Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovana ministarka sa saradnikom, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, građani Srbije, kao i moje kolege i ja ću podržati u danu za glasanje amandman koji je pred nama, jer smo svi svesni koliko je samo ovo zakonsko rešenje koje je pred nama i predlozima koji su dati i dodatno unapređuje bitno u daljoj borbi protiv kriminala i korupcije.

Imali smo prilike u prethodnoj tački da govorimo, kada je u pitanju zaštita konkurentnosti naše privrede i tržišta u Srbiji, pa bih pored svega što su moje prethodne kolege govorile, malo se osvrnuo i o tom segmentu, šta su zapravo radili i koliko su se zapravo borili da naša država ne bude konkurentna.

Inače, kao što znamo, da bi bilo koja ekonomija mogla uspešno da privuče strane direktne investicije i da bi se razvijala, mora raditi na poštovanju osnovnih principa ekonomije, tržišnih zakona, kako bi privrednici i mali preduzetnici bili stimulisani da se dalje razvijaju i da dalje napreduju. Nažalost, u njihovo vreme to nije bio slučaj. U njihovo vreme su donošena takva zakonska rešenja i takve privatizacije su sprovođene koje videli smo kakve su efekte imale, a uglavnom su završavale sa katancima na fabrikama, radnicima na ulicama koji su protestvovali i gde gradovi u Srbiji umesto da budu mesta gde bi mladi ljudi ostajali da žive i da rade, uglavnom su bežali glavom bez obzira iz naše države.

Nažalost, takva je situacija bila i u gradu odakle ja dolazim, u Kruševcu, gde zaista skoro sve privatizacije koje su oni sproveli su, nažalost, završavale na taj način, gde su ti ugovori raskidani, gde je država morala da preuzima dalje obaveze koje su bivši vlasnici tih firmi napravili i da rešava pitanje tih preduzeća koja, verujte, nisu nimalo laka. A i one malo uspešno privatizacije koje su bile, prema njima su se ophodili kao da se nisu ni desile, niti su imali volju da sa takvim privrednicima sarađuju na razvoju daljeg ambijenta, gde bi oni imali interesa da ostanu u Srbiji, da dalje proširuju svoju proizvodnju, već su smatrali – okej, ugovor smo potpisali, novac ste dali i to je to.

Dolaskom na vlast Srpske napredne stranke 2012. godine celokupna priča se menja. Privredni ambijent se razvija, razvija se i konkurencija i videli smo i u izveštaju koji je bio pred nama da Komisija apsolutno radi svoj posao kada je u pitanju zaštita i unapređenje same konkurencije, koja stimuliše dolazak stranih investicija i koja zapravo omogućava da mi budemo šampioni kada je u pitanju privlačenje tih novih investicija.

Sve to njima smeta, jer je poštovanje zakona nešto što remeti njihove dilove i poslove koje su imali sa svojim biznis saradnicima sa kojima, kako smo čuli, mahom Dragan Đilas nije ni potpisivao ugovore, jer je smatrao da kada su u pitanju pravni poslovi ugovor nije ni bitan. Ali, svako će vam reći da je zapravo prva stvar koju uradite kada krenete u neki posao da se pravno zaštitite i da potpišite ugovore.

U tom izveštaju smo videli da i kompanije koje su njima privržene, konkretno, pričaću o SBB-u, su 2019. godine podnosile sedam prijava, gde su oni navodno utvrdili da je kršena konkurentnost samog tržišta i to mahom protiv „Telekoma“, jer su osetili konkurenciju, osetili su zapravo da njihova dominantna pozicija koju su oni izgradili u njihovo vreme, u vreme tog žutog tajkunskog režima, da zapravo se uzdrma i da prosto „Telekom“ koji je u njihovo vreme bila firma za izvlačenje novca, danas to više nije. To je kompanija koja se zapravo trudi da svojim korisnicima pruži kvalitetne usluge kada je u pitanju informaciona i komunikaciona tehnologija.

Naravno, svi ti sporovi su odbijeni. I kada su ti sporovi odbijeni u skladu sa zakonom, u skladu sa načinom na koji se vodi upravni spor, oni, naravno, preduzimaju druge mehanizme, a to je angažovanje svojih megafona, među kojima se najviše ističe, naravno, Marinika Tepić, gde oni ispred „Telekoma“, ispred brojnih drugih ustanova, ispred EPS, izvode razne performanse gde pokušavaju da kreiraju te svoje afere, odnosno laži u kojima žive. Iznose i plasiraju kao da je istina i vrlo brzo nakon toga bivaju demantovani.

Naravno, oni su nezadovoljni time i svojski se trude da što više tih lažnih afera izmišljaju, tako da nije ni čudo što znamo da danas Dragan Đilas i njegova kompanija su lideri kada je u pitanju „magla industrija“, odnosno „industrija laži“.

Ono što je interesantno, a kaže jedna izreka, to je u sportskom žargonu – napad je najbolja odbrana; možete primetiti da kad god pričamo i o Zakonu o utvrđivanju porekla imovine ili u bilo kojim drugim zakonskim rešenjima gde se suprotstavljamo kriminalu, korupciji, gde hoćemo da se pravo poštuje. Kada vidimo da država ima i uspeha u borbi protiv kriminala i korupcije, oni kreću da napadaju, a zapravo oni se očigledno brane.

Ono što će mene svakako interesovati, kao i brojne građane Srbije, to je da ispitamo konkretno od čega se brane? Šta to kriju? Upravo ovo zakonsko rešenje o kome smo diskutovali i ovaj amandman omogućiće da naši nadležni organi krenu polako da to ispituju, a kao što vidimo i na izborima je pokazano da ogromna većina građana Srbije veruje politici Aleksandra Vučića.

Politika Aleksandra Vučića podrazumeva i da je sudstvo nezavisno i da će raditi svoj posao najprofesionalnije, što naravno može, da vidimo zapravo šta to oni kriju i da konačno saznamo kako su došli do tih, što kažu kolege Dragan Đilas 619 plus miliona, kako je Vuk Jeremić došao do tih silnih donacija prema svojem nevladinom sektoru, svojoj organizaciji i da zapravo vidimo kada je u pitanju gospodin Dragan Đilas koji, eto čuli smo naučio je da pere prozore, da vidimo koliko je to prozora on morao da opere da bi stekao taj inicijalni kapital sa kojim je došao i stvorio tih 619 miliona, ili da u stvari bar saznamo od čega su ti prozori napravljeni. Za tako kratak period siguran sam da toliki novac perući prozore nije mogao da stekne.

U svakom slučaju u danu za glasanje, kao i moje kolege u poslaničkoj grupi Aleksandar Vučić – Za našu decu, podržaću i ovaj Predlog amandmana, podržaću i izmene zakona koje zapravo samo poboljšavaju uslove za rad nadležnih organa, kako bismo mogli da stanemo na put kriminalu i korupciji. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Poštovani ministre sa saradnicima, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, građani Republike Srbije, pred nama su tri seta međunarodnih sporazuma koji su jako važni i daće značajan doprinos da Srbija dalje napreduje, kada je u pitanju sfera prosvete, nauke, kulture, sporta, ali i sigurnosti i bezbednosti naših građana i u svakom slučaju, kada je u pitanju bolji položaj Srbije na spoljnopolitičkom planu.

U prethodnom periodu, kada govorimo o spoljnoj politici, urađeno je dosta. Urađeno je puno konkretnih aktivnosti zahvaljujući, pre svega, politici koju vodi naš predsednik Republike Aleksandar Vučić i uz uspešnu podršku i realizaciju od strane Vlade Republike Srbije, naša međunarodna pozicija je ojačana i danas je Srbija pouzdan i siguran partner ne samo državama u okruženju, već velikom broju država širom sveta, kada je u pitanju ekonomija, ali i kada je u pitanju borba i protiv kriminala, protiv iregularnih migracija, trgovine ljudima. Pored toga, lideri smo u regionu kada je u pitanju ekonomski razvoj, ali i po tome što dajemo značajne inicijative koje će doprineti da čitav region ojača.

Kada je u pitanju borba protiv kriminala, borba protiv ilegalnog prelaza naše granice i trgovine ljudima, Srbija je odlučna da se sa ovim obračuna i da tome stane na put.

Inače, u prethodnom periodu potpisan je veliki broj međunarodnih sporazuma sa drugim državama, gde zajednički se borimo protiv ovoga. Podsetiću vas da smo poslednji put u Skupštini diskutovali i usvojili Sporazum sa Severnom Makedonijom kada je u pitanju borba protiv iregularnih migracija.

Danas je pred nama novi sporazum sa ovom državom, gde ćemo zajednički unaprediti borbu protiv trgovine ljudima, radićemo na sistemskom rešavanju ovog problema, na prevenciji, na identifikaciji, zaštiti, upućivanju saradnje i povratka žrtava uz pristup zasnovan na zaštiti ljudskih prava žrtava trgovine ljudima. Tako da je cilj samog ovog Sporazuma inkorporiranje istog u domaće pravosuđe, odnosno pravosudni sistem, čime će se omogućiti njegova primena sa ciljem koordinacije nacionalnih aktivnosti za borbu protiv trgovine ljudima i usklađivanja postupaka nadležnih državnih organa dve države kako bi se u ovome uspelo.

Inače, ovaj Sporazum treba da pruži osnovu daljeg jačanja i unapređenja saradnje u sprečavanju trgovine ljudima na sveobuhvatan način i to putem razmene informacija, jačanja kapaciteta i profesionalnog razvoja, a sve u cilju otkrivanja, rasvetljavanja i sprečavanja krivičnih dela iz oblasti borbe protiv trgovine ljudima, kako bi se smanjio njihov broj i ublažile njihove posledice.

Kad govorimo o Sporazumu sa EU vezano za Evropsku agenciju za graničnu i obalsku stražu, ovaj Sporazum će, kao što je ministar naglasio, značajno doprineti daljoj borbi protiv iregularnih migracija, zaštiti naših granica, ali i davanju sigurnosti i bezbednosti naših građana i građana susednih zemalja koje su članice EU.

Potvrđivanjem ovog Sporazuma omogućiće se njegova primena koja treba da olakša i ubrza saradnju Republike Srbije sa državama članicama EU u borbi i protiv prekograničnog kriminala i kontrole ilegalnih migracija, a radi pojačane zaštite državne granice, što uključuje svakako i tehničku pomoć Republici Srbiji od strane ove Evropske agencije.

Kada je u pitanju borba protiv kriminala i zaštita i bezbednost naših građana, znamo da je predsednik Aleksandar Vučić pokrenuo odlučnu borbu protiv kriminala i da iza njega stoji apsolutno cela država i svi resursi koje ona ima kako bi u ovoj borbi koja se vodi izašli kao pobednici.

Inače, hapšenje organizovane kriminalne grupe Belivuka je dokaz naše sposobnosti, naše spremnosti i odlučnosti da se suprotstavimo kriminalu i da više nikad kriminal ne dođe u poziciju da nadjača državu, a imali smo prilike, nažalost, u prošlosti da vidimo takve situacije i osetili smo posledice takvog delovanja. Želim, zbog javnosti, samo da napomenem da ova grupa koja je privedena je znatno jača i organizovanija u odnosu na zemunski klan protiv koga se država i te kako borila.

Kada govorimo o saradnji sa susednim zemljama, želim, takođe, da spomenem inicijativu „Mini Šengen“ koju je pokrenuo naš predsednik Aleksandar Vučić, sa željom da se uspostavi bolja i jača saradnja sa zemljama u susedstvu. Trenutno su se u okviru ove inicijative pridružile Severna Makedonija i Albanija, ali svakako poziv stoji i drugim susednim zemljama.

Inače, ova saradnja treba da bude u korist svih nas, jer mnoge probleme, pa i o kojima danas govorimo ovde u sali plenuma, svakako možemo efikasnije da rešimo ako međusobno sarađujemo i svim zajedničkim snagama.

Pogledajmo samo pitanje borbe protiv pandemije i kad je u pitanju vakcinacija. Svima je jasno da je Republika Srbija apsolutno najbolja, kada je u pitanju i nabavka vakcina, ali i kada je u pitanju i sprovođenje aktivnosti u vidu kolektivne imunizacije.

Inače, mi smo do sada otprilike oko dva miliona doza vakcina pribavili za potrebe vakcinacije naših građana i kako bismo osigurali zdravlje ljudi, a polako se bližimo i velikim brojkama i tom milionu kada je u pitanju vakcinacija i revakcinacija građana.

Imamo odličan digitalni sistem uz pomoć kog ljudi brzo i efikasno zakazuju termine za vakcinaciju i sam ovaj proces se zaista efikasno sprovodi, a imali smo prilike da čujemo i potvrdu od onih vanparlamentarnih opozicionara koji su preko svojih tviter naloga se oglasili, jer ni na koji drugi način ne žele da priznaju da Srbija i da država uspešno funkcioniše i da radi svoj posao.

To što smo uspešni, i kada je u pitanju ovaj proces, nas ne sprečava da budemo solidarni i da pomažemo našim komšijama, pa smo tako imali prilike da vidimo inicijativu koju je i predsednik pokrenuo i sproveo, a to je da je određena količina doza data našim susedima, kao što je Severna Makedonija, kao što je Crna Gora, kao što je Republika Srpska. Inače, da napomenem da su upravo zahvaljujući ovim dozama koje su dobili od strane Republike Srbije oni pokrenuli svoj proces kolektivne imunizacije i da se bore za zdravlje svog stanovništva.

Tako da, kao država smo na delu pokazali solidarnost, pokazali prijateljstvo i pokazali da nam je stalo da čitavom regionu pomognemo i da se zajednički izborimo sa ovim problemima. Ali, nismo tu stali. Idemo i korak dalje, pa je tako predsednik Vučić inicirao i da se na Institutu „Torlak“ razmotre uslovi i radi na pokretanju proizvodnje ruske vakcine protiv korone „Sputnjik Ve“, na čemu se uveliko radi. Sam ovaj projekat nije samo važan za građane Republike Srbije u dugoročnom smislu da se obezbedi proizvodnja vakcina koje će svakako morati da se koriste u narednom periodu, već i za čitav region, jer će i zemlje iz regiona moći da nabavljaju ovakve vakcine od Republike Srbije.

Tako da, ovo je još jedan dokaz da zaista radimo solidarno i da zaista te inicijative i ideje koje pokrećemo treba da imaju i dugoročni efekat, ali i efekat van granica naše zemlje.

Kada sam se već dotakao ukratko i teme vakcinacije i zdravstva, samo da napomenem da kada je u pitanju zdravstveni sistem, nismo od skora počeli da se bavimo tom problematikom, već od onog trenutka kada smo zahvaljujući napornim reformama koje je predsednik Vučić pokrenuo sprečili bankrotstvo Republike Srbije i odlučno krenuli da rešavamo probleme koje prethodnici ne da nisu znali, nego prosto nisu hteli da reše.

