Zahvaljujem predsedavajući.

Mislim da ste se ogrešili o član 106. stav 2, koji govori o tome da govornik mora da govori o tački dnevnog reda.

Niti je ovde predlog Moravski koridor, niti je on finansiran od strane IB-a na današnjoj tački dnevnog reda, niti je „Behtel“ tačka dnevnog reda, niti je pitanje nekih kovčega kako kažu, alarmiranje javnosti, nego su jednostavno finansijski ugovori koji govore o kliničkom centru A i B faza, auto-putu Koridor 10, a ne Moravski koridor, istraživanje i razvoj u javnom sektoru, program modernizacije škole. Zatim, unapređenje objekata pravosudnih organa i rehabilitacija bezbednosti na putevima.

Prema tome, trebali ste, gospodine predsedavajući da prekinete i da vratite govornika na temu zbog toga što je svima nama u interesu danas zaista da pošaljemo istinu građanima Srbije koliko su uopšte ovakvi projekti doprineli tome da rast i razvoj Srbije ide preko 4% BDP i da imamo uslova da povećamo plate i da dajemo penzionerima jednokratne pomoći u toku godine. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Danas je tačka dnevnog reda autentično tumačenje za ugovore o kojima smo malo govorili. Više smo govorili o tome zbog čega je uopšte došlo do teme koja se odnosi na autentično tumačenje ugovora koje je Republika Srbija potpisala sa Evropskom investicionom bankom i došli smo do toga da je pitanje javnih nabavki, odnosno odnos između Evropske investicione banke i našeg zakonodavstva koje tačno definiše kako treba da izgleda uopšte proces javnih nabavki, u jednom trenutku došao do toga da su mnogi izvođači radova koji su želeli da dobiju na tim otvorenim postupcima se žalili ne samo Komisiji za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, nego i samoj Komisiji Evropske investicione banke.

U tom trenutku, jednostavno, sva ona planirana sredstva jedne banke, vi dolazite u situaciju, prvo, da ne možete da povučete kao država, a i posao za koji postoje projekti, jednostavno, staju. U stvari razlog zbog koga mi danas imamo ovo autentično tumačenje je taj da mi sebi želimo da otvorimo i da završimo poslove koji smo započeli, da otvorimo projekte koji se odnose na rekonstrukciju škola, bolnica, izgradnju novih, izgradnju puteva i da je nama potrebno, suštinski, da ovaj posao na ovaj način rešimo, da pokušamo da to evropsko zakonodavstvo, u kojem se još uvek nismo integrisali potpuno, kada su u pitanju javne nabavke, jer imamo svoje zakonodavstvo, suštinski, tražimo način, a ovo je jedini pravni način da one ugovore koje je država Srbija sklopila sa Evropskom investicionom bankom u planiranim iznosima, i realizujemo.

Šta to znači? To znači da oni Komisiju za zaštitu dobavljača u postupcima javnih nabavki vide kao drugostepeni organ, a da Komisiju vide kao prvostepeni organ. Kod nas, recimo, u našem zakonodavstvu prvostepeni organ, kao Komisija, imate Upravu za javne nabavke koja pripada Ministarstvu finansija, a za nas u našem zakonodavstvu Komisija je drugostepeni organ. Naravno ona je u nadležnosti rada Narodne skupštine Republike Srbije, a upravo zbog te drugostepenosti i ona zaista, imali smo prilike na Odboru za finansije svake godine da usvajamo izveštaje o radu ove institucije, ima jako veliki posao. Ona se trudi da svojim radom, svojim zakonskim aktima i modernizacijom tog svog rada pokuša da što veći broj predmeta reši u krajnje efektnom i efikasnom roku. Mogu vam reći da su ti rokovi sada postali sve manji i manji, mada još uvek je to veliki broj i oni su još uvek zatrpani velikim brojem predmeta.

Mislim da ćemo ovim načinom mi njih, na neki način, osloboditi tog pritiska kada su u pitanju dobavljači koji rade po projektima Evropske investicione banke. Mislim da ćemo time otkočiti probleme koji nastaju u realizaciji ovih projekata i zbog toga je važno da smo u stvari mi pokrenuli ovakvo nešto, kao Republika Srbija, da to nije pokrenula Evropska investiciona banka, jer nama je u interesu da povlačimo ta sredstva. Nama je u interesu da završavamo taj posao.

Na osnovu spiska projekata koji su ušli kroz ovo autentično tumačenje i na osnovu onoga što je planirano, kada su u pitanju projekti Ministarstva privrede, koji se odnose na opštinsku i regionalnu infrastrukturu, videćete da je ugovoreno 25 miliona evra za izvršenje rekonstrukcije objekata koji se nalaze u nadležnosti lokalne samouprave, a svega je povučeno 23,76 miliona. Tako je i za istraživanje i razvoj u javnom sektoru, gde je Ministarstvo prosvete jedan od nosioca ovog posla. Od 200 miliona povučeno je svega 109 miliona.

Znači, ono što treba zaista reći javnosti, a to je da su projekti koji su vezani za infrastrukturu, koridori, za deo koji se odnosi na Koridor 10, linije 265 miliona i 314 u potpunosti su povučene, realizovane. Vi znate da to nije tako jednostavan posao, kao i za Klinički centar, Ministarstvo zdravlja od 80 miliona evra investicioni projekat, takođe su povučena sva sredstva.

Vi kada sarađujete sa jednom ovakvom institucijom, pored svih dozvola koje imate i pored svih postupaka koje imate, morate da dnevnik građevinskih knjiga koje, naravno, dostavljate toj zajedničkoj komisiji.

U tom dnevniku na kraju krajeva, imate i nadzor koji treba da potpisuje tu realizaciju. Da bi sve to uradili, da bi oni priznali povlačenje svih tih sredstava mora svi da se saglase. To znači da zaista kontrola i supervizija na ovim projektima je krajnje rigidna i detaljna i zbog toga je vrlo teško, uopšte realizovati ovakve poslove.

Zato je Republika Srbija, važno bilo da nađemo pravni način kako da otkočimo, u stvari, stajanje ovakvih projekata. Verujte mi na jedan uloženi dinar, kada imate uopšte investicije i ulaganje kroz kredite imate dva dinara prihoda kada su pitanju ovakvi investicioni projekti. Mi imamo sada puteve gde ćete određenu vrstu naknada, putarina, koje će se prihodovati direktno u budžet. Imate bolnice koje su rekonstruisane sa novom opremom gde će naši građani moći da se leče. Neće morati da odlaze u inostranstvo.

Imate škole u kojima će deca, zaista, obavljati nastavu na najvišem nivou i imaćete određenu vrstu ušteda kada je u pitanju uopšte taj sektor prosveta, zdravstvo i kultura, a za njih kažemo da su neprofitabilni sektori. Ali, kada manje trošite, u smislu ulaganja u ovakve objekte onda na neki način i štedite. Tako da su projekti Evropske investicione banke, koja je osnovana još 1957. godine za vreme Evropske ekonomske zajednice, a kasnije za vreme EU 7. februara 1992. godine definisana i formira, je koristila sredstva po tržišnom principu.

Naravno 2000. godine je videla da ti tržišni principi mnogo će lakše dospeti u zemlje koje su srednje razvijene i nerazvijene države kroz tzv. fond koji je investicioni formirala. Iz toga fonda ona plasira sredstva. U čemu je prednost Evropske investicione banke u odnosu na druge međunarodne institucije i druge banke sa kojima sarađuje država Srbija? Upravo zbog toga što finansijskim sredstvima koja daje ne upravlja on tim resursima već na osnovu određenih ugovora sa državom ustupa ta sredstva onima koji su zaduženi, odnosno zajmoprimci tih sredstava. To su određena ministarstva, određena javna preduzeća, kada je u pitanju infrastruktura, Železnice Srbije, koridori Srbije, kada je u pitanju direktno Ministarstvo zdravlja, onda su to klinički centri. Prema tome raspolaganje novcem je upravo na onima koji rade taj posao.

Izbor izbor izvođača je ono što nas najviše zanima. U uvek nas je zanimalo da domaće firme budu ti koji će dobiti ovaj posao. Prednost Evropske investicione banke je što daje, otvara mogućnost svima pod jednakim uslovima da učestvuju. Ti uslovi da li su visoki za naše kompanije? Za neke jesu, za neke nisu. Zato se naše kompanije modernizuju, njihovi inženjeri polažu za određenu vrstu licenci ne samo u Srbiji, nego i u inostranstvu, upravo zato da bi mogli da rade na ovakvim projektima.

Prema tome i mi na neki način dobijamo sofisticirane kadrove u smislu izvođenja radova koje do sada do sada nismo imali. Vi ste imali prilike da vidite da je veliki izazov bio Koridor 10, kada je u pitanju bila Sićevačka klisura i da su oni radovi kada su u pitanju potporni zidovi bili veliki izazove uopšte za ceo region, jer niko do sada nije radio takvu vrstu poslova. Da smo mi čak pozajmljivali iz susednih država specijalizovane inženjere da učestvuju na ovakvim projektima da bi pomogli da ovakav projekat izvedemo do kraja.

Prema tome, Evropska investiciona banka uglavnom finansira velike projekte, preko 25 miliona pojedinačno. Sredstva kojima raspolaže su preko 50% kada se odnosi na svoje ulaganje, drugi deo ulaganja država treba da obezbedi. To znači da je Republika Srbija dovoljno bila sposobna da sa budžetom Srbije može da uđe u jedan partnerski odnos, kada su ovakvi projekti u pitanju. Rokovi koje daje su od šest do dvadeset godina.

Tako da je ono pitanje koje smo do sada imali prilike da slušamo, kada su u pitanju izgradnja mostova, mi smo do 2012. godine imali primer izgradnje mosta na Adi, pa smo u stvari sada videli da smo mogli da izgradimo dva ili tri mosta sa pristupnim saobraćajnicama, a ne samo jedan kao što je Đilas izgradio, jer su neki dopunski radovi bili 220 miliona evra. Znači za tih 220 miliona evra dopunskih radova mi smo mogli da sagradimo još jedan most, ili da uradimo određeni deo, ili da završimo određene deonice Koridora 10.

Prema tome, neodgovorna politika pokazuje se do 2012. godine koji su vodili oni koji sada zatvaraju fakultete i ne daju profesorima ni studentima da žive i da rade. Znači, pokazuju u stvari kako bi oni vodili državu i kako bi dalje išli sa ovim projektima gde bi ulagali, pre svega u svoje džepove, u svoje političke kampanje, a ne ulagali u Republiku Srbiju, u njenu infrastrukturu, u opremu, u ljude koje treba školovati i zbog toga građani Srbije jednostavno i ne daju podršku za takvu politiku.

Kada govorimo o današnjem aneksu, rekli smo da je ključni problem pitanje javnih nabavki. Reći ću vam da smo mi kao Odbor za finansije imali jednu sednicu van sedišta, gde smo imali raspravu o nacrtu zakona o javnim nabavkama koji Vlada treba da usvoji. Dosta toga mislim da je obavljeno u smislu javnih rasprava po ovom zakonu i na drugim mestima, i u stručnim organizacijama i mislim da će ovaj problem koji danas imamo kroz autentično tumačenje sigurno biti predmet novog zakona o javnim nabavkama i sigurno će Republika Srbije gledati da napravi određena rešenja sa kojima nećemo više morati da dolazimo u ovakvu priliku da moramo da govorimo o autentičnim tumačenjima, već će to biti jedna potpuno normalna procedura sa kojom će naravno i EIB da se složi.

Znači, mi to radimo zbog nas, zbog Republike Srbije, zbog projekata koje ulažemo u infrastrukturu, zbog toga da bi imali sve veći i veći rast, da bi imali sve veće i veće prihode, da bi imali mogućnost kao što sada imamo, da povećamo plate u proseku za 9,6%, kada govorimo i o lekarima, i o medicinskim sestrama, i o državnim službenicima, da smo sposobni da isplatimo jednokratne naknade svim penzionerima pod jednakim uslovima, ne samo povećanje penzija, da smo sposobni da jednostavno pokrenemo jedan nov investicioni projekat Srbije koji treba da da određena sredstva koja će svaka lokalna samouprava, svako javno preduzeće, svaki dom kulture, svaka bolnica osetiti boljitak i promenu. Ta promena se oseća svakog dana, ali ono što nam je potrebno je veći rast i razvoj da bi naši mladi ljudi ostali u zemlji. Sve više ostaju kada vide da ovakvi projekti počivaju na realnim osnovama, na realnom budžetu, na realnim povišicama, na održivosti naše ekonomije.

Znači, mi imamo sada jedan plan da država Srbija u narednih pet godina akumulira investicije u vrednosti od 10 milijardi evra. Takav vid novog investicionog plana za narednih pet godina, koji treba da bude plan i da idemo ka toj realizaciji treba u stvari da preokrene potpuno naš rast na visoke stope rasta, ne samo 4%, nego 5 i 6. Time bi i naša deca koja bi odlazila, ostajala ovde, jer bi zaista radili sa najnovijim tehnologijama. Na kraju, krajeva i oni koji se bave IT sektorom, znači mladi ljudi. Pre svega, vide šansu u Srbiji zato što je izvoz IT sektora iz Srbije sada povećan za 30% u odnosu na prethodnu godinu. To znači da oni imaju motiva ovde da rade za i domaće i strane kompanije, ali sami otvaraju svoje kompanije, jer Srbija ide tim putem digitalizacije i jednostavno mladi ljudi koji se bave ovim sektorom su nam jako potrebni.

Stoga mislimo da je i sam način realizacije ovih projekata naravno će biti negde podržan od strane IT sektora i zbog toga kompletna priča o tome da Srbija je zavijena u crno ovakvim kreditima ne stoji, jer vi ako nemate mogućnost da podignete ovakav kredit, a imate mogućnost samo ako imate stabilan kredit, vi nemate mogućnosti ni da se razvijate i to je jednostavna matematika u kojoj ukoliko imate viši stepen investicija imate smanjeno siromaštvo.

