Samo sam hteo da ukažem na situaciju, da moje reči, koje sam malopre izrekao za ovom govornicom, govoreći o amandmanu na izmene i dopune Zakona o Vladi, ne bi bile pogrešno protumačene.
Ni u jednom trenutku nisam rekao da je ovaj amandman nemoguć, odnosno da nije u skladu s Ustavom. Postoji mogućnost da se zakonom ta materija, odnosno ti rokovi, predvide, ali, isto tako, stojim na stanovištu da nije neophodno ovo ustanoviti, jer se radi o izuzetno krupnom pitanju i mislim da niko ne bi smeo toliko da rizikuje, u političkom smislu, da se igra s ovakvom jednom situacijom, pre svega, zbog činjenice što je u prošlosti, ono što ste vi govorili, bilo ovakvih situacija. Mislim da je to naša daleka prošlost i da ne bi trebalo da se vraćamo na takve situacije.
Samo bih još jednu stvar da kažem. Kada smo vodili prethodnu raspravu o Zakonu o Vladi, mislim da smo 2005. godine doneli taj zakon, isto se o ovim rokovima govorilo, koliko se ja sećam, od strane pojedinih poslanika u tadašnjem sazivu Parlamenta je, isto tako, bilo rečeno da ne bi bilo dobro da se ovaj rok od sedam dana nalazi u materiji koju reguliše Zakon o Vladi, već to treba da bude mogućnost koja će biti predviđena Poslovnikom o radu Narodne skupštine Republike Srbije, jer se na taj način zadire u prava narodnih poslanika koji sede u Skupštini Srbije i da je to stvar koja treba da bude regulisana Poslovnikom.
Mislim da je način na koji je sada to regulisano, prenetom odredbom iz Ustava, najbolji mogući način da se reguliše ova materija, a Poslovnikom o radu Narodne skupštine Republike Srbije može se na bliži način regulisati situacija kada stigne ostavka od strane predsednika Vlade predsedniku Narodne skupštine. Apsolutno stojim pri tvrdnji da ovaj amandman u ovom obliku ne treba prihvatiti. Hvala.

Samo jedan minut, neću dužiti, po Poslovniku, član 101. je pogrešno protumačen.
Želeo sam samo jednu stvar da kažem. DSS je 2004. godine pokazao svoju spremnost da gradi državu i da gradi institucije. Posle 2004. godine, sećate se kakvo smo stanje imali, jednostavno, nismo imali instituciju predsednika Srbije, imali smo mnoge institucije koje nisu bile u stanju da odgovore svim zahtevima koje je tada vreme pred njih stavilo.
Mislim da smo mi, kao DSS, pokazali koliko nam je stalo do ove države i do ovih institucija, a, u krajnjoj liniji, i donošenjem Ustava Republike Srbije. Ne bih želeo da nam se stavlja primedba da mi ne poštujemo institucije. Samo sam to hteo da kažem. Hvala.

Poštovani gospodine predsedavajući, poštovane kolege narodni poslanici, na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Vladi naš kolega poslanik dr Ninoslav Dimitrijević podneo je amandman, koji glasi: ''U članu 2. Predloga zakona kojim se menja postojeći član 6. u stavu 1, posle reči: ''grada'', slovo ''i'' zamenjuje se zapetom, a posle reči: ''grada Beograda'' dodaju se reči: ''javnih preduzeća, ustanova i imalaca javnih ovlašćenja''.
Stanovište moje poslaničke grupe, DSS-a, jeste da ovaj amandman ne treba prihvatiti, i to iz sledećih razloga.
Svrha člana 2. Predloga zakona o Vladi jeste da se uskladi sa Ustavom Republike Srbije koji smo doneli tokom prethodne godine, prema kome Vlada ima pravo i dužnost da obustavi od izvršenja opšti akt opštine, a time i Grada Beograda, ako smatra da opšti akt nije saglasan Ustavu ili zakonu, i da u roku od pet dana pokrene postupak za ocenjivanje ustavnosti i zakonitosti opšteg akta.
Ovde je na apsolutno pravilan način naš kolega Ninoslav Dimitrijević primetio da postoje problemi vezani za donošenje akata javnih preduzeća i ustanova, čiji je osnivač lokalna samouprava.
Međutim, čitava ova materija nije materija koja treba da bude uređena Zakonom o Vladi i izmenama Zakona o Vladi koje se sada nalaze pred nama.
Jednostavno, ova materija, koja je vezna za javna ovlašćenja koja su preneta na lokalne samouprave, a samim tim, aktima lokalnih samouprava, na javna preduzeća, treba da bude predmet uređivanja Zakona o državnoj upravi.
Između ostalog, izmene i dopune Zakona o državnoj upravi nalaze se pred nama i o njima ćemo kasnije raspravljati.
Ovaj amandman, upravo, iz ovog razloga ne treba prihvatiti, jer materija ovog amandmana treba da bude sadržana u nekom drugom zakonu, dakle, izmenama i dopunama Zakona o državnoj upravi, dok ovaj tekst koji je sadržan u izmenama i dopunama Zakona o Vladi treba da stoji ovako kako jeste.

Poštovani gospodine predsedavajući, poštovane kolege narodni poslanici, javljam se po Poslovniku član 104, povreda dostojanstva Narodne skupštine. Ona se ogleda u nekoliko stvari i bila je izrečena u nekoliko prethodnih dana u različitim istupima pojedinih predstavnika različitih političkih stranaka.
Ovde dolazi do klasične zamene teza, što je neko malopre rekao. Pokušava se uneti u našu državu nešto što po njenoj tradiciji ne postoji i nešto zbog čega je Srbija do sada u velikoj meri mnogo propatila u prethodnih desetinu godina. Potičem iz Vojvodine, potičem iz Sremske Mitrovice.
Ne dozvoljavam nikom autonomno pravo da kaže da je on jedini branilac Vojvodine i da je jedini branilac svih građana Vojvodine od fašizma. U Vojvodini su se desila brojna zlodela u prethodnom periodu, u prethodnih stotinu godina. Bilo je različitih patnji od strane fašista.
Ovde neko želi da prikaže Srbiju da ona trenutno to jeste i da u Srbiji trenutno vlada fašizam. Takva nije situacija i to nije činjenica i ne može niko jednu marginalnu grupu da pokušava da prikaže da je to jedinstvena pojava u Srbiji, da je Srbija takva. Jasno su poznate stvari zbog kojih to neko želi da učini. Želi Srbiju da oslabi u ovom trenutku kada se Srbija bori za ono što je njeno, kada se bori za Kosovo i Metohiju.
Država je u prethodnim danima i njena institucija preduzela mnogo da se ovakve stvari suzbiju i da ne dođe do eskalacije nasilja u Novom Sadu, u vreme kada su zakazani ovi protesti, u prethodnih nekoliko dana. Jasno, predstavnici jedne političke stranke na čelu sa gospodinom Čankom žele da istaknu u prvi plan sebe kao branioce onih koje možemo nazvati fašističkim elementima i marginalnim grupama u srpskom društvu. Oni žele, zarad sticanja jeftinih političkih poena, da sebe predstave kao jedine zaštitnike. Možda postoje mnogo veći razlozi, i mnogo dublji razlozi za to.
Možda baš zbog toga što se Srbija u ovom trenutku brani svim svojim sredstvima, zahvaljujući svim narodnim poslanicima u Skupštini Srbije, i želi da odbrani Srbiju, želi da odbrani Kosovo i Metohiju i da konačno kaže da je Kosovo sastavni deo Srbije. Na ovaj jeftin način koristeći politiku – drž' te lopova, želi se prikazati da je Srbija fašistički orijentisana i da u Srbiji postoji mnogo ovakvih pojedinaca i veliki broj grupa. Država tome staje jasno na put i stala je juče. Ja se zahvaljujem svim policajcima, svim predstavnicima javnog reda i mira, koji su juče sprečili da ne dođe do nasilja na ulicama Novog Sada.
