Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika Zoran Tomić

Zoran Tomić

Srpska napredna stranka

Govori

Zahvaljujem, uvažena predsedavajuća.

Poštovana ministarko sa saradnicom, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, imali smo prilike da u diskusiji čujemo više informacija od uvaženih kolega vezano za predloge sporazuma. Ono što bih ja želeo da iskažem je da ovakva sednica i ovakve tačke dnevnog reda o kojima bi se diskutovalo u vreme tajkunskog žutog režima nisu ni postojali, zato što u njihovo vreme njih nije interesovalo kako da Srbiju unaprede, kako da je što bolje pozicioniraju na međunarodnom planu, kako da se uspostavi ta saradnja u svim segmentima društva, ne samo u ekonomiji, već i u oblasti vojske, u oblasti kulture, sporta, informisanosti. Ne, njih je sama interesovalo kako da ono što je postojalo u Srbiji opljačkaju od građana Srbije, kako da to strpaju u svoje džepove. Tu igricu koju su igrali do 2012. godine na svu sreću su završili. Nažalost ta cifra je došla do 619 miliona evra, ali u svakom slučaju voljom građana Srbije je ona zaustavljena i voljom građana više nikada se neće ponoviti.

U vreme dok je na čelu Ministarstva odbrane bio Boris Tadić, a kasnije ga zamenio Šutanovac, u narodu poznat kao šuntanovac, njima je važno bilo kada su u pitanju odbrana i vojska samo kako će tenkove topiti, kako će svu imovinu koju vojska ima rasprodati, jer po njihovom mišljenju nije ni bilo potrebno osigurati bezbednost

36/2 MJ/MT

i sigurnost građana Republike Srbije, a o međunarodnoj saradnji po pitanju odbrane, po pitanju razvoja odbrambene industrije, naučno-tehnoloških istraživanja u tim segmentima nije ni bilo.

Dolaskom SNS na vlast i Aleksandra Vučića na čelo Ministarstva odbrane krenule su značajne bitke da se vode, da se vojska oporavi, da se naša odbrambena i namenska industrija oporave. Danas te rezultate i te kako možemo vodite, a posebno u komšiluku gde živim, u Trsteniku gde imamo PPT namensku industriju koja i te kako uspešno funkcioniše i radi, upošljava veliki broj građana. Drago mi je da svakim danom naša odbrambena industrija sve više napreduje, imamo novih naučnih i otkrića koja se implementiraju i zahvaljujući ovakvim vidovima saradnje mi ćemo to znanje moći da razmenimo i sa drugim državama i dalje da radimo na razvoju našeg instituta i odbrani.

Apsolutno se slažem sa uvaženim i kolegom Marjanom Rističevićem da je potrebno dalje ulagati u vojnu tehniku, ulagati u našu odbrambenu industriju, podizati standard kada je u pitanju vojska, jer jedan od bitnih segmenata i uloga države i kada govorimo o tim ekonomskim doktrinama, bila ona kenzijanska ili liberalna, uvek govori da je jedan od glavnih zadataka države pobediti unutrašnji red i mir i osigurati spoljne granice države.

Kada govorimo o ekologiji, sporazum koji je pred nama je jako bitan i još jedan dokaz da je Srbija važan deo Međunarodne zajednice, da se zajedno da drugim državama bori kako bi sprečila efekte globalnog zagrevanja, klimatskih promena i daje svoj skroman doprinos i koliko god on mali bio, ipak je značajan da se to predupredi. Glasanjem ovog sporazuma takođe ćemo dati taj doprinos, ali ono što želim da kažem jeste da borba za očuvanje životne sredine i ekologije ne može da se radi praznog stomaka.

Za vreme tajkunskog režima nisu ni razmišljali o ekologiji, ali nažalost nisu razmišljali ni o stomacima građana, već su razmišljali kako da preduzeća koja su ti radnici gradili decenijama unazad, koja su njihovi preci gradili, da razore, da opljačkaju, da rasprodaju, opet kažem, da svoje duboke džepove popune, koji su često bili i bušni, pa kako su punili džepove, tako su ih brzo i praznili, ne gledajući kako će ti ljudi preživeti, kako će svoju decu moći da pomognu, kako će decu koja su na studijama da iškoluju i da na taj način obezbede budućnost ovoj zemlji, ako već nisu razmišljali o budućnosti tih porodica i dece.

Danas je ta situacija drugačija zahvaljujući reformama koje su započete 2014. godine, koje je predvodio sadašnji predsednik Aleksandar Vučić sa svojim timom, doprinele su da stomaci građana budu puni i da budu još puniji i da na osnovu toga imamo dovoljno sredstava da možemo da se zalažemo i borimo i za očuvanje životne sredine i za ekologiju.

Ono što je jako bitno kada govorimo o programu vezano za studentsko stanovanje, ovim programom će se završiti, kada govorimo o Niškom univerzitetu jedna važna investicija koja se decenijama unazad radi, a to je ta studentska zgrada za 400 ležajeva koja će biti i koja se nalazi u delu grada u kome se nalaze tehnički fakulteti.

Inače da napomenem da Elektronski fakultet je jedan od fakulteta za ponos danas, koji daje značajne doprinose ne samo u obrazovanju mladih ljudi, već daje doprinos i u razvoju nauke i kao što znate u tom kompleksu je izgrađen i naučno-tehnološki park koji se i dan danas koristi od strane tih istih studenata i mladih inovatora da svoje biznis ideje pretoče u realnost, da to svoje znanje plasiraju na domaće i na međunarodno tržište, a to je sve nešto o čemu žuta vlast nije razmišljala i uzimala u obzir. Za njih je bilo bitno da je to zelena livada koja je služila za ispašu konja. Apsolutno nisu vodili računa ni o potrebama studenata, nisu vodili računa ni o potrebama naše nauke, ali je danas ta slika značajno promenjena.

Takođe, izgradnja studentskog doma u Beogradu sa smeštajnim kapacitetima od 1.000 je takođe važna, jer znamo da je Beogradski univerzitet najstariji i da je ponos naše države i našeg obrazovnog sistema, ali sam siguran da se ovde neće stati, jer kao što su i moje uvažene kolege rekle, potrebe su još veće i radiće se značajno na tome. Ono što će svakako biti za ponos za sve veći broj mladih ljudi po završetku srednje škole, odlučuju se da upisuju fakultete, pa i oni koji se u međuvremenu zaposle, sa ciljem da nadograde svoje znanje i da budu još korisniji segment našeg društva. Ono što je bitno, mladi ljudi se u Srbiju vraćaju posle školovanja u inostranstvu, da svoje znanje ovde prenesu, čak se vraćaju da unaprede i više nivoe našeg obrazovanja.

Sve ovo pričam iz razloga da ukažem da je ovo za njih bilo nebitno, što su moje kolege i potvrdile, a i građani Republike Srbije dovoljno su samo da se prisete kako je zemlja izgledala ranije, kakva je naša infrastruktura bila. Sećam se, u Kruševcu imali ste ni jedan ispravan semafor, retko ste mogli da nađete ulicu koja nije imala rupu u sebi, u kojima ste mogli da sadite mini bašte pa da se sadite urbanom poljoprivredom.

Danas je slika skroz drugačija. Danas je Kruševac jedan od primera gradova u Srbiji koji postaju pravi gradovi po uzoru na evropske, gde imate zaista kvalitetnu infrastrukturu, imate odlične puteve, gradi se autoput Moravski koridor. Imate naselje Novi aerodrom, kako ga zovemo, koji će biti ponos grada, kao što je i „Beograda na vodi“ ponos Beograda i Srbije, jer je to naselje koje posle više decenija je u stvari novo naselje koje se gradi u Kruševcu, koje je nekada, slično kao u niškom kraju, kada sam pričao za elektronski fakultet služilo samo za ispašu konja. Danas tu već polako niču prve zgrade, investitori su kupili parcele za Vidovdan i obeležavanje 650 godina od postojanja Kruševca, tu smo svečano otkrili spomenik Knezu Lazaru, kao jedan mali, skromni vid zahvalnosti osnivaču grada Kruševca i jednom od naših velikih srednjevekovnih vlada, koji se borio za očuvanje srpstva i srpske države u periodu kada je to bilo najteže činiti.

U Kruševcu se gradi aerodrom Rosulje, koji 20 i više godina nisu znali da završe, nije da nisu znali, nisu prosto ni hteli, nisu imali želje, jer opet kažem, jedino za šta su se oni zalagali bilo je kako samo da zadovolje svoje potrebe, kako svoje džepove da napune, a za građane ih je bilo baš briga.

Ponosan sam kada govorim o sferi obrazovanja što je Kruševac dobio i prvi državni fakultet, Poljoprivredni fakultet, koji je osnovan 2017. godine, koji je ove godine upisao četvrtu generaciju studenata, koji ima odlučnu saradnju sa Institutom za krmno bilje, institutom koji su oni hteli da unište, a koji danas uspešno funkcioniše, koji nije zatvoren. To je jedna ispravna odluka, jer nažalost, Kruševac je bio jedini od većih gradova u slivu Zapadne Morave, koji nije imao državne fakultete, nije zapravo imao nijedan fakultet sa sedištem, a ipak je grad veličine od 127 hiljada i više stanovnika.

Zaista sam ponosan na sve rezultate koji su učinjeni. Neću govoriti o privrednim uspesima, uspesima ekonomije, o tome smo često govorili.

Kako bi oni probali da unize sve ove rezultate koji su ostvareni i u borbi protiv korone i u ekonomiji, podizanju životnog standarda, koriste svoje medije, naravno, daju naloge da po svaku cenu iskopaju određen statističke podatke koje bi tumačili na njima način koji odgovara, kako bi rekli, e, pa znate šta, niste vi napravili ne znam kakve uspehe, u naše vreme je mnogo bolje i mnogo se bolje živelo. Tako da, u jednoj od novina čiji je vlasnik naravno Dragan Đilas možete da pročitate tekst koji kaže „bajke o ekonomskom tigru“, u kome rade statističku analizu statistike privrede Republike Srbije od 2000. do 2011. godine, a onda rade dalje analizu od 2011. do 2021. godine, gde, jel te, oni su došli do zaključka da se u njihovo vreme mnogo bolje živelo.

Gospodo tajkuni, sudski overeni lopovi i lažovi, ako se bolje živelo u vaše vreme, pa zašto su vas građani 2012. godine smenili? Zašto su na izborima izašli i podržali SNS i Aleksandra Vučića, a nisu vas ako se već hvalite da ste imali takve rezultate?

Neću zalaziti u osnove statističke analize, jer je to bespotrebno, jer prosto svi ovi ljudi koji se bave ovakvim analizama, analize rade po novoj doktrini koju je otkrio Dragan Đilas i koju uspešno implementira u svojim statističkim analizama kada radi anketiranje javnog mnjenja u kojima on naravno uporno tvrdi kako ta njegova neka opozicija ima natprosečnu podršku, kako on može da smeni Aleksandra Vučića, a kada dođe vreme za izbore nema ga nigde. Povuče se u svoju rupu kao mali miš i onda glumi nekog Kalimera, govorili stalno – ovo je nepravda, ovo je nepravda.

Tako ste imali prilike da pročitate i danas da Dragan Đilas i njegova strančica neće potpisati, odnosno podržati Predlog sporazuma za izlazak na izbore koje su evroparlamentarci pripremili, a po njihovom pozivu i onda se tu pravdaju kako jel te nisu to izborni uslovi koji njima odgovaraju, to su opet izborni uslovi koji idu na ruku Aleksandru Vučiću, a sa druge strane stalno tvrde kako Aleksandar Vučić više nema nikakvu podršku ni u EU, ni u međunarodnoj zajednici, kako je on nekakav diktator, tiranin protiv koga treba svi da se okrenu u svetu. Onda sami sebe demantuju.

Vidite gospodo, to lažovi i rade. Vreme uvek pokaže ko govori istinu, a ko laže, a kada lažu krene samog sebe da demantuje, onda vam je jasno da zapravo sa njima nemate šta da tražiti, niti bilo kakvu podršku da im date.

Juče smo u diskusiji zapravo jasno utvrdili da su oni svesni da nemaju podršku od strane građana Republike Srbije, da tu statističku analizu koju oni daju, da je to zapravo opet još jedna šarena laža iz seta asortimana „magla“ industrije Dragana Đilasa i Dragana Šolaka. Naravno, kada se govori o ovakvim stvarima nije ni čudo, jer prosto svima je bilo jasno u Srbiji da u tim pregovorima u kojima je on ušao, one je ušao zapravo da se ne bi dogovorio, da bi našao nekakve ponovo argumente da kaže kako neće izaći na izbore i da je ulica ta koja treba da odluči ko će upravljati u Republici Srbiji.

Gospodo tajkuni, ulica nikada neće odlučivati o tome ko će upravljati Srbijom. Ulica nikada neće utvrđivati kakva će se politika voditi u Republici Srbiji. Odluku donose samo građani Republike Srbije na izborima koji se organizuju, a oni koji su želeli da rade na daljem unapređenju izbornih uslova koji su danas mnogostruko više bolji nego u onom periodu kada su žuti tajkuni vladali, kada su samovoljno povećavali izborni cenzus, jer su se plašili konkurencije i plašili su se svojih mesta, odbornika, gradonačelnika itd, danas kažu da su ti uslovi gori nego što su bili u njihovo vreme.

Ne bih se baš složio, ne bi se složili ni građani Republike Srbije. U svakom slučaju, svi oni koji žele da daju maksimalan doprinos daljem unapređenju Republike Srbije, unapređenju života građana Republike Srbije su uvek dobrodošli i uvek njihove ideje volimo da saslušamo i ono što je dobro i što može da se implementira uvek ćemo implementirati, jer kažem, Aleksandru Vučiću i politici koju on vodi interes građana i boljeg života građana je na prvom mestu. Zato njega možete videti među stanovništvom kako razgovara, kako rešava probleme, a ne na „Tviteru“, na društvenim mrežama, na „Fejsbuku“ gde pokušava da, kao što radi Dragan Đilas i drugi, da vodi nekakvu „Tviter“ politiku, odnosno da se bave politikanstvom.

Kada govorim o međunarodnim odnosima upravo ovaj brojni sporazumi koji su danas pred nama i koji će u budućnosti biti govore o poziciji Republike Srbije na međunarodnoj sceni koliko smo cenjeni i koliko nas vide kao odlične partnere u oblasti odbrane, oblasti nauke, ekonomske saradnje, pa i zajednička sednica vlada Mađarske i Srbije koja se održala u Mađarskoj upravo govori o tome i brojni sporazumi koji su tamo potpisani kako bi se dalje unapredio bilateralna saradnja dve države ide u prilog tome.

U njihovo vreme toga nije ni bilo. Njima je bilo važno samo da ispunjavaju direktive koje su dobijali od interesnih grupa kako će uniziti Republiku Srbiju, a o tome koliko su u međunarodnim krugovima jaki govori upravo period kada je Kosovo, lažna država Kosovo samoinicijativno proglasila tu nezavisnost i koliko je država tada u stvari povuklo svoje priznanje. Ni jedna nije povukla, jer se oni nisu ni bavili time. Njima je zapravo bilo bitno samo kako će rasprodati, ne imovinu građana, nego vidite jasno i delove države, pa posle Kosova i Metohije došla bi verovatno Vojvodina, pa posle Vojvodine i drugi delovi Srbije. Dok to ne bi došlo u nekom krugu dvojke kojim bi se oni zadovoljili, a upravo je taj krug dvojke koji samo Dragana Đilasa interesuje i zbog čega on na izborima nikada neće smeti da se kandiduje ni za predsednika države, ni za premijera, jer njega interesuje jedino mesto gradonačelnika Beograda i da nastavi svoju pljačku u kome su ga građani sprečili 2013. godine kada je smenjen sa funkcije gradonačelnika.

Juče smo imali prilike da čujemo samo jedno u nizu nedela koje je uradio sa PKB-om, a i moje kolege su pričali o mostu na Adi, a građani Beograda su to odlično mogli da vide i u infrastrukturnim radovima i drugim problemima koji u nasleđe vlasti koja ga je nasledila ostavio i koji su danas rešeni i kada grad Beograd ima i te kako rešen veliki broj problema, kada ima ogroman budžet, ogromne investicije koje se realizuju, ali ne investiciju privatne džepove, već investicije u bolji život građana Beograda.

Tako da u danu za glasanje, apsolutno sa ponosom ću podržati predloge ovih sporazuma, jer je ovo nešto što jasno pokazuje našu želju i borbu za budućnost ove države, za budućnost naše dece, a pre svega, kažem ponosim se, jer sutradan kao roditelj tri deteta imaću svojoj deci šta da pričam, kako sam se kao narodni poslanik zajedno sa mojim uvaženim kolegama ovde borio da oni imaju tu sigurniju i bolju budućnost kako bi i oni sutradan mogli tim istim koracima da nastave. Hvala.
Zahvaljujem, poštovani predsedavajući, gospodine Orliću.

Uvaženi predstavnici ministarstva, koleginice i kolege narodni poslanici, građani Republike Srbije, upravo današnja diskusija o Zakonu o zaštiti potrošača je još jedan u nizu dokaza da SNS i naši koalicioni partneri zajedno radimo na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem u interesu građana.

Upravo ovaj zakon će omogućiti da se ono što je važno za same potrošače, da se njihovi interesi štite i znatno je unapređenje u odnosu na prethodni zakon koji je usvojen. Imali smo prilike od uvaženih kolega u diskusiji da čujemo koja su to unapređenja.

Ono što je jako bitno jeste formiranje te baze – ne zovi, koja se odnosi na sprečavanje da građani ukoliko ne žele da budu uznemiravani telefonskim pozivima i da dobijaju ponude na taj način od prodavaca, da budu evidentirani u bazi REM-a i na taj način će zapravo imati mogućnost da se njihovo pravo iskoristi.

Pored toga, ono što je bitno da dalje nastavljamo sa usaglašavanjima koja se odnose na evropske direktive, posebno u segmentu turističkih ponuda što je još jedan u nizu dokaza da smo mi na putu ka EU i da ono što je u praksi unutar EU da mi prisvajamo i da implementiramo kroz naše zakonodavstvo, sve u interesu kako život građana Republike Srbije učinili boljim i kvalitetnijim i da radimo na podizanju standarda.

Upravo kada govorimo o rezultatima rada politike Aleksandra Vučića i SNS nije potrebno trošiti previše reči. Dovoljno je samo proći kroz Srbiju, jer danas nemate ni jedno mesto u Srbiji gde nemate neko gradilište ili da nešto nije urađeno, uloženo, da nisu otvorena nova radna mesta. Upravo su dela ona koja govore kada pričamo o politici Aleksandra Vučića.

Tako da, vidite i sami uvaženi građani Republike Srbije da program „Srbija 2025“ se i te kako uspešno implementira, da nikada veći broj gradilišta u Srbiji nismo imali, da do kraja godine ćemo imati osam autoputeva koji se grade, 15 magistrala ukupno, da imamo nove investicije koje dolaze, da sada ulazimo u eru razvoja ekonomije bazirane na znanju u Srbiji, da se ulaže kada je u pitanju nauka, prosveta, obrazovanje, da naše mlade ljude zadržimo u Republici Srbiji, da taj potencijal i znanje koje oni imaju iskoristimo kako bismo našu ekonomiju podigli.

Sami vidimo i po podacima koji kažu, kada je u pitanju IT industrija, koliko smo se u tom segmentu razvili, koliko je taj deo naše privrede napreduje i koliko će dalje napredovati i koliko zapravo država Srbija ulaže sve napore koje ima kako bi podsticala mlade ljude, njihovu kreativnost da je iskoriste, da je pretoče od nečega što je samo stajalo možda na papiru, u konkretne ideje i realizaciju.

Ulaže se dosta i u sport, ulaže se dosta i u kulturu, ulaže se dosta i kada je u pitanju i sama poljoprivreda i sami smo svedoci da nikada više sredstava nije opredeljeno kada je u pitanju razvoj poljoprivrede, subvencionisanje poljoprivredne proizvodnje, za nabavku nove opreme koja će omogućiti poljoprivrednicima i poljoprivrednim gazdinstvima da svoje proizvode mogu da proizvode visokog kvaliteta i da plasiraju na tržištima. Ne samo u regionu, već i širom sveta.

Sa druge strane, kao što su i moje uvažene kolege rekle, imamo ljude koji su do 2012. godine gledali samo sopstvene interese koji su, jedinu politiku koju su vodili bila je politika punjenja sopstvenih džepova. Njih rađani Republike Srbije nisu interesovali. U njihovo vreme jedino smo mogli da se pohvalimo da su mladi ljudi, znanje, ono što je bilo najveći izvozni proizvod Republike Srbije, a danas statistika jasno pokazuje da mladi ljudi koji se školuju u inostranstvu, koji se usavršavaju se vraćaju u Srbiju i upravo to svoje znanje ovde implementiraju i dalje plasiraju u druge delove sveta.

