Uvaženi predsedavajući, poštovani kolega, nismo mi masovna stranka. Mi smo SNS koja je dobila visok procenat glasova i poverenje građana Srbije.

Prema tome, priča o zapošljavanju stranačkom na kontu toga što se podiže stavka zapošljavanja u stvari pokazuje koliko želite da iskoristite ovaj rebalans u političke svrhe. To povećanje stavke govori o povećanju plata zdravstvenim radnicima i to povećanje plata podrazumeva i plate i poreze i doprinose i zbog toga te stavke moraju da budu povećane.

Vi govorite o nekoj zloupotrebi zapošljavanja stranačkih kadrova kod zdravstvenih radnika u vreme pandemije. To su jednostavno apsurdi. Ljudi su već dugo umorni, već dugo rade u sistemima sa zaraženim ljudima, već dugo su pod velikim pritiskom i zbog toga smo smatrali kao država da treba da se tim ljudima zaista da određena finansijska podrška. To je to povećanje.

Što se tiče mini hidroelektrana i vaša priča o tome da ta stavka treba da se ukine, znate, ugovore koji postoje u fiding tarifi, koji datiraju od prethodnih sedam godina, pošto fiding tarifa traje sedam godina, vi kao država ste obavezni da platite svima onima koji su skupili određenu dokumentaciju, dobili dozvolu za to, jer u protivnom oni mogu da tuže državu i da traže naknadu štete.

Prema tome, pravna sigurnost u ovoj državi mora da postoji. Svi ugovori koji postoje moraju da se poštuju. Naravno da se država uhvatila u koštac sa mini hidroelektranama koje nisu dobile dozvolu i saglasnost, jednostavno, ljudi koji žive u tom kraju, i one ne mogu da budu plaćene iz budžeta jer ne postoje ugovori sa državom. Nemojte da zamenjujete teze i ovde da dezavuišete javnost sa ovakvim temama na osnovu određenih stavki u ovom rebalansu. Hvala.

Zahvaljujem, predsedniče.

Na kraju današnje diskusije, gospodine ministre, uvažene kolege, imali ste prilike da čujete poslanike SNS koji su zaista dali iz više uglova svoju podršku i svoj pregled onoga zbog čega ovaj rebalans budžeta treba podržati, zbog čega u svakom segmentu društva se razmišljalo o tome na koji način treba pomoći građanima Srbije i na koji način se treba nositi sa najvećim izazovima kao što je veliki nalet pandemije Kovid-19, jer danas imamo preko 2.800 zaraženih građana od ovog virusa.

Mislim da smo danas pokazali zaista da mislimo na sve u ovoj državi i zbog toga ovaj rebalans treba podržati u danu za glasanje, gotovo prekosutra, nakon rasprave o jednom jedinom amandmanu. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, poštovana premijerko, kolege poslanici, prethodnoj koleginici bih samo rekla da u onom Poslovniku o radu, gde stoji Ustav Republike Srbije, može da vidi da Sandžak i Preševska dolina ne postoje kao opštine, već su to izmišljena imena delova teritorije Republike Srbije kojim očito želite, kao nacionalna manjina, da privučete neke glasove da biste ušli u ovu Skupštinu da nam držite pridike o nacionalnoj pripadnosti određenih manjina.

Republika Srbija ima zakonom definisane obaveze države prema nacionalnim manjinama, pa što bi pravili razliku između vaše nacionalne manjine ili bilo koje druge. Nikada više nije veći stepen razvoja kada su u pitanju odnosi Srbije, kao države, prema nacionalnim manjinama nego sada. To možete da proverite i u Prištini i u Tirani i videćete da je Srbija zaista u svakoj međunarodnoj instituciji, po pitanju nacionalnih manjina, na najvišem nivou, iako mnoge nacionalne manjine u Srbiji sebe nazivaju određenim imenima koja ne odgovaraju državama članicama EU, pa zbog toga jednostavno žele da podrže određene nacionalne manjine kada su u pitanju određena kulturna pitanja, ekonomska. Zbog toga mi imamo razvije tzv. prekograničnu saradnju, i to najbolje znaju Ministarstvo za evropske integracije, a gde zaista gajimo jako dobre odnose i negujemo, ne samo kulturne blagodeti tih naših dugovekovnih odnosa, već i dobre odnose sa svim tim državama.

Prema tome, ono što ste pokušali ovde, a svaki dan pokušavate da provučete ta tzv. imena nepostojećih opština u Srbiji, ne daje vam za pravo uopšte da govorite ovde o lošim odnosima nacionalnih manjina u Srbiji.

Danas ova Vlada koju biramo ovde u parlamentu Republike Srbije je rezultat i plod političke realnosti. Svi oni koji su želeli da izađu na izbore i da prikažu svoje programe imali su prilike pred građanima Srbije da dobiju podršku za to.

Srpska napredna stranka je očito dobila podršku za program sa kojim je izašla pred građane Srbije, a samim tim je pokazala da Vladu Republike Srbije, koju danas ovde prezentuje u svom punom kapacitetu zajedno sa programom koji će da sprovede i sa strateškim ciljevima i sa operativnim ciljevima, gospođa Ana Brnabić je imala prilike da nam da u svom ekspozeu, pokazala je da svih ovih šest strateških ciljeva treba da na adekvatan način realizuje u vrlo kratkom vremenskom periodu, u nemogućim uslovima, jer nas informacije, problemi iz sata u sat zasipaju i probleme moramo da rešavamo promptno.

Danas imamo 1.200 građana Srbije koji su zaraženi korona virusom, koji su problem ne samo Srbije, regiona, već celog sveta. Mi odgovaramo adekvatno, brzo, efikasno, efektno i sve ono što treba da pokažemo kao država to je da ćemo imati rezultate koji su merljivi. Mi i sada imamo merljive rezultate kada je u pitanju i prethodna Vlada i prethodni sastav gospođe Ane Brnabić koja je do sada vodila Vladu Republike Srbije.

Kada govorimo o merenju rezultata, najbolji rezultati se pokazuju kroz javne finansije. Kroz javne finansije smo mogli da vidimo 2012. godine kako su neke prethodne vlade vodile neodgovornu politiku prema Republici Srbiji, a kako to izgleda danas od kada je odgovornost preuzeo Aleksandar Vučić i SNS i kako je izgledala Vlada kontinuiteta gospođe Ane Brnabić i sa koliko problema smo se susretali u celom tom putu koji je Vlada od 2012. godine, pa 2014.godine, do danas. Ako kažemo da je budžetski deficit tada, 2012. godine, bio 6,2% ukupno BDP, a danas je 0,2%, onda vidite o kakvoj razlici koncepta govorim kada je u pitanju politika Republike Srbije.

Tada su se dizali i podizali komercijalni krediti da biste isplaćivali plate i penzije i zaposlenima u prosveti i u zdravstvu i u državnoj upravi i penzionerima, a danas jednostavno na osnovu zaista realnog rasta i razvoja ekonomskih privrednih aktivnosti vi imate isplaćivanje plata i penzija, koje su od 2014. godine, nakon sprovedenih ekonomskih reformi i fiskalne konsolidacije, polako, onoliko koliko je to bilo moguće, se povećavale. Samim tim mi danas imamo stabilnu kasu i zbog toga ne treba da brinu oni koji primaju plate iz budžeta.

Ono što treba reći da je bolji životni standard građana bio uvek cilj SNS, a i gospođe Ane Brnabić kada je preuzela Vladu, nakon onih teških vremena kada je vodio gospodin Vučić, i danas imamo i odgovore na pandemiju Kovid-19 kroz ekonomske mere i pokazalo se da Srbija koja je to prva uradila, znači, ekonomske mere donela je i usvojila u aprilu mesecu, još dok su svi bili zatvoreni zbog pandemije Korone, pokazala da je na adekvatan način u pravo vreme u pravom trenutku upravo donela te mere i dala podršku iz budžeta Srbije. Neko je ovde rekao da smo mi suočeni sa ratnom ekonomijom. Tačno. U vreme ratne ekonomije uglavnom su davanje iz budžeta. Tada je tržište vrlo ograničeno i uglavnom država interveniše na tržištu.

Međutim, mi smo negde kroz taj državni intervencionalizam uspeli da negde održimo da tržište postoji, i to je od velikog značaja za Srbiju i zbog toga mi možemo da planiramo velike stope rasta za sledeću godinu upravo da ceo onaj ekonomski udar koji smo doživeli u ovoj godini uspemo da zaustavimo i da evropske zemlje koje će ići sa ekonomskim padom od 10%, a ove najjače 6% kao što su Nemačka i Engleska, mi jednostavno završimo ovu godinu sa 1% i 0,5%, a visoki cilj postavljen ovoj Vladi je da završimo sa nulom kada je u pitanju uopšte ekonomski pad.

To su visoki ciljevi i ti ciljevi pokazuju u stvari zbog čega je ovako Vlada koncipirana sa ovakvim sastavom. Kadrovska rešenja koja su danas ovde predložena pokazuju da su ljudi sa zaista impozantnom biografijom. Za one koji su bili i radili u ovoj Vladi od 2014. i 2016. godine pokazuju u stvari da mogu da se nose i sa drugim resorima za koje su zamenjeni i to je ono zbog čega kažemo da ambiciozne ciljeve i visoke ciljeve mogu da nose samo oni koji su zaista sposobni da se bave adekvatno ovim poslom i da se bore za državu.

Na kraju bih rekla da mi zaista ovakvim merama, koje smo i ciljevima koje smo postavili i kroz ovih šest strateških ciljeva i kroz ove operativne ciljeve, koje smo danas čuli od premijerke, to je znači razvoj visokih tehnologija, forsiranje jednostavno da se nađemo korak, rame uz rame se razvijenim industrijama kao što su one koje se bave zaista razvojem tzv. 4.0 industrijske revolucije, da se bavimo veštačkom inteligencijom i digitalizacijom u svim segmentima društva, mi stvaramo jednake šanse svim građanima, ali za otvoreni društveni dijalog, tu pokazujemo suštinski da zaista Srbija ide putem koji je jednostavno nezaustavljiv kada su u pitanju neki pripadnici opozicionih stranaka koji ne shvataju kuda je Srbija otišla u proteklih sedam godina. Shvatiće onoga trenutka kada zaista razgovaraju sa građanima Srbije za to koje su želje i koje ciljeve žele građani Srbije da ih postignu kada je u pitanju budućnost Srbije i budućnost njihove dece. Onoga trenutka kada se suoče sa svojom ne samo prošlošću, nego svojim idejama sa kojima treba da izađu pred građane Srbije i pred izbore shvatiće u stvari koliko je i SNS i gospodin Aleksandar Vučić i Ana Brnabić, koja vodi Vladu Republike Srbije, bila dalekovida kada su u pitanju ciljevi za razvoj Republike Srbije.

Društvo jednakih šansi, društvo otvorenog dijaloga za nas su imperativ u budućnosti, ulazak u EU, razgovor o evropskim integracijama, razgovori i borba za transformaciju i reformu ekonomske snage Republike Srbije i dalji napredak su oni ciljevi koji ovu Vladu kandiduju da danas bude izabrana i zbog toga ću u danu za glasanje podržati ovaj predlog. Hvala.

Uvažena predsedavajući, poštovane kolege poslanici, izbori održani 21. juna pokazali su želju građana Srbije da ih u teška vremena, kakva su zadesila ne samo Srbiju, nego i ceo svet, vodi Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka, kao vodeća stranka na političkoj sceni, koja je preuzela odgovornost od 2012. godine za mnoge teške trenutke, kada su bile u pitanju i ekonomske reforme zemlje i pravne promene koje su se dešavale, kada su u pitanju uopšte promene u samoj politici i spoljnoj i unutrašnjoj politici Srbije, jer to je najbolji pokazatelj kada imate dobre odnose i sa istokom i sa zapadom da se mnogo toga promenilo od 2012. godine do danas.

Teška vremena su danas vreme kada govorimo o svetskoj pandemiji koja je izazvana Koronom, odnosno Kovidom-19, teška vremena su i ona vremena kada govorimo o velikim pritiscima nakon velikih političkih potresa na svetskoj političkoj sceni, kada su u pitanju pritisci rešavanja odnosa Beograda i Prištine. Teška vremena su i danas kada govorimo o posledicama pandemije Kovid-19, kada govorimo o samoj ekonomiji, i sprovedenim ekonomskim reformama od 2012. godine koje su počele da daju jako dobre rezultate kada je u pitanju Srbija. Zbog toga je Vlada Republike Srbije, na čelu sa Aleksandrom Vučićem, 28. decembra 2019. godine, napravila jedan plan dugoročni, koji je nazvala „Srbija 2025“, u kome je dala sebi i postavila zaista visoke ciljeve koji bi trebali da predstave strateška ulaganja od 14 milijardi evra u sve sfere društvenog života.

Jednostavno, pokretanjem ekonomije i završetkom svih strateških projekata, kada je u pitanju infrastruktura, pokretanje iz oblasti zaštite životne sredine, nauke, trebala je, jednostavno, da da pun zamajac i razvoju takozvanih neprofitnih delatnosti, pogotovo kada je u pitanju izgradnja škola, bolnica, kojima je trebalo je, u stvari, da Srbija krene u visoke stope rasta preko 5% godišnje.

Međutim, u martu mesecu bili smo svi svesni toga šta se desilo i šta je zadesilo svet. U tom trenutku, Vlada Republike Srbije, na inicijativu predsednika države, gospodina Vučića, je sprovela i donela odluku da sprovede kako zdravstvene mere, da bi zaštitila živote građane Srbije, tako i ekonomske mere, koje su trebale da spreče sunovrat ekonomija koje su karakteristika sada najrazvijenijih država ne samo EU, veći svetske ekonomije.

