Poštovana predsedavajuća, želim nekoliko stvar, pre svega zbog javnosti da istaknem, a tiču se jako važnih stvari u vezi „Petrohemije“ i u vezi sa kreditom Eksim bankom za rad izgradnje puta Surčin – Obrenovac.

Pre svega, mislim da je jako važno zbog građana reći kolika je važnost „Petrohemije“ i čitavog tog kompleksa i koliko je on bitan za Republiku Srbiju. Da ova stvar se sad ne radi na ovakav način, da se ne pokušava dovesti stvar u red, imali bismo situaciju kao 1992. godine ili 1996. godine kada „Petrohemija“ nije radila. Zato je jako važno da na ovaj način pokušava se ozdraviti ovaj petrohemijski kompleks, dati šansa za sve ljude koji tamo rade.

Važno je jako reći da dug je mnogo veći, da je ispregovarana mnogo manja količina duga od 105 miliona evra i na ovaj način se stvara preduslov da se na kvalitetan način reši problem „Petrohemije“, isto onako kako je kvalitetno rešen problem i sa „Železarom“ u Smederevu kada je „Hestil“ preuzeo i danas imamo gotovu stvar. Danas imamo pet hiljada ljudi koji tamo rade. Mislim da je to mnogo važnije da ljudi rade, od prostih imovinskih karti, sabiranja i oduzimanja podataka.

Drugu stvar koju sam želeo isto da kažem, jeste da je „Petrohemija“ u 2015. godini ostvarila poslovnu dobit. Takođe, 2016. godine isto tako, na nivo prvih 11 meseci ostvarena je poslovna dobit. Jedna po jedna kompanija će biti rešavane. Mislim da je to jako važno i time se pokazuje odlučnost da se rešava ovaj problem.

Što se tiče jednog pitanja, odnosno jedne konstatacije koja je bila malopre, koliki će udeo biti srpskih firmi u izgradnji dela auto-puta Surčin-Obrenovac? Dakle, 49%, toliki udeo će imati srpske kompanije u izgradnji puta Surčin-Obrenovac.

Malopre sam ostao dužan još jedan komentar vezano za koleginicu Filipovski - dokle se došlo sa zakonom o platama, koji je vezan za lokal i autonomnu pokrajinu? Gotov je predlog zakona, javna rasprava je gotova 7. decembra, sa sindikatima je dogovoreno da se tokom januara još jedna runda sastanaka održi i onda će on biti upućen prema Narodnoj skupštini.

Što se tiče zaposlenih u javnim službama, radna grupa je formirana, priprema se predlog zakona, tako da će ovi okviri koji su predloženi u okviru zakona biti ispoštovani. Hvala vam puno.

