ZORAN TOMIĆ

Srpska napredna stranka

Rođen je 1988. godine. Živi u Kruševcu.

Po zanimanju je master ekonomista i doktorant Ekonomskog Fakulteta u Nišu.

Dobitnik je Svetosavske nagrade 2016. godine.

Nakon parlamentarnih izbora održanih 21. juna po prvi put postaje narodni poslanik.

Izabran je ispred izborne liste "Aleksandar Vučić - za našu decu".
Poslednji put ažurirano: 03.11.2020, 09:33

Osnovne informacije

Statistika

  • 56
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Sedamnaesto vanredno zasedanje, 09.02.2022.

Zahvaljujem. predsedavajuća.

Poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, pred nama i u ovom sazivu i, da kažem, u dosadašnjem načinu biranje sudija i tužilaca, poslednji put da mi narodni poslanici to činimo, s obzirom da su i građani jasno na referendumu podržali predlog izmene Ustava u domenu pravosuđa i podržali reformu sudstva koju sprovodimo kako bismo sudstvo učinili još nezavisnijim tužilaštvom, samostalnijim u svom radu, što nije samo bitno zbog našeg daljeg puta ka EU, već kao što smo rekli bitno je i za dalji napredak same Srbije i poboljšanju uslova za razvoj.

Vidite da i efekti daju rezultate pored toga i što imamo zaista uspešnog lidera, predsednika Vučića, koji svaku priliku koristi kako bi Srbiju promovisao u najboljem svetlu.

To je učinio i prisustvujući otvaranju zimskim olimpijskih igara u Kini, gde pored toga što je dao podršku našim sportistima da na što bolji način predstavlja našu državu iskoristio priliku i da razgovara sa svetskim liderima i o novim zajedničkim projektima, unapređenju bilateralne saradnje između tih zemalja i Srbije i načinu da se dovedu novi investitori.

Imali smo prilike da vidimo, kada je u pitanju Kina, da će se u narednom periodu raditi na tom Sporazumu o otvaranju kineskog tržišta i za naše proizvode i proizvođače, što će svakako doprineti daljem rastu i razvoju naše ekonomije.

Naravno, takva vest koja bi u svakoj državi bila slavljena, jer svi znamo koliko je kinesko tržište veliko i koliko je bitno da i naši proizvođači svojim proizvodima, svojom inovativnošću tu učestvuju što će dati, kažem, podstrek razvoju ekonomije. Od strane tajkunske opozicije odmah je doživela napad i odmah njihovi kvazi ekonomisti, ljudi koji su bili državni sekretari i pomoćnici ministara, pa i ministri iznose svoja neka tumačenja kako je to štetno za Srbiju, a zapravo, samo su time potvrdili svoje neznanje koje su, inače zastupali dok su bili na tim pozicijama, jer u tom periodu 2008, 2009. godine svetska ekonomska kriza je za njih bila razvojna šansa.

I u tom periodu su oni pokazali koliki su državnici i koliko su oni kao nosioci vlasti bili spremni da pomognu građanima, a koliko su gledali sebe. Na kraju, rezultat smo videli 2012. godine, građani su jasno na izborima rekli da takvim ljudima više nikada nije mesto i ne treba da bude mesto na čelu države.

Onda, imate kampanju koju oni vode. Njihova kampanja se bazira na tome da pričaju sve suprotno od onoga što vlast radi, da kritikuju ono što vlast radi, ne iznoseći nikakve argumente. Evo, poslednja vest koju smo čuli, o kojoj je kolega Bakarec pričao, a to je - nastavak pomoći građanima, odnosno, pre svega mladima uzrasta od 16 do nepunih 30 godina u iznosu od 100 evra koje će biti u maju ili junu mesecu, odmah su kritikovali i odmah vezuju kako je to jedan od novih načina, instrumenata koje predsednik Vučić koristi kako bi kupio izbore.

Naravno, oni su i u ovu izbornu trku odmah ušli sa stavom da su izbori unapred pokradeni, što se nikada u istoriji, i politike, i demokratije u ovom svetu nije desila, to je u stvari samo njihova strategija da sebe opravdaju za svoj neuspeh za koji znaju da im sledi 3. aprila, jer znaju da će tada popiti još jedan veliki šamar od strane građana, jer će ih kazniti zato što pokušavaju još jednom da građane obmanu, kako su oni, jel te, neka nova lica, nove nade, ljudi koji će unaprediti Srbiju, u stvari, osim stranaka koje su sada formirali od te žute demokratske stranke, tajkunske stranke, i formirali manje tajkunske stranke, ništa drugo nisu odradili, ništa novo nisu ponudili građanima Srbije.

