SANDRA JOKOVIĆ

Srpska napredna stranka

Rođena 1990. godine. Živi u Kraljevu.

Po zanimanju je specijalizovani vaspitač za predškolski program.

Nakon parlamentarnih izbora održanih 21. jun 2020. godine po prvi put postaje narodna poslanica.

Izabrana je sa izborne liste "Aleksandar Vučić - za našu decu".
Poslednji put ažurirano: 14.10.2020, 11:10

Osnovne informacije

Statistika

  • 7
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Šesto vanredno zasedanje , 30.06.2021.

Zahvaljujem, potpredsedniče.

Ovim amandmanom se dodatno potencira značaj upisa osoba sa invaliditetom i pripadnika Romske nacionalnosti na visokoškolske ustanove u Republici Srbiji.

Afirmativne mere se primenjuju od školske 2003, 2004. godine na osnovu člana 4. stava 2. Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina. Afirmativnim merama pomažemo pripadnicima nacionalnih manjina i osobama sa invaliditetom da studiraju i steknu visoko obrazovanje. To znači da oni praktično polažu prijemni ispit kao i svi ostali studenti, ali se rangiraju na posebno afirmativnoj listi u skladu sa datim kvotama. To mnogo pomaže onima koji su težeg imovinskog statusa i imaju više potrebe u smislu nege ili finansijske podrške.

Školske 2013/2014. godine uvedene su kovite na upis ovih studenata zbog zloupotrebe afirmativnih mera koje su se dešavale. Uvedene su kvote od jednog procenta od broja odobrenih mesta na visokoškolske ustanove. Iniciran da se kvote povećaju barem na dva posto jer su dale rezultat, a sigurno da potrebni kapaciteti i postoje.

Iz tog razloga, smatram da je kvota 1 zaista mala kvota, od 2% bi rešila problem i sva romska deca, kao i deca sa invaliditetom koja žele da studiraju imala bi šansu da budu na budžetu samim tim ako bi bili upisani po tim afirmativnim merama.

Kako ne bi dolazilo do zloupotrebe kao 2003. i 2004. godine da se 400-500 studenata prijave kao Romi, tj. kao pripadnici ove nacionalne manjine, Nacionalni savet Roma bi vršio proveru i na osnovu te provere izdavao bi potvrde, kao što je radio i protekle dve godine.

Školske 2019/2020 Nacionalni savet Roma je izdao 141 potvrdu, od toga je 87 romskih učenika upisano na budžet, 20 na samofinansiranje, dok 33 nije položilo prijemni ispit.

Za školsku 2020/2021 izdato je 238 potvrda, od toga je 157 studenata upisano u okviru kvote, 30 je na samofinansiranju dok 51 nije položilo prijemni i nije upisano na fakultet.

Ovo sam vam navela kao primer kako bi taj broj od 20-30 učenika koji su na samofinansiranju mogli da ostvare budžet ukoliko bi kvota bila 2%.

Time bismo dobili veći broj visokoobrazovanih Roma, što i jeste potreba, kako bi se smanjila stopa siromaštva ovih marginalizovanih grupa, a to je i politika SNS – jednake šanse za život i rad svih. Zahvaljujem.

Dvanaesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 19.05.2021.

Zahvaljujem.

Poštovani ministre sa saradnicima, kolege poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, pred nama je set zakona koji su važni za Srbiju i njene građane. U svom današnjem izlaganju posebnu pažnju posvetiću pripadnicima snaga bezbednosti.

Na dnevnom redu je Predlog zakona o posebnim uslovima za realizaciju projekta stanova za pripadnike snaga bezbednosti. Svedoci smo ulaganja u vojsku koja je bila devastirana i skoro uništena neodgovornom politikom prethodne vlasti.

Strukture zaposlenih u ovim službama vrlo su značajne za našu državu jer su važne za očuvanje mira i stabilnosti. Država radi i pomaže snagama bezbednosti, kako bi oni kao profesionalci mogli svoj posao efikasno da obavljaju, da se na isti fokusiraju i ne razmišljaju o rešavanjima životnih problema poput stambenog pitanja.

Zato država sprovodi projekat izgradnje stanova za pripadnike službe snaga bezbednosti. Nisu samo stanovi, već čitava naselja koja se prave gde će njihova deca moći da idu u vrtić, školu, sa zdravstvenim ambulantama, kao i urađenom infrastrukturom. Takvi stanovi se grade u Novom Sadu, Sremskoj Mitrovici, Kragujevcu, Nišu, Vranju, Kraljevu, gradu iz koga ja dolazim, na lokaciji naselja Ribnica biće izgrađeno 947 stanova za pripadnike snaga bezbednosti, raspoređeni u tri stambena bloka sa ukupno 10 stambenih jedinica. U okviru prve A faze projekta izgrađena su dva stambena objekta, sa ukupno 200 stanova. Prva useljenja očekuju se kroz mesec dana.

Kao što sam već pomenula, to su čitava naselja. U Kraljevu se očekuje izgradnja dečijeg vrtića. Ovo neće značiti samo pripadnicima snaga bezbednosti i njihovoj deci, već deci koja se nalaze na lisi čekanja, jer znamo da je potražnja za državnim vrtićima velika zbog manje ekonomske cene u odnosu na pojedine vrtiće privatne.