Želim na kraju, još jednu stvar da kažem. Pojedinci pokušavaju da se zaštite koristeći institut samopomoći, međutim, država je dovoljno jaka i mogu da poručim onima, pre svega gospodinu Čanku da on ne može da bude jedini zaštitnik Srbije od fašizma jer on u Srbiji ne postoji, a on je jedan ekstremista koji pokušava istim metodama da se obračunava sa onim licima, onim marginalnim grupama koje se pojavljuju s vremena na vreme.
Samo da kažem još jednu stvar. Gospodin Čanak je ekstremista i gospodin Čanak je u stvari Nacionalni stroj, jer koristi iste one metode koje pokušavaju pojedine marginalne grupe u Srbiji da koriste.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Poštovane kolege narodni poslanici, poštovani gospodine ministre, u prethodnih više od dva sata raspravljali smo o amandmanima na izmene i dopune Zakona o državljanstvu i zadržali smo se na ovom jednom amandmanu koji u stvari predstavlja i ključ ovih izmena i dopuna zakona o državljanstvu. Treba nekoliko stvari napomenuti.
Ovaj amandman, koji je kolega Petković predložio u ime DSS i koji je usvojen od strane Vlade Republike Srbije, na čelu sa gospodinom Vojislavom Koštunicom, sigurno da donosi jedno veliko proširenje prava nego što je to bilo u odnosu na prethodni zakon o državljanstvu.
Pre svega, pruža se mogućnost svim Srbima, bez obzira da li oni žive u Crnoj Gori, da li žive u Republici srpskoj, da li žive u SAD ili Nemačkoj, svim pripadnicima srpskog naroda koji žive u dijaspori, pruža im se mogućnost, bez otpusta, sticanja srpskog državljanstva.
Zašto to? Zato što na ovaj način oni mogu, u skladu sa svojom voljom, da prihvate i srpsko državljanstvo, jer imaju tu volju. Do sada oni bi eventualno mogli da imaju problema u svojim državama, odnosno gde se nalaze sada kao državljani, ukoliko bi hteli da prihvate srpsko državljanstvo mogli bi da trpe eventualne konsekvence u državama gde se trenutno nalaze.
Izuzetno bitna stvar u stavu 2. ovog amandmana jeste i što, po uslovima iz stava 1. ovog člana, u državljanstvo Republika Srbija može biti primljen pripadnik drugog naroda ili etničke zajednice na teritoriji Republike Srbije, i to u vremenskom periodu od dve godine.
Dakle, na ovaj način prošireno je na sve narode i etničke zajednice ovo pravo koje je dato srpskom narodu, koje je zagarantovano Ustavom Republike Srbije.
Ovo je veoma važno statusno pitanje i sigurno da je čitava ova rasprava, koja traje ovih dana i koja traje danas vezano za ovaj amandman, a evo složiće se i neke moje kolege, i koje klimaju glavom u prilog tome, da je ovo važno statusno pitanje i dobro je što smo na ovaj način raspravljali o njemu, da dođemo do najboljih mogućih rešenja, jer kažem, mi na ovaj način proširujemo prava koja su data osnovnim tekstom Zakona o državljanstvu. To je veoma bitna stvar.
Konkretizovao bih se na još dve bitne stvari. Pre svega na izbegličku populaciju, jer i sam potičem iz Srema, iz Sremske Mitrovice, gde veliki broj izbeglih i raseljenih lica živi. Sigurno da usvojenim zakonom o državljanstvu nisu mogle biti predviđene sve situacije iz prakse koje se mogu pojaviti.
Na ovaj način, proširenjem ovog prava, mi omogućavamo i ovim licima da steknu državljanstvo Srbije i steknu sva ona prava koja iz njega proističu.
Još jedna stvar, koja možda na prvi pogled nema toliko uticaja, a vezana je isključivo za ekonomiju. Izmene ovog zakona imaće refleksije na mnoge sfere društvenog života.
Vrlo često kažemo da želimo da stigne kapital od strane naše dijaspore. Naravno, njega već imamo, pristiže u Srbiju i veoma je dobro što Srbija ima privredni rast veći od 7% po godini. Sigurno da želimo da ima još veći rast i želimo da taj kapital od stranog srpskog življa dolazi u Srbiju.
Ali, na ovaj način mi ćemo još više podupreti volju naših građana koji žive u inostranstvu, da dođu i da ulažu u Srbiju, jer sigurno će biti ovo jedan stimulativni gest, jedan stimulativan akt koji će sigurno uspeti ovu našu dijasporu da mobiliše da dođe u Srbiju i da ulaže u Srbiju, pored svih ovih koji trenutno ulažu ovde.
Još bih samo jednu stvar, iako nema veze sa ovim amandmanom, vezana je za zaštitu podataka. Usvojenim izmenama Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o državljanstvu i usvojenim amandmanom kolege Petkovića uvodi se na jedan kvalitetan način zaštita ovih podataka o državljanstvu od mogućih eventualnih zloupotreba i sigurno da je to jedna bitna stvar kojom je prožet ovaj zakonski predlog.
Na kraju bih samo hteo još jedno da kažem, obratite pažnju na ovaj amandman i na ovaj zakon, i sigurno da je veoma važan i sigurno da je vama bitan, jer na jedan sistematski način se rešava jedno pitanje iz Ustava Republike Srbije, iz člana 1, a to je da je Srbija država građana srpskog naroda.
Hvala vam puno.

Gospodine Krasiću, nemojte toliko žuriti, neću dugo, samo par rečenica.
Gospođo Radeta, apsolutno stojim na svemu što sam rekao malopre. Ako ste slušali pažljivo moje izlaganje, uopšte nisam nešto vama protivurečio. Uopšte nisam pričao na taj način da bih rekao da je vaš amandman loš. Govorio sam da je amandman poslanika Miroslava Petkovića na jedan detaljniji način obradio materiju, a pre svega vezano za materiju bezuslovnog otpuštanja državljanstva, da ima pravo svako lice, pripadnik srpskog naroda, bez otpusta iz drugog državljanstva, da postane državljanin Republike Srbije. Znači, to sam rekao.
Druga stvar koja je vezana za ekonomiju, prepustimo mi vremenu da ono opredeli kako će izmene ovog zakona uticati na neke ekonomske tokove, a nemojte me povezivati sa pripadnicima nekih drugih poslaničkih grupa, jer vi znate da ne razmišljam na način na koji neko drugi razmišlja, tako da pustite meni da razmišljam na način na koji razmišljaju poslanici DSS. Još jednom bih vas pozvao da još jednom pogledate amandman kolege Miroslava Petkovića i onda ćete videti o čemu sam malopre govorio.

Poštovani gospodine predsedavajući, poštovani gospodine ministre, poštovane kolege narodni poslanici, ja ću se truditi da makar malo pažnje privučem, kao što je to uradila moja prethodnica, i nadam se da ću snagom argumenata kojima ću govoriti o budžetu koji je podnela Vlada Republike Srbije uspeti da neke poslanike ubedim u neophodnost glasanja za budžet Republike Srbije, a vidim da neki već odmahuju glavom.
Ograničiću se na nekoliko delova Predloga zakona o budžetu Republike Srbije, pre svega, na sredstva koja odlaze lokalnim samoupravama preko Nacionalnog investicionog plana i na transferna sredstva koja idu prema lokalnim samoupravama na osnovu Zakona o finansiranju lokalnih samouprava.
Cilj zakona o budžetu je da nam omogući brži privredni razvoj, da omogući rast bruto društvenog proizvoda, jer nama je potrebno da nastavimo s ovakvim rastom bruto društvenog proizvoda kako bismo u što kraćem vremenskom periodu došli na onu polaznu, devedesetu godinu, o kojoj vrlo često govorimo, kada je standard građana bio onakav kakvom težimo, naravno još i većem od toga. Isto tako, ovaj predlog zakona o budžetu teži da dovede do smanjenja inflacije, koja je u prethodnoj godini bila 6,6%, i mislimo da će Vlada Republike Srbije, na čelu sa gospodinom Vojislavom Koštunicom, uspeti u tome.
Još jedan cilj koji se stavlja pred nas sve, jeste da dovedemo do poreskog rasterećenja, kako bismo učinili da poreske obaveze koje su nametnute brojnim zakonima građanima Srbije budu što lakše i da mogu na lakši način da ih izmiruju i da mogu neka svoja osnovna prava da ostvaruju na što lakši i efikasniji način.
