Sud Republike Srbije je utvrdio da je osoba koja priča o dostojanstvu iznosila neistine. Takvu odluku je sud pravosnažno doneo i ta odluka je stupila na pravnu snagu, da dokazano, mogu da kažem - izgovarač neistina, ili čovek koji u širokom luku zaobilazi istinu, ne bi li na taj način sebi pribavio neki politički poen, čovek koji je možda u nekom delu i za žaljenje, jer ga je neko nasankao da te stvari iznosi, misleći da će time da postigne za sebe neki politički poen a nekome da napravi političku štetu, ali to me ne interesuje, je poslednji koji može da nam ovde drži predavanje o dostojanstvu.

Najzad, što se tiče dnevnog reda, gospodo, ja sam vam rekao, vi ste juče pokazali kako zamišljate ovaj parlament, vi, ne mi. Na kršenje Poslovnika, na zloupotrebu mikrofona, reagovali ste frenetičnim aplauzima. Meni vreme nije ograničeno, ja sam predlagač.

Dakle, ono što sebi dozvoljavate, pokušavate da zabranite nama. To se neće desiti. I kada već pretite da mi treba da se naučimo i da budemo svesni toga kako sa druge strane imamo opoziciju itd, a vi budite svesni da sa druge strane imate poslanike koji će da se bore za politiku u koju veruju.

Neko vas je slagao, ja ne znam ko i ne znam kad, kada vam je rekao da politički sistem funkcioniše tako što opozicija kritikuje a vlast ćuti i trpi. Niti ćemo da ćutimo, niti ćemo da trpimo, nego ćemo da se borimo za ono u šta verujemo. A vi se naviknite, kada već jedni drugima upućujemo te vrste poruka, da niste na vašim tribinama, da niste na Tviteru, okruženi istomišljenicama koji će da vam lajkuju, fejvuju i sva ostala čuda da rade, nego da ćete imati ovde nekoga ko će da vam odgovori.

Na kraju krajeva, time ću završiti, fascinantno je koliko su neki ljudi opterećeni predsednikom Vučićem. To je zaista neverovatno da svuda i na svakom mestu nađu način da ga spomenu, da izgovore njegovo ime, da ga na neki način isprljaju. Jedini problem koji vi imate je taj što vam narod ne veruje. I koliko god vi ponavljali, a ponovili ste svaku laž koja je mogla da vam padne na pamet, on opet pobeđuje, zato što ga narod podržava, jer narod vidi njega i narod vidi vas. I u tom izboru vi ste duboko poraženi.

Nemate vi problem ni sa nama, ni sa Vučićem, vi imate problem sa sopstvenim narodom, koji vas nekako prepozna, na koliko god frakcija se izdelili, koliko god se spajali i razdvajali, koliko god se svađali i mirili, naš narod ima neverovatnu sposobnost da tačno proceni gde ste, na kojoj ste listi i za tu listu nikako da ne glasa. I zahvalan sam našem narodu što je to tako. To je dobro za Srbiju.

Gospodin, Novaković, njegovo sećanje je apsolutno tačno, sve je to tako baš bilo, i ne pada mi na pamet da se ja sada sa njim ovde raspravljam gde je ko bio, u čijoj kancelariji itd. nevažno. Neka bude da je sve u pravu. Sve je tako bilo. Jeste bilo tako, i kažem da je tako bilo i sve ste u pravu, ali, stvarno ste nosili nalepnicu, a sad ste odlepili.

Rečeno je nekoliko stvari na koje prosto moram da reagujem. Spominjanje Vojvodine. Pa, meni se čini da se kolega Olenik potpuno saobrazio sa onima koji su mu pomogli da dođe u ovu Skupštinu, a govorim o Ligi socijaldemokrata Vojvodine. Jer, oni godinama i decenijama samo pričaju o Vojvodini, pričaju o tome šta bi moglo, kako bi moglo, gde je ugroženo, ko je ugrožen itd, pitaju di su naši novci, oni sve bogatiji, a za vreme njihove vlasti Vojvodina je samo propadala.