Poštovana gospođo predsedavajuća, poštovani poslanici, pre svega zbog javnosti moramo reći nekoliko činjenica koje se tiču budžeta, a vezane su za informacije koje su malopre navedene.
Mislim da je jako važno razlikovati nominalni rast od realnog rasta. Nominalni rast koji je uključen u budžet za 2017. godinu predviđa realan rast koji je ostvaren i koji je rast, u stvari, BDP u odnosu na 2,8%, koliko je on iznosio za 2016. godinu, ali isto tako jako je važno ukalkulisti stopu inflacije.
To je upravo ono o čemu ste vi pričali. Onih 600 miliona kažete da fali, pa to je to. Kroz to je ukalkulisan nominalan rast jednako je realan rast plus inflacija. To je sve inkorporirano u budžet za 2017. godinu i mislim da je jako važno zbog javnosti da se zna da ovaj budžet za 2017. godinu, koji je usvojen pre nekoliko dana, i od strane Fiskalnog saveta i od strane MMF je ocenjen kao dobar i numeričke cifre su apsolutno tačne. Molio bih vas da ne dođe do tih informacija, da se ne iznose informacije koje nisu u potpunosti tačne.
Što se tiče zaduživanja, vi kažete da će biti povećano zaduženje na osnovu ovih predloga zakona koji se nalaze na dnevnom redu. Podsetiću vas samo na jednu stvar, 1,1 milijardu evra je napravljen veći BDP u 2016. godini. Neće biti uvećanja zaduženja, čak ta stopa zaduženja ima tendenciju pada, što je dobro i kroz sve ove zakone koji će se usvojiti u danu za glasanje neće rasti dug Srbije, i to je jako važno reći.
Što se tiče treće stvari, a ona se odnosi na javnu svojinu, mislim da ste vi bili u lokalnoj samoupravi, radili ste taj posao, radili ste posao u javnom preduzeću i znate koliko je teška problematika evidentiranja javne svojine. Trideset, četrdeset godina, gomila stvari je bila evidentirana na mesne zajednice, na različite OUR-e, SOUR-e i ne znam više ni ja koje pravne oblike. Postupak je jako blizu kraja. Utvrđeno je prošle godine, pardon, ove godine posebna aplikacija u okviru direkcije za imovinu koja će se baviti dodatnim evidentiranjem imovine. Veliki broj lokalnih samouprava je završio ovu svoju obavezu. Imamo jedan mali problem sa jednim malim brojem lokalnih samouprava i sa dva javna preduzeća, i to je sasvim dovoljno vremena da se razreši ova stvar.
Mislim da je jako važno reći da su ovo teški poslovi, ali poslovi koji se moraju završiti. Vlada Srbije ovim pokazuje spremnost da ih završi.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Nekoliko reči u pogledu izlaganja koja su se odnosila na javnu svojinu i koja su se odnosila na zakon koji reguliše materiju procenitelja vrednosti nepokretnosti.
Što se tiče javne svojine, činjenica je, tu ima jako puno problema i da je to, ako nemate temelj, da to predstavlja imovinsko-pravne odnose, ne možete ništa drugo veliko ni da radite.
Ono što je činjenica, zadnjih pet godina da je dosta lokalnih samouprava odradilo svoj posao. Zašto mora doći do pomeranja ovog roka? Pre svega, 2014. godine je doneta posebna Uredba kojom se evidentiraju nepokretnosti, isto tako posle toga je urađena posebna veb aplikacija od strane Direkcije za imovinu u koju se unose sve te nepokretnosti.
Poseban projekat tj. plan postoji za 2017. godinu, gde će se raditi sa lokalnim samoupravama koje nisu završile taj svoj deo posla. Iz naše direkcije za imovinu će raditi zajedno sa njima i nadam se da će bar u tom delu čitav ovaj proces se završiti.
Ono što predstavlja ozbiljnu bojazan to su javna preduzeća, gde imamo jako puno problema zbog gomile nasleđa iz 60-ih, 70-ih, 80-ih godina, gde nije bilo evidentiranja uopšte prenosa bilo kakvog prava na vlasništvo.
Što se tiče ovog drugog dela procenitelja, apsolutno sam zahvalan na tome što ste prepoznali važnost ovog zakona i što ste prepoznali potrebu da se on usvoji. Mi smo imali jedan potpuni, ne mogu reći, lud sistem, ali jedan sistem gde se nije znalo više ko pije, a ko plaća.
Imali smo gomilu procena koje su navodno radila lica koja su za to sposobna, u različitim postupcima, vezano je za procenu vrednosti nekretnina, vezano za bankarske poslove. Naročit problem predstavlja procena vrednosti u stečajnim postupcima iz jednog prostog razloga, zato što se uvek sve svodilo na ono što je neko mislio da nešto vredi. Tu se apsolutno slažem sa vama.
Mi imamo gomilu tzv. Braunfild investicija za koje je postojala ideja da se realizuju, ali zbog toga što je neko mislio da nešto vredi mnogo više nego što jeste, mi to nismo uspeli da realizujemo. Ovim zakonom se, u stvari, stavlja tačka na taj put i da konačno se utvrdi ona vrednost koja je tržišna.
Činjenica je da ste imali te dve različite metode, naročito u stečajnom postupku u pogledu utvrđivanja vrednosti imovine. Jedna mi je bila potpuno neverovatna. To je šta mi očekujemo da bi ta imovina mogla da proizvede. To je zapravo jedan subjektivni osećaj. Najčešće se to koristilo kao alat i onda imate potpunu neracionalnost u pogledu onoga što je vrednost nečega na tržištu i onoga što mi očekujemo. Onda se stvaraju lažne predstave o tome da nešto možemo da prodamo za mnogo veću vrednost nego što jeste i onda smo samim tim terali investitora na taj način.
Ovo je jedan od pokušaja da se reguliše ova materija. Ima ovde još prostora za rad, ali činjenica je da jednom moramo regulisati ovu materiju. Bilo je takvih nebuloznih situacija gde jedan objekat, koji je realno vredeo od 100.000 evra, bio procenjivan od strane procenitelja na iznos od 700, 800.000 evra. Upisivale se zaloge, zato što je neko mislio da neko nešto vredi, za naplatu prvog reda, drugog reda, petog reda, nije se naplatio ni onaj prvog reda, a ne onaj petog koji je mislio da ima dovoljno vrednosti u određenoj imovini. Hvala vam.