Srbija ide ka tome, ka visokim stopama rasta, zato što je želela da smanji siromaštvo. Time suštinski, smanjenjem siromaštva, vi podižete životni standard i kroz to, kroz one cifre o kojima stalno govorimo, da smo proglašeni za jednu od deset zemalja sa najvećim prilivom stranih direktnih investicija za prošlu godinu od strane "Fajnešel tajmsa" je veliki značaj i veliko priznanje, da imamo nezaposlenost na nivou 11%, da imamo stabilnu inflaciju, da imamo samo u ovoj polovini godine dve milijarde stranih direktnih investicija. To pokazuje da je Srbija jako interesantna za sve investitore da dođu ovde da ulažu svoj novac.

Prema tome, čim imate takav jedan privredni ambijent, samim tim ovakvi projekti se pokazuju kao mogući za realizaciju.

Zbog toga će u danu za glasanje SNS podržati ovakav predlog. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege, privodimo današnju raspravu kraju sa temom koja nosi naziv – Autentično tumačenje na izmene i dopune finansijskih ugovora. Ono što smo danas imali priliku da čujemo to je da su neke teme možda prekoračene u delu i malo šire gledane od strane pojedinih poslanika, kada su u pitanju sami ugovori i realizacija tih projekata.

Moramo da kažemo da ono što danas imamo kao tačku dnevnog reda, koju će SNS podržati, je na neki način usaglašavanje tih evropskih propisa kada su u pitanju same banke i ono što je naš Zakon o javnim nabavkama. Jednostavno, onaj ko daje određeni novac, plasira, kao što su Evropska investiciona banka i druge banke, oni imaju svoje procedure i te procedure daju kroz određeni rad svojih komisija, zatim vodiča i oni ne prepoznaju možda teme koje smo mi prepoznali, a to je zaštita prava ponuđača u postupcima javnih nabavki, a koje smo definisali zakonom.

Da bi projekti nastavili da funkcionišu, da se završavaju, da se realizuju, a pogotovo oni koji se odnose na infrastrukturu, mi danas imamo u stvari ovaj Predlog autentičnog tumačenja, kojim suštinski mi treba da završimo određene projekte, posebno onaj što se odnosi na obilaznicu oko Beograda, gde je zajmoprimac Javno preduzeće „Putevi Srbije“, zatim obilaznica oko Beograda faza „B“, gde je zajmoprimac Javno preduzeće „Putevi Srbije“, zatim grad Beograd, Projekat „Most na Savi“ faza „B“ i pristupne saobraćajnice, putevi, gde je zajmoprimac grad Beograd, zatim Elektroprivreda Srbije, zamena elektronskih brojeva, gde je zajmoprimac Javno preduzeće „Elektroprivreda Srbije“, kao i projekat obnove železnice gde je zajmoprimac Javno preduzeće „Železnica Srbije“ sada Akcionarsko društvo „Železnica Srbije“.

Znači, suština ovoga je ono sve što ste čuli u širem smislu što je govorio gospodin Orlić, a u užem smislu da znači nastavimo sve projekte koji se odnose na infrastrukturu, jer su to na kraju kraja preporuke svih međunarodnih finansijskih organizacija koje su nam priznale uspeh u fiskalnoj konsolidaciji i ekonomskim reformama, ali koji su rekli da bi ste postigli veće stope rasta treba da idete na javna ulaganja, treba da idete na infrastrukturu, jer jedino tako možete da stvarate tu veće prihode, veći suficit iz koga, na kraju krajeva građani Srbije osećaju boljitak kroz povećanje plata, kroz povećanje penzija, kroz ono što se zove standard građana Srbije.

I zbog toga ovaj Predlog autentičnog tumačenja i ovaj Predlog koji se odnosi na podršku svim ovim projektima je u stvari glasanje za današnji Predlog zakona, odnosno autentičnog tumačenja ovog dokumenta kojim treba u stvari da omogućimo svim građanima Srbije da zaista osete rezultate realizacije ovakvih projekata.

Možda niste znali do sada, od 2000. godine do sada je povučeno od EIB-a, Evropske investicione banke 3,1 milijarda evra. Znači 5,5 milijardi je svega povučeno u poslednjih pet godina. To znači da je veliki rezultat postignut ukoliko zaista krajnje odgovorno realizujete ovakve projekte i zaista trošite za ono za šta ste planirali, jer i Ministarstvo ekonomije i Ministarstvo infrastrukture su u ovom spisku i Ministarstvo prosvete i Ministarstvo zdravlja.

Znači, kada vi zaista imate projekte koje ćete moći da realizujete i uradite to od početka do kraja, onako kako je propisano pravilima, a ne zato što biste vi to potrošili na neke druge namene, a iz toga ne bi završili mostove, nego bi ostavili neke dopunske radove koje bi bili po 220 miliona evra, kao što smo imali tzv. Đilasov most, odnosno „Most na Adi“, sada kada imate zaista realizaciju u tom kapacitetu gde postoji i nadzor i komisija i trošenje javnih sredstava, znači pod nadzorom Ministarstva finansija i kroz Budžet, praćenje kroz Budžet Srbije i kroz Uprave za javni dug, vi onda imate zaista rezultate koje danas imamo.

Još treba reći da svaka ova izmena ne doprinosi nikakvom povećanju javnog duga, što je vrlo važno, a to znači da mi ovim suštinski omogućavamo realizaciju ovih projekata do kraja.

U danu za glasanje, mislim da ne samo poslanici SNS i njeni koalicioni partneri će podržati ovo, već možda neki koji su do sada bili glavni protivnici. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Po amandmanu, a u svetlu ovoga što je moja koleginica, predsednica Maja Gojković govorila. Znate šta, kada govorimo o patentima, moramo da budemo krajnje realni. Znači, broj patenata na milion stanovnika je u Srbiji 39, u jednoj Nemačkoj 500, a u Južnoj Koreji i Japanu preko 2000.

Znači, da biste imali veliki broj patenata kao država, recimo u Hrvatskoj je duplo više nego kod nas, preko 60, znači država mora da stvori ambijent da bi mogli jednostavno mladi istraživači da rade. Da bi oni radili, oni moraju da budu zaposleni kod poslodavaca i da bi prijavili kao patent, kao nešto što je novo, pronalazači moraju da se registruju u Zavodu za zaštitu intelektualne svojine i za njih mora da stoji određeno pravno lice.

Prema ovom amandmanu, na ovaj član na koji ste podneli amandman kao predlagač, upravo stoji ono što je jako važno za ovaj zakon, a to je da pravno lice, odnosno poslodavac kod koga radite treba da bude vlasnik tog patenta. Ukoliko to nije, onda zaista postoji tržište plaćanja kupovine patenata, bez obaveze da se isplati, recimo tom pravnom licu kod kojeg se istraživač nalazi i zaposlen je.

Zbog toga je, setićete se, još za vreme stare Jugoslavije, bio jako veliki broj kupovine mladih istraživača, bez saglasnosti poslodavaca kod kojih su radili i tako smo došli do toga da razvijene države, članice EU imaju jako veliki broj patenata, jer oni na kraju krajeva imaju razvijenije ekonomije i na osnovu tih razvijenih ekonomija viši standard i plaćaju mlade istraživače i kupuju kao gotov proizvod.

Upravo ovo o čemu je gospođa Gojković rekla, jako je važno da mi imamo registraciju poslodavaca i država o tome koliko patenata imamo, jer da to nije radila Južna Koreja i Japan, danas ne bi imali 2000 patenata na milion stanovnika. Zato su razvijeni sistemi uopšte informacionih tehnologija, nova industrijska rešenja, četvrta industrijska revolucija. Upravo pripadaju ovim razvijenim državama koje po broju stanovnika kao što vidite, nisu tako velike. Znači, nisu tipa kao što su Nemačka, Amerika, Rusija, ali Južna Koreja ima 51 miliona stanovnika, pa pomnožite puta 2000 patenata, pa ćete da vidite gde je njihova privreda, a gde je privreda, recimo članica zemalja država EU i gde su stope rasta njihove, a gde su stope rasta upravo ovih država koje imaju patente.

Znači, Srbija je krenula putem razvoja upravljanjem znanjem, kada govorimo uopšte o privredi. Zbog toga i jesmo spojili ovo juče što smo pričali, dualno obrazovanje, učenje kroz rad, spojili smo privredu, spojili smo fakultete, ali zato želimo da čuvamo naše pronalazače i pronalaske, upravo zbog toga da bi zadržali mlade ljude u Srbiji. I zadržaćemo ih sigurno sa ovakvim pristupom Vlade Republike Srbije i predsednika Srbije i time suštinski mi zaista aktivno radimo na tome da mladi istraživači ostanu ovde u Srbiji i imaju ambiciju da rade ovde, kod naših poslodavaca. Da li su oni strani ili domaći poslodavci, potpuno je svejedno. Bitno je da su oni u Srbiji i da ti patenti budu vlasništvo Republike Srbije.

Zbog toga amandman koji ruši ovakav koncept jednostavno ne treba prihvatiti. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Gospodin Tesla je, ako se sećate, vodio sudski spor sa gospodinom Markoneom upravo oko patenata i na kraju izgubio taj sudski spor. Zašto je izgubio sudski spor? Zato što je upravo svoj radni odnos ostvarivao kroz određenu firmu koja je finansirala mogućnosti da on izvodi određena istraživanja u cilju pronalaženja novih pronalazaka za koje kažemo da su patenti. Znači, govorimo o nečemu što se dešavalo skoro pre gotovo dva veka.

Kada govorimo o gospodinu Pupinu, reći ću vam da je on bio jako blizak prijatelj tadašnjeg predsednika Amerike i on je državi Americi poklonio svoj patent, ali za uzvrat tome je dobio da se otvori 100 naučno-istraživačkih centara u Srbiji tada.

Znači, hoću da vam kažem da su pronalasci pitanje zaista odnosa poslodavca i istraživača. Zašto? Zato što i na osnovu ovog člana 8. vi vidite ovde da istraživač obaveštava svog poslodavca da će se baviti pronalaskom, da se iznađu mogućnosti da naprave određenu vrstu ugovora kakav će odnos imati, znači, nakon njegovog istraživačkog rada i njegovog završenog posla. Ukoliko se oni ne dogovore na početku, on ima pravo da to radi za neko drugo pravno lice.

Druga stvar, ukoliko i završi taj posao, a nije zadovoljan sa tim kako je svoj ugovor rešio, on ima pravo preko suda da traži naknadu. Ali, šta je državi važno? Da ga ima u registru patenata. Jedna Kina je sada prijavila 1,3 miliona patenata. Znači, mi kao država nije dobro što imamo samo 39 patenata na milion stanovnika. Bilo bi bolje da imamo 60 kao Hrvatska, ili 100, ili da se nosimo sa razvijenim ekonomijama, članicama država EU, ali ne možemo ukoliko nemamo taj spoj privrede, nauke, obrazovanja i jednostavno podršku države za ovakav posao. Ovaj zakon je podrška za to. Hvala.

Zahvaljujem.

Poštovani ministre, kolege poslanici, u raspravi po amandmanu otvorili smo mnoga pitanja na koja očito nismo dobili odgovore, ali smo dobili jednu širu sliku kako je Srbija izgledala pre 2012. godine, a kako sada izgleda.

Poređenje Srbije sa Indijom, jednostavno, kada pričamo o ekonomskom sistemu i ekonomskoj politici ove dve države ne može da postoji ovde u parlamentu, zato što je Indija država od milijardu stanovnika i zato što poseduje nuklearno oružje.

Prema tome, Srbija je zemlja koja se nalazi u jugoistočnom delu Evrope, koja je krenula evropskim putem, putem evropskih integracija i zadržala jako dobre istorijske odnose sa Ruskom Federacijom i, naravno, sa Republikom Kinom.

Ovo o čemu danas govorimo, o dobrim ekonomskim odnosima sa ovim državama, je upravo rezultat odgovorno vođene spoljne politike Republike Srbije i to se zaista desilo onoga trenutka kada je SNS, na čelu sa gospodinom Vučićem, došla i preuzela odgovornost za vođenje državom posle 2012. godine. To mora u svakom trenutku da se govori i da se podseća, zato što ste do tada imali i stručne prakse koje je Đilas organizovao, koji je završio mašinski fakultet, pa te ljude i te studente nije imao gde da zaposli, zato što su do tada pripadnici njegove stranke, zajedno sa Jeremićem i sa celom tom ekipom koja se danas zove Savez za Srbiju, sve one studente koji su završavali tehničke fakultete doveli do toga da su odlazili i radili u državama koje su članice EU, ali su odlazili i na istok i na zapad, zato što su sve firme do tada ugasili, prodali i digli kredite, da nisu mogli ni da otvore svoje kompanije ovde.

Tada u to vreme, do 2012. godine, vi ste imali mlade inženjere koji jednostavno nisu imali perspektivu uopšte u Srbiji. Obaveza je bila nas svih koji smo preuzeli odgovornost da otvorimo i ponudimo šansu ljudima koji su završili ovde fakultete i država je ta koja je morala da ponudi tu šansu. Ta šansa u 2012. godini je izgledala nemoguće u vreme kada trebate da srušen budžet ponovo dignete na noge, da možete da isplatite i plate i penzije i da sprovedete fiskalnu konsolidaciju.

Ali, u tom trenutku je i radio taj "Fijat". "Fijat" je ovde registrovan kao d.o.o. Plaća porez državi Srbiji, ima zaposlene ljude iz Kragujevca i građane Republike Srbije, inženjere koji rade i žive u Beogradu i njihovi italijanski inženjeri koji sede u menadžmentu zapošljavaju naše inženjere.

Prema tome, "Fijat" jeste strana kompanija u smislu imena i u smislu menadžmenta i ona koja je dala mogućnost da se ovde proizvode "Fijatova" vozila, ali i izvoz jednostavno koji radimo za zemlje EU je obaveza Srbije na osnovu ugovora koje je neko potpisao pre 2012. godine.

Obaveze koje svi imamo - plaćanje plata, takođe ide uz poreze i doprinose koji idu u budžet Srbije.