U njihovo vreme, bilo je važno samo kako će oni da napune svoje džepove, kako će na osnovu zloupotrebe javnih pozicija koje su imali da se hvale što i danas rade preko svojih medija da su bili uspešni biznismeni, da su uspešni poslovni ljudi, a realnost nam govori totalno drugačije, da pre nego što su došli do tih javnih pozicija niti su bili uspešni biznismeni, niti poznati, a i kako su sišli sa tih pozicija, jer je volja naroda takva bila, još su gori menadžeri nego što su ikada bili.

Danas smo imali prilike da čujemo jednog od perjanica te tzv. opozicije koja napada ono što je država radila kako bi pomogla da se poljoprivreda u Srbiji unapredi, kako bi pomogla da se reši veliki problem koji je postojao PKB, čuveni obor knez Aleksić iz Trstenika, koji dok je vladao Trstenikom, namerno ću reći vladao, jer za vreme dok je on bio na čelu te opštine uspostavio je dinastijski režim, pa ukoliko niste u okviru njegove familije bili njemu naklonjeni ili niste radili za njih, niste ni mogli da očekujete nikakvu pomoć i podršku u toj opštini, je danas izneo niz da kažemo ideja, koje su svojim umovima oni kreirali, kako bi u suštini oni radili da se nalaze u poziciji vlasti, kako bi oni ponovo iskoristili određene resurse da svoje džepove napune. Naravno, za te ideje koje su kreirali i koje su izneli u javnost optužuju Aleksandra Vučića i SNS.

U vreme dok su oni vladali ovom državom njih PKB nije ni interesovao. To je bio samo još jedan u nizu plena koji su oni koristili kako bi svoje džepove punili, pa je tako on zaboravio danas da napomene da je Dragan Đilas dok je bio gradonačelnik Beograda i kada je 2011. godine grad Beograd preuzeo upravljanje PKB, da jedino što su znali da urade jeste kako da ga još više zaduže, a da za to zaduživanje nagradi menadžment tadašnjeg PKB-a pozamašnim sumama i to posebno u trenutku kada se približavala njegova smena sa čela grada Beograda.

Niti su oni ulagali sredstva u razvoj PKB-a, niti u proizvodnju, niti su oni imali mogućnosti za neke nove investicije, a opet kažem, danas su izneli razno-razne gluposti, u stvari koje samo karakterišu njihove pokvarene mozgove i strategije koje bi oni kreirali i oni realizovali da se u ovom trenutku nalaze na čelu Srbije, a voljom građana Republike Srbije ne da se ne nalaze danas, nego neće se više nikada naći, jer su oni ljudi koji su viđeni. Imali su prilike da se dokažu. Dokazali koliki su lopovi, koliki su prevaranti.

Uvaženi kolega Viktor je spomenuo da oni nisu svesni da ih narod ne želi. Ne, oni i te kako su svesni da ih narod ne želi i zbog toga misle da preko ulice i da možda uz podršku, da kažemo, nekih sa strane mogu ponovo da dođu do fotelje i da slobodno kažem, jašu ovaj narod još jedan krug dok ne premotaju igricu, jer 619 miliona evra u njihovim džepovima je suviše malo.

Građani Republike Srbije su ti koji odlučuju kakvu politiku žele, koji odlučuju koga žele na čelu ove države da njome upravlja, da rešava probleme građana, a opet kažem, za razliku od njih, mi nemamo potrebe ovde da trošimo vreme pričajući šta je urađeno, jer dela su ta koja govore.

Kada pričamo i o gradu odakle ja dolazim. Evo danas je gospodin ministar obišao radove na Moravskom koridoru koji je isti taj obor knez Aleksić iz Trstenika, kada su radovi svečano otvoreni, odmah sutradan brže-bolje došao da se slika i da kaže kako je to neka šarena laža, kako nema mašina, nema gradilišta. Pa nema, zato što taj isti Aleksić ne zna, nije upućen kako funkcionišu stvari, jer za razliku od perioda kada je on vladao, odnosno kada je u Trsteniku mogao da radi ko šta je želeo samo ukoliko ima njegov blagoslov i bez dozvole i republičkih institucija, opštinskih organa.

Danas postoje zakoni koji se poštuju i zakoni jasno kažu kakve su procedure i za realizaciju investicija. Eto danas smo u situaciji da taj autoput postane sve vidljiviji i kako je rečeno do kraja ove godine ili početkom sledeće godine Kruševac će biti spojen sa Pojatom, odnosno sa Koridorom 10, trakama autoputa, što će svakako značiti novi potencijal za razvoj ovog kraja zato što će se formirati industrijske zone, što znači nova radna mesta i novi načini i efikasni načini za plasmane proizvoda iz našeg kraja.

Podsetiću samo građane Republike Srbije da kažem dok je Aleksić bio predsednik opštine Trstenik, pored toga što je sebi samovoljno povećavao platu i na taj način zloupotrebljavao funkciju kako bi ispumpavao novac građana. On je takođe radio i na štetu javnih preduzeća, pa je tako Javno preduzeće „Energetiku“ svesno oštetio, oterao da postane gubitaš kako bi svom pajtosu omogućio da radi gasifikaciju Trstenika bez ikakvih dozvola ili saglasnosti zato što, on čovek je uspostavio dinastiju, smatrao je da će večno vladati u Trsteniku, da će to biti neka nasledna monarhija i onda je mogao da radi šta god je želeo. Ali se prešao, jer su građani Trstenika jasno rekli da ne žele više da ga vide ni na čelu opštine Trstenik, a siguran sam, da kada bi se kandidovao i za predsednika svoje mesne zajednice da i tu ne bi mogao da dobije glasove, pa možda čak i glasove u okviru svoje dinastije koju je tu uspostavio.

Tako da kažem, ovaj zakon koji je danas pred nama jasan signal da radimo u korist građana Republike Srbije, da rešavamo probleme koje čujemo od njih i na koje smo naišli. Svakako da i u narednom periodu će se raditi i dalje na poboljšanju, jer uvek, kada je u pitanju trgovina i kada je u pitanju zaštita potrošača i proizvođača, uvek postoji mogućnosti za dalje unapređenje, jer ovo je karakteristika politike koju vodi predsednik Aleksandar Vučić. Za razliku i od Đilasa i od Jeremića i od drugih ljudi koji se plaše da izađu pred građane Srbije, plaše se da čuju istinu, on se ne plaši, on je tu uvek sa svojim narodom, spreman da čuje, spreman da reaguje, da pronađe načine kako da se ti problemi reše i bori se da ljudi što bolje žive.

Zbog toga sam apsolutno ubeđen, a i statistika nam jasno govori da kada završimo realizaciju plana „Srbija 2025“, da će prosečna plata u Republici Srbiji biti 900 evra, prosečna penzija 430 evra, imaćemo izgrađene auto-puteve, unapređenu železničku infrastrukturu, a jasno možemo da vidimo kada govorimo o turizmu koliko je i turistički potencijal Srbije danas iskorišćen i koliko smo i po turističkim potencijalima i ono što možemo ponuditi svetu prepoznatljivi. Zato danas imamo sve veći broj turista i što je jako bitno da nagovestim da ovim zakonskim rešenjem mi dajemo još jedan značajan doprinos unapređenju i poslovnog ambijenta u Republici Srbiji za privlačenje novih investicija, jer svakako da su investitori zainteresovani da ulažu u one zemlje u kojima imaju stabilnost kada je u pitanju poslovanje, kada su sigurni da njihov uloženi kapital može da se isplati, da mogu uspešno da posluju. Ovo zakonsko rešenje će svakako doprineti tome pored drugih makroekonomskih pokazatelja koje imamo, a to je i stabilan devizni kurs, nisu i stabilnu inflaciju, i da imamo i propise i da imamo sada uređenu digitalizaciju kada je u pitanju javna uprava, da smo postali mnogo efikasniji i u izdavanju dozvola i rešavanju drugih potrebnih stvari, da investitori počinju sa radom.

Tako da u danu za glasanje apsolutno, zajedno sa svojim kolegama iz poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu, podržaću ovaj predlog zakona, jer apsolutno je on u interesu i budućnosti ove zemlje i naše dece. Hvala vam.
Zahvaljujem, predsedavajući, gospodine Orliću.

Uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, građani Republike Srbije, imali smo prilike da čujemo od mojih uvaženih kolega jasne primere kako to Dragan Đilas zamišlja slobodu medija i kako on zapravo želi da uređuje te medije, kao što je to radio dok je bio na vlasti.

Moj uvaženi kolega Adam Šukalo ga je lepo opisao jednim pridevom koji mi se jako dopao, a to je – Đilas monopolista. On čovek je uspeo da kao monopolista i kroz zloupotrebu javnog položaja dođe do 619 miliona evra što je nezapamćeno u istoriji Republike Srbije. Naravno, na svu sreću građani su to sprečili, nisu više dozvolili da se javni položaj zloupotrebljava i da se ta njegova ruka zavlači u džepove građana Republike Srbije koji su beli sve siromašniji i siromašniji, a njegov biznis je cvetao. Eto, sada možemo da čujemo i da pročitamo i njihovim medijima kako su oni uspešna korporacija koja posluje u ne znam koliko zemalja, ne samo na Balkanu, već širom sveta. Pa, naravno, kada su najveći novac zaradili u vreme kada su bili monopolisti.

Za njih je fer tržišna utakmica samo utakmica u kojoj su oni jedini igrači u kojima nema nikakve konkurencije, u kojoj su oni ti koji diktiraju pravila i zbog toga je apsolutno ovaj pridev – Đilas monopolista adekvatan. Onog trenutka kada je naša privreda oporavljena, kada imamo kompanije koje uspešno posluju, kada počinju da se takmiče sa njegovim kompanijama i da ostvaruju rezultate i kada se oni osećaju ugroženim, onda pričaju o nekakvoj fer utakmici, kako im se nekakva prava ugrožavaju i naravno tada kreću svoju ofanzivu, tada industrija Dragana Đilasa maksimalno radi punom parom i trudi se da kroz raznorazna spinovanja pokuša sebi da obezbedi nekakvu podršku da dođe nazad na vlast.

Podršku naravno neće dobiti, niti je dobija od građana zato što građani odlično pamte period dok je on bio na vlasti kao pripadnik DS. Taj period žutog zla koje se nikad ne ponovilo i nikad vratilo u ovoj zemlji, koja je, kao što možemo videti, evo pokazaću svim gledaocima, ovo su rezultati borbe protiv kriminala i korupcije DS, te žute mašinerije koja je uništila Republiku Srbiju. Nema rezultata. Protiv kriminala se nisu ni borili. U kriminali su nalazili svoje saveznike, kao što ih sada nalaze i kao što se maksimalno trude da napadaju predsednika Aleksandra Vučića, da napadaju njegovu porodicu i da njegovu decu povezuju sa tim kriminalcima i ološima i da kritikuju kada država pokazuje građanima sa čime se bori, protiv čega se bori, šta je taj kriminal naneo, onda se oni pozivaju na nekakvu etiku, ne znam zašto se takve slike plasiraju, a jasno smo čuli u njihovo vreme kakve su slike oni plasirali.

Ono što je jako interesantno da se nikako ne trude da dobiju podršku građana kroz nekakve političke programe, ideje koje će realizovati da pokažu te rezultate među građanima, već naravno se trude da taj novac koji je opljačkan od građana, koji se nalazi na računima u inostranstvu ulože kako bi ta magla industrija još više radila, kako bi se kapaciteti proširili i da naravno kreiraju raznorazne emisije, priče i spinove uperene samo protiv jednog čoveka, a to je Aleksandar Vučić, trudeći se da diskredituju sve njegove rezultate i uspehe politike koju vodi i njegovog tima koji je uspeo da od Srbije, zemlje sivila, zemlje katanaca, zemlje iz koje su mladi ljudi bežali, napravi državu nade, državu gde se mladi vraćaju, gde privreda ponovo radi, gde smo šampioni i u ekonomiji, kao što smo i dalje šampioni i u sportovima i radujemo se olimpijskim igrama koje su pred nama, jer ćemo uživati u uspesima naših sportista koji upravo zahvaljujući politici Aleksandra Vučića imaju nikad bolje uslove da se spremaju i da te rezultate na svetskim nivoima ostvaruju.

Lepo je kolega Marijan Rističević objasnio tu šemu prekogranične televizije iz Luksemburga koja maksimalno krši sve zakone ove zemlje, gde oni te sadržaje reemituju, pa ljude u Luksemburgu interesuju naravno životi i biografije naših političara, interesuju njihova mišljenja i stavovi Aleksandra Vučića, interesuju stavovi političkih protivnika Aleksandra Vučića i onda to reemituju u Srbiji nazad. Kada im to nije više uspelo, onda su odlučili da sličnu stvar pokrenu i sa štampanim medijima koji se reemituju iz inostranstva, pošto ne mogu da kreiraju taj sadržaj ovde, jer istu politiku, isti princip koriste kao i sa drugim medijima.

Ali, nije ni to dovoljno, onda kreću da se bave nekakvim svojim istraživačkim novinarstvom koje po istom principu, po narudžbini Dragana Đilasa kreira raznorazne članke koji napadaju Aleksandra Vučića, koji se trude svojski, ali ne uspevaju u tome, da ga povežu sa kriminalom, koji napadaju njegovog sina, napadaju njegovu porodicu, napadaju sve ljude koji podržavaju Aleksandra Vučića, ali ne uspevaju u tome.

Znate kako, kao što smo videli koliko je Dragan Đilas uspešan u sprovođenju istraživanja javnog mnjenja, pa je zbog toga dobio nadimak „Dragan Đilas 110%“, takve uspehe ima i ovo istraživačko novinarstvo po njegovoj narudžbini, a istine u njemu ima onoliko koliko procenata i u tom istraživanju javnog mnjenja Dragan Đilas ima podrške građana Srbije, a to je nula. Zato što Dragan Đilas kada istražuje javno mnjenje i kada pita mišljenje građana Srbije ne sme da postavi pitanje – koliko vas podržava Dragana Đilasa i njegovu politiku koju sprovodi? Zašto? Pa niko ne bi rekao da podržava, jer on nema politiku. On ima samo nekakav holivudski naslov za blogbaster, imamo plan za dan posle i ništa više, onda ima svoje kolege koji pokušavaju, odnosno žele i maštaju da sprovedu nekakav revanšizam, da sprovedu lustraciju, a oni su ti nad kojima je sprovedena lustracija od strane građana Republike Srbije, koji im nikada neće dozvoliti da se vrate na vlast i da nas blamiraju, a danas je jedan od tih dana, pre 10 godina kada nas je Vuk Jeremić izblamirao svojim glupim pitanjem i sprečio da se borimo za naše Kosovo i Metohiju, jer zapravo to je bilo i ono što su njegovi nalogodavci rekli – spreči da se boriš za interese svoje države, nije ti to u interesu, ako želiš da ti vrata naših ambasada budu otvorena.

Srećom, takve politike više nema, tu je Aleksandar Vučić, tu je njegova politika i ogromna podrška one normalne prave istinske Srbije koja se trudi da posle perioda oporavka Srbiju pretvori u zemlju novih šansi, zemlju budućnosti, zemlju šampiona, kao što rekoh, ne samo u sportu, već zemlju šampiona i kada je u pitanju ekonomija, ali i kada je u pitanju mladost, jer ta mladost ima veliki broj ideja, ima veliki broj inovacija i ima podršku ove države da ih realizuje, a ne kao za vreme Dragana Đilasa kartu u jednom pravcu ka inostranstvu, gde će te svoje ideje pokloniti, a onda bismo mi morali te stvari da kupujemo i ovde da primenjujemo.

Tako da sam siguran da i člana koga budemo izabrali, koji će biti u sastavu REM-a daće značajan doprinos daljem unapređenju, kada su u pitanju uslovi rada naših medija, elektronskih medija, da dozvolimo da građani mogu da čuju razna mišljenja, ne kao po želji Dragana Đilasa da čuju jednu poruku, a to je – mrzim Vučića, želim da sklonim Vučića, ne biram sredstva kojima bih sklonio Vučića. A šta ćemo posle toga? Pa totalno je nebitno, Beograd je moj plen, a za ostatak Srbije ćemo se lako dogovoriti. Hvala.
Zahvaljujem, predsedavajuća.

Poštovana ministarka sa saradnicom, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, građani Republike Srbije, imali smo zaista priliku da čujemo od mojih uvaženih kolega i koleginica brojne primere svega onoga što je urađeno u Srbiju zahvaljujući politici predsednika Aleksandra Vučića, ne samo po pitanju ekonomije, već i kada je u pitanju ekologija, kada je u pitanju podizanje životnog standarda.

Ono o čemu danas govorimo jeste i rešavanje jednog velikog problema u Kragujevcu, kada je u pitanju njihova gradska toplana koja je svakako jedan od velikih problema kada govorimo o zagađivanju vazduha, tako da ovim zajmom koji je pred nama rešiće se problem u dugoročnom smislu tako što će umesto fosilnih goriva toplana koristiti goriva, odnosno energente kojima će se zaštiti životna sredina.

Nije samo u pitanju toplana u Kragujevcu i samo rešavanje zaštite životne sredine. Vi rešavanjem ovog problema omogućavate i stvarate povoljnije uslove za dalje investicije u Kragujevcu za podizanje životnog standarda i kvaliteta samih građana da još veći broj ljudi, odnosno stanovnika u Kragujevcu se odluči da se priključi na njihov centralni sistem grejanja i da na taj način, opet kažem i sa ekonomske strane, unaprede svoj život.

Sa druge strane, pričali smo i unazad dosta i o procesu gasifikacije koji svakako doprinosi rešavanju problema zagađivanja životne sredine i upravo ono o čemu je kolega Arsić pričao, svakako jeste jedan od problema u prošlosti, taj veliki broj individualnih ložišta koje imamo.

Svakako sa ovim rezultatima koji su iza nas zahvaljujući predsedniku Vučiću i podizanju standarda da danas razgovaramo i o podizanju minimalca koji će biti 300 evra, za razliku od 159 evra, koliko je iznosio u vreme bivšeg žutog tajkunskog režima, stvoriće se uslovi da ljudi i taj problem mogu da reše i zajedničkim naporima dalje podižemo kvalitet naše životne sredine.

Ovde mi govorimo danas o konceptu održivog razvoja. Održivi razvoj podrazumeva da pored razvoja same ekonomije koja će podići naš BDP, mi održavamo i štitimo našu životnu sredinu, jer održivi razvoj podrazumeva da ono što uzmemo od životne sredine trebamo da vratimo zarad buduće generacije.

Samo na taj način možemo ostvariti i stabilne i visoke stope rasta BDP, a koliko se sećam i MMF i IBRD su potvrdili da će ove godine stopa rasta našeg BDP-a biti minimum 6% i to realna stopa rasta.

U narednom periodu možemo da očekujemo samo još veću stopu zahvaljujući investicijama koje imamo u Srbiji, eto i danas smo imali prilike da vidimo i veliku investiciju u Pančevu koju je predsednik obišao, koja je dokaz da mi polako sa ekonomije koja je radno intenzivno bazirana, prelazimo na ekonomiju baziranu na znanju gde ulažemo u znanje i to znanje na najbolji način implementiramo u našoj ekonomiji kako bismo povećali tu dodatu vrednost koja će omogućiti da na međunarodnim tržištima još uspešnije nastupamo.

Tako da, i ovi sporazumi o kojima pričamo danas kada su u pitanju i EFTA i Sporazum iz poljoprivrede, omogući će upravo to da na međunarodnim tržištima naša roba bude konkurentnija, da možemo lakše da izvozimo, da na taj način možemo da povećamo naš BDP, i svakako, da uz pomoć i podršku koja Vlada Republike Srbije daje našim privrednicima stimulišemo dalji razvoj, nove investicije u njihove proizvodne pogone i da na taj način dalje radimo na brendiranju samih naših proizvoda. Sami smo svesni da smo jako bogata zemlja i sirovinama i resursima i da i te kako imamo šta da ponudimo kad je u pitanju inostranstvo.

Kada govorimo o zaštiti životne sredine, svakako volim da se uvek osvrnem na svoj rodni Kruševac. Imali ste i vi prilike, uvažena ministarka, da posetite Kruševac povodom 650 godina od osnivanja, koje je bilo na Vidovdan. Bili ste prisutni na prezentaciji projekta „Regionalna deponija u Srnju“. To nije ništa sa nekog aspekta ekonomske logike novo, to je nešto što su i predsednici planirali, ali, eto, došao je, nažalost, period žute tajkunske vlasti, koja nije bila sposobna ni ono što su prethodnici zacrtali, da realizuju, već su nas vratili veliki broj koraka unazad.

Zahvaljujući konsolidaciji, zahvaljujući reformama, mi danas imamo taj zamajac da ovaj važan projekat, kada je u pitanju Rasinski okrug, možemo da realizujemo, a svakako i sa aspekta svoje tazbine sam zahvalan na rešavanju deponije u Prijepolju, koje je bila i te kako gorući problem. Verujte, predivan kraj Srbije sa velikim turističkim potencijalom i jako ružna slika koja je, nažalost, slata dok je ta deponija tamo postojala.

