Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, kolege poslanici, prvo da se zahvalim u ime svih koleginica na pažnji koju smo u ovom poslednjem danu imali prilike da imamo od strane ministra.

Ono što smo imali prilike na odboru samom da vidimo i da čujemo, to je da se manje od 5% mladih u godištu između 16 i 29 godina prijavilo za ovu pomoć. Gotovo preko 95% mladih ljudi se javilo za ovu podršku koju je država dala, a to je 1.059.411 građana Republike Srbije. Za nas je to uspeh. Očito da je Vlada i Ministarstvo finansija pogodilo ciljnu grupu kojoj je zaista ova podrška bila potrebna. Potrebna u onom smislu da nakon podrške koju smo dali kao država zdravstvenim radnicima, državnoj upravi, profesorima, zaposlenima u sistemu bezbednosti, na kraju su zaista došli mladi koji su osetili da država ipak misli na njih. U pitanju su i maloletna lica, po prvi put država je zaista pokazala da mislim na njih, od 16 do 18 godina, ali i mladi ljudi od 18 do 29 godina.

Ono što je važno reći je da ta uplata koja pokazuje tu jednokratnu podršku je dala zaista mogućnosti mladima da razmišljaju o sebi i o tome kako treba ulagati u svoju budućnost, bez obzira na način na koji to oni shvataju sa 16 ili sa 29 godina. To je ono što je u stvari za nas najvažnije, a to je da kad država ima dobre ekonomske rezultate onda ona deli to sa svojim građanima.

Mi smo imali prilike da čujemo i od nekih pripadnika tzv. opozicije, koja želi da bude jedinstvena u toj mržnji i prema Aleksandru Vučiću i Vladi Republike Srbije, da će podići krivične prijave zato što smatra da je to jedna od mera koja na određeni način kupuje glasove mladih. Ono što treba reći, to je da smo mi za mlade uradili više nego sve one vlade do 2012. godine zajedno. Nismo samo uradili u ovoj podršci koja se odnosi na današnji predlog, već smo mnogo toga uradili kada je u pitanju otvaranje novih radnih mesta, u stranim kompanijama, u domaćim kompanijama, najviše u IT sektoru, ali i u onom delu kada žele da budu mladi preduzetnici, da budu oslobođeni kad su u pitanju porezi i doprinosi prve tri godine, kada imaju svoje firme i agencije.

Prema tome, ova država misli na mlade ljude i ono što je za nama je razlog da je to jedan vid ublažavanja posledica pandemijskih godina, 2020. i 2021, nama je to od velikog značaja i čast što sednicu odbora u poslednjem sazivu ove godine smo imali prilike da zaista na jedan pozitivan način završimo i da kod mladih ljudi negde probudimo i taj odnos prema samoj državi, da je on jedna dvosmerna ulica, da država misli na njih, a i da oni misle na državu. Mislim da je to od velikog značaja za sve nas kao narodne poslanike, da glasamo za ovaj predlog. Hvala.

Uvažena predsedavajuća, poštovani ministre, kolege poslanici, mnogo toga smo čuli kada su u pitanju ekonomski rezultati Srbije i za prošlu godinu i za pretprošlu, koje su dve važne pandemijske godine, ne samo za Srbiju nego i za region i ceo svet.

Ono što se pokazalo je da je naša ekonomija napredovala i u te dve godine i sa svojim rezultatima, kada su i druge padale mi smo najmanje padali. Zato smo prošlu godinu imali i najveće stope rasta. Očito ti rezultati i ono što smo imali prilike da čujemo do sada su u stvari pokazatelj da Srbija ide dobrim putem i da te svoje dobre rezultate treba da deli sa svojim građanima.

I ako govorimo o podršci privredi od strane države i ako govorimo o podršci zdravstvu, mi smo zaboravili negde ovaj deo, a želim i građane Srbije da podsetim da mi nismo samo poslednje dve godine radili na određenim ciljnim grupama da podržimo, već od 2016. godine kada je pitanje mladih ova Vlada Srbije i predsednik Vučić su zaista na krajnje odgovoran način prišli ovom problemu.

Problem od 2012. godine kada je Srbija bila na rubu ekonomske propasti je imala stopu nezaposlenosti 26%. Tada je nezaposlenost mladih do 30 godine, ne pričamo do 40, bila skoro 52%. Danas govorimo o nezaposlenosti u iznosu od 9,5% i govorimo o nezaposlenosti današnjih mladih do 30 godina od 20%.

Napor koji je Republika Srbija na određeni način smogla snage ne samo da se ekonomski transformiše, već i da pojača kompletno sve sektore u kojima će mladi imati veliku podršku je permanentni rad, kontinuiran od 2016. godine do 2022. godine i želim da kažem da u stvari je ovo samo jedan od rezultata sa kojima Srbija sada ide da izvrši jednu podršku mladima od 16 do 29 godina, odnosno toj ciljnoj grupi kojoj do sada niko nije pokazao takav vid podrške kao što je ova Vlada Srbije i predsednik Aleksandar Vučić.

Kada danas pričamo o tome da je država preuzela obaveze, preuzela je obaveze da sve negativne efekte koje su u protekle dve godine imali mladi, koji su očito ta poslednja ciljna grupa kojoj je data podrška od strane države, je došao red i na njih i da država jednostavno misli na njih.

Poboljšanjem društvenog položaja mladih u poslednjih šest godina, kojim se bavimo, a i širenjem jednog ekonomskog optimizma je stvaranje ambijenta u Republici Srbiji u kojoj želimo da pošaljemo snažnu poruku, a to je – ostajte mladi ovde, ovde gradite svoje karijere, ovde stvarajte svoje porodice, ovde stvarajte budućnost Srbije. Vi ste ti koji preuzimate odgovornost za život i rad ovde u Srbiji i to je od velikog značaja kao jedna poruka, ne kao neka od ovih opozicionih stranaka koja to predstavlja kao jedan vid manipulacije željom da se kupe nečiji glasovi. To što su oni radili sa penzionerima i 2008. godine i pokušali da rade 2011. godine. Podizali su kredite za potrošnju, za podizanje penzija da bi penzioneri glasali za njih na izborima i da bi jednostavno pokazali koliko je važno da imaju to svoje glasačko telo kao jednu glasačku mašinu.

Za nas ni penzioneri, ni mladi, ni poljoprivrednici, ni preduzetnici, sve ciljne grupe nemaju tu prednost u smislu toga da sa njima razgovaramo na način na koji su razgovarali oni koji su vladali ovom Srbijom do 2012. godine.

Mi želimo ravnomerni razvoj Srbije u svim segmentima društva. To smo pokazali. Prva godina nakon koje je pokazala da ima dobre rezultate, kada smo izašli iz fiskalne konsolidacije, kada smo prošli 2014, 2015, 2016. godinu, kada je došao taj period rasta i razvoj i kada smo dobili rezultate, samim tim smo krenuli u podizanje standarda naših građana i povećanjem plata i penzija, ali i velikim investicionim ciklusima kada je u pitanju ulaganje ne samo u infrastrukturu.

Ja ću vam navesti šta je država uradila kada su u pitanju mladi. Jedno godište koje smo mi posmatrali ne do tridesetih godina ljudi koji su završili škole, fakultete, započeo posao, privatan biznis, svoje karijere u državnom sektoru, nego smo to proširili i na 40 godina mlade ljude i dali određene podrške.

Kada su u pitanju investicije u pitanje mladih onda smo krenuli od toga da realne investicije i da svetska ekonomija traži prelazak sa realnog investiranja na tzv. investiranje u rast i razvoj koji je zasnovan na znanju, na inovacijama i na digitalizaciji. Hteli mi to da priznamo ili ne od 2016. godine do danas Srbija je potpuno ušla u taj proces digitalizacije i nalazi se među deset najrazvijenijih država sveta, kada je u pitanju ovaj proces.

Upravo zbog toga danas mi možemo da kažemo da smo uveli digitalnu registraciju poslovanja. To je negde mlade poguralo da krenu u otvaranje malih i srednjih preduzeća i svojih agencija, u tzv. start apove. Država je puno uložila kada su u pitanju start apovi i kroz finansijski sektor, time što je oslobodila plaćanja poreza mladih koji otvaraju firme do 40 godina u 2019, 2020, 2021. godini i oni koji su tu išli od 2020, 2021. i 2022. godine i onaj deo koji se odnosi na poljoprivredne proizvođače koji imaju manje plate u neto iznosu od 37.000 dinara, ali i one koji imaju manje plate u IT sektoru od 150.000 dinara. Oni su postali sastavni deo određenih distributivnih lanaca svako u svojoj oblasti.

Šta to znači? Da su velike kompanije prepoznale te male kompanije, pogotovo koje vode mladi jer su oni po stepenu obrazovanja uvek bili na višem nivou nego što su to ljudi koji su na zalasku svojih karijera i stariji od 50 godina i zato što prate nove trendove kada su u pitanju IT tehnologije, uopšte inovacije u društvu. Potpuno je logično da pustite da taj jedan industrijski zamajac vode mladi ljudi i da ih uzmete u svoje okrilje kada su u pitanju velike kompanije.

Kao rezultat toga Fond za razvoj, kao i RAS, kao i Fond za inovacije su otvorili svoje kreditne linije za mlade koji imaju dobre ideje i mogu da se kandiduju sa svojim projektima, da podrže ovakve projekte. Verujte mi, danas kada pričamo uopšte i o dualnom obrazovanju govorimo isključivo o tome da to nije vezano samo za srednji stručni kadar, kada su u pitanju mladi, već i za visoko obrazovan kadar da se mladi opredeljuju za taj vid dualnog obrazovanja. To je da imaju određenu platu dok studiraju, a kasnije preuzimaju odgovornost za svoja radna mesta na osnovu znanja koja su stekli.

Kada govorimo o tome da je IT sektor, izvoz IT sektora povećan, onda rezultati govore je da 2021. godina završena sa 1,5 milijardi evra izvoza, a što nadmašilo procenat izvoza kada su u pitanju poljoprivredni proizvodi i što je 28% prema istraživanjima NBS veći izvoz nego što je bio u 2020. godini. Srbija je potpuno ušla u ovaj postupak ekonomskog razvoja i mislim da je priznanje za to i 7. februara je gospođa Ana Brnabić bila na Svetskom ekonomskom forumu u Švajcarskoj, potpisala jedan sporazum na osnovu koga je otvoren centar za četvrtu industrijsku revoluciju u Beogradu, jedan od 16 centara koji će povezivati svet u veštačkoj inteligenciji, novim tehnologijama, nano tehnologijama, razvoju potpuno jedne nove industrije koja podrazumeva spoj čoveka i mašina i koja postaje naša realnost.

Mi danas pričamo o električnim automobilima, a četvrta industrijska revolucija za nekoliko godina, 2030. do 2040. godine podrazumeva i primenu automobila bez vozača. Prema tome, ovo ne govorimo zato što je to neka apstraktna ideja u budućnosti, nego zato što o tome priča i engleska kraljica, da Engleska treba da ulaže u ovakve strateške projekte da bi napredovala ekonomski, s obzirom da je izašla iz EU.

Ako posmatrate na ovaj način sa strateške pozicije Srbije koja je zemlja na jednom brdovitom Balkanu, koja je sa svojim ekonomskim parametrima daleko iznad svih zemalja zapadnog Balkana, koja rame uz rame stoji sa razvijenim zemljama EU, koja ima dobre diplomatske odnose i sa zemljama i na istoku i na zapadu, onda vidite da mladi ljudi koji žele da se vrate u Srbiju iz razvijenih centara sveta, sa pravom žele da se vrate u jednu Srbiju, jer prošle godine su najpoznatije velike kompanije iz oblasti IT sektora otvorile ovde svoje pogone. To je „Nordeus“ koji je kupio kompanije, gde je uložio 225 miliona evra. Zatim NSR koja je uložila 100 miliona evra da zaposli 500 novih mladih inženjera, kao i „Majkrosoft“ koji je takođe zaposlio 500 ljudi, koji je do sada imao svega tri zaposlena čoveka.

Znači, Srbija je prepoznata kao centar modernih tehnologija tako da kažem, u kome se zapošljavaju mladi ljudi. Do prošlog oktobra je u ovom sektoru radilo 43.500 mladih ljudi registrovanih da rade u ovom sektoru, a kažu da se radi oko 64.000 ljudi u ovom sektoru. Prognoza „Majkrosofta“ do 2025. godine je da Srbija treba da ima zaposlenih 120.000 u ovom sektoru.

Onda kada pričamo o naučnotehnološkim parkovima u koje Srbija ulaže iz budžeta, šest, sedam gradova će imati zaista otvorene najmodernije naučnotehnološke parkove, gde u stvari mi treba da povežemo privredu, obrazovanje, sektor digitalizacije sa modernizacijom, kada je u pitanju i energetska tranzicija i zelene tehnologije i ta budućnost u stvari počinje već danas.

Kada govorimo o toj Borči o kojoj pričaju ovi opozicioni lideri koji bi želeli da uzmu da vladaju Beogradom, onda su zaboravili jednu veliku činjenicu, a to je da je Srbija potpisala sporazum sa Narodnom Republikom Kinom za otvaranje naučnotehnološkog parka gde treba da radi 10.000 visoko obrazovnog kadra, upravo iz oblasti IT. Znači, ono što je pokazatelj onih koji danas sebe nazivaju jedinom opozicijom zato što imaju medije koji se finansiraju iz inostranstva, očito ne shvataju koliko je Srbija napredovala. Jednostavno su ostali zarobljeni u toj prošlosti iz 2012. godine, pa su tako sebi dozvolili da jedan Janko Veselinović, koji je ovde bio narodni poslanik, koji je jedan od reprezenata te politike rušenja i selidbe spomenika, rušenja određenih strateških projekata koji u Srbiji žive već deset godina, kao što je „Beograd na vodi“, sada je podigao tužbu protiv Aleksandra Vučića zato što je Srbija odlučila, Vlada Republike Srbije je podnela predlog Narodnoj skupštini Republike Srbije koja će usvojiti Predlog ovog zakona za podršku mladima od 100 evra, kao tužbu Aleksandru Vučiću koji želi da kupi glasove mladih ljudi.

Prvo, osnovno neznanje pokazuje bivši poslanik da ne možete tužiti predsednika države za zakone koji se donose u Narodnoj skupštini na predlog Vlade. Da to uzmemo kao jedan vid neznanja, očito je to pokazatelj jednog bezobrazluka i pokušaj da se vodi najgora monstruozna kampanja na jedan način kojim želi da nam kaže da sve što želite da uradite dobro ovoj Srbiji će biti završeno kao jedan od sudskih procesa na sudu.

Onda bi trebao gospodin Veselinović da proširi ovu optužnicu, pa da tuži sve ministre u Vladi Srbije i da tuži sve poslanike ovde u Narodnoj skupštini koji će glasati za ovaj predlog. I, ako bi bili svi predmet tih sudskih tužbi, trebalo bi odgovoriti da pravni osnov za ono što danas glasamo ovde u Skupštini je Ustav, član 97. tačka 6. i 7. i objasniti gospodinu Veselinoviću da oni koji su ga naterali da ovako nešto uradi su zaista krajnje licemerni kad je u pitanju uopšte politika Srbije.