Da vas podsetim, ta pitanja koja ste postavili ovde nama, što se tiče vode i što se tiče svega ostalog, treba da postavite i njima, jer su to ljudi koji su u periodu od 2000. do 2016. godine bili u svakoj pokrajinskoj vlasti, u svakoj pokrajinskoj vlasti, zastupljeni na nivou pokrajinskih sekretara upravo za poljoprivredu, recimo, o kojoj ste malopre pričali, šumarstvo i vodoprivredu, koji su dolazili u situaciju da zbog raznih turbulencija unutar tadašnje vladajuće većine u Skupštini Vojvodine nameću neka svoja rešenja i koji se ničim drugim nisu bavili, osim crtanjem nekakvih simbola. Doduše, imali su pomoć tu nekih ljudi koji se izdaju za velike patriote, koji su im predlagali kako ta čudnovata znamenja treba da izgledaju.

Znači, mi o Vojvodini ne pričamo, mi u Vojvodini radimo. Potrebno vam je 32 minuta vozom od Novog Sada do Beograda, 32 minuta. Je li to rezultat? Kamenica 2 završena, Kamenica 3…

Ako neko 10 minuta priča o Vojvodini i kaže da je to razlog zašto neće da glasa za gospodina Orlića, ja sada želim da predstavim rezultate koje mi imamo u Vojvodini i zašto treba da glasa za gospodina Orlića, jer je on predstavnik i simbol, na kraju krajeva, i tih rezultata. Prosto, ako ste dozvolili ono, molim vas da dozvolite i ovo.

Dakle, to je ono što je suština. Autoput Beograd-Zrenjanin, Zrenjanin-Novi Sad, Šabac-Ruma-Loznica, put Sombor-Kikinda, odnosno Nakovo-Bački Breg, to su naši planovi za Vojvodinu koji su već počeli da se realizuju. Fabrika vode u Kikindi je počela da se gradi. Fabrika vode u Zrenjaninu, uz sve negativne pojave koje su taj projekat pratile, neću da budem licemer i da kažem da je to sve išlo ili da je teklo kao voda, nije, ali pokušavamo da ispravimo i mislimo da ćemo već do 2024. godine imati vodu na česmu koja je u potpunosti ispravna. Ove godine se daje 18 miliona evra iz budžeta za to u Zrenjaninu. Osamnaest miliona evra se daje ove godine za to! To su rezultati za Vojvodinu, a ne priča o Vojvodini.

Na kraju krajeva, i to ostaje, bilo je poslanika koji su iz Vojvodine itd, ja sebe ne doživljavam kao Vojvođanina. Taj veštački identitet koji neko pokušava da nametne jednostavno ne prolazi i ne znam nikoga u ovoj poslaničkoj grupi ko taj identitet gaji. Vojvodina, srpsko vojvodstvo je proizvod srpske političke i svake druge misli, ali ta Vojvodina pripada jednako, i to je stav naše stranke i naše koalicije, svakom onome ko na njoj i od njene zemlje hrani svoju decu i u njoj sahranjuje svoje očeve i pretke. Ta Vojvodina je ono za šta radimo i ono za šta se borimo. Taj veštački identitet jednostavno nemojte da nam namećete. To je konstrukt koji pokušavaju ovi vaši da proguraju, ali nekako im ne ide.

Tako da, ako o meni već govorite kao o poslaniku iz prethodnog mandata, ja sam Srbin, a ako ćete regionalno, onda Banaćanin. Nikada u porodici nisam imao nikoga ko je bio Vojvođanin, a ja ne mislim da budem prvi.

Tako da, za razliku od priča o Vojvodini, imamo rezultate o Vojvodini. Umesto što smo pričali, mi smo radili. Te rezultate možete da vidite. Te rezultate i građani vide. Pogledajte, na kraju krajeva, na izborima.

Na kraju samom, pristojno ste govorili, nisam apsolutno saglasan ni sa čim što ste rekli, ali prosto iz poštovanja prema načinu na koji ste se obraćali, želim da kažem da nije zgodno da otvarate temu legitimiteta poslanika u ovom sazivu. Zbog vas, ne zbog nas. Da ne bismo ulazili u to kako su se koje liste kandidovale, da li je tu bilo legitimiteta ili nije i ko je za šta glasao, sa čijom podrškom, prećutnom ili javnom, ko je pokušavao da od Vojvođana napravi nacionalnu manjinu u Srbiji da bi izašao na izbore kao stranka nacionalne manjine.