Prema tome, zašto "Fiajtova" vozila, nije sproveden ugovor i izvezena za Rusku Federaciju? Zato što postoje obaveze koje se zovu konkurentnost u odnosu na ugovore sa EU i zato što postoji Evropska komisija za zaštitu konkurencije, koja treba da da saglasnost, kao što je dala saglasnost kada je bio u pitanju ugovor za Smederevsku Železaru.

Prema tome, ono čega se danas država Srbija drži, to je da zaista sprovodi jedinstvenu ekonomsku politiku kada su u pitanju države članice EU. Zato mi danas imamo 65% kompanija članica EU, država članica EU koje rade sa Republikom Srbijom i zato mi imamo toliki prihod u budžetu Republike Srbije. Imamo preko 18% saradnje sa firmama koje su registrovane u Ruskoj Federaciji.

Prema tome, ono što pokazuje Republika Srbija to je da svoju ekonomsku politiku koncipira na saradnji sa firmama i sa istoka i sa zapada i zbog toga suštinski danas govorimo o rastu preko 4% BDP i zato danas govorimo o stranim direktnim investicijama. Za prošlu godinu su bile 3,5 milijarde. U ovoj godini za prvih šest meseci dve milijarde. Čuli ste od mog kolege Orlića o kojoj strukturi govorimo, kolike su u odnosu na države članice sa kojima sarađujemo.

Zašto se postavlja pitanje danas o dualnom obrazovanju? Mene samo interesuje zbog čega mi ovde imamo amandmane koji jednostavno žele da steknemo utisak, u svojim obrazloženjima od nekih poslanika, da se ne zalažu uopšte za model dualnog obrazovanja u Srbiji. To me negde čudi zato što jedna od 42 tačke Saveza za Srbiju, kada dolaze na pregovore sa predstavnicima stranaka pozicije, upravo govore o tome da se zalažu, na čelu sa gospodinom Đilasom, da se dualno obrazovanje uopšte ukine u Srbiji. Sada se pitam – koji su to razlozi?

Razumem da je želja ovde predlagača amandmana da zaista uspostavimo jedan potpuno nov model, ako možemo preko noći, obrazovanja koji će dati produkciju visokoobrazovanih inženjera i ekonomista i pravnika, koji će zaista dovesti do tog velikog rasta preko 5%, koji zaista Srbiji trebaju, ali vi ne možete ukoliko nemate velike industrije kao što je auto-industrija, sada smo videli i industrija avio-motora, MTU, kao što ćemo imati u Srbiji otvorene kapacitete.

Ono što mene zabrinjava samo je ta kampanja koja se stvara u javnosti da dualno obrazovanje nije adekvatan model obrazovanja u visokom obrazovanju u Srbiji. Mi do sada imamo 7.000 srednjoškolskih obrazovnih sistema, dece koja su se opredelila da idu na dualno obrazovanje. Znači, za ovu godinu imamo upisanih 2.533 učenika. Znači, od 7.000 budućih polaznika određenih fakulteta, budućih studenata, vi ćete imati sigurno preko 50% dece koja će se opredeliti, a ja mislim da će sigurno preko 75% biti dece koja će se opredeliti za model studiranja prema dualnom sistemu.

Zašto? Zato što mi ovo ne radimo zbog onoga što tržište traži, nego mi ovo radimo zbog toga što naša deca treba da ovladaju tehnikama upravljanja znanjem i novim tehnologijama i novim načinima i veštinama, a treba da dovedu do toga da će sebi obezbediti zaista visok nivo obrazovanja ovde u Srbiji, a ne negde u inostranstvu.

Ono što je za nas velika stvar i nagrada je da je Srbija zaista, prema istraživanjima „Fajnenšel tajmsa“, jedna od država koje se prema svojim gabaritima, svom sistemu obrazovanja, svom načinu ekonomije koji je uspela da potpuno preokrene u proteklih sedam godina, pokazala suštinski da imamo potencijala i da zaista proizvedemo ovakvu vrstu visokoobrazovanog kadra, bez obzira o kojoj oblasti govorimo.

Čudi me stanovište po kojem mi sada imamo ovde toliki otpor prema ovakvom modelu obrazovanja. Zato što sve razvijene ekonomije, ne samo Nemačka, nego recimo i Francuska ima, Švajcarska, imaju ove modele obrazovanja. Reći ću vam samo da prema podacima koja pokazuju u javnom sektoru, koja su zastupljena u Francuskoj, nećemo Nemačku da uzmemo, pošto ste vrlo alergični kada pričamo o Nemačkoj, na kraju krajeva, oni su zemlja koja ima 83 miliona stanovnika, velika država, veliki sistemi i njima je mnogo lakše da proizvode visoke stope rasta, jer imaju svoju razvijenu ekonomiju, ali pričamo o Francuskoj. Znači, velike državne firme, kao što je npr. „Elektroprivreda Francuske“ ima više od 2,5 hiljade zaposlenih koji imaju obavezu da među zaposlenima imaju određeni broj dualno obrazovanih studenata, koji pokazuju da to mora da bude minimum 5%. Znači mi još nismo došli do tog stadijuma. Kada budemo proizveli kao država određeni broj studenata, koji će pokazati da imaju zaista veštine koje javna preduzeća traže, ovako visok obrazovan kadar, pokazaće se da je recimo u „Elektroprivredi Francuske“, prema podacima iz 2016. godine, zaposleno 6.000 dualnih studenata, a da ima 5.500 inženjera koji su njihovi mentori.

Prema tome, modele koje EU daje u ovom trenutku da se proizvedu stručnjaci visoko sofisticiranih kadrovskih mogućnosti, da jednostavno uhvate korak sa četvrtom industrijskom revolucijom, su potreba, kako Republike Srbije, tako i svih država u regionu, tako i država i EU i istoka i zapada. Srbija radi upravo onaj posao koji mnoge države u regionu nisu prepoznale, nisu prepoznale kao razvojnu šansu svoju, ali je gospodin Aleksandar Vučić to prepoznao i na vreme započeo ovaj postupak i zbog toga ga zaista treba podržati, bez obzira što se možda vi sada ne slažete sa tom politikom, bez obzira što možda vi vidite da postoji neki drugi način na koji možda mogu da se postignu ovi rezultati, ali sva istraživanja su pokazala, na svim razvijenim ekonomijama, da to nije moguće. Ne postoji drugi put, nego ovaj put koji sada imamo.

Zbog toga mi je zaista žao što ćete negde u javnosti celu ovu temu prikazati kao nešto što nije dobar model za razvoj Srbije, kao dualni sistem obrazovanja u visokom obrazovanju. Mislimo da zaista ove tema je pokazala da na osnovu uvođenja dualnog obrazovanja u srednje škole postoje rezultati i sigurni smo da, nakon prve četiri godine, ćemo imati zaista visoke stope rasta sa decom koja će završiti po ovom sistemu svoje visoke škole. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, kolege poslanici, da ne bi ostali nedorečeni po pitanju ovog zakona, zbog građana Srbije treba reći.

Ovim zakonom se daje šansa da bez obzira da li ćemo ući u EU ili ne imamo jedan dobar registar kada su u pitanju kvalifikacije i profesije da smo spremni da sa zemljama koje su članice EU na određeni način olakšamo uopšte priznavanje diploma, da ne dovodimo u situaciju ljude koji su već završili ovde fakultete, da moraju u drugim državama da ponovo polažu ispite i obrnuto. Da naši građani koji su završili u inostranstvu fakultete ne moraju sa svojim diplomama ovde, zbog neusaglašenih kvalifikacija da ponovo polažu ispite i idu na nostrifikacije.

Znači, ovim suštinski se mi pripremamo. Da li ćemo ući u EU ili ne, to ćemo videti, ali se mi pripremamo da na osnovu svojih kvalifikacija budemo spremni da sa svim državama i članicama evropskim državama, članicama EU sarađujemo po ovom pitanju po najvišim standardima. Hvala.

Agencija koja se bavi, inače ako se ako se setimo ovde mi smo usvojili zakon koji upravo podrazumeva definisanje kvalifikacija i profesionalnih zanimanja i Agencija koja je formirana u nadležnosti rada Ministarstva za prosvetu i nauku i tehnološki razvoj, u stvari je Agencija koja treba i dužna je da napravi registar profesija na osnovu kojih ćemo u suštini imati podlogu za primenu ovakvih zakona. Znači, ne može se preko noći primenjivati i raditi zakoni na osnovu kojih treba da izdajemo određena rešenja.

Obaveze će biti tih agencija da u roku od tri meseca nakon primene, po zahtevu svakoga onoga ko želi da dobije rešenje o kvalifikaciji, da li je on lekar, inženjer, arhitekta, ekonomista, znači biće tačno definisane profesije koje su priznate ne samo u državama članica EU, nego i u svetu. Mi ćemo tek onda biti spremni suštinski da primenimo ovakav zakon. Do primene tog zakona mi moramo mnogo toga da uradimo. Prvo taj registar profesija da se uradi. To nije jednostavan posao.

Da bismo mogli tako nešto da uradimo, moramo da imamo krajnji cilj, a krajnji cilj je sprovođenje ovog zakona. U smeru sprovođenja krajnjeg cilja, odnosno ovakvog zakona, sve pripreme koje će vršiti i ministarstvo i sama agencija, upravo se nose primenom ovog zakona koji će biti ne samo za države članice EU, nego za ceo naš region, nego za svet.

Znači, mi moramo da se nosimo tom mišlju da jednostavno profesije moraju da budu unificirane po svojim nazivima za sve države sveta, tako i za članice EU. Da li se nekom to sviđa ili ne sviđa, da li je u pitanju samo EU, možda to bude sutra i Rusija, Kina, jer negde je tendencija unifikacije zanimanja u svetu postoji. Jednostavno, da nema više potrebe da se vrši nostrifikacija diploma, da nema potrebe da se zaustavlja ta fluktuacija između samih kadrova ljudi koji će voditi određene poslove u državama članica određenih velikih ekonomskih celina. Znači, ono što je inženjer u Srbiji, to treba da bude inženjer i u državama članicama EU i u Rusiji i u Americi.

Prema tome, mislim da je ovo dobar način da pokažemo kuda ide Srbija kada su u pitanju uopšte kvalifikacije, kada su u pitanju profesije, kada su u pitanju školovani ljudi koji već imaju određenu vrstu diploma. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, kolege poslanici, mislim da je dobro što ste, predsedavajući, dozvolili da malo odemo i šire u raspravu, a ne samo da se držimo ovih zakonskih rešenja, kada je u pitanju današnja sednica, zato što je tema o kojoj danas razgovaramo u stvari rezultat svih onih promena koje je država Srbija doživela od 2012. godine do danas.

Kao što je doživela Srbija 2012. godinu i suočila se sa velikim budžetskim deficitom i krahom maltene u tom trenutku i problemom da isplati plate i penzije, sigurno da je u tom trenutku i obrazovanje doživelo jedan veliki problem da nađe rešenje kako da krene jednim drugim putem, da zadrži sve ljude, kada govorimo o univerzitetu, da zadrži kadar i da jednostavno studente koji upisuju po prvi put fakultete motiviše da zaista završe ovde najviše škole i da kada završe te škole odlaze u što manjem broju u inostranstvo, da možda odu u taj svet, vide kako to tamo izgleda kada završe studije i vrate se u Srbiju. Zaista, sada u ovom trenutku 2019. godine govoriti o jednom investicionom ambijentu, privrednom ambijentu u Srbiji koji vlada i one 2012. godine, to je nebo i zemlja.

Srbija je prošla kroz veoma težak period ekonomskih reformi i fiskalne konsolidacije, ali i velikih promena. Kada govorimo o promenama u društvu, govorimo o promenama i u obrazovanju. Mnogo je bilo teško animirati bilo koje svetske privrednike, pogotovo članice Evropske unije da dođu u kompanije, da otvore ovde svoje fabrike i nova radna mesta. Danas 2019. godine govorimo, recimo, o Nemačkoj, koja je primer za dualno obrazovanje, država za primer, kao i Francuska, govorimo o tolikom broju firma koje zapošljavaju preko 50.000 zaposlenih u nemačkim firmama. Preko 50.000 Srba radi u nemačkim kompanijama koje su ovde otvorile svoje proizvodne pogone.

Zašto govorimo o primeru dualnog obrazovanja i zašto je Srbija uopšte prešla i Ministarstvo prosvete jednostavno prihvatilo model dualnog obrazovanja koji Nemačka ima u svom tržištu rada, u svom sistemu obrazovanja? Zato što su oni dali najveće rezultate, zato što su generatori njihove privrede srednja preduzeća. Za nas u Srbiji su mala i srednja, odnosno mikro, mala i srednja preduzeća. Jako je bilo teško započeti uopšte promenu, jedan privredni rast i razvoj Srbiji i promeniti uopšte prosvetu u tom delu.

Ovo je i priznanje vama da ste učestvovali u tom procesu, koji ste prvi uveli dualno obrazovanje kada je u pitanju srednje obrazovanje, pa da vidimo sad rezultate toga. Znači, nakon samo tri godine sprovođenja ovog programa mi imamo 37 dualnih modela obrazovanja, kada je u pitanju srednje obrazovanje, 2.533 učenika danas upisanih za sledeću školsku godinu, što ukupno čini 7.000 dece koja su jednostavno u ovom procesu obrazovanja, 460 kompanija učestvuje u ovom sistemu. Sada su se, u stvari, stekli uslovi da mi u punom kapacitetu na osnovu ovog zakona uvedemo dualno obrazovanje kada je u pitanju visoko školstvo, kada je u pitanju studijski program, jer mi sada imamo već negde obaveštenu decu, decu koja već pohađaju ovaj sistem obrazovanja i imaju jednostavno motivaciju da upišu fakultete po ovom programu. Nije istina da je sve neobavezno, obavezno je onog trenutka kada se opredelite i upišete fakultet da li ćete ići kao student po modelu dualnog obrazovanja ili ćete ići na model standardnog učenja.

