Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanice <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/8894">Aleksandra Tomić</a>

Aleksandra Tomić

Srpska napredna stranka

Govori

Htela sam u ime poslaničke grupe, ali dobro, iskoristiću svoje pravo ovlašćenog predstavnika SNS.
Poštovani ministri, danas praktično ovaj set zakona pokazuje da je Vlada Srbije na svom putu ekonomskih reformi, pokazuje da smo na putu evropskih integracija i pokazuje da vodimo jednu odgovornu energetsku politiku, kako za region, tako i za EU, a najpre zbog koristi koje će imati građani Srbije i svako od nas.
Hvala vam što ste prihvatili da danas dođete ovde, da nam obrazložite sva ova teška rešenja koja nas čekaju u samoj implementaciji. Zahvaljujem.
Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, kolege poslanici, imam još nekoliko pitanja, jer možda moj kolega Babić nije informisan.
U vreme kada je postojalo Ministarstvo za ekonomske odnose sa inostranstvom postojale su izvozne dozvole za opremu i oružje i tada su one izdavane. Godine 2006. je došlo do toga da ima tri izvozne dozvole koje se odnose na Jordan. Ono što je interesantno, Ministarstvo odbrane posle toga, naredne godine, nije dozvolilo… Takve dozvole postoje od strane Ministarstva odbrane. Došlo je do favorizacije određenih firmi, koje su se od 2005. do 2012. godine isključivo bavile izvozom oružja. Interesantno je da postoji samo jedna firma u okviru Ministarstva odbrane koja je uvek dobijala, kada je u pitanju kupovina oružja i opreme, na konkursu i uvek se pojavljivala za 30 dinara povoljnija u odnosu na sve ostale.
Kako je to moguće? To može vrlo lako da se proveri preko Ministarstva trgovine. Zbog čega sada pričamo o fleksibilnosti? Zbog čega pričamo o monopolu kada ne postoji, a postojao je do 2012. godine? Zašto Komisija za zaštitu konkurencije nikada nije reagovala na to da određene izvozne firme ne mogu da dobiju dozvole od Ministarstva odbrane za izvoz i uvoz oružja, a zbog čega su određene firme imale monopol u ovoj oblasti?
To je jedno vrlo interesantno pitanje, a mislim da je deo nadležnosti ministarstva koje vodi gospodin Ljajić. Volela bih da dobijemo to i u pismenoj formi, jer takva informacija će nam dati potpunu sliku kako je funkcionisalo Ministarstvo odbrane do 2012. godine. Zahvaljujem se.
Zahvaljujem se predsedavajući i kolegi na ovome – gospođica. Ipak sam gospođa Tomić.
Ono što je vrlo interesantno, da bi se skinula odgovornost sa onoga što se radilo proteklih sedam godina, ono gde ste sedeli na određenom mestu i rukovodili, onda je najlakše prebaciti na neke ljude koji su jednostavno bili na određenoj crnoj listi koji su skinuti sa te liste 2013. godine. Vrlo je interesantno da se zaista ispita određena firma koja je svaki put ulazila, kad god je htela u Ministarstvo odbrane do 2012. godine, koja je uvek na tenderima poslednja pozivana i uvek davala ponude za 30 dinara više i držala na lageru ono što je kupila, na lageru vojnom, a nikada ništa nije plaćala i tražila kupce po svetu i radila za ministra. Zahvaljujem vam se.
Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, kolege poslanici, uvaženi ministre nije vam lako danas, em što ste prehlađeni, em ne možete da se odbranite od različitih interpretacija bivših ministara kojima nije lako da se pomire sa tim što nisu više ministri.