Da ne bismo sve to sad raščivijavali, a nema potrebe, jer nije ni tema, ni vreme, ni mesto, možda tokom mandata ako bude bila tema, moj vam je dobronameran savet i molba da tu temu sada ne otvaramo. Tako da, ostavite to ko ima legitimitet, ko nema legitimitet. Građani su glasali, izbori su takvi kakvi su, u smislu pravila. Izborna jedinica je jedna, to je tako već godinama. Zna se kako sistem funkcioniše, jedan čovek – jedan glas, sa neverovatnim povećanjem koeficijenta za nacionalne manjine, čime se ponosimo.

Prema tome, izašli ste na te izbore, ušli ste u Skupštinu, prihvatili ste mandat, nemojte govoriti o tome da se onda dovodi legitimitet bilo čega u čemu ste i sami učestvovali. Hvala.

Postoji jedan problem u ovom što ste rekli, a to je razlikovanje nacije i institucija. Ja govorim o nacionalnom identitetu ljudi koji su sa vama i uz čiju pomoć ste ušli u parlament, kada već hoćete da pričamo o tome, koji pokušavaju da naprave. Naravno, uz svesrdnu pomoć Demokratske stranke u Vojvodini, bez koje ništa od toga ne bi moglo da ide. Zajedno su pravili sve te konstrukte nove vojvođanske nacije.

Ja govorim o tome, ja ne govorim o institucijama pokrajinskim. Pokrajinske institucije su kategorija koju prepoznaje i Ustav Srbije i Statut AP Vojvodine, odnosno Zakon o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine itd.

Da ja mrzim ono što sam rekao šta je, apsolutno ne mrzim. Ne radi se tu o tome i ne znam zašto nam to namećete kao temu, kada to apsolutno niko nije rekao, niti ko misli. Naprotiv, svaki deo ove zemlje volim i svaki deo ove zemlje svi mi volimo i to je razlika u odnosu na one sa kojima ste ušli u ovu skupštinu, što oni vole parcijalno, oni vole do Save i Dunava, a mi volimo…

Šta sam rekao loše?

Dakle, volimo i ono što je iznad Save i Dunava i ono što je pored Tise i ono što je ispod Save i Dunava i ono što je iznad i ispod Ibra, a bogami i ono što je preko Drine, iako smo svesni i u potpunosti poštujemo teritorijalni integritet Bosne i Hercegovine. Ali sa druge strane, niko ne može da nam zabrani da volimo Republiku Srpsku.

Prosto, ja sam saglasan sa vama, nije tema, ali ako dozvolite sa jedne strane priču na taj način, onda morate očekivati i odgovor na taj način. Ja ne mogu sada da odgovorim gospodinu Oleniku na tezu da ja mrzim Vojvodinu i da mi ništa nismo uradili za Vojvodinu tako što ću da pročitam tri reda iz biografije gospodina Orlića.

Hvala vam. Ipak nekako svoj govor uokvirim u ono što mislim da je potrebno, a da li je zamorno vama da slušate, stvarno nisam kriv.

(_______________: Dosadan si.)

Dobro, šta da radim. Ne mogu svi da budu zabavni kao vi.

Prema tome, kada govorimo o Vojvodini, mi govorimo o rezultatima koje smo postigli, mi ne govorimo o praznim pričama, o igranju državom, o igranju i stvaranju nacija, o daljem razbijanju srpskog nacionalnog korpusa i svemu ostalom. Govorimo o tome da želimo da podignemo životni standard građana, da otvorimo fabrike, da završimo puteve, da izgradimo bolnice itd. I to radimo, i to građani vide. Jer nemoguće je na kraju, i evo time da završim, da svi glasači u Vojvodini i svi građani Srbije u Vojvodini u toj meri glasaju za one koji ih mrze i uništavaju, a tako malo za vas koji ih toliko volite. To je prosto logički neodrživo. To je nemoguće.

Zato ako ćemo da pričamo o tome, možemo da pričamo o konkretnim stvarima, a ne o ovim apstraktnim kategorijama ljubavi, mržnje, ovoga ili onoga, jer prosto toga nema, ovde su stvari vrlo konkretne. Hvala vam.

Zanimljivo je da o Vladimiru Orliću danas govori onaj koji se juče nije odvajao od njega. I ne znam kako vas nije sramota, samog sebe, ne nas? To šta mi mislimo o vama, to je opšte poznato. Do juče ste bili kao mali miš, spremni da moljakate, spremni da ga vučete za rukav…

(Predsedavajući: Ja vas molim da se ne obraćate direktno poslaniku.)