To je ono što danas mi moramo da kažemo da svako ko želi da ospori napredak Srbije i ko želi da vrati Srbiju u vremena kada su oni vladali i budžetska sredstva završavali i koristili zarad budžetskih sredstava svojih privatnih kompanije i da su ta vremena prošla, jednostavno pokazuju da ne žele sada direktno da kažu građanima Srbije da je to njihova politika, već se kriju iza ovakvih kampanja koje žele na sudu da završavaju, da bi od toga pravili određene svoje političke pamflete.

To im jednostavno građani Srbije neće podržati i neće im dati za pravo, zato će oni imati prilike da do 3. aprila zaista kažu šta su to programski ciljevi sa kojima žele da izađu na izbore i žele dobro ovoj Srbiji, pa i tim mladim ljudima koji treba da žive ovde u Srbiji i pokažu da imaju budućnost.

Rezultati politike i SNS i Aleksandra Vučića su pokazani kroz brojke. Brojke pokazuju da se do prošlog oktobra u Srbiju vratilo 93.200 građana Srbije iz razvijenih zemlja. Preko 90% su to zemlje EU. Od tih 93.200 sigurno su minimum 40% mlađi do 30 godina, jer žele, očito, da svoju budućnost grade ovde u Srbiji. Za nas je to od velikog značaja, zato što je to pokazatelj da Srbija ide dobrim putem.

Kada sam rekla da mi ovde želimo svim ovim merama da poboljšamo društveni položaj mladih, onda kažemo da stvaramo dobar ambijent u društvu u kome će vladati taj ekonomski optimizam, jer on se pokazao u vreme pandemije 2020. godine kao jedan od najvažnijih faktora zašto smo završili godinu sa najmanjim padom naše privrede.

Zato ćemo sigurno u kampanji kao SNS, na čelu sa Aleksandrom Vučićem koji će biti nosilac naše liste, govoriti o tim rezultatima, ali ćemo sigurno govoriti i o planu do 2025. godine sa projekcijama 2030. godine, jer smo shvatili šta je to što daje rezultate budućnosti Srbije, šta je to što daje dobrobit mladima, ali i svima nama u društvu.

Zbog toga, pozivam sve poslanike da u danu za glasanje, gotovo već danas posle podne, podrže ovaj predlog. Hvala.

Uvažena predsedavajuća, poštovani ministri, kolege poslanici, juče smo na Odboru razmatrali ovaj set sporazuma koji je danas na dnevnom redu i ono što možemo da kažemo objedinjeno, to je da pored osam sporazuma koji su direktno finansijski uslovljeni sporazumi sa međunarodnim institucijama da bi se mnogi strateški projekti završavali u ovoj godini koje su definisani budžetom, imamo još i tri sporazuma koja su od velikog značaja.

U ovom trenutku treba reći, to je osnivanje Međunarodne investicione banke, gde je Srbija na sednici 8. decembra prošle godine prihvaćena da bude članica te međunarodne institucije zato što su to zemlje koje su u regionu, kao što su Mađarska, Slovačka, Bugarska, Češka i Rusija. Sedište ove Međunarodne investicione banke je u Budimpešti, u Mađarskoj i pre 10 godina je reatablirana, kako kažu pomoćnici ministarstava u Ministarstvu, ova međunarodna institucija, odnosno uhvatila je jedan investicioni korak u svetu, koja je pokazala veliku sposobnost da može da finansira jako velike projekte, ne samo u regionu već i u Evropskoj uniji. To je jedna od međunarodnih investicionih institucija centralne i istočne Evrope.

Tako da je veliki značaj što je Srbija postala članica toga. Mi ovde ratifikujemo naše članstvo u toj međunarodnoj instituciji i mislimo da je to budućnost koja nas očekuje. Da jednostavno gradnja puteva, infrastruktura bude praktično naš svakodnevni posao u narednim godinama.

To vidimo i po ovim predlozima. Znači, krediti za Moravski koridor, za Fruškogorski koridor, za komunalnu infrastrukturu, za širokopojasnu oblast koja se odnosi na internet u ruralnim područjima, ali vidimo velike projekte u oblasti zaštite životne sredine.

Svi oni koji do sada pričaju neku zelenu priču, treba u stvari da podrže ovakve projekte koje Srbija radi, a to je pre svega onaj deo koji se odnosi na sakupljanje i prečišćavanje otpadnih voda i kanalizacione mreže koje će biti u Beogradu, zatim otpornost na klimatske promene, kao i regulaciju čvrstog otpada kroz određene deponije.

Pored ovih sporazuma, imamo i sporazum koji se odnosi na formiranje centra za obuku za dualno obrazovanje, ali i na protokolizme SSP-a koje smo već imali i razmatrali, koji se odnose na proizvode sa poreklom, da bi omogućili i olakšali praktično izvoz naših proizvoda u zemlje regiona, ali pre svega EU. Tako da smatramo da u današnje vreme velikih investicionih ulaganja, pogotovo kada mnoge države u EU se jedva bore da izađu sa posledicama Kovida od prošle godine i pandemije koja je još uvek u toku, Srbija mislim da nema razloga da brine, jer samo ovakve strateške investicije su siguran put u budućnost koje će davati visoke stope rasta.

Mi smo u prošloj godini imali 7,5%, za ovu godinu je predviđeno budžetom 4,5% rasta i ono što je u stvari garant većih plata i penzija, višeg standarda naših građana, je u stvari da taj program koji smo prezentovali građanima „Srbija 20-25“ je vrlo realan i izvodljiv. Sa tim mislim da će svi odavde izaći pred građane kada dođu izbori i reći koji su svi ti konkretni projekti o kojima danas govorimo, koji će dati bolje sutra nama i našoj deci.

Zato zaista i kao Odbor pozivamo poslanike da glasaju za ove predloge. Hvala.

Zahvaljujem.

Uvažena predsedavajuća, poštovani ministre, kolege poslanici, kao što imamo prilike da vidimo Srbija će ovaj mandat završiti, praktično sa ratifikacijom sporazuma koje predstavljaju jedan investicioni korak u budućnost sa kojim Srbija, praktično je dobila kao rezultat proteklih deset godina mukotrpnog rada.

Podsetiću vas da je 2012. godine, Srbija bila na korak do ekonomskog ambisa u kome je bilo pitanje da li će država isplatiti u roku od 15 dana penzije svojim penzionerima, da li će imati za plate zdravstvenim radnicima, prosvetnim radnicima.

Nakon tih teških trenutaka u koje je Srbija zapala kada je i Srpska napredna stranka na čelu sa Aleksandrom Vučićem preuzela odgovornost vođenja države, nakon svih reformi i teških mera koje smo u tom trenutku sprovodili, danas možemo da kažemo da danas ne bi mogli da pričamo uopšte o jednom investicionom velikom zamajcu da nije bilo tako teških reformi i tako odgovorne politike koju je vodio Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka u tom trenutku.

Setiće te se da te 2012. godine, u ovom parlamentu je sedelo preko 16 političkih opcija. Naravno, građani Srbije su ti koji su i 2014. 2016, 2017. i 2020. godine se opredelili upravo za politiku napretka, jer su videli u Aleksandru Vučiću politiku koja će doneti boljitak sebe i svojim porodicama. Svako ko je izašao na birališta, bez obzira da li se opredelio za Aleksandra Vučića ili ne imao je odgovornost da donosi odluke o tome kako će Srbija izgledati danas, 2022. godine, ali i kako će izgledati i sutra, 2025. i 2030. godine.

Mi danas kada govorimo o ovim važnim ugovorima i sporazumima, moramo da kažemo da Srbija danas kada pričamo o putnoj infrastrukturi, potpuno drugačije izgleda. Dakle, Srbija gradi 12, što brzih saobraćajnica, što auto-puteva, što koridora koji nisu postojali uopšte 2012. godine.

Danas, kada govorimo o tome da je infrastruktura u tom komunalnom delu jako bitna i da se razvija i da je Srbija potpuno drugačija od 2012. godine, možemo odgovorno da kažemo da su tada postojala samo istraživanja koliko u stvari lokalnih samouprava ne postoji i nemaju gradsku, komunalnu infrastrukturu koja postuje visoke standarde zaštite životne sredine i kada govorimo o tome da je širokopojasni internet u stvari nešto što je način funkcionisanja uopšte u svetu, ta digitalizacija nije postojalo te 2012. godine, a danas govorimo o drugoj fazi uvođenja širokopojasne telekomunikacione mreže u ruralnim područjima, znači, govorimo o selima, onda govorimo o potpuno drugačijoj Srbiji od pre 10 godina i danas.

Kada to upoređujemo onda vidimo da je zaista važno ko vodi državu, da je važno kada imate odgovorne političare kada vode i tu spoljnu i unutrašnju politiku na jedan krajnje odgovoran način. Zašto? Zato što ako pričamo o spoljnoj politici, morate da stvorite uslove kao lider, kao državnik da možete da privučete strane direktne investicije i sa istoka i sa zapada. Ukoliko se opredeljujete za bilo koju opciju, vi u tom trenutku, jednostavno, određeni broj investitora limitirate koji ne žele ili neće da dođu upravo zbog tih razloga zato što ste limitirali svoju određenu spoljnu politiku prema određenim zemljama.

To upravo govorim za one koji se toliko zalažu za zapad, a s druge strane ne žele da razgovaraju sa istokom. S treće strane, kada imate i one koji žele da sarađuju sa istokom, ne žele sa zapadom, vi onda u tom trenutku kažnjavate svoje građane Srbije za visok standard, za ovako dobre rezultate i to je ono što mi danas u stvari pričamo. Govorimo o interesu građana, da oni imaju razvijenu infrastrukturu.

Danas smo svi zaboravili, jednostavno, da putujemo savremenim auto-putevima kao što je „Milš Veliki“, da danas više ne idemo ibarskom magistralom, nego ćemo se pre opredeliti za auto-put Miloš Veliki, ali sutra već, nakon dve, tri godine, govorićemo o tome da ćemo odlaziti u Novi Sad brzom prugom, vozom koji će za 30 minuta spojiti Beograd i Novi Sad. Govorimo o tome da će Moravski koridor već za nekoliko godina biti velika veza u Srbiji mnogih mesta koja do danas nismo mogli ni da sanjamo da će moći da se sprovodi promet roba i usluga tim koridorima. Govorimo o Fruškogogorskom koridoru i to su danas u ovim sporazumima negde i najveći sporazumi o kojima govorimo.

Mi danas govorimo o Moravskom koridoru i ugovoru vrednom 400 miliona evra, o Fruškogorskom koridoru koji je gotovo u vrednosti od 608 miliona dolara, o komunalnoj infrastrukturi koja iznosi preko 200, znači 203,4 miliona evra, o širokopojasnoj infrastrukturi u selima, projekat od oko 100 miliona evra.

Kada govorimo o oblasti zaštite životne sredine, govorimo i o sakupljanju i prečišćavanju otpadnih voda i kanalizacione mreže od 203,775 miliona evra, koji će biti uloženi u Grad Beograd.

Zatim, govorimo i o otpornosti na klimatske promene i navodnjavanje, što je i oblast poljoprivrede, na kraju krajeva, ovde je ministar Nedimović, od 15 miliona evra. Govorimo o sanaciji i formiranju stanica za čvrsti otpad, koji će biti u lokalnim samoupravama. To su dva projekta od dve međunarodne različite organizacije. Jedna je Evropska banka za obnovu i razvoj, a druga je Francuska razvojna agencija, od po 15 miliona evra.

Znači, ovde je pokazatelj da su i sa istoka i sa zapada međunarodne finansijske institucije jako zainteresovane da finansiraju ovako strateški važne projekte.

Govorimo, naravno, i o zaduživanju „Srbijagasa“ kroz određeni vid garancija, koji pokazuje da se mi nalazimo ne samo u eri pandemije, koja je zahvatila ceo svet, već se nalazimo i u vreme i u doba energetske krize. Ta energetska kriza, naravno, pogađa jako sve zemlje u regionu, pa i najrazvijenije zemlje EU, ali Srbija upravo, zahvaljujući onome što sam pričala s početka, zato što je vodila jednu odgovornu spoljnu i unutrašnju politiku, zahvaljujući gospodinu Vučiću, danas možemo da kažemo da tu energetsku krizu prevazilazimo sa najmanjom mogućom štetom koja bi bila potencijalna šteta, odnosno trošak za budžet Republike Srbije, jer kada pogledate budžete zemalja u regionu, oni su gotovo na ivici kolapsa upravo zbog energetske krize.

Naše zaduživanje, kada pričamo o „Srbijagasu“, je upravo zbog interventnog uvoza, jer je u Bugarskoj u novembru mesecu prošle godine došlo do velike havarije i Srbija nije bila u mogućnosti, jednostavno, da sa Bugarskom ostvari transport prirodnog gasa koji je jako potreban Srbiji, pogotovo kada je privreda u pitanju i zbog toga smo interventne uvoze imali sa Mađarskom i zbog toga vi ne možete iz tekućih poslovanja, naravno, kada imate takve probleme da radite uvoz gasa i od tekuće likvidnosti jednog javnog preduzeća potrebno je zaista raditi interventni uvoz i taj uvoz se radi upravo na ovaj način, kroz garancije banaka koje „Srbijagas“ povlači, a država odobrava.

Između ostalog, svi ovi projekti većinom, osim ovoga kada je u pitanju interventni uvoz gasa, su i deo plana budžeta za ovu godinu, što je od velikog značaja, jer smatramo da je u stvari ova današnja sednica pokazatelj da postoje zainteresovane finansijske institucije i sa istoka, i zapada, i iz Kine, i iz Francuske, i iz Evropske investicione banke i iz Amerike da jednostavno… Plus imamo osnivanje Međunarodne investicione banke koja se odnosi na multilateralnu organizaciju koja se sada osniva u Budimpešti. Znači, postoje svi zainteresovani subjekti koji su predstavnici finansijskih institucija u svetu koji žele, jednostavno, da učestvuju na ovakvim strateškim projektima i ono što se pokazalo da ovi infrastrukturni projekti… Naravno, mi smo na Odboru za finansije i razmatrali koliki su ti periodi otplate ovih kredita, koje su kamatne stope. Naravno da su ovi infrastrukturni projekti koji su vezani za Fruškogorski i Moravski koridor u dužem vremenskom periodu od 13 do 30 godina, naravno da se ovaj deo koji se odnosi na komunalnu infrastrukturu i zaštitu životne sredine ide od pet do deset godina i naravno da su najpovoljnije kamatne stope koje se danas kada pogledate u ovo vreme zaduživanja Srbiji upravo zbog tog visokog rejtinga BB+ kreditnog rejtinga, imamo najmanje kamatne stope.

Šta to govori? Da ipak mi ne možemo kao Srbija da ne ponavljamo stalno da dobri finansijski rezultati, stabilnost deviznog kursa, visok stepen priliva stranih direktnih investicija, koje je u vreme pandemije bio na kraju 2020. godine gotovo tri milijardi evra, a danas govorimo o 3,9 milijardi evra za prošlo godinu, jednostavno ne mogu da se prenebregnu.