Jednostavno, današnji predlog zakona…
Današnji predlog zakona nije samo stvar odbrane Republike Srbije. Kada pričamo o zakonskoj regulativi koja je data kroz ovaj zakonski predlog koji govori o uvozu i izvozu namenske opreme koja se odnosi na naoružanje i opremu uopšte za vojne svrhe, onda govorimo i o velikom delu privrede. To smo imali prilike da čujemo da je to jedan od važnih segmenata uopšte privrede Srbije kao namenska industrija, ali i drugi deo onaj koji se odnosi na trgovinu, a to je, mislim i predmet, u stvari, uopšte rada Ministarstva trgovine i jako bitan pogotovo što taj deo regulative nije samo regulativa UN i Konvencija koje smo obavezni, koje smo potpisali kao država, nego i evropskih akata koji se vezuju za poglavlje 31. Znači, spoljna politika, politika odbrane, kao i trgovinska politika.
Zbog toga ima logike i treba da bude što bolji transparentniji način, u stvari, uređena ova oblast. Ja vam se zahvaljujem što ste ovaj Predlog zakona čak dali na javnu raspravu zajedno sa namenskom industrijom koji se desio prošle godine.
Zbog toga smatram da uopšte one, svi koji žele da napadnu taj deo da je mnogo ministarstava uključeno, a nismo spomenuli Ministarstvo finansija koje u stvari jedan od najvažnijih ministarstava da bi se realizovao bilo koji posao u državi pogotovo u ovoj oblasti i jako bitan, i mislim da ta sinergija ministarstava u stvari pokazuje jedinstvenost Vlade. Da nije samo posao Ministarstva odbrane da se bavi uvozom i izvozom ove opreme.
Zbog toga je i zakon koji je u ranijem sazivu kada je postojala zajednička država Srbije i Crne Gore, bila zajednička praktično oblast sa Zakonom o dvostrukoj nameni roba i zbog toga su ta dva zakona razdvojena. Mi smo jedan Zakon o dvostrukoj nameni raspravili na Odboru za privredu i trgovinu i imali ovde u Skupštini prilike da zasedamo, a sada govorimo o ovom zakonu.
Ovaj zakon precizira, definiše potpuno, znači, ovu oblast. Ne samo da daje jednu političku težinu u smislu evropskih integracija, nego daje praktično i pretpostavke za jačanje mehanizama kontrole u ovoj oblasti. Zašto je ona bitna? Zato što do sada nije bilo na ovaj način regulisano.
Zato što su se javne nabavke radile onako kako je ministarstvo propisivalo proceduru. Sada ćemo imati praktično prema evropskim standardima određenu proceduru kako će se uvoz, izvoz, kako će se određene brokerske usluge, kako će se transport vršiti ove opreme.
Uvođenje registra je jedan od najvažnijih delova ovog zakona koji pokazuje da ono što je do sada, do 28.07.2014. godine u registru bilo vezano za trgovinu i praktično to je jedan spisak dobavljača koji su se bavili ovom oblašću i bio je 176, ono što pokazuje da je određeni spisak bio u Ministarstvu trgovine i u Ministarstvu odbrane.
Sada sa ovim zakonom praktično se definišu nadležnosti. Nema više preklapanja, ono što je precizno, to su kriterijumi po kojima se izdaju dozvole, a do sada ih nismo imali, pa to diskreciono pravo o kome stalno pričamo nije dobro, jer je bilo očito neka vrsta načina rada od 2008. do 2012. godine i zbog toga je dobro imati ovakav zakon koji to definiše.
Namenska industrija, kako poseban segment privrede i zbog čega više pričam o tome, zbog toga što je to jedan od značajnih potencijala naše privrede i razvojna šansa je sada dobila mogućnost da kod transfera tehnologija praktično i ne treba se složiti sa tim, dakle, da se ukine saglasnost ministarstva, jednostavno je dobila mogućnost da radi u budućnosti na jedan kvalitetniji način kroz određeno partnerstvo i sa određenim institucijama koje su van granica ove zemlje, ali će se tačno znati gde se nalazi koja tehnologija, gde naši stručnjaci i ta će saradnja biti skroz kontrolisana i od strane ministarstva i od strane Vlade.
Ono po čemu je Srbija prepoznatljiva, to je da uvek imamo pametne inženjere, ljude koji rade u određenim institucijama, vezano za Vojsku Srbije, u kojima jednostavno, projekte koje sada radimo za budućnost, neko mora i da finansira.
To finansiranje nije uvek moguće iz budžeta Srbije, ali zbog toga je sada mogućnost da taj transfer tehnologija bude na jedan adekvatan način, a ne preko određenih trgovaca koji će se baviti isključivo trgovinom određene vojne opreme ili naoružanja, pa da nemamo kontrolu, kada će i kako na koji način ići transfer tehnologija.
Ono što treba reći to je da brojke pokazuju da je odnos uvoza i izvoza, da ide u korist suficita budžeta, da je izvoz 15 puta veći od uvoza, da ako posmatramo od 2005. godine do 2014. godine, broj izvoznih dozvola je rastao sa 274 na 443, da je broj uvoznih dozvola sa 59 porastao na 194.
Važno je reći da se samim tim pospešuje konkurencija, a to je ono što nas EU uči, da naučimo da na tržištu kapitala postoje konkurenti, jer time jednostavno, pre svega, doprinosimo našem budžetu tako što dobijate veću privrednu razmenu, veću trgovinsku razmenu, veći broj poslovnih aktivnosti i samim tim država ima mnogo veće benefite.
Vlada Republike Srbije je, usvojila i veliki Izveštaj o realizaciji spoljno-trgovinskog prometa i Izveštaj za 2012. godinu je dostavljen Narodnoj skupštini RS. Jednostavno, taj izveštaj u svojoj formi, kako nam je dostavljen pisan je sa preporukama EU i to je jako dobro, jer su po tim preporukama pisani izveštaji zemalja u regionu i samim tim možemo da se poredimo.
Ono što je važno da Nacionalna kontrolna lista RS je usaglašena sa nacionalnom listom koja se odnosi na robu sa dvostrukim namenama, odnosno i sa listom EU.
Znači, ta forma po kojoj mi sada radimo pokazuje da je zaista Vojska Srbije za poslednje dve godine jako napredovala u primeni svih zakonskih regulativa, ne samo one koje se odnose na međunarodne konvencije UN i EU.
Javni posao koji ovde imamo prilike da vidimo kroz ovaj zakon, nam daje jako puno materijala da se Srbija pokaže kao stabilan politički partner u spoljnoj politici i zbog toga, ono što je najvažniji deo, a imali smo prilike od mojih kolega da čujemo, da ranije nismo znali ko je krajnji kupac oružja, pa dolazite u situaciju da imate problema sa određenim političkim grupacijama, odnosno ekonomskim celinama, iz tog razloga što jednostavno ne znate u kom će delu sveta završiti vaše naoružanje.
Sada ovim zakonom se definiše taj „end juzer“, krajnji korisnik, što je jako važno, i zbog toga kao takav partner Srbija uopšte u svetu postaje u spoljnoj politici poštovana, i zaista stavljena na jedno mesto koje joj priliči.
Neću iskoristiti svo vreme svoje poslaničke grupe, iz prostog razloga što bih htela još da čujem diskusiju određenih kolega i na kraju bih zaista na kraju ove rasprave, možda još mnogo stvari dodala, koje će biti jako interesantne. Zahvaljujem se.
Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, kolege i koleginice, imali smo prilike danas u raspravi da čujemo niz uvreda koje su upućene gospodinu ministru, ali to je ta težina posla, morate da se suočite i sa onima koji jednostavno nisu zaslužili da pričaju o nekoj temi.
Ono što je važno da, kao ministar više nikada ne dozvolite da dođe do toga, da se tenkovi tope kao staro gvožđe, da se prodaju za duplo više preko posrednika u inostranstvu, da se procedura prodaje vojne opreme i naoružanja vrši bez ikakve procedure koje su regulisane zakonom. To je ono što će sigurno posle ovog zakona dovesti u red, ali ono što će osetiti budžet Srbije.
Mi smo sa ovim zakonskim predlogom, kao SNS, pokazali smo jednu veliku odgovornost, pre svega što ovim zakonom uspostavljamo određenu političku stabilnost. Na osnovu toga najvažniji deo što postoji krajnji korisnik kod uvoza i izvoza oružja. Taj deo je najbitniji, upravo da bi se sprečile sve moguće malverzacije u ovom sektoru, ali da bi se ispunile sve međunarodne obaveze prema konvencijama, kao članica UN, kao država koja poštuje sve odluke Saveta bezbednosti, koja poštuje preporuke OEBS-a i zakonsku regulativu EU.
Ono što je važno da ovim regulisanjem procedura jednostavno regulišemo i veliki deo trgovinske politike, ali dobijamo i praktično mogućnost da se u ekonomskom smislu razvijamo kroz praktično povećanje poslovnih aktivnosti namenske industrije, ali i kroz razvoj, modernizaciju Vojske Srbije.
To je jedan veliki značaj i danas praktično trenutak donošenja, odnosno i predlaganja ovog zakona treba Srbiju da povede u jednom novom smeru, u smeru u kome će i te nove tehnologije, za koje se opozicija zalaže, da ne budu pod patronatom Ministarstva odbrane, da ne postoji uopšte mogućnost davanja saglasnosti. Jednostavno dobijamo kao jednu veliku težinu na tome da sve inovacije i sve mogućnosti koje nam se otvaraju u modernizaciji, uopšte naoružanja, budu deo srpskog brenda, odnosno da srpski inženjeri aktivno učestvuju u tom poslu.
Sve velike sile znaju da mi kao Srbija smo uvek bili kao država koja u ovom poslu je imala jako značajnu ulogu, bez obzira što smo jedna mala zemlja, ali svi su nas poštovali. Došlo je vreme da to poštovanje ponovo negde zaslužimo, baš zbog toga što na jedan krajnje odgovoran način vodite i ovo Ministarstvo odbrane i Vlada Republike Srbije uključuje u rad sva druga ministarstva da više ništa neće biti pod velom tajni, da će samo jedan čovek i samo jedno ministarstvo na određeni način vršiti ovakve nabavke, kao što smo imali od strane gospodina Martinovića, koji nam je dao mnogo informacija na osnovu analize revizora. Na osnovu toga vidite da tu postoji suštinska razlika između politike koja je bila do 2012. i politike koja jednostavno od 2012. do danas.
Reći ću vam da imam neke podatke što se tiče reciklažne industrije, vezano za industrijski otpad, da je SNS zatekla 200 tenkova N55, a da je imala preko 500 kada je došlo do formiranja Vojske Srbije. Od tog trenutka počinje prodaja ter vojne opreme, koja je bila po nekoj fiksnoj ceni od 11.000 dolara po tenku. A kada je SNS došla ta prodaja je izvršena komisijski i za svaki tenk je procenjena cena koja se kretala od 13.000 dolara do 26.000 dolara. Znači da se uzimalo u obzir u kom je stanju i na kakav način su izvršeni remonti.
Ako ste vi uveli fiksnu cenu za svaki tenk i utrkivali se kako ćete da prodate ono što se prodati može, cene takvih tenkova su u inostranstvu iznosile do 26.000 dolara, a ono resto je odlazilo u Mitrovicu, gde se otkupljivalo za 260 dolara po toni.
Hoću da vam kažem, klali su vola za kilu mesa. Sve u svemu zaradili su možda nekih 5 miliona evra, u sivim tokovima, a da ste samo 100 tenkova novih proizveli i prodali za realnu cenu, imali biste prihod u budžetu za preko dve milijarde dolara.
Hoću da vam kažem kako izgleda neodgovorna politika kada vodi jedan ministar koji se jednostavno bavi samo sobom i jednostavno time da rasparča imovinu Vojsku Srbije, a kako to izgleda kada se bavite krajnje odgovorno i kada razmišljate o tome da dočekate jednu paradu i jednog predsednika velike države koji će biti 16. i da imate šta da pokažete.
Nadam se da sa usvajanjem ovog zakona, bez obzira na amandmane koji će biti, da jednostavno Srbija će krenuti iz oblasti i trgovine i odbrane jednim novim putem i da taj put sigurno će doneti prosperitet Srbiji. Zahvaljujem se.
Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, kolege poslanici, nadovezaću se na diskusiju gospodina ministra. Ako pričamo o akademskoj čestitosti, onda moramo da postavimo sebi pitanje – gde je bila ona kada je bila u pitanju afera „indeks“ 2007. godine? Gde je onda postojala sudska čestitost za iste te profesore za koje je postojala osnovana sumnja, sa dokazima, da su se ogrešili o zakon i naneli veliku štetu svima onima koji su čestito i ispravno radili svoj posao, vratili na posao, vratili na Pravni fakultet u Kragujevcu, da decu uče, svoje studente o akademskoj čestitosti?
Hoću da vam kažem da ovaj princip mora da se podrazumeva kada je u pitanju akademska javnost, ali mora da se podrazumeva kao princip čestitosti u politici, u pravosuđu, u izvršnim organima, u smislu ljudi koji obavljaju javne funkcije, pa i u onom delu, kada smo pričali o Zakonu o informisanosti, medijske čestitosti. Toga je najmanje u javnosti.
Htela sam da vam kažem da je u ovom delu predlagač hteo da sprovede jedan marketinški performans po pitanju čestitosti, jer je hteo da pokrene čitavu političku kampanju napada na ljude za koje nije ni dokazano da su imali plagijat, jer jedno je greška u metodologiji izrade naučno-istraživačkog rada, a drugo je plagijat.
Drugo, ne može kandidat, doktorant, da bude osuđen za plagijat, nego se pre svega ocenjuju mentori koji stoje iza takvog rada i komisija koja dozvoljava da se odbrani takav rad. Pre odbrane rada postoje tri komisije, dva senata, tri naučna veća da bi određena tema došla na odbranu. O tome niko iz „Peščanika“ nije hteo da razgovara, nego je izveo jednu kampanju na koju su cela javnost i određeni centri političke moći naseli, pa smo dobili kao rezultat veliko nezadovoljstvo roditelja koji treba da upisuju svoju decu na studije. Roditelji će pre upisivati decu u inostranstvu, nego kod nas. Zašto? Zato što je studiranje u Beču duplo jeftinije nego na Beogradskom univerzitetu. Zato što sada imate manji upis studenata na državnom Ekonomskom fakultetu nego što je bio do sada.
Hoću da vam kažem da snosite odgovornost za promovisanje takvih vrednosti i takve kampanje zarad toga da biste se obračunali sa jednim Nebojšom Stefanovićem, a u suštini se obračunavate sa našom decom koja, danas, sutra, treba da završe ovde škole i da budu ljudi koji će nositi budućnost naše zemlje. Zahvaljujem se.
Zahvaljujem se predsedavajući.

