ANDRIJANA AVRAMOV

Srpska napredna stranka

Rođena 1979. godine. Živi u Beogradu.

Po obrazovanju je diplomirani ekonomista.

Poslanički mandat stekla je u Jedanaestom skupštinskom sazivu 13. februara 2019. godine Odlukom Republičke izborne komisije o dodeli mandata narodnih poslanika radi popune upražnjenih poslaničkih mesta u Narodnoj skupštini Republike Srbije, sa Izborne liste DOSTA JE BILO - SAŠA RADULOVIĆ.
Po dodeli mandata je pristupila u poslaničku grupu "Srpska napredna stranka".

Na redovnim parlamentarnim izborima održanim 21. juna 2020. godine ponovo joj je potvrđen mandat. Izabrana je sa izborne liste “Aleksandar Vučić - za našu decu”.
Poslednji put ažurirano: 07.08.2020, 12:37

Osnovne informacije

Statistika

  • 2
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Treća sednica Prvog redovnog zasedanja , 16.03.2021.

Hvala, predsedavajući.

Poštovani predsedavajući, poštovana ministarka sa saradnicima, poštovani građani, moram da izrazim zadovoljstvo vezano za Predlog zakona o klimatskim promenama koji će nas još više približiti standardima EU, kao i ispunjavanje obaveza prema međunarodnoj zajednici.

Smanjenje emisije gasova će doprineti da Srbija bude među prvim zemljama Balkana koja će početi njegovu primenu.

Današnji predlog zakona je izuzetno važan zbog ključnog odnosa prema prirodi koji se svakako odražava na sve stanovnike naše planete.

Smatram da svi zajedno moramo praviti male korake uz razmišljanje da moramo nešto promeniti.

Navela bih grad Gurgaon u Indiji koji je 2019. godine bio najzagađeniji grad na svetu. Navedeni grad je prava metropola gde se nalaze sedišta najvećih tehnoloških divova, poput Gugla, Majkrosofta, gde ljudi dolaze iz svih krajeva sveta i iz svih delova države. Samim tim, usled porasta broja ljudi koji žive u navedenom gradu zbog posla dolazi i do masivnog zagađenja životne sredine, jer u tom gradu je 2010. godine živelo 2,5 miliona građana, a 2019. godini živi 4,5 miliona ljudi.

Kao neko ko živi u centru Beograda želim da kažem da svaki grad koji ima veliki broj stanovnika i povećan broj stanovnika i veliki broj kompanija, takođe, kao što je i naš Beograd se suočava sa određenim zagađenjem životne sredine.

Kada smo u takvoj situaciji, moramo i drugačije razmišljati i da bismo to promenili, osim pomoći države, primeni smo i određene standarde za zaštitu životne sredine, kada su u pitanju kompanije koje posluju u našoj Srbiji. Osim toga, potrebna nam je i pomoć pojedinaca, odnosno i građana, jer najlakše je kritikovati državu, ali najvažnije, takođe, je da se i pojedinci uključe da bi se stvari znatno promenile.

Iskreno želim da pohvalim našu ministarku koja je za kratko vreme uspela da reši i ozbiljno rešava problem divljih deponija gde su uveliko preduzete određene mere.

Budžetom ministarstva su predviđena sredstva za zatvaranje i sanaciju nesanitarnih deponija u Čačku, Kraljevu, Trsteniku i drugim delovima Srbije. Gradi se i gradiće se osam novih regionalnih centara za upravljanje otpadom.

Problem kao što je zagađenje vazduha u Srbiji, odnosno njegov kvalitet nije na zavidnom nivou, ali je to problem čije efekte možemo videti ukoliko se svi zajedno priključimo rešavanju istog.

Osim postavljanja više mernih stanica kojih je do sada bilo u manjem broju, pa i merenje zagađenosti vazduha nije bilo merodavno, omogućili smo i subvencije za zamenu kućnih kotlarnica, zamenu kotlarnica u školama, vrtićima, domovima zdravlja čime će se u velikoj meri smanjiti problem aero zagađenja.

Takođe, nastavljamo sa subvencijama za kupovinu električnih i hibridnih vozila, a u planu su nam i projekti pošumljavanja i ozelenjavanja javnih površina.

Naglasila bih da nama i jeste cilj da ne potrošimo svoje prirodne resurse, da težimo i primenjujemo najmoderniju tehnologiju kako bi rešili probleme, budući da su problemi sa kojima se suočavamo izuzetno kompleksni, da zahtevaju određeno vreme za njihovu realizaciju zarad postizanja efekata koji primenjujemo i da iziskuju velika finansijska sredstva.

Mi imamo problem sa kojim se suočava i ceo svet, dakle Srbija nije jedina država na svetu, ali ono što je najvažnije jeste da smo svesni važnosti očuvanja životne sredine zbog nas i naših budućih generacija.