Svi oni koji danas će izaći u političku utakmicu na crtu sa Srpskom naprednom strankom i sa našim kandidatom predsednikom Aleksandrom Vučićem treba da jednostavno daju svoj sud o tome, pre svega građani, kakvi su rezultati u proteklih deset godina, šta je Srbija sve prošla, da se uporedi sa tim rezultatima sa zemljama u regionu, da se uporedi čak i sa rezultatima, pošto sve više vidite da određeni kritičari ove ekonomske politike nas upoređuju sa zemljama centralne i istočne Evrope, kao da smo već članica EU.

Nema problema, evo imamo i finansijske rezultate koje možemo da poredimo sa članicama EU i da jednostavno kažemo građanima koliko je bilo potrebno rada i truda da bi se zaista postigli ovi rezultati. Oni to najbolje znaju, pogotovo u vreme teških problema koji su zadesili ceo svet i ono što je država pokazala da te dobre rezultate deli sa svojim građanima, a onda neka se svako od stanovnika Republike Srbije pre nego što krene na glasanje zamisli šta je to sve Srbija uradila, gde je sve bila i oni koji su vodili Srbiju do 2012. godine da li su delili te rezultate sa svojim građanima ili su očito postali bogataši preko noći. I dan danas jednostavno vode svoje privatne kompanije na način kako su do 2012. godine vodili ovu državu, ponašali se prema javnim finansijama kao da su privatne lične finansije.

I danas, kada imate političku scenu na kojoj s jedne strane kao protivkandidate SNS Aleksandru Vučiću imate kvazi zelene političare, koji jednostavno ne vide šta je sve urađeno u oblasti zaštite životne sredine, ne vide koliko u stvari Srbija je u svom planu „Srbija 2025“ uradila i koliko je u ovoj godini predvidela budžeta gotovo 36,8 milijardi dinara i ne vide taj investicioni ciklus koji treba dobro da donese svakom od nas kada je u pitanju životna sredina.

Imate i s druge strane opozicione predstavnike ,koje smo imali prilike da vidimo, predstavnike generala Ponoša, koji je zagovornik Srbije da uđe u NATO, Marinike Tepić, koja je zagovornik da vodi jednu republičku listu koju smo imali prilike da ovde u parlamentu da čujemo da traži od svih nas da priznamo da je Srebrenici bio genocid. I na kraju, imate predstavnika, odnosno kandidata za gradonačelnika osamdesetjednogodišnjeg prof. gospodina Jankovića, koji je sam rekao da jednostavno nije baš on adekvatan kandidat za to mesto, ali da se uzda u taj tim i da u svojim svim programima vidi da Beograd treba ruinirati, prebaciti spomenik Stefanu Nemanji u Marinkovu baru, da treba pomeriti Lešće, stopirati Lešće, stopirati Makiš i preispitati odluke koje se odnose na „Rio Tinto“. Da li je moguće da kandidat za gradonačelnika Beograda ne zna da je firma „Rio Tinto“ zainteresovana za određene svoje projekte koji se nalaze na opštini Loznica i gradu Loznica, a ne u gradu Beogradu?

Mislim, želim da jednostavno građanima kažem koji su protivkandidati rezultatima Srbije koje je danas postignuto posle 10 godina. Znači, jedna potpuno neodgovorna politika koja bi nas dovela do toga da o ovakvim ugovorima ne bi mogli ni da pomislimo. Prvo, zato što s početka, ono što sam rekla, trenutak kada vi jednostavno se opredeljujete da postanete članica NATO-a, što je želja gospodina Ponoša, kao kandidata za predsednika Srbije, 5% samo građana kada su radili anketu bi podržalo uopšte ideju o tome da Srbija bude članica NATO-a, vi biste sebi isekli, naravno, mnoge grane u ekonomskom smislu na koje Srbija danas postiže visoke rezultate.

S druge strane, kada bi, primera radi, zaista građani se opredelili za Mariniku Tepić, koja želi da jednostavno podržimo tu ideju kao država da je Srbija počinila genocid, samim tim bi sebe i svoju decu zavili u crno narednih 50 godina, a time nijedan investitor, verujte mi, ne bi želeo uopšte da razgovara sa Srbijom.

I s treće strane, kada bi zaista se obistinili predlozi kandidata za gradonačelnika da Beograd se ruši i da postane Beograd posle Drugog svetskog rata, Srbiji bi trebalo sigurno narednih 20 godina da se ponovo digne i uspostavi, da bude metropola kao što je danas, rame uz rame sa svim razvijenim, ne samo metropolama koje se nalaze u zemljama EU, već i na istoku i na zapadu, gde jednostavno sve svetske agencije danas Beograd posmatraju na potpuno drugačiji način u odnosu kako je posmatran pre deset godina.

To je ono zbog čega politika Aleksandra Vučića zaista treba da pokaže u narednoj kampanji zbog čega smo svi ovde proteklih deset godina podržavali i pričali u ovom parlamentu zašto je važno imati državnika koji vodi jednu odgovornu spoljnu i unutrašnju politiku.

Unutrašnja politika, kada je u pitanju odnos i razgovori sa opozicionim strankama, takođe je pokazala da gospodin Vučić vodi krajnje odgovornu politiku, jer je spreman da razgovara s njima u svakom trenutku. I vi ste imali ovde u Skupštini taj dijalog stranački i tu se pokazalo da smo izašli i juče gotovo ste videli na osnovu zakonskih predloga, čak i na svoju štetu, kada je u pitanju SNS, usvojili mnoge zakonske predloge. Nemamo problem sa tim da na jedan i neravnopravan način, kad je u pitanju interes naše stranke, izađemo pred građane sa našim rezultatima i idemo na izbore.

To je ono što odlikuje velike državnike, a ne samo lokalne političare. I zbog toga mislimo da su građani Srbije upravo ti koji će biti glavne sudije na izborima 3. aprila, gde će reći za šta će glasati kada je u pitanju budućnost njihove porodice i budućnost njihove dece.

Zato mislim da ovo što danas imamo kao temu je u stvari budućnost Srbije. Ovim sporazumima mi u stvari pravimo jedno novo lice Srbije, kreiramo jednu novu budućnost Srbije, za koje rezultate mislim da će građani Srbije imati šta da kažu 3. aprila, ali mislim i da je jako važno da smo pokazali da ono što je politika jedne države ne sme da bude talac sitno sopstveničkih interesa pojedinih tajkuna, koji su sada svoje firme založili i stavili svoje zaposlene kao kandidate za predsednika države, za gradonačelnika, želeći time da se ponovo domognu te kase državne, da bi ponovo bogatili svoje privatne firme.

Kada dođe do određenih problema u državi, oni bi svi ostali u domenima rešavanja problema svojih privatnih kompanija, svog bogatstva, nikada se ne bi bavili interesima građana i nikada se ne bi bavili interesima države. Zamislite kako bi to izgledalo da na jedan krajnje neodgovoran način zauzmu različita državna pitanja kada je u pitanju Ponoš, kada je u pitanju Marinika, kada su u pitanju problemi u gradu, koji treba da se rešavaju promptno, kako bi to izgledalo po pitanju problema svakog od građana i svake ciljne grupe na koju se i SNS u razgovoru sa građanima krajnje odgovorno nosi i danas, kada su prošli i teški trenuci kada je u pitanju pandemija Kovida 19, i kada su prošli i najteži trenuci kada je u pitanju energetska kriza. Srbija ima jedinstvenu cenu električne energije i nema problema u tom delu.

Kada je u pitanju zdravstveni deo i rešavanje problema Kovida 19, nove bolnice, nove opreme, novi lekovi i sve ono što nosi rešavanje problema svakog od građana.

(Predsedavajuća: Vreme.)

Pitanje se postavlja samo – da li će oni koji učestvuju na izborima ove godine doći u poziciju da priznaju te rezultate kada se završi prebrojavanje glasova?

Mislimo da je sada jako važno da odmah kažu da će ti rezultati zaista biti relevantna snage svake političke opcije zato što unapred priča da će neko da pokrade izbore je pokazatelj koliko su oni slabi i svesni toga koga građani podržavaju.

Na nama je da budemo krajnje odgovorni političari i da u interesu građana donosimo odluke i rešavamo probleme. I mi to radimo ovih 10 godina. Svi oni koji sada sa svojom neodgovornošću žele da se igraju sa izbornim procesom i izbornim ciklusom, su u stvari oni koji će pokazati koliko neodgovornu politiku žele da vode u Srbiji i koliko žele da stvore jedan vid nestabilnosti.

Što se tiče te nestabilnosti, Srbija će se truditi da bude pristojna, primerena u sprovođenju svih procedura zakonskih koje smo mi ovde usvojili na osnovu svih dijaloga koji su bili ovde u Narodnoj skupštini. Time ćemo zaista pokazati koliko je Srbija napredovala u tom svom demokratskom kapacitetu i kada su u pitanju i odnos ljudskih prava, koliko su nam to spočitavali.

(Predsedavajuća: Vreme.)

Zahvaljujem, završavam.

Time ćemo pokazati gde je mesto Srbiji u svetu. Srpska napredna stranka, na čelu sa Aleksandrom Vučićem, sam sigurna da će imati i dovoljno snage i dovoljno pameti da tu svoju odgovornost i dalje pokaže svojim građanima i podrži sve njihove zahteve. Zato je važno da mi danas pozovemo sve poslanike da se izjasne i podrže sve ove predloge sporazuma. Hvala.

Srpska napredna stranka i kada je govorila, pošto je to vaša kritika najveća, o Đilasovom mostu govorila je da smo mogli da izgradimo dva, tri mosta umesto jednog. Znači, to smo ustanovili da je pretplaćeno.

Kada govorimo o zaduživanju Srbije, zadužujete se na osnovu finansijske moći, a ne na osnovu toga da li želite nešto da radite. Prema tome, BDP 2012. godine iznosio je 33,4 milijarde evra, ukupan BDP danas iznosi 53 milijarde evra. Zadužujte se procentualno u odnosu na tu vrednost, a danas smo zaduženi, ako pričamo o javnom dugu, negde na 53%, jel tako, ministre?

Važno je reći da smo 2012. godine, čitali ste 2008. godinu, bili zaduženi 15 milijardi evra, a danas 29. Upravo smo o tome pričali. Oni koji su vladali su lagali o tome kolika je zaduženost, jer su svoja dugovanja držali na dugovima javnih preduzeća, na dugovima firmi u restrukturiranju, na sankcijama koje su iznosile kroz presude vojnim, ratnim penzionerima i tu su otprilike, minimum, od pet do osam milijardi evra lagali koliki je dug bio. Naše zaduživanje u ovom trenutku nam omogućava da budemo krajnje likvidni, jer je naša sposobnost toliko finansijska da smo uspeli za ovih 10 godina da dođemo sa 33 milijarde evra BDP na 53 milijarde evra. Hvala.

Uvažena predsedavajuća, poštovani ministri, kolege poslanici, tačno je da na osnovu mnogih ovih predloga zakona koje smo imali prilike da čujemo postoji jedan potpuno neravnopravan odnos političkih subjekata koji će u sledećoj kampanji uzeti svoje učešće, ali je isto tako tačno da je najveća odgovornost uvek na poziciji i na strankama koje vode državu i koji imaju najveći stepen odgovornosti.

Tačno je da opozicione stranke se nalaze u jednoj lagodnoj poziciji i tačno je da ćemo imati potpunu neravnopravnost kada je u pitanju i medijsko izlaganje političkih subjekata, članovima SNS će se svaki sekund i minut brojati. Oni koje vodi Đilas, Jeremić i ostali jednostavno neće imati taj brojač.

S druge strane, tačno je da ćemo morati svojstvo u istupanju svakog političkog aktera tačno da definišemo, ali nemojte da zaboravite da smo zaista pokazali jedan veliki demokratski kapacitet, jer sve ono što su rezultati pregovora vanparlamentarnih stranaka i onih koji su želeli da budu pod posrednicima evropskih parlamentaraca i onih koji nisu želeli učešće evropskih parlamentaraca u tim razgovorima sa vladajućom koalicijom, jednostavno su doneli određene svoje zaključke i dokumente i ta dokumenta su implementirana, pogotovo kad su u pitanju izmene i dopune Zakona o sprečavanju korupcije i pogotovo kada su u pitanju predlozi ovih zakona kada je izbor i predsednika i poslanika u pitanju i lokalnih skupština.

Jako je važno što je donesen Zakon o finansiranju političkih aktivnosti, po najmodernijim standardima koji postoje danas u razvijenim državama. Zašto ovo govorim? Prvi zakon je donesen 2011. godine, izmene i dopune 2014. godine i 2019. godine. Sve vreme od 2003. do 2017. godine postoje preporuke i OEBS-a i ODIR-a i Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava, u kojima se govorilo – ne, nije dovoljno urađeno, ne, nisu dovoljno postignuti standardi koji važe u svetu, pa smo mi tako po svim tim njihovim preporukama imali ovde nevladine organizacije i udruženja na izborima koji su dobili poslanike i samo prvi na listi uzima kompletan novac za sve poslanike i raspolagao sa njima kako je hteo. Pa smo 2017. godine imali novca, ako se sećate, na računima nevladine organizacije koji se kandidovao za predsedničkog kandidata, ako se sećate, Vuka Jeremića.

Znači, niko nije kontrolisao na način na koji zaista treba da važi za sve jednako igrače, kad je u pitanju izborna kampanja. Zato mislim da je jako važno što je Zakon o finansiranju političkih aktivnosti nov donesen, 51 član, stroga pravila kako se troši novac, velika transparentnost, velika odgovornost za političke subjekte i kaznena politika, koja nije postojala.

Znači, tačno ćemo morati svaki akter da da okvirni plan trošenja sredstava ako želi pare iz budžeta za predizbornu kampanju, moraće da prijavi Agenciji za sprečavanje korupcije, nakon toga ćemo morati da da konačni izveštaj o svemu tome i dobiće sredstva ukoliko postigne jedan preko 1% u biračkom telu.

Poreska uprava sada upravo prvi put uvodi svoje izveštaje, vanredne izveštaje i plan kontrole trošenja ovih sredstava, što do sada nije bio slučaj i podleže svim zakonskim obavezama koje imaju svi pravni subjekti koji se nalaze, kada je u pitanju uopšte rad poreske uprave.

Ono što je važno, po prvi put imamo raspolaganje imovinom političkih stranaka. Ne može da bude po sistemu poklanjanja, već mora da se iznese određena novčana vrednost, ukoliko želi određena stranka da ono što se nalazi kao imovina te političke stranke, ukoliko želi da otuđi. Ne može da se desi, kao što smo imali slučaj za Đilasom, da jednostavno uzme u određenu garanciju za hipoteku stanove fizičkih lica, pa da tako izlazi na izbore kroz određene kredite, već sada postoji tzv. političko izborno jemstvo koje politička stranka uzima kada izlazi na izbore, da taj nivo sredstava je tačno definisan, drugo, da svi krediti moraju da idu preko poslovnih banaka.

