SANDRA JOKOVIĆ

Srpska napredna stranka

Rođena 1990. godine. Živi u Kraljevu.

Po zanimanju je specijalizovani vaspitač za predškolski program.

Nakon parlamentarnih izbora održanih 21. jun 2020. godine po prvi put postaje narodna poslanica.

Izabrana je sa izborne liste "Aleksandar Vučić - za našu decu".
Poslednji put ažurirano: 14.10.2020, 11:10

Osnovne informacije

Statistika

  • 8
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 03.11.2021.

Zahvaljujem.

Danas raspravljamo o amandmanima na Zakon o Zaštitniku građana. Uloga Zaštitnika građana je važna za unapređenje našeg društva i zaštitu građanskih prva. Zaštitnik građana se stara o zaštiti, unapređenju ljudskih i manjinskih prava i sloboda, a i sam zakon upućuje Zaštitnika da posebnu pažnju posveti pravima pripadnika nacionalnih manjina, pravima deteta, prava osoba sa invaliditetom, prava lica lišenih slobode i rodnoj ravnopravnosti.

Rešenje koje je pred nama sigurno će dati dodatnu podršku da Zaštitnik svoj posao obavlja efikasno, jer on može pokrenuti postupak i pre nego što su iscrpljena sva pravna sredstva pred organima uprave, pa i po pitanju nacionalnih manjina.

Republika Srbija je od 2012. godine uložila znatno veliki napor da se romska nacionalna manjina što više integriše u našem društvu. Saradnja sa nacionalnim savetima je ključ, kao i razgovor, slušanje problema i zajednički rad na rešavanju istih. To je karakteristika politike SNS i predsednika Aleksandra Vučića. Zato sam siguran da će Zaštitnik uzeti proaktivnu ulogu, jer okruženje u kome živimo, česte i nesvesne diskriminacije, netolerancije i netrpeljivosti prema onima koji su drugačiji, po nečemu različiti, da li je to boja kože, religija, ili poreklo.

Setimo se svi one sramne presude sudije koji se više bavio samopromocijom nego svojim pozivom, pozivom sudije i to prema romskom detetu. Pitam se da li bi takva presuda bila da nije bilo romsko dete u pitanju? Po njemu je normalno da romska deca budu prisiljena na odnos, budu prisiljena na brak, jer kako kaže taj sudija, to je normalna pojava kod pripadnika romske zajednice.

Kao pripadnica romske nacionalne manjine, želim da istaknem da rani brak, dečiji brak, nije u sklopu tradicije. Doživeli smo veliku uvredu, etiketiranje čitave zajednice, a to je nezamislivo i potpuno pogrešno, pogotovo kada se radi o deci. Ako se kreće od stereotipa i predrasuda, ide se ka diskriminaciji, zatim ka nasilju, a to ne smemo dozvoliti.

Prema tome, Zaštitnik građana je dužan da proaktivno reaguje.

Zato ću u danu za glasanje podržati ovaj zakon. Zahvaljujem.

Šesto vanredno zasedanje , 30.06.2021.

Zahvaljujem, potpredsedniče.

Ovim amandmanom se dodatno potencira značaj upisa osoba sa invaliditetom i pripadnika Romske nacionalnosti na visokoškolske ustanove u Republici Srbiji.

Afirmativne mere se primenjuju od školske 2003, 2004. godine na osnovu člana 4. stava 2. Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina. Afirmativnim merama pomažemo pripadnicima nacionalnih manjina i osobama sa invaliditetom da studiraju i steknu visoko obrazovanje. To znači da oni praktično polažu prijemni ispit kao i svi ostali studenti, ali se rangiraju na posebno afirmativnoj listi u skladu sa datim kvotama. To mnogo pomaže onima koji su težeg imovinskog statusa i imaju više potrebe u smislu nege ili finansijske podrške.

Školske 2013/2014. godine uvedene su kovite na upis ovih studenata zbog zloupotrebe afirmativnih mera koje su se dešavale. Uvedene su kvote od jednog procenta od broja odobrenih mesta na visokoškolske ustanove. Iniciran da se kvote povećaju barem na dva posto jer su dale rezultat, a sigurno da potrebni kapaciteti i postoje.

Iz tog razloga, smatram da je kvota 1 zaista mala kvota, od 2% bi rešila problem i sva romska deca, kao i deca sa invaliditetom koja žele da studiraju imala bi šansu da budu na budžetu samim tim ako bi bili upisani po tim afirmativnim merama.