Velika sredstva su uložena i u rekonstrukcije bolnica. Nema grada u Srbiji gde nešto nije, po pitanju zdravstvenog sistema tog grada, urađeno, a i uveliko se i dalje radi. Radi se na rekonstrukciji i ambulanti, zgrada ambulanti, domova zdravlja, radi se i na kliničkim centrima. Imali smo prilike prethodnih godina i da otvorimo novu zgradu Kliničkog centra u Nišu. Radi se na rekonstrukciji Kliničkog centra Srbije i proširenju kapaciteta. Radi se i na Institutu za kardiovaskularne bolesti Dedinje 2, radiće se i radi se i kada je u pitanju Klinički centar Vojvodine, Klinički centar Kragujevac.

Ono što je kruna uspeha jeste izgradnja dve kovid bolnice u Batajnici i Kruševcu. I kada su oni kojima je žao što Srbija napreduje i što je uspešna u celokupnoj ovoj borbi rekli da su te bolnice nepotrebne, da je nemoguće to uraditi, mi smo zasukli rukave i u periodu od samo četiri meseca uspešno završili taj projekat i naš zdravstveni sistem i infrastrukturno proširili sa dve moderne zgrade koje su doprinele da se uspešno borimo protiv korone i spasimo veliki broj života, i dalje spašavamo veliki broj života građana Srbije.

Radilo se i na nabavci medicinskog materijala, opreme. Spomenuću da je među poslednjima i novi skener na VMA koji je došao. Da nije bilo predsednika Vučića da se bori da se dođe do velikog broja respiratora, koji su u početnoj fazi ove pandemije itekako bili bitni i da smo slušali tajkune koji su govorili da se to ne radi tako, nalazili uvek neke razloge da kažu da nije dobro to što se radi, mi bismo kao, nažalost, i neke razvijenije zemlje od nas danas odlučivali koja će osoba završiti na respiratoru, a koja će biti prepuštena da umre. Srećom, zahvaljujući odlučnom lideru koga imamo, on nije dozvolio da se takav scenario u Srbiji desi, jer politika koju on vodi je politika gde su životi i interesi građana Srbije uvek na prvom mestu.

Prosto rečeno, dela govore o politici Aleksandra Vučića, a ne lajkovi, tvitovi i komentari kao što je to u politici žutih tajkuna.

Kada je u pitanju Sporazum sa Sjedinjenim Meksičkim Državama, u pitanju je saradnja u oblasti prosvete, u oblasti kulture i sporta. Ovim Sporazumom mi ćemo uspostaviti jedan novi kvalitetniji vid saradnje koji je pokrenut još 1960. godine za vreme bivše Jugoslavije.

Mogu da kažem da sam ponosan što živim u Srbiji, u zemlji u kojoj imamo puno mladih talenata, puno uspešnih građana koji ostvaruju velike rezultate i u sferi nauke i u sferi sporta i u sferi kulture, pa veliki broj priznanja i nagrada koje oni ostvaruju i kvalitetni rezultati na međunarodnim projektima su upravo dokaz tome koliko država misli o njima, koliko država ulaže i treba dalje da ulaže u razvoj ovog sektora.

Napomenuću samo da na konferenciji za novinare, prilikom prijema Astra-Zeneka vakcina, ambasadorka Velike Britanije Šan Meklaud izjavila da su i naši naučnici učestvovali u razvoju ove vakcine koja je danas uspešna u borbi protiv korone. Gde ćete veću stvar za ponos u ovoj situaciji kada govorimo o našim ljudima, o našim naučnicima i u ovoj sferi?

Nema međunarodnih projekata, kao što sam rekao, gde naši naučnici nisu makar malo doprineli, ne samo da se dođe do značajnih znanja, već i elemenata koji su značajni za razvoj ekonomije. Imamo sportiste, uspehe naših sportista, kojima se svi ponosimo, a to je sve zahvaljujući zato što država ulaže i ulagaće i dalje u razvoj sportske infrastrukture, kako bi mladi ljudi mogli sebe da razvijaju i dalje da nadograđuju.

Kada je u pitanju kultura, značajna sredstva su i u tom segmentu uložena. Imali smo prilike da čujemo od kolega da imamo i uspešnu i razvijenu kinematografsku industriju, koja se sada bavi i našom prošlošću i nekim činjenicama koje ne smemo da dozvolimo da se zaborave, koje moramo prosto da pamtimo, kao jedan vid pouke za buduće generacije i bolju budućnost naše države. Tako da veliki broj i muzeja, i objekata kulture su renovirani, rekonstruisani, radi se na digitalizaciji naše kulturne baštine i njene promocije na međunarodnom nivou.

Još jedan bitan način kako ceo ovaj segment možemo da razvijemo su upravo ovi međunarodni sporazumi i upravo Sporazum koji se danas nalazi pred nama. On će otvoriti mogućnost da naši građani, ljudi iz ove sfere mogu zajedno sa svojim kolegama iz Sjedinjenih Meksičkih Država da razvijaju projekte, da ih realizuju, kako u njihovoj zemlji, tako i kod nas, da koriste kapacitete i potencijale koje mi kao država imamo. Zašto ne bi astronomi iz Sjedinjenih Meksičkih Država radili zajedno na najvećem teleskopu na Balkanu koji se nalazi u Vidojevici? Zašto ne bi mladi ljudi pohađali programe u našoj istraživačkoj stanici Petnica koja je inače jedinstvena institucija obrazovnog karaktera, ne samo u ovom regionu, već i širom sveta? Zašto ne bi zajednički razvijali projekte i koristili kapacitete naučno-tehnoloških parkova koji su izgrađeni u Srbiji, na Zvezdari, u Nišu, u Čačku, u naučno-tehnološkom parku koji se gradi u Novom Sadu, pa i u drugim parkovima koji će se graditi širom Srbije? Prosto da razmenjuju ta znanja i iskustva i na taj način da sebe nadograđuju.

Inače, o važnosti ovakvih sporazuma, o važnosti ulaganja i u sferi obrazovanja i u sferi nauke govorio je i predsednik Vučić kada je zapravo govorio i o napretku naše ekonomije i o privlačenju investicija u Srbiji, jer kao što znamo Srbija je zemlja koja je šampion po stranim direktnim investicijama. Godine 2019. imali smo 3,6 milijardi evra stranih direktnih investicija. U 2020. godini koja je pogođena i obeležena pandemijom korona virusa, koja je globalni izazov, mi smo i dalje ostali šampioni jer smo uspeli da privučemo 2,9 milijardi evra direktnih stranih investicija i da u Srbiju dovedemo svetske brendove poput „Tojo tajersa“, „Bojsena“, ZTF-a, „Brosea“ i drugih. Inače, to je dokaz uspešnosti sprovođenja politike predsednika Vučića koja se ogleda kroz nova radna mesta koja se otvaraju, podizanje životnog standarda u našoj zemlji.

Pored toga, uspeh je i nezaposlenost koja je pala na ispod 10% u Srbiji 2020. godine, a kada je u nekim razvijenim svetskim zemljama i rasla višestruko, a opet ću napomenuti čisto zbog građana Srbije, ovo je više od dva i po puta manja stopa nezaposlenosti nego koju smo mi nasledili 2012. godine kada je SNS došla na vlast.

Politika koju vodi predsednik Aleksandar Vučić i sprovodi Vlada Republike Srbije se može opisati prosto kao politika koja je orijentisana na svakog čoveka i time je jasno stavljeno do znanja, i to ne samo rečima, već konkretnim delima, da su građani zaista na prvom mestu.

Takođe, država je i stvorila uslove, ne samo infrastrukturne, već i ekonomske, zdravstvene i druge, da mladi ljudi se vrate nakon školovanja u inostranstvu, nakon završetka svog stručnog usavršavanja i da ta svoja znanja i veštine mogu da implementiraju u ovoj zemlji, da pomognu u daljem rastu naše ekonomije.

Predsednik Aleksandar Vučić i ono što je SNS uradila u prethodnom periodu je zapravo uspeh da od zemlje u kojoj su mladi bežali glavom bez obzira pretvorimo u zemlju u kojoj mladi odlučuju da ostanu, mladi se vraćaju, odlučuju da formiraju svoje porodice, jer bolju šansu za život i rad ne vide nigde drugde nego u svojoj Srbiji.

Podrškom ovim sporazumima o kojima danas diskutujemo daćemo još jedan u nizu doprinosa ka ostvarivanju ciljeva koji su stavljeni i pred Vladu Republike Srbije i pre nas, a to je da stvorimo još bolje uslove za našu decu, da žive, da rade u svojoj zemlji i da dodatno ojačamo poziciju Srbije kada je u pitanju međunarodna scena.

Kao što je ministar Vulin rekao, da damo i njemu lično još jedan mehanizam uz pomoć kog će moći da se bori protiv ovog velikog izazova koji je zadesio svet, a to je ta iregularna migracija ljudi sa Bliskog Istoka.

U danu za glasanje poslanička grupa Aleksandar Vučić – Za našu decu daće podršku navedenim predlozima sporazuma o kojima sam ovde govorio. Hvala.

Zahvaljujem, predsedniče.

Uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, uvaženi predstavnici regulatornih tela, dragi građani Republike Srbije, pred nama su setovi odluka o kojima ću se potruditi da budem kratak i precizan.

Prvo ću komentarisati Predlog odluke o davanju saglasnosti Finansijskog plana Komisije za hartije od vrednosti. Kao što smo mogli da čujemo u obrazloženju, zapravo, sam Finansijski plan podrazumeva sve kapacitete i mogućnosti da Komisija nastavi uspešno da radi svoj posao kada je u pitanju regulisanje finansijskog tržišta i Hartije od vrednosti, ali takođe, da se prilagodi radu koji ih očekuje po Zakonu o digitalnoj imovini koji smo prošle godine usvojili.

Ono što želim da napomenem i da podsetim je da smo mi prva zemlja u Jugoistočne Evropi, među prvim zemljama u EU koja je uopšte usvojila ovaj Zakon i koja kada je u pitanju digitalna imovina i kriptovaluta odlučila da to regulativima dovede u red.

Ono što je bitno da se istakne da je ovo odlična prilika za dalji razvoj naše ekonomije, posebno startap kompanija, malih i srednjih preduzeća, ali i velikih kompanija koji jedan novi vid inovativni način finansiranja dolaska do sredstava za realizaciju njihovih projekata, za realizaciju njihovog daljeg razvoja, a sve sa intencijom da sutradan oni postanu regularni učesnici klasičnog finansijskog tržišta kapitala koji može doneti još dodatne koristi kada je u pitanju razvoj njihovih preduzeća.

Ovo je inače jasan dokaz da smo mi zaista zemlja inovacija, da smo zaista zemlja mladih talenata, koje negujemo, koje se trudimo da zadržimo u zemlji, koje se trudimo i da vratimo u zemlju, da ovde žive i da rade i da država Srbija daje maksimalni podsticaj tim ljudima da se dalje razvijaju u segmentu preduzetništva, posebno industrije, 4.0. koja je razvojna šansa naše zemlje.

Svega ovoga ne bi bilo da predsednik Aleksandar Vučić, tada premijer, i kasnije premijerka Ana Brnabić u svom programu rada Vlade, nisu stavili digitalizaciju kao jedan važan segment za razvoj naše države, tako da, zahvaljujući radu Vlade, zahvaljujući radu Kancelarije za IT, danas smo uspeli da učinimo i rad naših javnih uprava izuzetno efikasnim i efektivnim, tako da smo stavili u pravom smislu te reči državne organe u službi građana Srbije i ona fraza FTJP ili „fali ti jedan papir“ je ad akta, odnosno više ne postoji.

Takođe, zahvaljujući digitalizaciji koja je sprovedena i u sektoru zdravstva, danas kada se ceo svet susreće sa velikim izazovom kada je u pitanju korona kriza, vidimo koliko su i rezultati u ovom segmentu veoma važni, kada je u pitanju i realizacija ove borbe koju uspešno vodimo.

Inače, imali smo prilike prethodnih dana da čujemo od mojih uvaženih kolega i koleginica narodnih poslanika o statističkim pokazateljima koje ne govorimo mi, već govore strani mediji, strani stručnjaci, strane organizacije, kada je u pitanju realizacija kolektivne imunizacije, odnosno vakcinacije kao jednog od važnih segmenata u ovoj borbi protiv korone i dolaska do konačne pobede, tako da znamo i videli smo da se Srbija nalazi u top tri zemlje kada je u pitanju Evropa. Sedma je u svetu i dalje će napredovati kada je uspešnost realizacije ove važne aktivnosti, a sve zahvaljujući uspešnom radu e-uprave, zahvaljujući tom što građani putem kol-centra i putem njihovog sajta mogu da se prijave za vakcinaciju i naravno, da dobiju povratnu informaciju o terminu kada je njihov redosled za vakcinaciju i uz minimalno čekanje da proces vakcinacije obave.

Ovo je, takođe, jedan od primera efikasne i efektivne komunikacije koju država ima sa građanima, a potvrda svemu tome jesu i reči hvale koje građani upućuju iz zadovoljstva kada je u pitanju efikasnost i uspešnost realizacije ove aktivnosti, pa čak i od onih ljudi koji pišu i govore protiv predsednika Aleksandra Vučića, protiv politike SNS, pa i nekih koji govore protiv države. To vam je u stvari dokaz da ova vlast gleda na sve građane jednako, da su svi građani za njih jednaki i da u stvari je interes naše nacije iznad svega, iznad i politike.

Takođe, bukvalno mogu da kažem da je ovo dokaz da država Srbija jeste majka svim građanima, a ne maćeha, kao što je bilo u vreme ovih žutih, koji su vladali do 2012. godine.

Ono što je bitno samo da naglasim, zbog javnosti i građana, informacija koju smo mogli malopre da čujemo i od predsednika Aleksandra Vučića, da će već sutra u Srbiju doći nove količine „Sputnik Ve“ vakcine, 20 hiljada plus 20 hiljada doza i da je premijerka najavila da se u ponedeljak očekuje dolazak još 9.800 doza „Fajzerove“ vakcine.

Znači, mi smo jedna od retkih zemalja koje imamo mogućnosti i koja je uspela da se izbori da ima dovoljne količine vakcine da može da krene u ovaj proces kako treba, da taj proces ne zaustavlja i vidite da se i dalje i predsednik i premijer i celokupan tim bori da dođu do potrebnih količina kako bi se ovaj proces na kraju uspešno okončao. To je zapravo pravi primer državotvorne politike, pravi primer lidera koji se bori za svoje građane.

Inače, juče smo imali prilike u emisiji „Reč na reč“ na RTS-u da upravo vidimo tu razliku između državotvorne politike koju vodi SNS na čelu sa Aleksandrom Vučićem i politikanstva dela opozicije koja je predvođena tajkunom Draganom Đilasom. Oni su tu obećavali ranije i kule i gradove i besplatne udžbenike, zapravo sve ono što ušima birača može da godi, a u nadi da će se ponovo na njihove fore i fazone ti isti građani upecati.