Nema više finansiranja kampanja iz inostranstva preko nevladinih organizacija, pa onda se to koristi u svrhu kampanja za političke subjekte ili politike ili i predsedničke kandidate.

Znači, sve će biti podložno jednostavno sudu građana i sudu svih državnih organa, koji zakoni jednostavno postoje u ovoj državi. I jako je važno reći da svaki politički subjekt će birati način na koji će da funkcioniše u skladu sa zakonom i na kraju krajeva, da i humanitarne usluge, koje su određene organizacije imale, ne mogu da budu više u funkciji političke stranke i da svi javni oglasi koji imaju svoju kampanju moraju da budu potpisani od strane političkih subjekata.

Izvinite, predsedavajuća, što sam možda bila opširna, ali je jako važno reći da je ovo jedini način i mehanizam i obaveza na osnovu kojih ćemo obezbediti podjednak status svima da ovu trku, koja je nepravedna i tačno je ovo što je gospodin Đukanović rekao, mogu da istrče svi politički subjekti.

Mi kao vladajuća stranka se uzdamo u podršku građana Srbije i zbog toga jednostavno i pristajemo na ovaj način da pokažemo svetu da se ne plašimo bilo kakvih standarda koje uvodimo, a koje oni traže od nas. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, kolege poslanici, danas smo na Odboru razmatrali ovaj Predlog zakona.

Ono što mislim da je bilo od izuzetnog interesovanja za mlade ljude, u stvari, definicija zakona, šta znači od 16 do 29 godina. S obzirom da će proći određeno vreme kada će stupiti na snagu ovaj zakon, od dana stupanja na snagu svako ko od tog trenutka ima navršenih 16 godina, ima pravo na ovu pomoć države i onaj ko ima 29 godina i 364 dana.

Zašto je to tako? Zato što po Zakonu o podršci porodici zakonodavstvo ovako definiše od 16 do 29 godina, a pravo u stvari je mnogo šire i obuhvata milion i 40 do milion i 50 hiljada potencijalnih mladih ljudi koji shodno tome da li će se prijaviti ili ne za ovu pomoć imaju pravo i mogućnost da ovako ciljanu pomoć dobiju od države.

Mislim da je od velikog značaja ova informacija i ovaj predlog zakona, što daje jedan veliki optimizam ne samo ljudima za koje znamo da su ciljne grupe u društvu budžetom definisana i pomoć koja će ići u februaru mesecu, već i najzad mladi dobijaju jedan fokus i status u društvu, gde su prepoznati kao jedna ciljna grupa na kojoj država posvećuje posebnu pažnju.

Ja ću kada budem predstavnik naše poslaničke grupe, kada budem izlagala kao ovlašćeni predstavnik reći koje su to još mere koje je država dala pored ovih 100 evra pomoći za sprečavanje štetnih uticaja Kovida19 i pandemije. To je pokazatelj, u stvari, da država misli o budućnosti Srbije i nama je to od velikog značaja, da ovde u plenumu kažemo ko sve ima pravo na ovakav vid pomoći, a to je, u stvari, potencijalni mlad čovek koji treba da se prijavi od 15. do 30. januara na portal koji je država omogućila.

Nama je kao članovima Odbora za finansije bilo veliko zadovoljstvo da danas razgovaramo o ovome zakonu. Verujte mi da rasprava nije završena u kratkom roku, upravo zbog ovoga da znamo da odgovorimo svim mladim ljudima koji nas pitaju kao članove Odbora i narodne poslanike da li i ko i koliko ima pravo, na koji način da aplicira za ova sredstva.

Stoga vam se zaista zahvaljujemo što ste sa prvim zakonom ovde u novoj godini došli sa ovako optimističnim predlogom. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, kolege poslanici, da se nadovežem na ovu diskusiju, ipak je važno ko čini Vladu Srbije i koji političari preuzimaju odgovornost za vođenje države.

Svi smo zaboravili i kako je to izgledalo 2012. godine i zaboravili smo da su ljudi radili za 15.000 do 17.000 dinara je bio minimalni lični dohodak. Zaboravili smo kolike su bile prosečne plate tada i koliko su u stvari penzioneri grcali za time i imali jednu vrstu nestabilnosti kada su u pitanju njihova primanja mesečna, koje mi nazivamo penzijama, a u to vreme su bile na nivou socijalne pomoći.

Ono što je važno reći, da tada privreda jednostavno nije funkcionisala. Sada mi imamo privredu koja funkcioniše i na sve izazove koji postoje, mi imamo kao država adekvatan odgovor. Znači, ovaj predlog zakona koji se odnosi na registar mladih koji će moći od 16 do 29 godina, odnosno do 30, to je 29 godina i 364 dana, od dana kada stupa na snagu ovaj zakon, imaće pravo za podršku države u protivrednosti od 100 evra. To je u stvari pravni osnov je u Ustavu, članom 97. tačkama 6. i 7. Ta prava nisu koristili oni koji su do 2012. godine vodili ovu državu. To je ono što ste vi ministre rekli, da mi iz budžeta odobravamo sredstva koja dajemo različitim ciljnim grupama.

Mi smo dobili najveće kritike, ako se sećate od Fisklanog saveta zašto se daje svima sto evra i da ta mera jednostavno ne doprinosi ekonomskom rastu i razvoju, nego su rekli dajte određenim ciljnim grupama kojima je to najpotrebnije. Pa, evo u ovom trenutku smatramo da je došla na red ciljna grupa koja se zove mladi koji do sada jednostavno nisu bili obuhvaćeni bilo kakvim merama i podrškom.

Ono što je najznačajnije, mislim da po prvi put sada imamo ciljnu grupu od 16 do 18 godina, to su maloletna lica koja nisu bila prepoznata do sada kada je u pitanju bilo koji vid pomoći mladima. To je od velikog značaja što mislim da po prvi put država je pokazala, jednostavno preuzela obaveze da brine o određenim ciljnim grupama na adekvatan način.

To je ono što zbog čega mislim da danas mladi, eto, ima ih, ta ciljna grupa je od milion četrdeset do milio i pedeset građana Srbije, su prepoznali da država jednostavno brine o njima. Razlozi zbog čega mi uvodimo danas ovaj zakon i ovu meru, to je ublažavanje ekonomskih posledica pandemije, ali mi danas imamo još neki izazov sa kojim se Srbija na određeni način bori i očito vrlo uspešno, a to su i energetska kriza, to je i rast inflacije. Mi pokazujemo da kroz ove mere na adekvatan način reagujem prontno i što znači da rezultate koje smo postigli u prošloj godini, jednostavno garantuje i rezultate u ovoj godini koje smo usvojili budžetom.

Zašto? Mi na sve ove izazove u prošloj godini, smo odgovorili sa 18 novih fabrika, sa 6 još kamen temeljaca, što je ukupno od kraja 2012. godine, odnosno 2013. godine, preko 250 novih fabrika.

Otvoreno je u prošloj godini preko 11.000 novih radnih mesta kad su u pitanju samo ove fabrike, a da ne kažemo, znači, da ponovimo ove ekonomske rezultate od 7,5% BDP rasta, kada je u pitanju i 3,9 milijardi evra stranih direktnih investicija pa sa onih tri milijarde u vreme pandemijske godine, to je 6,9 milijardi evra, kad posmatramo zadnje dve godine, što pokazuje suštinski da Srbija napreduje velikom brzinom.

Znači, ako smo zemlja druga u rangu kada gledamo sve zemlje Evropske unije i region, mi zaista imamo razloga da budemo zadovoljni i to zadovoljstvo i taj optimizam vi u stvari kao Vlada nama dajete predlog da delimo sa građanima Srbije.

Pored svih onih mera koji će u februaru ići i za penzionere i za određene druge ciljne grupe, mladi sada jednostavno dobijaju poseban fokus kada je u pitanju ova godina.

Mislim da to treba svi da govore da poboljšanje društvenog položaja mladih od 16 do 30 godina, u stvari daje veliki značaj da ekonomija sa svim svojim rezultatima želi u budućnosti da deli i želi da daje, podržava prosperitet Srbije i što je najvažnije da mladi koji žele da odu iz Srbije jednostavno negde promene svoju odluku.

Odgovor na kompletnu politiku prema mladima Vlade Republike Srbije i države Srbije u poslednjih pet godina, a ja ću još navesti koje su to mere bile pokazuje u stvari rezultat da je od oktobra 2020. do oktobra 2021. godine 92.300 ljudi se vratilo u Srbiju.

Od tih 92.300 ljudi sigurno da je 20% u ovom delu, ako ne i više od 16 do 30 godina i to pokazuje u stvari rezultat rada i svih postupaka i zakona i mera koje su donosile vlade Ane Brnabić i Aleksandra Vučića.

Zašto govorimo o tome koji su to rezultati? Treba da se okrenemo tome šta je država uradila kad su u pitanju mladi do sada. Pre svega zakona koje smo usvajali, ja ću vas podsetiti i u ovoj skupštini, vezani su i za postupak digitalizacije i za inovacije i to smo imali gotovo u decembru mesecu određene predloge.

Ono što je gospođa Brnabić rekla da je digitalizacija kao najvažniji katalizator ne samo inovacija, već i konkurentnosti i rasta privrede se u stvari pokazala kao jedan od stubova napretka države i to je bio njen program i 2016. godine, naravno i sada 2020. godine, jednostavno omogućilo da taj jedan investicioni ciklus koji je započeo tada i kroz inovacije i kroz izvoz IT u stvari ide krupnim koracima napred.

Zašto? Mi u prošloj godini smo nadmašili izvoz iz oblasti IT i inovacija i izvoza start ap-ova koji su otvoreni u Srbiji. Izvoz je veći nego izvoz poljoprivrednih proizvoda i to pokazuje u stvari kojim putem Srbija ide. Jednostavno želi da onaj deo investicija realnog sektora koji smo sada imali pretvorimo u rast privrede iz realnog sektora u sektor znanja, da jednostavno što više izvozimo našu pamet, ali u tom konačnom izvozu kad su u pitanju konkretni izvozi kao što su softveri, kao što je sve ono što je rezultat inovacija uglavnom su tu nosioci mladi ljudi i uglavnom su to ljudi koji jednostavno na osnovu svog školovanja i na osnovu svoje mogućnosti preduzetništva su u mogućnosti da naprave gotov proizvod koji će biti zaista adekvatan za tržište razvijenih zemalja.

Država je donela zakone koji se odnose na kompletnu digitalizaciju poslovanja od registracije malih i srednjih preduzeća do toga da imaju određene poreske benefite i ti poreski benefiti su pogotovo za inovacione delatnosti na nivou plata koje se odnose kada je u pitanju plata za inovacione delatnosti ispod 150.000 dinara 36 meseci imaju znači oslobađanje potpuno a kada su u pitanju mladi poljoprivrednici i preduzetnici oni iznose potpuno oslobađanje za neto plate ispod 37.000 dinara.

Podsetiću vas još na određene poreske kredite od 30% za inovacije kad su u pitanju start ap-ovi.

Država je raspisala bila određene konkurse na kojima je omogućila da mladi start ap privrednici mogu da podignu kredit u maksimalnom iznosu do 100 miliona dinara za dve godine, znači po 50 miliona godišnje i olakšano zapošljavanje kao podsticaj u vidu takođe 70% oslobađanja poreza i doprinosa u 2020. godini, u 2021. 65% a u 2022. 60%.

Samim tim, mi smo došli do toga da imamo to brže i lakše zapošljavanje i samozapošljavanje, ali ono što je najvažnije, što je država omogućila bržu nostrifikaciju stranih diploma.

Znači, rezultat toga je upravo podrška mladima kada je u pitanju i onaj deo u odnosu na dualno obrazovanje i o tome smo govorili više godina unazad, ali imamo i taj deo koji se odnosi na omladinsko preduzetništvo, odnosno čak Privredni forum mladih je u godini pandemije držao jednu platformu „Sajam mladih preduzetnika“ onlajn platforma koja je okupila više od 50 mladih preduzetnika koji su na osnovu primera svojih dobrih praksi praktično Srbiju promovisali na ovom putu preduzetništva.

To je ono što je Privredna komora Srbije prepoznala pa je 18. januara prošle godine otvorila posebno jednu sekciju koja se zove - za podršku mladim preduzetnicima, pored toga što je pet godina pre toga podržala i žensko preduzetništvo.

Ono što je važno reći da Privredna komora je uspostavila tu saradnju sa fondovima Mozaik, to je jedna regionalna platforma koja je podržala preko 40 hiljada članova i naši mladi preduzetnici zaista se regionalno povezuju sa svim ostalim preduzetnicima u regionu i naravno, mogu da povlače određene kreditne linije iz tih regionalnih fondova, koje takođe i EU, podržava.

Bitno je da Srbija ima tu krovnu omladinsku organizaciju i ona je radila istraživanje i kaže da u Srbiji 20% od ukupnog broja privrednih subjekata čine mladi i oni su vlasnici i preduzetnici i vlasnici privrednih subjekata, što pokazuje suštinski da će taj procenat ići sve više i više, jer podsetiću vas, u vreme nezaposlenosti od 26%, za vreme dok su ovi stručnjaci vodili Srbiju, kao što su Đilas i njegova ekipa, tada je preko 50% mladih bilo nezposleno.

Danas kada je stopa od 9,5% nezaposlenosti, 20% su nezaposleni mladi. Srbija ovim merama ustvari želi da olakša život svih tih mladih ljudi, mi sada pričamo o mladim ljudima od 16 do 30 godina, koji se školuju, koji pri tome završavaju škole, ili koji su završili škole pa treba da nađu određene svoje poslove i kreću u svoje karijere.

Ima i onih koji su sposobni da su možda do te 30. godine, već započeli svoju karijeru i to uspešno rade, ali treba jednostavno staviti kao društvo fokus na mlade i mislim da ste vi to sa ovim predlogom zakona i Vlada Republike Srbije, zahvaljujući gospodinu Vučiću, koji je na kraju krajeva i politički pokrenuo sve to i unutar naše SNS, hteo je ustvari da kao prvi da primer tome kako treba da se ponašamo, prema mladim ljudima koji treba sutra da nose privredu i ekonomiju i politiku ove Srbije, i kome treba zaista mnogo toga da ostavimo, za budućnost i to je ono što ustvari mi dajemo kao država dobre odgovore na izazove koje Srbiju zahvataju kao i sve države u regionu, pa i u EU.

Znači, ovo je tema nad svim temama, pitanje mladih ne treba da nas politički deli, treba da nas ujedinjuje, isto kao što i tema oko Ustava je trebala da nas ujedini. Mi želimo depolitizaciju kada je u pitanju, su teme mladih, kada je u pitanju depolitizacija teme pravosuđa.

Zbog toga, kada pričamo o Ustavu i ustavnim promenama, na nama je zaista da pozovemo građane Srbije da se u nedelju odazovu pozivu države da menjamo Ustav u delu pravosuđa i da kažemo da želimo da politika treba da izađe iz mnogih tema u društvu, jer želimo u stvari da Srbija napreduje, bez obzira na to kako će i ko će činiti skupštinsku većinu ovde u parlamentu. Očito je važno u Srbiji ko vodi državu i na koji način.

