reći ću vam da su i Nemačka, i Rumunija, takođe, odložile za 2022. godinu, kao članice EU, a upravo zato što koriste ovu metodu direktnog kontakta. Mnoge skandinavske zemlje rade putem onlajna, ali mi nismo u toj situaciji i smatramo da ovakav način na koji radimo je po najvišim evropskim standardima.

To je ono što zbog čega je potrebna podrška drugih institucija, ne samo Zavoda za statistiku, već su tu, recimo, institucije koje su vezane za centre za socijalne delatnosti, imate dosta institucija koje su vezane za Ministarstvo prosvete, domovi za učenike, studentski domovi, gde se takođe sprovode određeni postupci anketiranja da bi se uskladili sa standardima koji su vezani za popis. Smatramo da taj ceo postupak treba na adekvatan način pripremiti, a u skladu sa epidemiološkim merama.

Ono što je važno, to je da je Zavod za statistiku odluku, odnosno mišljenje poslao Kriznom štabu i poslao Vladi Srbije ali je tak nakon uvođenja u proceduru ovog zakona dobio određeno mišljenje, tako da se složio sa tim i ovim predlogom koji će naš poslanik dati da odložimo za 2022. godinu za oktobar mesec.

U danu za glasanje mislim da će se svi poslanici složiti sa ovim predlogom. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovana ministarko, kolege poslanici, mi smo na Odboru za finansije usvojili ovaj Predlog zakona o potvrđivanju ugovora o zajmu za ovaj vrlo važan projekat.

Članom 3. Zakona o budžetu za 2020. godinu, praktično je počela cela ova realizacija projekta kroz završetak onoga što ste naveli, a to je ta dokumentacija koja je bila potrebna da bi se sada u 2021. godini realizovao ovaj važan projekat, ali složićete se svi da je pandemija potpuno promenila način života, da je širokopojasni internet jako važan ne samo za grad, nego i za ruralna područja.

Ono što je od velikog značaja, što kada vidite u budžetu određene investicije za infrastrukturu, više infrastruktura nisu samo putevi i nije samo elektrifikacija određenih delova Srbije i nije samo vodovodna mreža, već i očito ta visokopojasna mreža interneta, gde će biti dostupna svima, kako ljudima u gradu tako i ljudima na selu koji žive i rade, a pogotovo mladima, da jednostavno uz pomoć prenosa podataka na adekvatan način mogu da funkcionišu.

Mi smo u vreme korone, kao što vidite i danas je to slučaj, videli da škole funkcionišu preko onlajn nastave, što pokazuje suštinsku potrebu dece, bez obzira da li žive u gradu ili na selu, da imaju dobar internet, što pokazuje da mladi koji žive i rade na selu od velikog je značaja da će ostati na selu ukoliko imaju mogućnost pristupa internetu i taj regionalni razvoj o kome stalno govorimo između severa i juga, centralne Srbije i istočne Srbije, negde potpuno se izjednačava i te razlike u tom regionalnom razvoju se brišu kada imate realizaciju ovakvih projekata.

Od velikog je značaja reći da ta prva faza koju ste naveli obuhvata deo koji se odnosi na 500 škola i 80 hiljada domaćinstava, a druga faza obuhvata 900 škola i 135 hiljada domaćinstava. To znači da će se Srbija potpuno informatički opremiti i to su negde ciljevi koje mislim da je postavila Vlada Republike Srbije sa dolaskom Ane Brnabić na čelo te Vlade, a na predlog Aleksandra Vučića još 2016. godine. Niko nije mogao da veruje da ćemo zaista tako brzo otići, jer do tada nisu ni postojale finansijske mogućnosti da ovakve kredite realizujemo.

Podsetiću vas da strategije za razvoj širokopojasnih mreža i servisa su krenuli još 2014. godine. Znači, Vlada Aleksandra Vučića i Ane Brnabić su unapred razmišljali o ovako nečemu da jednostavno Srbiju informatički i potpuno umreže i podignu na jedan viši nivo, da ljudi koji žive na selu i u Srbiji i u Mađarskoj i u Austriji imaju potpuno ista prava na rad i život i podižu jedan viši nivo standarda života kada je u pitanju uopšte ruralni razvoj i kada je u pitanju rad na selu. Zbog toga mislim da će dosta mladih upravo ostati i kod svojih kuća da žive i to je od velikog značaja pogotovo za Srbiju, a i za našu budućnost i budućnost naše dece.

Zato, u danu za glasanje mislim da ćemo svesrdno svi podržati ovakav projekat. Hvala.