ZORAN TOMIĆ

Srpska napredna stranka

Rođen je 1988. godine. Živi u Kruševcu.

Po zanimanju je master ekonomista i doktorant Ekonomskog Fakulteta u Nišu.

Dobitnik je Svetosavske nagrade 2016. godine.

Nakon parlamentarnih izbora održanih 21. juna po prvi put postaje narodni poslanik.

Izabran je ispred izborne liste "Aleksandar Vučić - za našu decu".
Poslednji put ažurirano: 03.11.2020, 09:33

Osnovne informacije

Statistika

  • 41
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Jedanaesto vanredno zasedanje , 08.09.2021.

Zahvaljujem, uvažena predsedavajuća.

Poštovana ministarko sa saradnicom, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, imali smo prilike da u diskusiji čujemo više informacija od uvaženih kolega vezano za predloge sporazuma. Ono što bih ja želeo da iskažem je da ovakva sednica i ovakve tačke dnevnog reda o kojima bi se diskutovalo u vreme tajkunskog žutog režima nisu ni postojali, zato što u njihovo vreme njih nije interesovalo kako da Srbiju unaprede, kako da je što bolje pozicioniraju na međunarodnom planu, kako da se uspostavi ta saradnja u svim segmentima društva, ne samo u ekonomiji, već i u oblasti vojske, u oblasti kulture, sporta, informisanosti. Ne, njih je sama interesovalo kako da ono što je postojalo u Srbiji opljačkaju od građana Srbije, kako da to strpaju u svoje džepove. Tu igricu koju su igrali do 2012. godine na svu sreću su završili. Nažalost ta cifra je došla do 619 miliona evra, ali u svakom slučaju voljom građana Srbije je ona zaustavljena i voljom građana više nikada se neće ponoviti.

U vreme dok je na čelu Ministarstva odbrane bio Boris Tadić, a kasnije ga zamenio Šutanovac, u narodu poznat kao šuntanovac, njima je važno bilo kada su u pitanju odbrana i vojska samo kako će tenkove topiti, kako će svu imovinu koju vojska ima rasprodati, jer po njihovom mišljenju nije ni bilo potrebno osigurati bezbednost

36/2 MJ/MT

i sigurnost građana Republike Srbije, a o međunarodnoj saradnji po pitanju odbrane, po pitanju razvoja odbrambene industrije, naučno-tehnoloških istraživanja u tim segmentima nije ni bilo.

Dolaskom SNS na vlast i Aleksandra Vučića na čelo Ministarstva odbrane krenule su značajne bitke da se vode, da se vojska oporavi, da se naša odbrambena i namenska industrija oporave. Danas te rezultate i te kako možemo vodite, a posebno u komšiluku gde živim, u Trsteniku gde imamo PPT namensku industriju koja i te kako uspešno funkcioniše i radi, upošljava veliki broj građana. Drago mi je da svakim danom naša odbrambena industrija sve više napreduje, imamo novih naučnih i otkrića koja se implementiraju i zahvaljujući ovakvim vidovima saradnje mi ćemo to znanje moći da razmenimo i sa drugim državama i dalje da radimo na razvoju našeg instituta i odbrani.

Apsolutno se slažem sa uvaženim i kolegom Marjanom Rističevićem da je potrebno dalje ulagati u vojnu tehniku, ulagati u našu odbrambenu industriju, podizati standard kada je u pitanju vojska, jer jedan od bitnih segmenata i uloga države i kada govorimo o tim ekonomskim doktrinama, bila ona kenzijanska ili liberalna, uvek govori da je jedan od glavnih zadataka države pobediti unutrašnji red i mir i osigurati spoljne granice države.

Kada govorimo o ekologiji, sporazum koji je pred nama je jako bitan i još jedan dokaz da je Srbija važan deo Međunarodne zajednice, da se zajedno da drugim državama bori kako bi sprečila efekte globalnog zagrevanja, klimatskih promena i daje svoj skroman doprinos i koliko god on mali bio, ipak je značajan da se to predupredi. Glasanjem ovog sporazuma takođe ćemo dati taj doprinos, ali ono što želim da kažem jeste da borba za očuvanje životne sredine i ekologije ne može da se radi praznog stomaka.