Srpska napredna stranka, na čelu sa Aleksandrom Vučićem, je pokazala kako je zaista preuzeti odgovornost za vođenje spoljne i unutrašnje politike i koliko je važno krupnim koracima ići napred, u cilju razvoja društva. Taj razvoj društva očito ne može da ide bez ekonomije i određenih mera koje su nekada bile i teške kada smo sprovodili reforme, ali su i dobre kada sada imamo načina i mogućnosti da podržimo budućnost Srbije. Zbog toga mislim da je jako važno da ovaj zakon u danu za glasanje podržimo. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovani predstavnici institucija koje su u nadležnosti rada Skupštine, današnja sednica nekako u stvari će biti sednica kojom želimo da zajednički sumiramo ovu godinu, ali i prethodnu godinu na osnovu vašeg rada svako u svoj oblasti. Ono čime se Odbor za finansije bavio to je Izveštaj Agencije za sprečavanje korupcije u onom delu koji se odnosi za trošenje javnih sredstava i u onom delu praćenja svih zakonskih rešenja koja direktno utiču uopšte na trošenje javnih sredstava i budžet.

Na 58. sednici Odbora, koja je održana 10. decembra, u skladu sa članom 39. stav 1. Zakona o sprečavanju korupcije i našeg Poslovnika Narodne skupštine, Agencija je dužna da do 31. marta podnese izveštaj za prethodnu godinu. Ono što je nas jako interesovalo to je ova oblast materijalno-finansijskog poslovanja, pogotovo pošto je u pitanju 2020. godine. To je godina vremena pandemije i to je godina i održavanja izbora, podsetiću vas, kada govorimo o parlamentarnim i lokalnim izborima, koja je naravno sa sobom nosila određene obaveze Agencije za sprečavanje korupcije. Naravno, nosila je i obavezu primene novog zakona koji je počela, u stvari, da se primenjuje, pogotovo u svojim odrednicama koje mislim da predstavljaju jedan novi deo nadležnosti. Pogotovo ta dvostepenost da ste morali da obavite i tu svoju obavezu izbora Veća i pogotovo ovaj deo koji se odnosi na same izbore.

Posledica funkcionisanja ne samo vaše institucije, nego i institucija uopšte svih u vreme pandemije govori o tome da su mnoge aktivnosti bile smanjene i da zbog toga je onaj planirani budžet koji je bio od 312 miliona 878 dinara revidiran na 292 miliona 599 dinara, a u stvari je realizovan u vrednosti od 94,48%. To je, znači, ukupno izvršenje bilo 276 miliona 436 hiljada dinara.

Kada govorimo o programskim aktivnostima, imaju tri najvažnije koje su u stvari u tom delu budžeta i realizovane. To je prevencija korupcije i kontrole koja je nekih 266 miliona, što je 94% ovog plana, odnosno budžeta. Zatim, dotacije civilnom sektoru su milion i 440 hiljada, što je oko 8%. Parlamentarni izbori koji su bili najveća stavka i obaveze, to je 24 miliona 895 hiljada dinara. Predviđena sredstva za parlamentarne izboru su realizovana u iznosu blizu 95%.

Agencija je, inače, u svom poslovanju u 2020. godini morala da se okrene realizaciji tehničkih sposobnosti kada je u pitanju IT oprema. Prvo zbog toga što se obavezala i Akcionom planom prema Poglavlju 23 radi primene i formiranja, stvaranja uslova za nacionalni kriminalistički obaveštajni sistem. To su određene vrste registara, vođenje podataka u skladu, naravno, sa Strategijom razvoja.

Kada je u pitanju i sam IT sektor i digitalizacija celog državnog sistema, pa ni Agencija ne može da bude izuzeta iz toga. Tako da je praktično uradila nabavku nove opreme koja u stvari treba da predstavlja i tehničku bezbednost funkcionisanja po ovim pitanjima.

Ono što treba reći je da finansiranje naravno same Agencije ide i kroz određena naplate kazni koje vrše prekršajni sudovi. Tako u 2020. godini prekršajni sudovi su po Zakonu za sprečavanje korupcije imali određenu vrstu naplata, ali najveći deo se odnosio na političke aktivnosti. Tako da je najviše posla imao naravno sud u Beogradu, zatim nešto malo manje u Valjevu, Užicu, Novom Sadu i Subotici.

Prihodi koji su od tih naknada bili su u iznosu od 2,5 miliona, dva miliona 531 hiljadu, a onaj deo koji se odnosi na deo edukacije kada su u pitanju lobisti treba reći da je 65 polaznika završilo tu obuku i prihod Agenciji je bio direktan od 2925.000 dinara.

Ono što bitno za današnje uslove, mi smo pričali o 2020. godini, ali je na Odboru nas dosta interesovalo šta se dešava sa aktivnostima same Agencije, jer imamo najavu predstojećeg referenduma. Stvoreni su svi uslovi da se sprovede i referendumska kampanja i transparentnost kod samog postupka i procesa da kada govorimo uopšte o zakonima koji su interesantni, mislim i za civilno društvo, jer mi smo i dobili u pisanoj formi određena pitanja od Transparentnosti Srbije koja je jedna od nevladinih organizacija u Nacionalnom konventu koja je zainteresovana za određena zakonska rešenja kada su u pitanju Zakon o finansiranju političkih aktivnosti i to je ono što smo dobili, decidne odgovore da sve preporuke ODIR-a su prihvaćene 100%, da su što se tiče uopšte propisanih prekršajnih mera koje se odnose za prekršaje u samim aktivnostima definisane mnogo detaljnije i onaj deo koji je nama vrlo interesantan, a to je kada su u pitanju grupe građana koji izlaze na izbore. Sada je detaljnije definisan njihov proces rada, pogotovo što smo imali loše primere ovde u Skupštini. Podsetiću vas da su određene grupe građana ušle u Skupštinu kao narodne poslanice, a onda su se ovde ponašali kao potpuni pojedinci i onaj ko je prvi na listi te grupe građana u tom finansijskom smislu je prihodovao na svoj lični račun te grupe građana finansijska sredstva iz budžeta. Država nije imala mehanizme da to na određeni način spreči, osim što je mogla da kontroliše kroz poreske organe i izveštaje.

Tako da je dobro što su mnoge stvari detaljno definisane sada zakonom i ono šgo je bilo za nas najvažnije, to je javna rasprava kada su u pitanju zakoni o finansiranju političkih aktivnosti, određene dopune i javna slušanja. Deo je završen 14. decembra, poslati su Ministarstvu finansija na razmatranje i sada se čeka Ministarstvo finansija da da svoje određeno mišljenje i svoja rešenja.

Kada je u pitanju dopuna Zakona o lobiranju i taj deo registra, to je isto bilo jedno od pitanja civilnog društva i tu je u određenom delu Agencija izašla sa svojim predlozima i onaj deo, rizici koji se odnose na sam deo korupcije kada su u pitanju javne nabavke. Znamo da inače Transparentnost kao nevladina organizacija prati i rad Odbora za finansije i zakone koji su iz te oblasti, otprilike stavlja fokus upravo na javne nabavke.

Smatramo da je i taj deo što se tiče zakonskih rešenja, s obzirom da postoji kancelarija, Komisija za zaštitu ponuđača u postupcima javnih nabavki, odbor, eksterna revizija, interna revizija, mislimo da i Agencija u tom delu ima svoje učešće, da su dosta ti mehanizmi razvijeni. Sada, naravno, uvek za to postoje bolja rešenja, ali mi želimo da vidimo i te rezultate, na kraju krajeva, koja su data u novim rešenjima, i smatramo da je za sada ovo sve jako dobro uređeno.

Mislim da je Agencija u svom radu sada dobila znatno pojačanje kroz drugi stepen, kroz veće, koje donosi određene odluke, potpuno jedan moderan način funkcionisanja što se tiče Agencije, s tim što, reći ću vam da, verovatno sve kolege ovde će se složiti, nekako uvek je najveći fokus na poslanicima. Mi nemamo problem sa tim, ali na kraju krajeva, želimo da i drugi funkcioneri tog tipa, kao što su lokalni funkcioneri, funkcioneri u izvršnoj vlasti, tog nižeg ranga, budu uvek u istom svetlu i rangu kao što su i poslanici, jer na kraju krajeva, što veća transparentnost u društvu kada je u pitanju sprečavanje korupcije, smatramo da donosi napretku društva.

Mislim da se tu slažemo sa Agencijom da jednostavno veće kontrole sa većim obuhvatom svih činilaca u društvu donosi zaista napretku društva. Stoga smo mi usvojili Predlog zaključka kojim smo prihvatili Izveštaj za 2020. godinu Agencije za sprečavanje korupcije, i smatramo da pozivamo narodne poslanike naravno, da takođe prihvate predlog zaključka Odbora. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, kolege poslanici, da bi građani Srbije znali zbog čega je sala polu prazna, mi jednostavno smo morali kao narodni poslanici da uzmemo učešće na komemoraciji povodom smrti zamenika generalnog sekretara, gospodina Branka Marinkovića. Možda ministri nisu znali.

To nije stvar nepoštovanja što nismo ovde, već jednostavno smo hteli da i porodici lično izjavimo saučešće. U stvari, ono što pokazuje tu podršku, koliko smo u stvari bili vezani za rad mnogih ljudi, pa očito i za Branka Marinkovića, i kao čoveka i kao službenika ove Skupštine bez kojeg jednostavno rad Skupštine, i službe, a i nas narodnih poslanika, je mnogo lakše funkcionisao dok je bio živ.

Naravno, život mora da ide dalje i mi kao predlagači, moja koleginica Katarina Rakić i ja ovde smo između male sale i ove velike, došli ovde na sednicu da nastavimo svoj rad po dnevnom redu. Današnji dnevni red u okviru ove sednice su i tri finansijska izveštaja institucija koje su u nadležnosti rada Narodne skupštine Srbije, to je Komisija za hartije od vrednosti, to je REM i to je Agencija za energetiku.

Mi svake godine razmatramo izveštaje njihove finansijske planove za sledeću godinu, zato što oni nisu u okviru rada svojih planova, u okviru budžeta Republike Srbije u smislu poštovanja odluka koje donosi Ministarstvo finansija za njih, već zbog svojih nadležnosti koje su definisane u okviru rada Narodne skupštine i rada koji je definisan zakonima kojima su osnovani. Znači, mi finansijske izveštaje razmatramo ovde u plenumu.

Kada govorimo i o Komisiji za hartije od vrednosti, mi smo prošle nedelje i razmatrali novi Zakon o tržištu kapitala koji je praktično usklađen sa 11 direktiva EU. Ono što smo imali danas prilike, u stvari razmatrali pre donošenja tog zakona, to je da izmene i dopune plana za ovu godinu su usledile upravo zbog mnogih troškova koji su usledile u toku same godine, a plan na osnovu koga je pravljen za sledeću godinu je pravljen upravo na osnovu novih zakonskih rešenja i novih nadležnosti koje treba komisija da radi.

Kada govorimo o izmenama plana, treba reći da je samo došlo do izmena u određenim stavkama u iznosu od 659 hiljada dinara, to je zbog toga što su mnoge PTT usluge poskupele i zato što su imali odlazak ljudi u penziju i zbog toga što imaju povećane troškove u tom delu. Tako da je ta izmena od 659 hiljada, ali i dalje će Komisija u ovoj godini ostvariti projektovanu dobit od milion i šezdeset hiljada dinara.

Kada govorimo o Finansijskom planu za 2022. godinu, prema novom zakonu kojima treba da se uspostavi naravno i funkcionisanje beogradske berze na jedan potpuno nov način s obzirom da imamo i promenu strukture u smislu saradnje i sa Grčkom i sa Kiprom i sa Severnom Makedonijom. Samim tim prihodu u 2022. godini će biti mnogo veći i samim tim fokus će biti na radu sa domaćim investitorima, motivacijom i stabilnosti kada je u pitanju tržište kapitala. Rashodi su povećani za gotovo 1,60, kao i prihodi, naravno, 1,67%, to je dva miliona dinara.

Zatim, plate nisu povećavane, nisu projektovane za sledeću godinu, ali su javne nabavke ukalkulisane upravo zbog toga što mnoga tehnička rešenja i tehničko opremanje mora da ide u mnogo većem procentu, upravo zbog toga što ulaganja će biti za javne registre u iznosu od 5,2 miliona dinara, i ta ulaganja upravo govore da registri prema novim zakonskim rešenjima tek treba da se uspostave.

To su registar za javna društva, zatim, registar pravnih i fizičkih lica kojima je odobre status kvalifikovanih investitora, zatim, oduzetih dozvola za rad, s obzirom da znate da postoje nadležnosti ove Komisije, kada su u pitanju revizorske kuće, zatim, određeni kvalifikovani ljudi koji se bave tržištem kapitala, brokerske kuće za obavljanje brokerskih portfolija menadžera, kao i da se vodi registar za uređenje investicionih fondova, kao i za deo koji se odnosi na Zakon za preuzimanje akcionarskih društava.

Prema tome, vidite da dosta toga kada je u pitanju sama berza hartija od vrednosti, mi danas pričamo i o budućnosti za trgovinu tokenima kao jedan deo kripto valuta u saradnji sa Ministarstvom finansija. Prošle godine smo imali i usvajanje Zakona o digitalnoj imovini. Znači, pratimo nove trendove, i Komisija kao jedna od institucija koja je aktivno učestvovala u izradi mnogih tih zakona, dobila je i nove nadležnosti, i obavezna je da prati kroz svoje registre poslovanje na tržištu kapitala.

Kada govorimo o REM-u za nas je najinteresantnije da je usvojen plan 1. novembra 2021. godine, i da po tome i po zakonima, koji su doneseni, regulatorna tela za elektronske medije za 2022. godinu ima u svom registru 652 pružaoca medijskih usluga. Njihovo finansiranje ide na osnovu naknade od prihoda koje im je dato.

Ono što je važno reći da sav onaj višak prihoda koji jednostavno nije u funkciji rashoda REM se uplaćuje u budžet Republike Srbije. Ono što smo mi na Odboru čuli, što je od velikog značaja a to je da je budžet od 2012. do danas, uplaćeno od strane ove institucije 1,4 milijarde dinara. Plan koji je napravljen za sledeću godinu napravljen na osnovu indikatora koji je projektovala i NBS i Vlada Republike Srbije kroz Ministarstvo finansija.

Znači, za sledeću godinu rast BDP projektovan na 4,5%. Tri procenta deficita i onaj deo koji se odnosi na prosečnu vrednost inflacije od 3,7%, koji je NBS stavila.

Treba reći da je smanjena naknada za ovu delatnost od 25%, da su veći prihodi, odnosno, rashodi za 7% planirani za sledeću godinu, i da oni iznose ukupno 335.834.560,00 dinara.

Ti troškovi regulacije 80% idu od TV naknada, zatim, od naknada za radio 6% i od kablovskih operatera 14%. To imate u izveštaju na strani 14, lepo prikazano. Koji je to broj pružaoca usluga, kada su u pitanju sami korisnici koji plaćaju ovu naknadu.

Treći plan finansijski za 2022. godinu je Agencija za energetiku. Prema svojim nadležnostima prihode koje ubira su od licenci.