Inače, da su oni iskreni u svemu tome što pričaju i što obećavaju građanima u onom periodu kada su došli na vlast ne bi uveli tržišnu ekonomiju i zapravo, zadržali socijalizam, zadržali bi centralno-plansku privredu i državni monopol, upravo ono što oni obećavaju, je ta karakteristika.

Kad govore o školarcima, ako su već toliko brižni i vode računa o njima, zašto u njihovo vreme nisu sproveli digitalizaciju u školama, nego je to urađeno sada od 2012. godine i znamo da će se taj proces do kraja završiti? Zašto nisu uveli akademsku mrežu u svim školama? Zašto se nisu potrudili da više đaci ne nose one ogromne udžbenike u rancima, već da imaju digitalne udžbenike, jer u njihovo vreme, kada su oni vladali, ta tehnologija je postojala? Zašto su tu priču oko podele besplatnih udžbenika koristili smo u promotivne svrhe, kada je to trebalo iskoristiti za kampanju, a kasnije se ispostavilo da su te udžbenike isti đaci morali, nažalost, i da vrate.

Znači, u pitanju je zapravo bilo samo klasično obmanjivanje građana, jer, recimo, po kojoj logici najveći tajkun u Srbiji za koga znamo može da obećava jednakost svih građana, da će svi biti isti, može da obećava socijalizam, a znamo da u vreme dok je on obavljao značajne javne funkcije, da se nakupio novca i da je te iste građane opljačkao sa 619 miliona evra? Da li je možda odlučio da taj novac vrati građanima? Ne bih baš nešto rekao. Možda jedini način na koji pokušava tako što piše evroparlamentarcima i tako što tuži Srbiju zato što se bori za svoje građane, zato što se bori za njihovo zdravlje i da uspešno sprovede postupak kolektivne imunizacije.

Da je po njihovom, oni bi se svakako zadovoljili da Srbija, kada je u pitanju nabavljanje vakcina, da stane poslednja u red i da sačeka sve druge zemlji da do njih dođe, jer njima nije bitan narod, već su bitni njihovi lični interesi.

Na kraju, oni nemaju argumente, nemaju politiku, nemaju viziju kako da građanima Republike Srbije pomognu. Jedino što imaju su šarene laže, fiktivna obećanja i to obećanja bez pokrića. Sve te poteze zapravo demonstriraju svojim medijima na društvenim mrežama, ali im to neće proći, jer, prosto, građani su rekli ne politikanstvu, građani su rekli više ne šarenim lažama i kalimero politici. Oni zapravo poverenje samo daju onima koji rade u njihovom interesu i čiji se rezultati mogu videti, osetiti kako u životu građana, tako i u novčanicima tih istih građana.

Kao što vidite, mi se ovde ne bavimo politikanstvom. Radimo u interesu građana i zbog toga danas raspravljamo o bitnom koraku i uspešan dalji proces sprovođenja inovacije, digitalizacije i svakako da izglasavanje ovog Finansijskog plana, kada je u pitanju i Komisija za hartije od vrednosti i kada je u pitanju rad RATEL-a nešto što će tome u narednom procesu i te kako doprineti, tako da će, kada je u pitanju Poslanička grupa Aleksandar Vučić – Za našu decu, glasati i podržati ove predloge, kao i svaki drugi predlog koji je u interesu daljeg poboljšanja životnog standarda građana. Hvala vam.

Zahvaljujem, predsedniče.

Poštovani ministre, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, građani Srbije, kao što je kolega Adam Šukalo rekao – mi danas prvi put u istoriji u parlamentu diskutujemo o predlogu zaključka povodom Izveštaja Evropske komisije, što je još jedan iskorak i dokaz privrženosti našem putu ka EU.

Hoću da kažem da na ovom putu nikada nismo ni posustajali, posebno od perioda ratifikacije Sporazuma o pridruživanju 2013. godine i kasnije od otvaranja prvih poglavlja pa do sada, gde je prošlo šest godina. Cilj Vlade i Srbije jeste da primere dobre prakse koje vidimo u EU iskoristimo i implementiramo u našoj državi kako bismo obezbedili dobar i kvalitetan život našim građanima.

Hoću da kažem da radimo zajedno sa našim evropskim partnerima na tome i samo ovaj izveštaj, koji smo mogli da pročitamo, govori o tome da mi u ovom periodu nigde nismo nazadovali i da sam izveštaj konstatuje da smo imali u određenim poglavljima određeni napredak, negde smo imali značajan napredak kada je u pitanju taj proces evrointegracija.

Ako pogledamo javno mnjenje i istraživanja koja su rađena, i tu je još jedan dokaz privrženosti Vlade Republike Srbije jer ima adekvatnu i transparentnu komunikaciju sa građanima kada je u pitanju ovaj proces, da nadprosečna većina podržava put Srbije ka EU, tako da sam siguran, kada bismo i danas imali referendum, da građani izađu i glasaju po pitanju pristupanja EU, da bi većina građana apsolutno podržala ovaj proces. Još jedan dokaz koliko smo privrženi jeste i to da smo jedina zemlja od kandidata koja ima zasebno ministarstvo koje se bavi procesom evrointegracija. U drugim državama je to segment Ministarstva spoljnih poslova ili su to posebna lica unutar Vlade. Ne, mi imamo zasebno ministarstvo koje u koordinaciji sa ostalim ministarstvima u Vladi radi zajednički kao tim na ovom procesu.

Naravno, čuli smo, ne samo sada, već i u prethodnim izveštajima, da smo ostvarili najveći napredak i najveće rezultate, što je i ovim izveštajem potvrđeno, a hoću da kažem da je to potvrđeno u izjavama komesara, pa smo imali prilike da čujemo komesara za proširenje Olivera Varhejia koji je rekao da u vreme pandemije, kaže, citiram: Srbija se bolje bori nego ostatak regiona, kada je u pitanju ekonomija“. Takođe, poruku koju smo od njega dobili jeste da i budućnost celog regiona zapadnog Balkana jeste u EU, što zapravo govori i o posvećenosti evropskih partnera da čitav region postane deo EU.

Podsetiću vas samo i zbog građana, zahvaljujući teškim reformama koje su započete 2014. godine kada je premijer bio Aleksandar Vučić, da smo mi uspeli da zahvaljujući tome i doslednosti ostvarimo ovakve značajne ekonomske rezultate, tako da smo se izborili i sa finansijama, izvršili smo njihovu konsolidaciju. Danas su finansije stabilne. Rešili smo problem velikog broja problematičnih preduzeća kojih, podsetiću vas, je bilo preko 600 kada je SNS preuzela vlast, a sada je taj broj problematičnih preduzeća, čiji se status rešava, dvocifren i bliži se jednocifrenom broju. Reći ću da su sve ovo nasleđeni problemi koje smo preuzeli.

Kada pogledamo makroekonomske pokazatelje, 2019. godinu smo završili sa realnim rastom BDP od 4,2% i siguran sam da nije bilo ove pandemije da bi taj rast ove godine bio i te kako nadmašen. Zahvaljujući pravovremenim merama koje je Vlada Republike Srbije preduzela zajedno i sa Narodnom bankom i sa drugim institucija, omogućile su da se uspešno izborimo i očuvamo zdravlje naših građana, a da potom i kroz primenu drugih mera obezbedimo da uticaj pandemije, odnosno taj negativni segment bude što manji na našu privredu.

Brojne mere, koje su preduzete od isplate minimalnih zarada u svim sektorima koji su pogođeni, a poslednje je bilo u sektoru turizma i ugostiteljstva, preko moratorijuma kada je u pitanju isplata kredita, pa do isplate onih čuvenih 100 evra svim punoletnim građanima koji su iskazali tu želju, su obezbedile, a i to što nismo odustali od kapitalnih investicija i što su one rađene i u vreme pandemije, upravo će rezultovati time što ćemo kao država imati najmanji pad BDP koji će, po nekim procenama, iznositi između nula i jedan procenat.

Inflacija je održana stabilna i niska, devizni kurs je održan stabilnim, zahvaljujući naporima Narodne banke Srbije, što je isto jedan od značajnih preduslova kada govorimo o privlačenju stranih direktnih investicija, po čemu smo šampioni, tako da smo u 2019. godini imali oko 3,9 milijardi evra stranih direktnih investicija. Ali, nisu u pitanju samo investicije, kao što se to ranije radilo, prodaja imovine i puštanje tog novca u potrošnju, već zapravo investicije koje će obezbediti dalji rast naše ekonomije.

Da smo i ove godine uspešni, govori podatak da ćemo godinu završiti sa 2,8 milijardi evra neto investicija u Srbiji, po čemu smo opet šampioni u našem regionu.

Uradili smo dosta na unapređenju finansijskog tržišta, rešavanju problematičnih kredita, održavanju visokog nivoa likvidnosti finansijskih institucija i vodilo se računa i izašlo u susret i građanima i privredi kada su u pitanju problemi koje smo dobili u vreme pandemije.

Takođe, radilo se i u segmentu reforme zarada, tako da smo imali prilike i u prethodnom periodu i sada da izglasamo smanjivanje poreskog opterećenja kada su u pitanju poslodavci, povećali smo neoporezivi deo plata, tako da smo stvorili uslove za dalji razvoj naše privrede i tome da i dalje budemo ekonomski šampioni.

Da smo na evropskom putu kada je u pitanju ekonomija, to su i kolege rekle, govori i statistika da 65% robe razmene vršimo sa evropskim partnerima, da oko 70% investicija dolazi iz EU i da, kada su u pitanju pojedinačne donacije i grantovi, da smo opet u vrhu, odnosno da je EU na prvom mestu po tome.

Kada je u pitanju pandemija, imali smo veliku podršku i pomoć EU i u toj borbi i drago mi je da smo deo grupacije zemalja koja se zalaže i koja će zajedničkim naporima obezbediti efikasniju i efektivniju nabavku medikamenata u ovoj borbi, tako da smo i na Konferenciji EU u maju 2020. godine donirali dva miliona evra, kako bi pomogli u razvoju i obezbeđivanju jednakih pristupa vakcinama, testovima i lekovima namenjenih za borbu protiv korone, a podsetiću vas i da smo kada je Italiji bilo najteže poslali jedan avion pomoći, koliko smo mogli da izdvojimo u tom trenutku. Nikada se nismo libili da pomognemo onima kojima je pomoć trebala.

Kao što vidite, u javnosti imamo ogromnu podršku kada je u pitanju pristup EU i taj put ka kome idemo, ali, naravno, postoji ona manjina koja kritikuje. Ali, više je to kritika radi kritike i bez nekih argumenata kako bi oni to uradili bolje nego što mi radimo.

Ono što bih napomenuo jeste da je Vlada Republike Srbije i u prethodnom periodu, a i u ovom periodu od kada je novoformirana uradila dosta u daljem procesu integracije, pa tako imamo pet poglavlja koja su spremna za otvaranje po staroj metodologiji i još dva poglavlja, to su vam Poglavlje 10 i 28 na kojima se intenzivno radilo na ispunjavanju tih kriterijuma, odnosno merila da poglavlja mogu da budu otvorena.

Ono što je važno da kažem i pričao sam o tome da je u 2020. godini promenjena metodologija razgovora sa zemljama kandidatima, tako da u ovoj godini je i Albanija i Severna Makedonija su te koje će ući u te pregovore i mi apsolutno podržavamo i njihove razgovore i uključivanje celokupnog regiona kada je u pitanju evrointegracija. Mi smo, naravno, dobili priliku da izaberemo da li ćemo pregovore nastaviti po staroj ili po novoj metodologiji i odlučili smo se da to bude nova metodologija.

Tako da, čisto jedan podsetnik da ćemo u narednom periodu, zapravo nećemo govoriti o otvaranju pojedinačnih poglavlja, već o klasterima poglavlja kojih ima šest, koji u sebi sadrže srodna poglavlja, po tematici. Imamo osim tih šest klastera još dva izdvojena poglavlja, to su one institucije i ostala pitanja o kojima će se dalje pričati. Ova nova metodologija nas samo ohrabruje da budemo još efikasniji i efektivniji u daljem radu i da nastojimo sa reformama, pre svega u cilju boljeg života naših građana.

Ono što hoću isto da kažem da je u narednom periodu važno da zajedno sa Evropskom komisijom radimo i na utvrđivanju dinamike i modaliteta razgovora kada je upitanju ova nova metodologija koja nije samo novina za nas, već je i novina za EU, a izjave koje smo dobili i od komesara Varhelja i drugih članova delegacije zapravo samo govore u prilog tome da oni imaju ogromno poverenje i daju veliku podršku Republici Srbiji u daljim koracima ka pristupanju EU.

Tako je, na primer, komesar Varhelj na sednici Odbora za spoljno-trgovinska pitanja Evropskog parlamenta istakao da je Srbija najvažniji trgovinski partner u regionu i da sa jasnom evropskom perspektivom ima jedinstvenu odgovornost za napredak celog regiona na putu EU.

Sada tu želim da spomenem inicijativu predsednika Vučića o formiranju „mini šengena“, kome su pristupili Albanija i Severna Makedonija, a nadam se da će pristupiti i Crna Gora i Bosna i Hercegovina, jer upravo ta međusobna saradnja i povezivanje su neki od važnih principa na kojima EU se zasniva, a upravo ta inicijativa koja je potekla od nas govori ideju da želimo da čitav Region bude deo evropske porodice.

Takođe je i komesar Varhelj rekao da postoji puno poverenje u Vladu Republike Srbije koju predvodi Ana Brnabić, da će preduzeti sve korake da se reforme sprovedu koje su potrebne kako bi se ubrzao put Srbije ka EU. Ono što smo mi mogli da vidimo u periodu od kada je ta Vlada formirana, da su i te kako intenzivirani koraci kada je u pitanju ta reforma i da će još puno toga biti urađeno u narednom periodu, a ovo mišljenje i stav ne delim samo ja, delite i vi, kolege narodni poslanici, ali i građani Republike Srbije koji su 21. juna na izborima, ogromnom većinom, podržali listu „Aleksandar Vučić – Za našu decu“ zato što su videli rezultate i videli su da smo odlučni u daljem sprovođenju tih reformi.

Na kraju želim samo da kažem da će Republika Srbija nastaviti da radi i na ojačavanju svojih institucija, zakonodavstva, vladavini prava i raditi dalje na sprovođenju potrebnih reformi, ali i kroz sprovođenje plana „Srbija 2025“ na daljem ekonomskom jačanju i održavanju pozicije ekonomskog šampiona, kako bi se stvorili uslovi za još bolji život naših građana, nove investicije, nova radna mesta, bolji životni standard i naravno, na kraju, ulazak u porodicu EU.