U pravu ste, izvinjavam se.

… Spreman da vuče za rukav, spreman da moli, da menja delegacije, da dobije ovu, da ne uzme onu, a danas je Vladimir Orlić nepatvoreno zlo koji je ovde zadužen da vas spreči da govorite.

Nije tačno da prvi put govorite. Prvi put se glas prethodnog govornika čuo u dobacivanju. Sada mi nije jasno jel dobacivanje ispravno ili neispravno? Kako to kad prethodni govornik dobacuje, to je dobro i on to sebi valjda uzima kao sjajan rezultat, kao uspeh što dobacuje, što viče iz klupe, što preti, naučićete, videćete, vi ćete ovo, mi ćemo ono, a sa druge strane Vladimiru Orliću brani da govori i njegove reakcije kritikuje. Kako to što sebi dozvoljavate drugima zamerate?

Trenirano oruđe u rukama partije. Jel ovo sa nekog kongresa Komunističke partije fraza koju ste pokupili? Nije, Đorđe, nije, ali liči. Niko nije ovde trenirano oruđe i niko nas ovde ne treba da štiti. Mi od argumentovane rasprave ne bežimo i argumentovanu raspravu ćemo voditi. Ali, vi morate da shvatite da ćemo svaki put odgovoriti na način na koji vi želite. A vi svojim izlaganjem pokazujete kakvu raspravu želite. Na argumentovanu - argumentovano, na pristojnu - pristojno, a onako kako vi zaslužite mi ćemo vam odgovarati. Nemamo nikakav problem sa tim.

Nedavno je objavljena vest kako je jedna pokrajina u Nemačkoj procvetala zahvaljujući iskopavanju litijuma. E, sad, meni nije jasna jedna stvar. Kako to da ono što je u matičnoj državi Viole fon Kramon poželjno, dobro i na osnovu čega se razvijaju, u Srbiji nepotrebno, loše, zabranjeno i slično? Da li je to posledica činjenice da su konkurentske firme našle u ovoj zemlji ljude koje će da iznajme da za njihov račun ruše projekat koji bi Srbiji doneo dobro? Ovo je sjajan dokaz legitimiteta i težine reči koje je malo pre izrekao gospodin.

Dakle, ponavljam, on zamera kandidatu za predsednika Skupštine Vladimiru Orliću i zbog toga kaže da neće da glasa za njega, zato što, kaže, dobacuje, a onda posle toga viče preko cele sale, ne mogavši da sačeka priliku da govori. I to je sjajno licemerje koje mi je drago danas da vidim, jer vi valjda mislite da to što pripada vama ne pripada nikome drugom i odlično da je tako.

Za cene i inflaciju, ne znam, reći ću vam ako niste čuli, došlo je do rata u Ukrajini, verovali ili ne.

(Radomir Lazović: Tri godine za redom.)

Tri godine za redom? Ne, rat u Ukrajini je počeo početkom ove godine. Inflacija u Srbiju je uvezena i to svi ekonomisti govore i to svi ekonomisti znaju, a zlatno doba izgleda da je za neke vaše iz vašeg okruženja, koji su pet stanova u Beogradu kupili za nekoliko godina. Pet stanova u Beogradu! Kako to? Loše se živi pod naprednom vlašću? Muka, teško? Šta bi bilo da je bolje? Deset stanova, 17, 20, koliko?

Najzad, meni je drago što će i prethodni govornik, konačno, ukoliko to bude želeo, ukoliko se bude prijavio skupštinskoj službi imati pravo na stekne prvi dan radnog staža. Ostaće zapisano da je i prvi dan radnog staža upisao u vreme SNS.

Imam pravo kao ovlašćeni da se javim za reč uvek.

Tačno je sve to što kaže gospodin Obradović. Dakle, jednoga dana na izborima pobediće neka druga stranka, samo što o tome nećete odlučivati vi, nego narod. To je suština.

Drugo, taj treći polupatriotski blok, skup stranaka itd, mi nemamo informaciju da ste vi njihov predstavnik. Mi imamo informaciju da vi predstavljate svoju političku stranku – Dveri. A nismo dobili informaciju ni od Srpske stranke „Zavetnici“, ni od koalicije „Nada“, ni od nekih drugih stanaka da predstavljate i njih i da imate ovlašćenja da govorite i u njihovo ime. Pa samo molim, eto, ako je to već tako i ako već govorite o tom trećem polu i da ste vi svi zajedno, sve je to u redu, nego samo da dobijemo tu informaciju i zvanično.