Kolega Bakarec je spomenuo da Đilasov kandidat za gradonačelnika Beograda, jedino čime se bavio je izmeštanje spomenika i to izmeštanje spomenika Stefanu Nemanji koji je osnivač srpske države, odnosno, da kažemo države pod dinastijom Nemanjića, koji je jedan veliki i državnik i vojskovođa, u svom periodu je uspeo da se izbori za viši stepen nezavisnosti u odnosu na vizantijsko carstvo naše države tada, Raške, i obezbedio i stvorio uslove da kasnije u svojoj dinastiji Srbija bude jedna od moćnijih država u našem regionu, a sećamo se odlično Dušanovog carstva, i kakva je sila Srbija tada bila.

Dakle, on se bavi izmeštanjem spomenika, a inače, i sam kaže, to mogu i kolege da potvrde, a i građani su to videli da je priznao da je nesposoban da vodi grad Beograd, da ne zna da se bavi komunalnim pitanjima, da ne zna da se bavi infrastrukturnim pitanjima, ali znate čime će znati da se bavi? Da napravi put kandžama Dragana Đilasa u gradsku kasu i da nastavi pljačkanje građana Beograda. To je njegov jedini cilj koji on želi da ostvari.

Onda, imate tu sve napore i sredstva te "Multikom" imperije i produkcije koristi, kako bi novim lažima i spinovanjima obezbedio tim svojim kandidatima, kako za predsednika Republike, premijersko mesto gde je stavio Mariniku kokoda Tepić, i za mesto gradonačelnika, nesposobnog Jankovića, maksimalno se trudi time što izmišlja neke nove afere, a ono čime su se jedino bavili to je punjenje svog džepa.

Takođe, imate interesantnu priču. Dakle, ako se već bave izmeštanjem spomenika, kako kaže - taj spomenik je problem, pa, vratimo se u onaj period pre 2012. godine, šta su radili. Njima je Kosovo i Metohija bila problem, pa su svojski radili da taj problem izmeste, odnosno tu teritoriju da odvoje od Srbije, pa se sećamo šta je radio Borislav, odnosno sada Borko Stefanović, radio je na tome da ispregovara formiranje granica između Srba i Srba, a to je ono što je Đilas izjavom uradio po pitanju građana iz Republike Srpske, koji imaju pravo da traže pasoš Republike Srbije, koji imaju pravo da budu i državljani Republike Srbije i on pokušava, verovatno da ih odvoji od svoje matice, i ono što je Dejtonski sporazumom zagarantovano, da on to pogazi.

Tako im je i Vojvodina smetala, pa su davali vetar u leđa autonomašima. Tako im smetaju i drugi delovi Srbije, jer od Srbije žele da naprave, jednostavno, krug dvojke kojim će oni gospodariti, koji će privatizovati i izvršiti akviziciju, odnosno pripojiti „Multikom“ imperiji. Eto kako oni rešavaju probleme.

Kažem, u periodu krize 2008/2009 godine videli smo koliko su brinuli o narodu - ništa. Jedno veliko ništa. Jedino o čemu su brinuli je svoj džep, jedino o čemu su brinuli jeste da oni budu zadovoljni, siti, a znamo da u tom periodu je sledilo gašenje fabrika, katančenje istih. Pola miliona i više ljudi ostalo je bez posla, pa dodajte njihove porodice koje nisu imale načina kako da se prehrane, pa 2009. godine sramna reforma sudstva, o čemu je kolega Kesar pričao, gde su više od 1.100 sudija i tužilaca ostali bez posla preko noći samo zato što su bili nepodobni, samo zato što nisu želeli da slušaju njih, velike gazde i da po njihovom nahođenju presuđuju, a onda taj isti manir i danas sprovode, naravno preko Tvitera, jer jedino su junaci na Tviteru, a neljudi su ovako u praksi kada se pojave, slabi i sitni ljudi, gde su oni istovremeno i tužioci i sudije i ezgekutori i taj svoj način ophođenja, kako su radili 2009. godine, kažem ponovo, preko Tvitera pokušavaju da sprovedu.

