Uvaženi predsedavajući, poštovane kolege, zbog građana Srbije, prvo, moram nekoliko stvari da kažem. Ovde se pokušava da se nametne jedna tema da je u stvari ovo politički predlog, da je konkurs sprovodila radna grupa, odnosno komisija, da su narodni poslanici ispitivali kandidate, što naravno nije istina.

Prvo, pitanja koja se spremaju za pismeno testiranje radi sekretar odbora u saradnji sa Upravom za javne nabavke. Uprava za javne nabavke su ljudi koji se bave ovom temom. Oni zajedno imaju 100 pitanja koja su iz oblasti tri zakona, rekli smo: Zakon o javnim nabavkama, Zakon o obligacionim odnosima i Zakon o upravnom postupku.

Znači, sekretar potpisuje izjavu po kojoj po materijalnom i krivičnom odgovornošću je dužan da čuva poslovnu tajnu koja se odnosi na ova pitanja. Znači, nijedan poslanik, član odbora, niti komisije zna uopšte koja su pitanja u opticaju. Zna samo da postoji 100 pitanja, 100 brojeva, od tih 100, mi kao odbor licitiranjem dolazimo do 42, koja se izvlače pola sata pred polaganje tog testa.

Komisija koju vi kažete da je komisija, nije komisija, nego radna grupa od pet poslanika, znate koji su, naše kolege, i oni su zaduženi za pregled prijava kandidata za konkurs, znači, utvrđuju da li su ispunili sve uslove konkursa, da li su podneli adekvatnu dokumentaciju, da li uopšte mogu da pristupe polaganju tog ispita. Oni utvrđuju, znači, da li su kandidati imali validnu dokumentaciju, zatim, sprovode praktično postupak polaganja.

Znači, čak ni radna grupa, poslanici koji sprovode pisani test, odnosno testiranje, ne znaju pitanja. Njihovo je da učestvuju i da gledaju dok kandidati polažu taj pismeni test, da li je sve u redu u smislu da li se koristi neka literatura, da li se poštuje rok, početak i kraj samog testiranja, popunjavanja, da li slučajno ne dolazi do nekih konsultacija između kandidata, jer mi smo nekada imali primere da po 10, 15, kandidata se kandiduje, recimo, za dva, tri mesta. Sada imamo za jedno mesto tri kandidata.

Po ovome što smo imali prilike da čujemo trebalo bi da sve kandidate pustimo da prođu i da onda izaberemo na osnovu određenog intervjua ili određenog našeg viđenja neki predlog za ovaj plenum.

Naša ideja je bila da stručnost dobije zaista podršku. Na osnovu toga prvi preliminarni deo našeg testa je taj pismeni test. Kada dođu i dobiju rezultate na osnovu stručne službe koja je pregledala to, radna grupa definiše listu kandidata prema broju bodova osvojenih od strane svakog kandidata. Sa tim izveštajem dolaze na Odbor za finansije. Tek onda se na Odboru za finansije praktično intervjuišu usmeno svi kandidati, počev od onog koji ima najveći broj do onog ko ima najmanji broj. Od 2016. godine uvek je bio princip da najveći broj bodova koji imaju kandidati su praktično bili i predlozi za kandidate za članove Komisije za zaštitu ponuđača u postupku javnih nabavki.

Znači, kada govorimo o proceduri koja se sprovodi, ona se sprovodi decidno prema ovom redosledu, od konstituisanja ovog saziva parlamenta, od konstituisanja ovog saziva Odbora za budžet, finansije i kontrolu trošenja javnih sredstava.

Prema tome, javni konkurs je u stvari mehanizam na osnovu koga mogu svi koji žele da se jave na određeni poziv određene institucije za radno mesto ukoliko imate adekvatnu stručnu spremu, odnosno ukoliko poštujete ono što se zovu uslovi za konkurisanje.

Da li je neko video konkurs na sajtu ili u listu „Politika“ ili u „Službenom glasniku“, potpuno je svejedno, ima pravo da preda dokumentaciju. Radna grupa je upravo ta koja kaže da li su ispunjeni uslovi da uopšte učestvujete na tom javnom konkursu. I to je ono zbog čega su nama bili potrebni da kolege, bez obzira da li se oni nalaze u Odboru za finansije ili u bilo kom drugom odboru, ovakav je princip rada i za druge odbore, kao recimo, Odbor za privredu isto ima neke komisije koje se biraju putem javnog konkursa.

To je ono zbog čega mi danas imamo razgovor o tome da je stručna osposobljenost ocenjena na osnovu stručne ocene ljudi koji su radili taj test. Znači, pravili su pripadnici i ljudi koji su zaposleni u Upravi za javne nabavke. Nije pravio ni Veroljub Arsić, ni prof. Mijatović, ni niko od narodnih poslanika.

Drugo, naši ljudi koji odavde iz Skupštine, iz sekretarijata službe odbora su ljudi pravnici sa položenim državnim ispitom, takođe, koji zajedno sa ljudima koji su takođe ljudi sa licencama, položenim državnim ispitima iz Uprave za javne nabavke su radili taj test.

Znači, zbog javnosti ovo govorim, da se ne bi stekao utisak da su pravili narodni poslanici i ocenjuju ljude koji imaju licence iz ove oblasti. To jednostavno nije istina i to je jednostavno procedura koja je ustanovljena još od pre tri godine. I prema ovoj proceduri će se sigurno birati i sledeći kandidati. Svoju osposobljenost, na osnovu toga, svoje stručne spreme i onim čime su se bavili minimum tri godine, a ovde su došli kandidati koji su od pet do osam godina radili ovaj posao u struci, jednostavno su se kandidovali i javili na ovaj konkurs.

Mi smo imali prilike da razgovaramo i sa kandidatima koji su takođe radili ovaj posao, ali nisu bili na adekvatan način osposobljeni baš da rade u oblasti rada javnih nabavki kada govorimo o samoj komisiji. I kada su dolazili na razgovore sa članovima odbora, nikada nisu bili pitani o tome da li znaju tačno član taj i taj zakona. O tome mi nismo razgovarali sa njima. Mi njih pitamo kako vide svoje učešće, kako vide rad same komisije, s obzirom da se kandiduju za to mesto i na koji način vide da bi eventualnim svojim učešćem unapredili rad te institucije. To su naša pitanja. I drugo, naša pitanja se odnose na konkretne zakone koji se primenjuju svakodnevno u radu ove komisije, da li misle da mi kao narodni poslanici bi nekim određenim izmenama i dopunama zakona mogli da pomognemo da se mnoge stvari poprave kada je u pitanju oblast javnih nabavki.

Prema tome, mislim da je ovaj princip i mehanizam funkcionisanja izbora kandidata za članove ove komisije krajnje profesionalan, krajnje utvrđen određenim procedurama i da se najbolje pokazao zato što daje sada sve bolje i bolje rezultate. Kad vi pogledate, od 2016. i 2018. godine uporedne podatke, znači, koliko je prijavljenih predmeta, videćete da je sve manji i manji broj predmeta koji se prijavljuju samoj komisiji. Od 2016. godine bio je 1826, do 2018. godine je pao na 1500 predmeta. Kad vidite koliki je broj rešenih predmeta od 2016. godine je bio blizu 2000, a 2018. godine 1519. Znači, pokazuje se na osnovu ovih rezultata da je efikasnost rada same komisije sve veća i veća i sve bolja i bolja. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Pre nego što pređem konkretno na ovaj amandman 3, želim da kažem da je po Predlogu ovog zakona o utvrđivanju javnog interesa sa posebnim postupcima, radi realizacije projekta izgradnje infrastrukturnog koridora autoputa E-761 podneto 28 amandmana na Odboru, ali da je u utvrđena potreba da na Predlog zakona Odbor treba da podnese određene amandmane koji se odnose, pogotovo kad pričamo o članu 3, da se spisak nepokretnosti kojima može biti utvrđen javni interes za eksproprijaciju se proširuje na nepokretnosti koje podrazumevaju obezbeđenje građevinskog materijala, kao i izgradnju privremenih objekata u funkciji izgradnje glavnog objekta.

Inače, svi amandmani praktično treba da pomognu boljem i jasnijem definisanju kompletnog ovog projekta radi efikasnijeg sprovođenja samog projekta i očito je da nije dovoljno samo jedno ministarstvo, nego cela Vlada i više ministarstava učestvuje u realizaciji ovako važnih i strateških projekata.

Zahvaljujem se ministarski što je bila na Odboru, prihvatila ove amandmane, odnosno što smo zajedničko došli do ovih rešenja. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, kolege poslanici, na Odboru za finansije mi smo podržali predlog Ministarstva za povećanje cene putarine prema kilometru, upravo zbog toga što je jedan investicioni ciklus, a na osnovu izveštaja Ministarstva građevine i saobraćaja, dali jedan na potpuni izveštaj o tome koliko je uloženo kroz putnu infrastrukturu i koliko zaista je Srbija promenila svoj izgleda time što je završila mnoge projekte koje oni do 2012. godine nisu ni započeli.

I, ono što se može primetiti to je da veliki broj turista koji svake godine prolazi Srbijom i putevima Srbije, danas mogu da kažu da je to mnogo, mnogo bolje nego što je ranije bilo i to povećanje cene od 12% predstavlja minimalno povećanje kada je u pitanju opšta cena putarine, s obzirom kada uzmete, recimo, cena putarine koliko je u okolnim zemljama recimo, pa čak i nekim zemljama EU na koje smo navikli da putujemo, recimo, imamo prilike da vidimo u kom kvalitetu govorimo o putnoj infrastrukturi, a kolika je cena koja se plaća.

Tako da mi smo imali prilike na Odboru da razgovaramo o svemu, da čujemo predstavnike Ministarstva građevine, da jednostavno izlože svoj izveštaj i ako je naš Odbor nije nadležan za tu temu, ali formalno pravni predlagač i Ministarstvo finansija, koje je jednostavno dalo na osnovu izveštaja Ministarstva građevine ovakav predlog i mi smo takav predlog podržali. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi predsedavajući, poštovani predsedniče i članovi Saveta Komisije za zaštitu konkurencije, uvažene kolege, danas imamo izveštaj institucije koja gotovo pet godina radi u svom punom kapacitetu i moram da kažem da sam kao prethodni predsednik Odbora za privredu imala prilike da vidim kako je ta institucija radila do izbora ovog Saveta do 2014. godine, a kako radi danas i koji su rezultati, u stvari rada ovakve Komisije kada ona ne radi i kad ona radi.

Imali smo do 2012. godine situaciju da je ova institucija radila po ovlašćenju predsednice koja je na bolovanju bila više od godinu i po dana. To ovlašćenje je davala različitim članovima Saveta, koji su donosili odluke od strateškog interesa za Republiku Srbiju.

Kad kažem od strateškog interesa, onda govorim o tome da je pitanje povrede konkurencije, žalbe određenih subjekata na tržištu koji su se borili za određenu tržišnu svoju nišu na kojoj bi funkcionisali, izgledalo ovako. Ukoliko su „Imlek“ i ne znam, Subotička mlekara, uspostavile svoj interes da na tržištu funkcionišu i premašuju određene procente u funkcionisanju, odnosno zauzimaju više od 50 procenata i 60 procenata tržišta sa svojom robom, bilo koja mala ili velika kompanija koja se žalila na njihov rad, jednostavno je gubila je taj proces.

Zašto? Zato što je i Komisija koja je donosila takva rešenja, koja bi bila u korist, recimo, bilo kog malog proizvođača ili velikog, ali domaćeg, došla u situaciju da Komisija koja treba da štiti interese, upravo svih proizvođača na tržištu, da imaju jednaki pristup, jednako tržište, kada bi se žalila, znači sudu, ili kada bi sud jednostavno donosio svoje odluke, sva rešenja Komisije bi poništavao, a to znači da i one odluke za koje je Komisija donosila da bi trebale da plate štetu na kontu određenih finansijskih sredstava zašto su ugrozili konkurenciju, zamislite sud je donosio odluku da se pare vrate tim privatnim kompanijama, kao što su „Imlek“, kao što je tadašnja Subotička mlekara, koja je bila u okviru konzorcijuma koje je vodio ili Mišković ili određena američka kompanija.

Šta hoću da kažem? Znači, do 2012. godine, vi ste od 16 sudskih postupaka imali 12 koje je jednostavno sud osporio, rešenja, Komisije za zaštitu konkurencije. Vi ste imali jednostavno monopol određenih političkih centara u kojima je i sama Komisija radila u funkciji pojedinih centara moći. Kad govorim o centrima moći, to su centri finansijske i političke moći do 2012. godine.

Do 2014. godine mi nismo uspeli da izvršimo određenu promenu ovog saziva zato što, pre svega, imali smo velike probleme kada su u pitanju procedura, donošenje, znači odluka koje bi sprovele taj konkurs, pa smo morali da idemo na izmene i dopune zakona, pa tek kada smo izvršili izmene i dopune zakona, onda smo praktično, kao određena skupštinska većina tek 2014. godine raspisali javni konkurs, imali javni razgovor, znači u okviru Odbora sa svim kandidatima, dali predloge članova Saveta i tek onda ovde u plenumu raspravljali i glasali o tome.

Sada njihov rad se pokazao da su to ljudi koji su zaista od struke i koji su se vodili time da rade određene sektorske analize tržišta i kad je u pitanju trgovina, znači analiza tržišne maloprodaje i kada je u pitanju analiza određenih sektora energetike, pa čak i kad je u pitanju biosektor mleka i mlečnih proizvoda. Upravo zbog toga što smo imali loše iskustvo kao država po tom pitanju. Tako da pare građana Srbije koje su trebale da budu u budžetu definisane, sudskim odlukama su bile vraćene u privatne džepove do 2012. godine.

Zašto ovo govorim? Zato što sada, kada pogledate finansije, kad pogledate koliko je novca, u stvari, na kontu onih koji su oštetili konkurenciju, koji su hteli da imaju monopole, a na osnovu rada ove komisije, preko milijardu dinara je do sada budžet Republike Srbije imao prihod na osnovu rešenja koje je Komisija za zaštitu konkurencije, koja je počela da radi svoj posao od 2014. godine do danas, u stvari država Srbija prihodovala.