Ono što se pokazalo je da su te mere dale rezultate, da je Srbija najmanje pala kada je u pitanju ekonomski pad svetskih ekonomija, da je Srbija imala najbolje rezultate u junu mesecu. I Evropska komisija je, inače, u julu mesecu zaista potvrdila na osnovu svih istraživanja koje je sprovela da je Srbija taj pad, koji je zatekao sve ekonomije, u stvari, predstavila kao jedan od svojih najvećih karakteristika kada je u pitanju ekonomija.

Podsetiću vas da je mnogo toga uradila kada je u pitanju ekonomija, ne samo što je dala tri lična dohotka u vreme kada je privreda stajala svim onim privrednim subjektima, kojih je bilo preko 235 hiljada koje je prijavilo svoje zaposlene, a koje nije otpuštalo radnike, u vrednosti minimalnog ličnog dohotka. Zatim je, povrh svega toga, kada se i to završilo, uvidela da bi postigla svoj potpuni zamajac u razvoju, odnosno rastu, da bi smanjila sav onaj pad globalne ekonomije, odobrila još dva lična dohotka, minimalna lična dohotka u vrednosti od 60%. Tako da smo došli do toga da je preko milion ljudi primilo iz budžeta Srbije tu podršku, da je preko 6,2 miliona ljudi primilo ekonomsku podršku u tzv. 100 evra, kojima su se mnogi smejali, a onda se ispostavilo da je ta ekonomska mera dala zaista jako dobre efekte kada je u pitanju razvoj te unutrašnje tzv. trgovinske potrošnje, zatim, da je preko 314 hotela koje je doživelo zaista velike troškove kada je u pitanju sam turizam primilo od države podršku od milijardu i 247 miliona dinara i da na kraju imamo, ono što je najznačajnije, preko 108 kompanija se javilo da primi 10 hiljada i otvori novih radnih mesta kada su u pitanju mladi i srednjoškolci i deca koja su završila fakultete.

Prema tome, država se zaista okrenula ka različitim sektorima u kojima je videla velike probleme. Da ne pričamo o tome da su zdravstveni radnici zaista s razlogom imali povećanja plata, da su penzioneri primili jednokratne pomoći i da se na sve mislilo u ovom trenutku.

Evropska komisija je pre manje od mesec dana objavila da je Srbija porasla, prema istraživanju, svoj indeks poslovnog raspoloženja i sam taj indeks iznosi 7,1, a da je za samo mesec dana se popeo za 1,9, čime je želela da kaže da postoji optimizam kada su u pitanju investicije u Srbiji. Zbog toga mi danas imamo najveći stepen, preko dve milijarde evra stranih direktnih investicija, koje je pokazalo da su ljudi i van granice Srbije spremni da investiraju u Srbiju, jer je smatraju za jednu stabilnu državu sa stabilnom ekonomijom, ali i stabilnim političkim okruženjem, jer pogotovo posle potpisivanje Vašingtonskog sporazuma se pokazalo da Srbija ne samo da ima dobre odnose sa EU i sa Ruskom Federacijom i sa Narodnom Republikom Kinom, nego jednostavno, otvara novo poglavlje kada su u pitanju odnosi sa SAD.

Znači, ovo je jedan pokazatelj da ovi programski ciljevi koje je postavio Aleksandar Vučić, predlažući Anu Brnabić za premijerku, i te programske ciljeve koji podrazumevaju brigu za zdravlje ljudi, zatim, borbu za očuvanje integriteta i prava Srba koji žive na teritoriji Kosova i Metohije, zatim, deo koji se odnosi na borbu protiv mafije i borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije, koji je jedan od naših najvažnijih ciljeva od ovog programa, pokazuje da bez ubrzanih reformi kojima smo se opredelili i kao država i kao Vlada, a i ovaj parlament, jednostavno, treba to da podrži, pokazuje da su očuvanje nezavisnosti odluka koje donosimo kao političari zaista jedan od naših najvažnijih ciljeva kojima treba da stremimo ne samo sada, nego i u budućnosti, jer smo se teško izborili kao država za ovu poziciju.

Na kraju, ono što je za nas od velikog značaja, to je da danas, kada biramo predsednika parlamenta iz redova koji nije predložila SNS, ne smem a da ne pomenem da u vreme kada je gospođa Maja Gojković vodila ovu Skupštinu smo mnogo toga prošli.

Prošli smo od onog vremena kada su neki pripadnici dela opozicije, koji su sebe smatrali za najvažnije u ovom društvu, pokazali kako ne treba da izgleda lice Srbije, kada su fizički napadali Maju Gojković, ne samo kao predsednika Skupštine i predstavnika SNS i politike Aleksandra Vučića, već kao i ženu, fizički pokušali da se obračunavaju u nedostatku očito svojih argumenata. Jednostavno su hteli da ceo rad, koji je ovde postojao od 2012. godine, koju je vodila SNS, negde zatru i stave pod tepih, a moramo da kažemo da je mnogo toga učinjeno zaista na razvoju parlamentarizma.

Pre svega, treba reći da nikada nismo bežali od toga da razgovaramo i taj otvoreni politički dijalog da pokrenemo, zahvaljujući predsednici koja je otvorila vrata parlamenta i, na kraju krajeva, predložila da četiri zakonska rešenja idu kroz izmene i dopune zakona, kada je u pitanju uopšte otvaranje bilo kakvih prava za pripadnike opozicije, a koji su govorili da jednostavno ne postoji demokratija u Srbiji. Demokratije je bilo isuviše, toliko da su, kada su sve zahteve koje su tražili dobili, jednostavno rekli da ne žele da izađu na izbore, jer su znali da ni te zahteve, koje smo usvojili, a to je da tri procenta bude cenzus za prelazak na izborima nisu sposobni da pređu, pokazali da jednostavno sve ono o čemu govore ne stoji i zbog toga građani Srbije nisu ni želeli na prethodnim izborima da daju podršku neodgovornim političarima i onima koji su hteli da daju podršku upravo sede danas ovde u parlamentu.

Treba reći da je parlament Srbije do dana današnjeg od 2012. godine mnogo toga uradio kada je u pitanju parlamentarna demokratija, a pogotovo kao kruna svega i rada svih delegacija je došla ta koju je vodila predsednica parlamenta, a to je da je 141. zasedanje Interparlamentarne unije održano upravo u Beogradu, da je prisustvovalo preko 250 država, od toga 78 predsednika parlamenata se sastalo sa predsednicom parlamenta, a da su ostali poslali sve svoje visoke delegacije i da je po prvi put Srbija predstavljena kao primer dobrih praksi kad je u pitanju parlament Srbije.

Ovo govorim, ne samo zbog građana Srbije, da podsetim da je ovako nešto zaista moguće ukoliko radite, nego i zbog novih poslanika kojima želim da kažem da svaki odbor ima svoj rad i da svaki odbor jednostavno treba da teži, da postiže i da povećava tu lestvicu u kojoj treba da postavlja sebi visoke ciljeve, a očito smo se mi danas kao politička stranka, na čelu sa predsednikom i naše stranke, ali i države, opredelili da postižemo visoke lestvice, pokazali smo da je to moguće. Moguće je ukoliko zaista želite da pokažete dobru saradnju i sa drugim parlamentima.

U vreme predsedavanja SNS ovim parlamentom smo otvorili zajedničke parlamentarne komitete sa Ruskom Federacijom, sa Narodnom Republikom Kinom i sa Grčkom. Prema tome, pokazali smo da sa državama koje su nam zaista prijateljski nastrojene možemo otvoreno da razgovaramo u parlamentarnoj debati o svemu. Znači, o svemu kada su u pitanju podrška parlamenata, podrška države, podrška ekonomije, a da šest strateških ciljeva, koji su jednostavno postavljeni ispred nas ovde, su program kojim ćemo se voditi u budućnosti.

Znači, mi smo kao koalicione partnere izabrali sve one stranke koje se nalaze ovde u parlamentu. Želimo da i pretpostavljamo da će i gospodin Ivica Dačić, koji će biti izabran na mesto predsednika parlamenta, podržavati takođe ovaj program koji je postavljen ispred nas, jer je ispred nas budućnost naše dece i budućnost Srbije koja ne samo da zavisi od toga kako ćemo se ponašati kao odgovorni političari, već kako

ćemo se ponašati kao predstavnici građana koji su nas ovde birali. Zbog toga ćemo u danu za glasanje podržati predlog SPS. Hvala.

Uvažena predsedavajuća, poštovani ministre i kolege poslanici, danas imamo prilike da raspravljamo pre svega u načelnoj raspravi o setu zakona koji se odnose na izmene i dopune Zakona o izboru poslanika i odbornika u lokalnim samoupravama, ali i o zakonu koji se odnosi na izmenu i dopunu Zakona o zdravlju ljudi, kada je u pitanju određena epidemija.

Očito je da je struka do sada kroz svoje krizne štabove, na čijem čelu je gospodin ministar Lončar, dala određene preporuke i mišljenja, na osnovu kojih su političari jedino vlasni u svakoj državi da donose određene odluke. Zaista, treba vam čestitati, gospodine Lončar, što ste na adekvatan način uzeli zaista veliku ulogu u borbi sa jednom potpuno nepoznatom epidemijom, u kom trenutku se svaka država bavila jednostavno sobom i načinom na koji će izaći na kraj sa takvom vrstom epidemije i kako će organizovati svoje građane.

Ta priča o tome da smo mi zatvarali ljude zbog toga što mi to tako volimo je pokazala u nekim državama, kao što je Danska, da smo mogli i da ne zatvaramo, ali su prognoze za 400.000 ljudi koji su došli iz Evropske unije, jer veruju svojoj državi da će ih lečiti, jer tamo ne bi ni došli do respiratora, ne bi došli do bolnice, jer smo imali prilike da vidimo kako su ležali po patosima velikih bolnica i velikih kliničkih centara u razvijenim državama, pokazuje suštinu – da je od 400.000 ljudi koji su došli ovde veliko poverenje u suštini bilo u svoju državu. To je ono što je od velikog značaja.

S druge strane, prognoze koje su govorile o upravo epidemiji koja bi se raširila statistički gledano je išla čak od jedan do pet hiljada, ne zaraženih, nego ljudi koji će biti u situaciji da neće doći ni do respiratora i da mogu da izgube život. To se nije desilo. To se nije desilo ali se u nekim razvijenim državama Evropske unije to desilo jer države, jednostavno, imaju potpunu drugačiju viziju prema svojim građanima, jednostavno žele da svoj fond koji se odnosi na penzijsko i invalidsko osiguranje smanje, jer smatraju kao veliki trošak za državu.

Jednostavno, psihologija građana Srbije i predsednika države i Vlade Republike Srbije i SNS, kao najodgovornije političke stranke je uvek bila na strani građana Srbije, da se pre svega zaštiti život. To je ono o čemu je premijerka Ana Brnabić ovde govorila, počeli smo borbu za život da bi spasli život. Zaista je to tako išlo i ta borba je, u stvari, bila sa nevidljivim neprijateljem ali i sa svim onim nevidljivim stepenicama koje smo morali da preskačemo u hodu da se borimo za to da dobijemo opremu, da dobijemo pomoć, da sami iz svojih resursa nađemo načina kako ćemo, jednostavno svi oni koji nisu bolesni da nađemo načine da sačuvamo i njihova radna mesta, ali i njihov život i zdravlje.

Zbog toga, mislim da treba zaista odati počast svim zdravstvenim radnicima i institucijama koje su zaista krajnje odgovorno, na odgovoran način radili ovaj posao. Važno je da je država adekvatno i efektivno u datom trenutku brzo donela odluke i samim tim zbog toga danas imamo ovakve rezultate.

Ono što je danas još važno reći, to je da će 170 država biti pogođene ekonomski posledicama, u stvari, globalne pandemije COVID-19. Svaka država se bori na svoj način kako će moći da zaustavi štetne efekte ekonomije, za koje se inače prognozira da će trajati sigurno godinu dana.

Ono što je Srbija pokazala, a to je da sav onaj naš rad i sve one ekonomske reforme i sva fiskalna konsolidacija od 2014. godine koje smo ovde sproveli je zaista dala sada pun svoj efekat time što smo spremno dočekali ovakav vid pandemije i ovakav vid ekonomskih štetnih posledica koje jedna pandemija svetskih razmera, praktično, sada svim zemljama zadaje. Kažu da će efekti biti, maltene, kao posle Drugog svetskog rata. Prema tome, mi se sada i ekonomski suočavamo sa onim što je jednostavno nepoznato za mnoge države.

Sada, u ovom trenutku, kada vidite, juče je uplaćen minimalni lični dohodak koji se odnosi na sve zaposlene koji su se prijavili Ministarstvu finansija, odnosno Poreskoj upravi za sledeća tri lična dohotka za minimalni lični dohodak koji država daje, upravo da bi sprečila te negativne efekte, pokazuje, u stvari, da država zaista je paralelno sa ovim zdravstvenim merama mislila na ove ekonomske mere i time suštinski brine o svim segmentima u društvu.

Danas smo, inače, došli u Skupštinu Srbiju da bi, na osnovu konsenzusa političkih stranaka koje su imale dogovore posle ukidanja vanrednog stanja, nastavili proces izbornih radnji koje su počele raspisivanjem izbora, koji su bili zakazani za 26. april ove godine, prekinuti upravo zbog uvođenja vanrednog stanja i zbog pandemije koja je uvedena u svim državama EU, u svim velikim evropskim i svetskim državama. Reći ću vam da na dan kada je uvedeno vanredno stanje u Srbiji, 15. marta je uvedeno još u sedam država članica EU. Znači, bukvalno za tri do pet dana pre nas i tri do pet dana posle nas su sve države članice EU uvele vanredno stanje, vanredne mere, čak neke mnogo restriktivinije upravo zbog toga što je pandemija zauzela mnogo veći efekat i dinamiku i gde čak razvijene države nisu mogle da izađu tako na kraj kada je u pitanju zdravstveni sistem.