Za vreme tajkunskog režima nisu ni razmišljali o ekologiji, ali nažalost nisu razmišljali ni o stomacima građana, već su razmišljali kako da preduzeća koja su ti radnici gradili decenijama unazad, koja su njihovi preci gradili, da razore, da opljačkaju, da rasprodaju, opet kažem, da svoje duboke džepove popune, koji su često bili i bušni, pa kako su punili džepove, tako su ih brzo i praznili, ne gledajući kako će ti ljudi preživeti, kako će svoju decu moći da pomognu, kako će decu koja su na studijama da iškoluju i da na taj način obezbede budućnost ovoj zemlji, ako već nisu razmišljali o budućnosti tih porodica i dece.

Danas je ta situacija drugačija zahvaljujući reformama koje su započete 2014. godine, koje je predvodio sadašnji predsednik Aleksandar Vučić sa svojim timom, doprinele su da stomaci građana budu puni i da budu još puniji i da na osnovu toga imamo dovoljno sredstava da možemo da se zalažemo i borimo i za očuvanje životne sredine i za ekologiju.

Ono što je jako bitno kada govorimo o programu vezano za studentsko stanovanje, ovim programom će se završiti, kada govorimo o Niškom univerzitetu jedna važna investicija koja se decenijama unazad radi, a to je ta studentska zgrada za 400 ležajeva koja će biti i koja se nalazi u delu grada u kome se nalaze tehnički fakulteti.

Inače da napomenem da Elektronski fakultet je jedan od fakulteta za ponos danas, koji daje značajne doprinose ne samo u obrazovanju mladih ljudi, već daje doprinos i u razvoju nauke i kao što znate u tom kompleksu je izgrađen i naučno-tehnološki park koji se i dan danas koristi od strane tih istih studenata i mladih inovatora da svoje biznis ideje pretoče u realnost, da to svoje znanje plasiraju na domaće i na međunarodno tržište, a to je sve nešto o čemu žuta vlast nije razmišljala i uzimala u obzir. Za njih je bilo bitno da je to zelena livada koja je služila za ispašu konja. Apsolutno nisu vodili računa ni o potrebama studenata, nisu vodili računa ni o potrebama naše nauke, ali je danas ta slika značajno promenjena.

Takođe, izgradnja studentskog doma u Beogradu sa smeštajnim kapacitetima od 1.000 je takođe važna, jer znamo da je Beogradski univerzitet najstariji i da je ponos naše države i našeg obrazovnog sistema, ali sam siguran da se ovde neće stati, jer kao što su i moje uvažene kolege rekle, potrebe su još veće i radiće se značajno na tome. Ono što će svakako biti za ponos za sve veći broj mladih ljudi po završetku srednje škole, odlučuju se da upisuju fakultete, pa i oni koji se u međuvremenu zaposle, sa ciljem da nadograde svoje znanje i da budu još korisniji segment našeg društva. Ono što je bitno, mladi ljudi se u Srbiju vraćaju posle školovanja u inostranstvu, da svoje znanje ovde prenesu, čak se vraćaju da unaprede i više nivoe našeg obrazovanja.

Sve ovo pričam iz razloga da ukažem da je ovo za njih bilo nebitno, što su moje kolege i potvrdile, a i građani Republike Srbije dovoljno su samo da se prisete kako je zemlja izgledala ranije, kakva je naša infrastruktura bila. Sećam se, u Kruševcu imali ste ni jedan ispravan semafor, retko ste mogli da nađete ulicu koja nije imala rupu u sebi, u kojima ste mogli da sadite mini bašte pa da se sadite urbanom poljoprivredom.