To je konkretan prihod i konkretni efekti, a kada govorimo o onim indirektnim efektima, treba reći da su oni mnogo značajniji nego sam novac. Zašto? Zato što onoga trenutka kada uspostavite tržište da funkcioniše i konkurenciju, da se nadmeću kompanije na samom tržištu, borba, ta tržišna utakmica, pokazuje da onda vi smanjujete praktično cene na tržištu mnogih proizvoda, ali otvarate mogućnost i postajete prihvatljivi kao društvo za priliv stranih direktnih investicija.

Ono što je država Srbija prošla kroz svoje ekonomske reforme, kroz fiskalnu konsolidaciju, to je jedna velika muka i golgota koja se, naravno, kroz leđa svih građana Srbije ogledala u tome da mnogo moramo toga da promenimo, ali ono što je najviše promenjeno je upravo svest i kod onih koji investiraju, a i kod onih koji žele da učestvuju na tržištu kapitala kada je u pitanju Srbija i maloprodaje i drugih, bankarskog sektora i sektora energetike i svih roba i usluga. Pokazalo je da mi moramo da se nosimo sa standardima koji važe za sva tržišta, pa i EU, pa i Ruske Federacije, ali i Boga mi za tržišta koja su nama ovde u komšiluku. To je deo koji se odnosi na zapadni Balkan, a koji nisu članovi EU.

Zašto ovo govorim? Zato što bih volela da znam, s obzirom da je 17. aprila pokrenuta jedna inicijativa od predsednika, gospodina Vučića, za osnivanje foruma tela za zaštitu konkurencije zemalja zapadnog Balkana i na inicijativu Svetske banke za obnovu i razvoj. Dokle se stiglo sa tim, s obzirom da je to naš predlog, znači predlog Srbije? Dokle se stiglo sa tim, jer očito je i ova komisija za svoj rad se pokazala kao jedna od institucija koja je dobro shvatila svoj posao, uzela profesiju u svoje ruke, bila podržana i od strane Vlade Republike Srbije, predsednika države, ali i skupštinske većine kroz odbore, nadležne odbore za svoj rad i pokazala da može da radi onako kako priliči institucijama i da za svoj rad odgovara onome kome je nadležna, a to je Skupština Srbije i narodni poslanici.

Znači, rast broja prijavljenih koncentracija u stvari pokazuje kako smo mi napredovali kao država, jer ako kažemo da je u prošloj godini koncentracije koje su odobrene u skraćenom postupku iznosi broj od 158, pokazuje da je to mnogo puta više nego ono što je bilo do 2012. godine.

Kada pokažete, kada vidite na osnovu kojih sve poglavlja učestvuje u radu sa Evropskom komisijom kroz radne grupe, Komisija za zaštitu konkurencije, onda vidite u stvari da je to Poglavlje 8, a to je zaštita potrošača, nama u stvari najvažnija, pa bi voleli da znamo i dokle smo stigli u tom delu kada su u pitanju pregovori što se tiče tog poglavlja, zato što je to nama od velikog interesa, da znamo koliko smo kao potrošači zaštićeni.

Ne samo što smo uspeli da donesemo taj zakon da svaki potrošač ima pravo na određene reklamacije u roku od šest meseci na bilo koju robu i da sada jednostavno proizvođači i trgovci ne mogu da se ponašaju bahato u odnosu na sve nas potrošače, jer mi smo u svakom delu potrošači.

Interesuje me, znači, kako je Komisija i dokle je stigla što se tiče tih inicijativa za izmenom različitog dela zakonskih rešenja? Onaj deo koji je jako interesantan, to je Zakon o slobodnom pristupu informacija od javnog značaja gde vi kao institucija takođe dajete jedan vid svog mišljenja i predloga, pogotovo na onaj deo koji se odnosi na inicijative Ustavnog suda.

To su neka tri pitanja za koja smatram da treba građani Srbije ovde da čuju, jer ako je Evropska komisija dobro ocenila vaš rad, onda i građani Srbije treba da vide koji su to konkretni benefiti za taj dobar rad kao institucije.

U svakom slučaju, u danu za glasanje i kao poslanik SNS i kao deo vladajuće koalicije, mislim da ćemo svi jednoglasno podržati vaš izveštaj.

Mislim da je dobro i da imamo kolege poslanike iz drugih poslaničkih grupa koji možda i nisu mislili da je institucija ta koja je zaista pokazala svoj iskorak u svom dobrom radu, pa će možda na kraju i ovih debata promeniti svoje mišljenje i, takođe, u danu za glasanje podržati vaš izveštaj. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani predsedniče Fiskalnog saveta sa članovima Saveta, uvaženi narodni poslanici, danas imamo izveštaj Fiskalnog saveta za 2018. godinu, ali bih pre toga da kažem da je Fiskalni savet, da podsetim u stvari, zarad javnosti, nezavisan državni organ koji svoj rad odgovara Narodnoj skupštini i u ovom formatu, odnosno u sazivu radi i funkcioniše od 2011. godine.

S obzirom da smo imali prošle godine izbor ponovo, smatrali smo za potrebno i ova skupštinska većina da ovaj tim koji se do sada bavio ovim poslom i dalje radi u punom svom kapacitetu, što ne znači da na sednicama odbora, kada dolaze izveštaji se mi apriori slažemo.

Upravo i ta debata koja se vodi na Odborima za budžet, finansije i kontrolu trošenja javnih sredstava, kada su u pitanju izveštaji rada Fiskalnog saveta, dovode do toga da imamo jedan konstruktivan pristup, da mnoge teme koje otvaramo upravo ove o kojima prof. dr Pavle Petrović govorio, možda ne sagledavamo na isti način.

Ono što smo imali prilike da čujemo u ovom izveštaju, to je da se Fiskalni savet bavio različitim temama u protekloj godini, da pored toga što je govorio i radio određene analize koje se odnose na penzije i na tu formulu koja bi trebala da dovede do neke pravednije raspodele povećanja penzija, govorili smo i o platama u javnom sektoru i potrebi da se usvoji, iako smo odložili u prethodnom zakonskom setu platne razrede.

Zatim, govorili smo i o budžetskom procesu, ali ono što smo imali prilike da čujemo kada je rasprava o budžetu, odnosno kada je predlog budžeta, pa kada dolazite na sednice odbora, govorili smo i o drugim temama, a to je pogotovo rad lokalnih samouprava.

Mi smo i juče imali sednicu koja se odnosila na izveštaj DRI i videli smo da u lokalnim samoupravama su nagomilani problemi iz prošlosti sa kojima niko nije hteo da se bavi a pogotovu do 2012. godine, kada se uradio jedan presek sa novom skupštinskom većinom koja je preuzela odgovornost da rešava sve probleme. Onda smo videli da ti problemi su više dimenzionalni, više strukturni i da je jako bilo teško rešavati, jer svaka lokalna samouprava ima svoje probleme i te probleme je Ministarstvo finansija, naravno, i budžet Srbije morao da rešava. Jer, kada imate jednu lokalnu samoupravu kao što je Bačka Palanka u kojoj nemate ni struju, ni vodu zbog neplaćenih računa, onda je u pitanju život građana tog grada i onda imate problem da rešavate promptno neke stvari, bez obzira na ono koliko ko finansija ima u budžetu, jer kada vidite da je dug te lokalne samouprave 1,7 milijardi dinara, onda shvatite nešto što se nigde, ni u jednoj državi nije dešavalo, to je da neke lokalne samouprave budu u takvim dugovima da ne mogu ni da funkcionišu sa te komunalne strane.

Imali smo prilike da razgovaramo sa predsednicima skupštine lokalnih samouprava Saveta Evrope. Oni to ne mogu da shvate, jer to prosto nigde nisu videli, ni kod država koje nisu članice EU, ni kod država koje su članice EU.

Prema tome, hoću da kažem da u vašim analizama do 2012. godine mi nismo imali prilike da vidimo kvalitetnu analizu iz prostog razloga što vi niste mogli da dođete i da radite taj posao u punom svom kapacitetu. Vi sada imate dobru saradnju, rekli ste i sa lokalnim samoupravama, sa velikim gradovima, i sa Ministarstvom finansija, i sa DRI i jednostavno vam je otvoren put da možete na adekvatan način da zaista uradite kvalitetnu analizu svakog problema koji se javlja.

Pored vaših analiza koje su najvažnije kada se budžet donosi, videli ste da se dosta toga ulaže u putnu infrastrukturu, videli ste da se mnogo toga ulaže kada su u pitanju privredni rast, subvencije, investicije i tu vaše stanovište oko tih investicija možda u nekim analizama i nije bilo toliko podržano u smislu načina na koji Vlada radi, ali mi sada vidimo da to daje rezultate. Mi vidimo da u prošloj godini je Srbija imala nivo investicija od 3,3 milijarde evra, što je ukupno zajedno sve koliko ima zapadni Balkan, odnosno bivše države SFRJ.

Hoću da kažem da mnoge stvari u tom stručnom delu se možda i ne slažemo, ali mislim da je rezultat rada kojim Srbija ide dalje, ide napred, daje rezultate.

Ono oko čega smo najviše na odborima raspravljali, to je pitanje te formule koja jednostavno treba da uspostavi jednu ravnotežu kada je u pitanju i sam budžet Srbije i povećanje penzija. Znate vrlo dobro kada ste govorili o kalendaru koji su objektivni razlozi zbog čega kalendar nije ispoštovan u smislu dostave materijala narodnim poslanicima.

Mi smo od 2013. godine uvek u roku usvajali budžet i uvek u roku odlazili da prezentujemo, naši ministri finansija su odlazili na Skupštinu MMF da prezentuju budžet koji je usvojen u Republici Srbiji i ništa u tom budžetu nikada nismo skrivali, za razliku od onih koji su do 2012. godine vodili razno razne troškove, dugove po razno raznim bankama, samo da se ne bi videlo u budžetu koliko je zaista javni dug i ekonomski pad do 2012. godine.

Drago nam je da imamo prilike da vodimo zaista debatu sa vama i da vam kažemo koja su to naša gledišta u pogledu privrednog rasta Srbije, u pogledu onog dela kada sada imamo suficiti i kako treba povećavati plate i penzije. Mi smo vaš izveštaj za 2018. godinu usvojili na Odboru, s tim, što smo dali zadatak i vama i nama da organizujemo određene skupove i javna slušanja u kojima jednostavno sve zainteresovane subjekte na ovu temu treba pozvati koji treba da daju svoje mišljenje iz koga treba da određenim analizama možda pokažemo i neki drugi pristup koji možda nemate ili jednostavno nas MMF ponekad i iznenadi sa svojim odlukama. Tako da u tom delu mi moramo da se krećemo.

Mislim da je dobro da danas imamo ovu temu na dnevnom redu i mislim da u budućnosti zaista najavljujem i dalje dobru saradnju Fiskalnog saveta i Odbora iako kažem, ne možemo da se složimo možda u 100% vašeg izveštaja u određenim ocenama, jer nekada smo te ocene videli da su one političkog karaktera i to nam se zaista ponavljalo više puta. Nemojte da zamerite zbog toga, ali mislimo da su mnoge vaše rečenice, neke zarad svojih političkih poena neke stranke su koristile da bi kritikovale vlast, da bi jednostavno pokušale da prikažu kako ne vodimo dobru ekonomsku politiku, a rezultati pokazuju sasvim suprotno.

Kritično mišljenje je dobro, vaši stavovi koje kažete u određenim analizama pokazuju jako dobar put kojim možda treba ići, ali je dobro da ste vi zašli u institucije jako duboko da vidite koji su suštinski problemi i lokalnih samouprava, i državne uprave i poreske uprave koja je praktično u procesu reformi, kao što su i ekonomske reforme koje sada ulaze u neku drugu, treću fazu u Srbiji.

Mislim da jako važno da na tom putu zajedno idemo i zajedno sarađujemo, i kada raspravljamo o vašim izveštajima, da imamo jednu zaista dobru sliku, koju možemo građanima Srbije da prikažemo zaista koliko je toga od vaših preporuka prihvaćeno, a koliko od tih preporuka nije prihvaćeno i koliko to na dugi rok će biti prihvaćeno. Znači, ima mnogo toga što ne može da se prihvati preko noći, ali najvažnije je da građani Srbije bolje žive od svih naših analiza, od svih naših odluka, koje se donose ovde u parlamentu.

Zbog toga ćemo u danu za glasanje podržati vaš izveštaj i glasati za njega. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi gospodine Pejoviću, sa saradnicima, uvaženi narodni poslanici, danas na dnevnom redu imamo Izveštaj DRI za 2018. godinu. U ime predlagača na Odboru za finansije bili smo dužni da glasamo o tom izveštaju, odnosno na osnovu zaključka, ali u zaključku odbora mislim da smo pokušali i da pomognemo i vama kao institucija, a i uopšte, svim budžetskim korisnicima, da počnu da troše javna sredstva u skladu sa standardima koje propisuje i Svetska organizacija koja se bavi ovom temom, ali i u skladu sa Poglavljem 32, to je eksterni nadzor, to je prvo poglavlje koje je otvoreno kada su u pitanju pregovori sa EU.

Zbog javnosti, moram da dam jedan uvod koji se odnosi na rad Odbora i saradnji sa DRI, jer smo mi kao Republika Srbija potpisali jedan memorandum o saradnji kada je u pitanju EU, kada govorimo uopšte o ekonomskim reformama i na osnovu toga, Vlada Republike Srbije je donela program – Reforme javnih finansija od 2016. do 2020. godine, krajem 2015. godine.

Tada je napravljen jedan Akcioni plan za sprovođenje ovog plana reformi po kome je bilo potrebno da se objedini rad DRI, Ministarstva finansija i Odbora za finansije, odnosno parlamenta, koji ima, ne samo zakonodavno i izbornu funkciju, već i tu kontrolnu funkciju kada su u pitanju javne finansije.

Ta radna grupa je napravila jedan Akcioni plan koji je, takođe i Vlada Republike Srbije usvojila. Po tom Akcionom planu ima nekih 19 mera, 18. i 19. mera se odnose na taj eksterni nadzor nad trošenjem javnih finansija, odnosno javnih sredstava i 19. mera se odnosi na saradnju nadležnog odbora za finansije DRI da mehanizmom javnih slušanja koje smo imali od 2016. godine do danas, obavestimo javnost o tome kako se troše finansije, a na osnovu izveštaja koji vi danas dajete, i s tim što smo mi otišli malo više, pa smo rekli – želimo sve sektorski izveštaje koje vi radite da čujemo, želimo da građani Srbije budu u svakom trenutku obavešteni o tome, a to znači da su te sednice onlajn, znači imaju direktan prenos preko portala skupštine Srbije.