Danas smo inače došli ovde da upravo na osnovu konsenzusa političkih stranaka raspravljamo i na kraju krajeva glasamo o onome što su se političke stranke dogovorile po ukidanju vanrednog stanja, a to su određene izmene i dopune zakona koje govore o tehničkim uslovima sprovođenja izbora, upravo da bi se dala mogućnost svim političkim strankama koje nisu do sada imale prilike da prikupe potpise, da bi to uradile na najefikasniji način i da bi jednostavno kampanja mogla da se završi u nekih sledećih 38 dana.

Šta nas je dočekalo? Dočekalo nas je, jedna grupa ljudi na čelu sa Boškom Obradovićem i predstavnicima Saveza za Srbiju koji su kobajagi ovde došli sa automobilima, sa otvorenim haubama da popravljaju automobile, a u stvari da bi napravili jednu čitavu predstavu gde su na kraju krajeva pokazali kako izgleda fašistička ideologija koja je jednostavno našla svoje uporište u Bošku Obradoviću i Savezu za Srbiju i kako to izgleda obračunavati se sa političkim neistomišljenicima. I kako to Ustav Srbije prema članu 21. i članu 49. kaže da niko ne sme biti inkriminisan zbog svoje različite veroispovesti, nacionalne pripadnosti i političkog mišljenja. Tada dolazimo u situaciju da zaista možete da kažete da je vladajuća koalicija, jer se to jednostavno stalno spočitava SNS, da vladajuća stranka je odgovorna za očuvanje demokratije u društvu. Kao što vidite mi smo imali prilike da zaista mnogo toga u proteklih manje od nedelju dana vidite sa koliko puno strpljenja čuvamo sve demokratske vrednosti koje do sada smo imali.

Aplauz koji je bio upućen medicinskim radnicima za vreme bitke za ljudske živote koje svako veče bio u 20.05 je negde dojadio predstavnicima opozicionih stranaka, pa su te aplauze zamenili sa lupanjem u šerpe, a sada jednostavno i te šerpe su malo kao pokazatelj njihovog nezadovoljstva već je potreba pored onog verbalnog nasilja koje je krenulo na decu predsednika Srbije i to traje u nekom kontinuitetu, ali sada se zahuktav sve više i više, je prenešeno na poziv na nasilje i oduzimanje života samom predsedniku države.

E, sada je sve to malo, sad je potreba još veća da se pojedinci kao što je Boško Obradović i njegovi sledbenici sačekaju određene narodne poslanike sa kojima ne misle isto i fizički se obračunaju na najgori mogući način. To je pokazatelj u stvari koji politički program je onih koji treba da izađu na izbore. Problem je nastao u stvari, juče i prekjuče kada su u delu političkih stranaka došli do zaključka da će izaći na izbore, kao što je određeni pokret Sergeja Trifunovića i pokreta „ Jedan od pet miliona“. Onda je nastao problem što Savez za Srbiju na čelu sa Đilasom, jednostavno ne želi, do sada je govorio da će bojkotovati te izbore, drugi deo DS želi da izađe na izbore, i sada postaju svi građani Srbije taoci njihovog problema izlaska ili ne izlaska na ove izbore 21. juna.

Dolazimo do krucijalnog predloga i rešenja bivšeg predsednika države gospodina Tadića koji je rekao da je najbolje izađi na izbore sa listom za bojkot. To je znate u stvari, izlazak na izbore i pokušaj da se ono biračko telo koje je podržavalo one šetnje sve moguće i bojkot ovih izbora sada preinači i kapitalizuje određen broj glasova koji će izaći na biračka mesta. To je ono o čemu danas imamo prilike da razgovaramo ovde u parlamentu Srbije da kažemo da određene političke stranke, znači, pribegavaju verbalnom i fizičkom nasilju za rad toga da bi podigli sebi rejting, pokušavajući da pređu taj cenzus od tri procenta i imamo jednostavno politički program SNS na čelu sa gospodinom Vučićem i svih onih stranaka koje podržavaju politiku vladajuće koalicije i koje se jednostavno zalažu za budućnost Srbije.

Budućnost Srbije pokazuje da ekonomija, nauka, zdravstvo, kultura, na kraju krajeva i političke vrednosti koje danas imamo u Srbiji želimo da očuvamo i želimo da unapredimo i da pokažemo svetu i Evropskoj uniji da je Srbija mnogo napredovala u svim segmentima društva.

Za ekonomiju nam svim priznaju na osnovu svih rezultata, kada pogledate sada u prvom tromesečju videćete da je Srbija imala najmanji pad od svih zemalja u regionu, pa čak i od mnogih razvijenih država u EU. Na kraju krajeva, mi imamo prognoze i MMF koliki će taj pad biti, Svetske banke i našeg Ministarstva finansija, pa videćemo kraj godine.

Ono što treba reći to je da se Srbija bori svim silama da bude najbolja u onome što radi. Mislim da građani Srbije moraju da čuju i da prepoznaju šta je to što u budućnosti, zbog budućnosti naše dece jako važno kada izađemo na birališta 21. juna, o čemu glasamo i o čemu odlučujemo.

Mi danas imamo pored fašističke ideologije i fizičkog nasilja nad našim kolegama ovde, gospodinom Marijanom Rističevićem, imamo jednu prezentaciju potpunog bezumlja kada je u pitanju sama politika i demokratske vrednosti u Republici Srbiji, imamo prezentaciju fizičkog nasilja i rušenje institucija. Pokušaj je svaki put da se uđe u neke institucije, pa da se one poruše na taj način što bi oni samo upali u te institucije, zauzeli i rekli – eto, one su sada naše. Nema osvajanja vlasti bez izbora.

Ako želite imate model i imitirate sve ono što je bilo 2000. godine, imate upad u institucije, imate pokušaj nasilja i verbalnog i fizičkog i uništavanje određenih materijalnih vrednosti institucija, morate pre toga da izađete na izbore, mora da dobijete legitimitet i legalitet građana Srbije, tek nakon toga možete da tražite da sprovedete sve ono o čemu je narod, odnosno o čemu su građani Srbije glasali. To sprovođenje za to ste dužni i odgovorni, takođe i vi iz opozicije, kao i mi iz vlasti.

Na svakom biračkom mestu imaćete svoje predstavnike, ukoliko možete da ih skupite, imaćete prilike da učestvujete u biračkom procesu, imaćete prilike da budete svedoci koliko glasova je koja stranka skupila. To je jedini legitimitet i budućnost o kojoj možemo da razgovaramo kada je to u pitanju.

Pošto je odgovornost vladajuće koalicije najveća danas i od strane opozicionih stranaka se stalno to potencira, mi smo imali prilike juče od predsednika Srbije, Aleksandra Vučića, da čujemo da i pored svega onoga što je lično doživeo kao i verbalne i pokušaje fizičkih napada na njegove članove porodice i na njegovo okruženje, na najperfidniji i na najgori mogući način, imali ste prilike da kao odgovor čujete iz njegovih usta poziv da se svi politički akteri jave, prikupe potpise i izađu na izbore. To je pružena ruka svima da se politička borba vodi ovde u parlamentu, a ne na ulici, jer je to u interesu svih nas.

Mislim da je 21. juna potpuno evidentno da će građani Srbije jako puno razmišljati o tome da li će glasati za prošlost ili će glasati za budućnost zbog naše dece, ali i sve naše dece. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, očito da druge poslaničke grupe ne žele sada da iskoriste ovo vreme, ali to je njihovo pravo. Mislim da je danas jako važna tema za Skupštinu Srbije zato što govorimo o protokolu koji se odnosi na Konvenciju o zaštiti prava lica u odnosu na automatsku obradu podataka Saveta Evrope, odnosno na privatne podatke koje možete koristiti u razmeni podataka kada je u pitanju današnji postupak digitalizacije u progresu.

Treba reći da pravni osnov uopšte i za ovu Konvenciju i za Aneks 1, koji se odnosi na Sporazum između Vlade Republike Srbije i Azerbejdžana, da je pravni osnov Ustav, član 99. stav 1. koji kaže da je Narodna skupština dužna da ratifikuje sve međunarodne sporazume, ali ova Konvencija o kojoj govorimo je još prvi put usvojena 1981. godine u Strazburu i očito da današnje prilike zahtevaju, imamo nove izazove koji traže da se osavremene nove konvencije i da se urade određeni akti kojima bi se obuhvatili svi ti novi izazovi koji od 1981. godine nisu bili aktuelni.

Ta obaveza podrazumeva da se garantuje svakom fizičkom licu, bez obzira na nacionalnu pripadnost, bez obzira na mesto stanovanja, poštovanje ljudskih i manjinskih prava, naročito pravo na privatnost kada je u pitanju automatska obrada podataka.

Članom 42. Ustava Republike Srbije takođe imamo ovu potvrdu, obavezu države. Svaka država, članica potpisnica Saveta Evrope, a ima ih 47, su se obavezale da poštuju ovo pravo i da zaštite svoje građane, a novim izazovima, rekla sam, tražimo da određena konvencija, kao platforma, bude jasna, fleksibilna na multilateralnom nivou i da je to u stvari pravni osnov da bi se lakše vršila razmena podataka, a da se ne bi ugrozili lični podaci svakog pojedinca.

Nov zakon inače podrazumeva u stvari i zakonodavstvo EU, ne samo članica Saveta Evrope, veći i EU i ona predstavlja u stvari put kojim je započela sprovođenje u samoj EU ova Konvencija. Ona je u primeni od 25. maja 2018. godine.

Kada govorimo o tome kada je donesena prva 1981. godine, nakon toga su u Savetu Evrope mnoge rezolucije donošene, još 2011. godine, zatim 2014. godine i na kraju mišljenje 2017. godine, gde je usvojio Komitet praktično ovu Konvenciju sa svim svojim izmenama.

Kada govorimo o tome, najvažnije je da preambula koja je uvedena, praktično u ovoj Konvenciji još 28. januara 1981. godine, pokazala je da suštinski možemo sve te promene koje se dešavaju u eri digitalizacije, implementiramo u ove konvencije određenim izmenama i dopunama. To je ono što u stvari evropsko zakonodavstvo je postalo fleksibilno u ovom smislu, daje nam mogućnosti da osavremenimo svaki dokument, svaki međunarodni ugovor, svaku konvenciju, a to naravno daje i mogućnost i Srbiji da sve ono što usvajamo u ovom parlamentu kao važeća dokumenta koja se odnose na osavremenjavanje uopšte privrede i razmenu podataka i sami menjamo kroz ratifikaciju ove konvencije.

Drugi deo međunarodnog sporazuma je, u stvari, predlog ratifikacije Sporazuma o ekonomsko-tehničkoj saradnji Vlade Republike Srbije i Azerbejdžana. Takođe, isti pravni ustavni okvir, za ratifikaciju koju ovaj parlament ima, a treba reći još 25. januara 2012. godine je potpisan ovaj sporazum i taj zaključak praktično je istekao 20. decembra prošle godine, s tim što je bilo potrebe da se zameni novom ratifikacijom i novim sporazumom između dve Vlade. Tako da, 26. decembra prošle godine, Vlada Azerbejdžana, preko svoje ambasade ovde u Beogradu, pokrenula inicijativu za potpisivanje ovog sporazuma koji je potpisan u Beogradu i predmet realizacije, u stvari, su projekti u kojima se azerbejdžanske firme, uopšte su se pokazale kao vrlo efikasne u izgradnji infrastrukture, saobraćajne, železničke, putne infrastrukture.

Tako da je predmet, u stvari, ovog sporazuma ratifikacija, realizacija projekata za izgradnju autoputa Ruma – Šabac, most preko Save, brza saobraćajnica Šabac – Loznica, zatim, sva putna železnička infrastruktura i onaj deo koji se odnosi na komunalnu infrastrukturu, kao što je vodosnabdevanje i prečišćavanje otpadnih voda, ali i deo koji se odnosi na prečišćavanje, odnosno sanaciju komunalnog otpada.

Kao što vidimo, nema dodatnih troškova po budžet Srbije, što se tiče ovog sporazuma, kao i za ovaj, kao i za prethodnu konvenciju. Tako da, u danu za glasanje SNS će podržati ova dva sporazuma. Hvala.

Direktno pominjanje.

Gospodine Rističeviću, tačno je da je preko 65% ukupne robne razmene, trgovinske razmene sa zemljama EU, ali to ne znači da smo mi zapostavili ni Rusku Federaciju, ni Narodnu Republiku Kinu. Naravno, to niste ni rekli, ali se razmena sa Ruskom Federacijom uvećava, upravo zbog toga što mi imamo stabilnu saradnju po pitanju uopšte određenih novih tehnologija, naročito sa zemljama EU.

Struktura proizvoda se inače promenila. Ono što su nekada zauzimali poljoprivredni proizvodi u saradnji sa EU, sad zauzimaju, recimo, gotovi proizvodi ili poluproizvodi. To znači da smo otvorili fabrike, nova radna mesta, ali i IT sektor.

Mi smo bukvalno udvostručili u protekle četiri godine izvoz koji se odnosi na IT sektor i sada ukupna razmena, kada govorimo o IT sektoru, iznosi preko milijardu evra godišnje, što znači da taj spoj između, recimo, poljoprivredne proizvodnje, prerađivačke industrije i IT sektora govori o digitalizaciji našeg društva koje daje sada rezultate direktno u ekonomiji, da prelazimo iz ekonomije zasnovane na investicijama u ekonomiju zasnovanu na znanju.

Zbog toga ova Vlada može da se pohvali na kraju svog mandata da je zaista uspela da zahvaljujući i evropskim integracijama i saradnjom sa Evroazijskim blokom, koji obuhvata takođe preko 300 miliona ljudi, EU preko 550 miliona ljudi, znači, uspela je da svojom odgovornom politikom bude nezamenljiv faktor uopšte kada je u pitanju trgovina iz zemalja regiona.