Kažete da glasamo svi da donesemo rezoluciju vezano za Kosovo i Metohiju. Ne treba nam rezolucija, imamo Ustav, u kome jasno piše šta je Kosovo i Metohija, kome pripada, čije je, i danas i sutra i zauvek. Što se tiče toga da mi u Skupštini treba o tome da se izjasnimo, iskreno mislim da bi bilo sramota da ova Skupština jednoglasno ne izglasa to, a ne bi izglasala, jer gospodine Obradoviću, neki ljudi sa kojima ste i vi, pa i iz čitavog tog desnog pola, vrlo rado seli za pregovarački sto, odmah posle beogradskih izbora, kada se učinilo da je moguće da se napravi neka većina mimo SNS, i te kako smatrali da je Kosovo nezavisno i da mi grešimo što ne priznajemo realnost, kako oni kažu, kada je u pitanju Kosovo i Metohija.

Kucate na otvorena vrata, što se tiče razgovora o funkcionisanju Skupštine, ali kao što vi procenjujete da li je u pitanju novi ili stari Vladimir Orlić, tako i mi procenjujemo da li je u pitanju novi ili stari Boško Obradović. Da li je u pitanju ovaj Boško Obradović koga vidimo, koji polemiše smireno, nismo saglasni ni sa čim što govorite, iznosite teške optužbe bez ikakvih argumenata, optužujete ljude bez ikakvih argumenata, u redu, to je vaš stil, ali to činite na jedan pristojan način ili pričamo o Bošku Obradoviću koji je ovde unosio kamen, koji je upadao u kabinet Maje Gojković, koji je Marijana Rističevića napao ispred Skupštine, koji je zastavom Srbije razbijao vrata? To je sada naša dilema.

Sada mi čekamo da vidimo da li je u pitanju novi ili stari Boško. Ovaj novi deluje kao neko sa kim može da se razgovara, iako se ni u čemu ne slažemo što se politike tiče, ali sa onim, iskreno rečeno, ne znam što bi i ko bi želeo uopšte da dolazi u komunikaciju, da ga gađa mišem ili ne znam šta, neće ljudi da se izlažu takvim situacijama.

Što se tiče predlaganja zakona i rasprava o zakonima opozicije, mi smo jedina politička stranka koja je prihvatila opozicioni predlog zakona, zakon je predložio gospodin Dušan Milisavljević iz Demokratske stranke. Ja sad govorim krajnje u tehničkom smislu. Dakle, vi ne možete očekivati da sto i nešto poslanika vladajuće koalicije ovde sedi, daje vam kvorum, da biste vi mogli da raspravljate o nečemu što vi smatrate da je politika koju treba da vodite, a za vaš predlog politike dobili ste tih 3,83% glasova.

Neću da kažem da neće biti predloga oko kojih možemo da razgovaramo, da se nađu na dnevnom redu, ali vi kao predlagač morate da razgovarate sa poslaničkim grupama u parlamentu i obezbedite podršku za te predloge, a ne da kažete – evo, mi predložili, sad ste vi dužni da to izglasate. Zašto? Zato što smo mi to predložili i mi mislimo da je to dobro. Pa mi ne mislimo da je to dobro. Dakle, u tome je poenta. Kada pogledate i druge parlamente, to se tako radi. Dakle, od kluba do kluba, imamo predlog, da li mislite da je dobar, da li imate nekih primedbi, pa onda razgovaramo o konačnom predlogu. Da li će se to desiti ne znam, ja vam samo govorim tehnički kako bi to moglo i trebalo da se uradi, a da ne bude čista demagogija u smislu – hajde sad nešto smo predložili, sad ste vi odbili da o tome raspravljate itd.

Na kraju, što se tiče rasprave o Kosovu i Metohiji i dolaska predsednika, pa predsednik je dolazio da priča o Kosovu i Metohiji, vi niste bili tu, vi ste izašli iz sale. Štaviše, nekim poslanicima ste sprečavali ulazak u salu. Zato nam je važno da sada vidimo sa kojim Boškom razgovaramo, da li je onaj koji će opet da sprečava i predsednika i poslanike da ulaze u salu ili je onaj koji konstruktivno želi da razgovara. Ne volim termin konstruktivna opozicija, to je glupost, nema takve stvari.