Ono što je 2017. godine doneseno kao zakonska mogućnost Zakona o visokom obrazovanju, to je član 39, znači, ono što mi zovemo stručna praksa, uvedeni su sa članom 60. način da može svaki fakultet da ima taj tzv. odbor koji u stvari predstava skup malih i srednjih preduzeća koji mogu da sarađuju sa fakultetom na određeni način i član 80. koji podrazumeva da čak treća lica, odnosno ljudi iz privrede mogu da obavljaju određena predavanja po pozivu fakulteta za studente iz određenih oblasti. Mogu vam reći da takav sistem već postoji na određenim fakultetima, naročito kada su u pitanju tehnički fakulteti, pa i ekonomski fakulteti u Beogradu, Kragujevcu, Nišu, Novom Sadu i da studenti negde osećaju da je zaista država dala određena krila njima da uče ono što je sada negde, kako oni kažu, standard u svetu, gde je to deo te tzv. četvrte industrijske revolucije, gde oni zaista mogu da uporede i da naprave jednu komparativnu analizu da li da studiraju u Srbiji ili da studiraju u inostranstvu.

Kad sve stave, što ja kažem na papir, a to je mogućnost da u svakom trenutku imate profesora na jedan mentorski način budete u kontaktu s njima da ste informativno povezani, da ovde, na kraju krajeva, živite u okruženju svoje porodice, da ste odvojeni u inostranstvu, da tamo imate mogućnosti, imate određeni sistem obrazovanja koji se, naravno, odvija po određenim klišeima i da jednostavno ono što ćete tamo naučiti vas vezuje da morate da budete zauvek u inostranstvu, da nemate šansu da se vratite, jer tamo takav sistem podrazumeva velike obaveze da radite i da živite van svoje države, onda negde učenici u četvrtoj godini srednje na osnovu ankete koja je urađena sa svim ovim polaznicima sistema dualnog obrazovanja u srednjim školama pokazuje da su zaista naša deca motivisana da ovakav sistem obrazovanja funkcioniše u Srbiji, da je mnogo dobra raditi u stranim kompanijama ovde, zbog toga što rezultate koje postižete ovde su jako vidljivi za razliku od onih gde vi morate da se pomirite sa jednom prosečnošću u inostranstvu svih onih studenata koji dolaze iz mnogih država, ne samo bivših članica SFRJ, nego i onih koje su članice EU.

Prema tome, svako dete koje treba da upiše visoko obrazovanje zaista ozbiljno, ukoliko vrši trijažu, znači zahteva onoga što je ovde u Srbiji kod fakulteta i mogućnosti koje ima u ovom trenutku i onoga što može da dobije u inostranstvu, ovde su mu negde šire otvorena vrata, upravo zbog toga što je velika tražnja na tržištu rada ovde za visoko stručnim kadrom po različitim oblastima. Ta tražnja je prepoznata od strane države i Ministarstva prosvete i zbog toga je to negde, mislim jedan vid priznanja vašeg rada u telu, pogotovu kada govorimo o tome da je jedna fabrika koja proizvodi avio-motore, MTU nemačka kompanija se opredelila da otvori svoje proizvodne kapaciteta ovde, upravo rekla da je jedan od glavnih razloga zbog čega otvara, je upravo kvalitet obrazovanja iz ove oblasti a to jeste na Mašinskom fakultetu u Beogradu, to je Odsek za vazduhoplovstvo koje je sada i dobio program od prve godine, do sada nije imao, zato što Mašinski fakultet ima objedinjenu svoju nastavu do treće godine, od treće godine su opredeljeni na nekih 15 profila. Sada se shvatilo da od prve godine treba usmeriti isključivo struku kroz IT program i kroz vazduhoplovni smer. Znači usmeravati studente od prve godine za te visoke tehnologije.

Time suštinski je ministarstvo pokazalo da ima sluha, kao što je imalo sluha i za profesora Radenovića, koji je takođe sa tog fakulteta, ali treba reći da je mnogo teško danas se nositi sa mnogim klišeima i sujetama profesora koji rade generalno na svim fakultetima jer najteže je doneti odluku o nastavi nastavno-naučnog veća svoje kolege. Tu je ono gde mi, u stvari, negde kao ljudi moramo da pokažemo svi veću širinu da podržimo svoje kolege, možda i u trenutku ako se ne slažemo sa nečim i to je ono što danas upravo i moj kolega pokušao da kaže da nije dobro da mi kao parlamentarci stalno donosimo zakone svake godine, da produžavamo studentima studiranje ko po starom programu. Govori se o 3.670 studenata, preko 100 studenata koji imaju preko 9,5 prosek, da je ipak to negde stvar fakulteta, ali verujte da je to bila stvar fakulteta odavno bi jednostavno izgubili pravo da studiraju.

Znači, to treba jasno reći građanima Srbije, upravo zbog ovog odnosa profesora koji su neki put i previše rigidni prema studentima i ne shvataju da danas studenti traže podršku na potpuno drugačiji način od strane svojih profesora, da ih traže kao jedan vid ne samo mentora, nego budućih kolega kojima treba oni da ostave svoje znanje, a ne da se nose onom disciplinom koju smo navikli možda mi kada smo studirali. Jednostavno da taj vid pedagoškog rada negde profesori na fakultetima zanemaruju zbog toga se studenti lakše odluče pa kažu – dobro, ako ne mogu da završim ovaj fakultet u nekom razumnom roku od pet do sedam godina, ja ću onda otići u inostranstvo i to na mnogo lakši način završiti, gde ću imati možda i težinu sa tom diplomom mnogo veću, što naravno ne stoji.

Ovo je molba, jedan apel i profesorima na fakultetima da jednostavno pristup negde promene jer i od njih mnogo zavisi koliko će studenata da se veže za te profesore, koliko će studenata ostati, na kraju krajeva, verno njima i u kontaktima i posle završenih studija. Mislim da je dobro da ostanu jer u saradnji sa privredom, profesorima i studentima, mislim da je to dobitna kombinacija i za njih same i za kompanije, ali i za samu privredu Srbije.

Kada govorimo o današnjem Predlogu zakona o dualnom obrazovanju u visokoškolskim ustanovama, znači govorimo o tome da se postiže veća relevantnost obrazovanja i usklađivanja sa tržištom rada, to je ono što smo mi stalno govorili da sama nomenklatura zanimanja nije odgovarala onome što ove kompanije traže. Ministarstvo je radilo zajedno sa Ministarstvom za rad i socijalna pitanja na tome da se mnoge stvari promene, kao što vidimo, sigurno su se mnoge stvari promenile jel ne bi 460 kompanija učestvovalo u ovom programu.

Mnoge stvari su se promenile kada govorimo i o tome da je kod mladih ono što se očekuje to kreativno, projektno i kritičko razmišljanje. Mislim da je kod naših studenata to jako izraženo i mislim da ovaj način funkcionisanja dualnog obrazovanja u visokoškolskim ustanovama zaista će doneti ono što je najvažnije nama a to je da se ovlada veština upravljanja znanjem.

Samim tim i ono što nam je spočitavamo, a verujte mi da ima dosta profesora koji smatraju da je ovaj način funkcionisanja u stvari uspostavljanje tzv. plavih mantila odnosno zamerke na to da mi školujemo jeftinu radnu snagu uopšte ne stoji zato što ovakvim načinom produkcije visokoobrazovani kadar mi dobijamo potpuno inovirane kadrove. Zato što oni ne samo što će svoje obrazovanje steći kroz rad nego uz put će imati i visoki kvalitet obrazovanja sa znanjem stranih jezika, sa znanjem novih sistema komunikacija, sa obrazovanjem iz oblasti IT bez obzira da li su tehničke struke ili društveno-humanističke nauke. Dobićemo inovativna rešenja kada su u pitanju završeni studenti, kada je njihovo znanje u pitanju i samim tim dobićemo veću konkurenciju na tržištu rada.

Oni koji će završiti klasičan način studiranja uz stručnu praksu moraće da prođu taj pripravnički staž i na neki način oni koji će proći kroz ovaj rad, a obaveza je neka 450 sati godišnje, znači, dobijamo određeni nivo kadrova gde će oni za svoje radno mesto da konkurišu i da će jednostavno ta praktična znanja u stvari im dati veću težinu i prednost u zapošljavanju.

Mislimo da je zaista ovakav način obrazovanja, visokog obrazovanja dobar. To je pokazala i anketa studenata i srednjoškolaca koji su zainteresovani za ovakav način studiranja i ono što je važno još reći da mi ovde u stvari dobijamo studente koji će proći potpuno obrazovanje kroz sistem koji nas očekuje, tu četvrtu industrijsku revoluciju, ali Vlada Republike Srbije je pokazala veliku spremnost time što je oformila Komisiju, predstavnike svih ministarstava da treba podržati ovakav način funkcionisanja, da pokazala je da postoji master plan koji će poštovati znači visokoobrazovne institucije kao i ova komisija koja će pratiti i da će mnogo biti lakše nacionalnom akreditacionom telu da prati akreditaciju ovih programa kada oni postoje od početka, praktično od prve godine.

Pored ovog predloga Zakona o dualnom obrazovanju studiranja, znači u visokoškolskim ustanovama mi imamo i Predlog zakona o regulisanju profesija i priznavanje ovih profesionalnih kvalifikacija, probleme koje rešavamo nisu samo stvari koje se odnose na Poglavlje 7. koje se zatvara i ne znam, Poglavlje 3. koje se odnosi na deo pružanja usluga, kao i ta potpoglavlja koja govore o tome da postoje određeni minimum minimuma kada je u pitanju profesionalna kvalifikacija, već mi jednostavno pratimo te dve direktive, evropske.

Jedna uredba Evropske komisije koja se odnosi na administrativnu mrežu IT tržišta, funkcionisanja tržišta kvalifikacija kojim suštinski, mislim treba da znamo da ne samo zemlje u regionu, nego i članice EU, znači podjednako obrazovne profile prepoznajemo, a da oni koji su završili da li u našoj zemlji ili u inostranstvu na određeni način imaju taj minimum kvalifikacija i da imamo to rešenje na osnovu kojeg neko ko je npr. završio u inostranstvu ne mora ovde da polaže dodatne ispite i obrnuto, da naši kvalifikovani studenti sa određenom vrstom diploma ne moraju da ponovo polažu i daju određene ispite da bi bili prepoznati na tržištu rada.

To je za nas veoma važno. Mislim da je važno pogotovo za sve one ljude koji možda žele da rade u inostranstvu kao i u onim zemljama koje žele da budu članice EU jer mislim da su one prepoznate ne samo u EU nego i u svetu. Znači, kada govorimo i o zapadu i o istoku, za nas to predstavlja jedan vetar u leđa, svima onim ljudima koji zaista sa svojim kvalifikacijama mogu da konkurišu za sva radna mesta koja završe i u Srbiji.

Ciljevi ovog zakona su da se pospeši veća fluktuacija, na kraju krajeva i same rade snage, da se opšti sistem profesionalne kvalifikacije uspostavi i da se jednostavno rezultati koje ćemo imati pokazuju da u stvari mi time pospešujemo taj investicioni ambijent, da sve veći broj zainteresovanih investitora ovde otvaraju nova radna mesta, čime suštinski nemaju problem uopšte da zapošljavaju naše ljude.

Taj pristup uopšte profesiji možda izgleda da je ovde dovoljno dobar, međutim kada vi pogledate, taj pristup profesiji u bilo kojoj branši, videćete da uvek postoje zatvorenosti u tom sistemu kada su u pitanju npr. Lekarske komore, različita esnafska udruženja, videćete da ćemo kroz ovo mi imati potpuno jedan nov sistem funkcionisanja i tih udruženja.

Tako da, ono što je važno je da će Vlada Republike Srbije doneti popis regulisanih profesija u roku od 120 dana kada budemo usvojili ovaj zakon, da će Ministarstvo prosvete i Ministarstvo za rad i socijalna pitanja u budućnosti do ulaska u EU imati određeni veliki zadatak po ovom pitanju i da će nacionalni koordinator biti definisan za informisanje građana Srbije kao i centara koji su dostupni i izveštavaće Evropsku komisiju o svemu ovome i ono što je važno da ćemo imati jednu potpunu transparentnost u ovom sistemu što je za sve nas ovde jako bitno.

Važno je reći da ovaj zakon ima izjavu o podobnosti usklađeno sa propisima EU, ali i važno je reći da je na strani 75 koju ste dobili u ovom materijalu da je za nas važno reći da u roku od tri meseca nadležna Agencija za profesionalne kvalifikacije mora da izda rešenje od kada bilo ko od zainteresovanih podnese zahtev, a da to ne ostavlja nikakve troškove za budžet Srbije, tako da taj zakon ne izaziva nikakve takve posledice.

U danu za glasanje SNS, naravno da će podržati ova dva zakonska predloga, jer smatramo da su dovoljno dugo čekali da oni zaista zažive i počne njihova primena i mislim da ste gospodine Šarčeviću, zaista pokazali spremnost da određene procese koje ste započeli na određeni način i završite. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, kolege poslanici, današnji dnevni red kada pogledate govori najviše o potvrđivanju sporazuma za četiri zemlje kada je reč o nosiocima njihovih diplomatskih i službenih pasoša, jednostavno želju i volju i buduću saradnju i produbljivanje odnosa sa ovim državama kao što su Surinam, Mjanmar, Dominikanska Republika i Paragvaj u tom delu da njihove diplomate neće imati više obavezu da imaju našu vizu.

Kada pogledate ovakav dnevni red, mislićete da je u pitanju jedna tehnička stvar koju Ministarstvo spoljnih poslova treba da uradi, da Skupština ovde potvrdi. Međutim, današnji dnevni red, kao što smo videli iz diskusija mojih kolega, predstavlja jednu ozbiljnu, predstavljanje ozbiljne politike kada je u pitanju i spoljna i unutrašnja politika Republike Srbije.

Ja ću vas podsetiti da 2012. godine kada je SNS na čelu sa gospodinom Vučićem i SPS preuzela odgovornost za vođenje državom je bila u veoma teškom položaju i kada pričamo o ekonomskoj politici i političkim odnosima koji su naizgled, kada govorimo upravo o razgovorima i pregovorima Beograda i Prištine došli u jedan ćorsokak.

U tom trenutku, moralo je da se nađe rešenje pre svega na političkom nivou da bi se otkočio uopšte postupak vođenja politike Republike Srbije i sa EU i sa drugim državama koje su, jednostavno, do tada imale naviku da kada dolaze u Srbiju isporučuju svoje naloge kako Srbija treba da radi.

