Hvala.
Poštovani predsedavajući, ministri u odsustvu, stvarno više ne znam na koji način da vas animiram da dođete i da odgovarate na poslanička pitanja, s obzirom na to da smo međusobno počeli da vodimo monologe po tom pitanju i da jedni sa drugima razgovaramo o temama na koje bismo trebali da dobijemo odgovore od nadležnih ministara.
U pisanom obliku sam postavila pitanja i ministru Raduloviću. Kako na njega posle proteka roka od 15 dana nisam dobila odgovor, probaću i na ovaj način to isto pitanje, pa možda mi se i posreći da na bilo koji način i u bilo kojoj formi dobijem odgovor na isto.
Krajem oktobra meseca tekuće godine, italijanska kompanija „Dajtek“, koja je inače trebalo da proizvodi elemente za protok ulja i maziva za potrebe automobilske industrije, raskinula je ugovor, odnosno odustala je od svoje planirane investicije u radnoj zoni u Nišu. U tom smislu, postavila bih pitanja gospodinu ministru. Znam da on nije bio na vlasti onda kada je ovaj ugovor sklapan. Tada je tadašnji ministar, gospodin Dinkić, pre tačno tri godine od dana kada je ova kompanija odustala od investicija, znači oktobra 2010. godine, potpisan je ugovor sa ovom italijanskom kompanijom i u tom smislu je tada planirano da se izdvoji oko 12 miliona evra za ulaganje u ovu fabriku.
S druge strane, planirano je da se zaposli 400 novih radnika. Tim povodom je grad Niš izdvojio, odnosno ustupio 2,5 ha zemljišta. Sada imamo situaciju da imamo jedan poluizgrađeni objekat u radnoj zoni u Nišu, koji iznosi oko 8.000 m2 i koji ne služi ničemu.
Niš je jedan od najsiromašnijih gradova na jugu Srbije, sa preko 40.000 nezaposlenih ljudi i odustajanje od jedne ovakve investicije za grad Niš predstavlja veliki gubitak. Najmanje što očekujemo od gospodina Radulovića jeste da odgovori da li i na koji način se planira dalje korišćenje ovog poluizgrađenog objekta, s jedne strane, a s druge strane, koliko je zapravo novca iz budžeta Republike Srbije izdvojeno za ulaganje u ovu fabriku, koja je, kako vidimo, prestala da postoji? Hvala.