Zbog toga u Danu za glasanje zajedno sa svojim kolegama poslanicima sa liste „Aleksandar Vučić – Za našu decu“, podržaćemo Predlog zaključaka po pitanju Izveštaja Evropske komisije. Hvala.

Hvala predsedniče.

Uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, građani Srbije, imali smo prilike tokom jučerašnjeg dana da čujemo izlaganja kolega narodnih poslanika koji su odlično obrazložili sam Predlog odluke, posebno moja koleginica Nevena Đurić, koja je zaista precizno i taksativno navela kako izgleda sam taj tekst kodeksa i imali smo prilike da čujemo kakva je bila situacija u Skupštini u prethodnim sazivima.

Slobodno mogu da kažem, kada je u pitanju ovaj tekst kodeksa, da ćemo zahvaljujući njemu uspeti da napravimo dobru razliku između političara i politikanata.

Za one koji ne znaju, politikanti su nadripolitičari, političari u pokušaju ili, prostije rečeno, ljudi koji se bave politikom zarad lične koristi. E, sada, dodajte na ovo što rekao 619 miliona evra prihoda koje neko ostvari obavljajući javnu funkciju, dodajte onda na to još sumnjive donacije koje se dobiju na svoje udruženje građana od strane ljudi širom sveta od kojih su neki osuđeni kriminalci i mnoge druge stvari, onda znate o čemu zapravo govorim.

Imali smo prilike, takođe, prethodnih dana da čujemo te iste ljude, odnosno preko njihovih glasnogovornika i produženih ruku kako kritikuju kodeks čiji tekst još nisu ni videli, pa su odmah kritikovali kako, eto, kaznene odredbe tog kodeksa podrazumevaju visoke novčane kazne za poslanike, a onda, kada je izašao tekst, vidimo da u stvari nema takvih odredbi i onda su promenili ploču i onda su počeli da kritikuju – pa, zašto nema takvih kazni?

Vidite, to je politika. Po njihovoj politici, novac sve može da završi, odnosno njihova filozofija je da para vrti gde burgija neće.

Kod Đilasove opozicije, koja je svakim danom sve slabija, jer, kao što možemo da vidimo, sve više se i međusobno svađaju, ove konstatacije i te kritike koje oni iznose su zapravo neki vid autoprojekcije, odnosno govore kakav bi oni kodeks u ovu Skupštinu uveli i kako bi zapravo oni organizovali rad same Skupštine, a naravno kodeks bi se zvao po svom lideru - Đilasov kodeks.

Vidite, politika u kojoj kažete da sve što nije po vašoj volji, da nije dobro i govorite da je to nepravda ja zovem „kalimero“ politikom.

Za razliku od njih, čija se politička filozofija bazira na tome da Đilasovoj sviti bude lepo, mi ovde ne usvajamo kodeks zbog nas, jer, kao što smo mogli da vidimo, od trenutka kada je konstituisana ova Skupština da se apsolutno poslanici pridržavaju onoga što piše ovde u kodeksu, par izuzetaka je bilo, ali kojih više neće biti, već ovaj kodeks je važan zbog daljeg unapređenja rada Narodne skupštine Republike Srbije, pre svega za buduće sazive koji će biti.

Sve ono što su moje kolege, pre svega starije kolege sa većim političkim iskustvom, opisale da se dešavalo u ovoj skupštinskoj sali, neće se više dešavati primenom ovog kodeksa.

Ja sam imao prilike sve te stvari koje su oni obrazlagali da gledam preko malih ekrana i da, nažalost, steknem jako loš utisak o politici koja se odigrava ovde, pre svega zahvaljujući političarima poput Boška Obradovića, Mike Aleksića, Marinike Tepić, Saše Radulovića, Srđana Noga i ostalih iz Đilasove i Jeremićeve svite, koja se maksimalno trudila da ovu Skupštinu iskoriste da brukaju prvo sami sebe, a naravno i Republiku Srbiju i građane Republike Srbije.

Ovim kodeksom, o kome diskutujemo, a koga ćemo, siguran sam, u danu za glasanje svi podržati, sprečićemo da više dođe do zloupotrebe položaja narodnog poslanika, odnosno da narodni poslanici svoj posao obavljaju savesno i onako kako to piše i u zakonu i u drugim propisima, da zapravo funkcija poslanika se ne završava izlaskom iz ove zgrade, već ona prati poslanika gde god se on nalazi u bilo koje vreme, dokle god mu traje mandat, koji su mu građani Republike Srbije poverili na izborima.

Više se neće dešavati scenario da se unosi kamen za kupus, pištaljke, prsluci, da se vrata otvaraju nogama, motkama, da se simboli ove države skrnave kao jedan instrument iskazivanja mržnje, iskazivanja njihove gluposti.

Neće moći više ni da naplaćuju putne troškove, a da ne sede u ovoj sali, da ne obavljaju posao predstavnika građana, da primaju platu za to i da zloupotrebljavaju mikrofone u Skupštini kako bi vršili svoju promociju, a ne da rade posao za koji su ih građani birali i postavili, zapravo da budu predstavnici građana Republike Srbije.

Ovim kodeksom, takođe, šaljemo poruku budućim generacijama, mladim ljudima, da politika nije politikanstvo, kao što su to Đilasovci pokušavali da poistovete u periodu dok su ovde sedeli, i da za mlade, ambiciozne ljude, ljude koji su puni energije, ideje i želje da se bore za Republiku Srbiju i svoje građane i lokalne zajednice, i te kako ima mesta u ovim skupštinskim klupama da taj posao rade savesno.

Ovom odlukom dokazaćemo, takođe i našim postupcima i radom, da jedina filozofija koju građani Republike Srbije podržavaju jeste da svima bude dobro, a to je filozofija koju zastupa i politika Aleksandra Vučića i politiku koju on vodi.

Na kraju bih samo dodao da, kada su u pitanju kaznene odredbe koje oni kritikuju i pitaju zašto nema i tih finansijskih kazni, da zaista nema potrebe za nekim strožijim kaznama, jer, na kraju krajeva, građani su ti koji svakako vide sve što se dešava u Skupštini, sve što se dešava na terenu. Oni su ti koji na kraju na izborima daju ocenu da li su poslanici i te političke partije svoj posao radile savesno i kako treba ili ne i svakako daju ocenu „kalimero“ politikantima da nisu zadovoljeni njihovi kriterijumu i da neće sedeti u ovim klupama.

I pored toga, na prethodnim izborima dobili su i titulu kukavice, jer nisu ni smeli da izađu na izbore, a pored toga siguran sam da i u narednom periodu još dugo, dugo će čekati da dođu ovde da sede, jer cenzus je za njih po bilo kojim istraživanjima da se radi, pa i o onim o kojima kažu da su imali u vidu govore, da su jako daleko od cenzusa, da je to za sada za njih samo misaona imenica, a posebno lažima i performansama koje sprovode kako u realnosti, tako i u virtuelnom segmentu još dugo će se načekati da dođu ovde, bez obzira da li oni išli u Brisel, da li oni išli u Vašington ili u bilo koju drugu državu i njen grad da tužakaju svoju zemlju i da traže podršku stranaca i drugih ljudi da bi došli na vlast.

Još jednom šaljem poruku, građani su ti koji biraju svoje poslanike u Narodnoj skupštini. Hvala.

Hvala predsedniče.

Poštovani ministre sa saradnicom…

Hvala.

Uvaženi ministre sa saradnicom, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, građani Srbije, pred nama je diskusija o amandmanu koji je podnesen na član 2. vezano za Predlog zakona o izmenama Zakona o privremenom uređivanju načina naplate takse za javni medijski servis.

Kao čovek koji se bavi naukom uvek kada iznosim određene stavove trudim da to potkrepim argumentima. Ovde je konkretno rečeno da je predlog da se reči „255 dinara“ izmeni u „jedan dinar“, odnosno da ovim činom žele da ugroze poslovanje i rad javnog servisa, koji je zapravo javni servis svih građana Srbije.

Njihovo obrazloženje koje je dato ovim amandmanom mogu smatrati paušalnim i subjektivnim, nije potkrepljeno nikakvim posebnim argumentima i činjenicama, a i ono što je interesantno, ne samo ovde, već i kod ove krnje vanparlamentarne opozicije kada kritikuje rad RTS-a, odnosno javnih servisa, da se uvek vežu za politiku i zašto njih nema u onoj meri u kojoj su oni navikli da budu u tim servisima.

Znate kako, prošlo je vreme kada su Dragan Đilas i njegovi saradnici bili glavni odgovorni urednici tih javnih servisa, kada su oni odlučivali ko će moći da gostuje u njima, koje su emisije adekvatne da se emituju, a koje ne.

Ovaj Predlog zakona zapravo omogućava da se podigne stepen nezavisnosti javnih medija, jer zapravo se ovde pokazuje da građani Srbije su ti koji direktno finansiraju rad javnih medija, odnosno RTS-a i RTV, a nije zapravo Republika Srbija koja bi izdvajala sredstva iz budžeta.

Ono što još hoću da kažem nije RTS samo politička emisija, RTS ima mnogo širi spektar sadržaja koji se nude i obrazovni i kulturni i sportski sadržaj, posebno emisiju, odnosno veliki broj dopisništva koji funkcionišu po Srbiji zahvaljujući kojima i čijim radom mi možemo da znamo šta se u svakom kutku naše zemlje dešava i da zapravo i sami upoznamo lepote naše Republike Srbije, za koju nisam siguran, i dobar deo građana, svesni šta je to što posedujemo, pa se često odlučujemo da letujemo van Srbije, a ne da ostajemo u Srbiji.

Meni je posebno drago zato što RTS sada pored kanala jedan, dva i tri ima i posebne kanale vezane za nauku, vezane za kulturu, za druge segmente, rade svoje naučne emisije, pa nije Diskaveri jedini taj koji može ekskluzivno da se bavi naučnim emisijama i da sad svi moraju da kupuju njihove emisije i da se one puštaju. Imamo mi talentovane mlade ljude, mlade naučnike, mlade petničare, koji upravo preko RTS-a mogu te svoje ideje o promociji nauke i kroz takve emisije da pruže, a upravo ovakav način dobijanja sredstava i osiguravanje rada tih servisa omogućiće da mi pored lepota naše Srbije upoznamo i lepote naših građana i mladih ljudi koji imaju divne umove i koji nas na najbolji način predstavljaju svuda u svetu.

Ja, kao i kolege iz poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu nećemo podržati ovaj amandman, jer smo apsolutno uz stanovište sa onim što je i Vlada Republike Srbije rekla da prihvatanje ovog amandmana ugrožava rad ovog javnog servisa, a apsolutno nisam za to da se njihov rad ugrozi, već kao što su prethodne kolege rekle da se stimulišu radnici RTS-a, da budu što kreativniji i da sadržaj koji će plasirati putem RTS-a bude još bolji, a poruka Đilasovoj krnjoj opoziciji, pa ljudi kreirajte program, budite na terenu, budite sa građanima, radite kao Aleksandar Vučić, imajte rezultate kao Aleksandar Vučić, doći ćete i vi na medijsku scenu nije nikakav problem, ali nemojte samo da kritikujete i nemojte samo da se politika svodi na to da mi sklonimo Vučića pa ćemo sve lako. Pa, vidimo kako ćete lako. Formirate nekakvu ujedinjenu opoziciju, niste stigli ni da je registrujete kako treba, već ste počeli da se razjedinjavate, već ste je upropastili, i čisto me interesuje, jedva čekam da vidim reakcije Dragana Đilasa, glavnog urednika njegovih medija, kako će reagovati na gostovanje Mike Aleksića, Jeremićevog pulena večeras u emisiji na RTS, jer očigledno da ukoliko ne dobiju saglasnost svog glavnog urednika da će trpeti posledice. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre, poštovana saradnice ministra, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, građani Republike Srbije, pred nama je važan set zakona kojim ćemo nastaviti proces razvoja Srbije, njenog unapređenja, posebno kada govorimo o poslovnom ambijentu, ali i nastavak borbe protiv sive ekonomije i uklanjanje posledica pandemije Korona virusa koju smo osetili.

Ono što je jako bitno da istaknem, ovim setom zakona nastavljamo uspešno proces digitalizacije, koja je bila agenda i Vlade tadašnjeg premijera, a sada predsednika Republike Aleksandra Vučića, ali i Vlade Ane Brnabić.

Svakako ćemo kao zemlja biti jedni od prvih u regionu Jugoistočne Evrope koji će regulisati segment digitalne imovine i uvesti ga u privredne tokove, tako da najveći deo izlaganja posvetiću Zakonu o digitalnoj imovini i fiskalizaciji, ali osvrnuću se i na ostale izmene i dopune zakona.

Kada govorimo o Zakonu o digitalnoj imovini, to je novi zakon koji stupa kod nas i on će svakako unaprediti poslovni ambijent, ali i funkcionisanje samog finansijskog tržišta.

Ono što je bitno da istaknem, četiri su osnovna cilja koja su postavljena kada je u pitanju ovaj zakon. Prvi je regulisanje tržišta digitalne imovine, njegovo uvođenje i razvoj, ali takođe i zaštita zloupotrebe. Drugi je omogućavanje finansiranja pomoću investicionih, odnosno digitalnih tokena o kojima smo ovde čuli. Treće je unapređenje tržišta kapitala primenom digitalne imovine. Četvrto je jačanje okvira za borbu protiv zloupotrebe digitalne imovine u segmentu borbe protiv pranja novca i finansiranja terorizma.

Prvo, na početku, zakonom se definišu i razrađuju instituti i pojmovi kao što su digitalna imovina, virtuelna valuta, beli papir, digitalni token, ali i takođe transakcije koje mogu da se izvrše sa digitalnom imovinom, kao i ekonomski subjekti koji mogu da se bave ovim poslovima.

Ono što je važno da kažemo, ovaj zakon uvodi mogućnost pružanja savetodavnih usluga koje su povezane sa digitalnom imovinom, pre svega, u smislu investicionog savetovanja, ali i davanja investicionih preporuka, savetovanje u vezi sa strukturom kapitala, poslovnom strategijom, izdavanja digitalne imovine i tako dalje, što je važno napomenuti da je to odlična šansa za pokretanje novih poslova, novih firmi koje će se konkretno baviti ovom uslužnom delatnošću, ali kod postojećih kompanije koje se bave pružanjem usluga da se nadogradi da razvije ovaj segment, što je još jedan od elemenata koji će doprineti razvoju naše ekonomije.

Ono što je važno napomenuti kada je u pitanju virtuelna valuta, ovde je mnogo napomenuto da virtuelna valuta nije zvanično sredstvo plaćanja. Ono se može koristiti kao sredstvo razmene zato što iza njega i njegove vrednosti ne garantuje i ne stoji Narodna banka, ne stoji država.