To se sećate najbolje situacija kada smo imali posete i gospođe Merkel i gospodina Putina, kada je bilo reči da ih prima gospodin Tadić, kada dobiju otprilike naloge koje Republika Srbija treba da sprovede i pogotovo kada je u pitanju Kosovo da trebamo da priznamo tzv. „nezavisno Kosovo“, odnosno da jednostavno budemo blagonakloni na otcepljenje dela teritorije Republike Srbije.

Ono što tada je trebalo, izaći pred građane Srbije, reći šta su upravo ideje i EU i Amerike kada je u pitanju Kosovo i Metohija, kada su u pitanju naši ljudi koji žive tamo, Srbi, i kakva je situacija sa budžetom Srbije, odnosno ekonomskom situacijom koja je u tom trenutku bila katastrofalna.

Znači, trebalo je izaći pred građane Srbije i reći da mi nemamo mogućnosti da u roku od dve nedelje više isplatimo ni plate ni penzije, a da nam visi nad time veliki politički pritisak da priznamo „nezavisno Kosovo“.

U tom trenutku, pregovori su zastali i tu ste vi, kao tadašnji premijer Vlade, zaista držali jednu tenziju kada su u pitanju uopšte pregovori.

Ali, u tom trenutku je bio veliki pritisak i da Srbija prizna nezavisnom Kosovu stolicu u UN, čime bi suštinski mi dali mogućnost Kosovu da zaista ostvari fiktivni deo svoje nezavisnosti, odnosno da oni postanu tzv. država u punom svom kapacitetu.

Bilo je teško u tom trenutku donetu odluku koje su trebale da impliciraju loše posledice za državu Srbiju, ali su i pritisci i pretnje i vama i gospodinu Vučiću u to vreme, gde negde svi to zaboravljamo, bile mnogo velike. Kada su govorili i na ličnom planu da politički treba da nestanu i jedna i druga stranka i kao lideri da više nemate svoju budućnost, kada je u pitanju uopšte bavljenje politikom u Srbiji.

Naravno, ona druga strana koja je doživela smenu vlasti od strane građana Srbije, kao što su Boris Tadić, Vuk Jeremić i ostala ekipa, koji danas pokušavaju da se povrate kroz Boška Obradovića, kroz različite njihove mentore ovde na vlast, su govorili o tome da će to trajati šest meseci, da će se oni posle šest meseci vratiti na vlast, a već su dogovorili priznavanje Kosova, nego su rekli samo da mi preguramo ove izbore i da se vratimo u punom svom kapacitetu, da nam pomognete u tome i da nastavimo onim putem kojim smo krenuli.

Naravno da do toga nije došlo, zato što je SNS, na čelu sa gospodinom Vučićem zajedno sa SPS, zaista pokazala da vodi jednu odgovornu politiku, pre svega kada je u pitanju politika odnos Beograda u odnosu na Prištinu i kada je u pitanju razgovor o KiM, o ljudima koji žive na KiM i da ono što govorite u Beogradu, to morate da govorite i u Briselu, to morate da govoriti u u Vašingtonu, ali i u Moskvi.

Znači, to je onaj najteži put kojim ste krenuli od tada 2012. godine. Paralelno sa time, moralo je da se donese neko rešenje u vidu Briselskog sporazuma, kojim ćete suštinski u budućnosti pokazati da zaista stojite iza toga da ste za evropski put, ali paralelno sa tim, da se nećete odreći nikada ni istorijske saradnje sa Ruskom Federacijom.

To je jedan od najtežih političkih puteva kojim Srbija ide, ali se pokazalo nakon ovih sedam godina da i pored tih pritisaka, jednostavno je moguće ići tim putem, jer u međuvremenu je trebalo sprovesti ekonomske reforme, fiskalnu konsolidaciju, dovesti do toga da imate jedan održivi budžet iz koga ćete moći da onoliko koliko prihodujete, toliko da i da rashodujete i isplatite i plate i penzije, ali i da otvorite nova radne mesta. Preko 200 fabrika gospodin Vučić je do sada otvorio i to pokazuje suštinski rezultat dobre, odgovorne i spoljne i unutrašnje politike.

Nije jednostavno otići u međunarodne organizacije i držati se ozbiljne i odgovorne politike, reći da nećete odustati ni od evropskog puta, ali da nećete odustati ni od saradnje sa onima kojima se to možda ne sviđa, kada je u pitanju EU.

Na kraju krajeva, kada vi sada posle sedam godina pogledate međuinarodne odnose između Amerike, Engleske, članica EU, Rusije, Kine, vi sada vidite da se mnogo toga promenilo. Mi imamo primer, recimo, kao delegacija Saveta Evrope da smo učestvovali na prošlom zasedanju, da su bili suspendovani glasovi Ruske Federacije od 49 članica Saveta Evrope, poslednje dve godine, i da su vraćeni na prošlom zasedanju i da su u tom dogovoru svih tih 49 članica Saveta Evrope, koje mnogo toga imaju da kažu protiv te Ruske Federacije, su glasali za vraćanje tih mandata ruskim poslanicima, pokazuju jednostavno da se mnoge stvari menjaju u njihovim međunarodnim odnosima.

Sada po prvi put imate na međunarodnoj sceni pokušaj da jednog premijera Engleske, koja je kolevka demokratije, pokušava da suspenduje glasove parlamentaraca, vi imate takvu debatu koja nije bila zamisliva pre sedam godina.

Prema tome, u svim tim promenama Srbija se jednostavno drži svojih političkih načela kojima brani svoje srpske nacionalne interese, brani interese Srba na KiM, što je jako važno, i pokazuje da ne odstupa od te politike, pokazuje da ono što kaže, to i radi.

Ono što je najvažnije da danas imamo prilike da kažemo, da su rezultati tako odgovorne politike, kao i onih svih ekonomskih reformi, u tom jednom engleskom časopisu „Fajnenšel Tajms“, juče objavljene, da Srbija 12 puta veći ima priliv stranih direktnih investicija od država u regionu i od članica EU na osnovu onoga koliko ima stanovnika, koliki je njen kapacitet. To pokazuje suštinski da smo mi zaista jedna od država sa kojom svi žele danas da razgovaraju.

Zbog toga mi imamo razloga da danas kažemo da ovaj set zakona u stvari pokazuje priznanje i onih država koje možda nisu bile u mogućnosti da povuku priznanje Kosova, ali su počele to da rade i pokazujemo da ona politika koja je 2012. godine postojala, kada je u pitanju Srbija i odnos prema Kosovu i Metohiji, jednostavno se totalno zaokrenula, odnosno transformisala. To pokazuje da izbore koje imamo 6. oktobra na Kosovu, gde će učestvovati Srpska lista, jednostavno pokazuje prisutnost Beograda, prisutnost Republike Srbije na KiM, prisutnost Srba koji imaju pravo da kažu svoje mišljenje i pokažu da brane svoje interese tamo gde oni žive, pa nalazili se oni i na samom KiM.

Ovi zakoni danas u stvari predstavljaju jedan poziv svim Srbima na Kosovu da izađu na izbore. Ja ću vas podsetiti da mi imamo raseljenih 60.000 Srba u Srbiji, znači, u gradovima kao što su Beograd, Niš, Kragujevac, Kraljevo, da ovo predstavlja poziv da svi ti Srbi koji žive i u centralnoj Srbiji i na severu i na jugu Srbije treba da odu taj dan na izbore, da podrže svoju državu koja zaista vodi ovako odgovornu spoljnu i unutrašnju politiku, da dođu taj dan i podrže one Srbe koji se svaki dan bude i ustaju sa svojim komšijama Albancima i strepe za to kako će izgledati ta buduća politika prema Srbima na Kosovu, da bi ih svi podržali jednim danom kada će doći i iskoristiti svoje pravo da glasaju.

Današnja sednica treba u stvari da bude poziv svemu tome, a vas kao ministra molim da o tome i u javnosti više govorite kako se približavamo tom datumu i molim vas da više govorimo o tome koliko je do 2012. godine koštalo Republiku Srbiju i Vuk Jeremić i Boris Tadić, koji su vodili jednu potpuno neodgovornu politiku i koliko su ti rezultati njihove politike suštinski nama pravili problem i dan danas prave veliki problem, u tome da zaista sprovedemo na krajnje odgovoran način sve međunarodne sporazume koji se odnose na Srbiju, a vezani su za Srbe na KiM.

Mi ćemo u danu za glasanje sigurno kao narodni poslanici podržati sve ove zakonske predloge, ali mislimo da treba da podržimo i naše Srbe i Srpsku listu, da izađu u punom svom kapacitetu da glasaju građani Srbije za Srpsku listu na sledećim izborima 6. oktobra 2019. godine. Hvala.

Uvažena predsedavajuća, poštovani ministri i kolege poslanici, na Odboru za budžet, finansije i kontrolu trošenja javnih sredstava imali smo prilike da detaljno čujemo od saradnika ministra finansija o tome koji su razlozi u stvari zbog kojih se produžava rok, odnosno da su svi razlozi koje je naveo

ministar u stvari u cilju ostvarenja interesa građana Srbije koji žive ovde, zbog toga što nemaju potpunu dokumentaciju da bi ostvarili svoja prava, odnosno naplatili dug za vreme dok je postojala SFRJ i nadležne banke. Te banke su, naravno, sve u stečaju i to pravo da bi ostvarili potrebno je da dopune svoju dokumentaciju. Zbog toga je u stvari izlaženje u susret i građanima Srbije da ostvare svoje pravo u punom svom kapacitetu.

Što se tiče Konvencije o kojoj je govorio ministar, jako je važno da se Srbija našla u procesu u kojem treba da sprovede svoje reforme, unapredi svoj rad, zbog toga što Generalni sekretarijat Saveta Evrope ima jednu tzv. crnu listu u kojoj stavlja zemlje, koje jednostavno ne žele da se nose sa rešavanjem poreske politike i poreskih pitanja na način koji oni propisuju te standarde.

Zbog toga je i važno zašto ste danas i predložili ovaj zakon, jer Srbija u budućnosti, s obzirom da je stupila u tu globalnu mrežu koja se odnosi na poresku politiku, pokazuje da ide u rame uz rame sa ekonomski razvijenim državama u kojima jednostavno ovu politiku sprovodi.

To, naravno nije bilo moguće do trenutka dok Srbija nije sprovela svoje ekonomske reforme i fiskalnu konsolidaciju. Kao što vidimo, rezultati nisu samo egzaktni, kad govorimo o rezultatima i Vlade Republike Srbije i predsednika države, već vidimo da je, u stvari, i ovakvo, primanje ovakve svetske međunarodne organizacije, u stvari, jedno priznanje Srbiji za ono što je radila proteklih godina. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani gospodine Sikimiću sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, prema Poslovniku o radu Narodne skupštine Republike Srbije Odbor za budžet, finansije, kontrolu trošenja javnih sredstava zajedno sa Odborom za pravosuđe razmatra izveštaje o radu Agencije za borbu protiv korupcije.

Mi smo imali prilike kada se govorilo o novom Zakonu o Agenciji, da vidimo da je zaista potrebno bilo da se mnoge promene izvrše iz prostog razloga što je Srbija mnogo napredovala kada su u pitanju i borba protiv korupcije i sprovođenje strategije, a to se najbolje ogleda u tome što preporuke GREK-a, jedne stručne komisije čiji je član i gospodin Sikimić, od pre tri godine kada smo svega šest preporuka implementirali u naše zakonodavstvo, od 13, sada došli do deset, u odnosu na 13, a ono što je u nadležnosti rada Narodne skupštine svelo se na minimum.

Mi smo na Odboru za budžet finansije i kontrolu trošenja javnih sredstava, 13. juna 2019. godine imali prilike da raspravljamo o ovom izveštaju, ali smo otvorili debatu o mnogim temama koje nas u društvu negde pogađaju i da li Agencija za borbu protiv korupcije adekvatno odgovara na te probleme u društvu, a koliko je ustrojen praktično sistem kada su u pitanju državni funkcioneri. To smo mogli da vidimo na osnovu izveštaja od prošle godine. Ono što je nas zanimalo takođe koliko je novca potrošeno za ovakav rad i ono što može da se vidi na osnovu finansijskih sredstava i kapaciteta koji imate da ste dosta toga uradili.

Na osnovu izveštaja koji ste podneli pravosuđu, želela bih zbog narodnih poslanika da prezentiram otprilike statistiku za 2018. godinu, koliko je čega urađeno iz prostog razloga što ćete videti da je teret negde najveći pao, kada govorimo uopšte o nepravilnostima, pokrenutim postupcima na narodne poslanike.

Zašto to govorim? Zato što mislimo da smo mi najviše izloženi sudu javnosti upravo zbog transparentnosti rada vaše Agencije. S druge strane, mislim da je to dobar pokazatelj svih drugim funkcionerima u društvu da ako mi kao narodni poslanici, na kraju krajeva, nemamo problem sa tim i da se objavi kontrola i naše imovine uopšte onoga što je obaveza nas kao narodnih poslanika prema Agenciji za borbu protiv korupcije, da je onda obaveza svih drugih funkcionera kao što je i na republičkom nivou, a pogotovo na lokalnom nivou da jednostavno poštuju zakonske okvire kada je u pitanju ova oblast.

Na godišnjem planu gde je izvršena provera za prošlu godinu, u izveštaju se navodi da je provera izveštaja o imovini, prihodima za 2018. godinu izvršena za 317 funkcionera. U tih 317 funkcionera spadaju i ministri, državni sekretari, pomoćnici ministara, narodni poslanici, predsednici viših sudova, tužioci, javni tužioci, da je vršena provera podataka iz izveštaja za sedam funkcionera koji su bili predmet i vanredne provere koja je pokrenuta u prošloj godini.