Kada govorimo o pravosuđu, drago mi je, i kolega Kesar je spomenuo, ali ću ja svakako spomenuti kada je u pitanju Kruševac, grad iz koga dolazim, da je i ovim budžetom predviđena realizacija važnog projekta za grad Kruševac, a to je izgradnja nove Palate pravde, objekta u kome će svi sudovi u Kruševcu, i Osnovni i Okružni, biti smešteni, i Prekršajni sud, takođe, gde će sada pod jednim krovom svi oni raditi zajedno za dobrobit građana i to upravo u onom delu grada Kruševca, naselje koje se zove Stari aerodrom, koje je u vreme žutih tajkuna bilo ništa drugo nego obična livada za ispašu konja, jer u njihovo vreme nisu ni razmišljali o razvoju grada Kruševca, niti o razvoju Srbije.

Razmišljali su kako da se ugrađuju u poslove koje rade, pa i malo onoga što su odradili za građane, kao što je rekonstrukcija samo platoa ispred Doma sindikata, nisu uspeli da okončaju, već je celokupnu priču i finansijski deo morao da se završi u vreme dolaska SNS na vlast, kada smo morali da popunimo i ogromnu rupu u budžetu koju su napravili i na svu sreću ne samo da smo je popunili, već od 2018. godine Kruševac je grad koji više ni dinara ne duguje za kredite, niti planira, niti ima potreba da se kreditno zadužuje za realizaciju svojih infrastrukturnih projekata.

Eto, prošle godine, tokom obeležavanja 650 godina od postojanja Kruševca, celokupan trg je rekonstruisan i sada je zaista jedan predivan prostor i za realizaciju manifestacija i za mesto gde građani mogu da provedu svoje slobodno vreme.

Kao što sam rekao, oni nemaju ni plan, ni program. Govore o nekom planu za dan posle. Taj plan za dan posle jasno vidimo, to je želja da nastave plačku zbog koje su ogorčeni, besni, jer su ih građani u tome sprečili 2012. godine, pa su ih sprečili 2014. godine, 2016. godine, 2017. godine, 2020. godine i sprečiće ih i 2022. godine, 3. aprila, jer im neće dozvoliti da taj svoj pakleni plan sprovedu.

I onda, vidite, kada su i sami svesni, a neće priznati da su svesni toga, idu sa strategijom, tj. planom B, a plan B je taj 4. april koji oni spominju, želja da izazovu nemire, želja da ljude izvedu na ulice i za to se ne libe da koriste maksimalna sredstva i sve instrumente koje njihova „Multikom“ imperija pruža, tako da i u saopštenjima koje njihovi kandidati kažu jasno možemo da vidimo da se osvrću već na 4. april, uopšte ne razmišljajući o 3. aprilu.

Ono što je još interesantno jesu i ta istraživanja koja pokušavaju da plasiraju, pa tako gazda tajkun Đilas plasira istraživanje u kome je samog sebe, verovatno anketirajući ljude u „Multikom“ okruženju utvrdio da ima 18,5% podrške građana, a onda pre neki dan izađe interesantno istraživanje ljudi sa Fakulteta političkih nauka koji kažu da, na osnovu terenskog istraživanja koje su oni radili, koalicija koja se zove „Ujedinjena Srbija“, a znamo kako su došli do tog rešenja, tako što su plagirali i krali tuđe nazive i kampanje i što su ukrali naziv udruženja građana, za šta treba svakako da ih bude sramota, ali, naravno, oni za sramotu i ne znaju, jer je njima obraz đon, došli su do statistike da ona iznosi oko 13,5%, a onda ako se produbite i čitate tekst, ispostavi se da je u tih 13,5% dodato nekih 2,6% neopredeljenih birača koji kada su anketirani, kada im je rečeno - morate da se odlučite za nekoga iz opozicije, rekli su odlučićemo se za Dragana Đilasa, što znači da on ima 10,5%.

Kada na to dodamo istraživanje Đorđa Vlaha koji je poznat, naravno, po svojim istraživanjima, koji je poznat po načinu kako je došao u ovaj parlament, tako što je obmanjivao građane, ocenio je samog Dragana Đilasa, odnosno njegovu stranku na 7,6% i tako je za Dragana Đilasa i u ovoj strategiji pokušavanja spinovanja i laganja građana krenulo sve nizbrdo. Kako je krenulo, do dana glasanja pitanje je da li će i doći po tim nekim istraživanjima i do 3%, odnosno da li bi on sam mogao da skupi 3% podrške građana.