Ono što je važno još reći jeste da mediji učestvuju zajedno i sa nevladinim sektorom i sa svim zainteresovanim subjektima koji žele da prisustvuju ovim sednicama, tako da smo mi onda odlučili da krenemo u susret trošenju javnih sredstava, pogotovo kada su u pitanju lokalne samouprave. Zašto? Zato što smo shvatili da je problem sa ljudskim kapacitetima u lokalnim samoupravama zaista da mogu da na određeni način odgovore zahtevima standarda koji postavljate ne samo vi kao DRI, nego smo mi sami sebi kao država postavili kroz Zakon o računovodstvu i reviziji i kao takvi uvek treba da imate ljude koji će da sprovode te propise.

Program ekonomskih reformi, inače svakih šest meseci Vlada Republike Srbije objedinjava sve izveštaje, znači i izveštaj koji podnosi Odbor i DRI i Ministarstvo finansija u saradnji sa svim nadležnim institucijama i svakih šest meseci izveštavamo kao država Evropsku komisiju o tome i Evropska komisija radi izveštaj o tome koliko smo zaista uspeli u ovoj oblasti da napredujemo.

Mogu vam reći da ono što je važno da je ipak prepoznat neki rad od protekle tri godine i DRI i Odbora za finansije zato što sada, kada EU je želela da produži taj svoj program u naredne dve godine, ono što smo mi predložili kao Odboru u saradnji sa DRI za tu 19. meru nije uopšte naišao na bilo kakvu ispravku, ocenu ili kritiku, za razliku od svih drugih institucija koji su negde imali neke svoje kritike i hteli da prikažu kao deo koji treba popraviti i podići tu lestvicu, kako oni kažu, kada je u pitanju uopšte eksterni nadzor.

Šta smo mi radili? Mi smo odlazili u lokalne samouprave na predlog DRI, koje su na adekvatan, dobar način odgovorili na preporuke koje daje državni revizor, odnosno kada sada slušamo državnog revizora, pa kažemo – nije dobro urađeno ovo, nisu dobro urađene javne nabavke, nije dobro urađeno ovo, to znači da nije dobro urađeno prema standardima koje propisuje zakon, ni koje propisuje DRI, a zahvaljujući tome što i mnoga zakonska regulativa nije do sada promenjena.

Kada smo pitali državnog revizora koje to preporuke nisu poštovane, on je reko da sve preporuke ne možemo staviti u jedan koš po prioritetima, nego uvek postoje objektivni i subjektivni razlozi zbog čega mnogi budžetski korisnici nisu ispoštovali određene preporuke. Šta sad to znači? To znači da smo mi prema akcionom planu obišli one lokalne samouprave koje su dale svoje preporuke od strane revizora da treba da promene i zaista na adekvatan način to popravili i da su njihovi izveštaji se pokazali u sledećoj interakciji sledeće godine kao jako dobri i urađeni prema tim standardima, a to znači da su napravljene ispravnom funkcionisanjem finansijskih izveštaja mnoge uštede u budžetu i to u stvari je i suština izveštavanja DRI, jer ako sada 2018. godine uzmemo koliko zaista postoji nepravilnosti u onom obimu para, primetićemo da je to tri puta manje, četiri puta manje, i pet puta manje u odnosu na protekle godine.

Da ne pričam o tome da do 2012. godine nisu ni postojali ovakvi izveštaji, niti su se razmatrali, niti je Odbor uopšte imao prilike da na detaljan način ispituje revizora određenim budžetskim korisnicima, mi smo ovo krenuli jednim putem koji smatramo da je krajnje ispravan.

Tako smo u 2017. godini prvi put otišli u grad Novi Sad i tamo imali zajedničku sednicu DRI, Odbora, svih zainteresovanih poslanika iz tih lokalnih samouprava i na kraju imali pod lupom medija takvu sednicu gde smo imali upravo ovo izveštavanje.

Zatim smo u 2018. godini imali dve sednice javne koje su bile u julu mesecu u gradu Subotici, a u septembru u gradu Leskovcu, gde smo nekako ušli u taj sistem rada, da prvo razmatramo izveštaje tih samih lokalnih samouprava na osnovu izveštaja državnog revizora i čujemo šta kažu gradonačelnici, kako su se oni snašli u ovoj proceduri popravljanja unapređenja svojih javnih finansija i kako su odgovorili na adekvatan način, pre svega, stručan, a mogu reći i onaj način koji se odnosi na političko delovanje, a to je donošenje različitih odluka koje se donose u skupštinama njihovih gradskih opština.

Znači, bilo je potrebno da imaju dovoljno sluha da donese i političke odluke koje će pratiti ove finansijske izveštaje.

Mi smo zaista u ovoj godini prvi put sada otišli u grad Kruševac, a planiramo da odemo i u grad Pirot i u Zrenjanin. Ono što smo imali prilike da čujemo to je da, recimo, grad Kruševac do sada su se, zahvaljujući zaista unapređenju i dobrim odnosima sa DRI i unapređenju i primeni svih tih preporuka, oslobodili bilo kojih kredita, da su uradili svoje finansije na način koji odgovara svim standardima, ali za to je bilo potrebno veliko vreme, veliki rad i, jednostavno, politička spremnost da se nosite sa određenim promenama koje možete da izvedete u skladu sa preporukama.

Ono što se primetilo sada to je da smo otvorili prvi put sada u Kruševcu jednu debatu sa DRI krajnje otvoreno, da smo zaista ulazili u detalje kada su u pitanju sami budžetski korisnici i da smo videli da one nepravilnosti koje postoje kod onih korisnika koje ste kontrolisali, zaista pokazuju da se mnogi ljudi koji se nalaze na čelu ovih institucija ponašaju krajnje neodgovorno, ali i da negde pravosuđe ne podržava tu veliku količinu izveštaja i kritika na osnovu onih pokrenutih sudskih postupaka, tako da negde pravosuđe i tužilaštvo su ti za koje smo primetili da nas opstruiraju u ovom radu da mi vršimo određeni nadzor, da možemo da uvedemo u legalne tokove sve one koji rade, jer oni ljudi koji vode javna preduzeća, koji vode lokalne samouprave, koji vode određene uprave, koji se ponašaju u skladu sa propisima, koji su prihvatili vas kao svoje partnere u određenom poslu, danas nemaju nikakav problem sa zakonom, a svi oni koji su negde sebi stavili rad da ih to ne zanima, ne interesuje, negde imaju veliki problem i sa zakonom i sa sprovođenjem zakona koji se odnosi na računovodstvo i reviziju.

Negde mislimo da je edukacija prva koja treba da ide kao jedan vid programa radu uopšte onih budžetskih korisnika koji treba negde da se ustroje u tom svom radu. Na kraju krajeva, tu postoji i budžetska inspekcija koja može na određeni način svojim kontrolama da ih uvede u red, a na kraju tek idemo sa sudskim sporovima.

Ono što smo imali prilike da čujemo, to je da izveštaji koje ste vi pregledali pokazuju da, pre svega, je nedovoljan sistem kontrole kada je u pitanju interna revizija. To znači da ono što je zakonska obaveza budžetski korisnici nisu na adekvatan način odgovorili, da svega 71% subjekata nije uspostavilo internu reviziju, a to znači da nisu čak ni angažovali kuću koja bi radila za njih internu reviziju, pošto postoje tri načina - ili imenujete jednog čoveka koji će se baviti time koji ima sertifikate, ili dajete određenoj firmi koja će to da uradi za vas ili imate čak neku službu. Znači, minimum troje ljudi koji će da rade ceo ovaj posao.

Znači, na osnovu ovoga vidimo da još uvek budžetski korisnici nisu shvatili šta je interna revizija, da ona treba njima da pomogne, a ne da odmogne i to je ono na čemu smo mi kroz ovaj zaključak, koji ću na kraju pročitati, kao Odbor intervenisali.

Sa DRI smo održali određene sastanke gde smo spremni da zajedno sa Ministarstvom finansija uđemo u određene izmene zakona koji se odnosi na budžetski sistem i na budžet koji bi zajedno došli kada budemo raspravljali o budžetu za 2020. godinu, kojim u stvari bi određene zakonske promene uveli upravo zbog toga da bi olakšali rad budžetskih korisnika koji su navikli možda da rade po nekoj inerciji, a nisu u skladu sa dosadašnjim zakonskim rešenjima.

Treće, da pogrešni iskazi i određene greške koje se javljaju u samim prikazima izveštaja je takođe jedan deo nedovoljne edukacije kako da naprave svoje izveštaje oni koji su za to zaduženi.

Kad pričamo o javnim nabavkama, mi smo toliko toga zaista i zakonom regulisali i kad govorimo, imamo izveštaj Uprave za javne nabavke na odborima i komisije o zaštiti ponuđača u javnim nabavkama. Nama je kao narodni poslanicima neshvatljivo da neke lokalne samouprave ili budžetski korisnici plaćaju bez ikakvih sprovedenih konkursa, ni malih nabavki, ni velikih. Znači, ni onih koji se odnose na tri ponude, ni onih koji se odnose na javne pozive. To je za nas, verujte nam, neshvatljivo.

Takođe nam je neshvatljivo da, recimo, ako ste napisali prekršajne prijave 2.165, od toga svega 1.022 su osuđene, ostale su zastarele. Neshvatljivo nam je da, recimo, od onih koji su napisali 263 krivične prijave da 129 je zastarelo, da samo dve presude imate koje su donesene i da su ostale oslobađajuće ili da su rokovi svi istekli.

Znači, hoću da vam kažem da nije dovoljno vršiti kontrolu samo mi kao poslanici, vi kao institucija, da je za to zaista potrebno mnogo drugih aktera u društvu da uzmu da rade svoj posao i da izađu sa tim krajnje hrabro da sprovode zakon. Ništa drugo.

Znači, i sudovi i inspekcije, ali da mi tu možemo zaista da pomognemo kada je u pitanju edukacija i mislim da smo negde i Ministarstvo finansija našli ko bi od tih centara koji bi dali svoje edukatore, zaista pomogli da se budžetski korisnici lakše informišu i dođu do toga kako treba da rade svoj posao prema novim propisima.

Ono što je za nas važno, ono što ste rekli, da sve preporuke koje vi dajete, a predstavljaju jednu vrstu kritike samog rada budžetskih korisnika, nisu sve iste prema rangu. To znači da ste recimo rekli da ima prvog, drugog i trećeg prioriteta, da recimo ta postupanja koja idu imaju i svoje neke termine, recimo od 30 do 90 dana da se isprave u određenom delu. Ima nekih koji se ispravljaju, da se rok od godinu dana, a i neki koji imaju kada je u pitanju imovina, to je i najteži problem Srbije, popis imovine koji nije rađen u proteklim godinama i sad se u stvari vidi zbog čega mi Zakon o poreklu imovine i zakon, kad govorimo uopšte o državnoj imovini, odlažemo stalno, zato što budžetski korisnici sami nisu jednostavno knjižili tu svoju imovinu i nisu je upisivali i nisu u katastru vodili na adekvatan način kakav zakon traži.

Zašto smo odlagali taj zakon? Dok sve ne budemo zaista uveli u određeni red, nije ni moguće raditi, ali smo napravili prve korake. Znači, ovom vrstom kontrole koju vi sprovodite i kojom danas ste dali određene preporuke, kada pogledate ovako procente i kada kažete – cifre, zaista su šokantne da recimo budžetski korisnici nisu trošili prema standardima, ali oni su, to treba naglasiti, tri puta manji i četiri puta manji i pet puta manji nego kao što su bili pre sedam i osam godina. Da ne pričam da o tome nije se ni razgovaralo ni pričalo da državni revizori nisu mogli da uđu u te institucije kada su u pitanju bili izrade uopšte bilo kakve dokumentacije ili bilo kakvih izveštaja. Da sada tek posle deset godina rada ove institucije, mi možemo da kažemo, da vi radite zaista svoj posao.

Ono što na kraju u ovom delu kao predlagač smo doneli zaključak, to je da Narodna skupština izveštaj vaš ocenjuje kao celovit i da treba zaista podržati u izvršenju ustavnih i zakonskih nadležnosti koje imate u reviziji javnih sredstava, ali smo rekli i pod tačkom 2. i pod tačkom 3. da polazeći od preporuka DRI, koji se odnose na izveštaj za 2018. godinu, Narodna skupština preporučuje Vladi da preduzme mere iz svoje nadležnosti koje će obezbediti sprovođenje preporuka DRI, pre svega zato što će predložiti Narodnoj skupštini donošenje odgovarajućih zakona, kao izmenu i dopunu podzakonskih propisa koje donosi Vlada iz nadležnosti ministarstva, za koje je u izveštaju posebno ukazano.

Tačka 3. polazeći od nalaza DRI, kod većine revidiranih korisnika javnih sredstava nije uspostavljen sistem interne kontrole na način da svojim funkcionisanjem obezbeđuje poslovanje u skladu sa propisima, internim aktima i ugovorima, kao i postizanje drugih ciljeva u skladu sa propisima.

Odbor konstatuje da je neophodno da Vlada u skladu sa odgovornošću za izvršenje zakona obezbedi dosledno sprovođenje Zakona o budžetskom sistemu u delu koji se odnosi na obaveze uspostavljanja adekvatnog sistema finansijskog upravljanja i kontrole i uvođenja interne revizije kod korisnika javnih sredstava.

Shodno tome, mi smo pre jedno dve nedelje održali zajednički sastanak DRI, predstavnici Odbora i Ministarstva finansija i konstatovali smo da je potrebno uraditi određene izmene i dopune tih zakona. Pohvalili smo zaista napore DRI da će uspostaviti jedinstveni informacioni sistem, ali i ono što smo dobili kao zadnju informaciju Ministarstva finansija, da su napravili radnu grupu za izradu zakona, izmena i dopuna koje se odnose na Zakon o budžetskom sistemu koji ćemo imati i da, jednostavno, imamo podršku što se tiče izvršne vlasti samog Ministarstva da zaista zakone menjamo, usklađujemo, da bi pomogli budžetskim korisnicima da sve manje imaju problema, odnosno preporuka koje dajete, da sve manje ulaze u probleme kada je u pitanju pokretanje bilo kakvih postupaka protiv nosioca funkcija.