Ono što je, po mom mišljenju, najvažnija funkcija ovog budžeta za 2007. godinu, a i svih budžeta lokalnih samouprava i budžeta AP Vojvodine, to je da treba da omogući smanjenje postojanja «sive zone», u kojoj radi još uvek veliki broj radnika u Srbiji, kao i da pospeši privlačenje investicija, i to ne samo stranih investicija, nego i domaćih investicija.
Mnoge opštine na teritoriji Vojvodine, pre svega, mislim na opštinu Inđija, na opštinu Sremska Mitrovica, imamo tu i opštinu Zemun, koja isto tako radi, čine sve u tom pravcu kako bi veći broj investicija privukle na svoju teritoriju, jer to je osnovni posao.
I Stara Pazova, ja se izvinjavam, a to je sve na prostoru Srema; Srem je blagodaran, mnogo se tamo radi. Nadam da će ovaj primer slediti sve opštine na celoj teritoriji Srbije.
Ono što budžet treba da obezbedi, to je razvoj infrastrukture. Ako obezbedite dobru infrastrukturu, automatski će veći broj zainteresovanih investitora početi da dolazi na teritoriju vaše opštine. Ako postoji infrastruktura, ako postoji zemljište, ako je dobar geografski položaj, samim tim će biti veći broj zaposlenih ljudi, a ako je veći broj zaposlenih ljudi, možemo da računamo na veća budžetska sredstva U narednoj godini i taj ciklus može da počne da se vrti. Nadam se da će prethodna i ova budžetska godina biti dovoljan zamajac čitavom tom procesu.
Ja samo mogu da kažem da je u opštini Sremska Mitrovica, u prethodnoj godini, preko 600 novih radnih mesta otvoreno, a nadamo se da ćemo u 2007. godini još novih radnih mesta otvoriti, ne samo na teritoriji ove opštine, nego i u svim opštinama Republike Srbije, a to je osnovni cilj Vlade Republike Srbije, da imamo mnogo više radnih mesta, mnogo više investicija, mnogo više zadovoljnih građana Republike Srbije.
Setom poreskih zakona predviđen je niz poreskih rasterećenja i ja ne bih previše o njima govorio, nego bih samo hteo da kažem nešto vezano za umanjenje poreske stope za kupovinu računarske opreme. To je neophodno, pre svega, zbog mladih ljudi, jer, podsetiću vas, danas svega 20% domaćinstava u Srbiji ima računar u vlasništvu, dok je u Evropskoj uniji taj prosek 50%. Mi moramo da idemo napred u tom pravcu i moramo da omogućimo mladim ljudima da na ispravan način komuniciraju sa svetom.
Na kraju bih rekao nekoliko reči i o transfernim sredstvima koja se upućuju od strane Republike Srbije prema lokalnim samoupravama, i to ove godine u iznosu od 29.760.000.000. Dakle, radi se o znatnim finansijskim sredstvima i veoma je važno da je posle donošenja Zakona o finansiranju lokalne samouprave došlo do izvesne fiksne lokalne decentralizacije, pa će lokalne samouprave biti odgovorne i za ubiranje i naplatu dela poreza, a ne samo za trošenje sredstava iz budžeta, što je jako dobro. Prethodna vlada je dala veliki broj instrumenta pomoću kojih ova vlada može to da uradi.
Hteo bih samo jedno pitanje da postavim ministru finansija, nadam se da će mi danas odgovoriti ili u toku rasprave o amandmanima, a vezano je za umanjenje poreske stope za porez za prenos apsolutnih prava. Ova stopa je iznosila 5%, a po novom predlogu izmene i dopune Zakona o porezu na imovinu treba da iznosi 2,5%, a svi znamo da je to prihod lokalne samouprave.
Interesuje me, pošto ne vidim ni pregled raspodele sredstava po lokalnim samoupravama u Predlogu zakona o budžetu, da li je Ministarstvo finansija, tj. kada bude raspoređivalo ova transferna sredstva, vodilo računa o tome da se kompenzuju ta sredstva koja će biti nedostajuća?
Podsetiću vas da je za neke lokalne samouprave ovo veliki iznos sredstava, zato što postoji promet nekretnina koji je u nekim sredinama intenzivniji nego na drugim mestima, pa ovo može dovesti do pada sredstava za određeni stepen. Postoje opštine gde su inicijativa građevinarstva i promet nekretnina dosta veliki.
Voleo bih samo da mi ministar danas, ili kada bude imao prilike za to, odgovori na ovo pitanje, kako bi predstavnici u lokalnim samoupravama, prilikom donošenja izmena odluka o opštinskim budžetima, mogli da znaju na šta mogu da računaju u 2007. godini.
Još jednom bih vam zahvalio.
Demokratska stranka Srbije će glasati za Predlog zakona o budžetu, zato što on znači nova radna mesta, zato što znači bolju infrastrukturu i zato što znači bolju Srbiju.
Hvala puno.

Poštovani gospodine predsedavajući, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani gospodine ministre, moram da izrazim svoje razmišljanje vezano za današnji Predlog zakona o finansiranju lokalne samouprave.
Ovde vrlo često oko skupštinskih klupa vidimo prisutnost velikog broja medija. Danas ne vidim nijedan. Možda se nalaze ispred sale, ne znam. Ali, zakon o finansiranju lokalne samouprave predstavlja jedan od najznačajnijih zakona koji se tiču funkcionisanja uprava na terenu, onoga što je najbliže građanima. Jedinica lokalne samouprave je u neposrednom kontaktu sa samim građanima i upravo zbog toga bih pozvao medije da se zainteresuju za ovu temu, a ne samo da budu zainteresovani za one teme koje njima odgovaraju.
Što se tiče Predloga zakona o finansiranju lokalne samouprave, veoma je važno što je ovaj predlog zakona u formi posebnog zakona, jer se na detaljan način reguliše se jedna izuzetno važna materija. Do sada je bila regulisana Zakonom o lokalnoj samoupravi u nekoliko članova, postojale su određene pravne praznine i one su stvarale prostor za različita tumačenja. Ovim donošenjem novog zakona o finansiranju lokalne samouprave sigurno da ovakvih problema više nećemo imati, čime će se načelo transparentnosti dovesti u prvi plan.
Što se tiče sredstava kojima raspolažu jedinice lokalne samouprave, hteo bih da kažem da one danas raspolažu realno dva puta većom količinom sredstava u odnosu na 2000. godinu. Šta to konkretno znači? To konkretno znači da jedinice lokalne samouprave imaju više sredstava da rade ono što građani od njih zahtevaju, građani u bilo kom delu Srbije.
Ono što građani traže, to su dobri putevi, dobra kanalizacija, dobar vodovod i, što je najznačajnije, što predstavlja nadgradnju za čitav ovaj proces, to je otvaranje novih radnih mesta. Jedinice lokalne samouprave, ma koliko ličilo da nemaju direktne veze sa procesom zapošljavanja, jesu najdirektnije povezane sa zapošljavanjem tako što imaju odgovarajuće zemljište koje mogu da ponude investitorima, bilo domaćim, bilo stranim, da otvaraju proizvodne pogone na svojoj teritoriji.
Isto tako, one preko svojih određenih odluka u skupštinama opština, a mislim na odluke koje se tiču zakupnine građevinskog zemljišta, naknade za uređivanje građevinskog zemljišta, naknade za korišćenje građevinskog zemljišta, lokalne komunalne takse, koje su sadržane u ovom predlogu zakona, mogu direktno da utiču da li će investitor doći u jednu jedinicu lokalne samouprave ili u drugu jedinicu lokalne samouprave.
Ono što je najznačajnije, moramo da imamo odgovornu lokalnu samoupravu. To je ono što bi trebalo da bude na prvom mestu. Jer kad sve osnovne pretpostavke zadovoljimo, a to je da imamo određenu komunalnu infrastrukturu, moramo da se pozabavimo onim što Srbiji najviše treba, a to je otvaranje novih radnih mesta.