Ono što je jako bitno da napomenemo, videli smo, posebno mlađe generacije koje to interesuje, izuzetna je vulatilnost, odnosno odstupanja od tih vrednosti tokom perioda i ono što je zakon ovde rekao jeste da virtuelne valute ne mogu biti ulog u privredno društvo, ali svakako se mogu konvertovati za zvanično sredstvo plaćanja, uključiti kao ulog u privredno društvo, dok digitalni tokeni, to jest investicioni tokeni koji se odnose na pružanje usluga ili izvršavanje rada mogu biti deo privrednog društva, odnosno uloga u privredno društvo.

Takođe, regulisano je i izdavanje digitalne imovine ili, kako se kaže, rudarenje, čime je takođe i taj segment poslovanja i rada u okviru digitalne imovine uveden pod sam zakonski okvir i, što je važno napomenuti, uvodi se segment beli papir koji će zapravo biti informacija o izvoru same digitalne imovine, što je dodatni doprinos borbi protiv zloupotrebe ovih sredstava, što je jako važan segment, koji je inače obuhvaćen i Zakonom o borbi protiv pranja novca i finansiranja terorizma.

Naravno, ono što je bitno, posebna pažnja se obraća i na sekundarno tržište kada je u pitanje trgovanje ovom imovinom, gde se zapravo uvode pojmovi i lica koja mogu vršiti organizaciju same te platforme i organizovati samo trgovanje.

Takođe, ovim zakonom imamo i regulatorni sistem za trgovanje na tržištu digitalne imovine ili OTC tržište, što zapravo definiše da privredni subjekti mogu i bez posrednika sklapati ugovore kojim će doći do razmene kada je u pitanju ova imovina, što je takođe šansa i za razvoj našeg finansijskog tržišta, posebno kada pričamo o Beogradskoj berzi, koja će dobiti još jedan dodatak i na taj način zapravo ići dalje u svom razvoju.

Ono što je jako bitno napomenuti, a to smo mogli da čujemo i tokom javnog slušanja i sigurno javnih rasprava, da intencija zakonodavca jeste da malim privrednicima, kao što su startapovi, mala i mikro preduzeća pruži mogućnost da preko digitalne imovine, odnosno inovativnim načinima počnu finansiranje i razviju svoj biznis, a da kasnije postanu standardni učesnici Beogradske berze, odnosno standardnih instrumenata kojima se trguje na tržištu kapitala, čime se dodatno daje zamajac razvoju finansijskog tržišta u našoj zemlji.

Poseban segment, kao što sam rekao, odnosi se i na zabranu zloupotreba kada je u pitanju trgovanje digitalnom imovinom koja se pre svega odnosi na insajderske informacije i manipulaciju tržišta.

Ono što je jako bitno propisana je i pravna forma poslovanja privrednih društava koje će se baviti pružanjem ovih usluga, kreiranje digitalne imovine, odnosno koji je to iznos kapitala u zavisnosti o kojim oblicima bi se bavili, tako da i ovaj segment regulisan, koji je, naravno, jako bitan za razvoj ovog tržišta.

Takođe, regulisana je i oblast založnog i fiducijarnog prava na digitalnoj imovini. Ono što je jako bitno da kažem, ovde smo već imali prilike da čujemo, određene su nadležnosti Komisije za hartije od vrednosti i NBS kada je u pitanju kontrola u poslovanju privrednih subjekata na tržištu digitalne imovine, gde je NBS, kao nosiocu monetarne politike, pripalo da se bavi kripto valutama a Komisiji za hartije od vrednosti digitalnim tokenima, kao jednim oblicima finansijskih instrumenata.

Ono što je jako bitno da kažemo da je zakonom određen deo digitalne imovine koji ne potpada pod onu klasičnu, da kažemo kapital, odnosno finansijski instrumenti koji su obuhvaćeni Zakonom o tržištu kapitala su obuhvaćeni ovim zakonom i pružena je mogućnost da po jednostavnijim procedurama može da se trguje njima i da se trguje njima i razmenjuje, a naravno zakonom su ti segmenti dodatno pojašnjeni.

Ono što je bitno vidimo i sami da sama ova zakonska rešenja, kažem ponovo, posebno mi je drago što ćemo biti prva zemlja u jugoistočnoj Evropi koja će ovakav zakon dovesti i regulisati ovaj segment i pružiti mogućnost inovativnog načina poslovanja, kada su u pitanju privredni subjekti. Ovo je značajan zamajac razvoju našeg IT sektora.

Čuli smo informaciju i videli smo da svakom godinom sve veći udeo u BDP naši privrednici i naši mladi preduzetnici, koji se u ovom segmentu ostvaruju, a uključivanjem u ovaj segment kada je u pitanju digitalna imovina to će napredovati.

Važno je napomenuti da su zakonodavci sagledavali i druga rešenja koja postoje u svetu ili na kojima se radi, tako da je ovde uvedeno načelo tehničke ravnopravnosti, što je jako važno jer znamo da postoji nekoliko tehnologija na osnovu kojih može da dođe do kreiranja te digitalne imovine. U nekim zemljama se favorizuje blok čejn, u nekim zemljama druga tehnologija. Ovde je važno da je zakonodavac dao mogućnost da se i druge tehnologije uključe kada je u pitanju kreiranje digitalne imovine, što podstiče inovativnost, podstiče kreativnost posebno kod naših mladih ljudi koji su sada dobili uslove u brojnim startap centrima da kreiraju svoje firme, da razviju tehnologiju uz pomoću kojih će moći ovakav imovine da kreiraju i da plasiraju na samom tržištu.

Kada govorimo i sa aspekta mladih preduzetnika i privrede i sa aspekta digitalizacije koju sprovodimo u zemlji, ovo je odlično zakonsko rešenje koje trebamo svi da podržimo. Mogu da kažem da jedva čekam narednu godinu da vidimo prve rezultate primene ovog zakonskog rešenja. Znam da će naši zakonodavci korigovati ako bude postojao neki problem, jer zakon je živa stvar, zakon se prilagođava uslovima, to smo već i u prethodnim zasedanjima i dokazali.

Kada govorimo o Zakonu o fiskalizaciji moji prethodnici i naravno ministar je u obrazloženju rekao da je prethodni zakon usvojen pre 15 godina. Za 15 godina tehnologija je toliko napredovala da mi danas fiskalnu kasu možemo imati u našem mobilnom telefonu, možemo koristiti računare. Upravo cilj ovog zakona jeste da primenimo tu novu tehnologiju i da prilagodimo zakonske odredbe kako bismo smanjili troškove, a čuli smo od strane uvaženog ministra koji su to sve periodični troškovi koje naši privredni subjekti imaju kada je u pitanju fiskalizacija, kada je u pitanju održavanje fiskalnih kasa, servisiranje. Na javnom slušanju smo čak čuli informaciju da postoje čipovi koje je potrebno čuvati, odnosno uklanjati, čistiti, itd. To su peripetije posebno za ljude koji nisu u tom segmentu.

Ono što je važno reći, znači, smanjiće se sami troškovi koje će privredni subjekti imati na godišnjem nivou koje treba da izdvajaju po pitanju fiskalizacije i, naravno, ovim rešenjem unaprediće se ta borba, odnosno uvođenje u legalne tokove, kada je u pitanju poslovanje subjekata koji koriste fiskalne kase. Znači, rešenjem je predviđeno da zapravo buduća fiskalna kasa ima stalnu vezu sa poreskom upravom, da se u realnom vremenu dobijaju, odnosno prosleđuju informacije kada je u pitanju promet koji ta firma ili privredni subjekt odradi, tako da je ovo takođe jedan od bitnih segmenata u podizanju efikasnosti rada naše poreske uprave.

Do sada su poreski inspektori na teren izlazili, gde su, mogu slobodno reći, nasumično određivali reone na kojima će vršiti kontrolu, tako da samim tim vidimo da tu imamo i neracionalno korišćenje resursa, dodatne troškove itd, a da efekti možda nisu bili zadovoljavajući.

Ovde će priča biti drugačija. Ovde ste vi povezani sa vašom kasom, sa poreskom upravom gde u realnom vremenu oni dobijaju informacije i samim tim ona druga tračica, o kojoj je ministar pričao, a koja je trebala da se čuva na period od tri godine, se automatski izbacuje, elektronske informacije dolaze u sistem. Poreska inspekcija može na osnovu uvida prometa i na osnovu dinamike koja postoji da utvrdi da li kod nekih subjekata postoji možda problem ili možda postoji sumnja da nešto ne štima, odnosno ne funkcioniše po zakonu, tako da po tom osnovu može da se izađe na teren i da se izvrši ta terenska kontrola, što znači efikasnije korišćenje resursa poreske uprave.

Ovim zakonom nisu definitivno precizirana sva ta softverska i hardverska rešenja, data su u načelu. To će se uraditi po zakonskim odredbama, ali je jako bitno da kažemo da tu imate segmente primene postojećih kasa koje će se adaptirati novim potrebama, izrade novih kasa, ali izrade i softverskih rešenja, tako da ćete moći da kupite računar, običan štampač ili možda na smartfonu, odnosno na vašem telefonu da instalirate taj softver i da izdajete račune, što zapravo i onu priču oko instagram radnji uvodi u priču, pa da možemo i njih polako da uvedemo u legalne tokove, odnosno da ne budu više u sivoj zoni.

Posebno mi je drago što smo usvojili budžet za 2021. godinu, gde su opredeljena sredstva od tri milijarde dinara koje će se iskoristiti za podršku privrednicima u procesu fiskalizacije, kao što je ministar rekao – privrednici neće imati troškove po pitanju zamene tih kasa.

Meni je drago da sam na javnom slušanju imao prilike da čujem od strane predstavnika Privredne komore, koji su u saradnji sa ljudima iz tog sektora došli do zaključka da od postojećih fiskalnih kasa 30% apsolutno treba da se zameni u potpunosti, a 70% njih će moći da se nadogradi, odnosno da zadovolje te nove tehničke uslove. Samim tim i sami vidimo koliko će ti troškovi biti niži, nego što nečije percepcije, kada kažete morate novu fiskalnu kasu da uzmete. Tu se razmišljalo. Biće još više posla za ljude koji se bave servisiranjem fiskalnih kasa, jer su ovde precizirana rešenja koji su to poreski obveznici koji će se uključiti, a stimulansima koje je država dala za razvoj preduzetništva, razvoj privrede i uslužnih delatnosti, danas sigurno imamo mnogostruko veći broj privrednih subjekata, nego što je to bilo tokom prve fiskalizacije.

Podsetio bih, našao sam informaciju na internetu iz 2004. godine, a kada je tadašnja vlast radila prvu fiskalizaciju, mogu slobodno reći, bez saradnje sa privrednicima, gde se do nekog rešenja došlo i pošto-poto je trebalo da se primeni, država je tada opredelila, kako se navodi, oko 700 miliona dinara kao pomoć privrednicima prilikom fiskalizacije, ali kako su oni rekli, u proseku je oko 7.000 po privrednom subjektu dodeljivano sredstava. Znači, opet su privrednici imali troškove, a sada neće imati troškove.

Koliko dobro su to sproveli, govori podatak da su u prvom periodu od 150 hiljada predviđenih fiskalizacija sproveli smo 1.600. Zašto? Zato što nije postojala komunikacija sa privredom, nije postojala komunikacija sa onima sa kojima je trebalo sarađivati na tome.

Ova vlast, ova Vlada radi drugačije. Ovaj postupak fiskalizacije biće efikasan, omogućiće dalji napredak naše privrede i omogućiće da ti privrednici ostvaruju mnogo bolje poslovne rezultate nešto što se to radilo u prethodnom periodu.

Kada su u pitanju naredne rešenja, neću se mnogo osvrtati pojedinačno, ali uglavnom vidimo da se ona koriguju, odnosno dopunjuju i usklađuju sa zakonima o otvorenim investicionim fondovima, alternativnim investicionim fondovima, da zapravo država produžuje aktivnost kada je u pitanju stimulisanja zapošljavanja kvalitetnog kadra mladih ljudi, koji se trebaju tek dokazati time što će se izvršiti povraćaj uplaćenih poreza i doprinosa za iznos od 65 do 75% i da se produžuje na taj period do kraja iduće godine.

Zatim, da je ono što smo i pričali na prethodnoj sednici, kada je u pitanju budžet, sada se i donosi zakonski akti gde će se povećati ne oporezivi deo zarade sa 16.300 na 18.300, čime će ta sredstva ne samo otići za zapošljavanje novih ljudi, ja sam siguran da će otići i u investiranje kako bi ti privrednici mogli još uspešnije da posluju, a to j ono što odgovoran država i vlast rade.

Kada je u pitanju zakon o akcizama, ovo je još jedan dokaz da smo mi na evropskom putu, zato što usklađujemo naše propisima sa evropskim propisima i evropskim standardima i tim srednjoročnim planom od 2021. do 2025. godine uskladićemo i iznose akciza, kada je u pitanju sagorivi i nesagorivi duvan i kada su u pitanju zapravo tečnosti za elektronske cigarete.

Tako da ćemo u tom segmentu ostvari dobre rezultate i što je bino obezbeđujemo pouzdane informacije i stabilnost na tržištu. Znači, dokazujemo da je država pravi partner tim privrednici, jer zapravo na vreme ih obaveštava kako će se to sprovoditi i, naravno, to je urađeno u razgovoru sa njima.

Čisto, na kraju bih samo želeo da dodam, i ministar je obrazložio druge zakonske akte, ne bih se ni ponavljao, druge kolege su se dotakli svih pojedinih rešenja, samo želim da kažem, sećate se na prvoj sednici kada smo birali Vladu kada je govoreno o šest ciljeva ove Vlade, pa ovo su vam konkretni koraci, prvi koraci u realizaciji nekih od tih ciljeva, pre svega ciljeva razvoja ekonomije, da mi postanemo lideri u regionu, borbe protiv sive ekonomije, ali i borbe za očuvanje zdravlja naših ljudi i protiv pandemije korona virusa, što ćemo, naravno, i narednih dana govoriti.

Inače, oni su dokaze odlučnosti Vlade Srbije da učini samu Srbiju boljim mestom za život, da učini Srbiju boljim mestom za poslovanje i da će Srbija zaista biti lider u regionu.

Mogu slobodno da kažem da Đilasova krnja opozicija i njegovi mediji koji se ne bave ničim drugo nego običnom propagandom, kako god žele, pokušavaju da izvrnu ruglu sve ono što mi ovde govorimo u Skupštini i ono što se izvodi na terenu. Mogu slobodno to da rade do mile volje, jer činjenice, aktivnosti i rezultati su ti koji govore o tome kakav, a ne ono što je napisano.