Znate šta? Mi uzimamo i objektivne i subjektivne okolnosti kada su nosioci funkcija, kada vi imate predsednike opština koji, recimo, nisu ekonomisti nego su, primera radi, pravnici ili lekari ili čak imamo i agroinženjere i imaju, recimo, za saradnike svoje koji su u stvari raspolagaoci budžeta kada su u pitanju načelnici koji su navikli da rade po inerciji na jedan potpuno drugačiji način koji nije, jednostavno, u skladu sa određenim novim standardima kada je u pitanju računovodstvo i knjigovodstvo. Onda on kao prvi na čelu te institucije mora da podnese sve pritiske i sve konsekvence za neadekvatnu izradu izveštaja. Koji su u pitanju? Finansijski izveštaji, izveštaji o poslovanju, da li je u pitanju svrsishodnost.

Znači, onda dolazite u situaciju da račun za ono što neko od stručnjaka u samim lokalnim samoupravama u stvari taj račun najveći pritisak trpi onaj koji je prvi, koji je u stvari politička ličnost i koji možda i nema toliko znanja kada su u pitanju same finansije.

Znači da vaši revizori u stvari treba tu da budu saradnici, partneri na istom zadatku i to je ono što se očekuje od vas i od vaših saradnika u budućnosti, da bi ovi rezultati koje sada vi pokazujete, gde su urađene određene greške kroz vaše preporuke bili sve manji i manji i jednostavno se oslobodili bilo kakvih pritisaka za pokretanje bilo kakvih postupaka protiv nosioca takvih funkcija. To je cilj.

Naš cilj je ovde kao poslanika da razgovaramo o tome, da pričamo, da ukazujemo na probleme koji se javljaju. Mi danas, recimo, imamo informacije da su određene lokalne samouprave u gradu Beogradu, kao što je na primer Stari grad, napravio troškove koji se odnose, a nije naplatio, na poslovni prostor u vrednosti do sada od 580 miliona dinara.

Ko to pokriva, u stvari? To su nenaplaćeni troškovi za korišćenje

poslovnog prostora opštine koja je najbogatija jer se nalazi u centru Beograda. To je, govorimo, o Starom gradu i govorimo o svim drugim lokalnim samoupravama koje imaju poslovni prostor koji nisu na adekvatan način naplatili troškove i naknadu za poslovni prostor, a neće je ni naplatiti jer takvi troškovi zastarevaju.

To je ono što pokazuje, u stvari, kako se odnosi koji predsednik opštine prema javnim finansijama. Na vama je da tu na određeni način pomognete, zaista, svim funkcionerima, ukoliko oni to žele, da im kažete na koji način oni treba da funkcionišu, a samim tim, ako im kažete da treba interna revizija da postoji i da im pomogne u tome, ja ću vam reći da u praksi mi to znamo da nije tako, jer oni internu reviziju vide kao jednu vrstu kontrole i jednostavno je ne žele.

E, sad, oni pametniji, koji imaju dobre finansije, oni drže interne revizore da zaista rade svoj posao i onda kada vi dođete u te ili lokalne samouprave ili kod tih budžetskih korisnika, onda nemaju problem.

Znači, suština uopšte vašeg rada jeste u tome da mi imamo što manje trošenje javnih sredstava na neadekvatan način. To je ono što vi treba kao institucija, zaista, da radite, a to je jedan vid edukacije, kada vidite da jednostavno ni edukacija, ni razgovor ne postoji, ni ono što se tiče samog zakona, onda, vi ste tako i radili, na kraju krajeva, dolazite u situaciju da morate da pokrećete sudske postupke kada ne postoji želja, jednostavno, da se menja, niti bilo šta da se popravlja od tih izveštaja, onda dolazite u situaciju da se suočavate da ono što pokrećete pred sudom zastareva.

Postoje modeli koji inače u svetu pokazuju da saradnja između državnih institucija i kada je u pitanju sama edukacija je permanentna. Zaista očekujem od Ministarstva finansija da pokrene tu inicijativu, jer oni su i rekli da postoji taj Centar za harmonizaciju koji, jednostavno, i radi tu edukaciju kada su u pitanju revizori. Ta edukacija traje, recimo, nedelju dana od strane Ministarstva finansija, ali očito je da to nije dovoljno. Očito je da moramo svi akteri u tom procesu da učestvujemo i da pomognemo i da osvetlimo, na kraju krajeva, u javnosti ovu temu, da se o toj temi govori na jedan potpuno drugačiji način, ne samo na način sad ćemo mi da sprovedemo neke kazne, jer vidimo da sudovi, jednostavno, ni oni nisu dovoljno edukovani šta da rade po ovom pitanju i onda im je najbolje da ne rade.

To, naravno, nije opravdanje i zbog toga mi želimo o tome da pričamo ovde u javnosti. Sudije će možda smatrati ovo kao jedan vid ataka na nezavisnu granu, kako oni sebe nazivaju, pravosuđe, da nemamo prava čak ni da pričamo o tome nikad ne rade svoj posao, ali mi želimo na zaista konstruktivan način da doprinesemo da oni koji žele da učestvuju u postupku trošenja javnih sredstava na zakonit, dobar način, da zaista to rade u saradnji i sa vašom institucijom, a oni koji to zaista ne žele i neće i pokazuju da ne žele ni politički da poštuju institucije i zakone, onda treba da odgovaraju za to. Da bi odgovarali, nama su potrebne sudske presude za to. Zbog toga mi moramo ovde to da kažemo krajnje otvoreno.

Hvala vam, pre svega, kao instituciji što ste pokrenuli zaista na kvalitetan način celu ovu temu. Mislim da su mnogi budžetski korisnici shvatili da saradnja sa vama im zaista pomaže da rade na adekvatan način i da ih ne boli glava, kako oni kažu, pogotovo direktori javnih preduzeća, koji su uveli internu reviziju i zaista se drže nje, jer im to jako pomaže da funkcionišu na određeni način.

Znate šta, zakonima o izboru direktora, mi smo stavili da samo oni koji imaju pozitivne finansijske efekte mogu da budu direktori. Tako da, oni su shvatili poruku koju ste vi dali kad dolazite, ali negde oni drugi, a najviše lokalna samouprava, jer ima 180 predsednika opština, njima je i najteže, zato što oni, kad pričamo o ljudskim kapacitetima, koji treba zaista da budu edukovani na ovaj način, nisu uvek u mogućnosti da zaposle i da imaju. Zato smatramo da, pošto je tu najveći problem, locirali smo ga, njima treba i najveća pomoć.

Tako da, mislim da zajednički i sa Ministarstvom finansija treba ići na podršku njima, u smislu stručne podrške i edukovanja tih ljudi, da bi im zaista pomogli da rade svoj posao kako treba.

Zahvaljujemo se na saradnji i nadamo se daljem unapređenju naše saradnje, ne samo zbog memoranduma, nego zbog toga da sledeći izveštaj kad bude došao opet prepolovimo ovu cifru kad pričamo o nepravilnostima i zaista onda pokazujemo napredak kada su u pitanju javne finansije. Hvala.

Zahvaljujem se predsedavajući.

Samo da preciziramo neke stvari. Niti sam rekla da predsednici opština ne treba da poštuju zakon zato što ne znaju finansije, nego sam rekla da oni trpe najviše zato što ne znaju finansije jer mora da trpe konsekvence za nepoštovanje zakona, a to što njihovi načelnici i šefovi finansija mogu da ih savetuju pogrešno, za to plaćaju ceh pred zakonom kroz ove određene prekršajne prijave ili krivične. To sam rekla.

Što se tiče sudova, valjda možemo da kažemo da sud ne sprovodi, ne radi svoj posao kada može samo dve presude od 263 krivične da donese. On je nezavistan. Tačno. Mi ne možemo da utičemo na njihove odluke, ali možemo u javnosti da kažemo cifre. Možemo da kažemo da je prošle godine bilo 263 krivične prijave, svega dve presude. Ostale su sve zastarele, dve oslobađajuće. To je statistika.

Treća stvar. Kada pričamo o donošenju novog zakona i da država ne dozvoljava da oni budu nezavisni, mi smo zaista pokrenuli inicijativu, razgovaramo o tome da u budućnosti treba da idu određene izmene i dopune o radu DRI i da to zaista nije problem i da u budućnosti zaista treba da razgovaramo o tome.

I nama bi jako odgovaralo da oni svojim finansijskim planovima zaista dolaze na Odbor za finansije da razmatramo. Tako da oko toga sigurno kao poslanici možemo da se složimo.

Na kraju, kada govorite o tome da opozicija treba da bude predlagač određenih zakona, izmena i dopuna što se tiče finansija, mislim da je procedura sledeća – da na osnovu svojih preporuka prvo treba da se obrate onima koji su zaista predlagači Zakona o budžetu Srbije, a to je Ministarstvo finansija i taj red treba da se poštuje.

Što se tiče obraćanja opoziciji, to nije problem. Dajte prvo da vidimo sveobuhvatne predloge kada je u pitanju Zakon o budžetu. Ipak je tu ministarstvo i Vlada kao predlagači. I na kraju krajeva, svi ovde poslanici možemo da reagujemo kroz amandmane. Mislim da je to pošteno da se kaže koja je procedura i koji su zakoni i da to poštujemo.

Što se tiče opozicije, nikada nije problem da oni nešto predlože. Mi smo imali ovde u parlamentu dva puta da su predlagači određenih zakonskih predloga bili predstavnici opozicije, ali mislimo da kada su u pitanju zakoni i preporuke DRI gde najviše poštovanje te institucije ide kroz poštovanje Vlade i nadležnih ministarstava da izmene te zakonske predloge. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Ne branimo mi svoje opštine, mi upravo, govorimo o vašim opštinama, vi ste na Starom gradu. Gospodin Bastać je napravio problem i manjak od 580 miliona dinara za poslovni prostor na vašoj opštini.

Što se tiče naših opština, kako vi kažete, svako odgovara pred zakonom za ono što je počinio, odnosno nije počinio. Kada je u pitanju Zakon o reviziji i računovodstvu, imamo primere u određenim lokalnim samoupravama, nemojte da pričamo o ljudskim kapacitetima, o mogućnostima da oni zaista rade ovaj posao kako treba. Kada su pitanju finansije, mi imamo agroinžinjere za predsednike opština, imamo lekare, koji zaista slušaju svoje saradnike, koji su tu opštinama dugo godina, načelnici uprava, šefovi za finansije, koji pogrešno knjiže, i dolazimo u situaciju da izveštaj koje dobijamo, finansijski, su pogrešno proknjiženi. On ne zna kao lekar ili kao agroinženjer, kako treba da se knjiži, za to su zaduženi načelnici uprava i šefovi i načelnici finansija u određenoj opštini. I, vi to znate, gospođo Radeta, sigurno.

Znači, o tome govorim. Da, taj predsednik opštine, zbog toga što je pogrešno knjiženo, određeni finansijski izveštaji su u prekršaju. I, to je to, on će da trpi konsekvence što on to ne zna, ne zna da kaže načelnici da nešto nije dobro uradila. Ona može iz nekoliko razloga da to uradi, iz neznanja, ili zato što je na funkciji od prethodnog režima, pa želi to predsedniku to tako da prezentuje ili politički želi da manipuliše sa određenim predsednicima.

Znači, mnogo je tu, kako da kažem, stvari koje treba da sagledate kada je u pitanju opšte vođenje finansija, a pogotovo kada je u pitanju jedna politička ličnost koja treba da vodi neku lokalnu samoupravu. Mnogo je tu opasnosti i izazova koji se kriju za te predsednike opština, ali on je pred zakonom kriv, kako god okrenete, ukoliko Državni revizor utvrdi da nije trošio javne finansije u skladu sa zakonom. On će to da trpi, on će da snosi konsekvence.

Da li je on član SNS, i da li mi tu možemo ili ne možemo da ga štitimo, mi ne možemo nikoga da zaštitimo ko je prekršio zakon, nego, mora da se ponašamo u skladu sa zakonom. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi vrhovni revizori, poštovani gospodine Pejoviću, ispred SNS, a nismo danas dovoljno pričali upravo koje efekte daje ovakav jedan izveštaj DRI, egzaktno u brojkama. Pored podatak koje smo imali prilike da čujemo od mog kolege iz Odbora, gospodina Vladimira Marinkovića, makroekonomski pokazatelji u 2018. godini očito idu paralelno sa izveštajima DRI, jer kako se smanjuju troškovi, odnosno povećavaju se prihodi u budžetu, a paralelno sa tim Vlada Republike Srbije i predsednik Republike Srbije aktivno rade na nastavku ekonomskih reformi, na otvaranju novih fabrika. Za ovih šest godina praktično smo od onog negativnog rasta, odnosno pada ekonomije iz 2012. godine sa minus 3,1% rasta BDP došli smo do 4,4% za prošlu godinu, a u ovoj godini projekcija je vrlo konzervativna na 3,5%, a imali smo prilike da čujemo da će taj rezultat biti mnogo veći 3,7% rasta BDP.

Šta to govori? Govori da naš izvoz raste, da naša privreda raste, da se otvaraju nova radna mesta, samim tim da nezaposlenost pada, ona je već na 11,3% sa tendencijom da padne ispod 10%, što je u stvari karakteristika razvijene ekonomije, a ovaj podatak da je nivo stranih direktnih investicija 3,3 milijarde evra, predstavlja ukupnu količinu svih investicija na teritoriji zapadnog Balkana, odnosno bivšeg država SFRJ.

To pokazuje da je Srbija ekonomski bum i da je država koja svojom uspostavila konkurentnost, jer da nema saradnje sa zapadom, sa zapadnim zemljama, sa EU, ne bi bilo isključivo ni saradnje sa istokom. Prema tome, Srbija sarađuje i sa istokom i sa zapadom, jer to je u interesu Srbije, jer takav predsednik države vodi politiku koja je isključivo u interesu Republike Srbije i to pokazuju i ovi rezultati. Izvoz je porastao za 10% u odnosu na prošlu godinu.