Znači, nijedna država u regionu zapadnog Balkana ne sarađuje sa istokom i sa zapadom na ovaj način. Zbog toga imamo krajnje poštovanje, što smo potpuno otvoreni i iskreni i ono što kažemo, to i uradimo, i kada je u pitanju istok i kada je u pitanju zapad.

Znate šta, kada su u pitanju kineske investicije, Evropljani svi se negde klone toga, ne vole to, ali bi svi voleli da stanu u red kada su u pitanju njihovi krediti i investicije, recimo, u energetiku ili u infrastrukturu, zato što oni imaju jedan brend koji kaže da jednostavno najbrže, najefikasnije i najbolje grade putnu infrastrukturu, železničku infrastrukturu i tu su se pokazali na tržištu kao najbolji što se tiče ulaganja.

Zbog toga je uvek najbolje ići kod onih koji su najbolji. Zato kada govorimo o malim i srednjim preduzećima, to su zemlje EU, Nemačka. Kad je u pitanju infrastruktura, to je Kina. Kada je u pitanju energetika, Ruska Federacija. I zašto Srbija da ne koristi te potencijale podjednako dobro, jer to je u interesu svih nas. Hvala.

Radi pune informacije, znači, pravno obavezujući dokument pokazuje upravo to da albanska strana nikada određene tačke sporazuma nije ni sprovela, niti poštovala. I kada čujete evropske zvaničnike, vi imate prilike da čujete da oni sami kažu da taj dokument u stvari i nije bio obavezujući, ali je obavezujući bio u vreme gospodina Vuka Jeremića, jer je tada odluka u razgovorima u dijalogu na Kosovu i Metohiji prešla iz UN u EU. Znači da su postojale neke međunarodne obaveze koje je neko potpisao.

Kako objašnjavate da sa jedne međunarodne organizacije pregovori prelaze u drugu međunarodnu organizaciju? Na kraju krajeva, gospodine Rističeviću, danas je najčudnije što vi imate promene u albanskim strankama na vlasti, sada dolazi za premijera gospodin Kurti, koga Vuk Jeremić naziva najvećim intelektualcem na KiM i koji treba suštinski da vode pregovore Beograda i Prištine.

Znači, to su obavezujući podaci, i dokumenta, i ugovori o kojima danas možemo da razgovaramo zato što su to posledica one politike do 2012. godine koju su vodili oni koji sada nama ovde sole pamet. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, kolege poslanici.

Mi danas donosimo zakon kojim želimo da rešavamo probleme pred koji su godinama svi zatvarali oči. Konstituisali ovde u parlamentu od 2005. anketne odbore, davali svoje izveštaje koje po tome vidimo da nisu imali rezultata. Ali, gospodine ministre, na osnovu nekih izlaganja moram da vas pitam, s obzirom da imate iskustva sa ovo temom. Da li mi ovde pričamo o legalizaciji trgovine decom, da li pričamo o tome zbog ulaska u EU žrtvujemo nerođene bebe i da li uopšte na taj način može da se razgovara o ovom zakonu u parlamentu danas, 2020. godine?

Problem roditelja koji su akteri u ovom problemu i dece koja možda žele i ne žele da saznaju istinu datiraju iz vremena SFRJ, SRJ, kada smo bili SCG i danas kada smo Republika Srbija. Znači, pričamo o tome da smo promenili četiri državna sistema, četiri države praktično od kada datira taj problem. Institucije koje su radile onaj posao koji rade i danas, a da su neki pojedinci, očito na neki organizovan način radili stvari koje su dovele do toga da su mnogi roditelji ostali bez svoje dece i onda kada posle izvesnog broja godina njihovog lutanja i dokazivanja toga, i možda neki od njih su i našli svoju decu. Ta deca su rekla da jednostavno ne žele da razgovaraju o toj temi.

Mi danas razgovaramo o nečemu što je istorija u Srbiji, a palo je u odgovornost SNS da treba da pokuša da reši problem tih roditelja da bi saznali istinu. Ne samo njihovu istinu pojedinačno, i ovo društvo treba da interesuje ova istina zato što je od velikog značaja da ovakve stvari ne treba da se ponavljaju, ne u ovoj zemlji, nego u bilo kojoj. Ja ću vam reči da i neke razvijene države EU kao što je Irska, kao što su neke druge države imale iste ovakve probleme.

Zbog toga i jeste taj sud za ljudska prava u Savetu Evrope po određenim modelima radio svoje presude. Očito je ta gospođa Zorica Jovanović u toj krajnjoj svojoj nemoći da nađe rešenje za istinom posegla za time da se obrati Sudu za ljudska prava u Strazburu. To je bilo mnogo, mnogo godina pre nego što je SNS preuzela odgovornost za vođenje državom, tako da je presuda došla u vreme kada smo mi preuzeli vođenje ove države 2013. godine.

Sama presuda govori o tom mehanizmu rešavanja problema roditelja i njihov model rešavanja je taj, donesite zakon, rešite probleme svih roditelja ukoliko to možete na najbolji mogući način, znajući da su ti problemi stari 30 i 40 godina i znajući da za to postoje određene materijalne naknade, jer mnogi od njih neće naći bilo kakve dokaze da mogu da dokažu da im se to desilo.

Manipulacija emocijama roditelja i dece u političke svrhe je najveći stepen zloupotrebe koje mnogi politički akteri i pojedinci i stranke kojih danas nema ovde rade da bi interese tih roditelja osujetili da saznaju svoju istinu.

Mi danas donosimo zakon da bi podržali da roditelji saznaju istinu. Da li je on dobar ili loš, mi moramo od nekuda da počnemo, mi moramo da počnemo da rešavamo probleme tih ljudi da otvorimo institucije, a jedino zakonskim putem možete otvoriti, obavežemo predstavnike institucija da dobiju materijal, dokaze sa kojima će se voditi sudski sporovi.

S druge strane mi ovim zakonom teramo sudove da počnu da vode ove procese na krajnje efikasan, profesionalan način, da ta istraga ne mora da ide samo od strane onih koji su direktno pogođeni ovim zakonom, već i od onih koji su nasledili sve te probleme čitavih porodica. Zato smo i stavili u predloge, da ukoliko nisu roditelji ili su umrli, mogu njihovi srodnici, braće, sestre da pokrenu ove sudske postupke.

Ono što može da se vidi da su razgovori sa nevladinim organizacijama trajali jako dugo, više od dve godine i da su ovde gotovo svi poslanici imali prilike da razgovaraju sa različitim udruženjima građana koji se bave ovom temom, a sa druge strane mi smo imali čak i neke kolege i koleginice koji su direktno, čije su porodice bile pogođeni ovim problemom. Znači, u direktnom kontaktu smo mogli da čujemo šta je to što ih negde tišti, šta je to što je suština i šta je to što je najvažnije u stvari za njih.

Cela priča onih koji jednostavno žele danas da se stave na stranu protiv ovog zakona je ta da svodimo na pare, na nekih deset hiljada evra kao obeštećenje. Mi to jednostavno ne želimo da u ovom zakonu stavimo kao prvu stvar o kojoj razgovaramo. To je poslednja karika o kojoj pričamo danas, to je onda kada se iscrpe sve pravne mogućnosti da se donese bilo kakva presuda. Juče je inače na konferenciji za štampu, znate kada novinari hoće da izvuku iz konteksta upravo taj deo priče, onda kažu – a zašto rešenjem konstatujete da ne može jednostavno da se vodi dalje sudski spor, a u stvari istrgnu iz člana 21. ceo stav koji kaže – ako ne mogu da se utvrde činjenice koje objašnjavaju šta je se nestalim novorođenim detetom, tek onda sud može da konstatuje, znači nakon celog sudskog postupka koji ima pravo i žalbe i kod apelacije i svih postupaka, kad iscrpite sve pravne mogućnosti, tek onda radite to rešenje kojim kažete da jednostavno ne postoje mogućnosti da se uopšte do kraja utvrdi činjenica, odnosno istina, odnosno dokaže to.

Prema tome, ono što je važno reći to je da ovim zakonom je potpuno definisano pored toga što je komisija radila u ovih dve godine, komisija na nivou Vlade Republike Srbije, gde je ministar unutrašnjih poslova zaista preuzeo svu odgovornost, ono što onda kada su bili anketni odbori nije hteo ni da se pojavi, danas imamo ministra unutrašnjih poslova koji u protekle dve godine imao hrabrosti da se suoči, da ima sastanke sa udruženjima roditelja, da pojedinačno razgovara sa njima o tim problemima, da prikupi zahteve, da vidi o kojem broju inače roditelji slučaja se radi. Preko hiljadu zahteva i roditelja je potpisalo da želi da jednostavno otvori te sudske postupke, a da ta komisija otvori vrata institucija gde će naći svu dokumentaciju.

Imali smo prilike da čujemo od koleginica da su postojali dupli protokoli, trodupli protokoli u zdravstvenim institucijama u kojima su deca rođena. Prema tome, mogućnost da vi uđete i utvrdite istinitu dokumentaciju je u stvari najteži posao. Ova Vlada je preuzela tu odgovornost da jednostavno omogući roditeljima da nađu tu dokumentaciju, jer na sudu je jedino relevantna dokumentacija, dokazi. Na osnovu vođenja sudskog postupka, znači sudovi i MUP su institucije koje su nadležne za sprovođenje ovog zakona.

Dalje, načela postupka. Čuli smo da je u načelima najvažniji deo istraživački deo, zatim hitnost postupka, ono što je najvažnije da ne čekamo po nekoliko meseci, godina da se zakazuju ročišta. Zatim, deo koji se odnosi na poverljivost podataka što je od velikog značaja. To je za same sudske postupke jako važno.

Ovaj amandman kojim jednostavno Odbor želi da tim sudijama da jednu dodatnu vrednost, da budu specijalizovane kada vode ove postupke, da prođu određenu vrstu obuka, pokazuje samo želju Vlade Republike Srbije da kroz ovaj zakon da punu podršku sudovima da nesmetano rade ovaj svoj posao i da da podršku roditeljima da se zaista izbore za svoju istinu i za svoja prava na sudu.

Na kraju, ono što smo dobili sudskom presudom Saveta Evrope, to je da će eksperti Suda za ljudska prava nadzirati sprovođenje ovog zakona. To znači da će njihovi eksperti sigurno biti u kontaktu sa sudijama koji će suditi ove postupke i hteti da znaju dokle smo stigli, kao društvo, u pokretanju ovih postupaka i koliko smo zaštitili prava tih roditelja koji imaju ovaj problem.

Prema tome, na kraju ovog izlaganja želim da kažem da nismo hteli kao SNS, da se sakrijemo iza predstojećih izbora, pa da kažemo – neka sledeća Vlada, neki sledeći poslanici će donositi ovako teško zakone. Hteli smo krajnje otvoreno da izađemo ovde pred građane Srbije i da kažemo – ovo je prvi korak da institucije koje nisu radile svoj posao uzmu odgovornost za ovaj posao i rade onako kako je u interesu građana i ljudi koji žele pravo i pravdu.

Prema tome, mislim da je zaista maliciozno da bilo ko napada ovakva rešenja na načine da pričamo o trgovini decom, da pričamo o tome da zarad EU mi želimo da jednostavno žrtvujemo bilo koga na bilo koji ružan način. U Danu za glasanje SNS i ja kao poslanik podržaću ovaj zakon. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, na odboru koji je juče održan, pored Predloga zakona o igrama na sreću imali smo i Predlog o potvrđivanju ugovora koji se odnosi na program otpornosti na klimatske promene i navodnjavanje u Srbiji i na potvrđivanje Konvencije međunarodne o izdržavanju dece i drugih članova porodice.

Ono zbog čega sam danas uzela reč, to je da, možda ste zaboravili, ali evo i da pohvalimo i ministra finansija, koji je zaista na inicijativu nacionalne organizacije koja obuhvata sve invalide Srbije, odnosno 15 saveza i preko 500 organizacija, zaista imao razumevanja da ovaj zakon koji se odnosi na igre na sreću, čime su u stvari povećani prihodi u budžetu, povećavanjem određenih taksi i naknada, budu tačno definisane za namenska sredstva koja će ići za potrebe određenih kategorija ljudi sa invaliditetom u Srbiji.

Primili ste i predstavnike tih organizacija i predložili Vladi da ovaj amandman prihvati, tako da smo mi na odboru juče razmatrali ovaj Predlog zakona sa prihvaćenim amandmanima i Odbor za budžet, finansije i kontrolu trošenja javnih sredstava je prihvatio ovaj amandman.

Moram da kažem da je dan pre nego što smo imali Odbor, imala sam prilike da predstavnike nacionalne organizacije primim, Ivanku Jovanović, gospođu Gordanu Rajkov koja je inače i bivši poslanik i Mihajla Pajevića. Zaista u tom direktnom razgovoru sa njima, čujem da su se oni zaista obratili institucijama koje su pomogle da se konkretno amandmani urade i da je Ministarstvo finansija obuhvatilo taj predlog i dalo na Vladu, koji je Vlada usvojila.

Suština tog amandmana, a pričamo ćemo kada budu amandmani je da 40% upravo finansijskih sredstava koji su prihodu u budžetu od igara na sreću, idu ovim određenim kategorijama. Vi ste do sada to tako i davali, međutim, nekako se oni plaše, ukoliko se promene određeni ministri ili promene situacije, da to u budžetu morati da stoji taksativno navedeno, da bi negde obezbedili i stvorili sebi određenu finansijsku sigurnost, jer oni tvrde da preko 70% invalida živi jako teško, gotovo na rubu ekonomske zavisnosti.