Uvaženi predsedavajući, poštovani prvi potpredsedniče Vlade, kolege poslanici, poštovani gospodine Sertiću, danas imamo jednu veliku čast da podržimo kandidata za ministra privrede, čoveka koji se pokazao sa svojim rezultatima u PKS, da pored svih aktivnosti koje su bile u Srbiji, pokazao jednu ozbiljnu snagu sa kojom može da se nosi i u Briselu, i u Moskvi, i u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, i u Kini. To pokazuje suštinski da mi danas zaista imamo dobrog kandidata za ministra privrede.

Ono što vas čeka to sigurno nije lako. Imali ste prilike da čujete od svih mojih kolega na koje ćete sve probleme naići. Kao predsednik Odbora za privredu mogu samo da vam kažem da su poslanici u Odboru, kojim predsedavam, a podrazumeva i regionalni razvoj koji je u vašoj nadležnosti, smo jako znatiželjni i jako aktivni i do sada smo dosta toga radili po principu regionalnog razvoja. Imali smo dosta kontakata sa poslovnim udruženjima u cilju razvoja, a to će biti jedan od vaših glavnih zadataka, poštovanje i formiranje, implementacija Strategije razvoja preduzetništva u Srbiji do 2030. godine sa kojom ste sigurno upoznati, s obzirom da ste članovi Evropske asocijacije. Ono što želim da vam kažem, a to je da neki članovi opozicije koji su bili stečeni upravnici, pa i Vojske Jugoslavije, pa i nekih banaka, pa i privrede, pa i samog građevinarstva Srbije, sada jednostavno žele da pokažu da ova vlast na čelu sa SNS nema snage da se nosi sa svim ovim problemima.