Tako da, slobodno neka nas ismevaju, slobodno nek izvrću ruglu. Ono što sam sto puta ponavljao to je da ova Vlada, ova vlast ima kredibilitet kod građana, ima poverenje kod građana, dokazano je 21. juna kada je lista koja nosi naziv „Aleksandar Vučić“ dobila preko dva miliona glasova građana Srbije, a pre toga, prethodnih nekoliko izbornih ciklusa takođe rekordno visok broj glasova, čime je zapravo potvrđeno da se podržava politika koju Aleksandar Vučić vodi, kada je u pitanju Srbija, posebno u periodu od 2014. godine kada su teške reforme sprovedene i koje se nastavljaju dalje.

Ono što smo ovim koracima dokazali jeste da smo dosledni našoj politici, dosledni smo ostvarivanju ciljeva koje je Aleksandar Vučić postavio tada kao premijer, a koje se danas sprovode u ovom periodu.

Ono što želim takođe da kažem je da građani veruju onome što vide, ono što ide njima u korist, a to je, znači, da žele bolju infrastrukturu, bolje puteve, bolje zdravstvo, bolje školstvo, nova radna mesta, bolji životni standard, sve ovo što ćemo narednih dana i diskutovati i što ćemo usvojiti zapravo ide u tom segmentu, a neće i prosto ne veruju već viđenim političarima, u stvari ne bih rekao političarima, politikantima.

Oni nisu ništa drugo nego politikanti iz žute bratije, koji inače sada pod okriljem novih dresova primenjuju neke nove ekonomske doktrine, gde 2+2 po njima može neki put da bude tri, neki put pet, u zavisnosti, verovatno, da li se nalazi na strani poverilaca ili dužnika, koji ne znaju osnovne ekonomske pojmove. Tako za njih inflacija ostaje nepoznanica, a valute su, verovatno, stvar percepcije. Ono što oni nude građanima je prosto prodaje magle.

Građani tome ne veruju i zbog takvih politikanata i takvih, da kažemo, rezultata koje su ostvarili njima nema mesta ni u vlasti Srbije, a nema mesta ni na političkoj sceni, već samo u političkoj prošlosti.

Hvala vam. Samo na kraju da kažem da će lista „Aleksandar Vučić – Za našu decu“ u Danu za glasanje apsolutno i sa zadovoljstvom podržati ove setove zakona i izmene i dopune zakona. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Poštovani ministre, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, raspravljali smo prethodnih dana o Predlogu budžeta za 2021. godinu i pratećim aktima i apsolutno mogu da kažem da je on kreiran u skladu sa svim pravilima po kojima svaki budžet treba da se radi, a to je da je objektivan, da je realan i da je apsolutno ostvariv. Zašto to mogu da kažem? Ako se osvrnemo i na diskusiju koju smo imali kada je u pitanju završni račun za 2019. godinu, odnosno realizaciju budžeta za tu godinu i za prethodnih nekoliko godina, videćemo zapravo da su ljudi koji su kreirali taj budžet to zaista odradili po svim tim principima i da ono što je obećano programom i planom tih budžeta je i realizovano u prethodnom periodu.

Iz tog razloga sam apsolutno siguran da kada je u pitanju iduća godina da će svakako ovaj budžet biti razvojni, ali je i socijalno odgovoran, da će država Srbija imati realni rast BDP od 6% koji je prognoziran, i to je sve zahvaljujući uspešnim merama koje su sprovedene i na vreme u 2020. godini, kada je u pitanju borba protiv pandemije, a o čemu je govorila i guvernerka Jorgovanka Tabaković na sednici Odbora za finansije. Utvrdili smo da smo jedna od retkih zemalja koja je na pravi način, u pravo vreme reagovala, jer da se nije tada reagovalo, kao što se u mnogim drugim zemljama radilo, ministar je rekao da bi najverovatnije taj pad bio od najmanje 6%, a možda i veći. Svakako taj pad povlači i druge posledice koje se ogledaju u oporavku privrede koje bi mnogostruko duže trajale, nego što je to sada u pitanju.

Iz tog razloga sam siguran da već naredne godine mi izlazimo iz ovih problema i apsolutno država nastavlja onaj trend rasta privrede koji je u prethodnom periodu imala.

Ono što je bitno istaći kada je ovaj budžet u pitanju, a to je da nikada veća opredeljena sredstva nismo imali za kapitalna izlaganja koja su motor razvoja naše ekonomije, ali i motor razvoja svih drugih oblasti života naših građana – kulture, prosvete, sporta, zdravlja. Ono što je jako bitno da se kaže, a to je i Fiskalni savet pohvalio, jeste da je država ove godine ogroman iznos sredstava uložila i planira se u narednom periodu, kada je u pitanju zdravstveni sektor. Zahvaljujući ovim pravovremenim odlukama, mi smo dobili u roku od četiri meseca jednu bolnicu, za desetak dana druga bolnica u Kruševcu, a to je mesto odakle ja i moja koleginica iz klupe dolazimo. To će svakako biti doprinos daljem razvoju našeg zdravstvenog sistema, jer kada se završi ova pandemija i borba protiv korona virusa, ti objekti, ta infrastruktura, ta oprema ostaje, postaje sastavni deo zdravstvenog sistema i upotrebiće se u druge svrhe da bi se zdravlje građana očuvalo, koje je jako bitna komponenta kada pričamo o razvoju ekonomije.

Preko 2,8 milijarde evra je zaista impozantna cifra koja će se uložiti u razvoj naše zemlje, a kao osoba iz Kruševca posebno mi je drago da se u budžetu izdvaja Moravski koridor koji će biti najsavremeniji autoput, ne samo u Srbiji, nego i u regionu. U potpunosti je digitalan i omogućiće za čitav taj kraj, duž sliva Zapadne Morave, koji ima oko pola miliona građana, da se razvija, jer taj autoput nije samo asfalt koji ćemo staviti i omogućiti da od tačke A do tačke B prolazimo. On sa sobom ima prateće komponente.

U pitanju su i ekonomske zone, odnosno industrijske zone koje će se formirati, a kada govorimo o mom kraju, u pitanju su zapravo zone između Kruševca i Ćićevca, između Kruševca i Trstenika, koje su takođe jako bitna stvar kada je u pitanju razvoj ekonomije, kada je u pitanju razvoj preduzetništva, posebno kod mladih ljudi, a to je jedan od akcenata koje je država stavila u narednom periodu.

Takođe mi je drago da imamo i komponentu kada je u pitanju Ministarstvo pravde da se kreće sa pripremom projekta izmeštanja zgrade suda u Kruševcu iz centra jedan u centar tri, gde će zapravo u toj palati pravde biti obuhvaćeni svi sudovi u Kruševcu, i viši i opštinski i prekršajni.

Zapravo, hoću da kažem da, kada pogledamo Kruševac kakav je bio pre 2012. godine i sada, Kruševac je do 2012. godine imao samo jedan centar, iako je po planu razvoja grada on trebao da ima centar jedan i centar dva, to je Trg kosturnica. Tek sa dolaskom Aleksandra Vučića i Bratislava Gašića kao gradonačelnika, Kruševac je uhvatio zamah i počeo da se razvija, tako da danas mi ne govorimo samo o razvoju centra dva, koje je već zaista mesto i za odmor ljudi, koji je i te kako razvijeno, već i o centru tri, tj. naselju Stari aerodrom, koji se uveliko gradi, gde je izgrađeno šest novih saobraćajnica, gde su investitori već kupili plačeve i počeli da izgrađuju svoje poslovno-stambene objekte, a jedno od značajnih delova biće svakako i nova Palata pravde, tako da će dobar deo života grada da se premesti i u centar tri. Ovo je jedan primer uspešne saradnje države i lokalne samouprave na ovom projektu, zajednička saradnja.

Vidimo da je budžetom planirano i povećanje penzija od 5,9% po švajcarskom modelu, da imamo porast zarada i u zdravstvenom sektoru i u javnom sektoru. U zdravstvenom sektoru prvo 5%, a u javnom sektoru u početku, u januaru, 3,5%, zatim u aprilu 1,5%, što je važna komponenta, jer pored borbe za očuvanje zdravlja naših građana, jedna od stavki koje ovaj budžet nama govori jeste da će se država dalje boriti za očuvanje pre svega domaće tražnje, odnosno domaće potrošnje, koja je takođe jedna od bitnih komponenti razvoja ekonomije i razvoja same naše privrede.

Bitno je napomenuti da imamo povećanje minimalne cene zarada sa 172,5 dinara na 183,9 dinara. Takođe, bitna mera koju država sprovodi i koja govori o kontinuitetu politike, to je poboljšanje poslovnih uslova za privlačenje investitora, tako da je država povećala minimalni iznos zarade, odnosno neoporezivi iznos zarade sa 16.300 na 18.300 dinara, što je stimulans privrednicima, odnosno smanjuje njihove troškove. Prosto, daje im povoda da taj novac ulože u investicije, u razvoj, itd.

Ono što je isto bitno da kažem je da budžet govori i o razvoju ekonomije bazirane na znanju. To je nešto što izdvaja zemlje koje se razvijaju danas u odnosu na druge zemlje, a to je da se država bori da svoje stručnjake, svoje mlade ljude ovde zadrži. Zbog toga su u prethodnom periodu izgrađeni naučno-tehnološki parkovi, izgrađeni su start-ap centri i to je nešto što će država i ovim budžetom u narednom periodu da finansira.

Sve ovo što je prognozirano je posledica zapravo kredibiliteta koje i ove institucije, koje nosioci ovih funkcija, kao što je i ministar tu, kao što i predsednik Republike imaju, a to je zapravo poverenje građana. Zbog čega? Zato što su ono što je obećano i ostvarili u prethodnom periodu.

Samo da se vratimo, čisto jedna statistička i komparativna analiza, ako gledamo i procenat nezaposlenosti, a to je inače statistika koja je svima javno dostupna, videćemo da je do 2012. godine procenat nezaposlenosti u Srbiji bio 23,9%. Mi smo u ovom periodu ne samo smanjili tu nezaposlenost konačno na jednocifren broj, već je on, kao što je ministar rekao, u trećem kvartalu ove godine, kada smo se i dalje borili sa pandemijom, iznosio 7%, što je zaista odličan uspeh.

Pogledajmo samo kako imamo trend rasta zarada, tako da i cilj koji je stavljen pred nama, da prosečna zarada u Republici bude 500 evra je ostvaren u ovoj godini.

Imamo rast prosečnog iznosa penzija. Kada je u pitanju javni dug, država se uspešno sa time borila i da nije bilo ove pandemije, nastavio bi se trend smanjenja javnog duga, koji je svakako, i sa svim ovim merama koje su sada preduzete, ispod onih 60% koje je Mastrihtskim sporazumom i Mastrihtskim kriterijumima predviđeno, a što neke zemlje EU ni sada ne ispunjavaju, već su zapravo njihovi dugovi otišli znatno više od jednog bruto-domaćeg proizvoda njihove države.

Pričali smo i vezano za realizaciju budžeta za 2019. godinu. Mi smo imali 2019. godine realni rast privrede od 4,2%, dok smo u periodu kada je bila prethodna ekonomska kriza, što bi poslanik Arsić rekao – koja je bila mala beba u odnosu na ovu, imali, nažalost, značajan pad. Tadašnji nosioci vlasti su govorili da je ta kriza šansa za Srbiju, a zapravo je bila šansa da se Srbija uništi.

Ono što je isto bitna komponenta kada su u pitanju privlačenje investicija i što investitori vole, a to je stabilnost makroekonomske države, a o tome govore zapravo dva pokazatelja. Jedan jeste devizni kurs, koji je danas dugi niz godina stabilan i govori zapravo iznos inflacije koji je u 2019. godini iznosio 1,7%. Samo ću čisto zbog građana podsetiti da je 2008. godine ona bila 11,7% a 2012. godine je bila 7,8%. Tako da je i ovo jako bitna komponenta i rezultat rada i predsednika Vučića i njegovog tima u prethodnom periodu, zbog čega oni i imaju taj kredibilitet i zbog čega možemo slobodno da kažemo da je ovaj celokupan budžet apsolutno realan i ostvariv. Dokaz tome su zapravo izbori koji su održani 21. juna, gde je preko dva miliona birača dalo podršku i predsedniku i nama koji smo bili na njegovoj listi, tako da je to jasan dokaz o tome ko se koliko bori za državu.

Želim da kažem da kada mi ovde diskutujemo, kada iznosimo činjenice i ono što je ostvareno u prethodnom periodu i kada, naravno, kao narodni poslanici koji smo glas naroda iznosimo, teme koje interesuju građane, u pitanju su i malverzacije i afere ljudi iz prethodnog režima, dobijamo ne direktne odgovore od njih, ali indirektne, preko njihovih ljudi, u njihovim medijima, kao što je, na primer, ovo ovde, ja ne bih rekao karikatura već žvrljotina, evo, kao što je i ova. Videli ste onu poslednju, kada je u pitanju Narodna skupština, gde se vređa i dostojanstvo Narodne skupštine i dostojanstvo narodnih poslanika, a naravno, i kada se neko od nas usudi da nešto kaže ili spomene ovde protiv njih, bivamo prozivani i na društvenim mrežama, gde, gle čuda, što su prethodne kolege rekle, dobija se „srednji prst“ i to su zapravo njihovi argumenti, to je njihova politička borba.

Kada pogledate te njihove tzv. argumente, jasno je zapravo o čemu se radi. Radi se o tome da ovde samo ispoljavaju mržnju, da govore o svom mentalnom sklopu i da zapravo nemaju želju da uđu u političku borbu na jedan fer i korektan način koji podrazumeva diskusiju i razmenu mišljenja i argumenata.

Ono što ja prosto hoću da kažem da mi kao narodni poslanici svakako se nećemo uplašiti na ovakav vid njihovog ponašanja, posebno danas, kada je Međunarodni dan ljudskih prava. Ovo je jedno od bitnih stvari, jer očigledno da mi nemamo prava da iznosimo naša mišljenja, da samo oni imaju pravo i to na ovakav vulgaran način da to čine, prosto da kažem da ćemo mi nastaviti da radimo naš posao u skladu sa svim zakonima i da ćemo biti taj glas naroda i da ćemo apsolutno sve ono što i naše građane interesuje ovde iznositi, poštujući naravno Poslovnik o radu.

Samo bih iskoristio priliku na kraju da, pošto eto, oni se bave uvredama i pošto nas gađaju uvredama, da citiram moju uvaženu koleginicu Draganu Barišić koja često zna da kaže: "Kada oni uvredom na Vučića i nas, mi ćemo njima uzvratiti pobedom". To smo 21. juna uradili, to ćemo raditi svaki naredni put. Hvala.

Hvala, predsedniče.

Poštovani predstavnici institucija, kolege narodni poslanici, koleginice narodne poslanice, uvaženi građani Srbije, pred nama su tačke dnevnog reda gde raspravljamo o izveštajima Agencije za sprečavanje korupcije, Fiskalnog saveta, Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki i Komisije za hartije od vrednosti, koje su značajne i sa aspekta šest ciljeva koji su postavljeni pred sadašnju Vladu Republike Srbije, a pre svega dva koja ću spomenuti, a to je borba protiv korupcije i kriminala i borba za jačanje naše ekonomije.