Govorimo o daljem unapređenju Kruševca. Evo, spomenuću samo fabriku za prečišćavanja otpadnih voda, pošto je to jedan važan projekat koji ne samo da je u Kruševcu realizovan, već će se realizovati i u drugim gradovima u Srbiji.

Opet kažem, neka ideja projekt koji je postojao 90-ih godina, koji, nažalost, žuti tajkunski režim nije ni uzimao u obzir, iako je parcela postojala, sve je postojalo. Uspeli smo to da završimo, tako da danas Kruševac i te kako je značajno doprineo zaštiti životne sredine ne samo u njegovoj okolini, već u čitavom okrugu time što više nemamo ispuštanje fekalnih voda u Zapadnu Moravu i Rasinu, već to ide sve kroz fabriku za prečišćavanje otpadnih voda i prirodi se vraća, kao što sam rekao, ono što smo od nje uzeli. U onakvom stanju kako smo uzeli tako i vraćamo i ostavljamo prirodu i za buduće generacije, da oni mogu uspešno da dalje nastave sa razvojem i da mogu da uživaju u prirodnim lepotama.

Uvažene moje kolege su govorile zapravo o onome što su Dragan Đilas i njegovi saradnici u vreme žute vlasti radili po Srbiji. Nažalost, njima ekologija nije bila uopšte važna. Ako govorimo o ekologiji, bila im je važna samo ekologija njihovog džepa, a to je da na što efikasniji i efektniji način mogu da uzmu što više novca od građana i da taj novac iznesu u inostranstvo kako bi svoje potrebe mogli da zadovolje.

Lekcije nisu naučili i to možemo jasno da vidimo i po onome što su kolege rekle, da kritikuju predsednika Vučića, zato što se bori za ravnomerni razvoj Srbije i zato što je čovek na terenu sa ljudima, zato što je lider u pravom smislu te reči i rešava probleme.

Znači, nije on tu među građanima, kao što je Boris Tadić radio, da se brine o kokoškama, da li su popile dovoljno kokošjeg bensedina, da ide da mazi krave i telad. Apsolutno ga nije bilo briga za građane Republike Srbije da li imaju posao, da li imaju da prehrane svoje porodice. Za razliku od njega, predsednik Vučić ne ide da se slika, ne ide marketinški da obilazi Srbiju, već ide da bi uvideo kakvo je stanje, da vidi kako se rešavaju problemi, da vidi koji su to novi problemi i, ukoliko je to moguće, da se što hitnije reše, tako da ono što smo mi imali prilike da vidimo je potez pravog lidera na delu, a ono što oni pokušavaju to je da ismeju. To je zapravo njihovo lice i ja mislim da je građanima Srbije apsolutno jasno koliko je njima stalo do građana Srbije.

Apsolutno im nije stalo do građana Srbije, a to pokazuju ankete koje oni tobož sprovode. Prema nekoj svojoj Đilasovoj statističkoj doktrini gde neimenovana agencija koju on angažuje i to, zamislite, za ove preko fiksnog telefona, samo građane Beograda, je utvrdila da neka opozicija, koju on tak zamišlja, koju je predstavio ispitanicima, ima 39,4 plus 9,2% podrške građana, dok Aleksandar Vučić ima samo 40,8% podrške.

Naravno, s druge strane odmah se kritikuju istraživanja eminentne agencije Ipsos. Zašto? Pa, zato što mu apsolutno ne ide u prilog. Za razliku od njegove neimenovane agencije koja ne sme da stavi ime Dragana Đilasa kao jednog od kandidata ili da ispita mišljenje javnog mnjenja, koliku podršku on kao Dragan Đilas ima, Ipsos je to uradio i oni su došli do zaključka da je to za sada na nekih 4,2%, što realno, videćemo, izbori su ti koji apsolutno govore o tome kakva je podrška, ali on ni na izbore ne sme da izađe, što je apsolutno govori i o svojim potezima koje radi kada su u pitanju razgovori, s obzirom da ne sme da razgovara sa drugim političkim protivnicima traži nekakve posrednike, ali ja mislim da ne traži posrednike da bi do dogovora došlo, već, suprotno, da do dogovora ne bi došlo.

On se masovno trudi svojim iskustvom koje je kao spin majstor imao dok je bio gradonačelnik Beograda i dok je obavljao raznorazne funkcije kako bi došao do 619 miliona i više evra, koje je izneo iz Srbije, naravno, nadležne institucije će to utvrditi, on nastavlja da spinuje i on pokušava uporno da plasira ovo neko svoje istraživanje, ne govoreći onu osnovu stavku, a to je – koliki je uzorak ispitanika i, naravno, već nameće neke svoje parametre, a to je da njemu odgovara izlaznost od 52%, a po nekim pretpostavkama, ako je manji broj birača, to je 61%, što njemu ide apsolutno u prilog i na osnovu toga on je veću u svojoj glavi proglasio pobedu.

Dragan Đilas živi u filozofiji da jedna laž sto puta ponovljena postaje istina, pa to što on sto puta u svojoj glavi ponavlja ovu laž i pokušava… To što je sebe uspeo da ubedi ne znači da će građani Republike Srbije ubediti zato što građani Republike Srbije i građani Beograda odlično pamte vreme dok je on upravljao gradom Beogradom u vreme dok je DS, kojoj je on pripadao, koju je on uništio, a kojoj je on sad najveći poverilac, odnosno možemo slobodno da kažemo da je on taj koji gospodari sudbinom Demokratske stanke.

Šta su oni radili ne samo u Beogradu, već i po drugim gradovima? Konkretno, kada pričamo za Kruševac, najveća kritika koju ima jeste rekonstrukcija centa grada gde se oni u svojim saopštenjima tobož mnogo brinu za interese građana Kruševca, pa postavljaju pitanje zašto nema zelenila, zašto nema drveća, zašto je, ne znam, urađena ta rekonstrukcija grada koja, po njihovom shvatanju, apsolutno nije ni trebalo da se radi.

U njihovo vreme su probali da urade rekonstrukciju samo jednog dela platoa. Ni to nisu uspeli da urade, niti su učinili prostor funkcionalnim, a kroz par godina smo već videli koliko su njihove investicije dugotrajne i dugoročne.

Za razliku od njihovog perioda, mi danas vidimo da Kruševac i te kako napreduje i da rekonstrukcija koja je urađena je zaista odlična i po oceni samih građana, koji svoje slobodno vreme, posebno u večernjima satima u ovim toplim danima provode u centru grada sa svojim porodicama, vidimo da Kruševac zaista, za razliku od perioda sivila, živi, da ima puno mladih ljudi koji tu dolaze i, zahvaljujući poljoprivrednom fakultetu, koji je Srpska napredna stranka, predvođena Aleksandrom Vučićem, i otvorila, što je prvi državni fakultet u Kruševcu. Nažalost, Kruševac nije imao državni fakultet sa sedištem u tom gradu i bio je jedini grad u slivu Zapadne Morave koji je bio izuzet od toga da postane akademski centar. On je danas i te kako uspešni akademski centar.

Ako oni misle da će ovakvim spinovima, lažima da nekoga prevare, varaju se, zato što su građani Srbije i te kako dobro informisani, a njima ne treba ništa posebno niti Tviter, niti društvene mreže, samo je dovoljno da izađu na ulice, da vide šta je sve urađeno po Srbiji i koliko se zaista sredstava i resursa ulaže kako bi Srbija mogla da napreduje.

Kada govorimo samo o ovom zajmu, i time bih završio svoj govor danas, ja apsolutno ne očekujem da će Đilasovi mediji govoriti kako je u Srbiji učinjen značajan korak i u pravcu ekologije i zaštite životne sredine. Njihov naslov će verovatno biti - eto još jedno zaduženje. Oni sve što se radi u ovoj zemlji, sve investicije koje su tu, pa i Moravski koridor koji se gradi, koji će sledeće godine ta deonica od Kruševca do Pojata biti puštena, za dve godine biti u kompletnoj dužini završena, ne gledaju kao investiciju koja će doneti i nova radna mesta, koja će omogućiti da Srbija dalje napreduje i turistički, već sve gledaju kao jedan vid zaduživanja.

A da li znate zašto? Zato što rade autoprojekciju, zato što sve dok su oni radili dok su bili na vlasti je bilo samo u sopstvenom interesu, punjenje sopstvenog džepa i oni su bili ti koji su građane Srbije, nažalost, zadužili nepovoljnim kreditima od 6%, 7%, 8%, pa i 9%, koji su unizili kreditni rejting Srbije i onemogućili da ona napreduje.

Za razliku od njihovog perioda, mi danas i te kako možemo da uzmemo povoljne zajmove, iako građani Srbije apsolutno, za razliku od njihovog perioda, danas se transparentno radi i mogu da pogledaju same ove materijale i videće da po sporazumu mi smo ti koji utvrđujemo na tržištu da li je kamatna stopa povoljnija kao varijabilna ili fiksna i imamo apsolutno mogućnost da se odlučimo za ono što je povoljnije za interes naše ekonomije, a i radimo uspešno na podizanje našeg kreditnog rejtinga i proširivanju tog spektra načina na koji možemo doći do sredstava kako bismo važne investicije, koje zahtevaju duži vremenski period za realizaciju njihovog povraćaja, uspeli da realizujemo. Zašto? Pa, zato što svaka od tih investicija sa sobom povlači još dodatne koristi koju će građani Srbije i njihove porodice i te kako imate.

Ovo o čemu smo danas razgovarali i o čemu su kolege diskutovale je način na koji se unapređuje Srbije, način na koji mi sprovodimo politiku održivog razvoja ove zemlje, ali ne samo na rečima, veći i na delima.

Hvala.
Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući, gospodine Orliću.

Poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, građani Republike Srbije, imali ste upravo priliku danas da čujete otvorenu diskusiju mojih kolega narodnih poslanika koji su pravi predstavnici građana i ovo je pravi primer za šta služi plenum, a to je da se upravo problematika sa kojima se građani Republike Srbije susreću otvoreno iznosi, da se o njoj diskutuje i da ovde radimo na rešavanju tih problema.

Takvu diskusiju niste imali priliku da čujete pre 2012. godine zato što tadašnji žuti režim apsolutno građani Srbije nisu ni interesovali. Ono što njih interesuje jeste da napune svoje duboke džepove, da sopstveni interes zadovolje, oni su smatrali da su sami sebi dovoljni, a da su građani Republike Srbije samo ovce za šišanje koje treba da služe da na izbore izađu i da prosto zaokruže ponovo njih i da im daju nove četiri godine kako bi nastavili svoju pljačku.

Godine 2012. građani Srbije su jasno rekli – ne pljački i uništavanju Srbije i dali poverenje politici SNS i Aleksandru Vučiću koji to poverenje iz godine u godinu i svakog dana potvrđuju radom, time što otvaraju nove fabrike, time što rade na reformama koje daju rezultate, a jasno možemo videti razliku i kada pogledamo i makroekonomske pokazatelje i kada pogledaju građani Republike Srbije u svojim novčanicima da su, za razliku od period 2012. godine kada su bili prazni, danas puni i svakog dana plate i penzije sve više rastu. Kao što i plan Srbija 2025 kaže, do 2025. godine prosečna zarada u Srbiji biće 900 evra, prosečna penzija biće 440 evra, a sa statistikom koju pratimo jasno vidimo da taj trend pokazuje odličan pravac i da smo uzeli zamah u tome da to ispunimo.

Nas ništa ne čudi što opozicija maksimalno koristi kako društvene medije tako i svoje da napada sve ono što je dobro u Srbiji. Jasno možete da vidite da ni na koji način se ne trude da rezultate i uspehe koje država ima na međunarodnom i domaćem planu prikažu i onom malom broju ljudi koji te njihove medije prati, a verujte iz dana u dan sve ih je manje i manje, bez obzira što oni u svom vlasništvu imaju možda najvećeg kablovskog operatera, koji nameće svoje kanale i svoje programe, da budu na prvom mestu sve manje ih prati.

Tako da nas ništa ne čude ni napadi koje su imali i na uvaženu koleginicu, poslanicu Pilju. To je nešto što iz dana u dan oni rade, recikliraju, pa samo menjaju imena uvaženih kolega narodnih poslanika gde pokušavaju na taj način da kažu da ako oni nisu narodni poslanici da svako drugi koji je u ovoj skupštini poslanik to i nije, ne radi posao, da samo oni znaju da rade posao narodnog poslanika. Zapravo ne znaju.

Kao što rekoh, do 2012. godine pokazali su da ih građani Srbije nisu interesovali, nakon toga kada su prešli u redove opozicije ponovo su pokazali da ih građani Republike Srbije ne interesuje ni njihovi birači, a i to danas pokazuju kada su vanparlamentarna opozicija. Umesto da su stavili prst na čelo i da su se pitali zašto su vanparlamentarna opozicija, oni to čak ne rade, nego se trude da bez izbora, bez podrške građana ponovo zasednu u klupe, da ponovo vode ovu državu, a zapravo bi samo nastavili svoju pljačku i da novac koji nisu uspeli da pokradu, pokradu i stave na svoje privatne račune.

Kao što smo videli danas, koleginica Pilja je jasno pokazala da se industrija Dragana Đilasa nije zaustavila, ona se zapravo tek zahuktava i da odlično manipulišu i sagovornicima koje pozivaju, da tobož navodni profesionalni novinari pitaju i odgovore na pitanja ne predstavljaju na način na koji žele, nego na način na koji oni hoće i na način na koji to njima odgovara.

Tako da, videćemo tu njihovu profesionalnost da li će ovo pismo koje je upućeno od strane njihovog sagovornika biti objavljeno ili ne, a građani Republike Srbije su danas imali jasno dokaz da vide, zapravo, kako se njihovi mediji bave tim novinarstvom i šta oni rade.

Ono što je posebno interesantno jeste da uporno Dragan Đilas, da uporno Vuk Jeremić i drugi ti njihovi mikro-lideri izbegavaju da sebe testiraju, pa čak i u svojim nekim istraživanjima da sebe kandiduju za određene funkcije i onda se služe nekakvim manipulacijama, pokušavaju da sabiraju babe i žabe da pokažu kako, tobož, imaju, ne znam, veću podršku nego što ima predsednik Aleksandar Vučić, kako, eto, njihovo vreme dolazi, vreme Aleksandra Vučića se završava, ali ne uspevaju u tome.

Onda u svojim medijima čak ne uspevaju ni sebe da kandiduju kao nosioce liste ili za odgovorne funkcije, nego stavljaju svoje poslušnike, svoje upošljenike, konkretno ovde govorim o Mariniki Tepić koja je, svima je nama jasno, zaposlena kod Dragana Đilasa u njegovom „Multikomu“, gde se nikako ne trude da pokažu njihovu imovinsku kartu, ali zato odlično znaju imovinsku kartu svakog od nas narodnih poslanika, a ta imovinska karta je, verovali ili ne, ono što imamo puta 10, puta 100, u zavisnosti kako žele da čitaocima prikažu.

Onda je ispalo da je ta Marinika Tepić ne samo da je najbolje od svih funkcionera, od svih upošljenika Dragana Đilasa, u ovoj njegovoj firmi za nosioca liste, već je bolja i od samog Dragana Đilasa, jer po onome što smo ovde mogli da pročitamo i ono što imaju od podrške, podržavaju upravo za sve funkcije koje ova država može da ima, od nosioca parlamentarne liste, od mesta narodnog poslanika, pa do predsednika Republike, pa na kraju čak i do gradonačelnice grada Beograda.

Sad kad govorimo o sudovima, ono što sam i od svojih uvaženih kolega pravnika mogao da čujem, a to je naravno ona procedura kada dođete pred sudiju da se vi legitimišete da, zapravo, dokažete da ste to vi, pa, eto, bilo bi lepo da Marinika Tepić pokaže i svoj pasoš i da pokaže svoju ličnu kartu kako bismo utvrdili da li ispunjava uslove za sve ove funkcije koje može da obavlja. Da li ima samo srpsko državljanstvo ili možda i rumunsko? Da li ona ima mesto boravka u Pančevu, Novom Sadu ili možda čak i u Beogradu, pošto, eto, nismo znali da ima uslove, da može i u Beogradu da se kandiduje za mesto gradonačelnika.

Ono na šta bi ona trebalo verovatno da obrati pažnju, a u mnogo slučajeva smo mogli da vidimo, to je velika sujeta koja postoji kod tih mikro-lidera, evo, čuli smo od kolege Aleksandra kakva je ta sujeta kod Vuka Jeremića koji, naravno, sve ono što mu ne odgovara i kada god se skrene pažnja na ono što greši, preti se nekim revanšizmom, preti se time da će izvršiti lustraciju, ne znam ni ja šta već neće da mu padne na pamet, pa se bojim, bogami, da će Marinika Tepić nadrljati kod svog gazda Đilasa, jer ono što je njihov plan za dan posle, o čemu ne pričaju otvoreno, a svi to znamo, jeste da je Dragan Đilas ovako njima rekao – Beograd je moj plen, nemojte slučajno da ste mi dirali Beograd, a ostatak Srbije dogovorićemo se.

A znate kako će Srbiju podeliti? Tako što će kao kokoškama i ćurkama na farmi da im baca one mrvice, ako budu ponovo došli na vlast, da njima baca mrvice da ih hrani, a sve ostalo on će uzeti za sebe. Dobro, s ozbirom da se Mariniki često priviđaju umesto kokoški droge i dileri, ne čudi me, zapravo i ophođenje gazda Đilasa prema njoj, ali ni prema njegovim saradnicima na ovaj način.

Ovo je Srbija koju svakako mi ne želimo. Mi ne želimo da se vratimo u onu Srbiju kada su načinili tu sramnu i užasnu reformu pravosudnog sistema gde su jasno hteli da i tu granu vlasti stave pod svoju kontrolu, gde se jasno znalo ko može da dođe do pravde a ko ne. Opet kažem, nije se ništa radilo u interesu građana, i, kao što je uvaženi kolega rekao, doživeli smo situaciju da i ljudi u pravosuđu sutradan se probude i samo vide, zapravo, da više nisu zapošljeni, da više ne rade svoj posao za šta su se i školovali i usavršavali.

To nije, nažalost, bila praksa samo u pravosuđu, to je bila praksa svuda u celokupnoj privredi, jer ono što njih interesuje jeste sopstveni kapital, punjenje sopstvenih džepova, a ne građana Srbije, tako da smo imali situacije i prizore gde smo videli preko pola miliona građana koji su isto tako preko noći ostali bez posla, gde njihove firme koje su decenijama unazad uspešno poslovale i za šta su se oni borili i trudili su bile zakatančene i ostale bez perspektive.

Dolaskom SNS i Aleksandra Vučića ta perspektiva se menja, danas imamo nikad manju stopu nezaposlenosti, danas imamo nikad veće plate i penzije. Ono što je za ponos jeste da se mladi ljudi vraćaju u državu Srbiju, u njoj vide perspektivu. Gradimo fabrike, gradimo i unapređujemo obrazovni sistem, gradimo naučno-tehnološke parkove. Opet kažem, ponosan sam što će u Kruševcu biti izgrađen i industrijsko-tehnološki park koji će biti odlična perspektiva za celokupan kraj. Podižemo infrastrukturu, podižemo uslove za dovođenje stranih investitora, a upravo pripadnici te Stranke slobode i pravde, gde od pravde nema ni P, govore kako, eto, tobož, investitori ne žele da dođu u Srbiju jer nije ništa unapređeno.

Sve je unapređeno i pravosudni sistem je unapređen, jer je pravosuđe jako bitno za privlačenje investitora, a statistika i broj investicija, njihova vrednost ovde jasno govori da poverenje i u pravosudni sistem, kako naših građana, tako i privrednika sve više raste, zato što nastavljamo te reforme, nastavljamo u onom pravcu u kome i treba da idemo, a to je da život za građane Republike Srbije bude sve bolji i bolji.

Tako da, u svakom slučaju mi prvi nećemo pokleknuti, nećemo dozvoliti da nas oni zastraše, da nas uplaše, mi ćemo i dalje biti glas naroda. Trudićemo se da ono što nam građani saopšte kao probleme ovde iznesemo da zajedno radimo na njihovom rešavanju. U danu za glasanje ćemo podržati predloge predsednika sudija koje će imati svakako težak zadatak pred sobom, da nastave uspešno da sprovode ovu reformu. Hvala.
Zahvaljujem predsedavajući, gospodine Orliću. Zahvaljujem se i svom uvaženom kolegi što mi je ostavio vremena.

Uvažena ministarka, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, građani Republike Srbije, u današnjoj iscrpnoj diskusiji imali smo i te kako prilike da čujemo i pojašnjenje i opravdanost samih projekata koji će se realizovati u narednom periodu, tako da se ne bih osvrtao previše na njih, jer smo posebno pričali i o Moravskom koridoru, na čemu sam izuzetno zahvalan, kao Kruševljanin, s obzirom da posebno mi u Kruševcu i u delovima Srbije kroz koje prolazi ovaj koridor znamo koliko će taj auto-put značiti za dalji razvoj privrede.