Ono što je važno da je i program MMF-a, koji je isključivo bezbednosnog karaktera, takođe sklopljen u slučaju da dođe do određenih ekonomskih poremećaja, MMF može da reaguje, ali on je, uglavnom sada savetodavnog tipa, to znači da smo mi potpuno izašli iz recesije, suficit i dalje je četiri godine uzastopce. Kreditna aktivnost, znači u prvom kvartalu 2019. godine pokazuje da je udeo tzv. negativnih učešća kredita opao i da je konstantna i dalje inflacija od 2%.

Kada govorimo o evropskim integracijama, primetili ste u prošloj godini, a i sada, uglavnom se otvaraju poglavlja koja su vezana za finansije. Ja ću vas podsetiti da je prvo bilo Poglavlje 32, koje predstavlja eksterni nadzor u kojem učestvuje i DRI, kao što i poglavlje vezano za javne nabavke, ali mi smo u međuvremenu otvorili i Poglavlje 33, znači budžet određene finansijske odredbe budžeta EU, zatim, finansijske usluge - Poglavlje 9, zatim, Poglavlje 4. - kretanje kapitala, 17 - ekonomska i monetarna politika, zatim, statistika - Poglavlje 18, pored toga, imamo pravo privrednih društava - 6, 29 - carinska unija i 20 su preduzetništvo i industrijska politika.

Šta nam ovo govori? Ovo nam govori da paralelno sa onim što kažemo da su standardi u računovodstvu i reviziji, idemo na ekonomski razvoj, ali nema toga ukoliko mi ne kažemo koliko ste vi u svojim preporukama na osnovu vašeg izveštaja uštedeli para. Te uštede mora da se kažu. u proteklih 10 godina računa se da je to negde išlo milijarda dinara godišnje, odnosno za 10 godina, da je to bilo 10 milijardi, ali kada vi pogledate koliko je urađeno time što ste vi razložili vaše izveštaje, posebno finansijski, posebno poslovanje, a posebno na svrsishodnost, onda vidite da pravite još veći prostor za uštede. A, evo kako?

Na osnovu vašeg izveštaja za prošlu godinu, efekti revizije pokazuju da ste ostvarili na osnovu finansijskih efekata, znači samo finansijskih izveštaja negde oko 733,72 miliona dinara i usklađivanjem poslovanja sa propisima preko 2,94 milijarde dinara, čime je izvršen popis imovine koja do tad nije bila upisana.

Šta nam to govori? To znači da je kapital države sam povećan za ovoliko. Znači, ovo namerno govorim zbog ljudi koji možda i ne prate finansije i ne zanima ih ova tema. Šta znači jedan izveštaj ovako važne institucije, šta znači za državu?

Drugo, kada govorimo da preporuke institucija određeni subjekti prihvataju, tim prihvatanjem svojim, takođe prave velike prihode za državu, odnosno za velike uštede. Tako je sama ušteda u troškovima bila za prošlu godinu 433,18 miliona dinara. Zatim, određeni su prihodi koji su bili uvećani, a vi ste ih doveli na to da se oni na određeni način u skladu sa zakonom prilagode izveštajima onako kako treba na određeni način pravilno da se knjiže, dovedena ušteda od 218,53 miliona, zatim, korist samih građana koji su pored određenih propisa izvršen je 34,85 miliona dinara.

Pored navedenih ovih efekata, finansijski podaci u ukupnom iznosu od 482, 4 milijardi dinara u završnom računu budžeta Republike Srbije, u finansijskim izveštajima 68. subjekata revizije prikazani su na objektivan u skladu sa određenim klasifikacijama.

To znači, uvođenjem reda, upravo ono što je i moj kolega Marinković govorio, mi sada pravimo određene uštede na osnovu kojih, u stvari, povećavate i kapital same imovine i kapital države. Svake godine da pronalazite po jednu, dve ili koliko god milijardi dinara, vi, u stvari, povećavate vrednost same države, a samim tim i taj rejting privredni, a i bankarski, samim tim vas gledaju potpuno drugačije oni koji sa vama žele da rade.

To je ono o čemu mi danas želimo da pričamo, koji su efekti ovakvih rada institucija i koji su efekti političkim odlukama kojima je SNS krenula da oslobodi da institucija od 2012. godine slobodno rade svoj posao, ono što nisu mogli da rade do tada.

Svake godine je sve bolje i bolje. Da li je savršeno? Nigde nije savršeno, ali svaka godine pokazujemo da imamo rezultate u tom podizanju lestvica kada su u pitanju standardi, kada su u pitanju privreda, kada su u pitanju finansije.

Mislim da je zaista ovakav izveštaj predmet rasprave danas u parlamentu, treba da bude podržan od svih političkih aktera, jer on pokazuje boljitak Srbiji, i prema tome, u tom delu, ne treba politički da se delimo.

U danu za glasanje poslanici SNS podržaće ovaj izveštaj. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, kolege poslanici, danas smo imali prilike dosta da čujemo o izmenama i dopunama Zakona o glavnom gradu, o kome danas kada govorimo uopšte o Beogradu, jednostavno, pričamo o gradu koji je centar, metropola ne samo Srbije, nego i svih zemalja zapadnog Balkana, ali jedan od najinteresantnijih gradova i same EU, zato što prema broju turista koji posećuju za tzv. brejk centre, odnosno za vikende koji su najinteresantniji u EU, Beograd je jedan od gradova koji je najposećeniji. To govori i sam broj turista.

Ali, ono zbog čega danas pričamo o gradu Beogradu, to je da je urbanizacijom, povećanjem broja stanovnika, povećanjem i realizacijom novih projekata od 2012. godine do danas, Beograd potpuno promenio svoj izgled u odnosu na ono vreme kad ga je vodio Đilas koji je bio gradonačelnik grada Beograda, koji je, podsetiću vas, ostavio grad u dugu od 1,2 milijarde dinara, koji je samo 626 miliona kredita ostavio sa kamatama i 366 miliona troškove porodiljama, penzionerima i opštinama.

Prema tome, trebalo je srediti finansije, konsolidovati račune i nakon toga ući u mnoge investicije. Republika je pomogla u tome mnogo. Danas već imamo i vidimo kako izgleda projekat „Beograd na vodi“, kako izgleda obilaznica oko Beograda. Infrastrukturno se Beograd menja, ali je bilo potrebno, pošto su mnogi zakoni promenjeni od 2007. godine, kada je donesen posebni Statut grada Beograda, usaglasiti sve nove zakone koji su do danas doneseni i izvršiti, zaista, decentralizaciju o kojoj se toliko pričalo do 2012. godine, pa ni jedna vlast nije uspela to da uradi.

Pre svega, kada govorimo o infrastrukturi na samim opštinama, Beograd se sastoji od 17 opština gradskih, kada govorimo o tome da je trebalo komunalne mreže poveriti gradskim opštinama, uvek je to bio problem. Kada se govorilo o tome da treba rešiti bespravnu gradnju, bilo je pokušaja, doduše, pet puta su menjali Zakon o planiranju i izgradnji do 2012. godine, ali su sve manje davali nadležnosti i opštinama. Ono što je bila možda dobra volja u Statutu i politička volja 2007. godine jeste da se da mogućnost opštinama da rešavaju ta pitanja kroz prenesene nadležnosti, ali do toga nikada nije došlo.

Sada po prvi put kroz ovaj zakonski predlog imamo mogućnost da će gradske opštine moći da izdaju građevinske dozvole, odnosno da rešavaju svoje pitanje urbanističkih planova, jedinstveno sa gradom, da će moći da daju dozvole za objekte od 400 do 1.500 kvadrata, da će moći da osnivaju javna preduzeća koja su u interesu razvoja samih opština, a naročito kada govorimo o prigradskim opštinama i kada govorimo o tome da će određene manifestacije od značaja za pojedine opštine moći na određeni samostalni način, uz saglasnost grada, da promovišu, kao i da se određene mere propisuju i finansiranje projekata u cilju podsticanja određenih projekata, kao što je jedan od najvažnijih nacionalnih projekata, a to je uvećanje nataliteta i na kraju definisati određene projekte koji bi dali primenu novih standarda zaštite životne sredine.

Za sve to je potrebno, naravno, danas imati novac, a ono što pokazuje budžet za ovu godinu i rezultati i poslovanja grada za 2018. godinu jeste da je grad preneo, odložio realizaciju na osnovu povećanih prihoda za ovu godinu, preko 40 milijardi dinara za realizaciju novih projekata.

Možete primetiti da postoji uvećanje prihoda u budžetu grada Beograda od prošlog februara do ovog februara u 2019. godini i razlog tome je što se išlo na smanjenje zaposlenosti, odnosno zaista se primećuje otvaranje novih fabrika, otvaranje novih radnih mesta, pa je prihod prema porezima samih zarada veći za 600 miliona dinara u ovoj godini u odnosu na prethodnu, da je bolja naplata poreza od 213 miliona i da imamo povećanje plana prihoda od integrisanog tarifnog sistema za naplatu karata u javnom prevozu od jedne milijarde dinara, samim tim da je uređenje gradsko-građevinskog zemljišta veće za 100 miliona dinara.

Time pokazujemo da svi rezultati govore da postoji novac koji je planiran na osnovu prihoda za ovu godinu, a to su veliki projekti koje treba obaviti, kao jedan veliki posao, a to je kupovina 200 novih, znači, obnoviti vozni park GSP-a i javnog prevoza, čime bi povećali i podigli nivo kvaliteta usluga građanima Beograda. Na osnovu projekata koje inače, ne samo Vlada Republike Srbije i Ministarstvo finansija, imaju određene sporazume koje ovde ratifikujemo, a koji se odnose na energetsku efikasnost. To je obnavljanje javnih zgrada. Znači, preko pet miliona evra je predviđeno za podizanje energetske efikasnosti, znači, rekonstrukciju fasada, kada su u pitanju javne zgrade, a čime u stvari smanjujemo troškove za električnu energiju.

Na kraju, onaj deo koji je vrlo interesantan, a to je veće izdvajanje za prihvatilišta za decu u Beogradu. To je oko pet miliona dinara odobreno iz tekuće budžetske rezerve. Inače, na opštini Zvezdara je otvoreno prvo prihvatilište za decu i mlade koji su praktično deca bez tuđe nege i brige. Ono što je vrlo važno jeste da ono svratište, koje je do sada predstavljalo dve sobe, sada postoji jedan moderan objekat koji je grad uzeo u svoje okrilje i time obezbedio da deca koja su skitnice danas više ne postoje ili ako imaju takav problem, postoje institucije u kojima mogu zimi da provode svoje vreme.

Ono što je važno da se kaže, jedan od najvažnijih projekata je stalno povećanje prihoda, odnosno kroz realizaciju projekata za grad Beograd je unapređenje infrastrukture. Kako grad dobija veći broj stanovnika, tako i ta urbanizacija, imamo i povećanu izgradnju stanova, tako imamo i povećan broj registrovanih automobila u gradu Beogradu. Grad Beograd se stalno bori sa tim problemom iznalaženja načina povećanja broja parkirališta i urbanističko uređenje grada Beograda, da bude prihvatljiv za normalan život svih građana Beograda. Sa time se suočavaju sve savremene metropole, ali je odgovornost u tome da u ovakvim programima rešavanja problema, ne samo da to treba da radi samostalno grad Beograd u saradnji sa nadležnim ministarstvima, nego sama Vlada Srbije i predsednik države daju svoj puni doprinos u rešavanju ovakvih novih programa, poput nekih modernih prestonica u svetu. Zbog toga često možete da vidite da delegacije grada Beograda obilaze sve svetske metropole i da njihovi gradonačelnici dolaze u Beograd, a upravo zbog toga što vide da zaista postoji odgovorna vlast koja želi da implementira najnovija rešenja koje daju, ne samo zemlje EU, već sveta, istoka i zapada, a to je u stvari rezultat toga što imate jednu odgovornu spoljnu i unutrašnju politiku predsednika države i Vlade Republike Srbije.

Mislim da ovakav predlog zakona sa izmenama i dopunama o uređenju uopšte grada Beograda i svih lokalnih samouprava, kada imamo kao danas, treba da podrže sve poslaničke grupe. Žao mi je što oni koji su deo opozicije u ovom parlamentu danas nemaju odgovor na bolja rešenja funkcionisanja grada Beograda, pogotovo što imaju iskustva, kao bivši gradonačelnici, predsednici opština. To znači da nemaju ni malo sposobnosti političke da izađu sa određenim planom i programom koji bi dao određene rezultate, ne samo Beogradu, nego i Srbiji, jer znamo da se najveći deo dohotka građana generiše upravo u Beogradu i da najveći inicijatori velikih projekata u Srbiji kreću od Beograda.

Vidimo da postoji politička neodgovornost onih koji danas nisu ovde, jer ne mogu da daju odgovore na određena pitanja, ali su kadri da kritikuju svaku vrstu rešenja koja daje vladajuća koalicija na čelu sa, ne samo premijerkom, već i sa predsednikom države, gospodinom Vučićem, i to je ono zbog čega danas mi upravo govorimo o tome ko je za razvoj Beograda, a ko je za to da se vrati na vlast i da uzima ponovo iz budžeta i zadužuje građana Beograda zarad toga da bi se njihove lične firme i njihova lična imovina desetostruko uvećavala.

Prema tome, u danu za glasanje odgovorni ljudi će podržati ovakav predlog zakona, a oni poslanici koji ne žele o ovome da razgovaraju ostaće očito na rubu prošlosti, njihove politike koju građani, ne samo Beograda, nego i Srbije neće podržati. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, kolege poslanici, danas imamo, kao i juče dve teme koje mislim da oslikavaju važnost rešavanja problema u društvu. Jedan se odnosi na skup krivičnih izmena i dopuna Krivičnog zakona, koji je nastao kao rezultat rada Fondacije „Jurić“ i svih onih suštinskih problema u društvu koji su se godinama nagomilavali i nemogućnost države da rešava ovakve probleme, a probleme smo videli u prošlosti, veliki su.

Mislim da je ovo suštinski, ovaj predlog gospođo ministar, dug jedan države prema svoj onoj deci koja su tragično izgubila svoje živote i njihovim roditeljima, a pozivanje na nečovečnost i nehumanost bilo kojih međunarodnih organizacija u društvu, pokazuje jedan vid najvišeg licemerja kada govorimo o tim međunarodnim organizacijama. Države članice tih međunarodnih organizacija upravo rade ovo što mi sada radima i to odavno. Reći ću vam primere da nema uslovnog otpusta postoji u zakonima najrazvijenijih država članica EU.