Poštovani predsedniče, ministre, dame i gospodo narodni poslanici, mi završavamo već drugi dan rasprave Predloga zakona o budžetu i mogu reći da su poslanici, manje ili više, imali slične stavove po određenim pitanjima kako vezane za kritike budžeta, tako i za određene prednosti ovog Predloga zakona o budžetu i u tom smislu rizikujem da se u pojedinim segmentima ponavljam, pošto je već kraj rasprave po ovom pitanju.
U svakom slučaju, član 3. Predloga zakona o budžetu predstavlja jednu tabelu u kojoj se nalaze garancije koje će Srbija izdati u 2014. godini prema poslovnim bankama u iznosu do 787 miliona evra i to na sledeći način. Javnom preduzeću „Srbija gas“ ide 200 miliona evra, Javnom preduzeću „Elektroprivreda Srbije“ 100 miliona evra i „Železara Smederevo“ 30 miliona evra.
U sva tri pomenuta slučaja od 787 miliona čak 330 se izdvaja za održavanje tekuće likvidnosti ova tri preduzeća. Mislim da možda nekim delom privredna i ekonomska neefikasnost Srbije i srpske privrede uopšte možda leži baš u ovim mojim navodima.
Sledeća oblast Predloga zakona o budžetu o kojoj sam želela da govorim jeste oblast o kojoj se govorilo i protekle nedelje prilikom rasprave o setu zakona neophodnih za sprovođenje ekonomskih mera predloženih od strane Vlade Republike Srbije i tiče se stanja javnog duga na dan 30. septembar 2013. godine i projekcije rata glavnice uzetih kredita.
Gospodine ministre, mislim da možda niste prava adresa za konstataciju o ovom pitanju, s obzirom da se radi o kreditima koji su uzeti u periodu pre nego što ste vi došli na mestu ministra, ali to je vaše nasleđeno stanje, tako da je situacija takva kakva jeste.
Ono što je simptomatično jeste velika šarenolikost po pitanju kamatnih stopa za određene kreditne linije, tako da se kreću od čak 0,75% do 8,5% i više, što jasno pokazuje da je država možda uzimala čak i preskupe kredite u odnosu na ono što zapravo može da plati.
Kao posledicu jedne ovakve situacije imamo činjenicu da je prihod dobiti NBS potpuno isti kao i dobit od javnih preduzeća, odnosno preduzeća čiji je osnivač Republika Srbija. On iznosi tri milijardi dinara.
Na kraju, u delu Predloga zakona o budžetu koji je vezan za Ministarstvo privrede opisan je kapitalni projekat izgradnje infrastrukture i suprastrukture u turističkim centrima, koji podrazumeva ulaganja u iznosu oko 947 miliona dinara za nabavku mašina i opreme u skijaškim centrima Kopaonik, Stara planina i Zlatibor.
Mislim da turistički centri ne predstavljaju samo ulaganje u planinski turizam. U tom smislu ja ću pomenuti da Srbija ima oko 50 banja i u tom smislu banjski turizam jeste mnogo jednostavniji za ulaganje u smislu da ne zahteva neke velika infrastrukturne izdatke, a učinci ulaganja u ovu granu turizma su znatno veći.
Pretpostavljate da ću kao Nišlijka pomenuti Nišku banju i ne samo njenu toplu vodu, već i to da ona predstavlja jednu od najstarijih banja u Evropi. Ona ima izuzetno povoljan strateški položaj u smislu avio saobraćaja, odnosno povezanosti železničkog, avio i drumskog saobraćaja. Nišlije već dugo čekaju izgradnju pomenutog akva parka u Niškoj banji i mislim da on može biti potencijalno veoma značajan za ovaj deo Srbije.
Pošto imam još dovoljno vremena, pomenula bih samo, podnela sam i amandman na tu temu, pa ćemo razgovarati u periodu kada za to bude predviđeno vreme, ali moram da pomenem da je meni prilično razočaravajuće kao nekom ko dolazi iz Niša da ne namenski transferi za Grad Niš budu umanjeni do tog iznosa kao što je to slučaj sa ovogodišnjim budžetom.
Niš ima preko 40 hiljada nezaposlenih ljudi. Na jutrašnjem delu zasedanja sam govorila o tome da se brojne fabrike zatvaraju, da se prestaje sa investicijama i mislim da umanjenje ne namenskog transfera u Gradu Nišu i te kako predstavlja veliki problem za njeno dalje funkcionisanje. Hvala.

Gospodine Krstiću, zaista verujem u to da vi volite svoj grad i da ste se trudili da Niš dobije više sredstava nego što jeste, ali očigledno da niste dovoljno.
Uporno pričam o tom Zakonu o finansiranju lokalne samouprave koji predviđa dva kriterijuma na osnovu kojih se određuje iznos sredstava nenamenskog transfera. I sami znate da je jedan od tih broj stanovnika, a da je drugi kriterijum stepen razvijenosti.
Način na koji je predstavljena tabela i pojedini gradovi u tabeli je tako selektivno prikazan. Recimo, moraću da pomenem i Novi Sad. Ukoliko već govorite o tome da se meri neki od ova dva kriterijuma, ako ćemo poći od stepena razvijenosti, onda Novi Sad kao najrazvijeniji ne može nikako imati 920 miliona. Hvala.

Hvala.

Poštovani predsedavajući, sadašnji i budući članovi Vlade, drage kolege narodni poslanici, ova rekonstrukcija traje i suviše dugo, traje već šest meseci i mogu slobodno da kažem da je Srbija zapravo u proteklih šest meseci, koliko traje ova rekonstrukcija, bila zatrpana medijskim pričama o tome kako će se odvijati rekonstrukcija, u kom smeru, ko će biti budući ministri i tome slično. Mislim da su na taj način u potpunosti stavljena u drugi plan sva pitanja i problemi sa kojima se Srbija u ovom periodu suočavala.