Pa, bogami, imamo, pa i taj turizam o kome smo pričali. Jednostavno želim da obavestim i vas i vaše kolege da je gospodin Lonačar pokrenuo inicijativu pravljenja jedne međuministarske radne grupe, koja će obuhvatiti i PIO fond i sve republičke organe koji sistemski treba da reše pitanje banja u Srbiji.

Ministarstvo privrede treba da bude vodeće u toj radnoj grupi, jer ima dosta banja koje su u okviru društvenih preduzeća još uvek u nadležnosti Ministarstva privrede. Nadam se da ćete vi sigurno sa tim problemima naći adekvatna rešenja u postupku iznalaženja strateških partnera. To je ono što se tiče trgovine.

Što se tiče regionalnog razvoja, mogu samo da vam kažem da je urađena jedna studija u kojoj od 39 opština najbolje rezultate u investicijama su pokazale dve opštine, odnosno gradovi. To je Kragujevac zbog „Fijata“ u koji je Srbija jako puno uložila iz fonda. Drugi deo su sektor malih i srednjih preduzeća, odnosno opština Stara Pazova, jer su najmanji broj nezaposlenih praktično ljudi upravo zbog razvoja preduzetništva i sektora malih i srednjih preduzeća.

Kao što su moje kolege rekle, zbog toga smatramo da možete u budućnosti da se nosite sa ovim problemima, ali i sa tim lepim stvarima u kojima će vas realni sektor sigurno podržati.

Na kraju bih želela još da vam kažem da svi oni problemi koji vas čekaju, ne čekaju samo vas, čekaju Vladu Srbije, čekaju ovaj parlament, čekaju građane Srbije, ali te probleme možemo zajednički da rešavamo. Pitanje je i uvek se postavlja onoliko koliko možemo da zaista realizujemo u praksi i da određeni zakoni zažive.