Ono što jeste suština, to je da svako ima svoje predloge, svako ima svoju politiku, oko koje mi nismo saglasni i oko koje treba da raspravljamo. Zato ponavljam, nismo saglasni ni sa čim za šta se zalažete, ni sa čim, na najvećim delom vašeg političkog spektra, ali sa druge strane mislim da možemo argumentovano da razgovaramo, pristojno i civilizovano, ukoliko vi to želite. Ukoliko će da se vrati neko vreme ili da se ponašate kao deo liberalne opozicije, mi ćemo razgovarati na takav način, mi nemamo problem sa tim da sa svakim razgovaramo na način da nas razume šta hoćemo da kažemo. Hvala.

Različite stvari su rečene, ali suština je da se Vladimiru Orliću spočitava verbalni delikt, jer se Vladimir Orlić usudio da dovede u pitanje heroje, navodne heroje. Vi ih doživljavate kao heroje, a mi ne. Šta je problem? Nigde Vladimir Orlić nije rekao da je neko izdajnik. Nigde! To ste izmislili. To ste vi zaključili da je on hteo da kaže. On to nije rekao. Tu reč nije upotrebio. Vama to ne smeta, vi kada treba nekoga da oblatite, onda piši, dodaj šta ti pada na pamet.

Brinete o životima novinara. Koliko je novinara ubijeno u vreme vaše vlasti, ne da im je neko slao poruke, ne da je nešto tumačeno ovako, ubijeno, lišeno života, gospodine Zelenoviću? Koliko ste takvih slučajeva rešili za 12 godina vlasti? Nula. Nula. Nijedan slučaj niste završili ubistva novinara u vreme vaše vlasti. I vi sada brinete o novinarima. Što bi neko na bilo koji način danas ovde govorio o nečemu drugačije u odnosu na ono što se da pročitati iz izveštaja koji oni sami pišu?

Ako „Dojče vele“ objavi kako se istočni deo Nemačke razvija zahvaljujući eksploataciji litijuma, to je bilo pitanje koje sam ja postavio, kako to gospođi Fon Kramon u njenoj matičnoj državi to ne smeta, a u Srbiji je našla ljude koji će za račun kompanija koje tamo rade ovde taj posao da uništavaju. Tamo hoće da se razvija, a ovde nama nije dobro da se razvijamo. Hvala na podršci. Nastavite.

(Aleksandar Jovanović: Tako je! Možeš ti to mnogo bolje.)

Mogu, ali zbog vas neću da se potrudim.

Nije vam smetao čelični čekić i gvozdena testera, gospodine Zelenoviću. To je maslinova grančica kojom neko želi da pokaže mir, vaš navodni heroj, koji napada ljude gvozdenim čekićem i testerom. To je u redu. To je okej. Ako ćemo o tim aršinima, hajde onda da pričamo o svemu na isti način. Pa, ne, nije, to je problem, što je ne, nego jednim aršinom merite za svoje, drugim aršinom merite za neke druge.

Ko je imao koristi od afere koja je lansirana od strane uzbunjivača, koga je Vladimir Orlić nazvao lažnim uzbunjivačem? Pa jeste lažni uzbunjivač. Ko je imao koristi od toga? Ugovore koje je izgubila srpska namenska industrija preuzela je bugarska namenska industrija. Kako to da se njegovo svedočenje prvo nađe na bugarskim sajtovima, a tek onda se podnosi državnim organima informacija o tome šta se dešava? Kako to? Na „majke mi“ da verujemo da je neko uzbunjivač, heroj, ne znam ni ja šta. Vi ih smatrajte za heroje, to je vaša stvar, ali ne možete da tražite od svih da ih smatraju za heroje.

Najzad, želim da izrazim saosećanje građanima Šapca koji su vas trpeli, na isti način na koji vi izražavate saosećanje građanima Srbije. Jako mi je žao zbog svega šta je Šabac preživeo pod vama. Neke stvari sam i svojim očima gledao i nisam mogao da verujem. Stvari koje basnoslovno koštaju, a ne služe ničemu. I zato i prolazite u Šapcu na način na koji prolazite, u sopstvenom gradu ne možete da prebacite rejting koji imate na republičkom nivou. Vučete sopstvenu stranku nadole, jer vas ljudi poznaju. I dolazite u situaciju da nam ovde vi sada govorite – mi treba da se naviknemo, evo, vi ste došli. Fasciniran sam.