Samo ću vam napomenuti da u periodu od 2012. godine, kada je stopa nezaposlenosti u Kruševcu bila preko 30%, mi danas imamo ispod 10 hiljada nezaposlenih lica na evidenciji biroa, što je ogroman uspeh politike predsednika Vučića i što je dokaz zapravo da ćemo mi uskoro zaista imati, nadam se, jako nisku stopu nezaposlenosti i da ćemo morati da privlačimo ljude koji će doći u Kruševac da rade.

Ono na šta bih se ja osvrnuo jesu tekstovi medija koji i te kako ne podržavaju sve ovo što se radi u korist Republike Srbije, gde je za očekivati bilo da umesto današnje diskusije, o onome što je pričano kada su u pitanju projekti o kojima treba da se govori i koji su u korist građana Srbije, oni se okreću i kažu - SNS poslanici kliču Vučiću i glasaju za nova zaduženja.

Ja ću vas samo podsetiti da kada pričamo o zaduživanju da niko nije više zaduživao ovu državu nego što su to radili pripadnici bivšeg režima i tajkuni. Oni su od budžeta Republike Srbije napravili švajcarski sir, ali ne u smislu kvaliteta, nego u smislu broja rupa koje su napravili u samom budžetu, jer su se maksimalno trudili da novac građana preliju na svoje privatne račune koji se nalaze i u Mauricijusu i u Švajcarskoj i pitaj boga još kojim destinacijama, a nadam se da ćemo vrlo brzo, zahvaljujući nadležnim organima i saznati kompletno te destinacije.

Za razliku od njih, koji su se trudili da buše i da rovare po Srbiji i da zatvaraju fabrike, da ljude teraju na ulice, predsednik Aleksandar Vučić i mi koji podržavamo njegovu politiku smo se trudili da te rupe zakrpimo i u tome smo uspeli, zahvaljujući reformama koje su započete 2014. godine, a danas imamo priliku da se zadužujemo i uzmemo povoljna sredstva, kako bismo realizovali ove dugoročno korisne projekte koji će sami isplatiti sve to kada govorimo o njihovom finansiranju, o povoljnim stopama, ne u periodu kao što su oni radili, po desetostruko većim stopama, gde nisu razmišljali o posledicama koje će to vući po građane Srbije, već su samo gledali što više novca da preliju na svoje račune, ili kako će se što bolje provoditi u inostranstvu i što veći broj vrata u inostranstvu otvoriti sebi i svom privatnom biznisu.

Ono što mogu da kažem jeste da prosto dela govore. Nema pedalj Srbije gde nije uloženo, nema pedalj Srbije gde nije neka fabrika otvorena, što je predsednik Vučić radio u prethodnom periodu i što će raditi. Jako mi je drago da je i prilikom obeležavanja 650 godina od osnivanja grada Kruševca, pored brojnih stvari koje smo prikazali što smo radili u prethodnom periodu, najavljena još jedna nova investicija u Kruševcu koja će se realizovati a koja se dugo čekala kada je u pitanju taj grad, a ona se odnosi na tekstilnu industriju. Podsetiću da je "Crvena zvezda" u Kruševcu, koja je nekada poslovala, bila jedan od primera konfekcijskih industrija koju su žuti tajkuni uspeli i da unište i da u potpunosti upropaste.

U svakom slučaju, kao što i sami vidimo, a i građani Republike Srbije to odlično vide, nisu im potrebni ni Fejsbuk, ni Tviter, niti bilo koje druge mreže koje ovi politikanti koriste za plasiranje svojih laži ili bilo koji drugi mediji, oni vide šta su rezultati te politike.

Kada govorimo o Moravskom koridoru, samo prođite pored Kruševca, idite od Pojata do Čačka i videćete koliko je i sam taj auto-put napredovao i za razliku od onih njihovih, što uvaženi kolega Arsić kaže - stelt auto-puteva o kojima smo mogli samo da čujemo da pričaju, ovi putevi su i te kako vidljivi, i te kako će doneti korist Republici Srbiji i omogućiti da naša stopa rasta bude mnogostruko veća. Kao što vidimo, i MMF i EBRD potvrđuju da će ona ove godine biti i veća od 6%, realna stopa privrednog rasta, a ta stopa je za njih bila samo pojam, jer su oni znali da broje unazad i negativno.

U danu za glasanje, kao i moje uvažene kolege narodni poslanici, podržaćemo predloge ovih amandmana, a pozivam kolege da u inat ovim mrziteljima, damo ogroman aplauz kada su u pitanju ovi predlozi sporazuma. Hvala.
Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre i potpredsedniče Vlade sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, građani Republike Srbije, pred nama su amandmani na izmene i dopune Zakona o visokom obrazovanju i svakako da sami ovi amandmani doprineće da ove izmene i dopune koje su pre nama, omoguće da efekti zakona budu još bolji.

Ono što je bitno da kažemo i o čemu smo diskutovali u ovom plenumu, jeste da kada je u pitanju visokoškolsko obrazovanje da je ono zaista jako kvalitetno i u danu kada smo razgovarali, diskutovali o samim izmenama i dopunama zakona, tada smo inače, imali posetu kod ambasadora Irana, koji je rekao da među građanima njegove zemlje vlada veliko interesovanje kada su u pitanju i studije u Republici Srbiji, jer smatra da zaista znanje koje njihovi studenti konkretno ovde dobijaju, kada je u pitanju Medicinski fakultet i Stomatološki fakultet su izuzetno visoki. Sam je rekao kada bi postojali programi na engleskom jeziku da bi to interesovanje bilo još veće, što je samo još dodatna podrška koliko naš obrazovni sistem kada su u pitanju fakulteti je visoko rangiran u svetu. Naravno, ono što možemo da kažemo da i sami profesori, nastavnici koji rade, koji objavljuju svoje naučne radove, posebno sam ponosan na niške matematičare, s obzirom da sam i sam niški student, koji su pokazali koliko zaista naši ljudi mogu da doprinesu kada je u pitanju dalji razvoj.

Tako da, ove izmene i dopune koje su pred nama, kao i amandmani, omogućiće da i dalje unapređujemo samo visokoškolsko obrazovanje.

Ono na šta sam jako ponosan jeste da u svom rodnom gradu u Kruševcu imamo Poljoprivredni fakultet pri Niškom univerzitetu, koji je najmlađi državni fakultet, koji je pokazao za ove četiri koliko postoji, inače, sada su završeni prijemni ispiti u prvom krugu za četvrtu generaciju, da vlada veliko interesovanje i da zaista odluka da taj fakultet dođe u Kruševac je bila ispravna.

Za razliku od perioda žutog režima i tajkuna koji kada su došli na vlast trudili su se da zatvore sve, ne samo fabrike po čemu su poznati, već su se apsolutno trudili da unište i unize naš obrazovni sistem tako da u njihovo vreme Kruševac koji je imao dva odeljenja niških fakulteta, Ekonomskog i Pravnog, su uspeli da isteraju iz grada, pa čak i jedan privatni fakultet čije je sedište bilo u gradu nisu se postarali da on ostane u Kruševcu već je taj fakultet otišao u drugi grad.

Tako da kada gledamo region, sliv Zapadne Morave, nažalost, Kruševac je bio dugo vremena jedini grad koji nije imao ni jedan fakultet sa sedištem u tom gradu zbog čega su mladi ljudi, naravno odlazili.

U njihovo vreme ih to apsolutno nije ni interesovalo, kao ni potrebe studenata, kao ni potrebe same privrede ove države, već su oni u tim mladim ljudima gledali verovatno kao jednu od izvoznih šansi jer se nisu trudili da te mlade ljude zadrže u zemlji, a one koji su otišli u inostranstvo da se školuju da vrate u Srbiju i da to znanje koje su stekli ovde ulože, već su se zaista trudili da ljudi masovno napuštaju.

Tako da, sve ove statistike koje oni iznose da u vreme od kada je Aleksandar Vučić na vlasti ljudi odlaze su netačne. Zapravo, to je karakteristika njihovog perioda.

Kao što sam rekao, fakultet u Kruševcu uspešno radi. Dobio je još dve nove zgrade na upotrebu koje će uskoro biti stavljene u funkciju, gde će se nalaziti univerzitetska biblioteka, čitaonica i dodatni prostor na kome će se izvoditi nastava.

Ono što je jako bitno da napomenem, ne samo da su radili na uništavanju fakulteta, već su se zaista trudili da unište i naučne potencijale koje smo imali. Tako da, kad pričamo o poljoprivredi, jer juče smo imali jako bitan zakon o poljoprivredi o kome smo diskutovali, nema instituta koji su se bavili poljoprivredom da nisu se trudili da ih zatvore, da ih unište i među kojima je jedan u Kruševcu, Institut za krvno bilje.

U njihovo vreme taj Institut gledali kao kravu muzaru, kao što su gledali bilo koje drugo javno preduzeće, znači jedan od načina kako da izvuku novac odatle, a ne da stvore uslove da mladi naučnici i ljudi imaju perspektivu, da imaju prostora gde da rade, da svoja naučna istraživanja sprovode, da publikuju i da to znanje kasnije može da se unovči kroz određene proizvode koji bi taj Institut kreirao i zatim plasirao na tržište.

Danas taj Institut posluje uspešno, i on je, da kažemo naučna baza i važan segment kada je u pitanju razvoj poljoprivrede u Kruševačkom kraju, koji i te kako ima velikog potencijala kada je to u pitanju.

Dalje, kada govorimo o razvoju nauke u Srbiji, spomenuću i nsučno- tehnološke parkove. Imamo Naučno-tehnološki park u Nišu, Čačku, Beogradu, biće i u Novom Sadu. To su vam sve centri koji će okupiti mlade mozgove Srbije gde postoje adekvatni uslovi da oni svoja teorijska znanja koja su stekli na fakultetu, pa čak i mladi studenti koji ta znanja stiču, da polako kroz taj sistem, da kažem, dualnog obrazovanja koji će se polako sprovoditi u visoko školskom segmentu unovče, da sebe polako pozicioniraju na tržište i da pokažemo zaista naše ljudske kapacitete koji su zaista veliki.

Inače, mi dame i gospodo, živimo u eri ekonomije znanja. Rekao sam da je prošlo vreme na svu sreću kada su Srbi dolazili do investicija koje su tražile radno intenzivni rad, odnosno radnu snagu klasičnu. Danas sve više dolazi investicije koje u sebi uključuju i onaj segment istraživanja i razvoja i zbog toga su ovi naučno-tehnološki parkovi bitni, zbog toga je i važno da danas postoje komunikacije između privrede i obrazovnog sistema da bi se znalo kakav kadar trebamo da školujemo, šta je to što privreda traži i šta je to što mi kao država možemo da ponudimo privredi.

Zato su i ovi naučno-tehnološki parkovi važni, Biznis inkubator centri koji postoje, jako sam ponosan da u Kruševcu imamo jedan zaista uspešan Biznis inkubator centar koji je brojne projekte realizovao za mlade, koji je danas u 100% kapacitetu popunjen prostor. Prosto, više nema prostora gde ti ljudi mogu da borave. Drago mi je da za vreme vidovdanskih svečanosti, obeležavanja 650 godina od osnovanja grada Kruševca premijerka je zajedno sa ministrima mogla da se uveri u sve to i da je ona sama rekla da jedan od ključnih projekata koji će se u budućnosti realizovati u Kruševcu to je taj Regionalni industrijsko-tehnološki park koji će se graditi, koji će omogućiti mladim ljudima iz oblasti robotike, informacionih tehnologija, savremenih tehnologija da koriste usluge samog tog centra da bi svoje firme razvijali, da bi svoje ideje pretvorili sa nečega što je samo bilo na papiru ili u glavi u relanost, ali takođe da ponudi usluge industriji, da ponudi usluge privredi, gde će onaj sam taj sektor istraživanja i razvoja moći da realizuju, da uposle naše mlade mozgove i naučnike koji će im pomoći da svoje proizvode dalje razvijaju, da se što bolje pozicioniraju na tržištu i da to budu novi brendovi po kojima će Srbija biti poznata, kao što znamo, a imamo ih zaista puno, počevši od sfere sporta, pa nadalje.

Danas vidimo da smo postali i u sferi ekonomije jedan mali brend koji je šampion, koji je uspeo u periodu korona krize da se izbori da privreda ne padne, već da taj točak ekonomije funkcioniše i da stvorimo dobru osnovu da dalje napredujemo.

Zbog toga ne treba da nas čudi ocena EBRD-a od juče da će minimalna stopa rasta naše privrede biti 6%, a to je nešto o čemu smo diskutovali kada smo usvajali Zakon o budžetu za ovu godinu, kada je on kreiran sa, da kažemo, percepcijom da će on biti tih 6%. Sećate se onda brojnih tzv. eksperata i stručnjaka iz redova bivših žutih tajkuna koji su govorili kako je to nerealno, kako je to neka naučna fantastika, nešto o čemu možemo samo da sanjamo.

Gospodo, kada vama jedan MMF i EBRD da će to biti minimalna stopa, onda možete samo da očekujete da će biti još veća, a onda dolazi vreme da se vaše ekspertize i vaše diplome preispitaju i da vidimo na osnovu čega vi tvrdite, a svi znamo da ove institucije neće dati osnove, odnosno svoje prognoze bez dobro utemeljenih činjenica i osnova i same njihove prognoze su uvek poprilično pesimistične, odnosno oni ne idu sa nekim previše optimističnim prognozama, vrlo su precizni i vode računa.

Zaista mi je drago da će i Kruševac, pored fakulteta koji je dobio, koji se uspešno razvija i time sebe uvrstio u red akademskih gradova, dobiti jedan ovakav centar gde ćemo mladim ljudima, ne samo iz Kruševca, on se zato zove i regionalni, iz drugih gradova, iz Jagodine, iz Kragujevca, i Kraljeva, i Niša, i drugih delova Srbije, stvoriti uslove da te svoje ideje razvijaju i da će, kao što sam rekao, to biti još jedan brend po kome ćemo mi biti poznati.

Drago mi je da se sve više mladih ljudi po završetku školovanja i stručnog usavršavanja vraća u Srbiju i svoje ideje realizuju. Kao što sam juče rekao, imamo sve veći broj mladih ljudi koji ulaze i u poljoprivredu, kao jednu razvojnu šansu naše privrede, ali ono što je važno je da ne idemo samo sa onom pričom klasične poljoprivrede, već se ulaže dosta i u razvoj i osavremenjavanje poljoprivredne proizvodnje, tako da imate sve veći broj mladih ljudi koji se bave problematikom razvoja poljoprivrede, primene digitalnih i savremenih tehnologija u poljoprivredi, koji se bave daljim razvojem i segmentom osiguranja, odnosno kako da rizike sa kojima se poljoprivrednici suočavaju dalje umanjimo, što je još jedan dokaz koliko Srbi i politika koju vode Aleksandar Vučić i ono sve što urađeno u prethodnom periodu dalo dobre osnove da se naša država razvija, da naši mladi ljudi dobiju šansu.

Zaista sam ponosan da i u našoj poslaničkoj grupi imam tako kvalitetne i uspešne mlade kolege koji su upravo, zahvaljujući Aleksandru Vučiću, i dobili šansu da kao mladi parlamentarci se bore za budućnost ovih mladih naraštaja, među kojima sam i ja. Zaista mogu da kažem da radimo dobar posao i da se trudimo da maksimalno budemo u komunikaciji sa našim prijateljima, drugarima i da ono što oni kažu ovde u Skupštini prenese.

Za razliku od mrzitelja Srbije, za razliku od ljudi koji su sudskim pečatom osvedočeni lažovi, sudskim presudama osvedočeni lopovi, za razliku od onih koji su sa Koka-kole prešli na pivo, koji se bave politikom revanšizma, mi se bavimo politikom razvoja prosperiteta, stvaranja boljih uslova za mlade ljude. Nas ne interesuje ni politička pripadnost, već ono na šta stavljamo akcenat, a to je kvalitet i davanje šanse da se prednost uvek da kvalitetu.

Za razliku od perioda žutih, za razliku od perioda Đilasa i Jeremića koji su gledali svoje burazerske kombinacije, svoje dinastijske kombinacije da realizuju, koji su se trudili da svojim lokalnim samoupravama upravljaju kao kneževinama, zbog čega i danas nose titule obor-knezova, koji se hvale sa obrazovanjem u svetu, a kada su bili ministri na obično novinarsko pitanje da, kao jedan školovani fizičar na Kembridžu, Jeremić objasni šta je to I Njutnov zakon nije znao da kaže, pa toliko o tom stečenom znanju i toliko o toj diplomi koju on nosi. Danas je, eto, kako je prešao sa Koka-kole na pivo, odvažio se da ide, da napada predsednika Aleksandra Vučića, ne samo njega kao ličnost, već on napada instituciju ove države, on napada instituciju predsednika države i još sa sobom vodi trojicu ili četvoricu ljudi, pokušavaju da pokažu da su neke važne baje, ne znam šta su time hteli. Probali su, zapravo, da urade reprizu onoga što su uradili 2017, 2018. godine kada su hteli da okupiraju Predsedništvo.

Za ovaj period se jasno vidi koliko je ta podrška opala, pa se svelo na tu malu grupicu ljudi koji, kada je ispred njih izašao Aleksandar Vučić, što naravno nisu očekivali, na jedan dostojanstven način im je odgovorio, su brže bolje otišli pred svoje medije, znate ono - malo dete koje se čika sa drugima, pa ide brže bolje da tuži tog nekog drugog koga je čikao za neke stvari, da kažu kako su oni veliki junaci, kako su velike patriote, a nakon toga, brže bolje, nazad u kafanu, verovatno da pocepaju jednu gajbu piva za srećan rastanak, pošto očigledno ništa drugo i ne znaju. To je oličenje njihove politike.

Kada pričamo o lokalu, meni je drago kada pričamo o obrazovanju u Kruševcu, puno toga je urađeno kada su u pitanju škole, što ste vi, gospodine ministre, imali prilike da se uverite kada ste bili naš gost povodom 650 godina grada, da nije Kruševac samo uređena putna infrastruktura, videli ste i veličanstven trg koji će služiti za veliki broj manifestacija, bezbedan saobraćaj sa velikim brojem kružnih tokova. Mi smo radili na podizanju kapaciteta za razvoj naših škola, tako da je urađeno dosta po pitanju energetske efikasnosti, opremanja škola digitalnim učionicama, savremenim tehnikama za rad. Centar za stručno usavršavanje je uradio veliki broj seminara kako bi nastavnici mogli da se osavremene, posebno u periodu korone kada je nastava bila maltene onlajn, da je uspešno sprovedu i da učenici prenesu svoje znanje. Srednja medicinska škola je dobila svoj drugi sprat i na taj način su prošireni kapaciteti i mladi ljudi koji sve više upisuju tu školu mogu da se školuje adekvatno.

Ono što mi je bitno da kažem, osnovnu školu u Parunovcu su najviše napadali Đilasovci. Inače, njihov predstavnik je iz te mesne zajednice, napadali su kako postoje problemi sa školom, sa prokišnjavanjem itd, a u periodu dok je DS bila na vlasti, čiji je bio član, a stidi se toga da kaže, prosto uvek kaže – nikakav funkcioner nisam bio, a postoje očigledni dokazi da je bio njihov član i itekako istaknuti funkcioner, je prosto grickao semenke dok je gledao sve ono što u njegovoj mesnoj zajednici nije funkcionisalo, počevši od Doma kulture, pa preko putne infrastrukture, pa do te škole. Ta škola je, dame i gospodo, danas sanirana, đaci će moći da je koriste i dalje će se raditi na njenom razvoju, a sve zahvaljujući naporima koje je lokalna samouprava uložila kako bi se taj problem rešio. Nažalost, znate kako, veliki broj problema se nagomilao od njihovog perioda, iako su vladali svega 12 godina ili kako oni vole da kažu u Kruševcu – svega četiri, pošto se drugih koalicionih partnera sa kojima su došli 2000. godine na vlast odriču. Toliko su problema ostavili da nam još treba vremena da te neke njihove propuste, probleme rešimo.

Drago nam je da se akcenat stavlja na srednjoškolsko i na obrazovanje mladih ljudi, jer kao što rekoh, mi danas živimo u eri znanja, ekonomije znanja i danas nisu bitna samo tri faktora – kapital, rad i zemljište. Znanje je jedan od bitnih faktora u koje se ulaže, a Republika Srbija i te kako od 2012. godine značajna sredstva ulaže u obrazovanje mladih, u njihovo zadržavanje i kreiranje podsticajnih sredstava da sve te svoje ideje i vizije koje imaju realizuju. Zbog toga imamo predmet preduzetništvo i zbog toga imamo mlade gimnazijalce iz Kruševca. Važno je da istaknem i ponosan sam što je tu i ćerka naše uvažene poslanice Dragane Barišić. Pokazali su preduzetnički duh i pokazali su želju da se bore da ostanu u ovoj državi i da svoje ideje pretoče, a ne kao u periodu žutih da idu iz ove zemlje i da, što se kaže, imamo troškove školovanja koje smo u njih uložili i da ta sredstva poklanjamo drugim zemljama i da njihovo znanje moramo da kupujemo nazad kako bismo ovde implementirali.