Znači, ona u svojoj nadležnostima ima regulacije cene energenata, zatim licenciranje, sertifikaciju onih koji obavljaju ovu delatnosti, zatim, nadzor nad tržištem energenata, zatim, rešavanje po žalbama, znači u drugom stepenu, i onaj deo koji se odnosi na međunarodnu saradnju, kao aktivni učesnici u radu sa Energetskom zajednicom.

Prihodi i rashodi su u istom obimu od 235.610.000,00 dinara koji idu naravno, od regulatornih naknada je 88%, ovih prihoda, ostalo su licence, kao i refundiranje određenih donacija koje imaju sa međunarodnim organizacijama.

Kada pričamo o rashodima najveći deo se odnosi na zarade, zatim, na usluge koje se odnose na zakup poslovnog prostora, koji smo inače pokušavali da rešimo kao i za REM sa Direkcijom za imovinu, međutim, nije došlo do rešavanja ovih problema koje oni imaju, s obzirom da imaju zakupe iz prošlih godina i plaćaju sa privatnim kompanijama.

Ono što je najvažnije reći, da rashodi su usklađeni takođe sa parametrima koje je dala NBS, kada je u pitanju inflacija, 76% su zarade, a jedan deo koji se odnosi na najveći deo je 8% na zakup, zatim deo koji se odnosi na određene usluge, i deo koji se odnosi na finansiranje projekata iz IPA iz 2018. godine, koji takođe treba da obezbedi digitalizaciju sistema i uvođenje softvera za praćenje dozvola odnosno sertifikata.

Treba reći na kraju, ono što je najvažnije, a to građani najbolje znaju kada je u pitanju Agencija za energetiku, rešavaju pitanja po žalbama, kada su u pitanju priključci i za gas, i za električnu energiju, oni ne mogu da daju prema svojim nadležnostima određena mišljenja, ali mogu da rešavaju probleme kada su u pitanju priključci korisnika, jer oni imaju pravo da se žale kao građani drugom stepenu, a taj drugi stepen je Agencija za energetiku i tu svi građani znaju koji se problemi javljaju, a to je sam problem ozakonjenja, zatim tehničkih kapaciteta, rokovi i deo koji se odnosi na ćutanje administracije.

Znači dobro je da postoje agencije i institucije koje su u nadležnosti rada Skupštine, jer upravo je taj kontakt sa građanima, jako bitan, kao što i mi narodni poslanici rešavamo mnoge probleme građana, da postoje institucije koje imaju direktan kontakt sa građanima, koje u datim okolnostima zaista ne mogu javna preduzeća da reše, na direktan način, onda postoje mogućnosti i taj institut žalbe građana u drugom stepenu, koji jednostavno mogu da pomognu i na kraju krajeva da na jedan transparentan način, ukažu koji su problemi koji se javljaju kod mnogih korisnika, a da na određeni način i mi možemo u budućnosti da reagujemo, kada je donošenje izmena i dopuna zakona, ili novih zakonskih rešenja da bi na kraju krajeva olakšali život građanima.

Prema tome, ove tri institucije danas koje imaju predlog finansijskih planova, Ustava Republike Srbije stvari treba i sledeće godine da pokažu da Srbija ide napred, u mnogim oblastima, kao što je tržište kapitala, kao što su i medijske usluge, kao što je i energetika, i treba na određeni način da prate rast i razvoj Srbije u svim segmentima društva, kada je u pitanju i ekonomija i digitalizacija Srbije, i treba na kraju krajeva da idu u korak sa potrebama građana, upravo zbog budućnosti koja treba da nam donese i prevazilaženjem mnogih problema i izazova koji, vidite da svake godine imamo u različitim oblastima, ali i da napredujemo kao država, bez obzira na sve te izazove.

Zbog toga, u danu za glasanje, smatramo da treba podržati ove predloge. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, kolege poslanici, mi smo na Odboru razmatrali ove Predloge zakona i sporazuma sa velikim zadovoljstvom zato što kada govorimo o novom Zakonu o tržištu kapitala, onda ću vas podsetiti da smo pre par dana imali prilike ovde da izaberemo nov saziv članova Saveta Komisije za HOV i novog, odnosno starog predsednika i na odborima kada smo imali sednice gde oni izveštavaju o svom radu i naravno o svom finansijskom planu, svesni smo toga da Komisija za HOV koja je bila 2012. godine više nije uopšte ista 2021. godine prvo zato što je dobila mnoge nove nadležnosti.

Drugo, način na koji funkcioniše uopšte u saradnji sa svojim komitentima i korisnicima njihovih usluga, obavlja se na potpuno jedan moderan način na koji je usklađen očito, sa evropskim standardima.

Ovo što je moja koleginica, predsednica Odbora za evropske integracije rekla, oni su se svojim radom bez obzira što je tek danas došao na red novi Zakon o tržištu kapitala, već primenjivali određen evropske direktive i procese i time u stvari, na jedan prirodan način došli do toga da ovakav zakon, koji je inače radila radna grupa u saradnji sa svim privrednim subjektima, sa korisnicima tržišta kapitala, sa NBS Komisija izradila je jedan ovakav predlog naravno u saradnji sa Ministarstvom finansija i kao takav mi ga danas imamo na dnevnom redu.

Da vas podsetim da je prvi Zakon donesen 2011. godine i posle toga pretrpeo mnoge promene i očito je bilo potrebe za time, ali u stvari osnovni cilj je da se obezbedi veće poverenje kod investitora da ulažu na tržištu kapitala kad je u pitanju Republika Srbija, ali samim tim i da se podigne berza na jedan viši nivo, onaj nivo za koji su stalno govorili i predstavnici komisije i uopšte korisnici berze da je tzv. plitka berza, odnosno da ne postoje velike transakcije uz pomoć kojih bi na određeni način se pospešio taj promet tržišta kapitala i uspostavila određena berza kada su u pitanju hartije od vrednosti.

U međuvremenu naravno vi ste predložili nov Zakon o digitalnoj imovini. Naravno, pratite nove trendove i samim tim i Komisija za hartije od vrednosti je dobila nove nadležnosti u tom delu kad pričamo o zakonima o reviziji, zakonima o računovodstvu. Ono što su u stvari ciljevi ovog zakona da se poveća zaštita investitora, da se obezbedi kvalitetniji tržišni materijal, da se smanje troškovi kapitala kada je u pitanju pristup uopšte kapitalu, da se olakšaju i podsticaji za inovacije koji se javljaju na tržištu kapitala. Mi smo i juče imali jedan zakon koji se odnosi na inovacije. Sve više softverskih firmi, kompanija ulaze u taj sektor kada je u pitanju bankarski sistem, kada je u pitanju protok roba i usluga. Na jedan potpuno nov način funkcioniše i to tržište kapitala i hartija od vrednosti.

Kao što vidite, Srbija usaglašava svoje odredbe sa evropskim direktivama i poglavljima za koje mislim ni jedna druga zemlja u regionu ne ide tom brzinom. Kao priznanje tome je i MMF koji je odobrio praktično prvu fazu, odnosno dali svoj zaključak u izveštaju da je Srbija posvećena sprovođenju reformi koje treba da idu još brže i taj put kojim ide pozdravljen je od strane MMF. Srbija pored visokih stopa rasta u ovoj godini sledeće godine zaista je priznato da ono što planiramo da nastavimo sa rastom od 4,5% i smanjenim deficitom od 3% pokazuje se i kroz ove sporazume koje imamo danas na dnevnom redu, pogotovo kada govorimo o kineskoj banci, o kreditu koji iznosi 134 miliona i 300 hiljada evra. To je 85% učešće kineske banke u različitim infrastrukturnim projektima, čuli smo od ministra, onih 15% naravno Srbija učestvuje u različitim projektima, pogotovo za ovaj deo autoputa koji se odnosi na deonicu Iverak-Lajkovac, koja je u stvari veza između dva autoputa. Mislim da je to od velikog značaja što pokazujemo da spajamo i istok i zapad i sever i jug u koridorima. Zbog toga danas kažemo da 10 autoputeva radimo trenutno u Srbiji.

Ono što je za nas bilo važno kao članove Odbora to je da uslovi kredita su povoljni i da ono što je najvažnije da je četiri godine od 15 godina grejs period ovog kredita, da je za ne povučena sredstva čak vrlo mala naplata, odnosno stopa od 0,5%, da je tromesečno plaćanje i da je izdata obavezna polisa od 9,5 miliona evra.

Što se tiče sporazuma koje Banka Saveta Evrope dala, mislim da je od izuzetnog značaja kada govorimo o univerzitetskoj infrastrukturi.

Praktično, poslednjih 50 godina nije urađeno ovako nešto novo, 95 miliona ulažemo u univerzitetsku infrastrukturu, šest podprojekata, 90.600 kvadrata će se izgraditi, rekonstruisati za 13.000 studenata, odnosno za korišćenje preko 100.000 studenata šest institucija koje su od velikog značaja. Ministarstvo prosvete bi trebalo zajedno sa Ministarstvom finansija da opredeli još 60 miliona evra. Ono što je važno da taj kredit naravno ima pet godina grejs period za 20 godina otplate da ide u dve tranše i od ove godine do 2026. godine ćemo ići u realizaciju.

Znači, svi su obuhvaćeni i fakultet, Muzička akademija, zatim, Likovna akademija, kampus tehničkih nauka, mislimo da je obuhvaćeno sve ono što Ministarstvo prosvete i nauke treba da pokaže da je Srbija toliko napredovala da jednostavno pored ove zdravstvene infrastrukture, koju smo najvećim delom uradili za vreme pandemije sada dolazi vreme kada zaista treba da se opredelimo brzom rastu i razvoju i inovacijama Srbije i primeni toj i obuci naših kadrova i ono što mislimo je da niste zaobišli ni kulturu, ni tehničke nauke, čak ni Biološki fakultet, ni Hemijski fakultet, što pokazuje da ste sve oblasti kada je u pitanju obrazovanje obuhvatili ovom garancijom kredita.

Mislim da Srbija zaista ide dobrim putem kada vidite današnji predlog dnevnog reda. Zbog toga Odbor za finansije poziva sve poslanike da glasaju za ove predloge. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovana ministarko Atanacković, kolege poslanici, ja sam danas kod Izveštaja Odbora za finansije govorila o tome koliko je u stvari Srbija napredovala donošenjem mnogih zakonskih rešenja koja su išla u prilog tome da Srbija otvara određena poglavlja, pogotovo kad su u pitanju finansijske usluge.

Kada govorimo o tome da Komisija za hartije od vrednosti, inače je u nadležnosti rada Skupštine Srbije, mi smo pre nekoliko dana imali izbor novog saziva, odnosno članove Saveta i predsednika Komisije za hartije od vrednosti.

Mi smo u proteklom radu Skupštine Srbije izabrali Komisiju za hartije od vrednosti, sa starim predsednikom, odnosno koji je obavljao funkciju proteklih pet godina i u tih pet godina imali smo prilike kroz izveštaje da čujemo koliko su napori, u stvari, bili, ne samo Komisije za hartije od vrednosti, već i Ministarstva finansija i, na kraju krajeva, svih učesnika na tržištu kapitala, da dođu do toga da urade jedno novo zakonsko rešenje koje će biti u skladu sa evropskim direktivama, sa poglavljima 6 i 9, koja su jako interesantna kada su u pitanju finansijske usluge i koje će dati jedno potpuno poverenje investitorima koji dolaze ovde da funkcionišu na tržištu kapitala.

Zato je ovakvo rešenje koje danas imamo u stvari jedan plod mukotrpnog rada svih relevantnih subjekata u društvu, da ne kažem o tome da ponovim da je radna grupa u sastavu ne samo komisije i Ministarstva finansija, već i Narodne banke Srbije, svih korisnika na tržištu kapitala, privrede, Privredne komore Srbije, uradila ovakav jedan predlog rešenja i predlog zakona.

Razlozi zbog kojih u stvari mi danas ovde pričamo o ovom zakonu su pre svega da se osigura zaštita svih učesnika na tržištu kapitala, da se obezbedi kvalitetni tržišni materijal, kako oni kažu, jer ono sa čim trgujete treba zaista da ima određenu svoju težinu i vrednost, zatim da se smanje troškovi kada je u pitanju mogućnost pristupa tržištu kapitala i onaj deo koji se odnosi na podsticanje inovacija.

Mi se danas nalazimo u eri tzv. Četvrte industrijske revolucije, u eri digitalizacije i sve ono što danas, recimo, rade savremene berze, treba da rade naravno i Beogradska berza, potpuno u novom ruhu. Zbog toga smatramo da bi to privuklo mnoge investitore koji možda danas neće imati prilike da učestvuju na nekim drugim berzama.

Mi smo usvojili kao država i taj novi Zakon o digitalnoj imovini pre godinu dana, ja ću vas podsetiti, to je ovde u Narodnoj skupštini bio jedan od novih reformskih zakona i zbog toga trgovanje hartijama od vrednosti na berzi neće biti i jedino, već će to biti i tokeni, koji su praktično delovi u protoku i funkcionisanju i trgovini kripto valutama. Tokeni će biti sposobni i funkcionalni za otvaranje novih malih i srednjih preduzeća i biće predmet i osnivački akti koji će moći u stvari kroz osnivačke akte da budu imovina samih preduzeća koja se otvaraju i novi vid investiranja, na kraju krajeva, kao i otvaranje novih radnih mesta.

Mi smo imali prilike od premijerke da čujemo pre nekoliko dana da je praktično izvoz, onaj koji se odnosi na Republiku Srbiju, gotovo, kada govorimo o IT sektoru, prešao jednu i po milijardu evra, što je nadmašilo praktično iznos kada govorimo o poljoprivrednim proizvodima.

Znači, era digitalizacije je već ovde danas i već predstavlja u stvari veliki korak za sutra i to je ono što nas u stvari raduje i pokazatelj toga koliko Srbija stvarno daleko ide u korak sa razvijenim ekonomijama sveta, da ne kažem o tome kad pogledate makro-ekonomske pokazatelje na kraju ove godine, da ćemo mi biti zaista u vrhu kada pričamo o ekonomskom rastu i razvoju godine posle godine pandemije koja je bukvalno ekonomije najrazvijenijih zemalja EU pokosila.

To je ono što mi sada iz jedne ekonomske krize koja je nastupila prošle godine ulazimo gotovo u energetsku krizu i sa čim se Srbija jako dobro nosi. To je pokazala i kada je u pitanju bila pandemija Kovid - 19, to pokazuje i kada je u pitanju energetska kriza.

Danas je Srbija na istorijskom minimumu pokazala da svet u stvari negde zaista funkcioniše na tržištu jedne zaista velike konkurencije u kojoj Srbija negde nalazi svoje mesto i zaista sprovodi politiku očuvanja i državnih i nacionalnih interesa, ali i ekonomske stabilnosti. To je jako važno.