To je ono čime treba lokalne samouprave da se bave i to je ono što daje ovaj Zakon o lokalnoj samoupravi i to je ono što je na kraju Vlada Republike Srbije, na čelu sa Vojislavom Koštunicom, i obećala. Obećala je da će izvršiti fiskalnu decentralizaciju. U ovom delu ispunjavamo svoja obećanja. Obećali smo fiskalnu decentralizaciju i ona će biti. Ovim zakonom ona se omogućava.
Nemojte zaboraviti da je u protekloj godini oko 1,2 milijarde evra stranih investicija ušlo u Srbiju. Zakonom o finansiranju lokalnih samouprava, između ostalog, i Novi Sad, ima i drugih opština, Sremska Mitrovica, i to je opština u koju je ušla velika količina stranih investicija, opština Čačak, opština Inđija, ima mnogo opština u koje su ušle strane investicije.
(Vjerica Radeta, sa mesta: E, u Inđiji nema.)
Dobro, ostavljamo vam da slobodno tumačite. Znači, ima određenih stranih investitora; sad, da li su oni pravi ili nisu, to je stvar našeg slobodnog tumačenja.
Drugu stvar sam hteo da kažem, najznačajnije jeste da u zemlju ulaze strane investicije, a strane investicije su povezane sa uvođenjem novih radnih mesta, dakle, određeni broj naših građana naći će posao, a to je ono što je najvažnije. To je ono što je osnovni posao i Vlade Republike Srbije, i organa teritorijalne autonomije i svih lokalnih samouprava, bez obzira odakle predsednik opštine dolazi. Mislim da se oko toga svi zajedno slažemo i da tu nema razmimoilaženja.
Ono što je najvažnije, ovim zakonom o finansiranju lokalne samouprave pomaže se da ne postoji velika razlika između lokalnih samouprava.
Fiskalno najjače lokalne samouprave imale su skoro 16 puta veću količinu sredstava na raspolaganju od onih koje su imale to u mnogo manjoj meri. Nakon dodele transfera, koju smo imali u prethodnom periodu, ta razlika je umanjena.
Međutim, zakonom o finansiranju lokalne samouprave daju se jasni kriterijumi na osnovu čega određene lokalne samouprave mogu da planiraju kakva će sredstva imati. Postoje projekti u svakoj lokalnoj samoupravi koji traju nekoliko godina. Ako vi ne znate koliko sredstava ćete imati u 2007, 2008. ili 2009. godini, ako ne možete da predvidite, vi ne možete nijedan veliki projekat da planirate. Onda možemo da razgovaramo samo o onome što se odnosi na jednu budžetsku godinu. Znači, jako je teško planirati velike projekte, a tih velikih projekata ima gotovo u svakoj lokalnoj samoupravi.
Najvažniji projekt, još jednom ću ponoviti, kojim treba da se bave lokalne samouprave je stvaranje industrijskih zona koje će biti komunalno uređene, koje će ponuditi potencijalnim investitorima za otvaranje novih radnih mesta. To je onaj najvažniji posao koji stoji na lokalnoj samoupravi, a sigurno da zakon o finansiranju lokalnih samouprava pomaže u tom delu.
Sledeća stvar koju bih hteo da kažem vezana je za princip ujednačavanja. Malopre sam govorio nešto o tome, ovim zakonom će sigurno doći do horizontalnog ujednačavanja pojedinih lokalnih samouprava. Oni koji imaju najviše, naravno, kada govorimo o ovom principu solidarnosti, mora se uzeti nešto od njih. Jedinice lokalne samouprave koje imaju manja sredstva, poput Boljevca, Crne Trave i drugih opština koje nemaju dovoljnu količinu sredstava, koje na raspolaganju imaju svega jedan do dva posto budžeta, a imaju budžet oko 100 miliona, onda možete zamisliti koju količinu sredstava imaju na raspolaganju kad treba da rade neke objekte komunalne infrastrukture, a gde je sve ostalo što treba da učini jedan prostor dovoljno konkurentnim u odnosu na drugi prostor.
Upravo se to postiže ovim zakonom, što se uzima od velikih i daje se malim, daje se onim opštinama koje su nedovoljno razvijene, da probamo da podignemo njihove kapacitete i da ih učinimo konkurentnim, kako bi mogle investicije da dolaze i u te krajeve.
Ovde pojedinci meni sve vreme dobacuju, vezano za ovaj zakon o finansiranju lokalnih samouprava. Zamolio bih ih da izađu za govornicu i da kažu, vezano za konkretan Predlog zakona, da li nešto što sam rekao ne stoji. Ako ne stoji, možemo voditi živu raspravu o tome da li je neka stvar u redu ili nije. Naravno, parlamentarizam tome služi.
Što se tiče još jednog instituta u Predlogu zakona o finansiranju lokalne samouprave, predviđa se ova komisije koja će biti formirana i koja bi trebalo da izigrava nekog medijatora između lokalnih samouprava i Stalne konferencije gradova i opština. Različiti pogledi su vezani za ovu komisiju. Hajde da joj pružimo priliku, da vidimo da li će ona ispuniti svoje osnovne zadatke koji su dati ovim Predlogom zakona o finansiranju lokalne samouprave. Nadam se da hoće, ali videćemo. To je nešto o čemu možemo raspravljati.
Ono što je najvažnije, to je da se jasno definišu prihodi lokalnih samouprava, jasno se definiše na šta lokalne samouprave mogu da računaju. Lokalne samouprave će imati autonomiju, a autonomija ne znači samo pravo da vi povučete određenu količinu sredstava na bazi transfera, nego znači i određenu odgovornost. Svaka lokalna samouprava mora da bude odgovorna za sredstva koja se ubiraju na njenoj teritoriji. Upravo iz tog razloga podržavam ovu intenciju koja je predviđena ovim zakonom, a to je da se formiraju tzv. lokalne uprave prihoda ili lokalne poreske uprave.
Lokalne samouprave moraju da budu odgovorne za izvorne prihode koji su njima upućeni. U proteklih desetak godina je bila često praksa da je rashodna strana budžeta bila prioritet, čime su se bavile jedinice lokalne samouprave, a nisu u velikoj meri mogle da utiču na prihodnu stranu.
Ovim postižemo drugu stvar, postižemo da jedinica lokalne samouprave postane odgovorna. Da li će ona to uspeti ili neće, to ćemo da vidimo na terenu, videćemo kakva će biti praksa, ali onda ćemo moći da kažemo – gospodine gradonačelniče, nisi bio u stanju da povećaš svoje prihode, nisi bio u stanju da obezbediš na normalan način funkcionisanje svoje lokalne samouprave i odgovaraj za to. Znači, neće moći da se ponaša bilo koji gradonačelnik samo tako da može da troši sredstva. Najlakše je pare potrošiti. Pare je puno teže zaraditi.
Upravo ovim zakonom o finansiranju lokalne samouprave mi imamo neke instrumente koji pomažu lokalnim samoupravama da na indirektan način povećaju svoje prihode. Obrazložio bih to na primeru Sremske Mitrovice, ako mi dozvoljavate.
Na primer, opština Sremska Mitrovica, u domenu njene nadležnosti, koja je predviđena Zakonom o lokalnoj samoupravi, a tiče se Odluke o kriterijumima i merilima naknade za uređivanje građevinskog zemljišta, što je jedan od izvornih prihoda lokalne samouprave, odlukom Skupštine opštine smanjila je iznos naknade za uređivanje građevinskog zemljišta i samim tim učinila Sremsku Mitrovicu konkurentnijom u odnosu na druge opštine u Sremu, jer je pravljena analiza, vezano za cenu opremanja građevinskog zemljišta. Učinila je sebe konkurentnom.
Šta je rezultat? Rezultat je nekoliko direktnih stranih investicija. Imamo ovu nemačku kompaniju koju je gospođa Radeta pre neki dan spominjala, koja je došla u Sremsku Mitrovicu. To nije zato što je gospodin Ješić nešto uradio, nego je sposobnošću lokalne samouprave u Sremskoj Mitrovici ona došla u Sremsku Mitrovicu, iako bi neki hteli sebi da daju opravdanje da je to taj drugi razlog.
Druga stvar je bitna: 350 radnih mesta će biti otvoreno 23. juna. Projekcija u narednih godinu i po dana, kako se bude razvijala firma, 1080. Da li je to malo?