Puno toga je urađeno. Ove izmene i dopune Zakona o visokoškolskom obrazovanju obezbediće da se te dalje reforme koje su potrebne sprovedu uspešno i mi, kao narodni poslanici, sa liste Aleksandar Vučić – Za našu decu ćemo i te kako podržati svaku od ovih korisnih reformi i dalje podsticati da se radi na njima, jer se na delu borimo za budućnost naše dece i za njihovo znanje.

Ono što želim da kažem i što naš uvaženi Kruševljanin Bratislav Gašić uvek nama mladima govori, a to je – sve mogu da vam uzmu, ali znanje niko ne može da vam uzme. Ulaganje u znanje je osnov da bismo imali dalje ulaganje u našu ekonomiju, našu privredu, a pogledajte samo Kruševac, kažem, 28. juna smo obeležili 650 godina, pogledajte koliko se taj grad promenio od 2012. godine, od grada sivila, od grada pesimizma, od grada gde su mladi odlazili, postajemo novi akademski centar, centar gde će mladi tek dolaziti, razvijati svoje biznise i grad odakle će novi brendovi, po kojima će Republika Srbija biti poznati, nastajati. Hvala vam.
Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući gospodine Orliću.

Poštovani ministre sa saradnikom, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, građani Republike Srbije, pa upravo zahvaljujući ozbiljnoj politici i ozbiljnosti kojom se pristupilo kada je u pitanju poljoprivreda, danas mi imamo rezultate da tri godine zaredom imate porast u poljoprivrednoj proizvodnji, da smo u periodu između 2019. i 2020. godine ostvarili 5% rasta poljoprivrede, kada je u pitanju njen doprinos. Ono što je jako važno, kao što vidimo, raste sam naš bruto domaći proizvod, iako statistika kaže da će se vremenom, kako se naša ekonomija razvija, sam udeo poljoprivredne proizvodnje naravno padati, ne znači da zapravo poljoprivreda ne daje značajan doprinos kada je u pitanju razvoj ekonomije i same Republike Srbije.

Ono što jako važno da kažemo, da upravo zato što ova vlast i uvaženi ministar razgovaraju sa ljudima i zato što je gospodin ministar stalno na terenu, detektovani su ili da kažem utvrđeno je koji su to problemi kada je u pitanju dalji razvoj poljoprivredne proizvodnje u Srbiji i upravo je jedan od rezultata razvoja poljoprivrede i ovaj zakon koji se danas nalazi pred nama i o kome diskutujemo.

Ovim zakonom mi ćemo urediti konačno kada je u pitanju tržište poljoprivrednih proizvoda i omogućiti da zaista postoji fer utakmica kada su u pitanju i mali i veliki proizvođači, da za razliku od perioda žute tajkunske vlasti, gde ste vi imali intervencije, koje su naravno vršene samo za potrebe pojedinaca i određenog broja tajkuna, kako bi oni mogli da ostvare profit iz poljoprivredne proizvodnje, dok za običnog građanina i poljoprivrednika sa sela koji se mučki bori i radi tokom cele godine ne ostane ništa.

Zahvaljujući merama o kojima je govorio ministar, ali i moje kolege, koje se odnose na mere vezane za podršku poboljšanja prehrambenih navika dece i omladine, podrška privatnom skladištenju, kao što je u pitanju i javna intervencija na tržištu, omogućiće zapravo da poljoprivreda bude zaista profitabilna grada privrede, da ljudi koji ulažu u poljoprivrednu proizvodnju, kao što je kolega Milićević rekao, poljoprivreda je zapravo jedna fabrika na otvorenom, gde imate veliki broj rizika sa kojima se susrećete, da na taj način umanjimo razmišljanje poljoprivrednika kada su u pitanju ti rizici. Naravno, deo rizika se odnosi na vremenske uslove, ali ono što je jako veliki rizik na koji utiče, to su ti cenovni rizici i da na ovaj način zapravo ne razmišljaju samo o finansijskom delu proizvodnje, već da se koncentrišu na onaj drugi deo koji je jako bitan za plasman proizvoda, a to je podizanje kvaliteta, poštovanje standarda koji se nalaze i da na taj način se i oni kao proizvođači što bolje pozicioniraju, kako na domaćem tako i na međunarodnom tržištu.

Ono što je jako bitno da kažemo, kao što je i uvaženi kolega Dabić rekao, za razliku od perioda tajkunske žute vlasti, mi danas imamo 15 puta veći budžet vezano za poljoprivredu kojim se subvencioniše i nabavka mehanizacije i svega onoga što je potrebno da bi se ta proizvodnja dalje razvila.

Ono što je jako bitno da kažem, da politika koju ova Vlada sprovodi i koja se odnosi na program „Srbija 20-25“, predviđen je zaista veliki iznos sredstava koji treba da pomogne dalji razvoj poljoprivrede u Srbiji, među kojima je 86 miliona evra za navodnjavanje, 70 miliona evra za komasaciju i 50 miliona evra za nabavku traktora. Tako da, za razliku od žutih tajkuna, kojima je očigledno država dobra kada oni treba preko subvencija da dobiju podršku države, kao što je to uradio obor knez Mika Aleksić iz Trstenika koji je preko subvencija sebi nabavio traktor „foton“, a onda se pojavio pred građanima simbolično sa traktorom IMT, pa me baš ovako interesuje kako je uspeo „foton“ da pretvori u IMT, i ne priča o tome koliko zapravo te subvencije koje je dobio od države pomažu njegovom poljoprivrednom gazdinstvu da on napreduje, ali zato se nalazi za važnu ličnost da kritikuje sve ono što se ovde radi, pa da izađe pred predsednika Vučića i da preti i da podrži svog gazdu Jeremića, čuvenog pivopiju, da izvrše revanšizam nad predsednikom Vučićem, što naravno nisu niti mogli, niti smeju da urade.

Ono što je važno da napomenemo je da je uloženo i dosta napora kada je u pitanju i ublažavanje ovih drugih rizika o kojima pričam, to su ti vremenski, zato što se ulaže u razvoj radarskih centara i posebno kada govorimo o odbrani od grada, to su ti automatizovani protivgradni centri. Sa ponosom mogu da kažem da sam zaista ponosan što deo te opreme dolazi iz „Trajala“, korporacije u Kruševcu, koja je proslavila 132 godine svog poslovanja.

Za razliku od perioda Đilasa, koji je uspeo da uništi IMT i PKB i sve što se odnosilo na poljoprivredu, a što njemu nije omogućilo da puni svoje džepove i da novac može da prebaci na tajne računa na Mauricijusu, u Honk Kongu, Švajcarskoj, a videćemo i na kojim još destinacijama, za razliku od njih, ova vlast i predsednik Aleksandar Vučić vode politiku koja na poljoprivredu gleda zaista kao na razvojnu šansu i trudimo se da maksimalno iskoristimo sve potencijale koje imamo kao država, sa našim geografskim područjem, klimatskim preduslovima, da se ti potencijali iskoriste, da poljoprivredne proizvode uspemo da izvezemo u inostranstvo i da podignemo što veći kvalitet.

Ona država koja obezbedi svojim građanima da ne razmišljaju o osnovnim potrebama, a jedna od osnovnih potreba je svakako hrana, je država koja može da razmišlja o daljem razvoju i industrijalizaciji, pa i o segmentu digitalizacije, u čemu smo zaista uspešni. Ono što je jako bitno da istaknem, da ovim zakonom imamo i dalji napredak kada je u pitanju digitalizacija unutar poljoprivrede, jer ćemo kreirati i posebne evidencije, kako se popularno kaže, nakupaca, odnosno ljudi će morati sada da se registruju kako bi mogli da oni otkupljuju poljoprivredne proizvode i dalje da ih distribuiraju.

Ovo je zapravo jedan pravi adekvatan primer zakona koji će omogućiti i posebno mladim ljudima, kojih je inače sve više koji se interesuju za poljoprivrednu proizvodnju, a to slobodno mogu da kažem iz prve ruke, jer sam asistent na Poljoprivrednom fakultetu u Kruševcu, gde mladi ljudi sa kojima realizujem vežbe iz ekonomskih predmeta sami razgovaraju sa mnom i upravo ovo o čemu danas diskutujemo su rešenja tih problema na koje su oni ukazivali meni na časovima, jer veliki broj njih već i radi na gazdinstvima svojih roditelja i imaju ozbiljne ambicije da dalje ulažu i razvijaju ta gazdinstva. Zaista, ovo je jedan pravi primer kako, kao što sam rekao na početku, se ozbiljno radi i kako se taj proces realizuje na ispravan način, ne iz fotelja, već direktno sa terena, kroz komunikaciju sa ljudima, za čije interese se i ovi zakoni svakako donose.

Opet kažem, zaista mi je drago da sve veći broj mladih ljudi u poljoprivredi vidi šansu, ne samo kao nekom dopunskom delatnošću kojom bi se bavili, što je bio period žutih tajkuna, kada su se ljudi bavili poljoprivredom kako bi mogli svoje porodice da prehrane, već kao ozbiljnu šansu za razvoj svog biznisa. Ovakvi zakoni i druge mere koje država sprovodi zaista će omogućiti da se poljoprivreda još više razvije. Ta podrška koja se daje kada je u pitanju brendiranje naših proizvoda samo može dalje da doprinese i razvoju poljoprivrede i podizanju kvaliteta naših proizvoda i naravno daljoj motivaciji mladih ljudi da ostanu na selu, da ostanu ovde u Srbiji i da se bave poljoprivredom.

U danu za glasanje, kao i moje kolege iz poslaničke grupe „Aleksandar Vučić – Za našu decu“ sa zadovoljstvom ću podržati ovaj predlog zakona, kao i sve druge zakone koji su za dobrobit i u interesu srpskog seljaka i poljoprivrednika. Hvala.
Zahvaljujem predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, građani Republike Srbije.

Imali smo prilike u prethodnom periodu da čujemo izuzetno kvalitetne diskusije mojih uvaženih kolega narodnih poslanika po pitanju dva predloga zakona, tako da ću se potruditi da sumiram i ono što ovi predlozi iznose. Kada govorimo o Zakonu o visokom obrazovanju, odnosno izmenama i dopunama, kao što smo mogli da čujemo, apsolutno još jedna potvrda da smo kao država na putu ka EU i da maksimalno radimo na usklađivanju kada su u pitanju ti evropski standardi. Tako je i kada je u pitanju akreditacija visokoškolskih ustanova, jer apsolutno ovim izmenama i dopunama radimo na daljem usaglašavanju, kada su u pitanju evropski standardi i o radu našeg nacionalnog akreditacionog tela i radimo na unapređenju ovog procesa.

Ono što je moj uvaženi kolega Đorđe Todorović rekao, da ćemo produžiti, odnosno doneti odluku da studenti koji su započeli svoje studije do perioda 2005. godine, kada je to po starom programu važilo, da mogu da ih završe. Ono što je meni za ponos da naše visokoškolske ustanove u saradnji sa državom već imaju odlične inicijative, poput Ekonomskog fakulteta u Nišu koji je uspešno sprovodio u prethodnom periodu program „završi započeto“ gde je veliki broj studenata koji su upisali te studije po starom program već uspeli, iako već i rade, da fakultet privedu kraju i da dođu da jako bitne diplome koja je potvrda njihovog znanja, koje oni već uveliko uspešno primenjuju u praksi.

Takođe, jako bitna stvar jeste i oko studentskog organizovanja, odnosno ovom zakonu, s obzirom da prethodna zakonska rešenja su dala određena rešenja koja nisu mogla uspešno da budu sprovedena, tako da ovim zakonom mi rešavamo te poteškoće koje su postojale kada je u pitanju rad studentskog parlamenta i studentskih organizacija. Ono što je jako bitno da je sam zakon kreiran na osnovu primera dobre prakse zemalja u regionu, odnosno načina koje su te studentske organizacije u regionu radile, tako da je i on usklađen sa tim evropskim standardima.

Jako je bitno da kažemo da se uređuje i sama struktura studentskih organizacija, način njihovog finansiranja, način njihovog funkcionisanja i ono što je jako bitno da se studenti maksimalno uključuju kada je u pitanju rad samih visokoškolskih ustanova, odnosno mogućnost izbora organa koji će upravljati samim fakultetima.

Ono što je jako bitno da kažem da za razliku od nekog perioda bivšeg režima, kada obrazovanje nije bilo bitno, jasno vidimo da u periodu od 2012. godine i od kada je na čelo došao i Aleksandar Vučić je da se obrazovanju daje veliki primat i značaj, da se radi na uspostavljanju bliže saradnje između privrede i obrazovnog sistema, jer zapravo jedni druge dopunjujemo, odnosno mi naš obrazovni sistem dalje razvijamo u skladu sa potrebama našeg privrednog sistema, koji jako što vidimo se razvija, pa smo hvala Bogu, prošli onaj period kada smo imali investicije koje su radno intenzivne. Polako prelazimo u period razvoja ekonomije baziranom na znanju, odnosno gde strani investitori dolaze u Srbiju kako bi znanje naših ljudi iskoristili kako bi to znanje upotrebili u svrhu daljeg razvoja svojih proizvoda i usluga i na taj način ostvarili profit.

Ono što je jako bitno je da se stimulišu i domaći poslodavci da naše mlade akademce zaposle, a kao što smo imali prilike da čujemo, mi smo postali zemlja u kojoj se akademski građani vraćaju iz inostranstva, zato što su utvrdili da u Srbiji postoje adekvatni uslovi da to znanje koje su u inostranstvu stekli mogu i da unovče. Tu mogu da formiraju svoje porodice, da ostanu da žive i da rade, jer iskreno, nigde nije lepše nego kod svoje kuće.

Kao što čuli, izgradili smo veliki broj naučno-tehnoloških parkova, ali ono što je po meni jako bitno je da radimo na razvoju tog sistema fakulteti, univerziteti jer Srbija nije krug „dvojke“, kao što su pripadnici bivšeg režima želeli da prestave, odnosno u njihovim mislima Srbija je zapravo bila samo krug „dvojke“. Ne, Srbija nije krug „dvojke“, zato danas imate fakultete koji se otvaraju i u drugim gradovima Srbije, gde nisu sedišta univerziteta. Jako sam ponosan kao Kruševljanin, kao osoba koja dolazi iz grada Kneza Lazara koji će na Vidovdan obeležiti 650 godina od svog osnivanja, da Poljoprivredni fakultet u Kruševcu, koji je pri Niškom univerzitetu ove godine upisuje četvrtu generaciju svojih studenata i mogu slobodno da kažem da su studenti i te kako zadovoljni i uslovima u kojima se radi, kako sam fakultet napreduje.

Mi smo danas dobili i nove dodatne zgrade gde će se nalaziti univerzitetska biblioteka, gde će biti kancelarije za još profesorskog kadra koji će se zaposliti, ali tu se ne staje sa vizijom. Nastavljamo dalje da realizujemo ono što je uvaženi Kruševljanin, gospodin Bratislav Gašić započeo 2012. godine, kada je postao gradonačelnik, da u Kruševac dođu fakulteti koji su po potrebi privrede, po potrebi poslodavca, tako da sam siguran da ćemo u narednom periodu uspeti da formiramo i fakultet političkih nauka u Kruševcu, pri Niškom univerzitetu. To je ono što je jako bitno da naglasim, Kruševac kao grad poznat je po Kruševačkom pozorištu, nadamo se da će dobiti fakultet umetnosti i da ćemo na taj način i taj segment obrazovanja pri Niškom univerzitetu dopuniti.

Ovo je samo jedan od primera kada govorimo kako se dalje razvija obrazovanje. Jako mi je drago da sam od svojih kolega čuo da i fakulteti podnose inicijative u kreiranju novih master programa, koji će biti izmešteni iz sedišta fakulteta. Na taj način u pravom smislu radimo na ravnomernom razvoju Srbije.

Znači, Srbija, kao što kažem, nije krug "dvojke", Srbija je i Kruševac i Kraljevo i Knić i Raška i Leskovac i Medveđa i Bujanovac.

Imali smo prilike da čujemo u jučerašnjoj diskusiji kako se u tom kraju ništa nije uradilo. Pa, država Srbija je ta koja je dovela fakultete, imate tamo odeljenje, ako se ne varam, Ekonomskog fakulteta iz Subotice, koje je omogućilo tim ljudima da se školuju, da stiču potrebno znanje i da sa tim znanjem mogu dalje da se zapošljavaju.

Ono što je jako bitno da kažem, nije ovde u pitanju samo puko obrazovanje i da nije naš obrazovni sistem, kako to žuti tajkuni vole da kažu, neki biznis. Evo, danas sam imao jako konstruktivan i zanimljiv sastanak sa svojim kolegama iz Poslaničke grupe prijateljstva sa Iranom kod ambasadora Irana u Srbiji, koji je rekao da veliki broj mladih ljudi iz Irana želi da dođe u Srbiju da studira, i studiraju medicinu, stomatologiju, baš zato što su potvrdili da kvalitet znanja koje dobiju na beogradskom univerzitetu je nešto što se jako ceni. Ono što je interesantno što mi je rekao jeste da kada bismo mi razvili programe koji bi bili na engleskom jeziku, da bi još veći broj stranih studenata došlo. Gde ćete veću potvrdu o visokom kvalitetu obrazovnog sistema u Srbiji nego upravo ovo što je rečeno?!

Nije to u pitanju samo sa zemljom kao što je Iran, to imamo iz susednih zemalja gde dolaze da studiraju kod nas. Siguran sam kako nastavljamo dalje da razvijamo naš obrazovni sistem, da ćemo u tome i uspeti, a ovo je jedna lepa ideja i inicijativa na svim fakultetima, na svim univerzitetima u Srbiji da razmišljaju, s obzirom da je moj uvaženi kolega Vladimir govorio i o primeni digitalne tehnologije i digitalizaciji, o studijama na daljinu, o mogućnosti zapravo da ljudi koji fizički ne mogu da budu tu, da to znanje stiču i putem savremenih tehnologija.

Imali smo prilike da čujemo uvaženog predsednika Aleksandra Vučića juče, koji je kao pravi lider otvoreno pričao građanima Srbije o svim problemima i izazovima sa kojima se mi suočavamo. Niti je to radio izokola, niti je to bilo u uvijenoj formi kao što je to radio Tadić, kao što su to radili Jeremić, koji su se trudili da probleme guraju pod tepih ili ako bi nekim slučajem to isplivalo i rešilo se, kako god da se reši, kao što je pitanje priznavanja lažne republike Kosovo, na kome su oni zdušno radili, da onda kažu - uh, dobro je, pao je veliki kamen sa našeg tereta. Ne, predsednik Vučić je spreman i to smo jasno videli u prethodnom periodu, da se bori za interese građana Srbije, da se bori za budućnost mladih naraštaja, generacija i jasnu poruku je uputio juče, a to je da moramo, pored svih ovih investicija na kojima smo radili, i putnoj infrastrukturi i podizanju novih zgrada i univerziteta i fakulteta i fabrika koje dolaze, opet kažem, nisu u pitanju radno-intenzivne, imamo sada bukvalno primere razvoja ekonomije bazirane na znanju, da poradimo i na pitanju nataliteta. Jer, sve što radimo u Srbiji radimo zbog budućih generacija. Ako nema buduće generacije, sve nam je džabe.

Onda, brže-bolje, mediji žutih tajkuna, neću sada pokazivati slike jer nemam nameru da ih reklamiram, niti zaslužuju reklamu, kažu - Vučić uputio poruku ženama: "rađajte, nećemo imati radnu snagu za fabrike". Ja stvarno više ne znam dokle ta granica njihovog ludila ide i na koji način oni pokušavaju da spinuju neke stvari o kojima mi otvoreno ovde pričamo u parlamentu, otvoreno pričamo sa građanima, a jasno smo videli da se radi na novim merama i čuli smo predsednika Aleksandra Vučića da je predložio konkretne mere Vladi Republike Srbije kako da se podstakne, posebno u delovima koji su devastirani, u kojima nema populacije, da ta populacija poraste, da bismo mogli da ove investicije koje radimo i na svemu što radimo da realizujemo.

Znači, ovo je još jedan dokaz da se oni ne bave problemima Republike Srbije, ne bave problemima građana Republike Srbije, oni se bave sopstvenim interesima. Oni se bave sopstvenim interesima, oni se bave problemom kako da napune sopstvene džepove, koji su očigledno počeli i te kako da se prazne kako vreme odmiče.

Još jedan interesantan tekst na koji sam naišao. Kaže, naravno, neki njihov lažno anketiran građanin sa juga Srbije - nemojte da vređate jug Srbije otvaranjem fabrika. Pa, gde su bili Dragan Đilas, Jeremić i ostali žuti tajkuni da taj jug Srbije pomognu, da stvarno nove fabrike otvore? Za razliku od njih, Aleksandar Vučić je dolazio i nema okruga u kome nije neka investicija bila i jasno smo mogli da čujemo o kojim investicijama je reč. Zahvaljujući tim investicijama, ljudi su ostali u tim krajevima, dobili su nadu za bolju budućnost, a naravno, radiće se i dalje na investicijama.