Godine 2017. do kraja septembra 1.831 čovek leži u zatvorima Nemačke na izdržavanju doživotne robije, od toga 1.720 muškaraca i 111 žena. Prošle godine u junu mesecu, inače je osuđena žena na doživotnu robiju koja je ubila na najgori svirepi način devet migranata i jednu policajku i oko toga se digla nemačka javnost da li je to adekvatna kazna ili ne, ali je celo društvo stalo u odbranu primene zakona koji odavno postoji.

Kada govorimo o tome da u zakonima ne postoji primer uslovnog otpusta, kako je to onda moguće da postoji u zakonima jedne Engleske, jedne Holandije, Slovačke, Bugarske, Slovenija, čak zove ovaj zakon, odnosno kaznu dosmrtna kazna izdržavanja zatvora za najsvirepija ubistva, kad su u pitanju ubistva dece, trudnica.

Prema tome, mi se s ovim predlozima zakona stavljamo rame uz rame u zakonske okvire onih država koje su najrazvijenije države EU i koje god međunarodne organizacije koje bi želele da nas kritikuju za ovako nešto, jednostavno nemaju argumente za to.

Reći ću vam i podsetiću vas na neke primere u društvu, koje smo možda zaboravili, a Fondacija „Jurić“ ih nije zaboravila. Jedno svirepo ubistvo trogodišnje devojčice koja je bila predmet silovanja očuha uz saglasnost majke u Zvezdarskoj šumi 2005. godine. Trogodišnja devojčica je umrla nakon toga. Sudski spor je završen. Kazna dobijena od strane suda u Beogradu je 40 godina zatvora za svirepo ubistvo za očuha i 37 godina za majku.

Sad se postavlja pitanje - kada bude izvršio tu kaznu i završio sa 60 i nešto godina, šta ostaje takvom čoveku, pod uslovom da dobije uslovni otpust, kakav bi on član ovoga društva bio, s obzirom da imamo poražavajuću statistiku, da preko 80% izvršioca ovakvih kazni su povratnici?

Postavljamo pitanje - koga mi, u stvari, u društvu onda gajimo kada bi dozvolili da nakon ovolikih kazni pustimo da šetaju slobodno ulicama gradova Srbije, ovakve ljude koji su spremni da izvrše ovakve monstruozne činove koje smo svega bili svesni? I oni koji su vodili državu do 2012. godine, u ovakvim slučajevima nisu hteli čak ni da pričaju, ni da puste da se u medijima ovako nešto objavi. Gurali su pod tepih ovakve probleme jer nisu hteli da se suoče u društvu sa ovakvim slučajevima.

Najzad je SNS u saradnji sa Nevladinom organizacijom, u saradnji sa roditeljima koji su doživeli ovakve najgore tragedije u svom životu, otvorila ovo pitanje, zaista krajnje je odgovorno prišla rešavanju ovog problema i zbog toga je vreme koje je potrošeno za izradu ovakvih zakonskih predloga jeste trajalo i jeste dugo, godinu dana, je direktno od inicijative do zakonskog predloga prošlo i jeste podržalo 158.000 potpisnika ovako nešto, ali smo, na krajnje odgovoran način, prišli rešavanju ovog problema i danas suštinski imamo epilog ovakvog rešavanja problema u društvu.

Ono što je deo opozicije pokazao, a to je da je potpisao ovakvu inicijativu, a onda kada treba da ovde dođe u parlament i ovako nešto podrži, je pokazao da nije spreman da pokaže ni političku, ni društvenu odgovornost i odgovor prema najtežim pitanjima koje se otvaraju u društvu, ali je spreman da zove majke nastradale dece na svoje proteste da bi rušio Aleksandra Vučića i rušio politički sistem bez izbora. E, to su rezultati onih koji nam drže pridike i moralne lekcije o tome kako treba da vodimo državu i kako treba da rešavamo najgora pitanja i najteža pitanja u društvu, a to su pitanja života naše dece, trudnica, od strane onih koji su, jednostavno, zastranili, kojima je potreba nadzor države, kojima je potreban nadzor lekara i koje moramo probleme da prepoznajemo u društvu i da radimo na preventivni.

Neću više da pričam o Krivičnom zakonu. Zahvaljujemo vas se, gospođo ministar, što ste spremni da ovakvim stvarima pričate svuda i na svakom mestu i sa udruženjima građana i sa stručnom javnošću koja nije mogla da izađe pre nego što je država izašla sa ovim, jer se stalno pozivala na evropske vrednosti, na nehumanost i to je ono oko čega, jednostavno, građani Srbije su se svi složili da mi moramo da budemo, pre svega ljudi, a tek onda da govorimo o tome da li imaju određena prava oni koji su počinili najteže zločine i na koji način država treba prema njima da se ophodi.

Znači, veličina kazne i veličina zločina treba da se nađe srazmerna mera, srazmerna mera je data kroz ovaj predlog zakona i to je ono što pokazuje da najrazvijenije države i u Svetu i EU imaju ovakve zakone. Prema tome, nismo mi van tih zakona, nego mi idemo rame uz rame sa tim razvijenim državama.

Kada govorimo o Predlogu zakona o sprečavanju korupcije, prvo ono što pokazuje, to je da je zakon urađen uz pomoć ekspertize jedne grupe zemalja koja se bore protiv korupcije, koje su inače dobri saradnici i deo zemalja koje su članice Saveta Evrope, znači, one pod nazivom GREKO i te preporuke inače Srbija ima i mi kada učestvujemo u radu, skupština Saveta Evrope stalno se pozivamo, ne samo mi, nego sve države na te preporuke.

Ono sa čime Srbija danas izlazi to je da ima dobre rezultate u primeni tih preporuka i vi ste na čelu tog ministarstva koje se, na kraju krajeva, i bavi ovim pitanjima. Srbija od 13 preporuka, 10 preporuka ispoštovala. Jedanaesta je, praktično, donošenje ovog predloga zakona.

Ono što treba reći danas to je da prethodni govornici su govorili o tome da mi sada govorimo o Krivičnom zakonu, da nije stavljeno izmenama i dopunama. Treba reći da Agencija za borbu protiv korupcije nije imala bilo kakve mehanizme da pokrene bilo kakve postupke, da prepozna da li je neko od funkcionera koji prijavljuje svoju imovinu na granici sa zakonom, niti je bila mogućnost da se to na određeni način kvalifikuje, jer nije bila zakonska mogućnost. Sada postoji u zakonu.

Ono što je važno, to je da se radi na zaštiti javnog interesa, na smanjenju rizika od nastanka korupcije i na jačanju integriteta ljudi koji rade taj posao, same institucije. Uvodi se ta dvostepenost, kada govorimo o samom direktoru i savetu i onaj deo koji se odnosi na Odbor za borbu protiv sukoba interesa, koji je postojao sada, uvodi se nov termin „Veće“ i njihov sam izbor koliko je kompleksan pokazuje koliko će se u stvari raditi na integritetu izbora ne samo direktora, nego i članova Saveta, ali i članova Veća. Znači, raspisuje se konkurs pod pokroviteljstvom Ministarstva pravde, ali ono što postoji, to je Komisija Pravosudne akademije koja sprovodi taj konkurs, koja sprovodi testiranje iz tri dela. Kada dobijete listu kandidata, Ministarstvo pravde prosleđuje Narodnoj skupštini Republike Srbije, u čijoj nadležnosti je i rad same Agencije.

Kada vi vidite taj jedan transparentan način za sam izbor tih kandidata koji ulaze u trku za direktora, članove Saveta i članove Veća, onda vidite suštinski da je mnogo toga kvalitativno urađeno kada je u pitanju sama institucija Agencije.

Preciziraju se odredbe koje se odnose na povrede ovoga zakona. Uvodi se nov mehanizam anonimnih prijava, što do sada nije bio slučaj kada govorimo, recimo, o tome da neko ima određenu imovinu, prijavio je funkcioner, a sakrio je drugi deo svoje imovine. Znači, postoji mehanizam anonimne prijave koja može biti razmatrana od strane same Agencije i povećavaju se sama ovlašćenja Agencije.

Sada, kriminal, korupcija uopšte u svakom društvu je jedna od najvažnijih tema, ali je važna i od strane građana Srbije. Koliko građani Srbije poznaju uopšte termin borba protiv korupcije, a mislim da je najvažniji za članove političkih stranaka i ono sa čime je SNS izašla i zaista napravila jedan iskorak uopšte u ovoj temi je ne samo ovaj zakon, nego i sama dela koja stoje iza nas, a to je da nismo pravili razliku između naših i njihovih, odnosno prethodnih funkcionera i sadašnjih funkcionera, nego svako ko se ogreši o zakon mora da odgovara, pa tako nismo štitili svoje funkcionere, ministre, poslanike, predsednike opština. Mi smo sada imali primer i pokretanja krivičnog postupka protiv predsednika opštine, predsednika skupštine koji su se ogrešili o zakon u jednoj lokalnoj samoupravi, ali to treba da važi za sve one političare koji, jednostavno, krše zakon kada je u pitanju korupcije.

Oni koji nam danas drže predavanja o tome da postoji korupcija, a pre toga su bili bivši gradonačelnici i bivši ministri spoljnih poslova, pa recimo imaju prijavljenu imovinu, kao što je bivši gradonačelnik, uknjiženo 1.624m2 poslovnog i stambenog prostora i prijavljenih vrednosti 25 miliona evra. Znači, vrednost imovine pokazuje najviši stepen licemerja o kome, jednostavno, građani Srbije ne žele da razgovaraju. To pokazuje, praktično, i podršku građana ne samo protestima, nego i politici onog ko kupuje političke stranke i želi da se vrati u politički život da bi opet sticao tu imovinu.

Pitanje se postavlja i za bivšeg ministra spoljnih poslova koji je utvrđeno radio sa onima koji se bave svetskom korupcijom i svetski veštaci su na tim suđenjima ustanovili da je glavna veza za svetsku korupciju upravo bio Jeremić, koji je suštinski radio ono protiv čega danas vode velike proteste koje, jednostavno, građani Srbije ne žele da podrže. Samo ne stoji nigde objašnjenje kako možete da vodite nevladinu organizaciju CIRS, da prođe kroz tu nevladinu organizaciju osam miliona evra za predsedničke izbore i da imate pravni osnov za tako nešto i još da dobijete 200 hiljada evra od nekih ambasada u Berlinu i ne stoji obrazloženje svih tih političara kako i na koji način imaju moralno pravo da pričaju uopšte o borbi protiv korupcije u društvu i da drže moralne pridike nama koji donosimo zakone, koji sprovodimo Zakon o borbi protiv korupcije.

Ovaj zakon i sve zakonske predloge zaista u danu za glasanje treba da podrže svi poslanici, bez obzira na poziciju i opoziciju, jer mnogo toga menjaju u društvu, jer mnogo toga pokazuju da Srbija je jedna demokratska država u kojoj probleme i onih najtežih ciljnih grupa u društvu smo spremni da rešavamo i spremni da razgovaramo, ali i spremni da podržimo sve one koji su tu da građanima Srbije olakšaju život kada je u pitanju ne samo borba protiv korupcije, ne samo priliv stranih direktnih investicija, ne samo ekonomski rast i razvoj, jer to direktno sve utiče na našu budućnost, budućnost naše dece i na politiku Srbije koja je priznata u EU i u svetu.

U danu za glasanje naravno da ćemo podržati predloge svih ovih zakona. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, kolege poslanici, danas na dnevnom redu u ovom setu zakona imamo predlog ratifikacija sporazuma koji se odnose na kreditna zaduživanja, i to dva u odnosu na kinesku Eksport-import banku, dva sporazuma Evropske investicione banke, tri koja se odnose na Evropsku banku za obnovu i razvoj i jedan koji se odnosi na Banku za razvoj Saveta Evrope.

Važno je reći da svako ko je zajmodavac, odnosno daje kredite, naravno da ima određene interese. Ti interesi, kada posmatramo političku situaciju danas u Srbiji 2019. godine i onu koja je bila 2010, 2011. i 2012. godine, potpuno je u velikoj suprotnosti, zato što danas krediti o kojima govorimo i sporazumi se isključivo odnose na infrastrukturne projekte, što jednostavno pokazuje jednu ozbiljnu, odgovornu politiku vođenu od strane Vlade Republike Srbije još od 2012. godine, kada je SNS na čelu sa gospodinom Vučićem preuzela odgovornost za vođenje države, pa do danas kada je na poziciji predsednika države, da jednostavno takva politika ima svoj kontinuitet.

Ona pokazuje suštinski da mi danas govorimo da u Srbiji postoje i ruski i kineski krediti i evropski krediti, azerbejdžanski krediti i krediti koji se odnose na turske investitore i da zahvaljujući takom vođenju odgovorne politike i sa istokom i sa zapadom, Srbija danas zaista postaje razvijenija država, upravo što razlika između, kada država podiže infrastrukturne kredite, odnosno kredite za infrastrukturu i kada podiže za prostu potrošnju, za povećanje plata i penzija, govori o tome koliko ste odgovorni kao državnici i koliko ste odgovorni i zaista sposobni da vodite Srbiju u bolje sutra.

Reći ću vam da do 2012. godine krediti o kojima je govorio moj kolega Marijan Rističević su pokazali da javni dug Srbije o kome se toliko govorilo, oni koji danas ne žele da uđu ovde u salu, da su bili zadužili Srbiju za 15 milijardi evra, govori o tome da su krili o tome koliko su u stvari napravili duga za sve ove sledeće godine, jer smo mi svaku sledeću 2013, 2014, 2015. godinu, pet godina imali samo kamate da otplaćujemo u vrednosti od 1,1 milijarde do 1,4 milijarde evra. Tako da je za pet godina skoro pet milijardi evra otplaćeno samo na kamate. Nemojte da zaboravite da su dugovi javnih preduzeća vođeni kod poslovnih banaka koje takođe nisu ulazile u stvari u javni dug nego skrivane na posebnim računima, a nemojte da zaboravite da smo imali famoznih 38 firmi u restrukturiranju, odnosno one koje su privatizovali, pa koje se nisu pokazale kao dobre, pa su vraćene praktično da 100 hiljada ljudi prima neke mizerne plate za firme koje ne rade, u vrednosti koje su koštale budžet Republike Srbije 750 miliona evra godišnje, što za četiri godine iznosi tri milijarde evra.