To će biti jedna od najvećih investicija u Srbiji, po broju zaposlenih, u prethodnom periodu. Imamo drugo preduzeće koje je došlo u Sremsku Mitrovicu i koje će zaposliti 200 ljudi.
Znači, mi ćemo u kratkom vremenskom periodu upravo ovim instrumentima koji stoje na raspolaganju lokalnoj samoupravi, a koji su vezani za njene nadležnosti u ovoj fiskalnoj politici, omogućiti da dođu strane investicije. To je jedan reper na osnovu koga treba da se ponašaju sve lokalne samouprave, bilo koji predsednik opštine da je na čelu. Znam da postoje lokalne samouprave koje već to rade i čestitao bih im na tom potezu. To je najznačajnija stvar koja ispred svake lokalne samouprave stoji.
Na kraju, ne bih previše dužio, još jedna stvar. Pored ovog zakona o finansiranju lokalne samouprave, nama je potrebna još jedna stvar koja se tiče direktno lokalnih samouprava, a to je da lokalne samouprave mogu da raspolažu zemljištem, odnosno da mogu da imaju svoju imovinu. Kada se te dve stvari usko povežu, donose dobitak.
Naravno, u ovom trenutku, tek izmenama Ustava će to biti moguće, ali ono što je najvažnije, lokalna samouprava ima svoju ulogu u razvoju jedne države, lokalna samouprava treba da bude motor razvoja, jer nijedan investitor ne dolazi, da tako kažem, na neki prostor koji nije prostor lokalne samouprave, mora doći u neku opštinu, mora imati odgovorne ljude u toj opštini. Ovim zakonom se stvara ambijent da lokalna samouprava može da odlučuje o samoj sebi i da postane odgovorna.
Iz tog razloga bih pozvao sve poslanike, upravo zbog značaja lokalne samouprave, jer predsednici opština su iz svih političkih stranaka, ovo će svim predsednicima da koristi, da glasaju za Predlog zakona o finansiranju lokalne samouprave i da modernizujemo našu lokalnu samoupravu, jer ona jedino može biti pokretač. Upravo DSS, na čelu sa Vojislavom Koštunicom, zalaže se za jaku lokalnu samoupravu, za jednu modernu Srbiju koja će povesti čitavo ovo društvo napred.

Izvinjavam se, gospođo Pop-Lazić što vam oduzimam vreme, neću dugo. Znam da ste predsednik opštine i imate puno obaveza, uspešne opštine, ali ima jedna stvar koja je malopre rečena. Nigde nisam u negativnom kontekstu spomenuo bilo koju opštinu. Štaviše, rekao sam da čestitam svim lokalnim samoupravama koje su sposobne da prepoznaju ono što je najvažnije, a to je povećanje zaposlenosti, jer na indirektan način to povećava prihode svake lokalne samouprave, tako da ne bi hteo da ostane bilo kakva senka u tom delu, jer ja nisam nijednu lokalnu samoupravu kritikovao.
Ako imate ekskluzivno pravo na tu skriptu zamolio bih vas da podelite to svima, ukoliko ste napisali, a ako je niste napisali nađite neke stručnjake koji će vam pomoći u pisanju te vaše skripte.

Poštovani gospodine predsedniče, poštovane kolege narodni poslanici, raspravljamo o amandmanu na član 164. Zakonika o krivičnom postupku, koji je podneo kolega Božidar Koprivica.
Nesumnjivo da razumem potrebu poslanika da svojim amandmanima pokušaju da isprave tekst Zakonika o krivičnom postupku, ali bih hteo nekoliko stvari pre svega da kažem.
Radi se o jednom izuzetno značajnom institutu, kada je reč o svedoku-saradniku, u borbi protiv organizovanog kriminala. Upravo ovaj član 164. govori o tome, o neispunjavanju dužnosti svedoka-saradnika.
Kada govorimo o organizovanom kriminalu, ono što je intencija Vlade RS i DSS, jeste borba protiv organizovanog kriminala. Ponavljam još jednom, borba protiv organizovanog kriminala.
Kao što je težnja Vlade RS ulazak u EU, kao što je težnja Vlade RS da Srbija postane jedna moderna i privredno uređena zemlja, tako je treći cilj Vlade RS i DSS borba protiv organizovanog kriminala. Svaka borba protiv organizovanog kriminala je opravdana.
Sigurno da kada ovo naši građani slušaju večeras, kada slušaju ovu našu raspravu o amandmanima na Predlog zakonika o krivičnom postupku, da su svesni ove potrebe, potrebe za ovom borbom i upravo ovaj institut svedoka saradnika koristi u borbi protiv organizovanog kriminala. Da li je on najidealniji, mi o tome možemo da raspravljamo.
Znači, stoji sve pred nama, znači možemo da pričamo o tome da li je on idealan ili nije, ali sigurno da ne smemo da pričamo o tome da li je borba protiv organizovanog kriminala opravdana ili neopravdana. O tome će građani najbolje da daju svoju reč.
Ovde kada je reč o ovom amandmanu na član 164. Zakonika o krivičnom postupku, gospođo Radeta, kaže se - ako svedok-saradnik ne postupi u skladu sa obavezama iz člana 157. ovog zakonika, on gubi svojstvo svedoka-saradnika, krivično gonjenje protiv njega se nastavlja, a kazna mu se izriče u granicama propisanim Krivičnim zakonikom.
Dakle, upravo ovim zakonom su dati uslovi koje mora da ispuni svedok-saradnik, odnosno kada predloži javni tužilac, veće se izjašnjava o tome. Ovde nema nekog prostog dobijanja statusa svedoka-saradnika.
Znači, imamo dva organa koji odlučuju o tome. Ne postoji nijedna proizvoljnost kada se govori o svedoku-saradniku.
Još bih nešto hteo da kažem. Kada svedok-saradnik ne ispuni one uslove koji su predviđeni u samom zakoniku, on gubi to svojstvo. Ali, još jednu stvar želim da kažem o ovoj borbi protiv organizovanog kriminala.
To nije ono što traži Evropa od nas, ne traži ni Pedi Ešdaun od nas uvođenje ovog instituta, ne, ne traži, niti iko iz međunarodne zajednice.
Ovo je borba protiv organizovanog kriminala, koju traže građani Srbije i koju će Vlada Srbije da sprovodi odsad pa u narednom periodu i zbog toga vas pozivam da ovaj amandman odbijete i da prihvatite Predlog zakonika o krivičnom postupku koji je podnela Vlada RS. Hvala vam.

Ne bih hteo suviše da trošim vremena, mislim da su moji prethodnici dovoljno govorili u prilog toga da se ne prihvati ovaj amandman na Predlog zakonika o krivičnom postupku. Hteo bih samo još jednu okolnost koja ide u prilog postojanja ove tvrdnje, a vezano za stav (9) člana 168, oko izricanja mere o primeni elektronskog nadzora radi kontrolisanja poštovanja ograničenja koja su okrivljenom određena.
Pre svega, radi se o meri koju prate savremena tehnička dostignuća. Ovo rešenje je poznato u velikom broju savremenih evropskih i svetskih zakonodavstava. Dakle, ovo rešenje se primenjuje i zavisi, pre svega, od sposobnosti države da ovakve tehničke mere može da primenjuje.
Smatram da je ova mera potrebna našem zakonodavstvu. Do sada nije bila u praksi, pre svega zbog činjenice što naša država nije imala dovoljno novčanih sredstava da obezbedi sprovođenje ovakve mere. Samo koštanje primenjivanja ovakve mere rekao bih da je skromno u odnosu na ona sredstva koja se troše ukoliko dođe do pritvaranja okrivljenog ili primenjivanja nekih sličnih mera.
Smatram da je predlagač zakona, dakle nadležno ministarstvo Vlade Republike Srbije, apsolutno u pravu što predlaže primenu ovakve mere, jer verovatno da sredstva koja će biti potrebna da se pokrije jedan okrivljeni neće biti toliko velika koliko sredstava iziskuje pritvaranje ili primenjivanje neke druge mere prema okrivljenom. Ukoliko vi pritvorite okrivljenog, postoje odgovarajući troškovi koji to prate. Znači, on se mora nalaziti u nekoj pritvorskoj jedinici, za to vreme mora da ima sva prava koja mu pripadaju dok je tamo.