Kada pogledate podatke videćete da je provera izveštaja izvršena za 275 funkcionera koji su bili provereni tokom 2018. godine. Pa, evo, sad rezultati zbog kolega govorim kada je u pitanju republički nivo pokrenuta je 186 postupaka, jedan protiv ministra, 36 protiv narodnih poslanika, jedan protiv savetnika predsednika Republike, 76 protiv sudija i ranijih sudija, osam protiv tužilaca i zamenika tužioca, dva protiv državnog sekretara, osam pomoćnika i v.d. pomoćnika ministara, 34 predsednika i članova upravnih i nadzornih odbora, 19 direktora i zamenika direktora, kao i protiv jednog rektora univerziteta.

Na lokalnom nivou pokrenuto je 116 postupaka od kojih četiri protiv gradonačelnika, 12 protiv načelnika, podsekretara i v.d. sekretara upravama, jedinicama lokalne samouprave, 34 članova veća u skupštinama, jedinica lokalne samouprave 18 predsednika, zamenika predsednika opština, 46 protiv direktora, zamenika direktora javnih preduzeća i ustanova koje su na lokalnom nivou, jedan postupak protiv predsednika izborne komisije i upravnih odbora članova društva i 310 mera je izrečeno gde govorimo o povredi Zakona o agenciji.

Znači, ovo je statistika kada govorimo o radu Agencije po pitanju funkcionera, sprovođenju zakona, kada je u pitanju i prijava imovine i kada su u pitanju obaveze svih za podnošenje provere imovine koje podležu i prekršajnoj i krivičnoj odgovornosti.

Ali, ono što je za nas važno reći, za Odbor za finansije, koji je postavio pitanje koliko je u stvari para potrošila Agencija, s obzirom da je radila ovako odgovoran posao. Dobili smo informaciju na Odboru da je ukupno opredeljeno 364 miliona 266 hiljada dinara, da programske aktivnosti koje se odnose na samu korupciju i kontrolu u funkciji sprečavanja korupcije iznose 207 miliona i 126 hiljada, da projekti obuke u oblasti borbe protiv korupcije tri miliona i 461 hiljada i da podizanje svesti javnosti je tri miliona 731 hiljada dinara u prikupljanju informisanosti za alternativne izvore koje su predviđene strateškim planom i okvirom za borbu protiv korupcije oko milion i 461 hiljada, milion i 381 hiljada dinara je dato donacijama pripadnicima civilnog društva, zatim osam miliona i 514 hiljada dinara za monitoring redovnih izbora za odbornike Skupštine grada, nemojte da zaboravite da ćemo sigurno imati republičke izbore sledeće godine, redovne i lokalne izbore, tako da će taj obim sredstava biti mnogo veći i za IPA projekte iz 2013. godine, 118 miliona 727 hiljada i 7,5 miliona dinara je potrošeno iz budžeta Republike Srbije.

Prema ovim podacima, ono što možemo da vidimo, po dolasku novog direktora od prošle godine mi praktično imamo promene koje se odnose i na finansijske kapacitete i na ljudske kapacitete i da pre dolaska samog stupanja na funkciju direktora DRI je izvršila kontrolu funkcionisanja Agencije i izašla sa izveštajem da ne postoje nepravilnosti, odnosno da nepravilnosti nisu pronađene, da je dobila pozitivan izveštaj, što je jako dobro. Ono što je važno reći da je povećan budžet za 2018. godinu u odnosu na 2017. godinu za 18 miliona 642 hiljade, da je odobreno novih 49 radnih mesta za Agenciju, samim tim se Agencija u svom radu ojačala i da je izvršeno 100% realizacije sredstava iz budžeta koja su trošena.

Ono što imamo prilike da čujemo to je da postoje određene preporuke Agencije kako treba nastaviti dalje rad, s obzirom da smo i mi kao poslanici primetili da u vašem radu imate otežavajuće okolnosti zbog toga što ne postoji koordinacija sa drugim institucijama kao što je DRI, kao što je budžetska inspekcija, a to je recimo u nadležnosti rada Ministarstva finansija, odnosno mehanizma na osnovu kojih mi možemo da utvrdimo gde postoje koruptivne radnje, gde postoje osnovane sumnje za pokretanje postupka i šta je sa prošlošću. Zato što mi imamo postupke koji se ne vode pred Agencijom, jer ja mislim da ne postoje mehanizmi sa kojima pokrećete određene postupke, a evidentni su u javnosti. Mislim, postavljaju se pitanja Zakona o finansiranju stranaka, da određene političke stranke po zakonu sprovode finansiranje na osnovu budžetskih sredstava koja dobijaju na osnovu poslanika, na osnovu ugovora o donacijama.

Mi smo imali primere i na predsedničkim izborima i na lokalnim izborima, da vidimo da postoje neki tokovi novca iz inostranstva, koja se uplaćuju na žiro račune nosioca udruženja građana koji izlaze na izbore u milionskim iznosima i nikada se nije postavilo pitanje odakle osam miliona evra, recimo, Vuku Jeremiću za kampanju koju je vodio za predsedničke izbore, odakle Saši Raduloviću za republičke izbore kada su plaćani direktno ljudima koji su radili internet kampanju. Znači, bez ikakve mogućnosti da se to kontroliše od strane državnih organa.

Revizor je pokušao da prati određene tokove novca, ali to je jedino moguće ukoliko prati javne prihode. Znači, to su prihodi koji prolaze kroz određene budžetske račune.

Znači, mi sada vama govorimo ovde o nekim pojavama u društvu koje ne postoje, o nemogućnosti da se na određen način sankcionišu, odnosno da se pokreću postupci za koje postoje osnovane sumnje i očiti dokazi.

Mi imamo i međunarodne afere koji se odnose na Vuka Jeremića, koji je sarađivao, a gde svetski sudovi sude za međunarodnu korupciju i mi ovde sada ne možemo da kažemo, i da kao institucija izađete sa određenim postupcima na osnovu ovih saznanja. To je za nas poražavajuće.

Mi kao narodni poslanici nemamo problem s tim, ni da se naša imovina kontroliše, ni da se prijavljuje. Ako se proda neki stari automobil koji nema veća vrednost od milion dinara, ako se zakasni sa tom prijavom da se to ponovo uradi, ali imamo problem sa tim da javnost zna istinu o onima koji imaju imovinu kao što je gospodin Đilas od 25 miliona evra, koji je prijavio vašoj Agenciji, a koji ima 1.641 kvadrat stambenog prostora uknjiženog na svoje ime.

Znači, postavlja se pitanje, šta je bilo u prošlosti? Ne možemo sada raditi određeni posao u punom svom kapacitetu, zato što smo najzad dobili i ljude koji će to da rade i sredstva iz budžeta, i vas kao novog direktora koji ste spremni da se suočite sa svim izazovima, a da kažemo da prošlost ne postoji, jer iz te prošlosti mi vidimo da neko planira svoju budućnost, da se ponovo vrati u državne institucije i da pokuša da sve to zaboravi, kako je u stvari došao do para i do svoje imovine i na grbači ovog naroda, na osnovu toga što je upravljao budžetom, na takav način da je svoje lične privatne firme jednostavno punio novcem građana Srbije.

To je ono što je za nas veliki problem. Ono što ste vi dali kao niz preporuka koje govore na koji način treba ići ka unapređenju rada same Agencije i unapređenju strategije borbe protiv korupcije, to je ono što je nama potrebno, da treba da se donese nova strategija i to će sigurno biti veliki posao i vaš i naš i Ministarstva pravde.

Mislim da to zajednički, zaista treba da pokrenemo i da uobličimo. Ono što je važno i što će trebati jeste da se usvoji novi zakon o finansiranju političkih stranaka, odnosno aktivnosti, to je ovo o čemu vam govorim koje probleme u stvari mi u našoj zemlji imamo. Potrebno će nam biti koordinacija i to ste vi sve naveli u vašim preporukama i zahvaljujemo vam se što ste sistematizovali na određeni način sve ove zahtev, kako da određene institucije kao što je DRI, a mi smo imali prilike da razgovaramo u protekle dve nedelje i po pitanju javnih nabavki i po pitanju trošenja javnih sredstava na određen način u javnosti, potpuno otvoreno, kako koordinirati sve institucije, pa i vašu na određeni način i zaista vršiti unakrsnu kontrolu svih subjekata u društvu koja se bave politikom, i kada je u pitanju oblast korupcije.

Za nas je važno da se donese nacionalna strategija. Važno je da se vama zaista pomogne da vam se ojača infrastruktura, i kada je u pitanju kadrovska struktura i kada je u pitanju finansijska struktura, znači projekti. Neophodno je, takođe da zbog tih evropskih integracija Akcioni plan, koji se odnosi za Poglavlje XXIII, upotpuni onom oblašću koju vi obuhvatate.

Zakon o lobiranju, mi smo ovde u Skupštini Srbije razmatrali taj zakon, doneli i izglasali. Ono što je jako važno, pošto kao i poslanik, jedan od poslanika delegacije Saveta Evrope imamo čime da se pohvalimo da smo zaista napredovali kada je u pitanju i Zakon o lobiranju i GREKO preporuke.

Naša je obaveza da učestvujemo, jednostavno, zajedno sa vama, jer u vašoj nadležnosti je donošenje tzv. pravilnika o sprovođenju Zakona o lobiranju. To je ono što je na vašu inicijativu i OEBS, jedna radionica koja treba da se održi sledeće nedelje, gde ste pozvali i Odbor za pravosuđe i Odbor za budžet i finansije, Administrativni odbor, da učestvujemo u toj radionici, da čujemo šta to agencija predlaže, šta mi kao narodni poslanici vidimo kao važno da se to donese i za nas je jako važno da u javnosti prezentujete to krajnje korektno, krajnje egzaktno, da bi znali o čemu se radi.

Zato što i kada pričamo o Zakonu o borbi protiv korupcije i kada, recimo, mi prijavljujemo svoju imovinu, možda neko ne zna da popuni onaj formular, ali mora suština da se zna. Važno je da možemo na papiru da popunimo ono što su zaista naši podaci. Da li je formular ispravno popunjen ili ne, tu mogu da nam pomognu i vaši zaposleni, jer smatramo da je najvažnije da imamo rezultat toga koji se odnosi na prijavu imovine, koji se odnosi uopšte na samu zakonsku regulativu i sprovođenje zakona. Znači, to se odnosi i na samo sprovođenje Zakona o lobiranju.

Nama je važno da znamo koje granice moraju da se poštuju kada su u pitanju učesnici u ovom postupku, kada je u pitanju lobiranje. Znači, i da u javnosti zaista budu dobro prezentovane i da svi koji učestvuju ne kažu - pa mi nismo znali da to smemo da radimo ili ne smemo da radimo.

Znači, na vama je da imate i taj edukativni karakter, ne samo kazneni. Znamo za to da postoje određene kazne, da je podignut nivo obaveštavanja i kažnjavanja pojedinaca, ali obaveštavanje javnosti je jako važno.

Na kraju bih rekla da je vaše učešće na sednicama Odbora i javnim slušanjima, koje smo mi organizovali zajedno sa DRI, u lokalnim samoupravama, koje smo imali prošle godine u Subotici, za nas od velikog značaja i mislim da ćemo vas i dalje pozivati na ta javna slušanja, upravo i zbog lokalnih funkcionera i zbog javnosti, gde želimo da čujemo sve ove promene koje morate da nosite sa donošenjem novog zakona, jer u tim novim promenama mislim da funkcioneri na lokalnom nivou trebaju najviše da budu obavešteni.

Mi smo to videli na osnovu Izveštaja i državnog revizora i vas, suštinski, da negde na lokalu ta svest lokalnih funkcionera je u manjem obimu upravo zbog toga što negde oni od onih svakodnevnih, valjda, poslova i saradnje sa građanima ne obraćaju toliko pažnju na ono što su njihove zakonske obaveze kada su u pitanju različiti vidovi Zakona o upravljanju javnim finansijama, Zakona o borbi protiv korupcije.

Za to određene lokalne samouprave koje imaju svest o tome, imaju, čak donesene strateške planove o borbi protiv korupcije na lokalnom nivou, i te planove imaju usvojene od strane skupština, ali ima onih koji to nemaju, koji jednostavno ne žele da se bave time ili nemaju dovoljno kapaciteta, kao što ni vi niste imali.

Zato kažem da bi zaista bilo dobro da na određeni način na osnovu edukativnog rada vašeg siđete u lokalne samouprave, održite određene skupove kojima ćete zaista informisati ljude o tome šta je njihova obaveza i šta treba raditi.

Na kraju bih pohvalila nov način funkcionisanja agencije u proteklih godinu dana kada govorimo uopšte o vašoj saradnji sa nadležnim odborima i vašoj inicijativi da, jednostavno, sva tri odbora učestvuju zajednički u radu kada su u pitanju neki strateški dokumenti.

Ono što može da se vidi na osnovu statistike prema vašoj oceni od 250 ispitanih aktivnosti, statistika govori da je u prošloj godini 37 aktivnosti usklađeno sa indikatorima koji se odnose na Akcioni plan, 60% nije, a 3% Agencija nije ni ocenilo.

Za nas je interesantan ovaj podatak zbog toga što on pokazuje taj nedostatak koordinacije u sprovođenju koordinacionog tela za primenu Akcionog plana i drugi razlog je što ne postoji koordinacija kada je u pitanju sprovođenje kompleksnih mera.

S toga predlažem da Narodna skupština, s obzirom da je nadležna za vaš rad, zaista, uz pomoć ova tri odbora pokuša da napravi zajednički sa vama jedan predlog programa kako bi u budućnosti, zaista koordinirala i na sprovođenju zaključka svih institucija koje su u nadležnosti Skupštine, zato što je potreba da zajednički u ovoj oblasti radimo.

Mnogo je problema, mnogo je izazova, kako vi kažete, ali mislim da je veliki deo problema, pa i na osnovu ove statistike se vidi, već rešeno, ali mnogo toga nas još čeka da rešavamo. Treba da se usklađujemo sa evropskim standardima, a sa druge strane, treba društvo da učimo određenoj vrsti samokontrole i borbe protiv korupcije. I, s druge strane, svi u tome treba da učestvujemo na adekvatan način.