Zahvaljujem se, gospođo predsedavajuća.
Pošto koleginica Brnabić nije trenutno ovde, hteo sam nekoliko stvari da kažem vezano za Predlog izmena Zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru, pošto mi se učinilo, a nisam potpuno siguran da li sam vas dobro čuo. Bila je izneta jedna tvrdnja da nije ispunjeno jedno obećanje da će se doneti Zakon o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru. On je donet 29. februara 2016. godine. Činjenica je da treba da se radi i da se traži odlaganje. Činjenica je da treba da se radi na drugim zakonima, ali samo ispravka. To je bilo spomenuto, ali nema veze.
Ono što želim da kažem, jeste zašto se traži ovo produženje ovih rokova. Pre svega, Zakon o platama na lokalu, javna rasprava je gotova. On će se vrlo brzo naći u proceduri. Završen je kompletno i to je jedan od alata i zbog toga se tražilo odlaganje ovog roka.
Što se tiče Zakona o pitanju zaposlenih u javnim službama, formirana je radna grupa, krenulo se u izradu ovog propisa. Moram da kažem, što se tiče sistema plata zaposlenih u javnom sektoru, da je tu bila široka rasprava i sa predstavnicima Socijalno-ekonomskog saveta i da je tu postignuto značajno približavanje stavova i mislim da je jako važno reći koliko je ovo teška oblast. Svi koji smo nekad učestvovali i radili na ovim poslovima, znamo koliko će to biti bolno, ali spremnost postoji od strane Vlade Srbije i ona je izražena kroz donošenje ovog krovnog zakona i kroz zakone koji će biti doneti.

Zahvaljujem.
Poštovana predsedavajuća, poštovani poslanici, na primer ja nisam u direktnom prenosu, a oni koji su malopre rekli da na RTS-u nikog nema, oni su bili u direktnom prenosu. Nadam se da će neko čuti i moj glas. Možda noćas kada bude snimak. Sve je to normalno, oko dva, možda se neko potrudi, a možda ću i ja gledati.
Oko nekih stvari koje su rečene želeo sam, kao neko ko predstavlja Vladu Republike Srbije, da kažem nekoliko reči. Što se tiče direktnih prenosa koji idu na RTS-u dva, tu je sve rečeno. Što se tiče ostalog dela uređivačke politike javnog servisa, ne očekujte valjda da Vlada Srbije uređuje. Postoje na osnovu posebnih propisa jasno utvrđeni organi i saveti koji uređuju javni servis i jedan i drugi.
Ono što Vlada Srbije radi, u ovom trenutku, jeste da je predložila izmene propisa da bi se omogućilo nesmetano funkcionisanje javnih servisa. Ja znam da se ovo ne sviđa vama, ali, to je tako.
Što se tiče „Sartida“ i priče oko „Sartida“, mislim da je jednom zauvek stavljena tačka na tu temu.
(Saša Radulović, s mesta: Nije.)
Sačekajte, molim vas, da je kažem sve što mislim, pošto vi očigledno znate sve šta ću ja da kažem.
(Saša Radulović, s mesta: Znamo.)
Ja nisam toliko vidovit…