Dakle, država crpi svoje mehanizme, koristi neka sredstva za sprovođenje ove mere pritvora. Primenjivanjem jedne ovakve mere dobija se jedan jeftin mehanizam. Verovatno da ovo ne košta više od stotinak evra, pošto danas ove savremene tehničke mere nisu skupe, vezane za jednog okrivljeno.
Isto tako mislim da će država Srbija, unapređujući svoj sistem sprovođenja krivičnog postupka, moći da nađe snage i sredstava da upotrebi ovakvu meru, jer ovim bi sigurno bilo olakšano praćenje kretanja okrivljenog u okviru krivičnog postupka i izbegli bismo neželjene efekte koji se često dešavaju da, ukoliko okrivljenog pustite da ima slobodu kretanja, a u okviru krivičnog postupka se proceni da njegovo prisustvo mora biti kontrolisano, on pobegne izvan zemlje i postane nedostupan organima koji su nadležni za njegovo privođenje.
Iz tog razloga smatram da ovaj amandman treba odbiti, jer amandman glasi: "briše se". Znači, ne bi bilo mogućnosti uvođenja jedne ovakve mere. Iz tog razloga smatram da treba podržati predlog koji je uputila Vlada Republike Srbije. Ne bih više trošio vaše vreme i zahvalio bih vam se na vremenu u kojem ste me saslušali.

Poštovani gospodine predsedavajući, poštovani predstavnici ministarstva, kolege narodni poslanici, danas se pred nama nalaze četiri zakona iz oblasti finansijskog sistema. Od četiri zakona sigurno da smo dva veoma željno iščekivali.
Složiću se sa tvrdnjama mojih prethodnika da možda neko vreme kasnimo sa donošenjem zakona o investicionim fondovima i zakona o preuzimanju akcionarskih društava, ali sigurno da dok nije bio donet ovaj skromni zakon, odnosno zakon o kome ćemo danas raspravljati, a to je Zakon o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata, nije moglo da se raspravlja o ova druga dva zakona, zato što jednostavno ne bi mogla postojati adekvatna kontrola nad primenjivanjem zakona o investicionim fondovima i zakona o preuzimanju akcionarskih društava.
Postoji nekoliko razloga zašto je ovaj set zakona kojim se reguliše tržište kapitala i kojim se reguliše oblast računovodstva i revizije, bitna.
Pre svega, radi se o daljem nastavku programa realizacije ekonomskih reformi. Treba stvoriti efikasniji ekonomski sistem, pospešiti ekonomske integracije i otvoriti privredu Srbije za nove investicije. U svom daljem izlaganju, pre svega ću se skoncentrisati na dva zakona – na Zakon o investicionim fondovima i Zakon o preuzimanju akcionarskih društava. O ovom zakonu o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata dosta je rečeno od strane mojih prethodnika, tako da ću ja nešto malo više pažnje posvetiti ova dva zakona.
Zakon o investicionim fondovima ušao je u skupštinsku proceduru u avgustu mesecu prošle godine. Možemo se složiti sa činjenicom da smo možda mogli ranije o njemu da raspravljamo, ali kao što sam malopre rekao, dok nije ušao u skupštinsku proceduru Zakon o tržištu hartija od vrednosti nije ni bilo mesta raspravljati o ovom zakonu.
Radi se, dakle, o Zakonu o investicionim fondovima koji je u zemljama u okruženju donet mnogo ranije, tako da je nadležno ministarstvo imalo dosta iskustava iz prakse na osnovu čega bi moglo doneti, odnosno predložiti nam zakon o investicionim fondovima. Nadam se da je ministarstvo to učinilo, odnosno potpuno sam siguran u to.
Šta, u stvari, predstavljaju investicioni fondovi? Investicioni fondovi predstavljaju najefikasniji način prikupljanja slobodnih novčanih sredstava sa ciljem investiranja i pruža priliku onima koji imaju sredstva da na brz i jednostavan način oplode svoj kapital, a isto tako pomognu razvoj privrede.
Kod investicionih fondova postoji jedna stvar. Postoji grupacija ljudi, građana Srbije, što je pokazao neki prethodni period, da postoji izvesna količina novčanih sredstava koja se nalaze u tzv. "slamaricama". Kada smo vršili promenu, konvertovanje iz marke u evro, to se najbolje videlo kolika količina sredstava je zamenjena.
Postoji potreba da ta sredstva usmerimo ka investicijama. Naravno, nikada se neće desiti situacija da ta kompletna sredstva uđu u neke investicione tokove i da se njima investira privreda, ali dobar deo tih sredstava sigurno da će ovim zakonom o investicionim fondovima ući u taj okvir i da će se na taj način potpomoći privredni razvoj.
Bitna stvar kod zakona o investicionim fondovima jeste što će postojati stručni ljudi, portfolio menadžeri, koji će moći da upravljaju ovim kapitalom. Kada neko od građana ko ima svoja novčana sredstva i želi da ga uloži u određenu investiciju, pošto najveći broj građana nije u mogućnosti da prati svaki dan kretanja na tržištima, a nije u mogućnosti da bude edukovan na taj način da pravilno usmerava svoja novčana sredstva, on će na ovaj način, preko portfolio menadžera, moći to da čini na dosta kvalitetan način.
Ono što je najvažnije, Zakonom o investicionim fondovima pruža se pravna sigurnost investicija i stvara se normalan pravni okvir, u okviru koga mali investitori koji imaju malu količinu sredstava, a žele ta svoja sredstva da oplode, a pri tome im se čini da sredstva koja ulažu u banku ne stvaraju dovoljnu količinu prinosa, na ovaj način će to moći mnogo bolje da urade.
Ovo predstavlja novu finansijsku instituciju – investicioni fondovi, iako je ona poznata u praksi gotovo svih zemalja koje se nalaze u našem okruženju. Korišćenje iskustava svih ovih zemalja sigurno da je veoma dragoceno i složio bih se sa tvrdnjom mojih prethodnika da možda ovaj zakon o investicionim fondovima nije najbolje rešenje. Ono je trenutno najbolje rešenje, zato što mi jednostavno nismo do sada uopšte ovu oblast društvenog života regulisali, tako da se prvi put na valjan način posebnim zakonom reguliše ova materija.
Naravno, vreme koje će biti pred nama pokazaće nam eventualne manjkavosti i pružiti mogućnost ovom skupštinskom domu da donese izmene zakona, jer kakav je to zakon koji ne prati ono što se dešava u društvu, koji ne prati kretanje na terenu i samim tim vrši odgovarajuće izmene.
Što se tiče same sadržine zakona, ovim zakonom uređuje se nekoliko veoma važnih stvari. Pre svega osnivanje i poslovanje društava za upravljanje investicionim fondovima, organizovanje, odnosno osnivanje poslovanja investicionih fondova, dužnost i uloga banaka koje predstavljaju veoma važan instrument, posebnih banaka koje će se isključivo baviti, pored svojih redovnih delatnosti i ovim poslovima investicionog fonda.
Isto tako, regulišu se i nadležnosti Komisije za hartije od vrednosti koja ima veoma važnu ulogu u procesu nadzora nad poslovanjem društva za upravljanjem investicionih fondova. Postavlja se pitanje kakve efekte će da proizvede ovaj zakon o investicionim fondovima?
Sigurno da će tih efekata biti veoma mnogo, pre svega razvija se tržište kapitala, ono što je najneophodnije Srbiji.
Dakle, Srbija nije imala dovoljno razvijeno tržište kapitala, ovo je početak i nadam se da ćemo u nekom narednom periodu moći na mnogo kvalitetniji način da razgovaramo o investicionim fondovima, jer će oni naći svoje sigurno uporište u privredi Srbije.
Imali smo neke primere pojavljivanja stranih investicionih fondova kod nas, ali bez jasno regulisane materije koja reguliše investicione fondove uvek se javlja opasnost da li je sve urađeno onako kako je trebalo. Jer, kada postoji pravna praznina onda se jednostavno stvara prostor za različite manifestacije nekih objektivnih situacija.