Moram da kažem da je rasprava u Skupštini tekla na ovaj način iz razloga, u stvari jedan od mogućih razloga je i to što su narodni poslanici dobili personalna rešenja za buduće članove Vlade dan nakon zakazane rasprave u Skupštini o tome i moguće da je to jedan od razloga zašto ona teče u ovom smeru, ali neću sada polemisati o tome.

Ono što je činjenica, a što je ovih dana dosta puta pomenuto, jeste da kandidati za buduće ministre zapravo nisu podneli neki svoj izveštaj, odnosno budući plan rada i o tome se dosta govorilo, što u svakom slučaju smatram da jeste nedopustivo iz razloga što narodni poslanici nisu upoznati sa tim šta će to u rekonstruisanoj Vladi biti drugačije u odnosu na prethodnu Vladu, osim manjeg broja žena u narednom sazivu ove vlade.

Nadam se da je taj manji broj žena u budućoj Vladi samo posledica slučajnosti do koje je došlo usled umora zbog dugotrajne rekonstrukcije Vlade.

Recimo, ja kao narodna poslanica iz Niša ne znam konkretno da li će novi ministar kulture, gospodin Tasovac, dati sve od sebe da se ubuduće pitanje oko održavanja Niškog festivala, odnosno njegovog sufinansiranja više ne ponovi i da se jedna ovakva situacija, koju smo imali pre par meseci, na osnovu površnih procena, da li ovaj festival zaslužuje da bude sufinansiran od strane budžeta Srbije, više neće ponoviti.

Isto tako, nadam se da će budući ministar regionalnog razvoja i lokalne samouprave povesti računa o tome da se regionalni razvoj zaista i sprovede na pravi način i da neće zaboraviti jug Srbije, odnosno južni deo Srbije od grada, u kome je on zapravo rođen, jer je činjenica da u Nišu nezaposlenost predstavlja i te kako veliki problem i da je oko 40.000 ljudi trenutno bez posla. Govorim o podacima sa biroa.

Gospodine Vučiću, iskoristiću ovu priliku i daću sebi za pravo da vam postavim određena pitanja, pošto u poslednjih dva-tri meseca nismo imali priliku da poslednjeg četvrtka u mesecu postavimo pitanja članovima Vlade, ali biću kratka, koliko mi vreme dozvoljava.

Potpisali ste ugovor sa strateškim partnerom Etihadom i tim povodom ste na neki način rešili određeni deo problema JAT-a. Mene zanima da li vaši planovi u pregovorima sa Etihadom zapravo podrazumevaju i grad Niš i da li ste na neki način imali u vidu stanje u kome se nalazi Aerodrom „Konstantin Veliki“ u Nišu, s obzirom na to da se Nišlije godinama suočavaju sa veoma lošom situacijom po ovom pitanju. Recimo, konkretno, 2011. godine je mesec dana pre isteka ugovorenog roka raskinut ugovor sa tadašnjim partnerima iz italijanske kompanije „Vind džet“ i tim povodom su građani Niša, odnosno danas građani Niša na ime depozita gube otprilike oko 50 miliona dinara.

Moram da pomenem, gospodin Dinkić je sada već bivši ministar u Vladi Srbije, ali je on i te kako bio zaslužan, a po najavama biće i u narednom periodu, za pregovore sa Emiratima. S obzirom na to da mi ništa nismo saznali o tome šta se konkretno dešava po tom pitanju, samo želim da znam šta je sa Fabrikom kablova koja je najavljivana u Nišu.