Ja nisam toliko vidovit kao drugi, ali ću pokušati činjenicama da baratam. Tamo radi danas 5.000 ljudi, tamo rade dve peći, tamo imamo kineskog investitora „Hestil“ koji je pre nekoliko dana najavio svoje novo ulaganje. To su činjenice i to ne može više niko da pobije.
Treća stvar koju želim da kažem, nije bilo na Javnom servisu ali je bilo na nekom drugom mediju, vezano za Zakon o utvrđivanju porekla imovine. Juče je bilo. Ministarka Nela Kuburović je jasno iznela da je urađen nacrt zakona koji utvrđuje poreklo imovine i da će se o njemu povesti javna rasprava. Toliko o tome da niko ne radi i da se ne ispunjavaju stvari koje se obećavaju. Molio bih vas, nije samo Javni servis mesto na kome možete saznati blagovremeno informaciju.

Poštovani predsedavajući, poštovani poslanici, ja bih samo nekoliko reči u kontekstu ovog amandmana.
Prvi deo, prvi govornik o čemu je govorio, postoje metodološka pravila na osnovu kojih se utvrđuju odgovorna lica, utvrđuju se rokovi. To je deo podzakonskih akata i deo već našeg pravnog sistema i nije neophodno u svakom pojedinačnom zakonu propisivati ta pravila. Meni je potpuno jasan razlog zbog kog ste vi ovo uradili, vi ste želeli da ukažete na važnost rokova, na važnost donosioca odluka, ali ja ću samo, zbog konzistentnosti svih propisa koji se donose, reći da je mnogo važno što mi imamo u jednom propisu to sve sublimirano i nema potrebe da u svakom aktu posebno definišemo ta pravila.
U odnosu na ovaj drugi deo izlaganja, ovaj rok od devet meseci je predviđen za najsloženije predmete i radili smo u skladu sa iskustvima, najboljih praksi u okruženju koji su imali priliku da se susreću sa ovom vrstom projekata, imamo čak pojedinačne zemlje koje imaju duže vremenske rokove. Naravno, ove se radi o maksimalnom roku svi jednostavniji predmeti će biti u mnogo kraćem roku, čak u roku od nekoliko dana ili nekoliko nedelja. Ovaj drugi rok koji je vezan za donošenje rešenja, odobravanja isplate, utvrđen je posebni sektorski sporazum i tu nismo imali prostora za bilo kakva drugačija definisanja.
Ono što želim da kažem, to je da sve odluke koje će biti kroz ove procedure definisane, mi ćemo u sledećoj godini 2017. i naša nacionalna sredstva koja trošimo, prilagoditi procedurama i već trenirati do trenutka kada raspišemo prvi poziv tamo u trećem kvartalu sledeće godine. Izvinjavam se.

Zahvaljujem se, samo zbog javnosti, kratko ću, izvinjavam se na trošenju vreme.
Programom IPARD-a, koji je usvojen definisani su kriterijumi, definisani su lica koja mogu i način na koji se donosi odobravanje. Nema tu ministra nigde da ministar bilo kakvo diskreciono pravo ima u tom pogledu. I, što se tiče druge stvari, nemojte imati nikakvu dilemu u pogledu hitnosti brzine i želje da se što pre uspostave i odobravaju projekti po osnovu IPARD-a. Jedan od razloga zašto smo predložili ovaj zakon, jeste da što pre uđemo u ovaj sistem.
(Nemanja Šarović: Po Poslovniku.)