To je ono što smatraju, da su ugroženi, preko 800.000 osoba koje su obuhvaćene ovim organizacijama, a da se sam predlog amandmana odnosi da će namenska sredstva iz budžeta koja će za ove namene biti uplaćena, biće raspodeljena po 19% za finansiranje Crvenog krsta, zatim za finansiranje organizacija osoba sa invaliditetom, čiji je cilj unapređenje socijalnog, ekonomskog i društvenog položaja ovih osoba, zatim finansiranje ustanova socijalne zaštite, lokalne samouprave, sporta i omladine i onda ostaje 5% za onu stavu 25. tačka 3. to je razdel Ministarstva zdravlja, lečenje retkih bolesti o kojima stalno govorimo, iz koje stavke je jako važno da postoje sredstva da bi u kontinuitetu pomagali lečenje bolesti kod dece koja se leče u inostranstvu.

Mislim da je od velikog značaja što ste ovaj posao odradili na taj način, što ste razumeli potrebu ove ciljne grupe da se negde u ovom Predlogu zakona tačno definišu namenska sredstva. Zbog toga smatramo da je jako dobro da ovaj zakon o igrama na sreću prihvatimo u ovom delu kada su u pitanju pomoć ovim kategorijama stanovnika, odnosno građana Srbije.

Na Odboru smo imali prilike zaista da čujemo koliko su važne i ove konvencije, odnosno projekti koji radite u saradnji sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj, pogotovo kada su klimatske promene u pitanju i tu smo čuli da će zaista sada istok Srbije dobiti znatna sredstva kada su u pitanju ovi projekti koji se odnose na upravljanje, odnosno zaštitu, pogotovo što postoji veliki broj bespovratnih sredstava, 1,2 miliona evra od 15 miliona evra, koji će se odnositi na zaštitu od poplava, odnosno samih klimatskih promena što je jako značajno.

Danas građani istočne Srbije treba to da čuju da zaista svi delovi Srbije podjednako su zastupljeni kada su u pitanju projekti finansirani od strane Ministarstva finansija.

Mislim da u danu za glasanje zaista imamo razloga da podržimo ovakve Predloge zakona na najbolji mogući način, zato što vidimo da će mnoge nepravde iz prošlosti biti ispravljene. Hvala.

Uvaženi predsedavjući, poštovani ministre i kolege poslanici, na današnjem predlogu zakona imamo pored Zakona o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu o kome ću detaljno govoriti, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku, i obligacionim odnosima, i Predlog potvrđivanja Memoranduma o razumevanju saradnje u borbi protiv korupcije, u okviru antikorupcijske inicijative Jugoistočne evrope.

Kada govorimo o ovim zakonima koji se odnose na dopune izmene i dopune o parničnom postupku, i obligacionim odnosima, mogu samo da kažem da je to ustvari rezultat usaglašavanja već donetih zakona koje smo imali ovde u Narodnoj Skupštini, gde smo unapredili mnoge postupke, kada su u pitanju uopšte ovi postupci, i drugo, imamo rezultat digitalizacije samog procesa funkcionisanja državne uprave, i pogotovo unapređenje života, građana Srbije koji žive i u inostranstvu, tako da nam je od velikog značaja što danas usvajamo ove izmene i dopune za te ljude, ali kada govorimo o Memorandumu o razumevanju i saradnji u borbi protiv korupcije, u međunarodne organizacije antikorupcijske inicijative jugoistočne evrope, onda treba reći da je Srbija ustvari ovde da ratifikuje jedan memorandum koji je inače važio od 17. maja 2010. godine do 2013. godine i do dana današnjeg nije ratifikovan, ali je ta regionalna saradnja jako značajna i bez obzira na to, mnogi međunarodni bilateralni sporazumi su potpisivani, kada je u pitanju antikorupcija, zemalja u regionu i zemalja centralne jugoistočne evrope, kojim smo ustvari ušli u taj deo kada je u pitanju razmena podataka, pogotovo kada je korupcija u pitanju.

Prema tome, ona priča o tome da neko iznosi novac, pa sada više ne znamo gde se nalazi taj novac od korupcije ovde u Srbiji, više ne stoji, zato što danas kada naše ovlašćene institucije pošalju zahteve o tome, o određenim poreskim obveznicima i želimo da znamo da li imaju određenu imovinu, koja se odnosi na stanove, na kola, na preduzeća, na hartije od vrednosti, na bankovne račune, odmah dobijaju izveštaj od stranih institucija preko određenih međunarodnih bilateralnih sporazuma. Prema tome, danas se zaista ne isplati kriminal i taj kriminal kojim neko želi da se bavi ili se bavi, zaista svrstava određenu klasu ljudi koje nazivamo kriminalci i koji jednostavno danas sve teže i teže mogu da rade taj svoj posao.

Predlog zakona o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu je tema koja je započela posle 2000. godine, sećate se profesora Čupića 2001. godine, o predlogu zakona o ekstra profitu. Zatim 2007. godine, tadašnji ministar finansija a potom i premijer, tada je govorio da nam ne treba uopšte takav zakon zato što već postoji dovoljno dobar zakon o naplati poreza, i da jednostavno država nema potrebe niti zahteve za tako nečim.

Godine 2013. kada je u Vladi Republike Srbije, prvi potpredsednik bio gospodin Vučić, prvi je bio zadužen ustvari za borbu protiv korupcije i prvi je pokrenuo pitanje da je ovakav zakon zaista potreban Srbiji, ali su se tada javljali, podsetiću vas mnogi ekonomski stručnjaci sa određenog fakulteta, koji su govorili da nema potrebe uopšte za takvim zakonom, i da bi to bila neka naknadna pravda i naplata te pravde 2015. godine, čak smo imali određene stručnjake koji su vezani i za poreske zakone i za poresku upravu, koji su govorili da po ovome država pokazuje svoju slabost, da se nikada neće doneti taj zakon i da ne postoji uopšte šansa da poreska uprava ima snage da iznese ovakav posao.

I zaista do sada mi nismo imali mogućnosti da donesemo ovakav zakon, zato što je država morala prvo da sprovede veliki posao, a taj veliki posao je upravo ta fiskalna konsolidacija i ekonomske reforme kojim smo morali određena zakonska rešenja koja se odnose na poreski sistem da potpuno na određeni način redifinišemo, odnosno rekonstruišemo, da zaista Ministarstvo finansija može u svakom trenutku, a uz pomoć povezivanja digitalizacijom sistema, može da kontroliše sve institucije, koje će poreska uprava u budućnosti, zaista sarađivati i upotrebljavati da bi ovaj zakon zaživeo i na kraju krajeva, trebalo je urediti administrativno sve te institucije.

Institucije koje se pojavljuju u saradnji u povezivanju ovog zakona da bi sproveli je pored poreske uprave i MUP, Narodna banka Srbije, zatim Agencija za borbu protiv korupcije, zatim Uprava protiv sprečavanja pranja novca, zatim Republički geodetski zavod, zatim Agencija za privredne registre, kao i Centralni registar za hartije od vrednosti kliring.

Prema tome vidite da mnoge institucije će učestvovati direktno, imaće svog predstavnika koji će sarađivati sa poreskom upravom, na određeni način da bi zaista došli do pravih podataka na osnovu kojih bi bilo izvodljivo i primenljivo da ovaj zakon zaživi i profunkcioniše.

I on će zaista profunkcionisati, jer na osnovu ovog Predloga koji je ovde dat, videćete da su do detalja razrađeni sistem funkcionisanja kontrole, ustvari porekla imovine.

Znači, mi sada imamo po prvi put jedan poreski sistem koji je inače dinamičke prirode i koji zavisi od tržišta i zavisi od potrebe građana Srbije, ali zavisi i od toga na koji način se država ponaša prema svojim poreskim obveznicima.

To je jedan od osnovnih uslova da bi funkcionisala pravna država i svi oni koji su govorili da imamo slabe institucije i da ne može da zaživi ovakav zakon, upravo sada nakon ovog zakona, nakon ovih rešenja, shvatiće koliko smo zaista napredovali kao Republika Srbija.

Još nešto ću vam reći. Ovaj memorandum o kojem razgovaramo, dok pričamo o regionalnoj saradnji, upravo se radi uz pomoć Evropske komisije i ta međunarodna organizacija koja se odnosi na antikorupcijske delatnosti sarađuje sa svim institucijama, kao što će sarađivati sa institucijama u Republici Srbiji.

Ovo je mehanizam države kojim će Republika Srbija znati u svakom trenutku o svakom poreskom korisniku na koji način suštinski poseduje određenu imovinu, što pokretnu, što nepokretnu, i na određeni način da li plaća pore i da li je u sistemu od poslednje tri godine u trenutku kontrole, znači, ukoliko je došlo do promene u kapitalu iznad 150.000 vrednosti u odnosu na njegove prihode da li postoji ta disproporcija ili ne postoji ta disproporcija.

Ukoliko se pokaže da postoji ta disproporcija faza kontrole se obavlja u dva dela. Jedan deo je onaj koji se odnosi na sam postupak sprovođenja. Drugi deo se odnosi na dokazivanje poreskog obaveznika da ima poreklo imovine, da li je to legalan ili nelegalan način.

Znači, legalan je ukoliko donese određenu dokumentaciju: odakle je taj novac, da li je po sistemu određenog naslednog prava ili po sistemu da je zaradio, ili na osnovu ušteđevine, na osnovu prihoda na krajnje legalan način.

Ukoliko ne može da dokaže to, a ne mogu da dokažu najčešće oni ljudi koji se bave određenim nelegalnim radnjama i ukoliko se zaista pokrene kontrola koja će dokazati da postoje krivični postupci, to se šalje Ministarstvu unutrašnjih poslova, jedinici koja će pokrenuti istragu zajedno sa tužilaštvom i na osnovu toga se pokreću određeni postupci.

Čak je predviđeno da ukoliko se u samom utvrđivanju kontrole nađe da je sve, naravno, po zakonu urađeno, a da se nije na primer platio porez za određene nekretnine, na autorska prava, na poreze na imovinu, nije prijavljena, na primer, uopšte poreska prijava pre 2007. godine, da će se onda obračunati porez i platiti po nekom drugom osnovu.

Prema tome, ovaj zakon nije samo zakon koji se odnosi na poreklo imovine, on je i neka vrsta kontrole plaćanja poreza po ranijim osnovama.

Kada pitaju zašto se samo kontroliše od 1. januara 2007. godine? Od 1. januara 2007. godine, suštinski, Poreska uprava ima bazu podataka potpuno digitalizovanu, znači, kompjuterski vođene sve ugovore i poreske prijave i na osnovu toga vi možete da izvršite određenu kontrolu. Pre toga postoji u pismenoj formi u poreskim jedinicama, u poreskim upravama ti ugovori i ne može se garantovati da li su oni svi, da li ih ima ili ih nema. Zbog toga je važno da poreski korisnici znaju da od 1.1.2007. godine, svi oni koji su u sistemu će učestvovati u dokazivanju prava o poreklu imovine.

Kada govorimo o tome da će Poreska uprava kontrolisati imovinu, njenu vrednost imovine, zatim, poreske prijave, bilanse, završne finansijske račune, onda govorimo da pod kontrolu idu svi građani koji su poreski obveznici, svi preduzetnici i sva pravna lica.

Srazmerno tome, Poreska uprava nakon proveravanja svega toga vršiće određene svoje nadležnosti koje su definisane ovim zakonom od člana 6. do člana 9. I vrlo je važno da postoji ta jedinica koja će biti posebno formirana, jedinica poreske uprave od 60 inspektora koji će raditi isključivo na ovom poslu.

Čuli ste od ministra da je predsednik, odnosno da će glavni šef te jedinice Poreske uprave biti čovek koji će morati da ima određena znanja preko, 10 godina rada u Poreskoj upravi, odnosno poreskom sistemu, da će biti postavljen na Vladi i da će njegov mandat trajati pet godina, ali uslove koje on mora da ispunjava, pored svega ovoga, je da će morati da prijavi svoju imovinu i da će morati da prođe bezbedonosne kontrole koje se obavljaju na određeni način koje su propisane procedurama BIA i MUP Srbije.

Naravno, te procedure važe kao i za sve druge ljude koji potpadaju pod ovu vrstu kontrole tako da na osnovu pozitivnih karakteristika i na osnovu svega, kada prođe određene korake u dobijanju određenih kvalifikacija takav čovek će voditi ovu jedinicu.

Ova jedinica ima za zadatak da pored onoga što će obaviti u vidu unakrsne kontrole imovine prihoda i rashoda ima zadatak i da izradi rešenje. Na to rešenje, naravno, u tom postupku, sam poreski korisnik može da učestvuje i mnogi verovatno neće hteti da učestvuju jer nemaju da pokažu određenu dokumentaciju.

Oni koji ne žele da učestvuju oni, jednostavno, ne mogu da spreče da se taj postupak završi. To znači, to ne učestvovanje podleže određenim kaznama, ali učestvovanje znači da priložite odgovarajuću dokumentaciju.

Nakon rešenja koje dobijete, ukoliko poreski obaveznik nije zadovoljan sa njim, ukoliko je ono negativno u smislu toga da niste dokazali zaista poreklo imovine, Poreskoj se obračunava na tu osnovicu, 75%, imate pravo žalbe kao poreski korisnik. Ukoliko i tu žalbu, ona se kao drugostepeni organ šalje Ministarstvu finansija, ukoliko bivate odbijeni za tu žalbu imate pravo, naravno, da pokrenete upravni spor kod Upravnog suda i nakon toga, ukoliko sud potvrdi to rešenje plaćate tu kaznu, ukoliko ne potvrdi idete na dalje postupanje Poreske uprave.