U danu za glasanje, mislim da je u interesu svih narodnih poslanika da podržimo ovakav izveštaj, jer on govori o tome da podržavamo izveštaj koji ste dali, vaše preporuke koje ste dali smo ostavili za sledeću godinu, zato što smatramo da ste ih sad dali u ovoj godini, pa bi trebali da uđu u sledeći izveštaj, a nadamo se da ćete ih vi do pisanja novog izveštaja i revidirati. Mislimo da ćemo mnogo u ovoj godini i uraditi.

Zahvaljujemo vam se na ovom vidu saradnje i nadamo se da ćete u budućnosti, zaista sve ove probleme o kojima smo vam govorili, na adekvatan način nam pomoći da ih rešimo. Hvala.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovani gospodine Sikimiću sa svojim saradnicima, uvaženi narodni poslanici, danas, na kraju ove rasprave, treba da donesemo određene zaključke kada je u pitanju uopšte izveštaj, rada same Agencije za 2018. godine, ali treba da odgovorimo na neka pitanja koja su možda otvorena ovda, a koja uopšte nisu u nadležnosti rada Agencije za borbu protiv korupcije.

Pokušaj je ovde da se određeni strateški državni projekti svedu na nivo borbe protiv korupcije, a u stvari je to borba za nova radna mesta i politika Vlade Republike Srbije i predsednika države i svih onih institucija koje žele dobro ovoj zemlji, svom narodu zbog toga što jedino ekonomski rast i razvoj obezbeđuju nova radna mesta, obezbeđuju budućnost rada i budućnost života u Srbiji, kako mladih ljudi, tako i onih koji su završili svoj radni vek.

I zašto ovo govorim? Zato što stalno slušamo priče o tome da li će neka firma Behtel uzeti posao određenoj infrastrukturi. Treba postaviti pitanje kako su određene i Kineske i Ruske firme uzele svoj deo poslovanja u Republici Srbiji, pa to je u stvari odraz odgovorne politike, spoljnje i unutrašnje politike koja je vodila SNS od 2012. godine na čelu sa svojim predsednikom stranke Aleksandrom Vučićem i kao premijerom, i danas kao predsednikom Države.

To je odgovor na to kada govorimo odgovornost jednog političara i političke stranke koja ima platformu, a to je da sve institucije zaista treba da rade svoj posao, i politička volja je bila upravo gospodina Vučića da je i Agencija za borbu protiv korupcije treba da radi svoj posao u punom svom kapacitetu. To do 2012. godine, ne samo vaša Agencija, nego mnoge institucije nezavisne nisu mogle da rade.

Danas mi govorimo, posle sedam godina, od 2012. godine o unapređenju kapaciteta, sve većem broju zaposlenih, o većem budžetu, o saradnji sa međunarodnim akterima koji su voljni ovde da dođu da određene svoje projekte zajedno rade sa Agencijom za borbu protiv korupcije i danas imaju podršku svih relevantnih subjekata u društvu za to. Za to je bila potrebna i politička hrabrost, ali i politička snaga, da jednostavno kao neko ko vodi politiku jedne države zaista otvori Srbiju za ovakav način i razmišljanja i funkcionisanja.

Prema tome, zbog toga treba zaista odati počast gospodinu Vučiću zbog toga što je otvorio mogućnost da ovako funkcionišu određene institucije, i da na kraju krajeva vi dođete ovde sa izveštajima protiv koliko funkcionera su podignute određeni postupci, određene tužbe, jednostavno da i onih 36 narodnih poslanika koji su pokrenuti postupci ovde nemaju problem sa tim. Nemaju problem sa tim što institucija koja se zove Agencija za borbu protiv korupcije radi.

Ali, ono što smo mi danas imali prilike da čujemo, a to je da se ne prijavljivanje imovine ne smatra borbom protiv korupcije, izvinite, mi ovde koji jednostavno smo glasali novo zakonsko rešenje koje Agencija treba da radi smatramo da je to jedan način sakrivanja svoje imovine sakrivanja onoga zbog čega Agencija treba da radi svoj posao. Prema tome, ovde smo mi imali danas i neku zamenu teza da je izbor strateškog partnera Vlada Republike Srbije u određenim poslova predstavlja jedan vid korupcije. Unapred je pokušaj da se određene firme osude za nešto što bi trebalo da rade ovde u Srbiji.

Izvinite molim vas, ali to nije viđene ni ove skupštinske većine, a mislim i vas kao Agencije koja treba da radi određeni posao, jer vi niste nadležni da jednostavno korupciju ispitujete u tom delu kada su u pitanju određeni strateški partneri države Srbije. Za to postoje određene druge institucije, ukoliko se dokaže, znači dokaže da postoje pojedinci koji vrše određene funkcije da su zaista stupili u određeni odnos zbog koga možemo da kažemo da su učestvovali u određenom procesu korupcije. Za to postoji sud, za to postoji presuda i to je nešto na osnovu čega vi onda pokrećete određene postupke.

Prema tome, očito je ono što ste vi naveli u svojim izveštajima i zaključcima da je potrebna saradnja sa drugim institucijama, da se razgraniče nadležnosti određenih institucija, a da mora da postoji koordinacija tih institucija i da jednostavno nadležni odbori, da mesto gde to treba kroz određene izveštaje, uz veću transparentnost našeg rada i vašeg rada i učešće javnosti, da pokaže da je to u stvari pravilan put za pokušaj da se borba protiv korupcije smanji.

Rezultati pokazuju da sve većom transparentnošću rada rezultati pokazuju da se smanjuje ta korupcija, jer vi na kraju krajeva ocenjujete indikatore koji su vam dati, na osnovu kojih vi trebate da kažete da li je borba protiv korupcije uvećana, da li je korupcija u određenim delovima, kada su u pitanju javne nabavke, vršenje funkcija određenih funkcionera na nivou Republike i lokalne samouprave veća ili manja. I to ste vi u svom izveštaju kroz prošlu godinu dali.

Mi smo videli na osnovu tih izveštaja o sprovođenju i realizaciji tih indikatora da je nama dug put u stvari za borbu protiv korupcije, da mnogo toga treba da menjamo, kao što smo promenili zakon, da sada ide sprovođenje tog zakona, da postoje određeni pravilnici, da nije samo Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije, nego i Zakon o lobiranju.

Zatim imamo određene zakone koji treba da se usklade sa direktivama EU i mi to radimo. Mislim da vi tu čujete ono što ste imali prilike danas u raspravi da čujete koliko smo spremni zaista da sarađujemo konstruktivno sa vama, ali i treba da čujete to da mi želimo da znamo kako se troši, jednostavno budžet građana Srbije. Ko su ljudi koji su nosioci važnih funkcija koji troše budžet građana Srbije na određeni način, da uz pomoć državne revizorske institucije te funkcionere moramo da upozorimo da želimo da imamo sliku kako troše budžet građana Republike Srbije, ali kakva je njihova imovina.

Mi imamo iskustvo iz prošlosti koje kaže da su određeni ljudi koji su bili na visokim državnim funkcijama, kao što je Vuk Jeremić, na mestu ministra spoljnih poslova, kao što je gospodin Đilas koji je bio gradonačelnik grada Beograda, neadekvatno trošio budžet građana Srbije u svoju korist, na kontu svoje imovine koju danas prijavljuje Agenciji, a na štetu građana koji su morali ukupno u budžet da se zadužuje, recimo na nivou grada Beograda 1,2 milijarde dinara je napravio dug koji su morali svi građani Beograda da otplaćuju, i dan danas, kao što su otplaćivali i tada kada je on bio gradonačelnik.

Prema tome, ono što je nama zaista važno, to je da saradnja postoji između institucija i narodnih poslanika i nadležnih odbora, da integracija koja se odnosi na evropske integracije po različitim poglavljima, a vezana je za borbu protiv korupcije postoji, da vaša saradnja što se tiče naših učešća različite vrste delegacija koje traže upravo jedan je od važnih segmenata borbe protiv korupcije, kao što je delegacija i učešće naše u Skupštini Saveta Evrope. Ima podršku vašu, jer vi direktno učestvujete u radu radne grupe GREKO koja je jako važna, ne samo za nas, nego za svih 47 država članica Saveta Evrope. Srbija je jedna od tih članica. Ona pokazuje tu veliki napredak u radu. Znači, pokazuje da ima aktivan odnos prema ovoj temi i zaista kada odlazimo i u MMF, kada imamo izveštavanje, oni pokazuju da je taj nivo korupcije smanjen u odnosu na 2012. godinu i da zahvaljujući tome u stvari su ekonomske reforme i fiskalna konsolidacija sprovedena u Srbiji. Znači, da je neko morao zaista ozbiljno da radi i da razmišlja o tome kako će da smanji stepen korupcije od 2012. godine do danas, da bi jednostavno moglo da sprovede mnoge promene u društvu.

Promene u društvu su sprovedene i na osnovu toga što postoji konkurencija i ruskih i američkih kompanija i azerbejdžanskih i kineskih i zemalja EU. Znači, time smo suštinski pokazali da borba protiv korupcije daje svoje rezultate. I to je ono zbog čega mislim da je vaš sadržaj koji ste dali za izveštaj za prošlu godinu, naišao zaista na podršku sva tri odbora koja su nadležna za vaš rad i mislim da u danu za glasanje je opravdano da će ovaj vaš izveštaj biti izglasan, a nadamo se da će u sledećoj godini on dati i bolje rezultate. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvažene kolege poslanici, pre nego što iznesem konkretan predlog Odbora za finansije u pogledu kandidata za glasanje, odnosno izjašnjavanje Skupštini

Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, podsetila bih samo koji je to pravni osnov u suštini koji nam je dao mogućnost da, ne samo kao Skupština, nego i Odbor, dajemo svoje predloge i odlučujemo o ovome.

Kada govorimo o Republičkoj komisiji, moram da napomenem da je ona prema Zakonu o javnim nabavkama u nadležnosti rada Skupštine Srbije, odnosno nadležnog Odbora, tako da taj izborni deo koji smo nadležni da biramo članove ove komisije, da raspravljamo o njihovom radu, finansijskom planu, izveštaju i funkcionisanju uopšte same Komisije, zaista je u nadležnosti narodnih poslanika. To je ono što je važno danas reći.

To je u stvari drugostepeni organ koji učestvuje u postupku javnih nabavki, gde pravo zaštite samih učesnika u postupku javnih nabavki ima, odnosno pravo da odlučuje, i sami narodni poslanici kroz tu kontrolu ulogu, gde mi njihove izveštaje o radu usvajamo.

Odbor za budžet, finansije i kontrolu trošenja javnih sredstava je Zakonom o javnim nabavkama, na osnovu člana 140. stav 2. utvrdio da predsednika i članove Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki bira i razrešava Narodna skupština i samim tim član 141. stav 3. jednostavno je propisao da sam postupak izbora vršimo na osnovu određenog pravnog osnova, a taj osnov je dao da, s obzirom da je prethodni član, a reći ću da ova komisija ima devet članova podeljenih u tri vreća, znači po tri člana, i pošto ne ističu istim redosledom svim članovima mandat, kada istekne jednom, onda jednostavno se raspisuje javni konkurs i taj javni konkurs traje 30 dana i na osnovu javnog konkursa koji se sprovodi u stvari mi imamo, predlog za određenog člana te Komisije bira Narodna Skupština i njemu počinje taj mandat tada. Tako da, mi u stvari ovde nemamo u istom trenutku biranje svih članova, iz prostog razloga što bi pravno trebali da obezbedimo funkcionisanje uopšte ove institucije i predmeta, na kraju krajeva, koji stižu i da bi uopšte mogla da donosi određene odluke ova komisija.

Tako da je 27. marta 2019. godine na 69. sednici Odbora za budžet i finansije donesena odluka o pokretanju samog postupka za utvrđivanje predloga kandidata za izbor članova Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki. Dakle, 2. aprila je oglas izašao u dnevnom listu „Politika“, a 3. je u „Službenom glasniku“. Uslovi konkursa, pored roka od 30 dana, su veoma visoki. Zašto govorimo o tome? Zato što su postavljeni vrlo visoki standardi kad je izbor ovih članova komisije. Taj konkurs pokazuje u suštini da ovom temom mogu da se bave isključivo ljudi koji zaista poznaju ovu tematiku, ali i pored toga, moraju da imaju završen pravni fakultet, pravosudni ispit i moraju da obavljaju najmanje tri godine da rade na poslovima javnih nabavki. Znači da u suštini ovim poslom zaista mogu da se bave ljudi od struke.

Ono što je doneseno kao određeni predlog, to je da je Odbor morao da usvoji i predloge Radne grupe. Radna grupa, inače za sprovođenje postupka za izbor članova Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, inače je formirana još i u prethodnom mandatu i u 2016. godini i u ovom mandatu kada su se birala tada dva člana ove komisije. I tada su formirani na osnovu predstavnika poslaničkih grupa u samom odboru, tako da je ona petočlana, u sastavu: gospodin Veroljub Arsić, predsednik Radne grupe, Goran Kovačević, prof. dr Milorad Mijatović, gospodin Milan Lapčević i gospodin Goran Ćirić.

Njihov zadatak je inače da, kada se raspiše konkurs, pre svega, pregledaju dokumentaciju. Tu dokumentaciju na osnovu uslova konkursa treba da utvrde da je validna da bi kandidati ušli uopšte u postupak samog intervjua, odnosno pre toga polaganja pismenog dela testa koji je uveden još pre četiri godine, kojim se, u stvari, pokazalo da ljudi koji rade ovaj posao zaista treba da poseduju najveće kvalifikacije i taj test polažu, naravno, bez korišćenja literature. Nekada je, pre pet godina, kada je prvi put uveden taj test, bila mogućnost da se koristi literatura. Međutim, u međuvremenu je ta mogućnost ukinuta i onda se suštinski videlo koliko ko zna, kada postavite ovakav vid testa i onda utvrdite, u stvari, principe na osnovu kojih treba da bude izvršen izbor kandidata.

Radna grupa je, naravno, u ovom sastavu predložila te principe koje je 13. maja usvojio Odbor za finansije, a donesena je odluka da se 3. juna izvrši testiranje. Testiranje se vrši tako što Odbor za finansije ima ponuđenih 42 pitanja i kružnim principom dobijamo kombinaciju određenih brojeva od strane svih članova odbora, dobijamo praktično dobitnu kombinaciju pitanja koje odmah nakon toga odnosi Radna grupa i vrši testiranje kandidata koji su se prijavili.