Čuli smo primer Vranjske banje, koliki je to veliki značaj za razvoj turističkog potencijala juga Srbije, a naravno, opozicija pokušava maksimalno to da spinuje i ja samo mogu da kažem - sram ih bilo. Sram treba da ih bude, s obzirom da znaju da su bili katanac majstori, a kao što sam rekao u govoru, nisu znali ni fabriku katanaca da otvore u Srbiji, nego su katance uvozili iz inostranstva da bi katančili fabrike Srbije. Jasno nam je za čije interese oni rade - tapšanje po ramenu, dupli viski, duge cigarete i, naravno, otvorena vrata svih stranih ambasada i institucija.

U svakom slučaju, građani su ti koji na kraju na izborima jasno kažu koju politiku podržavaju i čiji rad podržavaju. Ja mislim da tu nema nikakve dileme. Znači, jasno je da će se podržati politika ljudi koji otvaraju fabrike, koji dovode investicije, koji su obezbedili da se mladi ljudi vrate u Srbiju da tu žive i rade, i to akademski obrazovani građani i isti onaj koji pomaže mlade ljude da se školuju u inostranstvu, kao u onim starim vremenima kada smo Srbiju kao državu ponovo razvijali, da to znanje donose budućim generacijama, a ne onima koji rade za sopstveni džep, koji rade na tome kako da isprazne džepove građana a da to stave na svoje tajne račune na Mauricijusu, Hong

Kongu.

Videćemo, imaćemo uskoro sporazum i sa Singapurom, možda i sa drugovima Singapurćanima su napravili neke dilove pa i tamo imaju tajne račune.

U svakom slučaju, u danu za glasanje i kada budemo raspravljali o amandmanima po pitanju ovih zakona, nema dileme da ćemo podržati, jer sve što je dobro za budućnost ove države, mi ćemo podržati, kao što i naziv naše liste kaže - "Aleksandar Vučić - Za našu decu". Hvala.
Zahvaljujem.

Poštovana ministarka, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, građani Republike Srbije, imali smo prilike od mojih uvaženih kolega u prethodnim diskusijama da čujemo nešto više i o samom predlogu izmena i dopuna zakona i zbog čega je sve ovo važno.

Ono na šta bih se ja osvrnuo jeste upravo pitanje koje je moj kolega Veroljub Arsić postavio – zbog čega se sve ovo radi? Pa, upravo zbog toga što pripadnici bivšeg režima, žuti tajkuni, su se trudili maksimalno da taj naš penzioni sistem ne destabilizuju, već da ga u potpunosti unište. Jer, kao što vidimo, da bi penzioni sistem mogao da funkcioniše, apsolutno morate da imate dovoljan broj ljudi koji će raditi, koji će ostvarivati prihode koji će obezbediti da naš BDP raste, da bismo na taj način punili naš penzioni fond i mogli da penzionerima koji su svoj radni vek proveli gradeći, unapređujući ovu državu, mogli da obezbedimo mirne penzionerske dane kako bi svoju penziju lagano krckali.

Uspeli smo u tome zahvaljujući teškim reformama koje je započeo predsednik, tada premijer Aleksandar Vučić, koje se i danas sprovode, pa i ovo danas što radimo je nastavak tih reformi, u kojima dalje unapređujemo sam i naš penzioni sistem. Ali, kao što smo imali prilike danas da čujemo i od predsednika Aleksandra Vučića, radićemo i dalje na unapređenju našeg poreskog sistema, kako bismo naš poslovni ambijent dalje unapredili i kako bismo stimulisali mlade ljude, ljude do 40 godina starosti, da se okrenu preduzetništvu, okrenu biznisu, da rade na tome da što više prihoduju, jer sve što radite legalno i što radite u skladu sa zakonskim propisima je nešto što je dobro, nešto što apsolutno treba podržati. I ono što je jako bitno, da će se dalje raditi i kada je u pitanju novo zapošljavanje ljudi, odnosno da će se ukinuti određene poreske dažbine kako bi se stimulisalo zapošljavanje, pre svega, mladih ljudi koji su energični, koji su željni dokazivanja i koji će itekako doprineti razvoju ove države.

Čuli smo i u prethodnim govorima, ali i na ranijim sednicama, da Srbija kada je u pitanju povratak mladih ljudi iz inostranstva je država u koju se ljudi vraćaju po završetku školovanja zato što su osetili da ambijent koji je ovde stvoren je pogodan za rad na njihovim idejama, zato što smo otvorili naučno-tehnološke parkove, zato što imamo u velikim centrima start-ap inovacione generatore, koji omogućavaju tim ljudima da svoje ideje koje su možda kao studenti razvijali mogu u praksi da realizuju, uz svu stručnu pomoć koju ovi centri daju, ali i uz finansijsku podršku i pomoć koju država daje kroz različite programe subvencija, finansiranja inovacija i tih samih ideja.

Ono što je svakako za pohvalu i što sigurno stimuliše jeste i odlučna borba protiv kriminala i korupcije, koja se uspešno sprovodi. I evo, danas smo mogli da pročitamo da su nadležne institucije uspešno radile na utvrđivanju i uhapsile ljude koji su odgovorni za pljačkanje „Resavice“, među kojima, gle čuda, imate jednog pripadnika Jeremićeve stranke, koji je inače njegov finansijer, koji sprovodi njegovu kampanju, koji su u prethodnom periodu „Resavicu“ oštetili za 40 miliona dinara.

Naravno, brže bolje Vuk Jeremić se oglasio na svom „Tviteru“, gde sprovodi politiku za koju se on i njegova stranka, ali ne samo stranka, nego i koalicioni partneri Dragan Đilas i drugi bojkotaši zalažu, a to je politika revanšizma, politika pretnji gde je rekao, citiraću - brutalni revanšizam, cvileće da su morali da lažu.

Građani Republike Srbije, kakvu poruku to Vuk Jeremić šalje i vama i nama, a pre svega novinarima koji su ovu vest objavili, a siguran sam pripadnicima naših snaga MUP-a, BIA koji su radili na ovom slučaju? Očigledno da sve što nije u njihovu korist, sve što sprečava da oni nastavljaju da pljačkaju Srbiju i da ta žuta hobotnica, da njihovi pipci i dalje mile po Srbiji, očigledno im to smeta i smeta im to što iz dana u dan mi te pipke smanjujemo, sasecamo i ne dozvoljavamo da dalje pljačkaju Srbiju. Očigledno da je i Đilasu, a i Jeremiću malo tih 619 miliona koje su opljačkali dok su bili na vlasti, malo je onih 68 miliona koje su sakrili na 50 i nešto računa u inostranstvu, malo je onih silnih miliona koje su krili u slamaricama kako bi sebi obezbedili podršku od stranaca da ostanu na vlasti pre 2012. godine, nego očigledno treba još, jer je džep sa godinama sve dublji i dublji, sve ga je teže puniti.

Svi ovi „Tviter“ političari, kako mogu da ih nazovem, koji očigledno misle da se na osnovu tvitova vodi politika, na osnovu broja lajkova dobijaju izbori, prosto vidimo kakvu poruku šalju, a to nije poruka samo nama. Kažem, To je poruka svim građanima Srbije koji su protiv njih, jer njihova filozofija – ako nisi sa mnom, protiv mene si.

Bićemo svakako još odlučniji u narednom periodu u borbi protiv kriminala i korupcije i više nećemo dozvoliti da se onaj period, žuti i tužni period, Srbije ponovi kada su pola miliona građana ostavili na ulicama, bez parčeta hleba, kada su rasprodavali sve što su stigli u Srbiji, trudeći se da po što manjoj cifri to prodaju, jer naravno veći deo su strpali u svoje džepove, a da bi nakon toga neki od njih simbolično otkupljivali za jedan dolar ili raskidali ugovore kada se videlo dokle je ta pljačkaška privatizacija išla.

Ja ću se svakako u svojoj diskusiji okrenuti na primer Kruševca, s obzirom da sam ponosni Kruševljanin i da ćemo 28. juna obeležiti 650 godina od osnivanja Kruševca, biše prestonice, a vi, uvažena ministarka, ste i član organizacionog odbora, zajedno sa još nekoliko vaših kolega, na čijem čelu je naš Kruševljanin, kojim se svi ponosimo, Bratislav Gašić.

Za vreme vladavine žutih tajkuna u Kruševcu su uspeli da privatizuju skoro sve, da stave katance na brojne fabrike, a znate šta je licemerno? Nisu se čak trudili ni da fabriku katanaca naprave u Srbiji kojom bi katančili fabrike, već su i katance uvozili iz inostranstva kako bi taj posao radili.

„Četrnaesti oktobar“ su doveli do uništenja, uništili su „Župu“, uništili su i brojne druge gigante. Kruševac su zavili u sivilo i trudili su se da sam grad bude maksimalno ispražnjen od stanovnika, jer očigledno za njih se Srbija svodila na krug dvojke, a svi ostali gradovi su im bili nepoznanica.

Ono što su nama ostavili posle 2012. godine, kada je SNS preuzela vlast, jeste minus u kasi od 700 miliona dinara, kredite koje su uzeli, uništena javna preduzeća i veliki broj nezaposlenih. Čuli smo od uvaženih kolega da je tada stopa nezaposlenosti išla i do 27%.

Od 2012. godine, kada je na čelo grada stao Bratislav Gašić, a na čelu države se nalazio predsednik Aleksandar Vučić, krenuli smo sa uspešnim sprovođenjem politike SNS i u ovom periodu mogu slobodno da kažem da smo Kruševac podigli i infrastrukturno, i u privrednom smislu, da u Kruševcu danas imate ispod 10% stopu nezaposlenih, imamo državni fakultet, najmlađi fakultet u Srbiji, poljoprivredni koji već planira upis četvrte generacije studenata. Imamo veliki broj malih i srednjih preduzeća koja su otvorena, podršku privrednicima za razvoj njihovog biznisa.

Uspeli smo da spasimo veliki broj preduzeća „14. Oktobar“, imate danas „Valvolajn“ koji radi u Kruševcu, imamo „Kromberg“ i „Šubert“ fabriku koja je došla, koja je prva investicija u Kruševcu posle velikog broja godina od kada ovaj grad funkcioniše, a slobodno mogu reći od perioda čuvenog gradonačelnika Mičeta koga svi u Kruševcu odlično pamte po razvoju industrije. Polako se vraćamo onim koracima kada je Kruševac u bivšoj Jugoslaviji bio poznat kao četvrti najveći industrijski centar. Ja se sećam i priče svojih roditelja, kao mali, gledali smo kolone radnika koji su išli ulicama, autobuse koje su te radnike vozili kući. Upravo se ta slika u Kruševac vraća.

I, danas mi je zadovoljstvo kada prođem pored fabrike „Henkel“, pored „Kuper tajersa“, odnosno „Gudjir“ sada, kada prođem pored „14. Oktobra“, pored „Valvolajna“, pored drugih firmi, pored „Kromberga“ i „Šuberta“, kada vidim kolone radnika i kada vidim autobuse pune radnika, jedni od njih idu kući posle završene smene, a drugi dolaze da svoju smenu započnu. Raste životni standard.

Kažem, jako smo ponosni na ono što je u Kruševcu urađeno i za razliku od perioda kada su se, kao što sam rekao, oni trudili da prazne grad, danas u Kruševcu imate priliv stanovništva, danas u Kruševcu niče novo naselje koje se zove „Naselje aerodrom“. Na mestu gde je nekada bio sportski aerodrom u Kruševcu, gde je za vreme DS, za vreme tajkuna bila ispaša za konje, mi ćemo za Vidovdan otkriti spomenik Knezu Lazaru, kao jedan način da mu se zahvalimo, kao osnivaču grada, ali i kao jedan simbol preporoda Kruševca i daljeg prosperiteta. Inače, na toj lokaciji već niču zgrade koje su investitori počeli da grade i to će biti jedan od simbola novog Kruševca i Kruševca koji je preporođen.

Imamo autoput koji se gradi. Priča koju su Miki Aleksić i njegove stranačke kolege propagirale kada su im trebali glasovi, a kada je trebalo da se krene sa radom nisu ni razmišljali o tome. Oni sada pričaju o neke četiri trake, a njima su tada i dve trake bile apsolutno dovoljne po standardima koje su imali.

Ponosan sam kad god idem za Beograd ili gde god, pa vidimo kako radovi odmiču i Kruševac će do iduće godine biti spojen autoput. Jedan veliki san, jedna velika šansa za razvoj i Kruševca, i Varvarina, i Ćićevca. Tu pred nama će nove industrijske zone nići i imaćemo prostor za nova radna mesta, za mlade ljude koji mogu da svoje biznise razvijaju.

Ono što mi je interesantno jeste da pripadnici bivšeg režima sve dobro što se u ovoj državi dešava se apsolutno trude da ne primete, kao da imaju neke filtere ugrađene u svojim očima i oni to ne vide ili možda prosto skreću pogled, pa bih čisto upozorio da kada idu ka Kruševcu, posebno od Trstenika Mikija Aleksića, da vodi računa kad vozi, da ne skreće previše pogled sa puta, jer može da ugrozi bezbednost u saobraćaju i druge učesnike koji su sigurno obazriviji od njega.

Znači, kao što sam rekao Kruševac je jedan od primera u Srbiji koliko je preporođena, koliko je unapređena i kako idemo dalje i kroz realizaciju plana „Srbija 2025“ dostići ćemo prosečne zarade od 900 evra, prosečne plate i penzije od 440, 430 evra. Ono što je najbitnije, radimo na tome da mladi ljudi tu ostanu, dajemo apsolutnu podršku mladim ljudima, a i kroz ovakve zakonske reforme koje radimo unapredićemo i stvorićemo taj institucionalni ambijent koji je potreban da bi dalje Srbija mogla da napreduje.

Ono što hoću kao krunu svega da kažem jeste da je „Trajal korporacija“ obeležila 132 godine od svog postojanja, osnivanja, kada su funkcionisali kao preduzeće „Obilić“ i drago mi je da je na današnjoj svečanosti 100 radnika dobilo ugovore na neodređeno, što je još jedan dokaz koliko napredujemo dalje. Ta fabrika imaće dva nova pogona koja je razvila i koja su otvorena i trebaće još radne snage.

To je primer Srbije za koju se mi borimo i to je Srbija ka kojoj mi stremimo. To je Srbija koju inače građani vide, osećaju na svojoj koži, koju će apsolutno podržati, koliko god se ovi žuti tajkuni trudili da preko svojih medija, društvenih mreža šire nekakvu lažnu sliku o Srbiji, a u stvari samo govore o Srbiji kakvu su oni pravili, kakvu oni žele da naprave i šalju političku podršku kakvu Srbiju mi nećemo dozvoliti da se ponovo stvori, jer kao što sam imao prilike da kažem u emisiji – nećemo dokle god je Aleksandra Vučića i nas koji apsolutno podržavamo njihovu politiku da dozvolimo da Srbija bude ponovo njihova prćija.

U danu za glasanje, kao i moje kolege, ću apsolutno podržati ovaj predlog zakona, kao i bilo koje druge zakone koji će dalje unaprediti ambijent za razvoj Srbije. Hvala.
Zahvaljujem, predsedniče Narodne skupštine.

Uvažena ministarko sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, dragi građani Republike Srbije, imali smo prilike u diskusiji mojih uvaženih kolega narodnih poslanika da čujemo puno toga o rezultatima koje smo ostvarili na polju razvoja naše ekonomije, čime smo jasno pokazali da smo, od države pre 2012. godine koja nije uopšte bila interesantna investitorima, postali država koja je šampion u privlačenju direktnih stranih investicija, ali i država u kojoj se ulaže u razvoj znanja i koja razvija svoju ekonomiju baziranu na znanju.

Dosta vremena je prošlo dok smo uspeli ovakav ambijent da izgradimo, ali svakako da tu nećemo stati, da ćemo dalje raditi na njegovom nadograđivanju, tako da od aktivnosti na podizanju same infrastrukture, preko usaglašavanja zakona sa evropskim direktivama i prihvatanja primera dobre prakse, pa do procesa digitalizacije o kojoj sam i juče pričao, uradili smo zaista dosta i što je dovelo do efekta da smo na Duing biznis listi zaista visoko plasirani u brojnim segmentima gde su sprovedene reforme. Ako pogledamo samo da smo od države gde skoro da nismo imali nikakva gradilišta postali država gde ćemo do kraja godine imati osam autoputeva koji se grade, dosta govori o našem razvoju.

Jako sam ponosan na Moravski koridor koji se gradi. Pored toga što će biti najsavremeniji autoput, ne samo u Srbiji, već u ovom delu Evrope, biće i autoput koji će sa sobom dovesti i nove ekonomske zone, odnosno industrijske zone koje će značajno pomoći da se dalje unapredi poslovni ambijent u slivu Zapadne Morave gde živi oko 500 hiljada naših građana, što će pomoći da se život i kvalitet života unapredi.

Kada govorimo o investicijama, one naravno da nisu male, imamo veliki broj novih firmi koje su došle i mi smo prošli fazu od zemlje koja je bila interesantna za investicije koje su bile uglavnom bazirane na radno-intenzivnim delatnostima, sada smo postali država koja privlači investicije koje će koristiti znanje naših ljudi, naših studenata, kojim se naravno možemo i te kako pohvaliti, odnosno investicije koje će dosta ulagati u taj sektor istraživanja i razvoja čime ćemo zapravo unaprediti i naš intelektualni segment kada govorimo o našoj privredi.

Pored toga, videli smo i da država dosta sredstava ulaže u razvoj nauke, u razvoj instituta. Konkretno kada pričamo o institutu, juče, kao što znamo, je položen kamen temeljac za izgradnju nove zgrade „Biosens“ instituta u Novom Sadu sa kojim možemo i te kako da se ponosimo, da je to institut koji, kao što znamo, razvija proizvode koji će pomoći daljem unapređenju poljoprivredne proizvodnje u Srbiji jer radi na tome da se savremene tehnologije i digitalizacija implementira u proces poljoprivrede. Ali, pored toga, kada govorimo i o snu da naša ekonomija da doprinos i u razvoju istraživanja svemira, pa, eto, „Biosens“ institut je taj na kome se radi na razvoju tehnologije koja će sutradan biti sastavni deo satelita koji će leteti ka Jupiteru 2022. godine i istraživati ovu najveću planetu u našem Sunčevom sistemu. Inače, za izgradnju ovog instituta opredeljeno je 4,5 miliona za samu izgradnju, dok će 9,5 miliona evra biti uloženo u nabavku najsavremenije opreme i ako kažemo da je podršku dala Evropska investiciona banka, to je dokaz koliko je Srbija napredovala i kao područje za investicije i podršku investicija ne samo stranih, već i domaćeg, da kažemo, domaćeg privrednika i domaćih institucija.

Tako da je ovaj zakon o kome govorimo danas, a to je Zakon o zaštiti poslovne tajne jedan dodatni korak koji će pomoći da se poslovni ambijent u Srbiji unapredi, jer kao što znamo, da bi neko bio zainteresovan uopšte da posluje on traži da ima stabilni poslovni ambijent. Uradili smo na makroekonomskom planu da imamo stabilan devizni kurs, imamo nisku stabilnu inflaciju, država je tu koja pomaže i svojim subvencijama i svojim programima da se nove firme formiraju, da firme koje posluju mogu da unaprede svoje poslovanje, stimulišemo mlade ljude da se bave preduzetništvom, a takođe ovaj zakon će značajno unaprediti podizanje nivoa konkurentske borbe na samom tržištu jer mi na putu ka EU, na putu ka razvoju tržišne ekonomije smo zaista odlučni ne samo na rečima već i konkretno na delima.

Tako da ovim zakonom obezbedićemo da se pored zaštite naravno intelektualne svojine vrši i zaštita poslovne tajne koja, kao što znamo, podrazumeva i procese proizvodnje, poslovne planove, finansijske planove, reklamne strategije, rezultate ispitivanja tržišta, spiskove dobavljača i klijenata, crteže, arhitektonske projekte, građevinske nacrte i slično. Sve ono što može značajno da utiče na poslovanje određene firme, a čije pribavljanje može na nekonkurentski način da utiče na promenu samog poslovnog ambijenta.

Pored toga i sve kreativne tvorevine koje se štite pravom intelektualne svojine koje u sebi mogu da sadrže elemente poslovne tajne ovim zakonom će takođe biti zaštićene. Ono što je takođe bitno da kažemo da su precizirane i procedure kod zaštite samih poslovnih tajni, ali takođe i kod vođenja postupaka oko zaštite i važno je napomenuti da ovim zakonom su za razliku od prethodnog koji je bio na snazi produženi rokovi kojima će se naravno omogućiti da u slučaju da dođe do nelegalnog pribavljanja poslovnih tajni i njihovog odliva iz firme mogu da se preduzmu adekvatni pravni koraci kako bi se firme zaštitile.