Isto tako, ono što sam malopre rekao, mobilnost štednje građana će biti jedan od efekata ovog zakona o investicionim fondovima, jer će doći do prebacivanja određenih novčanih sredstava kojima raspolažu naši građani u investicione fondove.
Jedna izuzetno važna stvar, možda i najvažnija, koja se tiče investicionih fondova, jeste i povećanje izvora finansiranja privrede. Privreda se danas finansira iz različitih izvora. Pre svega postoje, dakle, ona fizička lica koja imaju svoja sredstva i žele da ulažu u privredu. To je jedan od izvora finansiranja.
Drugi izvor finansiranja jeste uzimanje kredita od banaka i svaki investitor na taj način uzima sredstva, smatrajući da će u kratkom vremenskom periodu uspeti da oplodi taj kapital koji je dobio od banke, da vrati banci ono što je njeno i da zadrži odgovarajuću vrednost za sebe, dakle da stvori sebi profit. Isto tako, i država Srbija stvorila je mogućnosti za investiranje u privredu preko Fonda za razvoj, ali ovo će biti još jedan od načina, jedan od izvora finansiranja srpske privrede.
Posebno značajnu stvar predstavlja razvoj malih i srednjih preduzeća. Svi vrlo često govorimo o ovim malim i srednjim preduzećima i ona, u stvari, predstavljaju onu esenciju srpske privrede, ono što treba srpsku privredu da pokrene napred. Sigurno je da veliki industrijski subjekti koji su postojali u prethodnih 30-40 godina nisu više u mogućnosti da opstanu na takav način. Upravo ova mala i srednja preduzeća u okviru kojih će se uključiti investicioni fondovi doprineće razvoju srpske privrede i ovo je možda i najznačajnija stvar koju će doneti usvojeni zakon o investicionim fondovima. Iz tog razloga, DSS nema nikakvu sumnju da treba podržati ovaj zakon o investicionim fondovima.
Što se tiče Zakona o preuzimanju akcionarskih društava, reći ću svega nekoliko rečenica o njemu pošto je dosta rečeno. Praksa je pokazala potrebu za donošenjem ovakvog zakona, jer smo u prethodnom periodu imali nekoliko situacija gde se jednostavno, zbog neregulisanja ove materije, pojavljuju različite situacije, jer postojeći zakoni ili nisu normirali ovu oblast ili su je nedovoljno normirali.
Veoma važna stvar, što se tiče ovih finansijskih zakona i što je gospodin Proroković malopre i spomenuo, Srbija ove zakone donosi zbog sebe. Ne donosi Srbija ove zakone zbog EU. Istini za volju, neki od ovih zakona nalaze se u Akcionom planu koji je donela Vlada Republike Srbije, a vezano za pridruživanje EU, ali svi ovi zakoni donose se zbog Srbije i zbog razvoja njene privrede i zbog građana Srbije.
Upravo iz tog razloga moram da napomenem važnu stvar, vezano za Zakon o preuzimanju akcionarskih društava, a to je zaštita manjinskih akcionara. Država mora da vodi računa o manjinskim akcionarima, jer pokazala je praksa da je vrlo često u prethodnom periodu dolazilo, naročito tamo pre dve-tri godine, da kada se preuzme većinski paket akcija dolazi do snižavanja uloge ovih manjinskih akcionara i oni bivaju prepušteni manje-više sami sebi. Veliki akcionari daju izuzetno male naknade za akcije malih akcionara i oni jednostavno nemaju izbora nego po niskim cenama da ponude svoje akcije ili neće imati nikakvu korist od tih svojih akcija.
Upravo iz tog razloga, država je našla za shodno, Vlada Republike Srbije želi da zaštiti male akcionare, da se uvede princip transparentnosti, da uvek kada neko želi da ponudi akcije mora da iznese ponudu za preuzimanje akcija, mora to da ponudi svima, da se prvo podnese pismo o namerama za preuzimanje akcija, a samim tim da se kasnije preuzmu akcije od svih onih koji žele da ih uzmu.
Ne bih više oduzimao vaše vreme, samo ću izraziti jedno svoje viđenje. Meni je žao što danas ovoliko malo narodnih poslanika prisustvuje ovoj raspravi. Ovo je jedna od najvažnijih rasprava koje vodimo u sklopu ekonomskih reformi, ovo su izuzetno važni zakoni i iz tog razloga će poslanici DSS glasati za ove zakone, jer cilj DSS je stvaranje ekonomski i privredno jake Srbije. Hvala vam.

Poštovane kolege poslanici, poštovani predsedniče, poštovani gospodine ministre, apsolutno uvažavam sve stavove koje su moje kolege prethodno izneli vezano za amandman, koji je naša koleginica gospođa Radeta predložila na Predlog zakona o crkvama i verskim zajednicama.
Jednu stvar bih hteo da kažem, a to je da ne mogu iz samog amandmana da znam šta je koleginica htela, odnosno šta je mislila. Obećavam vam, kada koleginica Radeta dođe, pitaću je za njeno mišljenje jer iz samog amandmana to ne mogu da znam. Hteo bih nekoliko drugih stvari da kažem vezano za član 8. odnosno za stavove 4. i 5. u okviru člana 8, gde se reguliše pravni položaj crkve i verskih zajednica.
Kao što je malopre gospodin predsednik rekao, zakoni se donose zbog prakse, složićete se, i zakoni se donose da bi se poštovali. Možemo imati nekoliko izuzetno složenih situacija.
Dolazim sa teritorije Sremske Mitrovice, dolazim iza obronaka Fruške Gore, gde ima izuzetno veliki broj manastira, a samim tim imamo veliki broj monaha, veliki broj sveštenih lica. Isto tako, nalazimo se na granici sa Hrvatskom i Bosnom i Hercegovinom.
Veliki broj lica dolazi sa teritorije Bosne i Hercegovine i Hrvatske u ove manastire, želi da se zamonaši i kasnije, na osnovu odluke crkve, želeli bi da postanu i crkveni velikodostojnici.
To može dovesti do niza praktičnih problema. Morali bi svaki put kada bi crkva želela da ih izabere da se obrate ministru. Ministar predstavlja ministarstvo, predstavlja jedan državni organ. Apsolutno bi došlo do mešanja države u unutrašnje stvari crkve, a mi to ne želimo.
Imamo vladike koje se nalaze širom sveta. Šta ukoliko bi, na bazi reciprociteta, te zemlje u svoje zakone ugradile odredbe koje mi želimo ovde da ugradimo ovim amandmanima? Šta ukoliko bi oni rekli u narednih godinu ili dve dana da se donese novi zakon o crkvama koji uređuje ovu materiju u Švedskoj i koji kaže da naš vladika koji tamo dolazi mora da ima švedsko državljanstvo. Do kakve bismo situacije doveli?
Jedan od osnovnih elemenata države jeste i narod, dakle, zbir pojedinaca koji imaju određeno državljanstvo. Ne želim da se više bilo ko od naših državljana odriče našeg državljanstva iz bilo kog razloga. Isto tako ne želim da bilo koji naš crkveni velikodostojnik u inostranstvu mora da se odrekne državljanstva, na bazi reciprociteta, pretpostavka je da mora da se odrekne svog državljanstva da bi mogao da obavlja određenu crkvenu funkciju.
Molim vas, pošto ovde sve amandmane usvajamo onako kako to nalaže Poslovnik i zakon, dakle uvažavamo ih većinom. Ne vršimo ovde nikakvu silu, kako je to neko malopre rekao, nego jednostavno glasanjem narodnih poslanika prema sopstvenoj volji mi određeni amandman prihvatamo ili ne prihvatamo.
Iz razloga koje sam malopre naveo i koje su naveli moji prethodnici, molio bih vas da ovaj amandman ne prihvatite.

Gospodine predsedavajući, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani gospodine ministre, danas je dosta toga rečeno o Predlogu zakona o policiji. Čuli smo više argumenata za nego što smo čuli argumenata protiv Predloga zakona o policiji.