Kako ne bi dolazilo do zloupotrebe kao 2003. i 2004. godine da se 400-500 studenata prijave kao Romi, tj. kao pripadnici ove nacionalne manjine, Nacionalni savet Roma bi vršio proveru i na osnovu te provere izdavao bi potvrde, kao što je radio i protekle dve godine.

Školske 2019/2020 Nacionalni savet Roma je izdao 141 potvrdu, od toga je 87 romskih učenika upisano na budžet, 20 na samofinansiranje, dok 33 nije položilo prijemni ispit.

Za školsku 2020/2021 izdato je 238 potvrda, od toga je 157 studenata upisano u okviru kvote, 30 je na samofinansiranju dok 51 nije položilo prijemni i nije upisano na fakultet.

Ovo sam vam navela kao primer kako bi taj broj od 20-30 učenika koji su na samofinansiranju mogli da ostvare budžet ukoliko bi kvota bila 2%.

Time bismo dobili veći broj visokoobrazovanih Roma, što i jeste potreba, kako bi se smanjila stopa siromaštva ovih marginalizovanih grupa, a to je i politika SNS – jednake šanse za život i rad svih. Zahvaljujem.

Dvanaesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 19.05.2021.

Zahvaljujem.

Poštovani ministre sa saradnicima, kolege poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, pred nama je set zakona koji su važni za Srbiju i njene građane. U svom današnjem izlaganju posebnu pažnju posvetiću pripadnicima snaga bezbednosti.

Na dnevnom redu je Predlog zakona o posebnim uslovima za realizaciju projekta stanova za pripadnike snaga bezbednosti. Svedoci smo ulaganja u vojsku koja je bila devastirana i skoro uništena neodgovornom politikom prethodne vlasti.

Strukture zaposlenih u ovim službama vrlo su značajne za našu državu jer su važne za očuvanje mira i stabilnosti. Država radi i pomaže snagama bezbednosti, kako bi oni kao profesionalci mogli svoj posao efikasno da obavljaju, da se na isti fokusiraju i ne razmišljaju o rešavanjima životnih problema poput stambenog pitanja.

Zato država sprovodi projekat izgradnje stanova za pripadnike službe snaga bezbednosti. Nisu samo stanovi, već čitava naselja koja se prave gde će njihova deca moći da idu u vrtić, školu, sa zdravstvenim ambulantama, kao i urađenom infrastrukturom. Takvi stanovi se grade u Novom Sadu, Sremskoj Mitrovici, Kragujevcu, Nišu, Vranju, Kraljevu, gradu iz koga ja dolazim, na lokaciji naselja Ribnica biće izgrađeno 947 stanova za pripadnike snaga bezbednosti, raspoređeni u tri stambena bloka sa ukupno 10 stambenih jedinica. U okviru prve A faze projekta izgrađena su dva stambena objekta, sa ukupno 200 stanova. Prva useljenja očekuju se kroz mesec dana.

Kao što sam već pomenula, to su čitava naselja. U Kraljevu se očekuje izgradnja dečijeg vrtića. Ovo neće značiti samo pripadnicima snaga bezbednosti i njihovoj deci, već deci koja se nalaze na lisi čekanja, jer znamo da je potražnja za državnim vrtićima velika zbog manje ekonomske cene u odnosu na pojedine vrtiće privatne.

Prioritet za kupovinu stana, u skladu sa odredbama ovog zakona, imaju lica koja nemaju trajno rešenje stambene potrebe. Stanovi su namenjeni Vojsci Srbije, Policijskoj upravi, žandarmeriji, BIA, Okružnom zatvoru, ratnim i vojnim invalidima i Ministarstvu pravde. Kvadrat stana koštaće 400 evra, pa sa otplatom na 30 godina za stan od 56 metara kvadratnih mesečna rata bi bila 82 evra. Broj za kupovinu stanova u Kraljevu raste. Za stan od 60 metara kvadratnih potrebno je izdvojiti 24 hiljade evra, što je dvostruko manji iznos od cene sličnih nekretnina na slobodnom tržištu. Omogućen je i povoljan kredit kod domaće banke uz kamatnu stopu od samo 2% na godišnjem nivou.

Realizacija projekta predstavlja opšti interes od značaja za jačanje sistema nacionalne bezbednosti Republike Srbije, a za grad Kraljevo ovo je od izuzetnog značaja, za mlade ljude i parove da ostanu i žive u svom gradu, a rešeno stambeno pitanje podstaćiće i rađanje većeg broja dece, što i jeste prioritet, veća stopa nataliteta. Zahvaljujem.