Ono što je važno reći, to je da specifičnosti koje su jako važne ovim zakonom, to je da bi radili ovaj posao i da ono što smo hteli kao država, to je da ovaj zakon bude primenljiv i potreba da se obavi obuka kadrova koji će to raditi. Ti kadrovi koji će to raditi su pre svega sudije u Upravnom sudu, zatim ljudi za koje sam rekla da su predstavnici ovih institucija koji će takođe morati da prođu različite vrste obuka, kao i ovi inspektori koji bi trebali da imaju specijalizovanu obuku iz ove oblasti, da bi zaista bili sposobni da rade tu unakrsnu kontrolu.

Čuvanje podataka, ono što smo čuli i što je vezano za određene zakone koje smo mi doneli za čuvanje posebnih informacija o ličnostima i ono što je moj kolega Neđo Jovanović rekao, mislim da možda nije video član 24. koji kaže da je čuvanje ovih podataka inače poslovna profesionalna tajna i verovatno će svi inspektori morati da potpišu takav dokument, gde sa punom materijalnom odgovornošću moraju da čuvaju profesionalnu tajnu, tako da je i to predviđeno ovim zakonom.

Ono što je važno, to je da kaznene odredbe za neučestvovanje u postupku su dosta velike, recimo, da za fizička lica koja ne učestvuju u dokazivanju, znači dostavljanju dokumentacija Poreskoj upravi idu od 50.000,00 do 150.000,00 dinara, za preduzetnike od 100.000,00 do 500.000,00 dinara, a za pravna lica iznos od 500.000,00 do 2.000.000,00 dinara.

Prema tome, država je ovde obezbedila zaista puno učešće svih relevantnih subjekata da bi ovaj zakon zaživeo. Svako će odgovarati za svoje postupke, odnosno za svoju imovinu pred državom kroz Poresku upravu i kroz poreske prijave.

I, naravno, ono što je važno reći, a to je da se uvodi red u Srbiji prema ovom zakonu, da će oni koji su vladali Srbijom pre 2012. godine, morati da dokažu kako su stekli legalno, upisali i uknjižili sebe na 1.625 kvadrata stambeno poslovnog prostora u Beogradu i kako su stekli prihode od 619.000.000,00 evra kroz svoje firme, a bili na poziciji gradonačelnika Beograda i ministra u Vladi? Oni koji su učestvovali i bili ministri spoljnih poslova i dobijali prihode za predsedničke kampanje na svoju nevladinu organizaciju od 8.000.000,00 evra moraće da dokažu poreklo imovine. Kako to da Poreska uprava nikada za zemljište gde je građen Belvil nikada nije firmi vlasnika gospodina Miškovića nije obračunala naknadu za to zemljište, a Belvil je sagrađen, a stanovi su prodavani preko „Hipo Alpe Adria“ banke?

Znači, to kako ste vi državnu imovinu prenosili na privatnu imovinu, knjižili se i gde su ljudi bili u prvih 100 po bogatstvu na „Forbsovoj listi“ će biti predmet rada poreske uprave. Na tim ljudima će biti da dokažu svoje vlasništvo.

Gospodin Aleksandar Vučić je, inače, juče u emisiji na „Prvoj TV“ rekao da jedva čeka da prvi bude taj koji će kao političar čija će imovina biti kao predmet sagledavanja od strane poreske uprave i da će prvi tražiti da bude primer kako svi političari treba zaista da prikažu realno svoju imovinu i odakle sredstva sa kojima raspolažete kao svojom imovinom. Prema tome, ako to važi za prvog u državi, treba da važi za sve nas koji se bavimo politikom, ali će važiti i za one koji se bave danas privredom, a nekada su se bavili politikom.

Prema tome, ovaj zakon zaista pokazuje da u Srbiji treba da počne da vlada red, a on vlada tako što su počeli institucije zaista da rade svoj posao i tek kao kruna rada tih institucija i povezivanja, gde neće moći da bude bilo kakvih zloupotreba kroz rad tih institucija, može da se donese ovakav zakon koji će biti primenljiv za sve.

Naravno da je jako teško dokazati mnoge zloupotrebe i to je ono što je, s jedne strane, skepsa mnogih poslanika ovde, ali na nama je da se borimo da zakon živi i da je primenljiv za svakog od nas i da dajemo primer građanima Srbije, prvi da stanemo u red kad donosimo ovakve zakone kojima pokazujemo da smo zaista promenili Srbiju od 2012. godine do danas i zato smatram da u danu za glasanje oni koji misle dobro ovoj državi i koji se ne plaše bilo kakvih zakona koje danas ovde donosimo treba da glasaju za ovaj predlog. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre, kolege poslanici, na kraju današnjeg dana možemo da kažemo da, nakon velikog dugog perioda posle 2000. godine, mi danas zaista imamo zakon koji je primenljiv u praksi i koji će pokazati da zaista postajemo pravna država sa svim onim epitetima koji su karakteristični kada je u pitanju pravo i pravda za sve razvijene demokratije članica država EU, iako to nismo.

Na kraju krajeva, uvodimo jedan osnovni uslov za funkcionisanje pravne države kada je u pitanju poreski sistem, sprečavamo zloupotrebe, uvodimo red i ovo sve će pokazati u suštini koliko smo se zaista trudili da promenimo Srbiju od 2012. godine do danas.

Mislim da će građani Srbije osetiti benefite i ovog zakona, jer će budžet biti sve veći i veći. Imaćemo sredstva za mnoge planove.

Predsednik Vučić i Vlada najavili su plan za 2025. godinu i mislim da tim planom zaista možemo da kažemo da je to za dobrobit sve naše dece i za dobrobit svih građana Srbije. Zbog toga je jako važno i odgovorno da ovakav predlog zakona podržimo u danu za glasanje. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, kolege poslanici, današnji set predloga sporazuma koji treba ova Skupština da ratifikuje pokazuje da Vlada Republike Srbije u stvari svojim rezultatima u oblasti ekonomije ne staje i ne zadovoljava se onim što je do sada uradila, već kreće napred i ono što je u stvari put razvoja Srbije pokazuje naš evropski put, ali i saradnju i sa Istokom i sa Zapadom. Upravo to pokazuju i ovi sporazumi koje danas imamo na dnevnom redu.

Prvi je zajam koji se odnosi na Srbiju i EBRD, Međunarodnu banku za obnovu i razvoj, po pitanju projekta koji će voditi Ministarstvo prosvete i koje će u okviru svog rada oformiti jedinicu za upravljanje projektima, koje će spremati dokumentaciju za te projekte, a za finansijsko upravljanje će pomoći Ministarstvo finansija sa posebnom svojom jedinicom koja jednostavno radi, na kraju krajeva, sve projekte Republike Srbije.

Projekat akceleracije, inovacije i podsticanja preduzetništva u Republici Srbiji pokazuje da je IBRD u stvari do 31. 12. 2019. godine ima 33 povučene linije u ukupnoj vrednosti od 2,2 milijarde evra. Ovaj projekat je u vrednosti od 43 milijarde evra, s tim što on pokazuje da se njegova realizacija izvodi u tri komponente.

Zašto govorimo da su tri komponente? Zato što ta tri dela u stvari treba da obuhvate veliki segment naučno-istraživačkog rada, ali i tu vezu sa malim i srednjim preduzećima, odnosno sa preduzetništvom u Republici Srbiji i to je ono po čemu se naša ekonomija razlikuje od drugih ekonomija u regionu zapadnog Balkana, a to je da naše stremljenje ka ekonomiji koja teži da poveća broj stranih direktnih investicija polako prelazi iz realnih investicija kroz upravljanje ekonomije znanjem, što znači da konkretno novim naučno-istraživačkim projektima, razvojem inovativnih rešenja koje će ići direktno u primenu, u otvaranje malih i srednjih preduzeća i u implementaciju našeg ekonomskog sistema, imaju podršku države i samim tim i naši mladi ljudi koji se školuju imaju već na fakultetu viziju o tome šta će raditi u budućnosti.

Ovaj projekat IBRD treba da u saradnji sa Ministarstvom prosvete i Vladom Republike Srbije obezbedi reformu sektora naučno-istraživačkog rada, za koji je obezbeđeno 34 miliona evra, od toga 22,5 konkretno za naučne projekte, osam miliona evra za reformu naučnih instituta, za koje znate da su inače u vreme ekonomske krize kada su neki drugi vodili neodgovorno ovu državu do 2012. godine potpuno bili devastirani i gde naši naučnici nisu mogli da primaju plate gotovo pola godine.

Prema tome, ide se u reformu funkcionisanja naučno-istraživačkih instituta, što je jako važno uopšte za razvoj nauke i tehnološkog razvoja u Srbiji.

Na kraju, tri i po miliona je jedan značajan obim sredstava kojim suštinski mi želimo da uspostavimo našu vezu sa našom naučnom dijasporom, a to znači, pre svega, umrežiti sve ljude koji su otišli i rade na prestižnim naučnim institucijama u svetu, ali i dati im šansu da se vrate ovde i otvore svoja mala i srednja preduzeća, da se bave naukom, da sve ono što su naučili tamo jednostavno primene ovde i država za to ima razumevanja i daće podršku.

Druga komponenta ovog projekta je ubrzavanje poslovanja upravo u ovom smeru. Za to je obezbeđeno od ovih 43 miliona sedam miliona evra, za projektne inovacije, otvaranje preduzeća, kao i tehnička podrška od dva miliona evra.

Na kraju, komponenta tri podrazumeva upravljanje projektom, praćenje i izgradnju kapaciteta i to je upravo ova jedinica koja će se oformiti u okviru Ministarstva prosvete.

Ono što je jako važno, to je da mi unutar državnog sistema i aparata moramo da imamo ljude koji će se jednostavno profilisati da budu stručni, da mogu da upravljaju ovakvim projektima. To je za nas jako važno, zato što ukoliko nemate takve ljude, onda ćete kroz te projekte morati da plaćate strane evaluatore i strane izvođače koji će upravljati projektima i samim tim, jednostavno, prvo naši ljudi neće znati da rade taj posao, a s druge strane, to će mnogo skuplje koštati. Ovako, mi rasterećujemo budžet, učimo naše ljude koji su već u ovoj struci da se bave ovim poslom i da mogu da budu sposobni da se kandiduju za neke sledeće projekte.

Sledeći zajam koji je predlog na današnjoj sednici je Projekat izgradnje toplovoda Obrenovac - Novi Beograd, inače podržane od strane kineske "Eksport-import banke". "Eksport-import banka" je inače u vlasništvu države, odnosno budžeta Narodne Republike Kine i ona sa svojim ulaganjima ovde u Srbiji uglavnom se usredsredila na putnu infrastrukturu, ali sada vidimo da pomaže i ovaj deo infrastrukture koji je za nas veoma važan kada je u pitanju toplovod, kada je u pitanju zaštita životne sredine, smanjenje stepena zagađenja. Iznos projekta je 193,75 miliona evra, a 164,68 je u stvari iznos samog kredita, 15% je učešće Republike Srbije za ovaj projekat.

Važno je reći da i za prethodni zajam, a i za ovaj zajam, rokovi dospeća su za prethodni 12 godina, za ovaj 15 godina. Realizacija projekta je jako važna, na osnovu memoranduma koji je potpisan između Narodne Republike Kine i Republike Srbije još 2017. godine, a komercijalni ugovor inače potpisan između same Toplane Beograd i kineske kompanije Power Construction Corporation of China tek sada, u januaru 2020. godine.

To znači da zaista radimo krajnje odgovorno kao država, spremamo projekte, na osnovu tih projekata povlačimo određena sredstva na osnovu ugovora koje imamo i sa istokom i sa zapadom.

Treći ugovor je ugovor koji predstavlja ratifikaciju sporazuma gde Srbija i Makedonija idu na uzajamno priznavanje kvalifikovanih usluga koje su od specijalnog poverenja. Mi smo država koja smo zaista daleko otišli, kada pričamo o postupku digitalizacije elektronskog poslovanja, i kada pričamo o elektronskom žigu i kada pričamo o elektronskom potpisu i uopšte, o razmeni podataka elektronskim putem, kada su u pitanju sama preduzeća. To do sada nije bilo definisano i pravno validno između država kao što je Makedonija i Srbija, a potpisivanjem i političkom odlukom formiranja "Malog Šengena" između tri države praktično se sada otvaraju mnoge mogućnosti za ekonomsku saradnju i ovo je, u stvari, jedna od prepreka koja se potpuno preskače kada je u pitanju to poslovanje u smislu razvijanja tržišta, u smislu usluga i pojednostavljenja samog postupka kada su u pitanju kompanije ove tri države obuhvaćene "Malim Šengenom".

Kada govorimo o zajmu, odnosno o predlogu sporazuma koji se odnosi na Srbiju i Evroazijsku uniju o slobodnoj trgovini, treba reći da mi imamo kao država potpisane bilateralne sporazume i sa Rusijom i sa Belorusijom i Kazahstanom. Ovde je naravno ideja bila da se objedini uopšte kao jedan dokument, potpisivanjem sa Evroazijskom unijom o slobodnoj trgovini, jedan sporazum na visokom nivou. Taj sporazum onda bi uključio još dve zemlje kao što su Jermenija i Kirgistan i tada u stvari smo ušli u jedan postupak koji traje i koji nama otvara velike mogućnosti.

Govorimo o liberalizaciji tržišta. Govorimo o tome da se dodatna liberalizacija Srbije odnosi na izvoz i kada govorimo, recimo, imamo šanse da više izvezemo nego do sada, dve hiljade tona cigareta, 35 hiljada litara alkohola, 400 tona sira i neograničeno kada je reč o voćnoj rakiji, kozjem i ovčjem siru. Znači, govorimo o tome da našu trgovinsku razmenu povećavamo. Naravno, sve je ovo bez carinskih dažbina i samim tim smo mi u obavezi bili da i mi dozvolimo da se poveća kod nas taj uvoz, odnosno trgovinska razmena, takođe, u okviru ovih proizvoda.