Na kraju još jedna, mogu reći svetla tačka u ovoj rekonstrukciji jeste namera nove Vlade da zapravo pruži priliku mladim ljudima i da se na taj način poveri pre svega obavljanje veoma važnih zadataka ljudima koji možda i nemaju toliko iskustva pre svega u politici. Osim što se od mladih ljudi generalno očekuje da budu i sposobni i požrtvovani, od njih se očekuje i mnogo veća vrsta odgovornosti nego što je to slučaj sa ostalima. Samo želim da kažem da od kako je u medijima počela da se provlači priča o tome da će budući ministar finansija biti mladi Nišlija, gospodin Krstić, mnogi su ga osuđivali što zbog toga što je mlad, zbog toga što je školovan u inostranstvu, što zbog toga što mu prosto zameraju, bez obzira što nemaju konkretan razlog, ali bitno je da budete protiv svega onoga na šta niste inače navikli. Mogu da kažem da je gospodin Krstić moj prijatelj iz srednje škole, da smo zajedno završili gimnaziju „Bora Stanković“ i da njegova generacija ne može da zna da li će on zaista dobro raditi ovaj posao, ali očekuje, ukoliko mu bude data sloboda, da će opravdati očekivanja svoje generacije. Hvala.

Poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, kao poslanica iz Niša u ime građana Niša moram da postavim pitanje koje je vezano za odluku ministra kulture i informisanja od pre nekoliko dana, da se ukinu sredstva koja su bila namenjena za održavanje "Nišvil" džez festivala u Nišu.
Moram da kažem da je ovaj festival u dva navrata bio proglašavan brendom Srbije i kao takav on predstavlja jedan i te kako važan događaj za čitav ovaj deo Srbije, odnosno za jug Srbije, i ne samo to, nego on kao takav predstavlja i veoma važan događaj za ljude na Balkanu.
Mislim da je jedna ovakva odluka da se ukinu sredstva za održavanje "Nišvil" džez festivala i te kako skandalozna i da tim pre mislim da postoji potreba da se preduzmu sve moguće mere da se ovom festivalu dodele sredstva koja su i bila planirana.
Između ostalog, u protekle dve godine ta sredstva nisu iznosila mnogo, oko dva miliona dinara, ostalo je finansirao grad. Isto tako smatram da je ovakva jedna odluka zapravo ne samo diskriminacija Niša i juga Srbije, već kao takva, ona apsolutno predstavlja diskriminaciju kulture generalno, kako na jugu Srbije, tako i u ovom delu Balkana. Hvala.

Poštovani predsedniče, potpredsednici, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa LDP podnela je amandman na član 38. Predloga zakona o ministarstvima iz razloga što smatra da na ovaj način se očigledno stvara jedan neprihvatljiv pravni osnov za masovna politička otpuštanja i razrešenja, sa jedne strane.
Sa druge strane, na taj način se stvara osnov za postavljanje novih ljudi bilo na stalnom ili privremenom radu i to na osnovu kriterijuma koje određuje Vlada a koji nisu potpuno precizirani u samom predlogu ovog zakona. Samo ću citirati šta se kaže, kaže se – ukoliko državni službenik na položaju nije ostvarivao rezultate u svom radu. Meni to stvarno nije jasno šta to znači? Na osnovu kojih kriterijuma će se odlučivati da li je neko ostvario rezultate u svom radu ili ne?
Nesumnjivo je da LDP smatra da je stanje u sistemu državne uprave apsolutno katastrofalno i da je u potpunosti razoren pravni sistem ove države koji kao takav onemogućava dalje normalno funkcionisanje sistema državne uprave, ali sa druge strane svakako je jednim ovakvim članom predloga zakona omogućeno da se stvori talas političkih zapošljavanja što će zapravo samo dovesti do novog kadriranja, odnosno postavljanje novih ljudi na mesto onih starih.
Na kraju, ono što želim da dodam jeste da je ovim zakonom, ne znam na koji način preneta izričita nadležnost i ingerencija isključivo na Vladu što je protivzakonito i dozvoliću sebi da kažem i protiv Ustavno i apsurdno je dozvoliti da prema sopstvenom nahođenju smenjivati ljudi koji se nalaze na određenim položajima, a pri tom postavljati druge, odnosno svoje ljude u zamenu za to. Na kraju krajeva ovaj zakon je jeste u apsolutnoj koliziji sa samim Zakonom o državnim službenicima i smatramo da bi ovaj amandman trebalo u potpunosti da se izbriše za dobrobit svih građana. Hvala.