Ono što je važno reći da je 13. juna na 78. sednici Odbora Odbor obavio i razgovor sa svim kandidatima koji su vršili testiranje i utvrdio ovaj predlog odluke koji mi danas imamo na dnevnom redu.

Kada govorimo o kandidatima, treba reći da pored toga što imaju određene obaveze zakonom propisane da bi se kandidovali na ova mesta koji su usvojeni, oni inače svoje funkcije, odnosno svoj dosadašnji posao koji su vršili, upravo je vezan za javne nabavke. Tako smo imali tri kandidata: Vladimira Stanića, koji je radno iskustvo iz oblasti javnih nabavki imao pet godina i 10 meseci, Mersihu Marković, koja ima radno iskustvo od osam godina i jednog meseca i Draganu Stanković Nikolić, koja ima 10 godina i tri meseca iskustvo. S tim što, kada govorimo o gospodinu Staniću, on se nalazi na poziciji samostalnog savetnika u Odeljenju za stručne poslove same Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki. Gospođa Mersiha Marković u Kliničkom centru kao načelnik Odeljenja za javne nabavke i gospođa Dragana Stanković Nikolić se nalazi u DRI kao viši savetnik u reviziji, s tim što je nekada radila u samoj Komisiji.

Mogu vam reći da i prema broju bodova i testiranju, a evo, tu je i gospodin Arsić, kolega koji je predsednik Radne grupe, u čijem prisustvu i još prisustvu ukupno četiri člana Radne grupe, kada su polagali, svi su prešli praktično taj prag znanja koji im je zadat kao neki limit, 80% od 42 pitanja su morali da odgovore tačno. Pokazalo se da ovaj način izbora samih kandidata je potpuno podigao jednu lestvicu kada je u pitanju znanje iz ove oblasti.

Mogu vam reći da sva tri kandidata su dobri kandidati. To odgovorno tvrdim zato što smo mi vršili izbor i 2016. godine i imali smo takođe dva kandidata, u kojem određeni kandidati nisu prošli ove limite i, normalno, izabrana su dva kandidata tada koji su imali najveći broj bodova. Ali, i sada je princip bio takođe najveći broj bodova i na samom intervjuu su se pokazale nijanse upravo u tom svom znanju i u razgovoru, da je i kandidat sa najvećim brojem bodova pokazao zaista ne samo znanje, nego i jednu širu sliku o tome kako treba raditi ovaj posao i šta je to što treba možda i poboljšati u ovoj oblasti.

Pre nego što pređem na same predloge, želim da kažem da su kandidati od 42 ukupno moguća poena dobili: Vladimir Stanić 39 bodova, Mersiha Marković 42 i Dragana Stanković Nikolić 40 bodova.

Ono što se pokazalo da je najveći broj bodova dobila gospođa Mersiha Marković, na samom intervjuu smo imali prilike, pre svega, da vidimo da biografija koju je podnela pokazuje da, pored završenog pravnog fakulteta, sertifikata za službenike za javne nabavke, pravosudnog ispita, takođe je imala i master rad koji je skoro odbranila sa ocenom deset, koji se odnosi na korupciju u javnim nabavkama.

Ono što smo imali prilike da vidimo jeste da je na mestu ovlašćenog za javne nabavke, načelnika odeljenja u Kliničkom centru, pokazala suštinski da je pre toga bila pomoćnik direktora upravo za ovu oblast. S obzirom, ako se setite da je Državna revizorska institucija dala predlog da se prema nomenklaturi radnih mesta ukinu sva pomoćnička mesta, ne samo za kliničke centre, nego za sve zdravstvene ustanove, pa i za mnoge druge iz mnogih drugih oblasti, onda je jednostavno institucija morala da nađe određeni način kako da uredi ovakvo radno mesto.

Ono što se pokazalo kao iskustvo iz ove oblasti, to je što je imala prilike da nam i na Odboru kaže da određene oblasti imaju specifične odnose kada je donošenje oduka o javnim nabavkama i da nekada treba zaista prihvatiti mišljenje iz oblasti zdravstva, da mnoga medicinska oprema koja treba da bude, odluka donesena u što kraćem roku upravo zbog hitnosti njihovog rada, kada su u pitanju medicinske ustanove, kao što je neki materijal za dijalizu, kao što su materijali, kada su u pitanju sami aparati na koje, recimo, medicinske ustanove računaju da bi što pre spasili ljudske živote, treba da imaju određeni specijalni status kada je donošenje tih odluka. Iskustvo same gospođe Mersihe Marković u tome se pokazalo da je ona, spolja i iznutra same Komisije, svesna svih činjenica koje treba da pospeše rad same Komisije.

Ono što smo imali prilike da pitamo i da čujemo, pored velikog broja predmeta koje sama Komisija ima, a malog broja ljudi koji donose odluke, da li je to jedan presudan faktor u donošenju odluka da bi se ubrzao rad, a pokazalo se da u protekle tri godine na osnovu izveštaja same Komisije se smanjio broj dana za donošenje odluka. Znači da se postigla veća efikasnost i efektivnost rada ove Komisije.

Ono što smo imali prilike da čujemo jeste da se nada da od 1. januara sa ukidanjem zabrane zapošljavanja povećanju broja zaposlenih, ali i da treba raditi na tome da se selekcija samih stručnih kadrova pospeši kada je u pitanju rad ove Komisije i da se smanje ti rokovi za donošenje određenih dokumenata, jer je to drugostepeni organ koji je zaista jako potreban da donese odluke, ukoliko dolazi do određenih vidova žalbi u postupcima javnih nabavki na donesene ugovore različitih korisnika budžeta, pogotovo, i ono što je donosi sigurno bolju efikasnost u radu komisije je transparentnost.

Znači sve veće učešće javnosti u tome kad ko donosi odluke, na koji način, ali i kaznena politika koja treba da se pooštri, jer nekada određene ustanove su spremne da plate i kazne kada je u pitanju donošenje određenih odluka ili da ono što se odnosi na velike javne nabavke, kako kažemo, se podeli na više manjih i dovodi do toga da se izbegavaju same žalbe, a upravo zbog toga da bi se efikasnije uradio posao. Danas imate mnoge ustanove koje su oslobođene tog postupka javnih nabavki za velike iznose, a upravo zbog toga da bi mogli da, kao što su škole, bolnice, efikasnije rade, efikasnije donose odluke.

Na kraju, ono što je jako važno reći, insistiranje samog našeg kandidata o kome danas razgovaramo je da treba zaista podići veći nivo javnosti i pričati u društvu, kada su u pitanju javne nabavke i kada je u pitanju onaj deo koji se odnosi na samu korupciju, jer su ljudi svesni toga da su negde javne nabavke vrlo interesantne za taj nivo korupcije, pa onda npr. vi imate neku dogovornu ekonomiju kada sami ponuđači se dogovaraju i podnose žalbe, a upravo da bi sprečili onog ko je zaista na najbolji mogući način izašao sa određenim ponudama i najjeftinijim ponudama, da bi ga sprečili da dobije takvu vrstu ugovora. Zbog toga je jako važno da mnoge nepravilnosti u samim postupcima se osvetljavaju u javnosti i ono što je dobro reći jeste da postoje i predlozi izrade izmena i dopuna, odnosno novog Zakona o javnim nabavkama koji bi sve probleme koji su se javili u samim procesima, procedurama obavljanja javnih nabavki, da je potrebno da ih sve više ubacimo kroz zakonske okvire i time u stvari smanjimo te mnoge rokove, olakšamo rad svim budžetskim korisnicima da rade ovaj posao.

Kada govorimo konkretno o samom kandidatu, ono što smo imali prilike da vidimo, ispunila je sve uslove konkursa, sa ovim svojim izlaganjem na samom intervjuu dala jednu širu sliku o tome kako je sprovoditi sadašnji zakon, da je rekla da je dobar zakonodavni okvir, da je na mnoge stvari o kojima je govorila, a o kojima su članovi Odbora postavili pitanja, pokazala da može da se nosi uopšte sa ovom temom i da njeno razmišljanje je pokazalo da iskustvo koje je imala na Kliničkom centru može jako da doprinese da ova Komisija radi mnogo efikasnije, a samim tim i nama narodnim poslanicima dala zaista dosta materijala, a kada govorimo uopšte o ovom zakonskom okviru, u budućnosti ćemo moći da predlažemo određene izmene i dopune da bi pomogli, na kraju krajeva, samoj Komisiji koja je nadležnosti rada Skupštine, da bolje i efikasnije radi.

Ono što smo mi imali prilike da vidimo na osnovu same statistike i rezultata ove komisije jeste da je u prošloj godini 1.094 odluke su donesene na nivou ove Komisije, da prema statistici, ukoliko upoređujete 2016, 2017. i 2018. godinu, možete da vidite da je smanjeno vreme za odlučivanje, da se broj uvaženih tužbi od rešenih predmeta takođe povećao i žalbe, koje imamo na zaključke same Komisije, su se smanjile potpuno.

Samim tim ono što je Odbor uradio, a to je da je na osnovu intervjua i pisanog testa utvrdio da je kandidat sa najvećim brojem bodova, da je na intervjuu koji je pokazao najširu sliku kada je u pitanju rad u ovoj Komisiji, stekao poverenje da ga predložimo danas da bude taj kandidat i da raspravljamo o tome da je dobro imati ovakav vid rada samog Odbora kada je u pitanju određeni konkurs, da podižemo lestvicu i da mnoge institucije, možda ne samo u nadležnosti rada Narodne skupštine, treba da prihvate ovakve primere izbora i predlaganja kandidata, jer se pokazalo da ne možete dolaziti na određene pozicije nespremni i ne možete doći ukoliko niste stručni za takav posao.

Predlog je da gospođa Mersiha Marković bude član Komisije za zaštitu prava ponuđača u postupcima javnih nabavki i kao takav predlog smatramo da ga treba podržati, bez obzira koji su predstavnici poslaničkih grupa. Hvala.

Ne mogu da dobijem reč, predsedavajući, od ovolikih replika. Zahvaljujem.

Ne znam šta je bilo sa gospodinom Galićem, ali od jula meseca 2016. godine, od kad je konstituisan Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava u ovom sastavu, znači, od tada pa do danas svi kandidati i izbori koji su rađeni po pitanju izbora Komisije, članova Komisije za zaštitu prava ponuđača u postupcima javnih nabavki su doneseni na osnovu odluke i maksimalnog broja bodova i intervjua. Zašto? Zato što se pokazalo da oni kandidati koji su dobili maksimalan broj bodova na samom testiranju ujedno su i najbolje utisak ostavili članovima Odbora kada su imali intervju.

Još nešto ću vam reći, 14. novembra 2016. godine, tada smo birali dva člana kandidata Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, gospođu Jelenu Stojanović i Svetlanu Ražić. One su imale tada 40 i 39 bodova. Sadašnji kandidat, gospođa Mersiha Marković ima maksimalnih 42 boda. Tada je ona polagala, takođe test i nije dobila 80%, koliko je potrebno kao neki donji limit. To znači da je ona zaista sela, jer nije samo u pitanju Zakon o javnim nabavkama naučiti od korica do korica, već i Zakon o obligacionim odnosima i Zakon o upravnom postupku. Znači, tri zakona su u pitanju.

Znači, ono što se pokazalo vremenom, od 2016. do danas, to je da rad, učenje, struka, iskustvo moraju da daju na kraju te rezultate i to je ono što mi danas sa sigurnošću možemo da kažemo da, jednostavno, maksimalan broj bodova i ono što je intervju, znači pismeni i usmeni deo tog testiranja daje ukupnu ocenu. Nama se pokazalo da se ta ocena poklapa sa odlukom samog Odbora.

Ono što još treba reći, to je da smo mi dužni da saslušamo sve kandidate, bez obzira što nisu prošli ni onih 80%. Zašto? Zato što svaki kandidat ima pravo žalbe i pokretanje sudskog postupka ukoliko nije sproveden intervju sa kandidatima. Zbog toga mi ne eliminišemo na osnovu pismenog ispita sve kandidate, nego moramo da ih saslušamo.

To je ono zbog čega tu proceduru, zaista, po Zakonu sprovodimo i nadamo se da takva procedura od 2016. će ostati u budućnosti kao nešto što zaista daje dobre rezultate i što nećemo menjati.

Što se tiče Zakona o javnim nabavkama, očito je da postoje uvek određeni subjekti koji žele da zakon izvitopere i nađu negde prostor da donesu određene odluke kojima žele da na neki način osujete sprovođenje zakona koji kaže da najmanja ponuda dobija u postupku javnih nabavki.

Verujte mi da je takvih firmi koje učestvuju u postupku javnih nabavki koji se žale da bi osujetili oni koji su u postupcima javnih nabavki, treba da dobiju ugovor mnogo. Zbog toga ima mnogo i predmeta koji ova komisija obrađuje, ali postoje i drugi zakoni koji treba da se uvedu u funkcionisanju ovog postupka, recimo – žalbe kod komisije zaštite konkurencije, zato što se obično dešava da te firme koje se dogovaraju ruše pravila konkurencije, i samim tim dovode do toga da firme koje treba da dobiju taj posao, na krajnje legalan način sa najmanjom cenom, jednostavno ne mogu da dobiju te ugovore i blokiraju same procese upravo zbog toga.

Tako da, mnogi zakoni koji su sada u proceduri, a i to je novi Zakon o javnim nabavkama i novi Zakon o zaštiti konkurencije, pokazuju da je Srbija mnogo toga postigla i na tržištu kad je u pitanju konkurencija i privreda i tržište kad su u pitanju – postupci javnih nabavki.

Znači da smo mi dostigli određene nivoe, ne samo sprovođenjem nekih direktiva za koje smo vezani kad je u pitanju EU, nega na samom tržištu da su se naučili mnogi kako se treba ponašati kad je postupak javnih nabavki u pitanju.

Zbog toga, današnja tema otvara mnoga pitanja koja pokazuje da smo mi mnogo toga postigli jako dobro kad je u pitanju red, upravo kad su u pitanju javne nabavke. Hvala.