Prioritet za kupovinu stana, u skladu sa odredbama ovog zakona, imaju lica koja nemaju trajno rešenje stambene potrebe. Stanovi su namenjeni Vojsci Srbije, Policijskoj upravi, žandarmeriji, BIA, Okružnom zatvoru, ratnim i vojnim invalidima i Ministarstvu pravde. Kvadrat stana koštaće 400 evra, pa sa otplatom na 30 godina za stan od 56 metara kvadratnih mesečna rata bi bila 82 evra. Broj za kupovinu stanova u Kraljevu raste. Za stan od 60 metara kvadratnih potrebno je izdvojiti 24 hiljade evra, što je dvostruko manji iznos od cene sličnih nekretnina na slobodnom tržištu. Omogućen je i povoljan kredit kod domaće banke uz kamatnu stopu od samo 2% na godišnjem nivou.

Realizacija projekta predstavlja opšti interes od značaja za jačanje sistema nacionalne bezbednosti Republike Srbije, a za grad Kraljevo ovo je od izuzetnog značaja, za mlade ljude i parove da ostanu i žive u svom gradu, a rešeno stambeno pitanje podstaćiće i rađanje većeg broja dece, što i jeste prioritet, veća stopa nataliteta. Zahvaljujem.

Jedanaesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 11.05.2021.

Zahvaljujem predsedavajuća.

Poštovana ministarka sa saradnicima, kolege poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, pred nama je danas set zakona koji su važni za sve građane Srbije, pogotovo za romsku populaciju.

Prva tačka dnevnog reda je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zapošljavanju i osiguranju u slučaju nezaposlenosti. Nezaposleni, u smislu ovog zakona, jesu lica od 15 godina života do ispunjavanja uslova za penziju najkasnije do 65 godine. Lica koja nisu zasnovala radni odnos, a vode se na evidenciji nezaposlenih i aktivno traže posao.

Primena zakona počela je od 1. marta 2020. godine. Cilj ovog propisa je da radno angažovani preko agencije imaju jednaka prava i uslove iz radnog odnosa isto kao i zaposleni kod poslodavaca.

Korisnici jednakih uslova rada odnose se na trajanje i raspored radnog vremena, prekovremeni rad, odmor u toku rada, dnevni i godišnji odmor. Prijavljivanje zaposlenih kod Nacionalne službe za zapošljavanje i podnošenje prijave u zakonskom propisanom roku od 30 dana od dana prestanka osiguranja radi ostvarivanja punog obima rada. Pravo na novčanu naknadu imaju nezaposleni koji su pre gubitka posla bili osigurani u periodu od godinu dana bez prestanka ili sa prekidima u trajanju do 18 meseci. Tri meseca novčane naknade imaju lica koja su radila od jedne od pet godina, šest meseci sa radnim stažom od pet do 15 godina, devet meseci sa radnim stažom od 15 do 25 godina i 12 meseci staža dužim od 25 godina, novčana naknada nezaposlenima na period od 24 meseca ako nezaposlenom nedostaje dve godine do penzije.

Veliki broj Roma zaposlio se u novootvorenim firmama, takođe u javnim komunalnim preduzećima, kao što su vodovod, čistoća, veliki broj Roma radi preko agencije na privremenim poslovima, javnim radovima i zato je važno da u slučaju nezaposlenosti znaju kakva prava mogu ostvariti.

Nacionalna služba za zapošljavanje je i ove godine objavila javni poziv za sledeće vrste pomoći pri zapošljavanju: Javni poziv nezaposlenima romske nacionalnosti za dodelu subvencija pri zapošljavanju u 2021. godini, Javni poziv za realizaciju mera stručne prakse u 2021. godini, Javni poziv poslodavcima za dodelu subvencija za zapošljavanje nezaposlenih lica iz kategorije teže zapošljivih, od kojih su i Romi.

Ovo je dobar primer brige države, imajući u vidu statistički podatak da 50% romske dece upiše osnovnu školu, 10% srednju, a do fakulteta stigne 1%, što je poražavajuće, ali zahvaljujući afirmativnim merama i stipendiranju romskih učenika ovaj procenat će da se poveća, a samim tim i stopa radno angažovanih.

Kako sada država pomaže romskoj populaciji u svim segmentima, tako su i Romi uvek bili uz svoju državu. U Drugom svetskom ratu, rame uz rame sa Srbima i Jevrejima stradali su i Romi, bili su žrtve Holokausta i Jasenovca. Ukupan broj žrtava je preko 1.706.000, od toga je 392.775 Srba, Jevreja 52.511 i Roma 10.924. Ovi podaci su prikupljeni zahvaljujući Muzeju genocida od 1941. do 1945. godine, a taj broj je daleko veći. Radi trajnijeg sećanja na žrtve genocida, muzej se bavi prikupljanjem i obradom podataka o genocidu, država i drugi organi su dužni da muzeju dostavljaju građu o zločinu kojom raspolažu, a koji su u skladu sa ovim zakonom. Cilj je poimenično utvrđivanje žrtava Drugog svetskog rata sa punom identifikacijom, bez obzira na versku, etničku i nacionalnu pripadnost.

Ono što želim da napomenem je da su Romi bili žrtve genocida, a nakon Drugog svetskog rata često su bili i meta asimilacije, što znači prinudna sterilizacija kako bi se stopa nataliteta smanjila. Ali takođe želim da kažem da pod romskom zastavom nije vođen nijedan rat.

Zajedno sa svojim kolegama poslanicima, Vladom Republike Srbije, predsednikom Aleksandrom Vučićem na čelu, nastavićemo da se borimo za uspešniju i bolju Srbiju u kojoj će Romi imati još bolje uslove za život, rad i lični razvoj. Hvala.