Tako da je ovo još jedan od niza zakona koji dodatno potvrđuje našu odlučnost na putu ka EU s obzirom da je usaglašen sa svim evropskim direktivama i da na ovaj način jasno stavljamo do znanja da smo zaista država koja kao što kažem nije samo na rečima, već i delima ide ka EU, a inače sve ovo zahvaljujući politici koju vodi naš predsednik Aleksandar Vučić, a to je politika konstantnog unapređenja naše države i kao što kažem, ovo je važan segment koji će podići našu ekonomiju koja će se okrenuti ka razvoju ekonomije bazirane na znanju, a ekonomija bazirana na znanju je ono što je budućnost svih država i sve one države koje krenu da implementiraju ovakav koncept razvoja svoje ekonomije mogu i uspešno da se izbore sa brojnim problemima kao što je i korona kriza sa kojom, kao što vidimo po rezultatima, mi se uspešno borimo.

Tako da realizacijom Plana „Srbija 2025“ ćemo uspeti da razvijemo našu ekonomiju baziranu na znanju i zahvaljujući tome i jesmo šampioni i u privlačenju investicija, zbog toga je u martu prosečna plata bila 555 evra, kao što rekoh, imamo nisku inflaciju, nikada više gradilišta nismo imali u Srbiji, razvijamo i našu železničku infrastrukturu, ulažemo u razvoj naučno-tehnološke parkove, ulažemo u razvoj naših naučnih instituta i zato ćemo zaista na kraju ove godine i imati realnu stopu rasta BDP od 6%. To nije nešto što samo mi tvrdimo. To je nešto što i međunarodne institucije poput MMF i drugih institucija na osnovu svojih prognoza i istraživanja potvrđuju da će se tako desiti. Zbog toga i ono što predsednik Vučić traži i od ministara i od predstavnika lokalne samouprave i od nas samih a to je da stalno učimo, da se stalno usavršavamo i da stalno radimo jer to je ono što je karakteristika i ekonomija bazirane na znanju i ono što na kraju samo mogu da kažem da rezultate koje smo postigli u vreme pandemije i u borbi protiv korone i na ekonomskom planu i bilo kom drugo je nešto što svi u svetu priznaju i u svojim istraživanjima, kao što kažem, i prognoze to dokazuju i ono što je prognoza od ovih 6% jeste nešto što će se ostvariti, a sve je to zahvaljujući politici koju predsednik Aleksandar Vučić nama trasirao, a koju mi treba da sprovedemo do kraja i u sprovođenju ove politike niko nas na tom putu neće zaustaviti, tako da u danu za glasanje sa zadovoljstvom ću sa kolegama iz Poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu podržati predlog ovog zakona. Hvala.
Zahvaljujem, gospodine Orliću.

Uvaženi gospodine ministre sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, građani Republike Srbije, već so imali prilike da čujemo od uvaženih kolega o rezultatima koje je Republika Srbija ostvarila u procesu digitalizacije.

Ono što želim da kažem da je sam taj proces digitalizacije koji je započet zahvaljujući politici predsednika Aleksandra Vučića dao rezultate i u ovo vreme korone, posebno u segmentu borbe protiv korone kada je u pitanju vakcinacija.

Inače, Republika Srbija uložila je dosta sredstava u razvoj digitalne ekonomije. Dosta sredstava je uloženo u podsticanje mladih inovatora, ljudi koji se bave IT sektorom, zbog čega i sam IT sektor daje značajan doprinos našem BDP, ali i procentima rasta našeg BDP za koje, kao što znate nije samo prognoza koju je Vlada Republike Srbije dala već i međunarodne institucije da će do kraja ove godine iznositi 6% realni rast.

Država je uložila dosta sredstava i u izgradnju Državnog data centra u Kragujevcu koji će pomoći daljem procesu digitalizacije, jer smo stvorili uslove da možemo i kao država da pružamo usluge drugim privrednicima i društvima kada je u pitanju skladištenje samih informacija, ali takođe daće i dalji zamajac razvoju portala eUprave preko koje, kao što vidimo su značajno pojednostavljene same procedure uz pomoću kojih građani Republike Srbije mogu da ostvaruju svoja prava, među kojima su i neki od kolega spomenuli i kada je u pitanju postupak upisa dece u vrtić, upisa dece u škole itd.

Učinjeno je dosta kada govorimo i o razvoju ekonomije, u procesu komunikacije između poslodavaca, komunikacije sa državnim institucijama, a sada idemo korak dalje, idemo sa izmenama i dopunama Zakona o ličnoj karti, da idemo u korak sa vremenom i da našu samu ličnu kartu, koju kao što znate sami koristimo čipovanu već duži niz godina, unapredimo kako bi građani mogli svoja prava efikasno da ostvaruju.

Ovde je bilo diskusije na temu šta je to izmenjeno, ali ću ja to svakako ponoviti. Prvenstveno kada govorimo o licima koja izgube svoje lične karte, ranije procedure su bile da su morali da prijave nadležnoj policijskoj upravi, nakon toga da kroz plaćanje takse saopšte da je lična karta nevažeća preko „Službenog glasnika“. Sada se to prekida zahvaljujući programu koji je Vlada Republike Srbije sprovodi, koji se naziva „Stop birokratiji“, jer će ovu obavezu imati MUP koje će na svojoj veb prezentaciji, naravno u skladu sa procesom digitalizacije o kome pričamo, objaviti po prijavi nestanka lične karte, da je ta lična karta nevažeća.

Kada govorimo o starijim maloletnicima, osobama starijim od 16 godina sada će svoje pravo na ličnu kartu moći efikasnije i bolje da ostvare zato što je dovoljno da samo jedan roditelj podnese zahtev za dobijanje lične karte i to roditelj koji je dobio pravo starateljstva, čime ćemo unaprediti sam ovaj proces.

Ono što je jako bitno da kažemo da sada lična karta postaje i sadržaće u sebi sertifikate koji se odnose na važeći potpis samog građanina, koji će olakšati podnošenja zahteva preko samog portala E-uprave, ostvarivanja prava na taj način smanjujemo gužve, smanjujemo potrebu da ljudi za određene zahteve izlaze, idu do šaltera i da svoje vreme na taj način troše, kao što su kolege govorile ranije u vreme ljudi koji nisu ni razmišljali kako da poboljšaju život građana u vreme žutih tajkuna, nije ih to bilo briga, bilo im je važno da samo svoje džepove napune, a uopšte nisu vodili računa o tome kako građani mogu efikasno da ostvare svoja prava, pored toga da efektivno koriste svoje vreme koje imaju, a ne da troše slobodne dane na poslu kako bi proste stvari koje država treba njima da pruži da ostvare.

Ono što je jako bitno da napomenemo da će sada u formi lične karte biti ubačen i podatak vezan za prebivalište. To do sada nije bilo, ali je jako važan i zbog pravne sigurnosti poslova koje će građani obavljati da samo ova informacija bude tu dostupna.

Takođe, ono što je jako bitno, sve ove novine će obezbediti garantovanje bezbednosti pouzdanih samih procedura, a posebno kada govorimo o tim elektronskim potpisima građana, ali takođe pravnu sigurnost građana Republike Srbije, što je jedan od važnih segmenata politike SNS koju ona sprovodi.

Kada govorimo o Zakonu o akcizama, uvažene kolege su govorile, i kolega Dabić i kolega Arsić o onome što očekujemo svakako od ove opozicije u narednom periodu kada su u pitanju ove izmene, ali svakako ovo je još jedan od dokaza da mi kao država idemo odlučno ka EU i da naše propise usklađujemo sa direktivama EU, ali pored toga, ovo je inače jedna od obaveza koju smo preuzeli i potpisivanje Sporazuma o pristupanje samoj EU, čime ćemo i te principe ispoštovati.

Za razliku od nekih prethodnika koji su sada u opoziciji, koji su sada našli da govore, u jednom trenutku o tržišnoj ekonomiji, u jednom trenutku o nekakvoj socijalističkoj planskoj privredi mi smo ovde da obezbedimo poštovanje punih principa kada govorimo o tržišnoj ekonomiji i da svim učesnicima na tržištu obezbedimo jednake uslove za poslovanje, ali svakako da kao država pomognemo prosperitetnim granama, o čemu je govorio uvaženi kolega Dabić kada govorimo o poljoprivredi i poljoprivrednim proizvođačima, da potencijale kao država imamo možemo maksimalno da iskoristimo i da to plasiramo na tržištu EU, koje uzgred rečeno, inače naš najveći partner kada govorimo o spoljnotrgovinskim aktivnostima, inače, to je ogromno tržište koje trebamo svakako da osvajamo i kvalitetom i našim brendovima kojima možemo zaista da se pohvalimo.

Svakako da ćemo mi ove predloge kao poslanička grupa apsolutno podržati i bilo koje druge predloge koje se odnose na dalju reformu i unapređenje ambijenta kada je u pitanju Republika Srbija, i o poslovanju i o daljem životu građana.

Ono što želim da napomenem i zbog samih građana Republike Srbije je da upravo zahvaljujući ovakvim reformama koje su sprovedene u periodu od 2012. a, posebno 2014. godine, mi smo značajno napredovali kada je u pitanju i pristupanje EU, odnosno uskladili smo veliki broj segmenata i zakona kada su u pitanju direktive EU, što se od nas i očekivalo. Naravno, kada izvršimo komparaciju onoga što mi imamo danas i onoga što smo imali pre 2012. godine vidimo značajna poboljšanja.

Inače, mogli smo da čujemo i našeg uvaženog predsednik Aleksandra Vučića juče koji je objavio značajan statistički podatak, a to je da smo u martu mesecu ostvarili prosečnu zaradu u Republici Srbiji od 555 evra, nešto što smo pre 2012. godine mogli samo da maštamo, a što je inače dvostruka veća vrednost od plata koje je tadašnji žuti tajkunski režim obezbeđivao građanima Srbije, ne samo ljudima koji su radili u javnom sektoru, već kada govorimo o tržišnom ambijentu koji je tu postojao.

Tako da, lepo je predsednik rekao. Kada uporedi statistički, on je 2014. godine preuzeo premijersku funkciju. Tada je prosečna plata u Srbiji bila 330 evra. To vam je značajan kvantitativni skok kada govorimo i o primanjima građana, ali nije samo ovde reč o proseku statistici zarada, mi smo u periodu od 2012. godine do danas obezbedili i stabilan devizni kurs, nisku stabilnu inflaciju koja je, čak po određenim segmentima bolja i u odnosu na veliki broj zemalja unutar EU, stopa nezaposlenosti u Srbiji je manja od 10% i to je ostvareno u vreme pandemije, korona krize, kada u velikom broju zemalja ste imali otpuštanje ljudi gde su oni ostajali bez posla, gde ste imali rast stope nezaposlenosti.

U ovom periodu smo ostvarili veliki broj, priliv direktnih stranih investicija, po čemu smo rekorderi i šampioni, posebno u regionu. To smo ostvarili i prethodne godine, iako se takva jedna stvar nije mogla da očekuje, veliki broj novih fabrika, veliki broj novih radnih mesta koji su otvoreni.

Tako da, ovde ne govorimo samo o kvantitativnom skoku kada su u pitanju zarade i određeni statistički parametri, već i o kvalitativnom skoku kvaliteta života građana Republike Srbije, na čemu se značajno radilo.

Inače, vidimo da ove reforme koje smo sproveli, ali i proces digitalizacije su značajno doprineli u borbi protiv korone u ovom periodu. Država je, zahvaljujući svim ovim reformama obezbedila sredstva tako da imamo i dovoljne količine vakcina. Proces vakcinacije se uspešno sprovodi, razvili smo sistem zahvaljujući kome inače sam taj proces odlično teče i to je priznato i od strane naših ljudi i od strane ljudi van Srbije, ali, ono što je jako bitno da kažemo i od strane ovih opozicionara koji se svakim danom trude samo da kritikuju radi kritike, da napadaju, pljuju bez ikakvih argumenata, posebno našeg predsednika Aleksandra Vučića, ali i svakog onog ko podržava i ko pomaže da se njegova politika uspešno sprovodi.

Imali smo najmanji procenat pada privrede prošle godine, upravo zahvaljujući tome što su te reforme sprovedene, zahvaljujući tome što postoji disciplina kada je u pitanju sprovođenje politike. Jako je bitno da kažemo da smo kao država imali dovoljno sredstava da tri paketa mera obezbedimo i građanima i privredi kako bismo ovaj period uspeli da prebrodimo zajedno.

Ono što je sada jako bitno, što su i moje kolege potencirale, a i ja se pridružujem tom apelu, da se građani Republike Srbije odazovu vakcinaciji, posebno mlađe kategorije, zato što je vakcinacija najbolji način da pobedimo koronu, da sprečimo njeno dalje širenje i da polako krećemo da se vraćamo u onu normalu koju smo poznavali pre početka ove pandemije, pre 2020. godine.

Svi ovi pokazatelji jasno govore o uspešnosti rada naše države.

Ono što je još bitno da kažem je da nikada u našoj istoriji nismo imali osam auto-puteva koji se grade, nikada nismo imali veći broj gradilišta i projekata koji se realizuju, i to baš u vreme pandemije, kada je veliki broj država morao da povlači svoje investicije i nisu ih uspešno rešavali, a posebno sam ponosan na radove oko Moravskog koridora, s obzirom da sam Kruševljanin i ponosim se svakog dana kada prolazim putem za Beograd ili bilo gde i kada vidim kako ti radovi intenzivno napreduju.

Apsolutno sam siguran i ubeđen u ono što je predsednik Vučić izjavio, da ćemo mi do kraja godine ostvariti prosečnu zaradu od 600 evra, da ćemo uspešno realizovati plan "Srbija 2025" do 2025. godine, kada će prosečna plata biti 900 evra, penzije 440 evra.

Ono što je jako bitno da kažem to je da ćemo sigurno do kraja godine ostvariti taj rast privrede od 6%, realni rast privrede, a to nije samo nešto što mi tvrdimo, to je nešto što međunarodne organizacije tvrde i svaki put koriguju svoja predviđanja upravo zato što uspešno sprovodimo našu politiku.

Na osnovu svega ovoga što smo odradili, učinićemo Srbiju posle 2025. godine zaista neprepoznatljivom u odnosu na period kakva je bila pre 2012. godine, a to je inače period koji se građani svakako trude da zaborave. Ali, ne smemo zaboraviti, moramo pamtiti šta su ljudi koji su tada vodili državu uradili, zato što takvim ljudima, poput Tadića, Đilasa, Jeremića i njegovih sadašnjih saradnika, Boška Obradovića i drugih, ne smemo dozvoliti da se ponovo vrate u fotelje i da nastave svoju pljačku koju su do tada sprovodili, jer jedino što je njih interesovalo u tom periodu jeste politika svog sopstvenog dubokog džepa, kako njega da napune, a kako će građani Srbije da žive i da li će moći da zadovolje svoje potrebe, apsolutno ih nije bilo briga.

Oni mogu slobodno da nastave da se trude koliko god žele, i preko svojih medija i preko društvenih mreža i tužakanjima po inostranstvu i traženja sponzora po inostranstvu da se vrate u fotelje, ali na kraju građani Srbije su ti koji odlučuju ko će predvoditi ovu državu, a ja sam siguran da će građani na izborima potvrditi da jedinu pravu politiku sprovodi Aleksandar Vučić i da je to jedina prava politika koja može da doprinese da građani Srbije i Srbija napreduju ka boljoj budućnosti. Hvala.
Zahvaljujem, potpredsedniče Orliću.

Uvaženi gospodine ministre sa saradnicima, gospođo ministarko, koleginice i kolege narodni poslanici, pred nama su tri seta važni sporazuma uz pomoć kojih ćemo dalje unaprediti važne segmente za dalji razvoj naše države i naše ekonomije.

Pre svega, okrenuću se ka Sporazumu sa SAD koji se odnosi na naučnu saradnju.

Inče, kao što i sami znate, Srbija je zemlja koja je rasadnik mladih talenata. Imamo veliki broj mladih naučnika, inovatora sa kojima možemo da se ponosimo. U prethodnom periodu Republika Srbija je uložila značajna sredstva kako bi im poboljšala uslove za njihov rad i boravak u Srbiji i da svoja naučna dostignuća mogu u inostranstvu da predstave.

Sam ovaj Sporazum biće nastavak nečega što je započeto još pre 10 godina, uz određene segmente koji će doprineti daljem intenzitetu poboljšanja same saradnje. Ono što je jako bitno je da će ta saradnja biti obostrana iz razloga što i mi kao država imamo čime da se ponosimo kada je u pitanju razvoj nauke, kada je u pitanju razvoj mladih talenata. Pre svega, govorim o istraživačkoj stanici „Petnica“ koja je inače jedinstvena u ovom delu sveta, u kojoj veliki broj mladih srednjoškolaca, ali i studenata koji se nalaze u ulozi mentora imaju prilike da se bave i naučnim radom. Zahvaljujući ovakvim sporazumima takva stanica, ali i brojne druge koje će se graditi u Srbiji koje će se baviti određenim oblastima nauke omogućiće da mladi ljudi imaju prilike da svoje prve korake u nauci započnu sa ljudima koji su i te kako iskusni i odlični u tom segmentu.

Ono što je dalje važno da napomenemo jeste da smo i kao država uložili dosta sredstava u razvoj start-ap inovacionih generatora, u razvoj centara u kojima mladi ljudi mogu da razvijaju svoje ideje koje mogu kasnije da pretoče i u određeni biznis. Sa ponosom mogu reći da je i Kruševac jedan od gradova u kojima je takav jedan inovacioni generator kreiran, u kome mladi talentovani ljudi mogu da razviju svoj biznis i ostvare uspešnu saradnju sa brojnim inostranim kompanijama gde ostvaruju značajne koristi kada je u pitanju i svoj sopstveni razvoj, razvoj svoje kompanije, ali takođe mogu doprineti u značajnom segmentu kada je u pitanju razvoj same inovacije i nauke.

Saradnja sa Rusijom je jako bitna zbog daljeg razvoja same poljoprivrede. Znamo da je poljoprivreda jedan od značajnih potencijala koji naša Republike i te kako ima, koji trebamo iskoristiti i svakako da ovaj sporazum će omogućiti da ta saradnja i izvoz naših proizvoda bude znatno bolji, ali da se uz poštovanje samih mera i standarda koji su propisani obezbedi i sam kvalitet proizvodnje.

Ono što je jako bitno kada je u pitanju sporazum vezan sa Vladom Kvebeka, da ćemo našim ljudima koji su tamo, omogućiti i socijalnu zaštitu, s obzirom kako je uvažena ministarka napomenula, da oni kao posebna oblast u Kanadi imaju svoju regulativu i da na ovaj način zaokružimo taj jako bitan segment za boravak naših građana u Kanadi.

Inače, možemo videti da smo kao država i u ovo vreme krize ostvarili ostvarili značajne i uspešne rezultate. Imali smo prilike da čujemo i od našeg predsednika Aleksandra Vučića, koji su to rezultati koje smo ostvarili, da zapravo bojne stvari kada je u pitanju razvoj naše ekonomije i drugih segmenata, smo i te kako nadmašili u odnosu na ono što je planirano i zbog čega i te kako možemo biti optimisti kada je u pitanju realizacija plana, a to je da će sigurno naš realni rast BDP biti 6%, da ćemo u svakom slučaju realizovati veliki broj investicija.

Nikada se u istoriji Srbije nije dogodilo da vi imate osam autoputeva koji se istovremeno ili će se istovremeno graditi. Upravo juče kada sam dolazio za Beograd i na sednicu Skupštine, imao sam prilike da vidim koliko taj Moravski koridor napreduje i koliko zapravo ljudi vredno rade kako bi i taj deo Srbije bio spojen i kako bi se stvorili dodatni novi uslovi za razvoj investicija, za razvoj industrijskih zona.

To je nešto čime se ja i te kako ponosim, čime se i moje uvažene kolege narodni poslanici ponose, jer je to politika koju i SNS, ali i naš predsednik Aleksandar Vučić vodi. Upravo zahvaljujući takvim investicijama, zahvaljujući ulaganjima koje država usmerava, zahvaljujući pomoći, ne samo građanima, već i privredi koja se sada realizuju, i te kako ćemo uspeti da ovaj period krize prebrodimo i da sve ono što smo planirali ostvarimo i da dalje budemo šampioni kada je u pitanju privlačenje direktnih stranih investicija, ali i kada je u pitanju međunarodna saradnja.

Ono što bih takođe iskoristio priliku samo da pozovem građane Republike Srbije da iskoriste svoje pravo koje imaju kada je u pitanju vakcinacija, jer jedino uz pomoć vakcinacije možemo obezbediti taj potrebni kolektivni imunitet kako bismo polako naše živote vraćali u normalu, kako bismo ponovo mogli da uživamo kao što smo to radili i pre pojave same korone.

Država je uradila sve što je potrebno. Kao što vidimo, svakog dana u gradovima u Srbiji se otvaraju novi punktovi za vakcinaciju, imamo i te kako dovoljno količine vakcina koje su obezbeđene. Institut „Torlak“ je počeo proizvodnju Sputnjik-V vakcine, u toku je priprema i za izgradnju fabrike u kojoj će se proizvoditi Sinofarmova vakcina, imamo dve kovid bolnice koje su izgrađene, treća koja je započeta u Novom Sadu koja će se takođe izgraditi u rekordnom vremenu, obezbeđene sve potrebne medikamente.