A onda imate još jedno današnje istraživanje, odnosno produžetak tog istraživanja kada su u pitanju kandidati, gde se jasno vidi da svi drugi kandidati koje su možda i razmatrani od strane građana koji su, eto, protiv ove vlast, imaju mnogo bolju podršku nego njegov NATO general Zdravko Ponoš, pa se ja iskreno pitam da li je izgleda taj mašinski mozak prezubio u trenutku kada je radio svoje neko istraživanje, pa da možda nije znao da pročita tu statistiku, mada znamo onu njegovu preciznost od 120% u čitanju rezultata, pa se odlučio za Zdravka Ponoša, koji, kao što je moja uvažena koleginica Milica Nikolić utvrdila, zapravo u odnosu na njega i njegove nekretnine kojih je on vlasnik, Đilasov brat Gojko ispade beskućnik. E takvi su vam kandidati, takvi su vam ljudi koje ova tzv. „Ujedinjena Srbija“, pre bih rekao ujedinjena tajkunska Srbija nudi, a ona jedino što vam nudi su samo ta lica, odnosno paravani koje će Dragan Đilas koristiti za nastavak svoje pljačke, a Vuk Jeremić za sprovođenje svog plana revanšizma, odnosno prosto rečeno, narodski – osvete prema svima onima koji su ih sprečili da svoju ideju pljačkanja i uništavanja Srbije sprovedu.

Drago mi je da smo na referendumu videli građane da su shvatili koliko je bitno da Srbija ide napred, da se izvrše dalje reforme i što nisu dozvolili da se ona ideja, koju su oni zagovarali, pravosuđa vrati na period 2009. godine, odnosno da se to dozvoli, a mi smo uspeli u periodu od 2012. godine do danas te negativne rezultate i efekte reforme da ispravimo koliko smo mogli, a kasnije na svečanoj sednici, kada se bude potvrdila volja građana na referendumu i kada se krene u sprovođenje tih akata, kasnije promene izbornih zakona, ići ćemo još brže i bolje u unapređenje našeg ambijenta i ekonomskog ambijenta, iako njihovi mašinski mozgovi ne mogu da shvate zbog čega je nezavisno pravosuđe i samostalno tužilaštvo važno za razvoj ekonomije.

Hvala.

Šesnaesto vanredno zasedanje, 04.02.2022.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovana ministarka sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, odmah na početku bih želeo da raščistimo neke stvari. Izborna volja građana se ne kupuje, izborna volja građana je njihova i oni su ti koji odlučuju kome će dati podršku, a za podršku se odlučuju na osnovu rezultata, na osnovu programa koji se nude i svaka insinuacija da može njihova podrška da se kupi je samo dokaz koliko ti koji tvrde da se ona kupuje. U poslednjim slučajevima videli smo napade koji su bili vezani za pomoć mladima u vidu 100 evra, kao jedan vid da je to kupovina njihove volje, što je čista i samo dokaz nemoći nemanja ideje tih ljudi da se bore za glasove građana.

Ono što je bitno da kažemo i moje kolege su dobro opisale kandidate sa strane opozicije kojima nije ni stalo do izbora, nije stalo ni do izbornih uslova, jer su oni bili ti koji su tražili da dođu pregovarači sa strane. Onda su odbili da učestvuju u tim pregovorima, zato što su i sami svesni da nemaju nikakvu podršku među građanima. Jedino što su oni očekivali jeste da ih neko sa strane ustoliči, da im kaže – evo izvolite, vi imate samo to pravo da vladate i upravljate Srbijom i narod nije taj koji će više odlučivati o tome.

Mi danas ovde raspravljamo i o setovima promene izbornih zakona, sve u cilju da i njima pomognemo da mogu da se pojave na tim izborima, da dobiju podršku, pa čak i ova priča vezano za potpise tih 10.000 koje trebaju da skupe. Oni da imaju 10.000 potpisa ne bi kupovali stranke i strančice. Oni bi valjda svoje stranke formirali, a ne bi Dragan Đilas obavio pozajmicu prema njegovom poljoprivredniku od 50.000 evra da bi kupio stranku. Ne bi Jeremić kupio od avgustovca Aleksića stranku i da na osnovu toga se ponovo vrati u politički život Srbije, gde šire naravno svoje laži i demagogiju.