Mi smo kao poslanici SNS, a mislim i naši koalicioni partneri, otvoreni u tome da vam pomognemo i da zajednički stvarno živimo u nekoj boljoj Srbiji. Na vama je zadatak od jedne negativne prošlosti, da u sadašnjosti učinite pozitivnu budućnost. Nadamo se da će do toga doći. Zahvaljujem se.
Uvaženi predsedavajući, poštovani prvi potpredsedniče Vlade, poštovani gospodine Vujoviću, kolege poslanici, šta reći posle moje koleginice Dijane Vukomanović, osim toga da treba da se podsetimo šta je ekspoze definisao kroz svoja četiri stuba ekonomije i koliko smo za ovih sto dana zajedno kao poslanici učestvovali da Vlada može da ostvari preko 90% zacrtanih mera u smislu postavljanja ova četiri stuba ekonomskih reformi.  Zato što nije samo doneti 16 zakona preko noći, a nemati načina da ih sprovedete, nego treba postaviti uslove da biste sprovodili zakone iz oblasti ekonomskih reformi.
Ta četiri stuba su, pre svega, bila na poreskim olakšicama koje su se odnosile na novozaposlene radnike, gde država snosi određeno učešće od 65% do 75% u odnosu na deo koji se odnosi na poreze i doprinose, koje je takođe ova Skupština usvojila. Odnosi se i na kreditiranje malih i srednjih preduzeća koji su išli kroz određene kreditne aranžmane sa Evropskom investicionom bankom, gde kao rezultat imamo 11.000 zahteva malih i srednjih preduzeća za ozbiljne biznis planove, da imamo i milijardu evra od Ujedinjenih Arapskih Emirata kao podrška budžetu, da imamo i rešavanje pitanja likvidnosti malih i srednjih preduzeća koji kubure uopšte sa svakodnevnim finansijama. Zatim treći deo koji se odnosi na sivu ekonomiju i taj deo koji treba da pomogne kod žestoke kontrole Republičke uprave javnih prihoda, ali da ujednači kriterijume koji se odnose na paušalne poreze.
Do sada nijedna vlada nije uspela da natera advokate i lekare da plaćaju paušalni porez. Mislim da o tome ne voli niko da govori, ali mislim da je to veliki značaj za sve nas u društvu, a pogotovo za budžet Republike Srbije zato što zakon treba
da važi za sve i zato što oni koji su poreski obveznici, shodno svojim delatnostima kojima se bave, treba da plaćaju porez i shodno svojim prihodima.
Pokušaj je bio ministra finansija da svojim restriktivnim merama odredi skale po kojima će se plaćati paušalni porezi. Naravno da oni koji nikada nisu plaćali porez su sada trebali da dobiju visoke stope. Naravno da je došlo do toga da su te stope smenjene, ali se barem nešto uradilo, a to je da su određeni poreski obveznici postali novi u sistemu Republičke uprave javnih prihoda.
Podizanje građevinske industrije koja je bila u padu 27%, što bi rekli građevinci, od proteklih 10 godina od nule, kad padnete još 27%, onda ste u potpunom padu, odnosno tržište nekretnina nije ni postojalo. Taj pad je trebalo zaustaviti.
Ono što ne smemo da zaboravimo, ovi stubovi ekonomskih reformi koje smo mi kao Skupština pomogli Vladi da donese kroz svojih 32 zakonska akta, a Vlada je pripremila 42 takva akta, jednostavno su bila usporena iznenadnim do sada neočekivanim i na neki način poplavama koje do sada Srbija nikada nije imala u svojoj skorijoj istoriji.
Šteta koja je nastala od poplava kojima se Vlada bavila 40 dana je procenjena na milijardu i po evra. Bilo je potrebno jako ekspresno i efikasno uraditi prezentaciju i organizovati donatorsku konferenciju na kojoj smo trebali da pokažemo da su jednostavno štete jako velike, ali da dokažemo da na osnovu svih procena koje imamo smo sposobni da sprovedemo da sve to u delo i da do početka zime praktično otklonimo sve te štete.
Zakon o otklanjanju šteta od poplava je takođe ova narodna skupština usvojila, kao i Izveštaj koji se odnosio na samo ovaj događaj, a koji je trajao jako dugo i čije posledice praktično treba rešavati zajedno sa onim koji se odnosi na definisanje stubova ekonomskih reformi.
Osim ovih rezultata koji se odnose na donošenje zakona, mi danas smo stvorili praktično uslove da ekonomske pokazatelje koje je Eurostat, to je Evropska agencija za statistiku, zajedno sa našim Republičkim zavodom za statistiku, izdala na sajtu Ministarstva finansija indikatore tekućih ekonomskih kretanja u julu 2014. godine, tako da nije istina da ne postoje nikakvi ekonomski pokazatelji da Srbija polako kreće u smeru opravka privrednih aktivnosti.
Tačno je da javni dug raste, ali je isto tako tačno da imamo 232 kredita koje smo u proteklih deset godina imali prilike da vidimo da su se neke vlade zaduživale po komercijalnim uslovima do čak 8,3% na godišnjem nivou, tako da je to jednostavno pokazatelj neodgovornosti koja je postojala, neodgovornosti u kojoj je vrlo teško pokrenuti privredne aktivnosti kad svi investitori pobegnu od vas, jer postajete totalno neinteresantni u smislu investicionog ambijenta i ne želi niko sa vama da radi.
Ono što je izvršeno kao privatizacija u ranijem periodu, koja je jedna od najboljih sadašnjih izvoznih kompanija, kao što su NIS, kao što su „Fijat“, jednostavno ni mi danas ne znamo suštinu ugovora, a da ne pričam o tome da u situaciji kada su potpisivani, investitori nisu do kraja bili obaveštavani o dugovanjima koje preuzimaju. To je odgovornost o kojoj pričamo u proteklih deset godina, ali i odgovornost sa kojom možemo sigurno da poredimo današnjih 100 dana Vlade.