Srbija sa Evroazijskom unijom je zadržala ipak carine na nekoliko proizvoda koji su od velikog značaja. To je beli šećer, etil alkohol, motorna vozila i gume, nove traktore. Rusiji će biti omogućeno da nastavi uvoz u Srbiju bez naplate carina za sve poljoprivredne proizvode, s tim, što znate, ukoliko je bilo određenih problema da je uspostavljena mnogo veća sanitarna inspekcijska kontrola na graničnim prelazima da ne bi dolazilo do određenih problema koji su se javljali po pitanju određenog reeksporta proizvoda iz EU.

Prilikom uvoza u Uniju, Evroazijsku uniju iz Srbije, naravno, su se zadržale carine za živinsko mese, za beli šećer, za vino, etil alkohol, cigarete, pamučne tkanine, kompresore, rashladne uređaje, putničke automobile, traktore, kao i za upotrebljene gume.

Zašto ovo govorim? Zato što danas kada imate tržište gde je velika konkurencija, gde je borba na tržištu nemilosrdna, kada imate zaista jednu odgovornu spoljnu i unutrašnju politiku, kada imate razvijenu ekonomiju, onda imate šanse da na tom tržištu se pozicionirate isključivo na onaj način na koji, to pokazuju vaše kompanije koliko su odgovorne, ozbiljne i koliko su, na kraju krajeva, ekonomski sposobne i moćne.

S obzirom da mi imamo takva mala i srednja preduzeća, pogotovo iz oblasti prehrambene industrije i poljoprivrednih proizvoda, vrlo je teško izaći prvo iz tih granica, a onda kada vam je to omogućeno, znači, onda treba zaista da se pokažete da ste krajnje odgovorni na tim tržištima i da ne možete nikada da prevarite bilo koju državu, kada je u pitanju izvoz bilo kojih proizvoda.

Srbija se pokazala tu kao jedan dobar partner i zbog toga mislim da je Evroazijska unija to prepoznala i to nama nigde neće da šteti. Neki govore o tome da to sada nas kosi, kada su u pitanju evropske integracije, kada je u pitanju uopšte trgovina sa zemljama EU, mi izvozimo, znači, naša razmena je 65% kad su u pitanju države članice EU, 7% je to sa zemljama Evroazijske unije.

Mi dok god možemo, dok ne postanemo punopravna članica EU, imamo prava da radimo sa Evroazijskom unijom i jednostavno to nas ništa ne sprečava.

Kada govorimo, na kraju, o dodatnom Protokolu 6 o trgovinskim uslugama, to je Sporazum koji govori o slobodnoj trgovini sa zemljama centralne Evrope, odnosno za zemljama CEFTE.

Čuli smo i od ministra da je veliki značaj u stvari za liberalizaciju našeg tržišta i najveća korist Srbije, upravo naša saradnja sa zemljama CEFTE, da od 3,3 milijarde evra prometa 2,1 milijarda praktično pripada Srbiji, da mi ostvarujemo suficit, kada su u pitanju uopšte naši proizvodi i naša robna razmena.

Ono što je važno reći je da kroz to mi u stvari pokazujemo da smo zaista sposobni da funkcionišemo i na tržištima istoka i na tržištima zapada, i to za nas predstavlja jedan veliki iskorak u ekonomiji i siguran put da ćemo u budućnosti imati sigurno punjenje budžeta Republike Srbije, stabilnu ekonomiju i da imamo razloga zbog čega smo i kao SNS na čelu sa našim predsednikom Aleksandrom Vučićem izašli sa planom za 2025. godinu kojim zaista govorimo o budućnosti Srbije i o budućnosti naše dece.

U Danu za glasanje pozivamo sve političke stranke da podrže ove sporazume. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, kolege poslanici, na kraju današnje diskusije vidimo da smo u raspravi čuli mnogo toga iz prošlosti. Sve ono što prošlost je nosila sa sobom, a očito nosi i u budućnost, stavove određenih političkih predstavnika koji govore o tome da li treba da se priklonimo istoku ili zapadu SNS na čelu sa našim predsednikom Aleksandrom Vučićem je izabrala da zastupa interese isključivo Republike Srbije i da bude i održava dobre bilateralne odnose i sa zemljama istoka i sa zemljama zapada, i zbog toga je negde i prepoznata kao stabilan partner, pogotovo kada je u pitanju ekonomija, i to danas govore upravo ovi sporazumi koji su na dnevnom redu, da mislimo o budućnosti i u interesu svojih građana, govore sporazumi koji se odnose i na naučno-istraživački rad i preduzetništvo, što je cilj u stvari da naši školovani ljudi i oni koji se bave naukom, mogu da direktno implementiraju u privredi svoj rad.

S druge strane, projekte koji su vezani za energetiku su jako važni od svakodnevnog interesa građana koji žive u gradu Beogradu, tako što ćemo ustvari povezati Obrenovac i toplanu na Novom Beogradu, i time i smanjiti zagađenje vazduha u glavnom gradu i postići određene i ekološke standarde.

Zatim, deo koji se odnosi na sporazume koje danas imamo na dnevnom redu su i priznavanje kvalifikovanih usluga od posebnog značaja, a to je u stvari, u suštini, međusobno priznavanje zemalja unutar „mini Šengena“ da možemo da funkcionišemo na najbolji mogući način kad su u pitanju elektronske usluge, elektronski potpis, žig, verifikacija dokumenata, da jednostavno kompanije koje postoje u ove tri zemlje mogu nesmetano da rade.

Ono za šta smo se zalagali da Srbija zaista unutar svoje privrede zaživi i funkcioniše na taj način naše preduzetništvo, da pospešujemo tim merama, sada već prelazimo granice Srbije i sarađujemo i sa zemljama u regionu na krajnje visokosofisticirani način.

I na kraju imamo sporazume o slobodnoj trgovini sa Evroazijskom unijom koja obuhvata pet zemalja, od toga već sa tri mi imamo bilateralne sporazume, ali sada govorimo o Evroaizijskoj uniji. Danas smo imali prilike da čujemo od svih aktera ovde u parlamentu i predstavnika stranaka, kako gledaju na taj sporazum.

Ono što možemo da zaključimo svi zajedno da se složimo da je dobro što je ovaj Sporazum danas na ratifikaciji ovde u Skupštini.

Da li treba ići dalje opredeljivati se da postanete isključivo saradnik, odnosno partner samo toj uniji, a odbiti sve druge, kao što neki misle, SNS smatra da mi moramo da sarađujemo i sa zemljama EU, jer nama je preko 65% trgovinska razmena sa zemljama EU, ali da moramo, odnosno i dobro sarađujemo ne samo na osnovu istorijskih dobrih odnosa država koje su članice Evroazijske unije, već zato što zaista imamo uslova da unapređujemo ovakvu saradnju i da taj procenat od 7%, koje na godišnjem nivou možemo da povećavamo.

Kako će to izgledati u budućnosti, s obzirom, kada budemo bili u prilici da postanemo punopravna članica EU, kada će to biti, mi ne možemo u ovom trenutku da znamo, ali ono što znamo to je da sarađujemo i sa EU i sa članicama Evroazijske unije.

I, na kraju Sporazum koji pokazuje potpunu saradnju sa zemljama centralne Evrope, - je u stvari Sporazum o CEFTI, slobodnoj trgovini, ono što smo videli da su povećane kvote, da je taj protokol 6. praktično izglasan na sednici CEFTE koja je održan u Tirani u decembru mesecu prošle godine i to znači da su članice CEFTE podržale praktično ovo povećanje, odnosno liberalizaciju odnosa kad je u pitanju saradnje sa Srbijom.

Znači, svi ovi sporazumi pokazuju jedno priznanje Srbiji za postignute rezultate u ekonomiji i za ruku podrške da u budućnosti zaista idemo ka visokim stopama rasta kada je u pitanju ekonomski razvoj Republike Srbije, da one stope koje smo do sada 4,4% dostigli, da su to neke stope sa kojima treba da idemo dalje i da jednostavno sa ovakvim povećanjem trgovinske razmene u oblasti turizma, u oblasti telekomunikacija, IT usluga, koje je CEFTA prepoznala kod nas samih suštinski je dobar pokazatelj kuda Srbija ide, i da toga nema, znači, ne bi bilo ni onoga što mi stalno govorimo iz SNS, a to je da imamo rezultate, da će građani Srbije moći da biraju u Srbiji one koji prave rezultate i oni koji žele da se vrate u prošlost i koji nemaju šta da pokažu osim mržnje, osim govora, ne samo mržnje, nego i nasilje i koji su postali svakodnevnica u ovom društvu.

Mi se trudimo da zastupamo pristojnu Srbiju, da se tako ponašamo prema svojim građanima i sa potpunom odgovornošću da vodimo i spoljnu i unutrašnju politiku.

Zbog toga smatramo da će ovi sporazumi i današnji zakoni i predlozi za ratifikaciju zaista podržati sve ono što smo do sada kao država postigli od 2012. godine do danas.

U danu za glasanje podržaćemo ceo ovaj set zakona.

Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovane kolege poslanici, na današnjem dnevnom redu imamo finansijske planove institucija čiji je rad u nadležnosti rada Narodne skupštine Republike Srbije, pa tako shodno tome, zakonima koji definišu njihov posao i nadležnosti su i ovi finansijski planovi u nadležnosti rada Odbora za budžet, finansije i kontrolu trošenja javnih sredstava i plenuma Skupštine, jer jedino u trenutka kada „Službeni glasnik“ objavi odluku svih narodnih poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije, to je u stvari validan dokument za korišćenje javnih sredstava koji se odnose na ove institucije.

Šta želim da kažem? Želim da kažem da svi ovi planovi o kojima danas razgovaramo nisu deo budžeta Srbije. Oni kroz svoje finansijske planove po posebnim odlukama, zakonskim rešenjima i podzakonskim aktima Vlade Republike Srbije naplaćuju određenu vrstu naknade i troškova na osnovu kojih se izdržavaju i samim tim ulažu mnogo toga u različite vidove politika kojima je obuhvaćen njihov delokrug rada.

Tako imamo Komisiju za hartije od vrednosti, imamo REM i imamo na kraju Agenciju za energetiku koja po svom radu i po svojim nadležnostima predstavljaju tzv. nezavisno telo, u smislu svog rada. To znači da ne zavisi od rada izvršni organa, konkretno od Vlade Republike Srbije niti su deo budžeta o kome mi raspravljamo i zato je važno da u svakoj godini u kojoj imamo ove finansijske planove donesemo, kao Narodna skupština ovaj akt.

Na osnovu tog akta mogu u zakonski regulisanim osnovima da oni koji upravljaju, koji su upravljački deo ovih institucija, a to su saveti i predsednici saveta ovih institucija raspolažu javnim sredstvima. Znači, od potpisivanja plata, odnosno zarada do delova koji se odnose na različiti vid tekućih troškova do kkupovine osnovnih sredstava i unapređenja, kada je u pitanju rad tih institucija.

Zašto ovo govori? Zato što kada imamo Komisiju za hartije od vrednosti nadležnosti koje govore o tome da odobrava određenu vrstu ponuda kada su u pitanju uključivanje finansijskih mehanizama na tržištu kapitala, koji odobravaju fizičkim i pravnim licima status određenih investitora u društvu, znači, dozvole za rad. Kao Komisija za hartije od vrednosti mnogim ekonomskim reformama i fiskalnom konsolidacijom i donošenje novih zakona koje smo u Skupštini Srbije imali, Komisija za hartije od vrednosti ima i neka nova zaduženja. Ta nova zaduženja se odnose kada je u pitanju funkcionisanje akcionarskih društava, otvorenog zatvorenog tipa. Videli ste da smo te zakone usvojili u Skupštini. Oni su zaduženi za nadzor nad radom tih društava.

Drugo, imamo nov Zakon o reviziji koji podrazumeva da dozvole za rad i registar i kao drugostepeni organ, u smislu rada revizija postoji isključivo od strane Komisije za hartije od vrednosti i kada je u pitanju međunarodna saradnja Komisija za hartije od vrednosti je članica međunarodne organizacije koja se odnosi na udruženje komisija za hartije od vrednosti. Ova institucija je dobila na težini kada je u pitanju njihov posao, ali samim tim imaće i određeno proširenje kada je u pitanju broj zaposlenih.

Ona sada ima 38 zaposlenih radnika. Pri tome preko 85% su sa visokom stručnom spremom i prema Zakonu o reviziji koji smo usvoji u Narodnoj skupštini Republike Srbije biće u obavezi da još tri zaposlena preuzme iz Komore ovlašćenih revizora, što znači da u finansijskom planu, kada su u pitanju zarade na određeni način ćete imati povećanje tog obima.

Kada govorimo o prihodima koje ima Komisija za hartije od vrednosti, one su projektovane i prihodi i rashodi na osnovu projekcija, odnosno realizacija koje su bile u 2018. godini i 2019. godini. Kada govorimo o prihodima za 2020. godinu, oni su u iznosu 108,8 miliona dinara, od čega prihodi od Pravilnika o tarifama iznose 107,8 miliona dinara, a milion dinara prihoda iznosi kroz određene takse i naknade koje kod polaganja određenih vrsta ispita, za koje je zadužena Komisija za hartije od vrednosti, izdavanje određenih vrsta licenci, kao što je za brokere, kao što je portfolio menadžere, kao što su investicioni savetnici, takođe prihoduje.

Inače, sva tri ova finansijska plana su usvojena odmah nakon usvajanja budžeta u Republici Srbiji, na Odboru koji je održan 2. decembra 2019. godine i kao takvi planovi su usklađeni sa politikom Vlade Republike Srbije, sa zakonima koji su doneti i u vreme fiskalne konsolidacije, kada govorimo o 10% smanjenja zarada, pa sada kada je ukinut taj deo koji se odnosi na smanjenje zarada, pojavljuje se određeni vid troškova koji su upotrebljeni za povećanje plata, odnosno zarada.