Kao što i sami vidimo i po izveštaju koji je Agencija dostavila da su ostvareni zavidni rezultati kada je u pitanju borba protiv korupcije i njeno sprečavanje.

I samim novim zakonom koji je izglasan proširene su nadležnosti ove Agencije, koji će svakako značajno doprineti u nastavku borbe protiv korupcije koja je zapravo jedno od politika koju sprovodi SNS, posebno od trenutka kada je 2014. godine Aleksandar Vučić izabran za premijera Republike Srbije, jer borba protiv korupcije je značajna i za ekonomski razvoj naše države, o čemu ću i kasnije pričati.

Moje kolege i koleginice narodni poslanici su dosta toga u svojim govorima izneli, posebno kada je u pitanju Dragan Đilas koji je 619 miliona uspeo da prihoduje u periodu od kada je postao državni funkcioner i sebe naravno proglasio za uspešnog menadžera, jer mnogo je lako ostvariti toliki prihod kada ste na državnim jaslama i kada zloupotrebljavate same pozicije na kojima se nalazite.

Inače, priča kolega da je ostavio minus u kasi grada Beograda nije ništa posebno. To su slično radili i pripadnici DS koju je on tada vodio i u drugim gradovima u Srbiji, tako i u Kruševcu odakle i ja dolazim, pa je onda od trenutka kada je SNS došla prvo što je moralo da se rešava, to su ti minusi u kasama, ne završeni projekti, ne završene finansijske konstrukcije tih projekata.

Kada govorimo o njemu koliko je uspešan i koliku podršku ima, dovoljno je samo reći da je dok je bio funkcioner i predsednik Košarkaškog saveza Srbije sve bilo u redu, nije imao nikakvih zamerki ni na sistem, ni na život u Srbiji, a onda, pošto mu je ta funkcija istakla, onda se odjednom setio da nešto ne valja i da zapravo treba da se vrati u politiku, iako je rekao da ne želi da se vraća. U politiku se vraća formiranjem udruženja građana, odnosno Saveza za Srbiju, a nakon toga, pošto nema ni dovoljnu podršku da bi mogao da formira svoju sopstvenu stranku, morao je da dođe do te stranke. E, sada, da li je on tu stranku kupio ili nekim biznis dogovorom, pošto kaže da je uspešan biznismen, uspeo da odradi, ne znam, ali u svakom slučaju, iskoristio je te veštine i sada ima stranku koju predvodi, a koja opet nema dovoljnu podršku, siguran sam, ni da bi ušla u ovaj dom. Toliko o njegovoj političkoj visprenosti.

Znate kako narodna kaže – sličan se sličnom raduje, tako da se ništa ne razlikuje od njega ni Vuk Jeremić, koji je dok je bio državni funkcioner, postavljanjem nestručnih pitanja pred Međunarodnim sudom pravde je naneo više štete po pitanju borbe Srbije za očuvanje KiM nego što je to iko drugi mogao da učini. Takođe, sve je bilo u redu kada je u pitanju Srbija i borba za boljitak Srbije dokle god je obavljao funkciju predsednika skupštine UN. Onog trenutka kada nije uspeo da se izbori za poziciju generalnog sekretara UN, formira, gle čuda, NVO organizaciju, koja se finansira, ni mi sami ni dan-danas ne znamo na koji način, a po internetu možete naći izveštaje, čak i iz Vikiliksa, gde ne postoje tačne informacije ko su ti donatori, niti su oni ikada objavili takve informacije, što, po meni, zapravo spada u domen korupcionaških afera.

Imamo informacije da su njegovi poslovni saradnici sa kojima je sarađivao dok je obavljao važne funkcije, Patrik Ho i Emilio Lozoja uhapšeni u Njujorku po pitanju korupcije, korupcijskih aktivnosti koje su imali, tako da možemo zaključiti opet po toj narodnoj – sličan se sličnom raduje, zapravo i kako se on ponaša.

Naravno, u politiku se vraća, opet nema mogućnosti da formira svoju sopstvenu stranku, pa je morao od Mike Aleksića da kupi stranku ili da zapravo opet nekim dogovorom dođe do toga da on bude predsednik, a prethodni predsednik te stranke postaje prvi potpredsednik i njegova desna ruka. Koliku podršku ima među narodom pokazuju jasni rezultati, prvo izbora za predsednika Republike 2017. godine, kada je uspeo da bude poražen i od strane Ljubiše Preletačevića Belog, a kasnije, naravno, i sam neizlazak na poslednje izbore koji su održani, jer, jelte, i sam je svestan da nije mogao da ostvari ni taj minimalni prag od 3% da bi ovde imao svoje predstavnike.

Ono što je takođe karakteristika jeste zloupotreba i brojnih drugih dešavanja, gde nije jasno razgraničio da li tu nastupa kao politička figura ili nastupa kao predsednik udruženja građana, tako da sam i lično imao prilike da se uverim da se na prisustvu i na pozivu jedne nevladine organizacije gde je na Svetosavsku akademiju pozvan da drži govor kao predsednik svog udruženja, on se tu obratio kao politička figura i kasnije taj govor zloupotrebio u svoju političku kampanju, što opet zapravo govori i o njegovom ponašanju i o njegovim ciljevima.

Inače, ova dvojica o kojoj pričam su zapravo ljudi koji su već viđeni i ne treba ni da čudi zašto nemaju podršku među narodom, jer narod je imao sasvim dovoljno vremena da vidi kakvi su oni, koje su njihove sposobnosti i koliko se zaista oni zapravo bore na narod a koliko zapravo za svoj džep, koji treba, jelte, napuniti.

A koliko podržava svoje saborce govori zapravo i u prilog da u situacijama kada su oni imali svoje političke performanse, po hladnom vremenu, po snegu, on se baškario i uživao u Njujorku, u SAD.

Sve čestitke Agenciji na radu i ono što je jako drago, jeste da u samom izveštaju koji ste dostavili imate i preporuke koje dajete i nama narodnim poslanicima ali one su usmerene i ka Vladi, kako bi borba protiv korupcije mogla da bude efikasnija.

Svakako, danas ste imali prilike da čujete i preporuke od nekoliko narodnih poslanika, koje i ja takođe podržavam i predlažem da u narednom periodu se razmotre, kako bi smo svi zajedno uspeli da damo još veći zamah u borbi protiv korupcije i protiv kriminala.

Kao što vidimo, rezultati koje je Srbija postigla, iako ovaj dvojica i njihovi saradnici govore da nikad nije veći kriminal bio u Srbiji, nikad više korupcije, pa onda u tom slučaju ni naša ekonomija i privreda ne bi trebali da funkcionišu, niti bismo trebali da budemo lideri kada su u pitanju strane direktne investicije, jer koji normalan, iole racionalan, ekonomski subjekt bi dolazio u Srbiju kakvu oni predstavljaju i tužakaju Briselu i svuda gde stignu, da zapravo investira?

Srbija, kao što znamo, nikad nije imala veći broj stranih direktnih investicija i siguran sam da bi i ove godine ostvarila znatno bolju poziciju, ali usled pandemije korone apsolutno je i ova količina i vrednost investicija koje imamo zaista zadovoljavajuće i možemo se pohvaliti tim rezultatima.

Takođe, i sami izveštaji koje smo dobili i od Komisije za hartije od vrednosti, gde zapravo vidimo da imamo pomak i kada je u pitanju tržište kapitala i posebno zato što smo doneli zakone o otvorenim i alternativnim investicionim fondovima kao jednom novom načinu finansiranja naše privrede i podsticanju i start-apova i mladih preduzetnika da uđu u vode preduzetništva i biznisa, zapravo govore o tome koliko Srbija napreduje i koliko se razmišlja u tom ekonomskom aspektu, da i životni standard i svaki drugi segment se popuni.

Novi privrednici, novi privredni subjekti znače dodatne poreze, dodatni prihod u državnu kasu, a veća kasa znači i nove investicije u putnu infrastrukturu, u zdravstvo, u prosvetu, u kulturu, u sve ono što je za bolji život građana Srbije potrebno i ono što zapravo SNS sav ovaj period od kako je na vlasti govori i uspešno realizuje.

I ono što želim da kažem, znate kako, posle bitke svi su generali. Najteže je doneti odluke u periodima kada je teško. Tako smo videli i u ovom periodu pandemije, kada je trebalo hitno reagovati, i drago mi je da je Fiskalni savet pozdravio te odluke koje je Vlada Republike Srbije i država preduzeli, kako bi se izborili protiv pandemije, ali i protiv krize koja, naravno, sleduje u ovakvim situacijama kada je u pitanju ekonomija. Naravno, uvek je dobro čuti i drugu stranu, pa čak i neke kritike, ali svakako sam siguran da su svi potezi koje je Vlada Republike Srbije preduzela adekvatno zadovoljavajući.

Da li su ispravni rezultati kada je u pitanju diskusija koju smo imali oko onih famoznih 100 evra koji su upućeni građanima Srbije, kao što sam i govorio, oni su direktno dati građanima, ali indirektno su i oni završili unutar naše privrede i zapravo građani su bili ti koji su odlučili gde je potrebno taj novac uložiti. Znate da uvek vodimo diskusiju kada je u pitanju ekonomija o odnosu između pravičnosti i efikasnosti. U ovom slučaju država je htela da bude pravična, odnosno svi građani su jednako tretirani, jer upravo politika za koju se SNS i Aleksandar Vučić zalažu je ta socijalno-ekonomska politika, da su građani bitni, da su građani ti zbog kojih se zapravo sve ove odluke i donose, kako bi oni živeli bolje i kako bi naša država mogla da napreduje.

U svakom slučaju, u danu za glasanje, ja i moje kolege iz Poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu, a siguran sam i ostali poslanici u Narodnoj skupštini, glasaćemo i podržaćemo vaše izveštaje o radu, za koje još jednom kažem da su odlični i još jedan pokazatelj da smo kao država na ispravnom i odličnom putu da ova zemlja bude lider u regionu i da bude primer kako od zemlje koja je bila poznata po korupciji, kriminalu i katančenju fabrika postane zemlja investicija, zemlja razvoja i zemlja gde će mladi ljudi ostajati da žive. Hvala.

Hvala predsedavajuća.

Poštovani ministre, poštovane kolege narodni poslanici, građani Srbije pred nama su tačke dnevnog reda koje se odnose na predloge zakona o izmenama i dopunama zakona kada su u pitanju poreski sistem i carinski sistem.

Pre nego što krenem u obrazloženje, želeo bih da čestitam gospodinu ministru i njegovim saradnicima na odličnim rezultatima, posebno na odličnoj vesti koju ste nam saopštili na početku sednice, jer to je upravo, dame i gospodo, dokaz da sve one reforme koje su sprovedene od 2014. godine, koje je pokrenuo Aleksandar Vučić kada je bio premijer daju rezultate. Da je Srbija danas mnogo bolje pozicionirana u svetu i kada je u pitanju ekonomija, kada je u pitanju politika, kada su pitanju sve druge oblasti. Zahvaljujući domaćinskom vođenju ekonomske politike, danas smo uspeli da imamo mnogo veću tražnju za našim obveznicama nego što je to bilo ranije. Uspeli smo da pokrijemo onaj dug koji su prethodnici uzimali po znatno nepovoljnim kamatnim stopama i da se to danas pokrije sa emitovanjem obveznica po mnogo pristupačnijim stopama.

Kada su u pitanju dati predlozi za izmene zakona moje kolege i koleginice govornici su jako lepo obrazložili koja je suština svih ovih izmena. Želim samo da kažem da ovim izmenama, pored efekata koje ćemo imati u smislu poboljšanja rada poreske uprave, u smislu rada lokalnih samouprava koje će sigurno raditi i više na prikupljanju poreza koji idu direktno njima u njihov budžet, ostvarićemo i značajnu fiskalnu disciplinu koja je jako potrebna u borbi protiv sive ekonomije.

Takođe, ovim izmenama koje su ovde pred nama odlučnije krećemo i u borbu protiv sive ekonomije jer to je takođe, važan segment kada govorimo o razvoju nađe ekonomije, o tome da ostanemo lideri kada je u pitanju i ekonomski rast i razvoj i otvaranje novih poslova.

Takođe, politika koju vodi Vlada Republike Srbije o digitalizaciji o kojoj je premijerka Ana Brbanić pričala, takođe se vidi u ovim izmenama, jer se sve veći deo komunikacija sa poreskim obveznicama prebacuje u elektronski segment, kroz digitalnu komunikaciju. Ono što smo od ministra čuli da će se i naredni zakonskim rešenjima dalje ići u digitalizaciju naše ekonomije, što je zaista veliki korak za dalji razvoj i prosperitet celokupne Republike Srbije.

Pored toga želim da kažem da će ove izmene omogućiti i pored borbe sa sivom ekonomijom i stimulisanje preduzetništva, pokretanje novih startapova. Mnogi mladi ljudi u ranijem periodu su uglavnom kada bi se odlučivali za pokretanje posla bojali šta će biti u odnosu sa državom, kako da isplatim sve poreze, koje su poreske odredbe. Sa ovakvim pristupom i načinom komunikacije sa poreskim obveznicima, odnosno ekonomskim subjektima država ih stimuliše i podržava da svoje ideje koje imaju realizuju i da ostvare i budu značajan deo doprinosa rasta našeg BDP.

Takođe, kao što možemo da vidimo, država će odlučnije da se bori nego što je to radila u prethodnom periodu, kada su u pitanju carine, jer neće dozvoljavati sve ono što se nelegalno odradi. Produžetkom roka zastarelosti sa tri na pet godina, odnosno na deset, upravo će se boriti da se spreče takve radnje koje nisu u interesu i naše države i našeg budžeta.

Kada su u pitanju, naravno, otvoreni investicioni, alternativni investicioni fondovi, takođe izmene koje vidimo se usklađuju sa ovim zakonima i daje se stimulans za dalji razvoj i otvaranje ovakvih fondova i ovakvog vida poslovanja u našoj državi.

Svakako, u danu za glasanje ću podržati sve ove izmene zakona, kao i poslanici SNS, a pozivam i sve ostale kolege narodne poslanike da to isto učine u danu za glasanje, jer upravo ovakve izmene zakona i ono što nas očekuje su ti koraci koji nam slede da bismo program „Srbija 2025“ uspešno mogli da sprovedemo. Hvala.

Hvala.

Poštovani predsedniče Skupštine, uvaženi ministre, kolege i koleginice narodni poslanici, građani Srbije, pred nama je tačka dnevnog reda koja se odnosi na rebalans budžeta. Ovo je, kao što smo čuli, drugi rebalans budžeta po redu u ovoj godini.