Naravno tu su i njihove perjanice i uzdanice koje kandiduju sada na izborima kao neke nove nade, neka nova lica, kao da su građani pod nekom amnezijom i da se uopšte ne sećaju tih ljudi, gde oni pozivaju i kažu da niko nema pravo ljudima da uzima njiva, uzima zemljište, uzima plate i penzije i na kraju kažu da uzima budućnost. Šta su oni uradili mladima u Srbiji? Šta su radili u periodu od 2000. do 2012. godine? Da li su oni svesni koliko su oni budućnosti oduzeli mladim naraštajima, da su ti mladi ljudi koji su otišli iz zemlje nažalost napravili najveću izvoznu kategoriju iz Srbije kojom su se oni ponosili, a sada kada neko gradi Srbiju, kada je obnavlja i kada vraća nadu i veru i kada se mladi vraćaju u Srbiju, prvi optužuju kako neko mlade proteruje iz Srbije.

Zaboravili su, a posebno general Ponoš kako je svoj patriotizam pokazao topljenjem tenkova, kako je svoj patriotizam pokazao time što je degradirao vojsku i onesposobio je da obavlja svoje osnovne zadatke. Naravno, da bi opravdali svoje činjenice morali su da unajme drvenog advokata Pajtića, koji sada verovatno pokušava da se pozicionira kom će tajkunu više da se proda. Onda pokušava naravno da brani sve te njihove kandidate i perjanice, gde zaista iznosi neke neverovatne gluposti i činjenice na koje sam lično morao da se osvrnem pa kad govori o Vladeti, spočitavaju Vladeti da je star, a gro birača im je kategorija 60 plus. Znači, on omalovažava ljude koji su prepoznali u SNS da se oni bore i oni su ti koji traže da se starim ljudima ukine pravo glasanja, jer se verovatno plaše njihove volje, a sam Vladeta je priznao da nije sposoban da vodi grad Beograd i da nije sposoban da obavlja zadatak koji je pred njim.

Za Ponoša kažu da se napada zbog hrvatskog pasoša. on je čovek jasno pokazao svojim delima koji mu je pasoš draži. Na kraju, spominjanje Srba iz Knina kako mi imamo najveći deo birača ljude koji su raseljeni sa teritorije Knine. Pa naravno da nas podržavaju, zato što za razliku od njih koji su se stideli da obeležavaju te tužne trenutke u srpskoj istoriji, mi ih se sećamo, mi smo tu da pomognemo tim Srbima. Gradimo stanove, rešavamo njihova pitanja, gradimo fabrike i zbog svih tih razloga, oni će dati podršku i predsedniku Aleksandru Vučiću i SNS, pre svega Aleksandru Vučiću, čoveka koji neumorno radi. Danas je na otvaranju Zimskih olimpijskih igara, otišao je da bodri naše sportiste, gde pokazujemo da imamo dobre rezultate i paralelno radi u interesu Srbije, jer sa svetskim liderima komunicira, dogovara i već razgovara o novim susretima, razgovara o novim zajedničkim projektima koji će obezbediti budućnost za ovu decu.

Sa druge strane, gledamo Đilasa koji je otrčao brže bolje u London i podsmeva se srpskom narodu, gde kaže – eto, Sautempton je u Engleskoj, ja sam u Londonu, vi spojite dva i dva pa ćete znati o čemu se radi. Znamo o čemu se radi, otišao si da napuniš koferče koje si ispraznio, možda da proveriš svoj tajni račun, kakvo je stanje na njemu, da li je možda koji evro narastao na računu i da uzmeš instrukcije šta da radiš po Srbiji, jer jedinu strategiju koju imate, ne da izađete na izbore i da ponudite nešto građanima, već se spremate za 4. april i to Ponoš ne krije, koji je rekao da ne treba da branimo izbornu volju građana na ulicama. Pa nećete je braniti, jer će građani svoju volju reći na izborima. Hvala.

Šesnaesto vanredno zasedanje, 03.02.2022.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući, gospodine Orliću.