Svakako nećemo žmuriti, već smo se značajno pokrenuli kako bismo kvalitet života naših građana i nas samih unapredili.

Na kraju, završila bih ovaj govor citatom čuvenog Teodora Ruzvelta – zelena boja je osnovna boja sveta, iz nje se rađa njegova lepota. Rasipanje i uništavanje naših prirodnih dobara, iscrpljivanje umesto povećanja njene iskoristivosti to će već našoj deci umanjiti mogućnost napretka koji uživamo, a koji smo im dužni predati. Hvala.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 10.11.2020.

Hvala.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, poštovani građani, uvažene kolege poslanici, novim rebalansom ovogodišnjeg budžeta smo omogućili dodatna sredstva za prevenciju i ublažavanje posledica nastalih usled pandemije izazvane Korona virusom.

Pandemija ovakvih razmera niko nije očekivao u svetu, ali smatram da se uspešno borimo sa gubicima koje je zadesio ceo svet, kako u zdravstvenom smislu, tako i u ekonomskom.

Slobodno mogu reći da sam ponosna što su opredeljena sredstva izdvojena pre svega za dodatno opremanje kovid bolnica, posebno za izgradnju novih kovid bolnica u Beogradu i u Kruševcu čija vrednost izgradnje iznosi 9 milijardi dinara, sa ciljem da uspemo da omogućimo svakom lekaru i medicinskom radniku adekvatne uslove za rad i isto tako svakom građaninu adekvatnu negu kao i do sada.

U ovako teškim uslovima uspeli smo da obezbedimo jednokratnu pomoć našim herojima medicinskim radnicima u iznosu od deset hiljada dinara, s tim da ih od januara očekuje i dodatno povećanje plata.

Važno je reći da smo navedenim rebalansom opredelili sredstva i za kapitalne projekte koji će se i dalje razvijati, jer samim tim to doprinosi otvaranju novih radnih mesta, a neprekidno se borimo da se naši mladi vrate i ostanu u Srbiji, da sačuvamo svako postojeće radno mesto i da dostignemo nivo plata u iznosu od 900 evra kako smo i obećali na osnovu programa - "SRBIJA 2025".

Turizam i ugostiteljstvo su oblasti koje su pretrpele najveće gubitke. Hotelijeri su od države dobili subvencije u iznosu od 1,2 milijarde dinara koje su koristili ukupno 314 hotelskih objekata, jer da nismo to uradili desio bi se gubitak od čak deset hiljada radnih mesta. Rebalansom navedenog budžeta se i dalje nastavlja sa sličnim merama podrške.

Što se turizma tiče, predviđena je pomoć u iznosu od 150 miliona dinara za podršku turističkim agencijama zbog velikih poteškoća sa kojima se suočavaju i planiramo i dalje da se borimo za očuvanje navedene delatnosti i očuvanje radnih mesta zaposlenih u tom sektoru.

Rebalansom budžeta uspeli smo da uvećamo i budžet Ministarstva privrede za 13 milijardi dinara, da bi mogli da nastavimo da subvencionišemo državna preduzeća i ostala kako državna, tako i privatna. To samo govori da smo na pravi način sproveli reforme, jer smo sad u mogućnosti da od 1. januara naredne godine povećamo plate zdravstvenim radnicima, da omogućimo našim penzionerima veće penzije i da povećamo minimalne zarade.

Smatram da je današnji rebalans budžeta koji se nalaze pred poslanicima usmeren na jačanje ekonomije i BDP-a, kao i jačanje napora u borbi protiv korona virusa.

Na kraju, da bi ostavila vreme i drugim kolegama poslanicima, dovoljno je reći da će Srbija po stopi rasta biti najbolja u Evropi i na osnovu relevantnih projekcija MMF-a. Srbija će, uprkos svim poteškoćama zbog pandemije, imati najveći kumulativni rast u naredne tri godine, što je po meni apsolutno za svaku pohvalu.

Hvala na pažnji.

Dvadeset treće vanredno zasedanje , 13.02.2020.

Hvala, predsedavajući.

Poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani, smatram da je finansijski plan REM za 2020. godinu racionalan i dobro projektovan. Važno je da naši građani znaju da se finansijska sredstva za elektronske medije ne izdvajaju iz budžeta Republike Srbije već nam je REM poslao dobar finansijski izveštaj trošenja sredstava i prihodovanja na osnovu naplate naknada i taksi i podržavam navedeni plan.

Značaj elektronskih medija omogućuje korisnicima da steknu ili podele svoja mišljenja. Svesni smo činjenice da mediji generalno utiču na društvena ponašanja formiranja i prenošenja određenih vrednosti, oblikovanje stavova kod ljudi. Važno je da imamo mogućnost i da biramo šta gledamo.