Osećam potrebu da još nekoliko argumenata iznesem u prilog usvajanja predloženog zakona o policiji. Tema koja se danas nalazi pred nama je izuzetno interesantna, naročito za javnost. Postoji veliki broj razloga za to, ali bih se usredsredio na nekoliko. Pre svega, radi se o temi koja sama po sebi nosi uvek dozu posebnosti zbog specifične uloge policije u sistemu državne vlasti. Isto tako, ova tema je važna zbog usvajanja međunarodnih standarda u sistem funkcionisanja policije u Srbiji, a najvažniji razlog zbog čega treba da usvojimo predloženi zakon o policiji jeste taj što ovim zakonom policija dobija jednu novu ulogu.
Policija postaje servis građana, postaje ono što je uloga svakog državnog organa u savremenim pravnim sistemima. Dugo je Predlog zakona o policiji bio u skupštinskoj proceduri. Prethodne vlasti nisu imale dovoljno volje da usvoje zakon o policiji u onom obliku kakav bi on trebalo da postoji.
Vlada Republike Srbije kao jednu od osnovnih težnji imala je da usvoji novi zakon o policiji. Može se postaviti pitanje zašto do sada taj predlog zakon o policiji nije bio na raspravi u Skupštini Srbiji.
Prosto zato što je prvo trebalo doneti novi Zakon o državnoj upravi, bilo je potrebno doneti novi Zakon o državnim službenicima, kako bi princip depolitizacije i princip stavljanja stručnosti u prvi plan došao do punog izražaja u okviru zakona o policiji.
Postojeći koncept sistema unutrašnjih poslova usvojen je Zakonom o unutrašnjim poslovima 1991. godine. Imali smo izvesne promene 1996. godine.
Logički gledano, vidimo da je prošlo skoro 14 godina od osnovnog teksta zakona kada je on usvojen u Skupštini Republike Srbije. Od tada je prošlo mnogo vremena, mnogo stvari se promenilo. Savremene policije funkcionišu na mnogo drugačijim principima nego što je to bilo pre 15 godina.
Isto tako, 2002. godine donet je novi Zakon o Bezbednosno-informativnoj agenciji, gde je na jedan potpuno novi način usvojen koncept sistema bezbednosti Republike Srbije. Zakon o policiji je logična posledica zaokruživanja sistema unutrašnjih poslova u Republici Srbiji i zbog toga ovaj predlog zakona o policiji treba usvojiti.
Specifičnost materije koja je u predlogu obrađena ogleda se pre svega u činjenici da je policija složeni sistem profesionalnog tipa, koji je organizovan radi održavanja javnog reda i poretka u društvu i koji je u te svrhe snabdeven zakonskim ovlašćenjima i potrebnim sredstvima, uključujući tu i upotrebu sredstava prinude.
Upravo ova mogućnost upotrebe sile daje policiji poseban sadržaj, a istovremeno i posebnu odgovornost onima kojima je ova mogućnost data.
Javno je dobro da policija bude jaka i efikasna u zaštiti javnog reda i prevenciji zločina, ali je javno dobro da ta moć koju dajemo policiji ne ide na uštrb ličnih sloboda naših građana.
Posmatrajući kroz istoriju, Srbija je prihvatala savremene tekovine koje su postojale u brojnim pravnim sistemima kako u Evropi, tako i u svetu.
Setimo se još 1811. godine, kada je ustanovljeno popečiteljstvo za unutrašnje poslove u okviru Praviteljstvujušćeg sovjeta i tada se na čelu popečiteljstva nalazio Jakov Nenadović.
Upravo posmatrajući tradiciju, posmatrajući savremena kretanja u društvu danas, Srbija želi da usvoji jedan novi zakon o policiji, zakon koji će biti prožet međunarodnim standardima koji važe u ovoj oblasti. Upravo iz tog razloga, ulazeći u Savet Evrope 2003. godine, Srbija i Crna Gora prihvatile su da uvedu određene međunarodne standarde u okviru funkcionisanja policije i da izvrše reformu policije, reformu jednog izuzetno važnog, možda jednog od najvažnijih državnih organa u sistemu državne uprave.
Sve zemlje sa teritorije bivše Jugoslavije već su donele zakone o policiji, 1998. godine Slovenija je donela novi zakon o policiji, u procesu pridruživanja Evropskoj uniji, 2000. godine taj zakon je usvojila i Hrvatska. Srbija, usvajanjem ovog zakona koji će usvojiti ova skupština, usvojiće jedan novi zakon o policiji koji će trasirati put evropskih integracija.
Organizacija policije prilagođava se konkretnim uslovima u kojima ljudi žive i rade, to jest odgovarajućim područjima i potrebi neposrednog, konkretnog, hitnog i humanog postupanja na svakom mestu gde to razlozi bezbednosti zahtevaju.
Upravo iz ovog razloga na prvom mestu treba voditi računa o interesima građana Srbije i da policija postane istinski servis građana Srbije. Ukratko ću se osvrnuti na nekoliko rešenja iz predloženog zakona o policiji.
To je pre svega formiranje direkcije policije, čiji je osnovni zadatak ostvarivanje policijskih poslova. Na čelu ove direkcije policije nalaziće se direktor policije, lice koje će biti potpuno lišeno političkog uticaja, lice koje će karakterisati stručnost. U zakonu je predloženo da ovo lice ima najmanje devet godina efektivnog rada na policijskim poslovima. Upravo ovo je potrebno Srbiji, da stručnost dođe u prvi plan.
U predloženom zakonu o policiji jedino će ministarska funkcija biti politička, a sve ovo drugo ide u prilog one priče koju smo imali kada je usvajan Zakon o državnim službenicima, da je Srbiji i državnoj upravi potrebna potpuna depolitizacija.
Na kraju bih se osvrnuo na dva instituta ponuđena Predlogom zakona o policiji. To je uvođenje fonda koji bi služio za novčana pomaganja članova porodice poginulih i ranjenih policijskih službenika. To je ono što najmanje Republika Srbija može da učini za one koji su dali svoje živote za odbranu interesa Republike Srbije.
Svi smo bili svedoci brojnih događaja tokom 90-tih godina. Policija je bila ta koja je nesumnjivo jedan od najvećih tereta iznela na sebi. Zbog toga moramo da odamo poštovanje onima koji su ostali iza ovih policajaca i onima kojima su umnogome životi promenjeni u okolnostima koje su se desile u našoj bližoj prošlosti.
Isto tako, saradnja policije sa predstavnicima organa teritorijalne autonomije i lokalne samouprave je izuzetno važan segment u funkcionisanju policije. Upućenost jednih na druge je ogromna, pre svega zato što se ni jedan od ovih činilaca ne mogu posmatrati izolovano, posebno kad je reč o lokalnim samoupravama, kojima je od suštinskog interesa da policija preko svojih uprava ili policijskih stanica očuva bezbednost svih ljudi.
Iz tog razloga je predloženim rešenjima, u okviru člana 17. i 18. Predloga zakona o policiji, data mogućnost organima teritorijalne autonomije i lokalne samouprave da svojim sredstvima, dakle u skladu sa ustavnim ovlašćenjima, preko nadležne organizacione jedinice Ministarstva mogu učestvovati u poboljšanju uslova rada organizacionih jedinica policije i u realizaciji pojedinih programa od značaja za bezbednost ljudi, imovine u određenom području, u skladu sa zakonom.
Sigurno da će ovaj mehanizam dati mnogo pozitivnih efekata jer je interes lokalnih samouprava da građani na određenom prostoru žive što bezbednije i oni će sigurno, ukoliko prepoznaju određene projekte da su pravi, pomoći policijskim upravama da se na što bolji način zaštite građani i imovina na određenom prostoru.
Na kraju, pošto vidim da ističe vreme, rekao bih da sistem reforme državne uprave nema alternativu. Srbija nema alternativu evropskim integracijama. Upravo Predlog zakona o policiji daje značajan doprinos reformi državne uprave i građani Srbije će znati to da prepoznaju.
Zato vas pozivam da u interesu građana Srbije podržimo ovaj predlog zakona o policiji i u danu za glasanje pozitivno se izjasnimo o njemu. Hvala.

Poštovani gospodine predsedavajući, poštovani gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, posle par ovih malih ekskurzija vezano za neke druge teme, prešao bih na ono o čemu danas treba da raspravljamo, a to je zakon o Vladi i zakon o državnoj upravi, ako mi dozvolite, gospodine predsedavajući.