Kad pričamo o Zakonu o tržištu kapitala, mislim da je to najvažnije, da mi investitorima zaista možemo da ponudimo ekonomsku, bezbednosnu stabilnost, a sada pričamo i o energetskoj stabilnosti. Zašto? Zato što danas vam je cena gasa na svetskom tržištu na istorijskom maksimumu. Iznosi 2.120 dolara za hiljadu kubika, što je gotovo duplo više nego pre nedelju i po dana, kada je nemačka nova Vlada saopštila da neće koristiti „Severni tok 2“ za dotok gasa zbog toga što ima određene probleme sa Ruskom Federacijom i "Gaspromom" koji neće da, jednostavno, registruje kompaniju u Nemačkoj, koja je navikla da funkcioniše na određeni način. Zbog toga je Ruska Federacija preusmerila svoje kapacitete na drugi način i zbog toga, zbog takvih političkih odluka, vi imate skok cene energenata na svetskom tržištu. Da ne kažemo da su kapaciteti nuklearnih centrala u Francuskoj zaustavili svoj rad i zbog toga imate i poremećaj cena električne energije.

Znači, ono što je nekada bilo 110 evra za megavat-čas, danas već dostiže cenu od 400 evra za megavat-čas, što pokazuje da građani Nemačke i Francuske će plaćati skuplju struju i pitanje je da li će imati dotok gasa, da li će moći da se greju na onaj način kao što to rade građani Srbije zato što građani Srbije, danas treba da kažemo, plaćaju istu cenu električne energije, istu cenu gasa kao što su plaćali pre nekoliko meseci.

Znači, Republika Srbija je dovoljno ekonomski stabilna da može da pokrije ove ekonomske udare koje, naravno, doživljavaju sve države i u regionu, u EU i u svetu, zbog energetske krize. To je rezultat upravo rada i Aleksandra Vučića i Vlade Republike Srbije, koji zaista svakim danom pokušava da se bori sa izazovima na krajnje ekonomski održiv način koji treba da obezbedi građanima zaista stabilnost u smislu energenata, ali i stabilnost ekonomku u smislu planiranja života kada su plate i penzije u pitanju, kada je program Srbija 2025 na tom putu rasta standarda građana, da od toga nikada nećemo odustati.

Predlog zakona o tržištu kapitala govori upravo o tome da su predmet uređivanja finansijski instrumenti, da tim finansijskim instrumentima zakonito dajemo način na koji se funkcioniše na tržištu kapitala, valuta, kao i dematerijalni finansijski instrumenti takođe mogu biti određeni elementi.

Definiše se založno pravo kad su u pitanju finansijski instrumenti. Sada ono što je novo, uvodi se nov princip funkcionisanja poslovanja preko Centralnog registra hartija od vrednosti, da uslovi za javnu ponudu kad su u pitanju hartije od vrednosti uključuju i trgovanje na regulisanom tržištu.

Zatim, deo koji se odnosi na obelodanjivanje, uvodi se taj vid kompletne transparentnosti kada je u pitanju uopšte obaveza izveštavanja izdavaoca kad su javna društva u pitanju.

Organizator tržišta, regulisano tržište to je ono što država mora, a zaista je obezbedila ovim zakonom, da svi oni koji to treba da rade, trgovačke platforme, trgovačke platforme u Republici Srbiji, jednostavno se obuhvataju kompletne inovacije koje su na tržištima kapitala svih razvijenih država i Evrope, s obzirom da smo usvojili i te direktive. Znači, način na koji regulišemo to tržište.

Zatim, uslove za dostavu podataka. To je nešto novo što se uvodi. Znači, pre svega, ta transparentnost. Uvođenjem veće transparentnosti smanjujete praktično deo koji se odnosi na podatke koji su možda do juče bili deo nekih skrivenih finansijera na tržištu kapitala. Tako da je to nešto jako pozitivno, pogotovo kad su u pitanju investiciona društva.

Zakon detaljno uređuje i davanje dozvola i obavljanje delatnosti. Zakon daje visok stepen profesionalizacije, transparentnost na mestu trgovanja, posrednike na tržištu definiše i radi onaj najvažniji deo koji mislimo da do sada nije bio toliko strogo definisan, to je zaštita malih investitora, kroz Fond za zaštitu investitora. Praktično, država ovde zaista štiti podjednako i velike i male.

Znate da su uvek veliki imali uvek više uspeha na berzama kad je u pitanju ovo i onaj deo zloupotreba na tržištu, svi mehanizmi su kroz ovaj zakon dati, da bi se jednostavno zaštitili investitori od bilo koje vrste zloupotrebe.

Na kraju, ovaj zakon u svojim prelaznim i završnim odredbama pokazuje da će se primenjivati, imati punu primenu za godinu dana, ali da je važno da u roku od šest meseci komisija mora da donese svoje podzakonske akte i da jednostavno mora da se uskladi, a da brokersko-liderska društva i ovlašćene banke će svoj posao obavljati po starom zakonu dok ne bude došla primena novog zakona, a da za devet meseci mora da se uskladi kompletno rad svih učesnika na tržištu kapitala.

Znači, ovaj zakon je pokazao, jednostavno, da je Srbija u mnogim segmentima već članica EU, iako mi to formalno nismo. Zbog toga mislim da je opravdana saradnja između kompanija zemalja EU preko 67%, zato što zemlje članice EU i njihove kompanije u stvari žele da sarađuju sa Srbijom, jer im je to već poznat model i princip na kojem one funkcionišu, a s obzirom da je naše tržište postalo sve interesantnije, jer mi sarađujemo i sa istokom i sa zapadom, jednostavno, je u stvari pokazatelj koliko je Srbija zaista napredovala u svakom segmentu.

Kad vi vidite ove sporazume koje mi danas ratifikujemo i kad vidite šta smo sve uradili uz pomoć saradnje sa kineskim partnerima i kada vidite koliko toga je i u kojim sve oblastima, kada je u pitanju infrastruktura, urađeno i koliko sad u stvari povezujemo koridore E763 sa E70, sa određenim deonicama puta, Iverak – Lajkovac od 18,3 kilometra, i kada danas kažemo da mi imamo 10 auto-puteva koje radimo, u stvari pokazujemo kojom brzinom mi idemo u svom rastu i razvoju. To investitori prepoznaju i zbog toga najviše i dolaze.

Ali, nismo se mi okrenuli samo infrastrukturi. Mi u stvari tom infrastrukturom stvaramo dobre osnove i ekonomske osnove da mi ono što možemo da razvijamo, to su ta tzv. neprofitne segmente u društvu, to je kultura, to je zdravstvo, to je obrazovanje, mi ulažemo u infrastrukturu. U zdravstvenu infrastrukturu smo ulagali prošle godine i ulagaćemo i ove, ali ovim sporazumom sa Bankom Saveta Evrope u iznosu od 95 miliona evra koje je Banka Saveta Evrope odobrila i 60 miliona koje će država Srbija kroz Ministarstvo prosvete uložiti, 155,5 miliona evra, mi ćemo šest velikih institucija koje su deo Univerziteta u Beogradu, potpuno rekonstruisati, obezbediti za novih 13.000 studenata kapacitete, a inače, unaprediti rad za 100.000 studenata Beogradskog univerziteta, koji će po prvi put posle 50 godina imati potpuno nove smeštajne kapacitete, a i naravno, fakultete u kojima će raditi po jednom novom modelu funkcionisanja, kakvi su viđeni u razvijenim zemljama EU, gde studiraju i naša deca iz Srbije i mi sada pokazujemo kao država da možemo da se nosimo sa najrazvijenijim univerzitetima i fakultetima u državama u kojima su do juče naša deca studirala.

Veliki je značaj toga da se mnoga deca koja su studirala na tim fakultetima vraćaju u Srbiju i da pokazuju želju da rade u svojoj zemlji i sa završenim tim fakultetima, ali i sa time da nastave obrazovanje ovde u Srbiji, zato što kompanije koje su došle ovde da rade, zajedno sa univerzitetima ovde u Srbiji, i beogradski i novosadski i niški i kragujevački, jednostavno, imaju otvorena nova radna mesta za završene studente.

Tehničke nauke su pokazale da su nosilac tog razvoja. Naravno, društveno-humanističke nauke se nose sa tim tehničkim razvojem i oni inoviraju svoj način funkcionisanja. Tih 90.600 kvadrata, koji će biti rekonstruisani kroz učešće ovog kredita Saveta Evrope, u stvari, pokazuje jedno poverenje ove institucije, međunarodne, da zaista ta sredstva koja ćemo uložiti u ovo, će dati višestruke benefite razvoja Srbije.

Mislim da je to pokazatelj da Srbija ide dobrim putem. To smo dobili i kao priznanje na osnovu zadnjeg izveštaja MMF-a. To je ono čime Srbija treba da se ponosi.

Ulazimo možda u nove izazove kada je u pitanju ekonomija, kada je u pitanju energetika, ali očito rezultati pokazuju da možemo da se nosimo sa svakim vidom izazova. Mislim da je to od velikog značaja, da je to pokazatelj da politika Aleksandra Vučića i Vlade Republike Srbije je zaista dobitna kombinacija, da građani Srbije ne treba da brinu kada dolaze velike krize, jer ono sve što delimo sa građanima Srbije, i dobro i zlo, opet na kraju mislim da pobeđuje u smislu toga da idemo napred i da u svakom danu zaista mislimo o budućnosti naše dece.

Zato ćemo u danu za glasanje podržati ove predloge. Hvala.

Zahvaljujem.

Uvažena predsedavajuća, poštovani gospodine Pantiću, kolege poslanici, mi na današnjoj sednici imamo tačku dnevnog reda, a to je – Predlog za izbor člana Saveta guvernera Narodne banke Srbije.

Sednica Odbora za finansije, budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava je 25. novembra 2021. godine, donela Odluku na osnovu predloga poslaničkih grupa da se za člana Saveta guvernera izabere gospodin Stojan Stamenković koji, inače i vrši ovu funkciju u prethodnom sazivu.

Ono što želimo da kažemo uopšte, i mislim da će svi članovi u svojoj diskusiji danas apostrofirati, to je da nam je izuzetno zadovoljstvo što takvog čoveka prvo Srbija ima, drugo što Narodna banka Srbije zaista drži jedan kontinuitet rada kada je u pitanju izbor članova Saveta guvernera, upravo zbog toga što u najtežim trenucima kada je Srbija trebala da donosi vrlo važne odluke u saradnji i sa Vladom Srbije i sa predsednikom države ispred Narodne banke Srbije su, zaista bili ljudi od najvećeg integriteta i najvećeg iskustva koji ima.

Gospodin Stojan Stamenković je izuzetno iskusan ekonomista, koji gotovo od sedamdesetih godina prati, uopšte temu kada je u pitanju ne samo oblast Narodne banke Srbije, već uopšte makroekonomska analiza i makroekonomske projekcije kada su u pitanju finansije, ne samo Srbije, nego u onom vremenu i stare Jugoslavije.

Izuzetna nam je čast bila da razgovaramo sa takvim čovekom zato što smo mnogo toga imali da naučimo, jer očito je Srbija bila u istorijskim trenucima više puta u prilici da donosi vrlo važne odluke koje su u stvari odluke za budućnost naše dece.

Kada govorimo o tome koliko je važno da postoje ljudi od integriteta koji će donositi takve odluke i savetovati, na kraju krajeva, najviše institucije u ovoj državi po ovoj temi, onda treba reći da ono što smo imali prilike od njega da čujemo, a to je da po prvi put sada MMF više ne zove gospodina Stamenkovića da isključivo on učestvuje i prisustvuje pregovorima Srbija sa MMF, je u stvari pokazatelj, to je i on naveo, da Srbija ide dobrim smerom, da po prvi put sada imamo ovakvog guvernera koji zaista je u uskoj saradnji i sa Vladom Srbije i sa predsednikom države, da sve odluke koje se donose donose se na osnovu konsenzusa svih političkih faktora u ovoj državi, ali i konsenzusa sa međunarodnim institucijama, jer smo uspostavili taj odnos poverenja između međunarodnih institucija kad su u pitanju finansije i institucija Republike Srbije.

To je za nas, u stvari bio pokazatelj da problemi o kojima pričamo i danas i koje smo negde predosetili da će se desiti u ovo vreme kada smo razgovarali 25. novembra smo dobili odgovore od gospodina Stamenkovića na Odboru.

Reći ću vam pre nego što kažem o svemu smo sve govorili, a kad je u pitanju inflacija, kad je u pitanju makroekonomski pokazatelj u budućnosti i u vreme ove krize, i šta je pandemija donela, a šta donosi energetska kriza, pre toga smo imali prilike da čujemo gospodina Stamenkovića da tim kojim on učestvuje, a to je Savet guvernera, koji zajedno sa guvernerom Narodne banke donosi određene odluke je efikasan, kvalitetan, stručan i da ono što je viđenje ovog člana saveta, to je da ne sumnja da u vremenima koja dolaze, koja su krizna da će se donositi uvek najodgovornije i najbolje odluke.

To je ono što je za nas najvažnije, da Srbija ne može da bude gubitnik, da se stvorila takva osnova koja pokazuje da sve odluke koje donosimo, donosimo konsenzusom i da sve odluke koje donosimo su u interesu građana Srbije i u interesu države Republike Srbije i da su interesu naše budućnosti.

Ono što želim da vam kažem jeste da od 2012. godine gospodin Stamenković učestvuje u donošenju različitih akata koje govore, uopšte, rade analize, istraživanje i scenarije mogućih kriza, ali ono što je važno je da u svojim radovima u kojima je od 70-ih godina po danas učestvovao jedan od najznačajnijih, to je da je u grupi ekonomista koje je radio zajedno sa USAID-om, FREN-om i MAT-om, govorio da postoji postkrizni model ekonomskog rasta i razvoja Srbije od 2011. do 2020. godine.

Znači, aktivno je učestvovao kao član Saveta guvernera upravo u podizanju ekonomije Srbije od onoga trenutka kada je Srbija pala na najniže grane, kada je 2012. godine Aleksandar Vučić i SNS sa svojim koalicionim partnerima preuzela odgovornost za spašavanje ekonomske situacije Srbije u koju je ona zapala neodgovornim politikama svih onih ranijih vlada i predsednika koji su na određeni način zadužili ovu državu na krajnje neodgovoran način i gde je trebalo napraviti jedan dugoročan plan izlaska iz ovakve krize.

Ono što danas pričamo i prošle godine, kada je došla nova kriza i nov zamajac koji je pokazao da ni razvijene ekonomske države, kao što su članice EU se jedva nose sa problemima, Srbija je ostala na nogama i zadržala sve one rezultate koje je imala. To pokazuju i visoke stope rasta sa kojima će Srbija izaći ovu 2021. godinu sa godinom postpandemije Kovid 19, ali pokazuje i sa svojim odlukama koje donosi sada kada imamo na pragu energetsku krizu.

Mi smo imali prilike da vidimo rezultate NBS na kraju novembra meseca koja je pokazala da je Srbija izašla sa, zahvaljujući NBS, 16,45 milijardi evra većim deviznim rezervama, što pokazuje da je, kada govorimo o povećanju u odnosu na devizne rezerve koje su postojale na kraju 2020. godine, to bilo 13,5 milijardi evra na osnovu izveštaja koji je NBS podnela Odboru za finansije letos. Rezerve zlata se nalaze na nivo 37 tona. To smo juče imali prilike da čujemo na otvorenoj sednici Vlade Republike Srbije, gde je prisustvovao i predsednik Aleksandar Vučić i gospođa guvernerka Jorgovanka Tabaković.