Kada su elektronski mediji u pitanju, akcenat bih stavila na slobodu izražavanja, ne nasilje i toleranciju. Elektronski mediji mogu pružiti puno korisnih sadržaja, zbog sposobnosti političkog vrednovanja i analize informacija.

Bez obzira da li se radi o štampanim, elektronskim ili digitalnim medijima, suština je ista. Neophodno je da razumemo kako mediji funkcionišu, da bi mogli da analiziramo i kritički procenjujemo njihove poruke. Ali šta se dešava kada se elektronski mediji zloupotrebljavaju radi širenja lažnih informacija i pravljenja pogrešne slike u društvu.

Takozvana opozicija, optužuje nas, predstavnike SNS da manipulišemo medijima i da se naš predsednik previše pojavljuje u medijima. A, moje pitanje za njih jeste – zar naš predsednik, nije predsednik svih građana Republike Srbije? Zar, nije normalno svuda u svetu, pa i kod nas da se često pojavljuje u medijima, jer radi odgovoran posao i rešava važne državne probleme. Pa naravno da ćemo da informišemo naše građane kada se otvori novi most, kada se otvori preko 200 fabrika, kada se grade autoputevi, kada nam u posetu dolaze mnogi, visoki, svetski državnici i mnoge druge stvari koje sam već pominjala u prethodnim govorima.

Podsetila bih naše građane da je nivo slobode medija u Srbiji bio mnogo lošiji dok je na vlasti bio Dragan Đilas.

U to vreme, zapravo 2009. godine usvojen je drakonski Zakon o javnom informisanju, koji je kasnije proglašen neustavnim. Možete slobodno proveriti, poštovani građani.

U to vreme bilo je i masovnog otpuštanja novinara iz političkih razloga, a moj zaključak je, da je tadašnji napad na medije, bio samo uvod u katastrofalnu reformu pravosuđa.

Tada su i neke uticajne dnevne novine bile u vlasništvu Miroslava Miškovića i Dragana Đilasa, pa i danas smo svedoci da određeni mediji i jesu pod vlasništvom gospodina Đilasa. Mi to znamo, naši građani to znaju, ali vi to gospodine Đilas javno, naravno ne želite da priznate.

Poštovani građani, takav slučaj imamo danas, posebno sa televizijom „N1“, čije je sedište registrovano u Luksemburgu. Dakle, oni odgovaraju Regulatornom telu Luksemburga, pošto navedena televizija nije registrovana ni u APR-u, ni kao pružalac medijskih usluga.

Svima je jasno da su u pitanju domaće, a ne strani reemitovani programi i zaista smatram da se njihovim poslovanjem krši naš zakon i zloupotrebljavaju i šire različite lažne informacije.

Smatram da je nivo slobode medija u Srbiji u porastu od kako smo na vlast došli mi, predstavnici SNS na čelu sa našim predsednikom, gospodinom Aleksandrom Vučićem.

Tokom vladavine demokratske vlasti, gospodin Đilas je samo na televiziji „Studio B“ bio prisutan preko dve hiljade puta, da li, kroz političke emisije ili reklamne spotove, dok tadašnje rukovodstvo televizije „Studio B“, na čelu sa gospodinom Đilasom, nikada nisu pozvali nikoga iz SNS.

Dok mi danas imamo situaciju da mnogi lideri opozicije, kojih čak i nema u parlamentu, nesmetano imaju gostovanja i daju intervjue elektronskim i štampanim medijima, potpuno je obrnuta situacija, ako uporedimo prethodnu i današnju, a sa druge strane, i dalje osećamo teror Dragana Đilasa, jer je zabranio prisustvo na pres konferencijama sadašnjim novinarima „Studija B“ i još nekim redakcijama.

Naš predsednik, odnosno pres služba, uredno poziva sve elektronske, odnosno štampane medije i rado odgovara na svačija pitanja, makar mu i na neumesan način unosili mobilni telefon sa određenim pitanjem direktno u lice.

Na kraju, moj zaključak se svodi da ukoliko postoji država, mora da postoji i medijska sloboda, što je naš predsednik već dokazao, jer smo pristali da menjamo medijski set zakona, a da bude još veći paradoks koji je DS za vreme njihove vladavine odobravala i uopšte im tada taj zakon nije smetao.

U vaše vreme, za vas je bilo normalno da država ima sva prava, a čovek ih nema, dok je kod nas potpuno obrnuto.

Nije teško uništiti državu, kao što ste već pokazali, teško je postaviti na čvrste noge, što mi uporno teškim trudom radimo.

Poštovani građani mi jesmo dokaz stvaranja medijske slobode i o tome ćemo govoriti svakako i sutra i hvala vam na pažnji.

Imovinska karta

(Beograd, 11.12.2019.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 999999.99 RSD 13.02.2019 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije (paušal) Republika Mesečno 999999.99 RSD 13.02.2019 -