Hteo bih da kažem da je ovaj rebalans dokaz da sve mere koje je Vlada Republike Srbije preduzela u prethodnom periodu u borbi protiv Kovida 19 da su donele rezultate koji su očekivani, čak su ti rezultati nadmašeni. Dokazali smo time da zapravo država građane i interese građana stavlja na prvo mesto.

Pored, naravno, borbe za očuvanje zdravlja našeg stanovništva, puno toga je učinjeno i na očuvanju naše ekonomije. Imali smo prilike da čujemo i brojne kritike kada su u pitanju mere koje su tada preduzete, posebno vezano za ovih 100 evra što su građani dobijali, ali zapravo mogu samo da kažem – svaka čast na preduzetim merama, jer kao ekonomista mogu da kažem da je važno održati cirkulaciju ekonomije, važno je održati da točkovi ekonomije funkcionišu, a ova mera je dvostrukog efekta. Prvo, direktno se uticalo i pomoglo samim građanima koji su, potrošnjom ovih sredstava, indirektno pomogli našu privredu, naše proizvođače, naše ugostitelje, naše turističke objekte i agencije.

Da su mere dale rezultate pokazuju naravno i makroekonomski pokazatelji. Vidimo da će zapravo do kraja godine Srbija biti lider kada je u pitanju rast BDP-a, odnosno on će iznositi minus 1%, što je dobra osnova za narednu godinu, kada je očekuje oporavak i da Srbija ostvari znatno veći procenat rasta i od onoga što i Fiskalni savet projektuje, koji su pesimistički zapravo pogledi. Smatram da je 5% do 6% nešto što realno može da se očekuje.

Naravno, za pohvalu su i drugi aspekti, kao što je održanje niske inflacije od 1,7%, kao što je očuvanje stabilnog deviznog kursa, što su jako bitni segmenti kada je u pitanju poslovanje i rad naše privrede.

Ono što je, takođe, za pohvalu kod samog ovog budžeta jeste što, za razliku od nekih drugih država, Srbija nije odustala od kapitalnih projekata, već ulaže još više novca. Vidimo ovim rebalansom budžeta da se još više sredstava opredeljuje za subvencije, kada je u pitanju privreda, kada je u pitanju poljoprivreda, kada je u pitanju infrastruktura, pre svega putna. Izgradnja puteva, izgradnja infrastrukture je osnov za ekonomski razvoj, za dolazak novih stranih direktnih investicija i kao osoba koja dolazi iz Rasinskog okruga, mogu da kažem da sam ponosan što konačno ćemo dobiti autoput, odnosno Moravski koridor koji će biti najsavremeniji autoput u Srbiji i regionu.

Mogu da kritikuju ovi koliko god hoće, što tvrde da treba izgraditi put od četiri trake. Oni su taj put do sada 44 puta mogli da izgrade, da su želeli, ali zapravo njima nije u interesu ono što je u interesu građana Srbije. Njima su u interesu njihovi lični interesi i zbog toga dok je trajala sama sednica imao sam prilike na društvenim mrežama da vidim njihove kritike koje, mogu slobodno da kažem, su kritika radi kritike.

Govore neke paušalne analize koje iznose, govore kako, eto, ne znam, u proseku će se građani dodatno zadužiti, itd. Pa, za razliku od njihovog perioda, kada su zaduživali građane zarad sopstvenih interesa, ovo što mi danas radimo je zapravo borba za očuvanje zdravlja građana, borba za našu ekonomiju i ovaj način finansiranja realizacije projekata je zapravo nešto što će nam se vratiti i moći ćemo da vratimo ta sredstva i da smanjimo javni dug, kao što smo u prethodnom periodu, pre pojave korone, radili na tome.

Sve čestitke na tome što će zaista taj javni dug ostati ispod mastritskih 60% i što po samim tim kriterijumima smo mnogo bolji i u odnosu na brojne zemlje EU.

Ono što takođe želim da kažem je da je odlično što država ulaže i u razvoj zdravstvenog sistema. Nije da se nije ulagalo, ulagalo se i te kako. Izgrađen je Klinički centar u Nišu, obnovljeni su brojni domovi zdravlja, bolnice. Sada se to intenziviralo i zahvaljujući reformama koje su započete 2014. godine i u kontinuitetu politike koje sprovode vlade nakon Vlade Aleksandra Vučića zapravo stvorili su uslove da smo mi mogli pravovremeno da reagujemo na pojavu korone koja je jedan novi izazov ne samo za nas, već za čitav svet i zbog toga smo uspeli da očuvamo i zdravlje građana i da se izborimo da naš zdravstveni sistem ne padne, već da može da odoli svim ovim iskušenjima koja postoje.

Danas čitam u lokalnim novinama „Pobedi“, ova bolnica u Kruševcu, kovid bolnica se završava. Završiće se u svim rokovima koji su predviđeni i građani Kruševca su imali prilike da vide fotografije kako ona izgleda sada u trenutnoj fazi izgradnje. Mogu da kažem da je zaista ovo jedan veliki poduhvat i ponos, kada je u pitanju građevinarstvo, jer zaista se nikada u istoriji nije desilo da smo uspeli ovakve objekte i kapitalne projekte za tako kratak vremenski period da završimo, što inače i predsednik Vučić govori.

Na kraju samo želim da kažem da sam siguran da sve projekcije koje smo mi dobili, kada je u pitanju ovaj rebalans budžeta, da su i te kako ostvarive i, kao što su kolege rekle, ispunili su i statičke i dinamičke kriterijume, kada je u pitanju izrada budžeta i siguran sam da će ovo biti odličan osnov za izradu budžeta za 2021. godinu, koji će omogućiti da naša ekonomija dalje napreduje i da se vrati onom trendu daljeg razvoja.

Svakako, i napori koji se čine od strane državnog rukovodstva, kada je u pitanju realizacija ideje o „mini Šengena“, o povezivanju regiona, o ukidanju barijera i granica koje će doprineti da čitav region može dalje da napreduje i da smo promenili svest i shvatili da jedino ako smo složni, ako sarađujemo možemo svi da napredujemo i da uspešno se izborimo sa ovom koronom su zapravo dokaz da sve ove projekcije koje dobijamo od strane i Vlade i ministarstva su i te kako ono na čemu trebamo bazirati naše odluke, a ne na osnovu drugih spoljnih faktora.

Kao narodni poslanik SNS i ostali poslanici podržaćemo ovaj Predlog rebalansa sa zadovoljstvom. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, govoriću o amandmanu 6, ali ću se nadovezati i na prethodni amandman, gde su podnosioci kojih nema ovde u sali, a čisto sumnjam da će biti u terminu za glasanje, što govori dovoljno o njihovoj ozbiljnosti i želji da daju neki konstruktivni doprinos celoj ovoj raspravi, gde oni predlažu da se zapravo dva ministarstva spoje u jedno, uz standardnu argumentaciju da je to svrsishodnije i uz uštedu budžeta.

Želim da kažem da kad je u pitanju budžet, nema potrebe da se brinemo, jer reformama koje su sprovedene još od 2014. godine kada je premijer bio Aleksandar Vučić, koje nisu bile popularne, ali znamo da su bile neophodne, dale su rezultate da mi danas imamo stabilne finansije, da imamo nikada veći budžet i kada su u pitanju troškovi da su oni uvek racionalni, opravdani i da iza sebe imaju rezultate.

Takođe, kada govorimo i o određenim odlukama, nije dovoljno samo razmatrati rashodnu stranu, treba gledati i drugu stranu, a to su efekti koji se postižu, a svakako da efekti sa ova tri nova ministarstva koja su ovim zakonom podneti će biti mnogostruko veći, nego predlog koji su predlagači ovde dali, jer zapravo sa razlogom se i formiraju, a to su problemi koje je država koje je predsednik Aleksandar Vučić i SNS, primetili i na čemu se radilo još u prethodnom periodu, a sada će sa novim ministarstvima dobiti dodatni zamajac da mogu i dalje da se reše.

Jako je važno da se vodi briga o selu, jer selo ima veliki potencijal koji mi tek treba da iskoristimo, ne samo u smislu ulaganja kroz poljoprivredu, što je zaista odlično ostvareno kroz Ministarstvo poljoprivrede, već i u razvoj etno-turizma, obrazovnog turizma, ali takođe, podrške idejama mladih ljudi i načina da ti mladi ostanu na selu, da tu rade, a kroz podizanje nove infrastrukture bolje ćemo povezati sve krajeve Srbije, formiraće se nove industrijske zone i mogućnosti da ti mladi svoje delatnosti i ideje realizuju, ne samo u segmentu poljoprivrede, već i u segmentu digitalizacije, po čemu smo takođe jedni od lidera u regionu.

Kada govorimo o porodici 2018. godine predsednik Aleksandar Vučić je predložio mere koje su sprovedene i kao što smo čuli na prethodnom zasedanju, dale su rezultate, veći broj novorođene dece, i ono što je meni drago da imamo veći broj mladih ljudi koji se odlučuju da sklope brakove, da formiraju porodice, ljudi koji su dosta mlađi od mene, a i sam sebe smatram i dalje mladom osobom, iako imam 31 godinu.

Formiranjem ova dva ministarstva kao dva zasebna, stvoriće se uslovi da se još efektivnije, efikasnije krene u samu borbu, imaćemo dovoljno resursa i načina da kroz nove mere i instrumente koje će se primeniti ostvarimo rezultate, a koji će opet biti sastavni deo svih onih šest principa, odnosno ciljeva koje je predsednik Aleksandar Vučić izneo, a koje na kraju trebaju da daju efekat da Srbija bude mnogo bolje mesto za život, mesto gde će mladi ljudi ostajati i gde će formirati porodice, što zapravo već vidimo da imamo deo rezultata ostvaren.

Ono što na kraju želim da kažem da svakako neću podržati ove iznesene amandmane. Glasaću o predloženom Zakonu o ministarstvima koji je, kao što sam rekao, samo prvi korak u ostvarivanju svih ovih šest principa, a o ozbiljnosti dijaloga i predloga koje je ova grupacija od šest poslanika iznela govori zapravo o njihovom neprisustvu u sali, a i videćemo kroz samo glasanje.

Samo na kraju da kažem da, evo, ovo je mesto gde treba da se vodi dijalog, gde treba da se vode rasprave, razmena mišljenja kroz argumente. Mi smo odličan posao danas uradili, samo šteta što druga strana to ne shvata, što ona nije ovde, jer za dijalog su potrebne dve strane. Hvala.

Hvala, predsedavajući.

Poštovani predsedavajući, kolege i koleginice narodni poslanici, građani Srbije, pred nama je tačka dnevnog reda Predlog zakona o ministarstvima. Prethodni govornici su izneli puno činjenica, informacija, potrudiću se da se ne ponavljam, i sublimiraću sve to što je prethodno rečeno.

Inače, ovo je prvi korak ka ostvarivanju šest principa, odnosno ciljeva koje je predsednik Aleksandar Vučić izneo pre nekoliko dana, koji su zapravo, borba i nastavak borbe da Srbija bude mnogo bolje i lepše mesto za život naših građana.

Pokazali smo na osnovu makroekonomskih podataka da smo uspeli da prerastemo iz zemlje gubitnika u zemlju pobednika i da pored šampiona u ekipnim sportovima možemo da budemo šampioni i u ekonomiji. Ko bi rekao da bi danas Srbija došla u situaciju da ima prosečnu platu od 511 evra, a da plata koja je planirana 2025. godine nije toliko daleka i da je to realna cifra i zadatak koji možemo da ostvarimo.

Sve ovo danas što smo ostvarili, ostvarili smo zahvaljujući reformama koje je predsednik Aleksandar Vučić, tada premijer pokrenuo kao predsednik Vlade 2014. godine, mere koje nisu bile popularne, ali koje su bile neophodne i zahvaljujući tome danas se uspešno borimo i sa pandemijom Korona virusa. Uloženo je mnogo toga i u zdravstvo i u ekonomiju, kulturu, u obrazovanje, sport. Mladi imaju igrališta gde mogu i da se igraju, a na međunarodnom planu smo pokazali da smo adekvatan partner za borbu u očuvanju mira i stabilnosti i poštovanju međunarodnog prava.

Pokazali smo da se borimo za interese naših građana i na KiM i u regionu i da nećemo nikada da ih ostavimo na cedilu i da mi nismo onaj faktor koji sprečava spajanje našeg regiona, već zapravo da želimo da se borimo za međusobno povezivanje i za dalji razvoj čitavog regiona. Kada pogledamo saradnju koju imamo sa EU, sa Kinom, Rusijom i SAD, zapravo pokazuje našu poziciju na međunarodnom planu.

Kada govorimo o ministarstvima, vi rezultati koji su do sada postavljeni su odličan osnov da u narednom periodu nova Vlada intenzivnije nastavi da se bori za ostvarivanje ovih ciljeva, da ostvari mnogo bolje rezultate, a nova tri ministarstva koja ćemo izglasati u ovom sazivu samo govore da smo spremni da se još više uhvatimo u koštac sa problemima, pre svega demografske politike, da učinimo da više ne budemo jedna od najstarijih nacija u Evropi. Videli smo da mere koje su predložene od predsednika Aleksandra Vučića, sprovedene od strane Vlade Ane Brnabić daje rezultate i siguran sam da će sa novim ministarstvom te mere koje budu predložene i koje budu implementirane dati još bolje rezultate.

Bićemo zemlja koja će iskoristiti potencijale sela i za razvoj seoskog turizma i za razvoj obrazovnog turizma i za razvoj privrede da mladi ostanu na selu, da mladi više ne odlaze sa sela i puno problema o kojima smo danas razgovarali novo ministarstvo će sigurno uspešno rešiti.

Takođe, ministarstvom za dijalog smo pokazali da smo kao stranka i kao ljudi spremni da razgovaramo sa svima koji znaju šta znači pravi izraz termina dijalog. Da smo otvoreni za nove ideje, za sugestije koje ćemo zajednički sprovesti kako svim građanima Srbije bilo bolje, ali samo sa onim ljudima koji u pravom smislu žele dijalog da razgovaraju o argumentima, a ne da razgovaraju kroz pretnju i kroz ucene.

Ono što na kraju želim da kažem, da smo na proteklim izborima jasno čuli glas naroda i da je taj glas naroda rekao da želi nastavak reformi, borbi za bolji život i prosperitet Srbije. To je velika odgovornost i ovim zakonom, kao što sam rekao idemo jedan korak napred ka ostvarivanju ovog cilja, koji jeste velika odgovornost, ali koju ćemo uspeti da realizujemo.

Takođe, što je važno da kažem da su građani dokazali i olovkom pobedili mač, nasilje i ulicu i zapravo su rekli da ne podržavaju prazne priče i kukavice, već samo rad, borbenost i iskrenost, a to je oličenje politike koju Aleksandar Vučić zastupa od onog trenutka kada je dobio poverenje građana da vodi ovu državu. Hvala.