Ono što je vrlo bitno reći na kraju, mere štednje koje su projektovane u smislu koncepcije rada sadašnjeg ministra privrede, a budućeg ministra finansija, pokazuju da treba da se zavede red u javnim preduzećima, da će se on zavesti pre svega izborom direktora na javnim konkursima, smanjenjem subvencija koje je država imala prilikom rada javnih preduzeća, uređenjem sistema kontrole, smanjenjem rashoda, potpunim ukidanjem reprezentacija određenih putovanja i voznog parka, kao i da „Srbijagas“ treba da počne da kreće u procesu svog restrukturiranja, odnosno da plaća svoje određene obaveze bez pomoći države, što će biti jako teško, ali do toga mora da dođe.
Ono što je bitno reći da neće više biti praktično garancija država za depozite koji nisu osigurani, a to je bio slučaj za Razvojnom bankom Vojvodine 80 miliona evra i „Agrobankom“ od 120 miliona evra. Samo 200 miliona evra su otprilike garancije ovde dve institucije do sada bili.
Na kraju, pored onoga što smo imali prilike do sada od gospodina Vujovića da čujemo, a to je da je pre svega, otvoren za saradnju sa svim relevantnim subjektima u društvu, kako u definisanju i kreiranju novih zakonskih rešenja koji su bili iz oblasti privrede, sigurno će to biti slučaj i onaj deo koji se odnosi na finansije.
Pored stručnih kvaliteta koje gospodin Vujović ima, koji su nesporni, a to smo čuli od svih poslaničkih grupa ovde, gospodin Vujović očito poseduje i tu jednu ljudsku vrednost koja se odnosi na širinu shvatanja problema i demokratičnosti kod donošenja odluka.
Da bih vam to na neki način dočarala, citiraću ga u jednom svom izlaganju, koje mislim da je vrlo važno za sve nas i za sve građane Srbije, a ono se odnosi na –mora se živeti u skladu sa raspoloživim sredstvima. Postojeća fiskalna i kvazi fiskalna opterećenja lome poštenog pojedinca i preduzeća, stvarajući nepovoljnu poslovnu i investicionu klimu i ruši perspektivu.
To je u stvari suština uopšte ekonomske politike Srbije i reforme koje će u delu kreiranja budžeta sigurno primeniti i to će pomoći svima nama da shvatimo koji je sistem vrednosti danas na tržištu roba kapitala, ali o očuvanju socijalne kategorije jedino održiv, ne samo u Srbiji, ne samo u regionu, ne samo u EU, nego i u svetu. Naša budućnost mora da bude ka privatnom sektoru i jednostavno država mora da pomogne u kreiranju takve budućnosti.
S toga, SNS za zadovoljstvom će podržati gospodina Vujovića za izbor za ministra finansija. Zahvaljujem se.
Uvažena predsedavajuća, poštovani ministre, kolege poslanici, moram da se osvrnem na rad jučerašnjeg odbora i ono što smo sada imali prilike da čujemo od strane predlagača amandmana, a to je da je juče na odboru predlagač došao u ime dva nezavisna poslanika da kaže da će povući amandmane, ukoliko se prihvate određeni amandmani iz drugog seta izmena i dopuna Zakona o stečaju.
Mi smo raspravljali o 94 amandmana, izjašnjavali se, u kojima se svaki od njih odnosi na briše se član. Suštinski smo raspravljali o 22 amandmana iz oblasti Zakona o privatizaciji.
Prema tome, jučerašnji dan je pokazao suštinu predlagača i amandmana kojim je hteo da napravi jednu pijacu na kojoj jednostavno niko nije želeo da učestvuje u tome. Ukoliko želite da brišemo amandmane, želimo da brišete zakone, znači ne želite da učestvujete u bilo kakvoj raspravi. Ako ne želite da učestvujete u raspravi onda to javno recite, a ne da izlazite iz političke anonimnosti na način taj što ćete 94 amandmana davati pod zavesom – briše se, briše se. Odavno je narod Srbije izbrisao političku opciju za koju se zalažu pojedinci koji su predlagači. Zahvaljujem se.
Uvažena predsedavajuća, poštovane kolege poslanici, zarad istine i javnosti, i da obavestim kolege koji su podržali prethodni amandman svojih kolega, juče je na Odboru predlagač amandmana došao sa idejom da će povući 94 amandmana i za to postoji snimak sednice koji možete na sajtu parlamenta da skinete. Prema tome, u nadi da ćemo zaista konstruktivno danas raspravljati, u nadi da nećemo razgovarati o tome da se brišu uopšte pojmovi ovog zakona, da se uopšte briše Zakon o privatizaciji, mi smo sproveli proceduru kao Odbor i glasali o svakom predlogu ovakvog amandmana ne ulazeći u kvalifikaciju da li je neozbiljno ili je ozbiljno.
Očito da postoji jedno nerazumevanje između dva podnosioca amandmana, gospodina Pavićevića i gospodina Živkovića, jer vidim da gospodin Pavićević nije obavešten da je gospodin Živković rekao da će povući 94 amandmana. Ono što je interesantno, a to je da je naglašeno decidno da amandmani moraju da budu povučeni u pismenoj formi za šta smo dobili odgovor i obećanje da će danas u plenumu gospodin Živković to i izreći javno da povlači ovih 94 amandmana.
Ovo vam govorim zbog informisanosti drugih poslanika da znaju za šta se zalažu. Da li se zalažu za ono što je bilo juče ili ono što je sada i koja je suština zalaganja uopšte i podrške ovakvih amandmana i ovakvog rada u parlamentu. Zahvaljujem.
Poštovane kolege poslanici, uvažena predsedavajuća, ništa niste propustili mnogo.
Analiza efekata privatizacije u Srbiji postoji na sajtu Agencije za privatizaciju, lepo urađena, detaljno, metodološki, komparativna analiza i zakon iz 1997. godine, zakon iz 2001. godine, praktično pokazuje koje su posledice, odnosno koji su rezultati vezani za privatizaciju. Ona govori u zaključcima da od 2006. do 2009. godine 852 preduzeća privatizovanom, od toga je 40% u periodu između 2008. i 2009. godine.