Zahvaljujem predsedavajući.
Poštovani narodni poslanici, moram ovde nekoliko stvari da istaknem iako sam ih malopre izneo u komentarima na prethodne amandmane, a vezani su za ove rokove.
Ovaj rok od devet meseci je maksimalan rok i naravno da će se predmeti rešavati u kraćim vremenskim periodima. Nama je cilj, uopšte sa Predlogom ovog zakona, da što pre uđemo u IPARD proceduru i da sva sredstva budu na raspolaganju poljoprivrednim proizvođačima i prerađivačima.
Ono isto što želim da kažem oko selektivnosti u načinu eventualnog dobijanja sredstava, apsolutno transparentan postupak, apsolutno otvoren, IPARD program usvojen, procedure usklađene sa svim pravilima EU. Ove stvari koje se tiču komentara ne bi preterano ni komentarisao iz jednog prostog razloga. Nama je ideja da što pre stavimo u funkciju i što veći broj korisnika da dobije apsolutno na transparentan način. I ako neko uopšte sumnja u bilo kakvu nameru, mera predlaganja ovog zakona i ulaženja u čitavu ovu proceduru je potpuno jasna i mislim da ne stoje te tvrdnje.
Ima još samo jedna stvar oko amandmana. Mi smo se trudili, koliko god je bilo moguće, da prihvatimo što veći broj amandmana i to ćete videti u zakonima koji slede u toku današnje rasprave. Koliko smo maksimalno bili korektni prema svima i gde god je postojala bilo kakva mogućnost izašli smo, odnosno prihvatili smo poslaničke amandmane i mislim da ćemo kod drugih zakona potpuno drugačiju priču čuti od svih koji učestvuju u raspravi. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, poštovani narodni poslanici.
Apsolutno razumem vašu želju da ubrzate procedure koje se tiču IPARD sredstava i meni je to potpuno jasno. Ono što u ovom trenutku mogu da vam kažem da je i naša intencija da te procedure maksimalno ubrzamo i kroz IPARD program, kroz pozive koji će biti. Jasno će biti definisani termini. Na nižem nivou akata biće definisana posebna procedura. Ovde ima mnogo različitih procedura, za mnogo različitih vrsta subvencija. Nije isto što će moći da se ostvari za subvencije kroz traktor, gde vrlo lako možemo, u roku od tri, četiri, pet dana odobriti bilo kakva sredstva ili neku drugu vrstu skladišnih kapaciteta gde su neophodne sve dozvole. Potrebne su ne samo građevinske, nego kasnije i upotrebna dozvola, da bi se uopšte mogle kontrole na licu mesta izvršiti.
To je intencija da se maksimalno iskontroliše čitava procedura. Ono što želim, isto tako da kažem, da objedinjena procedura je proizvod, rezultat ove Vlade. Objedinjena procedura u oblasti izdavanja građevinskih dozvola i objedinjena procedura kroz izmene Zakona o vodama koji se nalazi, nama je intencija da što brže i da teret prikupljanja dokumentacije bude na javnim institucijama, na bilo kom organu, da lokalne samouprave, poreske administracije ili države Srbije, da što pre može da se izađe u susret onome ko želi nešto da gradi.
Još jednu stvar želim da kažem, ovaj deo amandmana koji se odnosi na uvrštavanje lica koja mogu da vrše kontrolu na licu mesta, a poljoprivredne su struke, to je bilo sadržano u amandmanu, ona su već obuhvaćena tehničko-tehnološkim naukama u skladu sa podzakonskim aktima koji se regulišu u naučnoj oblasti. Znači, poljoprivredna struka inkorporirana i biće lica koja su poljoprivredne struke, a isto tako ćemo lica veterinarske struke, uključiti u čitavu ovu proceduru.

Prihvatamo.