Poštovani ministre, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, imali smo danas izuzetno zanimljivu diskusiju po tačkama dnevnog reda koje su, mogu slobodno da kažem, jedan od odraza u kom pravcu se Srbija kreće, koliko napreduje i koliko se razvija. Može ova bojkotaška opozicija da kritikuje do mile volje sve ovo što se radi i gradi po Srbiji, ali kada bismo pitali građane čega se sećaju iz njihovog vremena, šta su oni uradili u Srbiji, šta su izgradili, verujte da se ničega ne bi setili osim možda "Mosta na Adi", koji je poznat po tome što se Dragan Đilas debelo ugradio realizujući sam taj projekat i da je sam dodatno plaćao izvođače radova da ubrzaju radove, kako bi most mogao da otvori neposredno pred izbore, jer je svestan da njegovom tadašnjem šefu Tadiću i njemu samom veliki broj glasova su nedostajali da bi mogli da se i dalje zadrže u foteljama i da pljačkaju građane Srbije.

Na kraju, rezultati vladavine Demokratske stranke i samog Dragana Đilasa su dugovi, minusi, zatvorene fabrike, radnici koje su ostavili na ulicama, ali zato njihovi tajkunski džepovi su bili u potpunosti popunjeni. Znamo da je Dragan Đilas uspeo za vreme dok je bio gradonačelnik Beograda i dok je obavljao druge javne funkcije, pa i na nivou Republike, kojih se izgleda nerado seća jer nema rezultate, uspeo da svoje džepove napuni sa 619 miliona evra, a sada bi da nastavi drugu fazu tog projekta koji se zove 619 miliona plus evra u njegovom džepu.

Projekti koji su ovde danas pred nama, odnosno ugovori o zajmovima, su bitni zato što će omogućiti da se Srbija dalje razvija, da podiže svoju infrastrukturu. Meni je zaista drago i ponosim se svaki put kada krenem za Beograd i kada vidim koliko radovi na Moravskom koridoru odmiču i napreduju. Ti radovi su došli već u fazu da se polako završava i most preko Zapadne Morave kod sela Makrešane, gde će zapravo biti jedno od isključenja za auto-put, od dva koja su planirana kada je u pitanju Kruševac. Vidimo i sami da ta dinamika radova odlično teče i da ćemo zaista početkom ove godine, odnosno u prvom kvartalu, prisustvovati jednom zaista za nas Kruševljane važnom događaju, a to je da je Kruševac konačno spojen sa auto-putem, što će dodatno ubrzati i sam transport, podići bezbednost u saobraćaju i ono što je jako bitno, stvoriti uslove za otvaranje industrijskih zona koje su predviđene u ovom delu, a to su tri zone, jedna kod Ćićevca, jedna kod Kruševca i treća kod Trstenika, koje će omogućiti nove investicije, nova radna mesta, poslove za mlade ljude i da ti mladi ljudi ostanu i da žive u ovom kraju.

Ponosim se time što će sam ovaj koridor, odnosno auto-put, biti najmoderniji, kako u Srbiji, tako i u regionu, prvi digitalni auto-put i zaista mogu da kažem da sami radovi kako teku su fantastični, tako da sam ovaj predlog koji je pred nama je jako bitan da bismo projekat uspešno priveli kraju, odnosno nastavili dalje da se auto-put gradi ka Trsteniku, ka Kraljevu, i da se zatim dovede u potpunosti do Čačka, čime bismo pola miliona stanovnika ovog dela Srbije spojili i stvorili mnogo bolje uslove i za razvoj turizma, ne samo gradova i opština koje će imati direktno priključenje na autoput, već i opštine iz ovih okruga, koje će takođe imati mnogo bolju vezu za privlačenje turista i novih investicija koje dolaze.

O Fruškogorskom koridoru ministar je zaista rekao koliko je to važan projekat. Inače, sam projekat Moravskog koridora i san o njemu je isto višedecenijski san. Postojale su i ranije planska dokumenta kojima se, eto, u nekoj budućnosti tada planirala izgradnja ovog koridora, tako da je jako bitno da mi na delima pokazujemo da plan "Srbija 2025" se realizuje i da je to nešto što građani Srbije vide i to je nešto što građani Srbije zaista i cene.

Tako da i sama statistika, kada govorimo o ekonomskim pokazateljima koliko je naša ekonomija napredovala, govori upravo u prilog tome, a podsetiću čisto građane da u periodu žute tajkuske vlasti 2012. godine su ostavili nezaposlenost koja je iznosila 25,9%, a danas je ona svedena na 10% i to u periodu kada se borimo i sa pandemijom korone i sada u ovom periodu kada se borimo i sa izazovima koje energetska kriza povlači sa sobom.