Ali, ono što je interesantno, to je da u 2010. godini od 597 preduzeća u prometu je prošlo oko 4,6 milijardi evra, što je svega 7% više u odnosu na 2002. godinu. Ako uporedite sa 2010. godinom i 2003. godinu, onda ćete videti da supstanca tih preduzeća, odnosno kapital je smanjivan, imovina umanjena, da je promet povećan svega za 7%, a da je tri puta više poslanika otpušteno u tom periodu, a to pokazuju cifre koje kažu da je 137.000 ljudi otpušteno iz firmi koje su u privatizaciji, a 117.000 preduzeća, kod onih koji nisu izvršile privatizaciju.
Rezultat današnje, odnosno danas koji imamo u brojkama, na osnovu te politike privatizacije koja je do sada trajala je 750 miliona evra godišnje iz budžeta, od toga 200 miliona godišnjeg neplaćanja praktično javno-komunalnih obaveza, odnosno budžetskih sredstava javnim preduzećima, kao što su elektroenergetski sistem, kao što su Uprava prihoda, porezi i doprinosi. Imovina tih preduzeća 6 milijardi evra i 100.000 ljudi, koji još uvek rade u ovim preduzećima.
Obaveza naša koju smo definisali Deklaracijom u saradnji sa EU radi donošenja i definisanja odnosa po pitanju stabilizacije i pridruživanja Evropskoj uniji, zadali smo sami sebi zadatak da sa društvenom imovinom jednostavno treba da završimo.
Ono što danas imamo kao Predlog novog zakona, znači, ne izmena i dopuna, su definisani modeli, metode i mere. Sada, da se vratim na član 4. – načela privatizacije definisana članom 4, amandmanom kojim traži da se briše, kaže – predlagač da želi da izbriše „stvaranje uslova za razvoj privrede, smanjenje negativnih finansijskih efekata, obezbeđenje javnosti i transparentnosti, onemogućavanje korupcije, formiranje prodajne cene prema fer uslovima i stvaranje uslova za socijalnu stabilnost“.
Ako tražite da se sve to briše, da li to onda znači da želimo da stvorimo uslove u kojima privreda neće da se razvija u koje želimo da jednostavno nema transparentnosti, da povećamo korupciju. Da li želite da stvorimo uslove u kojima ćemo imati socijalnu nestabilnost. To znači, da prema ovom amandmanu predlagač želi potpunu nestabilnost u državi, nepostojanje ni prava za koja se zalaže, a sve manje želi da se zemlja reformiše i da ide napred.
Mislim da poslanici Srpske napredne stranke jednostavno u svim svojim izlaganjima čvrsto stoje na stanovištu, da smo kao stranka, i kao stožer Vlade, i kao neko ko ima premijera na evropskom putu, na putu ekonomskih reformi, da smo za to dobili podršku preko 50% naroda i da jednostavno svi međunarodne institucije i sve nađe komšije u regionu su prepoznali tu našu čvrstu rešenost da idemo napred i da nas niko na tom putu jednostavno neće sprečiti. Zahvaljujem se.
Uvaženi predsedavajući, član 107. stav 1. kaže da – govornik na sednici Skupštine je dužan da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine. Ne možete akte koje donosi najviši zakonodavni organ, koji se zove Narodna skupština nazivati otpadom, jer reciklaža je postupak sakupljanja, sortiranja i tretiranja otpada. Ako pričamo o reciklaži, onda pričamo o Narodnoj skupštini, onda se bavimo time da kvalifikujemo dokumenta, zakone, predloge, amandmane u otpad.
Prema tome, time urušavamo Narodnu skupštinu, njeno dostojanstvo i ja vas molim da reagujete na vreme.
Vreme poslaničke grupe.
Uvažena predsedavajuća, govorimo o članu 36. – predmet prodaje odnosi se na prodaju kapitala. Ovim članom definisan je praktično društveni kapital sa kojim treba da završimo. To je i suština i cilj ovog zakona. Pa gde su sad te evropske integracije? Gde je sada ta deklaracija za koju smo svi zajednički ovde u parlamentu pre manje od godinu dana doneli odluku i obavezali se da moramo da završimo sa društvenim kapitalom?
Drugi deo priče koji se odnosi da će mnogi ljudi ostati bez posla, pa odavno su oni ostali bez posla, ali platu koju primaju nije plata, nego naknada. Zašto ne reći da 17.000 malih preduzeća u privatnom vlasništvu nije ni otvorilo stečajni postupak koji je uništen upravo zbog ovakvih privatizacija koje su imali? Zašto ne reći da ste im otvorili sada mogućnost da otvore stečajni postupak? Zašto ne reći da je dve milijarde evra kapital preduzeća koja su u privatnom vlasništvu? Pa to je rezultat svih ovih privatizacija. Zahvaljujem vam se.
Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, kolege poslanici, što se tiče člana 69. koji smo prošli, moj kolega je objasnio, mada mi niste dali reč, ali kada pričamo o članu 70. gde Vlada donosi odluke koje su strateške praktično za sve firme koje su u društvenoj svojini i one koje su u restrukturiranju, član 70. upravo mora da postoji, jer ako nema tog člana, to znači da se zalažete za neposrednu pogodbu.

Ako Vlada ne donosi odluke za strateška partnerstva, kao što postoje određene privatizacije koje su u prošlosti bez odluke Vlade bile na neki način sprovedene, onda imate direktnu korupciju.

Prema tome, ono što je danas u svetu sistem razvoja ekonomije, ide preko Grinfild i Braunfild investicija, ali s obzirom da je danas sve manje i manje Grinfild investicija, odnosno investicija koje potiču od početka, od zelene livade, danas se sve više koristi sistem strateškog partnerstva.

Ozbiljnost u kojoj treba da se pokaže kao država investitor ili suinvestitor, na osnovu društvene imovine koja povezuje, je upravo član 70. kojim se kaže da Vlada donosi strateške odluke. Zahvaljujem se.