Poštovana predsedavajuća, poštovani poslanici, još jednom ću ponoviti zbog svih u sali, zbog javnosti da je ovaj rok generički i da obuhvata sve vrste mera koje će biti sprovedene po IPARD proceduri.
Dakle, imamo one jednostavnije, imamo složenije. Naravno da ćemo našim aktima definisati kraće rokove za onu vrstu mera kroz IPARD koje će ići. Prve stvari koje nameravamo jeste nabavka mehanizacije. Tu će rokovi biti jako kratki i jako brzo će se odobravati povrat. To je ono što mora da se zna.
Druga stvar o kojoj se često priča, jeste da je krajnji rok za trošenje prve tranše kraj 2017. godine. Nije, kraj 2018. godine je prvi rok. Pre jedno mesec dana bili smo svi zajedno u Briselu, bili smo u posebnim direktoratima koji se bave ovom problematikom i data su nam uveravanja da „M plus 3“ se odnosi na period do karaj 2018. godine. Mi ćemo dati sve od sebe, ne tražeći bilo kakve alibije, mi ćemo u 2017. godini već prve mere staviti na raspolaganje i prvi novac iz IPARD-a potrošiti, prvi raspis imati.
Ono što mi je želja da kažem, jeste da ovim izmenama zakona, ovim amandmanima koje usvajamo i o kojima diskutujemo, nama je ideja da što pre u ovo uđemo, da primenimo najkraće moguće rokove za svaku od mera. Jako je važna ova priča o kontroli na licu mesta, jer od nje zavisi kojom brzinom ćemo moći da donesemo rešenja o isplati. Rešenja o isplati nisu isto što i rešenja o odobrenju. Nekom se odobri, pa kad se utvrdi na licu mesta da je sve realizovano, onda ide isplata. To je suština cele priče i treba insistirati na kontroli na licu mesta.

Zahvaljujem se.
Kada smo bili u generalnim direktoratima koji regulišu ovu materiju, nama je rečeno na sastancima i potvrđeno kroz pisanu dokumentaciju da imamo pravo do kraja 2018. godine da nam ne bude izbijano iz te cifre od 175 miliona. To u kontekstu svega onoga što je bilo govori da smo već neki novac izgubili. Hvala vam.

Poštovana predsedavajuća, vrlo ću kratko.
Jedan od razloga zašto ovaj amandman ne možemo prihvatiti jeste što imamo skup mera u IPARD programu, ne samo jednu vrstu investicije. Imamo investicije u nabavku opreme, imamo u objekte, imamo u zasade. Generički je određen taj rok. Jako je teško pojedinačne rokove određivati u okviru zakona, tako da je taj generički rok određen u skladu sa IPARD programom. Mi ne možemo prenebregnuti situaciju da su ova sredstva – pola sredstva Evropske unije. To su takva pravila i oni insistiraju na tome. Ali, to nije jedan od osnovnih razloga. Osnovni razlog jeste zato što postoji oprema koja ima mnogo kraći rok amortizacije nego što je u slučaj sa nekim drugim vrstama objekata.
S druge strane, želim da odgovorim na pitanje koje mi je postavljeno, samo ću iskoristi par sekundi, nacionalni program za ruralni razvoj je pri kraju, naći će se pred Vladom Republike Srbije u naredna dva do tri meseca. Isto tako i nacionalni program za poljoprivredu je u skladu sa strategijom razvoja poljoprivrede.

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća.
Poštovani poslanici, naravno da će sve odluke o odobravanju sredstava iz IPARD-a biti na transparentan način predstavljene javnosti i biće čak i javno objavljene na internet prezentaciji Uprave za agrarna plaćanja. Isto tako će odobrena rešenja za plaćanje stajati na raspolaganju. Kontrola je jedan složen postupak koji zahteva, sami ste rekli, dve stranke. Imate jedan alat koji vam stoji na raspolaganju, na osnovu zahteva o dostupnosti informacija, po prethodnom odobrenju projekta, možete ući u čitavu proceduru.
Još jedna stvar koju želim da kažem je da sva plaćanja koja idu po ovom osnovu imaćete priliku, pošto postoji jedinstven portal vezan za sva plaćanja iz budžeta, koji se nalazi na sajtu parlamenta, sva plaćanja koja će ići ih Uprave za agrarna plaćanja se vide, tako da smatram da će u ove tri vrste izveštavanja javnosti apsolutno imati svi uvid.