Prema tome, to je sve ono što je sačekalo Vladu Aleksandra Vučića i SNS, zajedno sa svojim koalicionim partnerima, da te probleme rešava – i onda kada je podizala određene kredite od strane ruskih fondova koje je trebalo da nadomeste određena plaćanja za plate i penzije i kada je trebalo izaći pred građane Srbije i reći da para za isplatu plata i penzija nema, da moramo da sprovedemo ekonomske reforme, fiskalnu konsolidaciju.

Danas mi imamo toliko dobre sporazume i ugovore koji su potpisani još kao neki tehnički sporazumi 2009. godine, kada pričamo o Narodnoj Republici Kini. Govorimo o kineskoj Eksport-import banci koja je osnovana još 1994. godine, u državnom je vlasništvu pod direktnom upravom državnog saveta i finansirana je od strane države. Podrška kineskoj spoljnoj politici, trgovini i investicijama i međunarodnoj ekonomskoj saradnji pokazuje da kineska strana tek kada ima na drugoj strani sa kojom pregovara oko puštanja određenih kreditnih linija za infrastrukturu, tek kada ima zaista odgovornu drugu stranu koja je pripremila projekte koji su isključivo iz oblasti infrastrukture, jer su se oni tu pokazali kao najodgovorniji i najbolji, tek onda je spremna da izađe sa jednim ovakvim sporazumom i potpiše sporazume sa određenim državama.

Srbija se očito pokazala kao sposobna za tako nešto da prošle godine zaista potpiše gotovo u vrednosti od tri milijarde evra projektno finansiranje i kao takva ide u fazno po sekcijama. Danas mi imamo na dnevnom redu onaj deo koji se odnosi na povlašćenog kupca za projekat izgradnja auto-puta E765, znači deonica Preljina-Požega, koji govori o 445 miliona dolara, gde je to oko 85% same investicije projekta i govorimo o ugovoru o kreditu koji se odnosi na projekat modernizacije graničnog prelaza mađarsko-srpske železnice, pogotovo granica Kelebija, koja je u stvari nastavak ovog projekta koji treba da zaživi, putna odnosno železnička infrastruktura u pravcu Beograd-Budimpešta. Mi time suštinski treba da obezbedimo železnicu koja će ići brzinom 200 kilometara na sat, koja će nam obezbediti zaista jedan evropski put kroz Evropsku uniju i koja će pokazati da, bez obzira što imate kineske investitore, mi kao Srbija radimo sa najboljima u određenim projektima koji se odnose na infrastrukturu.

Ovo pokazuje da Srbija ide zaista svojim razvojnim putem koji govori o tome da poslednje četiri godine mi imamo suficit u budžetu. Šta to znači? To znači da više prihodujemo nego što rashodujemo, da sa razvojem infrastrukturnih projekata mi povećavamo investicije. Ne smemo da zaboravimo da je Srbija u prošloj godini imala 3,5 milijardi priliv stranih direktnih investicija, što je ukupno više nego ceo regiona zemalja zapadnog Balkana.

Znači mi time pokazujemo da smo zaista krajnje odgovorni i pre svega prema sebi kao građanima Srbije, a onda i prema svojim partnerima sa kojima sarađujemo i zbog toga me i ne čudi što mi imamo u istom ovom paketu danas ne samo ratifikaciju sporazuma sa kineskom bankom već i sa Evropskom investicionom bankom, sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj kao i sa Bankom za razvoj Saveta Evrope.

Kada smo rekli da Evropska investiciona banka je potpisala svoje sporazume još 11. maja 2009. godine da će pustiti određene svoje kreditne linije onda danas si rekla da postoji taj program partnerstva za lokalni razvoj kojim će odobriti 22 miliona evra za određene svoje projekte, ali će i dati takozvane projekte jačanja otpornosti lokalnih samouprava gde će 40 miliona evra praktično odobriti za povlačenje određenih investicija koje se odnose na rekonstrukciju, modernizaciju, proširenje kanalizacione infrastrukture, vodovodne infrastrukture i time ovim sporazumima vidite da je različit način finansiranja. Dok, recimo kineski naši partneri daju određene kamatne stope koje su fiksne mnogo manje. Oni odmah naplaćuju, recimo troškove obrade kredita, dok određene, znači kreditne linije Evropske investicione banke pokazuju da njihova ulaganja ovde kroz određene kredite, nisu predviđeni troškovi obrade kredita i provizije za ne povučena sredstava.

Znači, samim tim postoje određeni projekti realizacije od 2018. do 2022. godine i postoje različiti modaliteti u kojima se finansiraju različiti projekti. Tako da mislim da je Srbija i Ministarstvo finansija i Ministarstvo građevine, kao i Kancelarija za javna ulaganja i Kancelarija za IT i Poreska uprava su prema svojim potrebama projektnog finansiranja praktično sagledali sve mogućnosti na osnovu kojih određene projekte treba da realizuju i našli najbolji način, u stvari najbolji put do realizacije tih projekata.

Kada govorimo o kreditima Evropske banke za obnovu i razvoj onda tu imamo tri vrste ratifikacije sporazuma, jedan se odnosi na modernizaciju poreske uprave u iznosu od 45,3 miliona evra, zatim imamo unapređenje trgovine i saobraćaja zemalja Zapadnog Balkana sa 35 miliona evra i unapređenje usluga elektronske uprave sa 43,8 miliona evra. Razvoje digitalizacije i obećanje ove Vlade Republike Srbije da će građani Srbije imati sve više bolji pristup u smislu elektronskih usluga koje država treba da obezbedi, da smanji troškove bespotrebne administracije, da poboljša i olakša rad uz pomoć, zaista onih projekata koji bi doveli do uvođenja IT i inovacija u kontaktima države i samih građana Srbije, pokazuje da Vlada zaista nije odstupila od svojih obećanja koje je dala kada je ovde i premijerka Ana Brnabić iznosila svoj ekspoze i zaista to treba podržati.

Na kraju krajeva, mi imamo ovde sagledano sa svih strana, a kada pogledate ove projekte, odnose koji se odnose i na modernizaciju lokalnih samouprava i na kraju kada govorimo o banci Saveta Evrope imamo unapređenje zdravstvenih ustanova u 17 opština koje su od velikog značaja kroz finansiranje od preko 200 miliona evra. Vi možete da vidite da je Ministarstvo finansija oformilo jednu centralnu fidicijalnu jedinicu koja će u stvari obavljati stručno upravljanje ovim projektima i raspisivati konkurse za javne nabavke koje bi trebale suštinski da se završe u što efikasnijem roku prema zakonskim odredbama upravo da bi se najbolji i najefikasniji način realizovali svi ovi projekti. Time suštinski mi pokazujemo i kao država da smo sposobni da sutra dan kada budemo govorili o nekim strukturnim finansiranjem iz fondova EU zaista postoje ljudi koji se nalaze i u Ministarstvu finansija, sposobni da zaista vode i upravljaju ovim projektima na najbolji i najefikasnije mogući način.

U danu za glasanje, smatram da ovakav set sporazuma i ratifikacija njih treba da bude podržana ne samo od SNS za koju ne sumnjam da će poslanici podržati već i od onih poslanika koji se možda i ne slažu sa politikom vladajuće koalicije zato što ovi zakoni, ove ratifikacije, ovi sporazumi daće jedno bolje sutra svima nama koji živimo u Srbiji. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Pošto je pomenut Odbor, da bi tačno definisali ko podnosi izveštaj o realizaciji budžeta, to je Vlada Republike Srbije, a ne ministar finansija, nadležni Odbor raspravlja to. Da bi bili krajnje iskreni, dokumentacija o tome šta se dešavalo od 2003. do 2007. godine ne možete da nađete ni u Državnoj revizorskoj instituciji, nego u različitim institucijama koje treba određena revizorska kuća da obradi i da kaže šta se dešavalo do 2007. godine.

Mi od 2007. godine do sada imamo evidenciju upravo zbog toga što Državna revizorska institucija uradi svoje mišljenje na osnovu izveštaja o realizaciji budžeta i to je ono što je dobro, zato što neko stručan uradi kompletno izveštavanje i jednostavno prezentuje to narodnim poslanicima. Očito postoji i dobra volja da se utvrdi šta je to bilo do 2007. godine od strane ministra i Ministarstva finansija i da jednostavno se jednim objedinjenim predlogom dođe ovde u Skupštinu Srbije, napravimo jednu javnu raspravu o tome šta se dešavalo do 2007. godine, šta se dešavalo od 2007. do 2012. godine, jer od 2012. godine mnoge finansijske međunarodne institucije su bili svedoci onoga šta smo zatekli 2012. godine i šta se dešavalo do sada i na koji način je došlo do fiskalne konsolidacije i ekonomskih reformi i zbog toga danas možemo da kažemo da imamo uspešne javne finansije.

Prema tome, mislim da se svi slažemo kao narodni poslanici ovde da do toga treba da dođe, ali da taj predlog treba da bude sveobuhvatan i da prati kontinuitet, jer oni koji su trebali da poštuju Ustav od 2003. do 2007. godine to nisu govorili, oni koji su deo koji se odnosi na javni dug prekoračili 45% jednostavno su se zaduživali i nisu poštovali Ustav. Prema tome, treba tačno da se izađe sa imenima ko nije poštovao Ustav i u kojoj granici. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, kolege poslanici, nalazimo se na kraju ove rasprave u načelu. Gospodine ministre, možemo da konstatujemo da ste uradili jedan dobar posao i pronašli rešenje shodno mogućnostima za ovako kompleksne probleme koji su snašle, ne samo 15.500 građana koje imaju kredite indeksirane u švajcarskim francima, već mnogo, mnogo više ljudi i porodica koje su direktno ili indirektno vezane za ove problema.

Prema tome, ne tiče se ovaj problem samo onih koji su direktni korisnici kredita, već četvorostruko veći broj ljudi čije porodice zavise od tih rata koje plaćaju, koje dolaze svaki mesec. Svaka priča i svaka porodica je bila podjednako srećna kada je uzimala taj kredit, jer je želela da reši svoje stambeno pitanje i da krene u neki novi život. Posle pet ili deset godina njihova stradanja, muke i nevolje je svaka priča za sebe i to je ono što je pokušaj da i predsednik države inicira rešavanje ovakvog problema, zajedno sa Vladom Srbije, zajedno sa nadležnim ministarstvom.

Vi kao ministarstvo ste inicirali taj razgovor direktan i sa tim ljudima predstavnicima, odnosno udruženja koja su predstavnici tih ljudi sa tim problemima, naravno uz prisustvo Narodne banke Srbije i ono što se videlo to tada, Narodna banka Srbije je zajedno sa Kasacionim sudom, gledajući svoje nadležnosti, ne skrećući sa pravog puta slučajno da ima određene subjektivne ili objektivne probleme da pomogne tim ljudima na ovaj ili onaj način, shvatila da ne može da pomogne tim korisnicima kredita na način da im smanje rate, da im smanje troškove, da im smanje taj pritisak, pogotovo onog dela građana koji su bili maltene do toga da ne mogu da servisiraju rate, docnje velike, i da će se sutradan naći na ulici.

Znači, morao je neko da izađe sa ovakvim predlogom. Da li je to dobro da se to daje iz budžeta Srbije, da li je to na teret svih građana Srbije. O tome mislim da treba da sudi celo društvo. Podsetiću vas da 02. marta 2007. godine država je isto to uradila. Podsetiću sve građane Srbije da je tada uredba Vlade, pored 247 miliona dinara, odobrila još 450 miliona dinara u to vreme, koje je predstavljalo u stvari subvencije kredita u švajcarcima. Tada je gospodin Jelašić rekao da se to ne radi iz budžeta. Tada su subvencije iznosile za ove kredite 14 hiljada evra za kredite do 50 hiljada evra u švajcarskim francima, 28 hiljada za kredite za 100 hiljada evra.

Prema tome, i tada je država intervenisala pokušavajući da reši probleme i znala svesno da gura građane u ovakve modele finansiranja. U tom trenutku zaista je švajcarski franak bio povoljan. Građani su mogli da kupe 30% veću kvadraturu stana u tom trenutku jer nisu bili kreditno sposobni da kupe stanove za kredite indeksirane u evrima. Nijedna banka nije socijalna ustanova. Ne poklanja pare, već ustupa pare za svoje interese i to ovde svi dobro znamo.

Ono što se dešavalo posle toga je praktično ekonomski kolaps koji je 2012. godine SNS na čelu sa gospodinom Vučićem morala da se suoči sa rešavanjem mnogih problema u društvu jer smo došli do toga da ne možemo da servisiramo osnovne obaveze kao država prema penzionerima, zaposlenima u državnoj upravi, u prosveti, u zdravstvu. Prema tome, trebalo je izvršiti ekonomske reforme.

Danas imamo rezultate tih reformi. Danas posle tri meseca u 2019. godini možemo da kažemo da imamo četvrti put suficit od 15,9 milijardi, da imamo rast koji je u prošloj godini bio 4,3%, ne pad kako je bio 3,1% u 2012. godini, da imamo najveći stepen privlačenja stranih direktnih investicija 3,5 milijardi evra, što je duplo više nego za ceo region koji iznosi 1,9 milijardi evra. Možemo da kažemo da nam je javni dug pao sa 70 na 50,8% i da nam je nezaposlenost 12% što je u odnosu na onih 26% skoro duplo manje.

Znači, danas govorimo o predlogu jednog rešenja koje je moguće da izađe kao zakonsko rešenje odavde iz Skupštine i bude podržan i od Vlade i od skupštinske većine, to što nikad nismo mogli da uradimo ni 2012, ni 2013, ni 2014. godine, ni do sada. I, možemo da kažemo da i ti sudski postupci koji se vode jedan vid zaštite ljudskih prava koji do 2012. godine nije mogao da bude. Reći ću vam, dok je Đilas bio, dok je „Hipo Alpe Adria“ banka bila, niko nije mogao da podigne sudski spor protiv nijedne banke za kredite indeksirane u švajcarcima. U vreme Aleksandra Vučića je došlo do demokratije u kojoj svaki građanin ima pravo da vodi sudski spor.