Naš BDP je znatno podignut. On je danas premašio ovu istorijsku cifru od 50 milijardi, tako da je sada, kao što je uvažena koleginica Tomić rekla, 53 milijarde iznosio na kraju prošle godine. To je zaista rezultat za ponos, a podsetićemo samo da u vreme žute tajkunske vlasti oni su nam ostavili BDP koji je iznosio nešto iznad 33 milijardi.

Ono po čemu su takođe oni bili poznati jeste inflacija. Niti su se borili da održe makroekonomsku stabilnost, niti su se borili da postoji neka saradnji između fiskalne i monetarne vlasti, da se stvore i preduslovi da investicije u Srbiju mogu da dođu. Ne, za njih je karakteristično da su imali dvocifrenu inflaciju, da su kurs podizali i spuštali. U poslednjem periodu kada su bili na vlasti su omogućili da dinar znatno oslabi. Zašto? Zato što su se borili i jedino za koga su radili su bili tajkuni koji su finansirali njihovu stranku.

Danas mi imamo stabilan devizni kurs. Imamo inflaciju koja se drži pod kontrolom i jedino šta utiče na inflaciju su ti spoljni faktori za koje smo sigurni da će se stabilizovati kako ne samo mi prognoziramo, već i svetske bitne institucije. Tako da svi ovi projekti koji su pred nama iz oblasti poljoprivrede, iz oblasti dualnog obrazovanja su jako bitni za razvoj Republike Srbije, zbog čega i ova rešenja koja su pred nama, odnosno zajmove treba podržati, a oni naravno se trude da kritikuju i svi članci u kojima su oni u svojim tajkunskim medijima govorili jeste kako se Srbija zadužuje, pa je interesantno da u jednom članku ne mogu da se međusobno, izgleda sam autor teksta dogovori sa sobom da li je to 1,9 ili dve milijarde pa u naslovu stavi dve milijarde, a u tekstu piše o nekih 1,9 milijardi.

Znate, navikli su oni da kradu tih nekih 20% kako je mašinski mozak kada je baratao sa sekundama na RTS pa 20 plus 20 pa minus 20, tako i ovde sa svih tih 20% dođosmo da to nije 1,9 nego dve milijarde u tekstu.

Nijednom rečenicom se nisu pozabavili konkretno projektima, koristima koje imamo od projekata koji će se realizovati i koristima u smislu budućnosti naše države, zato što je dualno obrazovanje nešto što je ova vlast uvela, što je ona prepoznala kao dobrobit za mlade ljude, gde će omogućiti da tokom svog školovanja, steknu praktična iskustva, znanja, da steknu i praksu u realnom sektoru, u privredi.

Konkretno, ovi projekti gde govorimo o dualnom obrazovanju, imaćemo zaista moderne centre za realizaciju dualnog obrazovanja u Beogradu i Vršcu, tako da ćemo imati i uspešne pilote. Znamo kako su se oni bavili avijacijom, što ovom civilnom, to i vojnom. Apsolutno su poradili na tome da se vojna avijacija u potpunosti uništi, da nijedan avion ne funkcioniše. Što se tiče civilne, videli smo rezultate na primeru JAT-a i na primeru aerodroma kako su se oni njima bavili.

Ono što takođe je karakteristika njihova je da svoje kvazi eksperte koji su nažalost imali tu privilegiju i čast da budu državni sekretari ili, kako oni vole da kažu, da su praktično oni vodili ministarstva u vreme tajkunske vlasti. Jedan od njih je Nikezić koji vodi u Đilasovoj strančici taj Odbor za privredu i finansije. On već kaže kako država, odnosno njen javni dug ide i biće oko 50 milijardi. Znači, otprilike koliko i nas BDP, što zaista za jednog eksperta treba da bude sramota. Znači, ne treba da iznosi laži, ne treba da se bavi manipulacijama, treba da se iznose konkretne stvari, ako za sebe tvrdi da je takav ekspert kao što ga i oni veličaju. Posebno taj sindikat „Sloga“ u okviru „Multikom“ kompanije koja ga ja kandidovala da postane deo i sindikata „Sloge“.