Ono što smo imali prilike juče da čujemo, kao što vidite kada dolaze velike krize, a u pitanju je energetika, znači energetika i finansije jedne zemlje su usko povezane. Kada vi imate određenu vrstu krize, vi morate promptno da reagujete, morate da obezbedite balans kada je u pitanju i sama mreža, elektromreža Srbije, da obezbedite balans kada su u pitanju i aktivnosti samoj Elektroprivredi da biste obezbedili svim građanima električnu energiju i vi onda morate da reagujete na tržištu kapitala, morati i kao NBS da pripremite novac za kupovinu električne energije onoliko koliko nedostaje za balansiranje.

Mi smo juče imali prilike da čujemo gospođu Tabaković da je spremno 750 miliona evra za kupovinu električne energije da bi se obezbedilo to balansiranje i da bi svi potrošači u što kraćem roku usred ovog snega koji je pao u nedelju, dobili električnu energiju i da bi se uspostavila normalna proizvodnja električne energije.

To je ono što je i zadatak države, da brine o svojim građanima, da kada god dolazi do određenih problema i izazova, a sada je to energetika, imamo i povećanje stope inflacije, da država reaguje.

Mi smo čuli na Odboru za finansije gospođu Tabaković da je rekla, mi smo bili zabrinuti što se tiče same inflacije i to pitanje smo i postavili gospodinu Stamenkoviću. Ono što država mora u određenim trenucima, to je da biste smanjili inflaciji ili zaustavili progresiju, morate da donesete određene mere, moraju robne rezerve da reaguju, mora određeno tržište hartija od vrednosti da reaguju da bi se zaustavili toliki problemi kada su u pitanju ti izazovi i, ono što je najvažnije, pokazatelj svega toga je kraj godine. Mi ćemo na kraju godine imati tačno sliku o tome koliko smo bili na kom nivou rasta što se tiče privrednih aktivnosti, kolika je bila inflacija prosečna kada govorimo za celu 2021. godinu, ali ono što je ohrabrujuće, mislim da su to rezultati, juče smo čili i gospodina Sinišu Malog, da mi ne treba da brinemo zato što Srbija ima finansije, da ćemo imati na računima kada je u pitanju Republika Srbija dovoljno novca da se finansiraju i plate i penzije i sve ono što je plan za 2022. godinu budžetom, da ne moramo da brinemo i kada su u pitanju tržišta hartija od vrednosti, da država ne mora u januari i februaru mesecu da reaguje i to je ono što je u stvari pokazatelj da je i Narodna banka i Vlada Srbije i predsednik države kada je u pitanju donošenje političkih odluka uvek zaista pravovremeno reagovala i ciljano da zaštiti sve one ciljne grupe koje u državi mogu da izazovu određene poremećaje kada su u pitanju finansije i finansijska sposobnost i otpornost domaće ekonomije, jer Srbija se pokazala i prošle i ove godine da zaista može da reaguje onako kako treba i to je ono što za nas predstavlja očuvanje kredibiliteta i Narodne banke Srbije.

Važno je da i međunarodna organizacija, kao što je Blumberg, jednostavno, govori o tome da je Narodna banka sa svojim projekcijama, kada je u pitanju bila 2021. godina, zaista pokazala krajnji stepen visoke odgovornosti i da, na kraju krajeva, i kreditni rejtinzi nikako ne padaju, nego samo idu gore. Znači, uvek su tu negde u nivou pred B B plus, koja govori o predinvesticionom tom najvišem rejtingu A i to je ono što za nas predstavlja veliki značaj.

Cena gasa, kao što ste videli, je zahvaljujući tome Srbija dobila što je održala dobre političke bilateralne odnose sa Ruskom Federacijom i to je zaista odnos između dva predsednika, Aleksandra Vučića i gospodina Vladimira Putina, pokazao da kada je teško treba pomoći i treba pokazati krajnju odgovornost.

Očito je ova zima kritična za sve i pokazaće se… I juče ste imali prilike da čujete da najrazvijenije države Evrope, kao što je Nemačka, sa promenom svoje politike prema određenim strateškim projektima, kao što je „Severni tok 2“, će mnogo koštati zato što to ne puštanje gasa kroz „Severni tok 2“ gotovo Nemačku će koštati promptno mesečno oko 60 milijardi evra i to je pokazatelj kada vi donosite određene političke odluke koje mogu da ne uzmu u obzir sve analize koje ovako stručni ljudi rade kao što je gospodin Stamenković i jednostavno mogu da vas odvedu zaista na loš put zato što da smo mi zaista prešli kompletno na ono što Evropa traži, a to su obnovljivi izvori energije, mi danas ne bi uopšte govorili o električnoj energiji, ne bi govorili o proizvodnji električne energije iz elektrana i imali bi zaista još veće probleme koji bi se ogledali u takvom procentu, a ne samo u 0,38% ljudi koji nisu imali ova dva dana električnu energiju, nego bi se ogledali u mnogo većem procentu.

Prema tome, kada donosite određene odluke kao država i kada donose odluke neki politički faktori koji bi želeli da uđu ovde u Skupštinu, kreirajući neko javno mnjenje o tome kako ne postoji briga države za ekonomsku aktivnost države, za standarde zaštite životne sredine i onda pokazuju potpunu neodgovornost kada izlaze na proteste i pokušavaju da zaustave Srbiju na putu svog napretka, a to se pokazalo i sada, da jednostavno kada izlazite i manipulišete građanima kada su u pitanju određene odluke, države u tom delu izlazite kao neki kvazi ekolozi i dajete jednostavno sebi za pravo da plašite narod određenim izmišljotinama, onda dobijete kao odgovor na to da prvo Evropska unija otvori klaster 4, u kojima vam da priznanje za sve ono što ste uradili kao država u proteklih godina, pogotovo kada su u pitanju i saobraćajna infrastruktura i saobraćajna politika i balkanske trans energetske mreže i kada je u pitanju sama energetika i kada je u pitanju zaštita životne sredine i vi vidite onda da u stvari mi kao Srbija zaista idemo jednim putem kojim bi rado išle druge države u regionu.

Verujte mi da mnoge naše kolege i poslanici i građani iz država regiona kažu - blago vama što imate Vučića, koji zaista ima hrabrosti da donosi jako odgovorne odluke, koji trpi velike pritiske zbog tih odluka, ali to zaista kao građani osećamo, zato što u ovom trenutku mi nemamo "lok daun" kao mnoge države u našem komšiluku, koje su čak članice EU, mi nemamo problem sa električnom energijom, osim 0,38% građana koji ovih dva-tri dana do ponedeljka očekujemo potpunu regulaciju kada su u pitanju potrošači električne energije, koji nemaju problem sa cenom gasa koji moraju da plaćaju na svetskom tržištu, koja je od prekjuče skočila upravo zbog odluke Zelenih u Nemačkoj da ne pusti severni tok, pa cena na svetskom tržištu nije kao naša, 270 dolara na hiljadu kubika gasa već iznosi hiljadu pedeset, a čak skače do hiljadu i 600-700.

Prema tome, vi vidite, u stvari, u kojem se mi okruženju nalazimo. I kad imate takvo okruženje, vama su onda potrebni jako iskusni ljudi koji treba da rade na ovim analizama, da jednostavno pronađu sve moguće scenarije po kojima će jedna država da se ponaša.

Nama je veliko zadovoljstvo bilo da razgovaramo sa čovekom koji je bio i u vladama Milke Planinc i u vladama Ante Markovića i u vladama gospodina Avramovića, pa, na kraju krajeva, i član Saveta guvernera od dolaska gospođe Jorgovanke Tabaković, da učestvuje u ovako važnim odlukama koje treba država da donese.

Rezultat koji se pokazao što se tiče deviznih rezervi i što se tiče zaustavljanja inflacije koja je počela da raste, a inače je ona na nivou, kada pogledate druge države EU, bila znatno, znatno manja, projektovana na 3,7% u proseku za ovu godinu, ona je obuhvaćena i za sledeću godinu i budžetom za 2022. godinu. Znači, u ovom trenutku je tačno da je rast inflacije veći, ali tačno je i da mere koje Vlada sprovodi i Narodna banka Srbije za sledeću godinu, znači, početak, očekujemo da će padati.

Prema tome, smatramo da je gospodin Stojan Stamenković, predlog za člana Saveta guvernera, dobar predlog, smatramo, dokle god Srbija ima ovakvog stručnjaka u svom timu, koji treba da donosi odgovorne odluke države i od strane NBS, smatramo da treba da podržimo ovakav predlog i da glasamo za njega. Tako da predlažemo da u danu za glasanje svi poslanici podrže ovaj predlog. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovana ministarko, kolege poslanici, mi smo na sednici Odbora razmatrali Predlog zakona o zaduživanju Republike Srbije kod banke „Intesa“ za jedan veliki projekat koji mislim da već dugi niz godina govorimo o tome. To je Projekat Ruma - Šabac - Loznica, koji je inače od 9. avgusta 2018. godine, kada je Vlada napravila Radnu grupu, definisala, u stvari, strateške ciljeve razvoja Srbije kada je u pitanju infrastruktura.

I, ono što gospodin Vučić kaže, da snovi stvaraju budućnost, očito se vidi sada da je budućnost u svakom trenutku rada, jer je projekat o kojem danas govorimo i za koju, u stvari, i danas Skupština ratifikuje i potvrđuje zaduživanje je projekat koji se sastoji iz tri faze. Ukupan projekat vredan je 476 miliona evra.

Prva faza je, u stvari, tzv. petlja kod Rume, odnosno deonice Ruma – Šabac, koji treba u stvari da predstavlja deo Autoputa E-70 na ukupnoj dužini 21,14 kilometara, gde će brzina vozila biti na toj deonici 130 kilometara na sat. U drugoj fazi će biti deo preko Save, koji će iznositi 1.321 metar. Treća faza se odnosi na deo Šabac – Loznica, koji predstavlja brzu saobraćajnicu u dužini od 54,48 kilometara, gde će vozila moći da se kreću 100 kilometara na sat.

Kao što vidite, tako važni putevi treba da povežu Srbiju, i istočnu i zapadnu, i severnu i južnu i da u je stvari to čvorište koje je jako važno pogotovo za sever Srbije. Na određeni način omogućiće brži protok roba i usluga, naravno, samim tim i veće učešće BDP-a kada je u pitanju sama infrastruktura i kada su u pitanju visoke stope rasta naše privrede.

To je u stvari pokazatelj da ono što je započeto još 2018. godine sa Ministarstvom građevine, koje je zajedno sa „Koridorima Srbije“ i „Azbest firme“, koja je izvođač tih radova, danas mi imamo deo koji se odnosi na 2021. godinu, zaduživanje koje je definisano budžetom za ovu godinu i iznosi od 14,9 milijardi dinara.

Taj deo kredita o kome danas govorimo treba zaista da završi sve ove faze koje se odnose na realizaciju ovog projekta, ali onaj deo finansijski koji nas je zanimao na Odboru za finansije pokazuje da je kredit planiran za otplatu narednih 10 godina, da dve godine ima grejs period.

Do sada je povučeno, što se tiče kredita, preko osam milijardi dinara, a sada se zadužujemo za 14,9, da je rok raspoloživosti zajma do 4. januara 2024. godine, a isplata znači do 1. avgusta 2031. godine.

Ono što je važno reći da su rate, kada je podeljen kredit u 16 jednakih rata, i da realizacija ovog projekta, s obzirom na tako veliku ročnost i na infrastrukturni projekat, naknada za povučene sredstva je 0,3% na godišnjem nivou.

Kada se govori o kamati, tromesečni je Belibor i fiksna je znači maraža od 2%, a kredit je u dinarima, što je od velikog značaja, pogotovo u ovom trenutku kada imate mnoge izazove na finansijskim tržištima, kada imate određenu inflaciju i mislim da je jako važno što su mnogi krediti kada su i potpisivani za zaduživanje Srbije se uzimalo u obzir da treba da se zaštiti od bilo kakvih inflatornih udara i mislim da je u danu za glasanje vrlo važno da svi zaista podržimo ovakav predlog zakona.

Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovana ministarko, kolege poslanici, mi smo juče na sednici Odbora usvojili Predlog zakona koji govori da Srbija daje garancije za deo koji se odnosi za zaduživanje „Srbijagasa“, da bi se uvela gasifikacija vezana za Zlatiborski okrug. Primećeno je da Zlatiborski okrug sve više ekonomski napreduje, da je primećen suficit u njihovom funkcionisanju kada su u pitanju privredne aktivnosti i ono što je pokazatelj da bi se postigla veća konkurentnost privrede, da je potrebno da pored onih okruga koje smo ranije usvajali u smislu gasifikacije, jednostavno da i Zlatiborski okrug dobije gasnu mrežu.

Zašto je ovo važno? Podsetiću vas da još krajem maja je Vlada usvojila zaduživanje, a početkom juna Narodna skupština potvrdila gasifikaciju, odnosno zaduživanje „Srbijagasa“ kada je u pitanju transportna mreža za Kolubarski okrug, Borski, Jablanički i Pčinjski. Sada dobijamo i deo Srbije koji se odnosi za gasifikaciju Zlatiborski okrug. Srbija postaje zemlja koja koristi isključivo visoke ekološke standarde u korišćenju svojih energenata. Gas je jedan od najčistijih energenata u Srbiji.

Ono što danas moram da kažem, a mislim da je negde propušteno, da je sinoć Evropska komisija poslala informaciju da će u ponedeljak Srbija posle dve godine zastoja otvoriti Klaster 4, a to je upravo klaster koji obuhvata i energetsku politiku i transportnu politiku i politiku zaštite životne sredine, kao i klimatskih promena.

Prema tome, to je priznanje za ono što je Srbija uradila u domenu ekologije kako bi ovi ljudi koji sebe stavljaju ispred ljudi koji su zabrinuti za životnu sredinu, pa politički žele da kapitalizuju svaku vrstu neslaganja, odnosno nemira kod građana Srbije, treba da kažemo građanima da ono što je Srbija uradila, a što će tek uraditi u ovoj oblasti, u stvari pokazuje koliko smo mi napredovali.

Ovo je priznanje rezultata za ono što smo do sada radili. Srbija je u ovoj godini iz budžeta izdvojila za projekte zaštite životne sredine u tri ministarstva 24 milijarde dinara. Za sledeću godinu planirala 36 milijardi dinara. Prema tome, to su ogromna sredstava koja upravo govore da Srbija napreduje u polju zelene agende i da jednostavno ima i podršku najstrožijih institucija iz ove oblasti, a to je sigurno Evropska komisija. Mislim da je jedan od sporazuma za koji mi danas u stvari treba da saglasnost da bi se „Srbijagas“ zadužio u stvari u interesu građana jer će oni sutra imati mogućnost da pod najpovoljnijim uslovima priključe gas. Zbog toga pozivam poslanike da podrže ovaj zakon. Hvala.