Tako da, ono što je Republika Srbija uredila je nešto što je mali broj država uspeo u ovom periodu krize da uradi, da obezbedi sve potrebne uslove da se zdravlje građana zaštiti, da se zaštiti naša ekonomija kako bi moglo uspešno da funkcioniše, kako bi mogla i dalje da bude konkurentna u svetu.

U danu za glasanje svakako sa zadovoljstvom ćemo podržati ove sporazume i sve druge sporazume koji su u interesu razvoja naše države i onih, da kažemo, potreba naših građana, a i te kako ovi sporazumi su u korist poljoprivrednika, i naših mladih naučnika, ali i ljudi koji rade u inostranstvu. Hvala.
Zahvaljujem, gospodine Orliću.

Uvaženi ministre sa saradnicama, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, građani Republike Srbije, pred nama je set zakonskih rešenja koji će svakako svojom implementacijom pomoći i daljem razvoju naše države, razvoju poslovnog ambijenta i privlačenju novih investicija. Imali smo prilike od mojih uvaženih koleginica i kolega da čujemo značajne argumente u korist ovih zakonskih rešenja. Potrudiću se da se ne ponavljam, ali svakako je nešto čime treba da se pohvalimo.

Kada govorimo o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju, kao što je uvaženi ministar rekao, rešiće se jedan veliki problem koji smo nažalost imali u prošlom periodu, a to je ta društvena svojina koja je bila propisana, koja se sada rešava time što će se novim zakonom ta društvena svojina koja postoji u osiguravajućim kućama raspodeliti i definisati šta je konkretno vlasništvo države, da će do 25% tih akcija biti raspodeljeno na zaposlene i bivše zaposlene unutar tih osiguravajućih kuća, a da će ostalo pripasti akcionarskom fondu.

Ono što je jako bitno da kažemo je da ćemo na ovaj način uliti dodatno poverenje svim potencijalnim i sadašnjim saradnicima i ljudima koji posluju sa ovim osiguravajućim kućama da to svoje poslovanje dalje nastave i intenziviraju, jer će iza tih kuća u kojima se nalazi državni kapital jasan signal se poslati da zapravo njihovo ulaganje i saradnja su apsolutno sigurne. Kada govorimo o tržištu osiguranja u Srbiji, to je jedan veliki i neiskorišćen potencijal koji svakako sa periodom koji prolazi i u periodu od kada je SNS na vlasti apsolutno se radi na njenom daljem razvoju, jer je bitan segment i razvoja finansijskog tržišta, koji će omogućiti prikupljanje slobodnih finansijskih sredstava, koja će kasnije moći da uđu u sistem kroz određene investicije, a i ono što je uvaženi gospodin ministar rekao, važno je da ćemo na ovaj način imati ljude, odnosno građane koji će biti zainteresovani da postanu učesnici na Beogradskoj berzi, koja je takođe veliki potencijal i za razvoj investicija, ali takođe i jedan od načina kako se može investirati.

Kada govorimo o Zakonu o e-fakturisanju, apsolutno je jedan od značajnijih zakonskih rešenja koji je pred nama, koji prvenstveno omogućava da i dalje radimo na usklađivanju sa direktivama Evropske unije, što je jasan pokazatelj da smo kao država odlučni na tom putu, a i mogli smo da vidimo na osnovu signala koje smo dobili iz Brisela nakon sastanka koje je imao naš predsednik Aleksandar Vučić i investicija koje će Evropska unija podržati u Srbiji, a to je pre svega železnička infrastruktura od Beograda do Niša, preko granice sa Severnom Makedonijom, jasan signal koji nam govori da ćemo kao država dobiti apsolutnu podršku svim naporima koje ulažemo i na putu reformi, a i daljim usklađivanjem, kako bismo postali ravnopravni partner i deo Evropske unije.

Sam ovaj zakon je jako bitan jer će pre svega stvoriti još bolji i povoljniji ambijent privrednim subjektima u njihovom poslovanju, kao što znamo i što su moje uvažene kolege do sada rekle, do sada smo morali da izdajemo papirne fakture koje su zahtevale određenu proceduru, koje su sa sobom nosile i određene dodatne troškove, kroz nabavku, štampanje, arhiviranje i njihovo čuvanje, kako bi privredni subjekti mogli da ispoštuju i zakonske propise. Sama e-faktura omogućiće da taj proces bude znatno ubrzan, komunikacija između privrednih subjekata znatno efikasnije, pa kada govorimo i o onom procesu prihvatanja fakture ili, ukoliko postoje određene greške, njihovih korekcija koje će se vrlo brzo korigovati.

Ono što je jako bitno da napomenem, što možda moje kolege nisu rekle, a to je da iako imamo do sada taj sistem koji evidentira sve te fakture koje su rađene sa privrednim subjektima, da će se u okviru ovih e-faktura one raditi u Državnom data centru koji se nalazi u Kragujevcu, koji je jedan od savremenih data centara, što je još jedan dokaz da na tom putu i procesu digitalizacije smo jako uspešni i da razmišljamo nekoliko koraka unapred, jer zapravo taj data centar, koji je izuzetno i siguran i obezbeđen kada su u pitanju i te neke pretnje koje postoje preko interneta, apsolutno garantuje da svi ti podaci koji se tamo nalaze će biti sačuvani i da ne mogu da se zloupotrebe.

Kada govorimo o efikasnosti naplate i evidentiranja poreza, apsolutno e-faktura će omogućiti ono što je ministar rekao kada govorimo o PDV sistemu, da se on može mnogo brže i efikasnije evidentirati, sprovesti kontrola naplate i realizacija svih tih obaveza koja usleđuje kada je u pitanju obaveza poreza na dodatu vrednost i, naravno, to je nešto što će omogućiti i podizanje efikasnosti rada i naše Poreske uprave. Upravo svi ovi segmenti o kojima govorimo su nešto na šta su i privrednici ukazivali i što apsolutno govori da ova vlast, na čelu sa Aleksandrom Vučićem, apsolutno radi partnerski zajedno sa narodom i privrednicima, kako bi se ambijent dalje unapredio.

Ono što je jako bitno da kažemo, ministar je nagovestio, ali treba spomenuti, da je korišćenje ovih usluga, odnosno softverskih rešenja koja će biti apsolutno besplatna, da to neće ništa opterećivati same privrednike i takođe ono što je zakonom predviđeno, to jesu informacioni posrednici, odnosno posebna lica koja će dobiti licencu od strane države po ispunjavanju uslova koji će biti propisani određenim podzakonskim aktima koji će pomagati da sam proces sprovođenja e-fakturisanja i njihove realizacije bude što efikasniji i što bolji, što je apsolutno još jedna jako dobra stvar o kojoj je sama država mislila.

Inače, imao sam prilike da učestvujem u javnoj raspravi kada je u pitanju ovaj zakon, da je sam zakon prošao sve bitne procedure i, kako je nama naglašeno, da je preko 150 učesnika direktno komuniciralo zajedno sa Ministarstvo kako bi se do ovakvih rešenja došlo, što zapravo govori upravo u prilog onome što sam rekao, da je ova vlast partner sa svim građanima i privrednicima i da rešenja koja dolaze pred nas narodne poslanike su nešto što je apsolutno u interesu i ekonomskih subjekata i privrednika i što će apsolutno omogućiti njihovu uspešnu implementaciju.

Apsolutno i rokovi koji su dati kada je u pitanju uvođenje samog sistema e-fakturisanja su u skladu i sa mogućnostima koje naši privrednici imaju i daće dovoljno prostora i vremena da sam sistem uspešno zaživi, kao što smo imali prilike da govorimo i pre toga o Zakonu o fiskalizaciji koji je slične mere predvideo. Korekcije koje idu u okviru Zakona o rokovima izmirenja obaveza u komercijalnim transakcijama zapravo prate sve ove segmente koji su jako bitni, jer se usklađuju i sa Zakonom o e-fakturisanju koji se ovde nalazi.

Na kraju, kao još jedan od dokaza uspešnosti, sprovođenja procesa digitalizacije u Srbiji, jeste zapravo i Zakon o administrativnom postupku, koji ima za cilj da omogući da sve procedure i administrativni postupci koji se sprovodu budu transparentni, da postoji prosto jedan efikasan sistem evidentiranja, da obrasci po kojima će se zapravo te procedure sprovoditi na određenim nivoima lokalne samouprave budu unificirani i da na taj način zapravo omogućimo i našim građanima pored drugih usluga, o kojima i koleginica Ana Čarapić govorila, da mogu uspešno i te segmente da prate.

Tako da je ovo još jedan od značajnih uspeha koje ćemo mi kao država ostvariti, a opet na drugi način kada govorimo o načinima kako se mogu uštedeti sredstva, pa evo, ovo vam je primer, zato što ćemo na ovaj način i sprovođenje procedura značajno smanjiti troškove koji se odnose na administrativne postupke, imaćemo dodatne uštede gde ćemo ta sredstva moći da plasiramo u neke druge bitnije stvari za same građane Republike Srbije. To isto važi i za procese e-fakturisanja, više nećete imati ogromne troškove kod nabavke papira, njihovog štampanja, dopremanja, udaranja pečata itd. njihovog, naravno, čuvanja, određivanja procesa gde će se to skladištiti, već će se sve to raditi u digitalnom, odnosno elektronskom formatu i što je jako bitno na taj način stvaramo ambijent da možemo još uspešnije da poslujemo sa inostranstvom, koji je zapravo ovakav sistem već koristi dosta unazad.

Poštovani građani, kao što vidite kada je u pitanju politika koja se sprovodi od strane SNS, koji predvodi naš predsednik Aleksandar Vučić, da je on apsolutno transparentna, da je ona upravo usmerena ka građanima, gde su građani ti koji apsolutno mogu da daju i te kako značajan doprinos daljem razvoju naše države, za razliku od perioda žutog tajkunskog režima koji se ništa nije ni promenio otkako je otišao u opoziciju, gde zapravo kod njih sve što rade je tajno, sve je nekako prikriveno i sve je nekako povezano sa određenim egzotičnim destinacijama, gde se upravo ta svoja finansijska sredstva i iznosili iz ove države, uzimali od građana Republike Srbije i sada odlaze polako na turističke ture kako bi proverili da li taj plen i dalje uspešno stoji na tim računima, a siguran sam da ih ima mnogo više nego što smo mi uspeli da evidentiramo, tako da će možda na osnovu te Mauricijus ture saznati još neke destinacije gde se ti računi nalaze.

Kao što rekoh za razliku od njihovog perioda gde građanin grada Beograda nije smeo da priđe gradonačelniku tada Draganu Đilasu i da kritikuje njegove postupke, a da pri tom nakon snimanja televizije ne dobije određenu pretnju, uvredu, vi danas apsolutno imate mogućnost da svakom i od članova Vlade i od nas narodnih poslanika, pa i predsedniku Aleksandru Vučiću priđete, ukažete na problem i ono što opozicija zamere i govore, eto, neko završava posao, pa u stvari mi radimo ovde u interesu građana i mi želimo da njihove probleme sa kojima se oni susreću, a to nisu samo njihovi problemi, već i sigurno problemi drugih ljudi, da se oni reše, jer zapravo, kao što i naš slogan kaže, odnosno naše poslaničke grupe Za našu decu, pa upravo rešavanje tih problema je nešto što želimo da uradimo da bi naša deca mogla da imaju budućnost, jer za razliku od prethodnog režima, mi smo ti koji ćemo probleme prenositi budućim generacijama da se oni time bave, a prenošenjem problema, a to se samo postaje još teže.

U danu za glasanje apsolutno kao i moje kolege poslanici iz poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu, podržaću ovaj set zakona, jer je ovaj set zakona jako važan korak u realizaciji plana „Srbija 2025“, koji može samo da donese boljitak i nama i budućim generacijama. Hvala.
Zahvaljujem potpredsedniče Orliću.

Uvaženi ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, pred nama su predlozi mera koje će pomoći i privredi i našim građanima u ovom teškom trenutku i to je samo zapravo dokaz, odnosno nastavak borbe koju i Vlada Republike Srbije i predsednik Aleksandar Vučić vode kako bi Srbija mogla dalje uspešno da se razvija, a kako bi životni standard i uslovi za život građana mogli da napreduju.

Imali smo prilike da čujemo jučerašnju diskusiju koja je posvećena rebalansu budžeta o značajnim rezultatima koji su postignuti upravo zahvaljujući primeni nekih mera u prethodnoj godini, samo ću napomenuti, sad je trenutno rasprava o tom trećem paketu mera koji iznosi 257 milijardi dinara i zajedno sa prethodna dva paketa mera koje su iznosile 704 milijarde dinara Republika Srbija je u ovom periodu kovid krize uspela da izdvoji oko osam milijardi evra pomoći, kako našim privrednicima, tako i građanima Republike Srbije da ovaj težak period, ne samo za nas, već i za čitav svet uspemo da prebrodimo, ali i da možemo da se izborimo i za normalan život koliko toliko u ovim uslovima. Naravno boreći se pre svega za očuvanje zdravlja građana zato što je zdravlje danas nešto što je najbitnije.

Jako mi je drago da i sam proces vakcinacije u Republici Srbiji uspešno protiče i jedina smo zemlja u regionu koja ima četiri vakcine koje su u ponudi građanima i od oktobra meseca biće i peta koja će moći da se koristi i što je jako važno da se ovim rebalansom predviđa izgradnja fabrike za proizvodnju vakcina protiv korone što je važna informacija, ne samo za Republiku Srbiju i građane Srbije, već i za čitav region, jer će se obezbediti zapravo na taj način proizvodnja nečega što je jako bitno u celokupnoj ovoj borbi.

Ono što je jako bitno da kažem u prošloj godini, to ste vi, gospodine ministre, naglasili, imali smo rekordno nisku nezaposlenost koja je iznosila 9%, što je bilo nešto što većina stručnjaka, ali i drugih ekonomista nisu očekivali da može da se ostvari, a ostvareno je upravo zahvaljujući politici koja se vodi, a to je politika koja stavlja interese građana na prvo mesto. Zahvaljujući tome ostali smo i država u regionu koja je privukla najveći broj direktnih stranih investicija koje se i danas uspešno realizuju, koje će se realizovati uspešno i u narednom periodu i ono što je jako važno samim ovim paketima mera pored privrednih subjekata obuhvaćena su i poljoprivredna gazdinstva jer sami smo svesni da je poljoprivreda jedna jako bitna grana za razvoj naše države i ekonomije. Tako da ćemo u narednom periodu i njima putem ovog paketa pomoći.

Imali smo prilike kao narodni poslanici da se upoznamo i sa izveštajem Fiskalnog saveta u kome su oni naravno naveli po standardnoj proceduri kritike, njihova mišljenja kako naravno sve što država preduzima nije baš adekvatno, niti je primenljivo po nekim ekonomskim doktrinama koje oni primenjuju, pa ja ću čisto nagovestiti da ono što i na fakultetima se uči i kod studenata Ekonomskog fakulteta jeste da u periodima kada je teško i kada je kriza apsolutno treba primeniti Kinzijansku doktrinu koja podrazumeva da država treba svojim investicijama i ulaganjima da pomogne da točak ekonomije uspešno funkcioniše, da pomogne građanima da se taj period prebrodi, a naravno kada se krene u period prosperiteta i razvoja, da je vrlo jednostavno prepustiti sve tržišnom mehanizmu.

Ono što je interesantno, kritikuje neke od mera koje će se i sada primenjivati, koje su se i ranije primenjivale. Svi se sećamo, kako su oni to zvali, helikopter novac, odnosno kada je građanima Republike Srbije data mogućnost da se prijave za sto evra, a sada će imati mogućnost da dobiju pomoć od 60 evra i naravno penzioneri dodatnih 50 evra. Vidite, oni zagovaraju u svojim stavovima tržišne ekonomije i ono što kritikuju jeste zašto država daje taj novac. Vrlo jednostavno objašnjenje, ekonomski subjekti nisu samo preduzeća, nisu samo pravna lica. Ekonomski subjekti u nečijoj nacionalnoj ekonomiji, pa i svetskoj ekonomiji su i radnici i građani koji su deo tog velikog sistema i neće niko bolje opredeliti kako novac treba ući u privredu kao pomoć nego sami ekonomski subjekti. Upravo kroz ovaj paket mera koje ste i predvideli ti građani će taj novac koristiti da dovrše neke svoje investicije. Kao što ste i sami rekli, primećeno je da je prošle godine došlo do porasta naplate određenih poreza, što je naravno i zahvaljujući pomoći koje je država dala i ekonomskim subjektima i građanima. Tako da sam ja apsolutnog stanovišta, kao i moje kolege da je ova mera koja je primenjena i koju ćemo svakako podržati jedna od uspešnih i korisnih, koja će pomoći da se u narednom periodu uspešno borimo protiv ove pandemije.

Naravno, kritikuju i mere pomoći privredi, gde kažu da pored onog namenskog dela koji ide u određene sektore privrede imamo i nenamenska sredstva koja će se raspodeljivati prema zahtevima privrednih subjekata, pa opet kažem – tržište je to koje će na najbolji način, odnosno ekonomski subjekti su ti koji će na najbolji način da kažu kako taj novac koji je država obezbedila treba primeniti u nekoj ekonomiji, treba primeniti da ona uspešno nastavi da raste i po svim parametrima, pa čak i po njihovom priznanju, a znamo da su oni vrlo škrti na rečima hvale, kažu da je i taj rast BDP od 6% dostižan i da može da se postigne i uz ovakav paket mera koje ćemo primeniti.

Kritikuju i određene investicije u koje država ulaže. Naravno, ono što treba da kažemo, apsolutno i kada je kreiran budžet koji smo inače glasali za ovu godinu, a sada ćemo glasati o rebalansu, on je naravno pravljen kako bi država mogla uspešno dalje da se razvija, da realizuje Plan Srbija 2025 koji će omogućiti da prosečna zarada u Srbiji bude 900 evra, penzija 540 evra, koji će obezbediti nova radna mesta, obezbediti da mladi ljudi ostanu u Srbiji, da formiraju svoje porodice, pa naravno i sama država ne treba da odustaje u tom periodu od svojih investicija koje su jako bitne da obezbede nešto što je svim građanima važno, pa i po onim teoretičarima koji su toliko veliki zagovornici tržišne ekonomije koji kažu da država treba da obavlja samo funkciju čuvara, odnosno da se bave bezbednošću, pa upravo i te investicije su jako važne.

Videli smo i na pokaznim vežbama koje su rađene da imamo dana, za razliku od perioda žutih tajkuna koji su topili sve što su stigli, rasprodavali, imamo zaista moćnu vojsku, imamo bezbednosne službe koje mogu da garantuju bezbednost i sigurnost svih naših građana, imamo takođe i vojnu industriju, odnosno namensku industriju koja je za ponos i koja će se u narednom periodu i dalje razvijati.

U svakom slučaju, imali smo prilike da čujemo i od uvaženih kolega šta je sve predviđeno ovim merama, svakako je za pohvalu što će se u narednom periodu dosta ulagati i u zdravstvo i što ste podelili sa nama informaciju za Kovid bolnicu u Novom Sadu, koja je jako bitna za ovu borbu, koja će biti još jedan dokaz da smo u segmentu i realizaciji jako bitnih investicija i efikasni i uspešni, a sve zahvaljujući tome što ono što se realizuje realizuje se planski, realizuje se strateški. Odluke koje se donose ne donose se politikantski kao što prethodnici radili, već se donose na osnovu činjenica, na osnovu podataka i na osnovu analiza svih mogućih pravaca i kako se mogu te strategije realizovati.

Za razliku od vas, ministre, predsednika Vučića i celokupne Vlade koji se borite da ova država napreduje, da građani bolje žive, da i ovo doba krize naši ljudi putuju, posećuju Srbiju, da imamo i turiste iz drugih zemalja, kao što je moj uvaženi kolega Aleksandar spomenuo, Dragan Đilas se svakako bori za razvoj turizma drugih zemalja, tako da je danas ili juče, kada beše, otišao do Švajcarske, a siguran sam da će to, zapravo, biti samo jedna od novih niza Mauricijus tura, s obzirom da se polako kreće iz zemlje u zemlju da se izvrši provera da li su računi dobri, da li možda treba prebaciti novac na neke druge račune, pa možda verovatno i proveriti one druge koji još uvek nisu otkriveni da li su sigurni i koja je verovatnoća da će se i taj novac na drugim računima otkriti.

U svakom slučaju, svako neka radi svoj posao, kao što znamo i po ekonomskoj doktrini jako je bitno raditi podelu rada, mi ćemo se boriti za boljitak građana Srbije, za napredak, za očuvanje zdravlja, za našu ekonomiju, oni neka se bore za sebe i svoje džepove, jer i one „investicije“ koje su radili bile su samo investicije za sopstvene džepove, po najskupljim mogućim opcijama, a mi se borimo da se obezbede sredstva po najpovoljnijim uslovima i da budemo zemlja zaista za ponos i za još veći broj investicija, tako da ću u Danu za glasanje sa zadovoljstvom podržati i ove pakete mera koje su danas pred nama, koji su jako bitni za sve građane Republike Srbije, ali i rebalans budžeta.

Hvala.