Prema tome, mnoge stvari su se promenile, samo oni koji su gurali ove ljude da uđu u to dužničko ropstvo, danas su pokušali politički da manipulišu njima i da prave jednostavno, političku kampanju na tome da je Aleksandar Vučić kriv za ovakvo stanje u državi, što naravno nije istina. Trebalo je stvoriti ekonomski ambijent da jednostavno dođete u mogućnost da pomognete ljudima i olakšate njihov život, da servisiraju ta mesečna zaduženja i rate.

Kritičari koji kažu da je potrebna javna rasprava, i kritičari koji kažu da je potrebno da se sprovode odluke suda, da to treba da radi Narodna banka a ne budžet Srbije su zakasnili sa tom svojom ocenom. Zašto? Zato što je to trebalo govoriti i onda kada je počelo da dolazi do poremećaja na tržištu kapitala i onda kada su udvostručene rate koje su trebali građani da plaćaju, i onda kada je 1500 porodica izgubilo krov nad glavom, a plaćali te svoje kredite. To je jedan najviši stepen licemerja kada govorimo o opoziciji. Zato što mi ovde imamo prilike da vidimo da pripadnici onih koji su propagirali ove kredite danas govore protiv Aleksandra Vučića, ali s druge strane Boško Obradović ima svoje poslanike koji u slobodno vreme nose vešala, oni zastupaju udruženja pred sudovima za ovakve kredite. Tako da, vi danas u stvari i ne znate kakva je politika tih tzv. opozicionih lidera po pitanju rešavanja problema ovih građana.

Predsednik Vučić, je zaista prvi inicirao da se nađe konsenzus u društvu po pitanju ovih problema i pokazao da brine o svim građanima podjednako, i zbog toga ćemo mi danas imati prilike da on to jedinstvo pokaže prema svim građanima Srbije, kroz svoj plan i program za budućnost. Mislim da treba da ga čuju i oni koji danas ne žele da uđu da glasaju, uopšte da raspravljaju o ovom zakonu, jer je vrlo važno reći kakva će budućnost Srbije biti i pogotovo u izazovima koji nas čekaju po mnogim političkim pitanjima.

Nema podele među građanima i SNS na čelu sa našim predsednikom upravo želi da pošalje tu poruku danas, jaku političku poruku kada je u pitanju bilo koje političko pitanje, pa i pitanje KiM i života Srba na KiM, i zbog toga je važno da danas svi građani izađu i daju podršku Aleksandru Vučiću, jednoj odgovornoj politici SNS, i uopšte države Srbije, ali i podršku onom što je važno za budućnost naše dece. Zbog toga u danu za glasanje SNS će podržati sve ove zakonske predloge. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, kolege poslanici, danas na dnevnom redu od 18 tačaka dnevnog reda, šest su vezana za finansije, šest za oblast građevinarstva i saobraćaja, dva zakona su vezana za efikasniju primenu zakona kada su u pitanju stranci i zapošljavanje stranaca. Jedna izmena i dopuna odnosi se na Agenciju za privredne registre i dve izmene, odnosno saglasnosti na sistematizaciju dve institucije koje su u nadležnosti rada Skupštine, kao što je Zaštitnik građana i Poverenica za rodnu ravnopravnost.

Današnja sednica ima u fokusu jedan od najvažnijih zakona koji u ovom trenutku izaziva u javnosti mnogo interesovanja uprkos tome što proteklih godina ljudi koji su pogođeni određenih problemima niko nije hteo ni da sasluša ni da vidi, a kamoli da pomogne. Onda je trebalo da pre svega ozbiljna država na čelu i sa SNS i Aleksandrom Vučićem sprovede ekonomske reforme i dovede državu u poziciju da može da ima suficit, da stabilizuje svoje javne finansije da bi mogla da rešava veliki probleme iz davne prošlosti, a iz ove prošlosti.

Zašto kažem iz davne? Zato što jedan od tačaka dnevnog reda je praktično rešavanje klirinčkog duga Srbije prema Češkoj, što je deo sukcesije SFRJ i deo sukcesija razdvajanja Češke i Slovačke, tako da sada tek imamo mogućnosti da rešavamo takav vid dugovanja i to je nešto čime Srbija danas treba da se ponosi da je u mogućnosti da rešava neke stare dugove koje stoje zapisane, a zbog kojih može da relaksira međunarodne odnose dve države. I to je, recimo, primer Češke i Srbije, koja ima dobre odnose i zaista zbog toga, zbog nekih dugovanja iz prošlosti od pre 20, 30 godina treba da rešava te stvari.

Nekada do 2012. godine, o tome niste mogli ni da razgovarate, a kamoli da sada pričate o rešavanju problema ljudi koji su 2005, 2006, 2007, 2008, sve do 2011. godine uzeli praktično kredite od komercijalnih banaka.

Ovaj problem, ja sam rekla i u javnosti, nije ekonomski, i ne možemo ga uopšte posmatrati s te ekonomske strane, da li je on isplativ ili nije isplativ. Ovaj problem predstavlja jedno socijalno pitanje ljudi koji su postali socijalni slučajevi zbog toga što su 2005, 2006. do 2011. godine, verovali onima koji su vodili Republiku Srbiju, verovali u ono što je stajalo iza njih, a to je kampanja pojedinih ministara, tadašnje Vlade koje su sedeli u Vladi zajedno sa demokratskom strankom, zajedno sa predsednikom Borisom Tadićem i jednostavno tu politiku propagirali da je u tom trenutku idealno imati takve kredite.

Ne govoreći o tome koliki je rizik u suštini da u budućnosti takve kredite imate i ne konvertujete ih u evre.

Na kraju krajeva i Narodna banka i država se ogradila u to vreme potpuno od mogućnosti poremećaja na tržištu kapitala, odnosno porasta kamatnih stopa kada su u pitanju švajcarski franci i zbog toga je na određeni način obmanula svoje građane po tom pitanju i zbog toga danas kada kažemo da banke nisu bile poštene prema svojim klijentima upravo kažemo da nije postojala neka zaštitna klauzula koja je trebala da stoji tada u ugovoru da kaže – ukoliko dođe do poremećaja u tržištu kapitala, ukoliko, recimo, rate vaše budu 100% vreće, znači, duplirane u odnosu na onaj iznos koje su bile 2005, 2006. do 2011. godine, banka se obavezuje da ona ih vrati na određeni nivo koji je bio u danu kada ste vi uzeli te kredite.

Toga nije bilo. Tih zaštitnih klauzula od strane, znači, komercijalnih banaka nije bilo, a nije bilo ni reakcija Narodne banke u to vreme, koje je bilo, naravno, 2013. godine, koje se trudila da sprovede sudske postupke koje su sami korisnici ovakvih kredita podneli i negde Narodna banka koliko je mogla je radila, Kasacioni sud koliko je mogao je radio, ali sve je to bilo nedovoljno očito da korisnicima ovih kredita omogući da servisiraju te svoje obaveze.

Došlo je do toga da oni ljudi koji su podigli kredite od 50.000 evra imali rate od 25.000 dinara, zato što su imali plate 50.000 dinara, posle 10 godina isplatili praktično celu vrednost svog stana, a dugovali još toliko i da jednostavno nisu bili u mogućnosti ni da servisiraju taj svoj dug, a morali su, recimo, ukoliko nemaju za ratu da vrate stanove bankama koje su ponovo na tržištu kapitala prodavali te stanove.

Takav slučaj je došao da do danas imamo 1.500 prodatih stanova, odnosno uzeti ih od strane komitenata, da imate 15.500 ljudi koji treba i dalje da servisiraju i nekako se muče da te svoje rate isplaćuju i da te rate im iznose, maltene, koliko i jedna cela plata i čak do toga da određeni ljudi su došli ivicu propasti, kada je u pitanju i njihovo fizičko zdravlje zbog toga.

Ne kažemo da banke su ovde bile nepoštene prema svojim komitentima u trenutku davanja kredita, ali su bili nepošteni kada je došlo do promene politike i nepoštene su bili u trenutku da obaveste svoje komitente da treba da promene određene uslove kada su u pitanju, čak im nisu davali ni mogućnost komitentima da promene svoje ugovore.

Šta se dešavalo na tržištu kapitala? Od 2005. godine odnos švajcarskog franka i evra je bio 1,65 i 1,5, dok nije došao do 2011. godine na 1,2, dok se skoro nisu izjednačili, a komitenti su morali po dva osnova da plaćaju bankama obaveze, a to znači da su plaćali neosnovano dugovanja i po toj valutnoj klauzuli, po kursnim razlikama i po kamatama, a banke su naplaćivale isključivo svoj deo interesa, a to znači kamate i kursne razlike. Glavnicu uopšte komitenti nisu isplatili i to je ono što je bilo krajnje nepošteno prema klijentima, iz razloga što država u tom trenutku kada je dala tu mogućnost na tržištu kao jedan vid finansijskih usluga, mogućnost da zaštiti korisnike kredita od ovakvih problema.

Ono što danas mi imamo kao slučaj, to je da imamo određene kritike po ovom zakonu i od strane određenih nevladinih organizacija koji kažu da nije bilo javne rasprave po ovom pitanju i ovom zakonu, a ja ću vam reći da takva javna rasprava je bila na samom sastanku Ministarstva finansija od strane udruženja koja su skupila sve te ljude, koji su praktično ostali i na ulici i ostali u problemu sa tim kreditima, da je to bio jedan vid javne rasprave i direktne komunikacije sa ljudima koji su danas došli ovde da predlože ovaj zakona.

Drugi deo kritika se odnosi na sam Fiskalni savet koji je rekao da nije dobro servisirati dugovanje iz budžeta Srbije. Svi mi znamo da to nije dobro uraditi, ali gledati mirno i krajnje neodgovorno, da 15.500 ljudi postaju socijalni slučajevi Republike Srbije, ne može nijedna Vlada, nijedan predsednik države.

Zato se predsednik Srbije, gospodin Aleksandar Vučić uključio u ovako nešto. Ali, kada pogledate kritike opozicije koja kaže da mi ovim zakonom u stvari onemogućavamo vođenje sudskih postupaka, jednostavno ne stoji. Svaki građanin Srbije ima pravo, ukoliko želi da pokrene bilo kakav sudski spor, pa i po pitanju ovih kredita, može da pokreće ovako nešto.

Može da promeni osnov za pokretanje postupaka, dato mu je pravo, ono koje je zagarantovano Ustavom, a i nama je dato pravo ovde kao poslanicima da donesemo jedan vid leks specijalisa, gde ćemo zaštititi interese građana, jer oni se na to i pozivaju, da svaka država, svaka Vlada mora da štiti interese građana Srbije i interese potrošača i mora da reaguje.

Tačno je da je najteža odluka ako to radite iz budžeta Republike Srbije. Ali, ne postoji drugi način da su Narodna banka i Kasacioni sud mogli da omoguće ovakve uslove za komitente, da reše svoj problem i oni bi do sada to uradili. Oni su davali određene odluke, odlagali i nisu bili u mogućnosti da ovako sprovedu prontno i olakšaju život ovim ljudima i zbog toga je morala i predsednik države i Vlada Srbije i Narodna skupština da jednostavno se uključe u rešavanje ovakvog problema.

To je ono što mislim da je najznačajnije da ovakav leks specijalis ne treba da nas deli stranački, već treba da nas ujedini kod ovakvog donošenja i konsenzusa, pomoći u društvu ljudima koji zaista su došli u ovakvu situaciju.

Kada pričamo o opoziciji koja ima obraza da kritikuje bilo kakav zakon, pa i ovaj, onda treba reći da isti taj Boško Obradović ima svoje poslanike ovde Dveri koji zastupaju efektivu u određenim rešavanjima problema, kada su u pitanju švajcarski franci, ima obraza da dolaze na Odbor za finansije i pitaju Narodnu banku zašto ona ne rešava probleme na sudu, već samim tim – kadija te tuži, kadija te sudi. Đilas i Vuk Jeremić su bili ti koji su podržavali političku opciju koja je davala ovakve kredite, a gospodin Boško Obradović brani ovakve kredite, tako da na ovaj način zarađuju od tih građana i onda pre 2012. godine, a i sada 2019. godine na osnovu toga što ih brane, pod gestom – sve ćemo mi to gratis, a u stvari zajedno sa sudijama odugovlače i rade nedvosimsleno za banke ceo ovaj posao.

Prema tome, ovakav stepen licimerstva, mogu samo da spreče, ukoliko se vrate ovde kada bude dan za glasanje i podrže ovakav leks specijalis. U protivnom, veličina i ove Vlade i predsednika države je što je shvatio koje probleme treba rešiti u društvu, iako za te probleme niko od ovih ljudi koji sede u ovoj Skupštini zaista nisu bili dužni da rešavaju.

Na nama je kao društvu, da probleme koji nas tangiraju i koju postaju socijalni problemi u društvu moramo da rešavamo i to nije jednostavan posao, ali smo pokazali da jednostavno, na osnovu težine tih problema sa kojima možemo da se suočimo možemo i da ih rešimo.

Ono što je važno reći da je problem rešavanja kredita u švajcarcima konverzijom i smanjivanjem kamatnih stopa, u stvari pokazao da je konsenzus između svih udruženja građana koji su se bavili ovim problemom prihvaćen sa ove strane, da su banke prihvatile taj predlog, da su i Narodna banka i Ministarstvo finansija izašli zajednički praktično sa ovim predlogom i to je ono što danas po prvi put u društvu imamo kao konsenzus svih zainteresovanih strana.

Nije dobro što leks specijalis ne može da obuhvati sve ljude koji su bili pogođeni, a to i ovih 1.500 ljudi koji su prodali svoje stanove, kojima su banke, recimo, uzele i koje su jednostavno deo daleke prošlosti u kojoj jednostavno ne možemo da zadiremo.

Leks specijalis predstavlja uvek jedno političko pitanje i rešavanje problema u društvu. Oni koji su nas doveli do toga danas ne žele da pričaju o tome i ovu temu će hteti sigurno da što dalje, na gori način predstave u društvu kao jednu političku kupovinu, ali i oni su pokušali ove ljude da prevare i drugi put da bi ih politički izmanipulisali, da bi pokušali da naprave od njih štrajkače i brojeve koji podržavaju politiku protiv Aleksandra Vučića i jednostavno, to ova skupštinska većina i nije dozvolila.

Zbog toga u danu za glasanje apelujemo i na poslaničke grupe koje nisu članovi vladajuće koalicije da podrže ovakav Predlog zakona. Hvala.