SANDRA JOKOVIĆ

Srpska napredna stranka

Rođena 1990. godine. Živi u Kraljevu.

Po zanimanju je specijalizovani vaspitač za predškolski program.

Nakon parlamentarnih izbora održanih 21. jun 2020. godine po prvi put postaje narodna poslanica.

Izabrana je sa izborne liste "Aleksandar Vučić - za našu decu".
Poslednji put ažurirano: 14.10.2020, 11:10

Osnovne informacije

Statistika

  • 6
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Dvanaesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 19.05.2021.

Zahvaljujem.

Poštovani ministre sa saradnicima, kolege poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, pred nama je set zakona koji su važni za Srbiju i njene građane. U svom današnjem izlaganju posebnu pažnju posvetiću pripadnicima snaga bezbednosti.

Na dnevnom redu je Predlog zakona o posebnim uslovima za realizaciju projekta stanova za pripadnike snaga bezbednosti. Svedoci smo ulaganja u vojsku koja je bila devastirana i skoro uništena neodgovornom politikom prethodne vlasti.

Strukture zaposlenih u ovim službama vrlo su značajne za našu državu jer su važne za očuvanje mira i stabilnosti. Država radi i pomaže snagama bezbednosti, kako bi oni kao profesionalci mogli svoj posao efikasno da obavljaju, da se na isti fokusiraju i ne razmišljaju o rešavanjima životnih problema poput stambenog pitanja.

Zato država sprovodi projekat izgradnje stanova za pripadnike službe snaga bezbednosti. Nisu samo stanovi, već čitava naselja koja se prave gde će njihova deca moći da idu u vrtić, školu, sa zdravstvenim ambulantama, kao i urađenom infrastrukturom. Takvi stanovi se grade u Novom Sadu, Sremskoj Mitrovici, Kragujevcu, Nišu, Vranju, Kraljevu, gradu iz koga ja dolazim, na lokaciji naselja Ribnica biće izgrađeno 947 stanova za pripadnike snaga bezbednosti, raspoređeni u tri stambena bloka sa ukupno 10 stambenih jedinica. U okviru prve A faze projekta izgrađena su dva stambena objekta, sa ukupno 200 stanova. Prva useljenja očekuju se kroz mesec dana.

Kao što sam već pomenula, to su čitava naselja. U Kraljevu se očekuje izgradnja dečijeg vrtića. Ovo neće značiti samo pripadnicima snaga bezbednosti i njihovoj deci, već deci koja se nalaze na lisi čekanja, jer znamo da je potražnja za državnim vrtićima velika zbog manje ekonomske cene u odnosu na pojedine vrtiće privatne.

Prioritet za kupovinu stana, u skladu sa odredbama ovog zakona, imaju lica koja nemaju trajno rešenje stambene potrebe. Stanovi su namenjeni Vojsci Srbije, Policijskoj upravi, žandarmeriji, BIA, Okružnom zatvoru, ratnim i vojnim invalidima i Ministarstvu pravde. Kvadrat stana koštaće 400 evra, pa sa otplatom na 30 godina za stan od 56 metara kvadratnih mesečna rata bi bila 82 evra. Broj za kupovinu stanova u Kraljevu raste. Za stan od 60 metara kvadratnih potrebno je izdvojiti 24 hiljade evra, što je dvostruko manji iznos od cene sličnih nekretnina na slobodnom tržištu. Omogućen je i povoljan kredit kod domaće banke uz kamatnu stopu od samo 2% na godišnjem nivou.

Realizacija projekta predstavlja opšti interes od značaja za jačanje sistema nacionalne bezbednosti Republike Srbije, a za grad Kraljevo ovo je od izuzetnog značaja, za mlade ljude i parove da ostanu i žive u svom gradu, a rešeno stambeno pitanje podstaćiće i rađanje većeg broja dece, što i jeste prioritet, veća stopa nataliteta. Zahvaljujem.

Jedanaesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 11.05.2021.

Zahvaljujem predsedavajuća.

Poštovana ministarka sa saradnicima, kolege poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, pred nama je danas set zakona koji su važni za sve građane Srbije, pogotovo za romsku populaciju.