Kada govorimo o ovim komisijama, oni nisu svi išli u tom domenu do 8%, 15% kako je Vlada dala svoje određene predloge, već onoliko koliko su u mogućnosti, s obzirom da sva sredstva koja su ovde uvedena u planu su sopstvena sredstva. To znači da na osnovu određenih akata, pravilnika, uredbi, zakona oni prihoduju na tržištu određena sopstvena sredstva.

Ta sopstvena sredstva, naravno, se preraspodeljuju na osnovu određenih rashoda koje imaju. Troškovi, odnosno rashodi koji obuhvataju rad Komisije za hartije od vrednosti 55% su zarade, u iznosu 57,8 miliona dinara, kad govorimo na teret poslodavca takođe imamo određena povećanja u ovom delu 9,8 miliona, što govori o tome da imamo povećanje i broja zaposlenih i određenog obima. Ali, imamo i određeni deo koji se odnosi na osnovna uvećanja, za obim osnovnih sredstava, to je unapređenje kroz kompletnu digitalizaciju, odnosno kupovinu novih hardvera i softvera, koji inače nije obavljen taj posao u prethodnoj godini, stoga imamo 11,3 miliona dinara predviđeno za osnovna sredstva.

Kada pričamo o ostalim troškovima koja se odnose na određene neproizvodne usluge i na troškove stalnog održavanja, treba reći da Uprava za zajedničke poslove obavlja ovaj posao u ime Komisije za hartije od vrednosti, tako da mi u stvari sada najviše govorimo o tome da je mnogo toga promenjeno kad su u pitanju struktura troškova Komisije za hartije od vrednosti, da su troškovi kada su u pitanju službena putovanja umanjena gotovo za 48%, kada je u pitanju, recimo, 2016. godina. Tako da vidimo da je mnogo toga promenjeno u smislu funkcionisanja ne samo Komisije za hartije od vrednosti nego i drugih institucija.

Kada govorimo o REM-u, mislim da je REM jedna od najinteresantnijih institucija u ovo vreme, zato što nam se nekako približavaju izbori pa se najviše govori o slobodi medija, ali kad pričamo o Regulatornom telu za elektronske medije neophodno je usvojiti Finansijski izveštaj ove institucije za 2020. godinu, pogotovo što ćemo mi imati izbore i što treba da obezbedimo određenu vrstu te stabilnosti, u kojoj niko ne može da kaže da nismo uradili sve kada je u pitanju ova institucija, da bi vršili eventualno bilo kakve moguće pritiske, već sve ono što su predložili kao institucija koja je zadužena za ovu oblast, jednostavno smo uradili.

Odmah posle usvajanja budžeta, 2. decembra 2019. godine, smo na Odboru razmatrali Finansijski plan REM-a za 2020. godinu. Polazno stanovište inače ove institucije u obrazloženju kada je u pitanju budžet govori o tome da je napravljen u skladu sa pripremom predloga Finansijskog plana za 2020. godinu. To je dokument koji inače Ministarstvo finansija šalje svim institucijama, pa je tako to ispoštovala i Komisija za hartije od vrednosti i REM i sve druge institucije i na osnovu fiskalne strategije i Uputstva koje se odnosi za pripremu finansijskog plana, ne samo za ovu godinu, već sa projekcijama za 2021. godinu i 2021. godinu.

To znači da uopšte kad govorimo o finansijskim planovima institucija u nadležnosti rada Skupštine mi govorimo o tome da imamo jedan planski, predvidivo upravljanje javnim finansijama kada su u pitanju ove institucije. A i te institucije znaju tačno kako će u budućnosti na tržištu prihodovati i kako će unaprediti rad u svojim oblastima, na osnovu trošenja i realizacije javnih sredstava.

Moram reći da je zaista REM poslao jedan dobar izveštaj, naravno, svim narodnim poslanicima, to možete da vidite, koji se odnosi na upoređivanje, trošenje i realizaciju sredstava u prethodnim godinama, ali ona govori i o tome da je preko 618 pružalaca medijskih usluga, kao što vidite ovde u obrazloženju, od nacionalnog značaja pokriven, pokrajinskog, grada Beograda, regionalnim pokrivanjem, lokalnim pokrivanjem programa i kablovskim pokrivanjem, suštinski, na osnovu naplate određenih taksi i naknadi projektovao svoje prihode.

Mislim da je detaljno urađena analiza, kao što vidite, u ovom predlogu, koliko novca se prihoduje od televizijskih i radio stanica koje su na nacionalnom nivou, regionalnom, lokalnom, i suštinski da su najveći prihodi kad govorimo o nacionalnom nivou, da su naknade koje govore, recimo, o televizijskim pretplatama 62%, da je od lokalnih 10% a regionalnih 24%.

Prema tome, ono što mislim da je zaista jako dobro prikazano a to je u stvari koliko REM radi u ovoj oblasti, koliko je napredovao. Na kraju krajeva, sve ono što se spočitava i Srpskoj naprednoj stranci da kada je u pitanju REM ne radi dovoljno, mislim da ne stoji, jer sada imaju prilike svi narodni poslanici i javnost da se uvere i na osnovu finansijskih izveštaja koliko je to bilo kada su u pitanju ranije godine, dok je gospodin Đilas kreirao medijsku sliku Srbije, a kako to izgleda danas, kada je jednostavno uspostavljeno, na osnovu svih onih zakona koje smo usvojili, setiću vas, uz saradnju EU, medijski set zakona još pre pet godina, kako sada to izgleda i kako ide unapređenje u ovom sektoru, na jedan potpuno transparentan način.

Na kraju krajeva, i niko ne može da kaže da postoji jednostavno ta medijska blokada o kojoj pokušavaju neki ovde da govore i u javnosti da prikažu, zato što je jednostavno tržište postalo jako diverzifikovano i zaista je borba na tržištu za medijski prostor isključivo na osnovu onoga što je kvalitet informacije, a ne ono što je politički uticaj i pritisak, kako mnogi žele da prikažu, da bi se politički obračunavali sa svojim neistomišljenicima.

Zato je važno reći da kada o REM pričamo, prihodi koji su planirani za 2020. godinu, na osnovu svih ovih dokumenata i na osnovu zaista projekcije koja je urađena u odnosu na prethodne godine, iznose 307,927 miliona dinara, a rashodi koji su planirani iznose, planirani rashodi za zarade samo su 217 miliona dinara, za 80 zaposlenih radnika, što predstavlja i mogućnost koja je odobrena na osnovu odluke Administrativnog odbora, zapošljavanje nova tri zaposlena.

Kada govorimo o određenim naknadama članovima Saveta, onda je taj iznos u obimu 13,8 miliona dinara, stalni troškovi od 25,13 miliona dinara. Inače, i Ugovori o delu 10,85 dinara su u istom nivou na osnovu zaključka Vlade iz 2014. godine, kada smo započeli, praktično, ekonomske reforme i fiskalnu konsolidaciju. Znači, oni nisu išli u povećanje ugovora određenih koji se odnose na povećanje obima. I investicije koje se odnose za tekuće održavanje su u iznosu devet miliona dinara, s tim što ostali troškovi i određene rezerve koje postoje su u iznosu pet miliona dinara.

Moram da kažem da u vreme kada je zaista najviše trebalo budžet Srbije napuniti onoga trenutka kada je javni dug išao čak do 78% BDP, sve ove institucije, bez obzira što mi kažemo da su nezavisne u smislu rada izvršne vlasti Vlade Republike Srbije i što nisu deo budžeta Srbije su sve viškove koji se odnose na njihove prihode i rashode uplaćivali u budžet Republike Srbije i samim tim zaista su pokazali da njihovo poslovanje kada govorimo čisto o rashodima i prihodima, predstavljaju jedan održiv sistem funkcionisanja i to je nešto što smo svi naučili kada su u pitanju ne samo institucije koje možete da kontrolišete direktnom kontrolom od strane Vlade Republike Srbije i Ministarstva finansija, već i od strane Odbora za finansije, odnosno institucija koje su u nadležnosti Narodne skupštine Republike Srbije.

Na kraju, treba reći da svi troškovi koji su u finansijskom planu u odnosu na REM su napravljeni na krajnje ekonomičan, racionalan način, obuhvata sve troškove koje su za redovno poslovanje regulatora, u svakom trenutku su dostupni na sajtu na osnovu Finansijskog plana, kojeg imamo prilike da vidimo, što je od velikog značaja za sve nas.

Mislim da ćemo u raspravi otvoriti pitanje mnogih koji je sastavni deo ovog Izveštaja kad su u pitanju određene takse i naknade. Detaljno je navedeno koliki je iznos taksi za određene vrste kojih medija. Važno je reći da imamo ukupno 618 pružaoca usluga kad su u pitanju medijske usluge.

Na kraju ovog seta imamo finansijske planove kada je u pitanju izmena i dopuna planova za 2019. godinu Agencije za energetiku i Plan za 2020. godinu.

Zašto smo stavili uopšte danas da raspravljamo 2019. godinu zajedno sa 2018. godinom? Zato što zarade, koje su inače projektovane i znate da budžetom, praktično, povećanje zarada je išlo od 1. januara 2020. godine, određeni deo koji se odnosi na stavke reklasifikacije samih stavki zarada koje se odnose na poreze i doprinose na teret poslodavca, u ovom okviru, jednostavno, sada zauzimaju određena druga mesta u samoj reklasifikaciji. Samim tim je ispoštovano povećanje zarada, ali ne u onom obimu koji je Vlada Republike Srbije za određene institucije davala, već na osnovu mogućnosti, prihoda i rashoda same institucije. Tako da je bilo je potrebno izvršiti promenu Plana i kao takav okvir je ostao isti, što je jako važno. Znači, nikakav okvir, niti povećanje, niti smanjenje se nije desilo u okviru Plana koji je projektovan još u januaru 2019. godine.

Finansijski plan za 2020. godinu, kada je u pitanju Agencija za energetiku, praktično, kada govorimo o samim prihodima je usklađen sa nadležnosti same Agencije za energetiku. Takođe, govorimo o tome da je njen nezavistan rad u smislu rada Vlade Republike Srbije, ali je nezavistan u smislu finansiranja prihoda na tržištu zbog toga što se ona finansira iz licenci, iz regulatornih cena, iz naknade, kao i iz određenih vrsta donacija kada je u pitanju međunarodna saradnja sa Energetskom zajednicom, zato što veliki deo međunarodne saradnje finansiraju kroz određene edukacije, troškove za putovanja sama Energetska zajednica upravo zbog toga da bi sastavni deo politike, koja je definisana Zakonom o energetici, a podrazumeva taj treći paket direktiva EU, kojima smo obavezni da se nosimo, jednostavno je finansiran određenim delom i same međunarodne organizacije.

Unapređenje, usmeravanje uopšte tržišta energije na jedan potpuno konkurentan način i definisanje regulatornog okvira, kada je u pitanju održiva energetska politika, koja bi trebala da bude oslonac ekonomske politike kada govorimo o samoj energetici, definiše i politike koje se odnose i na gas i na električnu energiju i na deo nafte, je za nas od velikog značaja zbog toga što u svakom trenutku kada razgovaramo i sa razvijenim zemljama EU, ali i sa istokom i sa zapadom videli ste da kreira mnoge politike i jednostavno težište svih država članica EU, kojoj mi težimo, je da uopšte postoji jedna ovakva institucija koja prema svom radu treba da odgovara najvišem organu zakonodavne vlasti, a to je Narodnoj skupštini Republike Srbije. Zbog toga sam Finansijski plan, videćete, jednostavno, planira prihode od 223.357.223 dinara, od čega 78% ide od regulatornih naknada, 10% ide, kada govorimo, od određenih potrošača, a to su najveća javna preduzeća i 9% prihoda ide od samih licenci.

Planirani rashodi ovim Planom su zarade od 70%, u iznosu od 156.600.000 dinara, zatim određene neproizvodne usluge, od 12%, to je 27 miliona, određeni nematerijalni troškovi od 6%. Moram reći da tu sad imamo određene troškove koji su nastali i pre ovog saziva Saveta, zato što je Vlada Republike Srbije, odnosno Ministarstvo energetike krenulo da realizuje određeni projekt u okviru sredstava IPA 2014. koji se odnosi na određenu projekciju i definisanje analize isplativosti stranih i direktnih investicija u energetici, kojim bi finansijsko upravljanje i kontrolu uvelo u Agenciju za energetiku. Tim projektom je dužnost same Agencije da učestvuje na tom projektu u određenim iznosima i taj iznos nematerijalnih troškova u narednih pet godina je u određenoj obavezi od 6%.

Mi ovde zaista sada govorimo o nečemu što su evropske integracije, što je postupak sam koji govori o tome da je Srbija sama unapredila svoju politiku u određenim oblastima. Sve ove tri institucije pokazuju da svojim radom mogu da se nose rame uz rame sa razvijenim državama čije su ekonomije zaista na visokom nivou, kada je u pitanju ne samo energetika, nego i tržište kapitala, a, Boga mi, i regulacija, kada su u pitanju sami mediji i medijska politika, u smislu regulisanja, znači, kao regulatorna tela u našoj državi. Zbog toga smatram da je zaista jako dobro da danas pričamo o ovim institucijama na ovaj način, kako one troše javna sredstva, kako prihoduju, a da sredstva iz budžeta, odnosno građana Srbije ne troše direktno. To znači da zaista politike koje smo zastupali ovde kroz donošenje novih predloga, izmena i dopuna zakona za ove institucije daju rezultate.

Predlažem da u Danu za glasanje podržimo sve ove finansijske planove. Hvala.