Inače, poznata nam je, naravno, njegova biografija. Poznata je i biografija, nažalost, njegove porodice i oca koji je učestvovao u mahinacijama kada je u pitanju „Azotara“. Iver ne pada daleko od klade, tako da ne možemo da očekujemo da će se i on sam ponašati nešto drugačije nego što je njegov otac radi.

Sam taj ekspert, kada govorimo o ovim zajmovima, komentariše kamatne stope po kojima se zadužuje i, naravno, favorizuje jednu stranu, da kažem određene zajmodavce. Kritikuje, naravno, one druge, gde kaže kako, eto, mi uzimamo kredite od kineskih banaka koje su jako nepovoljne, a tobož ove druge su jako povoljnije.

Nije ušao u materiju, nije se potrudio da pročita i da kaže svojim čitaocima, pošto je pisao tekstove, šta je to fiksna, šta je to varijabilna kamatna stopa, koje rizike sa sobom nosi varijabilna kamatna stopa, a koje rizike nosi fiksna kamatna stopa i zbog čega je jako bitno što mi kao država danas možemo da se zadužujemo sa kamatnom stopom od 1,5%, 1%, 2%, nešto što su oni mogli samo da sanjaju.

Kredite koje su oni uzimali, ne za investicije, nego da bi trpali u svoje džepove, da bi mogli da isplate plate radnicima, su išle od 7%, 8%, 9%, pa i više procenata, a te iste dugove koje su oni napravili mi danas vraćamo.

Zašto ne priča o tome, zašto se ne bavi tom analizom? To je ono što njih najviše boli. Boli ih taj period kada su oni vladali, kada su ovu državu uništavali i nemaju obraza da se pogledaju u ogledalo i da odrade samo analizu onoga što su ostavili, već sebe prikazuju građanima kao neke nove nade, kao neke novi ljude koji će ne znam kakve promene doneti u Srbiji.

To je isto na primeru i Zdravka Ponoša koga imaju kao kandidata za predsednika Republike, nosioca liste i njenog drugog na listi Aleksića i Mariniku Tepić.

Ista priča se odnosi na kandidata za gradonačelnika Beograda koji je odlično pokazao u vreme dok je bio u DSS-u šta je odradio, odnosno šta nije odradio. Sa druge strane, za razliku od njih, barem je priznao da je nesposoban za funkciju za koju je kandidovan. I sam je rekao, znači – ja sam ovde prosto jedna marioneta koja će premeštati spomenike, a napraviću put za kandže svog gazde koji će opet moći da isisava novac iz gradske kase, a ovi ostali po drugim gradovima u Srbiji da trpaju u svoje džepove i da svoju igricu od 619+ miliona uspešno realizuju.

(Milenko Jovanov: On je zapravo Đilasov fizikalac.)

Upravo to, i to na PP ugovoru.

Tako je.

I ne samo on, nego mnogi drugi.

Onda je ono što je posebno interesantno, tekstovi kojima se bave, ponašanje pojedinih lidera na skupu. Kada su predstavljali svoje kandidate, pa, ne znam, neki gromoglasni aplauz od strane Jeremića. Sad treba tumačiti šta to znači. Po mom mišljenju to je izgleda neki dobar stres menadžment, pošto sami znamo koliko je Jeremić ponosan i zadovoljan što mu je Ponoš kandidat za predsednika, a i znamo šta je uradio da bi on ostao bez određenih svojih članova stranke. Onda verovatno taj gromoglasni aplauz koji je dao Ponošu je neki vid da taj stres, odnosno bes koji ima izbaci da to ne bude vidljivo toliko u javnosti.

U svakom slučaju, neka se oni čerupaju međusobno, neka se svađaju, neka rad šta god hoće. Mi i danas, kao što vide građani Republike Srbije, radimo svoj posao, borimo se da Srbija dalje napreduje, radimo na realizaciji projekata po planu 2025 koji daju rezultate, a to se vidi i po statistici prosečnih primanja, to se vidi i po drugim merilima. Radimo na tome da se da podrška i mladima. Zaista je odlično što se preko milion mladih prijavilo za pomoć države od 100 evra i sada se ta pomoć uveliko isplaćuje. To su načini kako se pomaže i privredi i građanima u periodu krize, a ne kao što su oni radili da kroz osmeh krizu proglase šansom, građanima obećaju po 1.000 evra i danas svima nama duguju još po 900 evra.

Hvala.