Prva tačka dnevnog reda je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zapošljavanju i osiguranju u slučaju nezaposlenosti. Nezaposleni, u smislu ovog zakona, jesu lica od 15 godina života do ispunjavanja uslova za penziju najkasnije do 65 godine. Lica koja nisu zasnovala radni odnos, a vode se na evidenciji nezaposlenih i aktivno traže posao.

Primena zakona počela je od 1. marta 2020. godine. Cilj ovog propisa je da radno angažovani preko agencije imaju jednaka prava i uslove iz radnog odnosa isto kao i zaposleni kod poslodavaca.

Korisnici jednakih uslova rada odnose se na trajanje i raspored radnog vremena, prekovremeni rad, odmor u toku rada, dnevni i godišnji odmor. Prijavljivanje zaposlenih kod Nacionalne službe za zapošljavanje i podnošenje prijave u zakonskom propisanom roku od 30 dana od dana prestanka osiguranja radi ostvarivanja punog obima rada. Pravo na novčanu naknadu imaju nezaposleni koji su pre gubitka posla bili osigurani u periodu od godinu dana bez prestanka ili sa prekidima u trajanju do 18 meseci. Tri meseca novčane naknade imaju lica koja su radila od jedne od pet godina, šest meseci sa radnim stažom od pet do 15 godina, devet meseci sa radnim stažom od 15 do 25 godina i 12 meseci staža dužim od 25 godina, novčana naknada nezaposlenima na period od 24 meseca ako nezaposlenom nedostaje dve godine do penzije.

Veliki broj Roma zaposlio se u novootvorenim firmama, takođe u javnim komunalnim preduzećima, kao što su vodovod, čistoća, veliki broj Roma radi preko agencije na privremenim poslovima, javnim radovima i zato je važno da u slučaju nezaposlenosti znaju kakva prava mogu ostvariti.

Nacionalna služba za zapošljavanje je i ove godine objavila javni poziv za sledeće vrste pomoći pri zapošljavanju: Javni poziv nezaposlenima romske nacionalnosti za dodelu subvencija pri zapošljavanju u 2021. godini, Javni poziv za realizaciju mera stručne prakse u 2021. godini, Javni poziv poslodavcima za dodelu subvencija za zapošljavanje nezaposlenih lica iz kategorije teže zapošljivih, od kojih su i Romi.

Ovo je dobar primer brige države, imajući u vidu statistički podatak da 50% romske dece upiše osnovnu školu, 10% srednju, a do fakulteta stigne 1%, što je poražavajuće, ali zahvaljujući afirmativnim merama i stipendiranju romskih učenika ovaj procenat će da se poveća, a samim tim i stopa radno angažovanih.

Kako sada država pomaže romskoj populaciji u svim segmentima, tako su i Romi uvek bili uz svoju državu. U Drugom svetskom ratu, rame uz rame sa Srbima i Jevrejima stradali su i Romi, bili su žrtve Holokausta i Jasenovca. Ukupan broj žrtava je preko 1.706.000, od toga je 392.775 Srba, Jevreja 52.511 i Roma 10.924. Ovi podaci su prikupljeni zahvaljujući Muzeju genocida od 1941. do 1945. godine, a taj broj je daleko veći. Radi trajnijeg sećanja na žrtve genocida, muzej se bavi prikupljanjem i obradom podataka o genocidu, država i drugi organi su dužni da muzeju dostavljaju građu o zločinu kojom raspolažu, a koji su u skladu sa ovim zakonom. Cilj je poimenično utvrđivanje žrtava Drugog svetskog rata sa punom identifikacijom, bez obzira na versku, etničku i nacionalnu pripadnost.

Ono što želim da napomenem je da su Romi bili žrtve genocida, a nakon Drugog svetskog rata često su bili i meta asimilacije, što znači prinudna sterilizacija kako bi se stopa nataliteta smanjila. Ali takođe želim da kažem da pod romskom zastavom nije vođen nijedan rat.

Zajedno sa svojim kolegama poslanicima, Vladom Republike Srbije, predsednikom Aleksandrom Vučićem na čelu, nastavićemo da se borimo za uspešniju i bolju Srbiju u kojoj će Romi imati još bolje uslove za život, rad i lični razvoj. Hvala.