Što ste pobegli sa izbora pre dve godine? Ko vam je branio da uđete i pre dve godine? Skupština je bila jednostranačka. Ne, Skupština je bila onakva kakvu je narod izabrao. A to što ste vi bojkotovali izbore, pa ljudi, proglasili ste pobedu. Pa vi ste i tad pobedili. Vi kada ne učestvujete, pobedite. Pa uživajte u tome. Pustite to što mi nismo navikli da vi niste tu. Niste, pa niste. Evo, sad ste tu. Razgovaraćemo, raspravljaćemo, i oštro i manje oštro. Niko se vas ne plaši, niti treba da se plaši, niti vi treba nas da se plašite. Nema mržnje ni u jednoj reči koju izgovaram.

Juče nakon konferencije za štampu kaže – iz konferencije za štampu se vidi mržnja. Kakva mržnja? Koja mržnja? Ovaj do vas. Taj što ga pitate. On, on. Taj što me podržava, što mi aplaudira. Znači, to je poenta. Razgovaraćemo, pričaćemo, nema potrebe za takvim načinom, nema potrebe za tim tonom.

Ko nam je ostavio? Neko je rekao – ko nam je ostavio? Gospodine Zelenoviću, koliko je Dušan Petrović odbora davao opoziciji? Nijedan, nula. Je l` vidite razliku? Nije nam niko ostavio, nije naše, ali smo pokazali da hoćemo zdrav i normalan parlamentarni život. Ja verujem da vi to, kao neko ko je bio blizak saradnik Dušana Petrovića, razumete i da ste se i tada borili za to da opozicija dobija odbore u Skupštini, ali eto, Dušan Petrović nije hteo da da. Je li tako bilo? On je oteo i uzeo sve odbore Demokratskoj stranci i vlasti, a opoziciji ništa.

Prema tome, hajde samo da neke stvari ne zaboravljamo, da ih imamo u vidu kada govorimo o tome šta je ko kome dao. Možda je pogrešan termin – dao, možda je poželjan i dobar termin – da smo se dogovorili. Ali u vaše vreme niti ste dali, niti smo se dogovarali. Zato nemate pravo, imate pravo, ali nemate legitimitet da nam to spočitavate, jer ste delom pokazali sve suprotno od onoga za šta se zalažete. Vi ste po sistemu – ja kad nemam, ja bih dao, a kad imam, meni žao. Kada imate vlast, kad možete da date opoziciji, vi ne date ništa, a kad nemate, onda biste sve podelili. To je razlika.

Zato Vladimir Orlić treba da bude predsednik Skupštine. I to što ga na ovaj način etiketirate zbog verbalnog delikta pripada nekim davno prošlim vremenima. Kao što za sebe tražite pravo da kažete šta želite, to isto pravo ima i svaki poslanik SNS i koalicija „Aleksandar Vučić – Zajedno možemo sve“. Smemo da govorimo i nemojte očekivati da ćutimo, govorimo već tri dana. Neka Ćute ćute.

Gospodine predsedavajući, ja sam tek krenuo, a vas najljubaznije molim da imate isti aršin. Najljubaznije vas molim da u skladu sa okolnostima u kojima ste našli…

Da, a vi ne reagujete, i to je problem. A onda kada se odgovara istom merom, onda je problem. I to je sve vreme tema. To je ono što ja sve vreme pokušavam da objasnim.

Dakle, neko ima pravo da radi i ovo i ono, i to je onda sve u redu i bogougodno, a kada se odgovara na isti način, e onda je to strašno, onda Jovanov napada opoziciju i ne znam ni ja šta – i opomena, bez ikakvog razloga. Znači, Arsiću opomena kada dobacuje, a kada dobacuje Lazović to je u redu, to nema veze.

U svakom slučaju, ako ćete da govorite o onome što je Vladimir Orlić govorio, onda treba mnogo više da se potrudite, to što mu spočitavate da ne poštuje ono što vi poštujete, to je njegovo pravo i nema nikakvog razloga da bude saobrazan vama. To što se politički razlikujete to je u redu, ali nemojte od nas očekivati da se oduševljavamo vašim herojima. To su vaši heroji, a ne naši.