Peta sednica Prvog redovnog zasedanja , 30.03.2021.

Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, poštovani ministre, kolege narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, pred nama je danas Predlog zakona o izmenama zakona o popisu stanovništva, domaćinstva i stanova u 2011. godini.

U ovom Zakonu je definisano da se popisivanje sprovodi od 1. do 30. aprila 2021. godine, ali imajući u vidu činjenicu da je pandemija Kovid 19, nije moguće sprovesti kvalitetan i bezbedan popis, jer zahteva direktan kontakt popisivača i građana.

Zato se ovaj popis odlaže za šest meseci, što znači neće biti negativnih posledica po rezultat popisa, osim što će se objavljivanje konačnih rezultati započeti šest meseci kasnije nego što je prethodno bilo planirano.

Terensko prikupljanje podataka, 15.000 popisivača treba da obiću svaki stan, kuću kako bi popisali kompletno stanovništvo.

Poslednji popis je bio 2011. godine i ukupan broj stanovnika je bio 7.186.862. U gradskim naseljima je 4.271.872 stanovnika, dok je u ostalim naseljima 2.914.990 stanovnika. Bila je ovo prilika da se građani, između ostalog, i izjasne kojoj veri i naciji pripadaju i mnogo toga još što je važno za državu, a i same građane Republike Srbije.

Po popisu iz 2011. godine, 147.504 ljudi se izjasnilo kao Romi. Po nezvaničnoj proveri, taj broj je daleko veći.

Mnogi Romi žive u neformalnim naseljima, kojih ima 702 u našoj zemlji, i koja nisu bezbedna za stanovnike ovih naselja. Podsetiću vas da je samo pre dvadesetak dana u neformalnom naselju prilikom strujnog udara nastradalo sedmoro dece. Jedno je podleglo povredama i preminulo. Ostala deca se nalaze u Tiršovoj i u teškom su stanju.

Sigurna sam da će grad Beograd, opština Čukarica, kao i nadležna ministarstva naći način da stambeno zbrinu žitelje ovog naselja, a to mogu da učine kroz razne projekte koje finansira naša država zajedno sa EU.

Sveukupni položaj Roma je loš. Zato je potrebno podizanje svesti Roma koliko je važno da učestvuju u popisu u 2021. godini, da izraze nacionalnu pripadnost i ostvare svoja prava obezbeđena Ustavom, kao i druge benefite.

Što se tiče benefita, predsednik Aleksandar Vučić i Vlada Republike Srbije su u 2018. godini uvećali roditeljski dodatak za prvo, drugo, treće i četvrto dete. Jednokratna novčana pomoć za prvo dete iznosi 100.000 dinara, za drugo dete 10.000 dinara mesečno dve godine, za treće 12.000 dinara 10 godina i za četvrto dete 18.000 dinara mesečno 10 godina.

Po statistici, svaki šesti par ne može prirodnim putem dobiti dete. Pohvalno je što je država prepoznala ovaj problem i donela odluku da žene mlađe od 43 godine vantelesnu oplodnju obavljaju o trošku Fonda za zdravstveno osiguranje.

Imamo dobre primere i lokalnih samouprava, kao što je grad Kraljevo, grad iz koga ja dolazim. U slučaju kada se vantelesna oplodnja obavlja u inostranstvu grad Kraljevo obezbeđuje finansijska sredstva od 300.000 dinara, a starosna granica do koje žene mogu konkurisati je 50 godina. Takođe, za prvo dete grad pomaže sa 30.000 dinara jednokratnom novčanom pomoći. Imaju i mnoge druge povlastice koje se odnose na majke sa troje i više dece. To su popusti na gradsku toplanu, čistoću, vodovod.

Mnoge žene su se odlučile da rode treće i četvrto dete. Iza ovako hrabrih majki stoji naša država koja im obezbeđuje sigurna mesečna primanja do detetove desete godine.

Sve ove podsticajne mere od strane države i lokalnih samouprava doprineće natalitetu, a te rezultate ćemo videti kada budu objavljeni konačni rezultati popisa.

U danu za glasanje podržaću ovaj zakon. Zahvaljujem.