Danas je slika skroz drugačija. Danas je Kruševac jedan od primera gradova u Srbiji koji postaju pravi gradovi po uzoru na evropske, gde imate zaista kvalitetnu infrastrukturu, imate odlične puteve, gradi se autoput Moravski koridor. Imate naselje Novi aerodrom, kako ga zovemo, koji će biti ponos grada, kao što je i „Beograda na vodi“ ponos Beograda i Srbije, jer je to naselje koje posle više decenija je u stvari novo naselje koje se gradi u Kruševcu, koje je nekada, slično kao u niškom kraju, kada sam pričao za elektronski fakultet služilo samo za ispašu konja. Danas tu već polako niču prve zgrade, investitori su kupili parcele za Vidovdan i obeležavanje 650 godina od postojanja Kruševca, tu smo svečano otkrili spomenik Knezu Lazaru, kao jedan mali, skromni vid zahvalnosti osnivaču grada Kruševca i jednom od naših velikih srednjevekovnih vlada, koji se borio za očuvanje srpstva i srpske države u periodu kada je to bilo najteže činiti.

U Kruševcu se gradi aerodrom Rosulje, koji 20 i više godina nisu znali da završe, nije da nisu znali, nisu prosto ni hteli, nisu imali želje, jer opet kažem, jedino za šta su se oni zalagali bilo je kako samo da zadovolje svoje potrebe, kako svoje džepove da napune, a za građane ih je bilo baš briga.

Ponosan sam kada govorim o sferi obrazovanja što je Kruševac dobio i prvi državni fakultet, Poljoprivredni fakultet, koji je osnovan 2017. godine, koji je ove godine upisao četvrtu generaciju studenata, koji ima odlučnu saradnju sa Institutom za krmno bilje, institutom koji su oni hteli da unište, a koji danas uspešno funkcioniše, koji nije zatvoren. To je jedna ispravna odluka, jer nažalost, Kruševac je bio jedini od većih gradova u slivu Zapadne Morave, koji nije imao državne fakultete, nije zapravo imao nijedan fakultet sa sedištem, a ipak je grad veličine od 127 hiljada i više stanovnika.

Zaista sam ponosan na sve rezultate koji su učinjeni. Neću govoriti o privrednim uspesima, uspesima ekonomije, o tome smo često govorili.

Kako bi oni probali da unize sve ove rezultate koji su ostvareni i u borbi protiv korone i u ekonomiji, podizanju životnog standarda, koriste svoje medije, naravno, daju naloge da po svaku cenu iskopaju određen statističke podatke koje bi tumačili na njima način koji odgovara, kako bi rekli, e, pa znate šta, niste vi napravili ne znam kakve uspehe, u naše vreme je mnogo bolje i mnogo se bolje živelo. Tako da, u jednoj od novina čiji je vlasnik naravno Dragan Đilas možete da pročitate tekst koji kaže „bajke o ekonomskom tigru“, u kome rade statističku analizu statistike privrede Republike Srbije od 2000. do 2011. godine, a onda rade dalje analizu od 2011. do 2021. godine, gde, jel te, oni su došli do zaključka da se u njihovo vreme mnogo bolje živelo.

Gospodo tajkuni, sudski overeni lopovi i lažovi, ako se bolje živelo u vaše vreme, pa zašto su vas građani 2012. godine smenili? Zašto su na izborima izašli i podržali SNS i Aleksandra Vučića, a nisu vas ako se već hvalite da ste imali takve rezultate?

Neću zalaziti u osnove statističke analize, jer je to bespotrebno, jer prosto svi ovi ljudi koji se bave ovakvim analizama, analize rade po novoj doktrini koju je otkrio Dragan Đilas i koju uspešno implementira u svojim statističkim analizama kada radi anketiranje javnog mnjenja u kojima on naravno uporno tvrdi kako ta njegova neka opozicija ima natprosečnu podršku, kako on može da smeni Aleksandra Vučića, a kada dođe vreme za izbore nema ga nigde. Povuče se u svoju rupu kao mali miš i onda glumi nekog Kalimera, govorili stalno – ovo je nepravda, ovo je nepravda.

Tako ste imali prilike da pročitate i danas da Dragan Đilas i njegova strančica neće potpisati, odnosno podržati Predlog sporazuma za izlazak na izbore koje su evroparlamentarci pripremili, a po njihovom pozivu i onda se tu pravdaju kako jel te nisu to izborni uslovi koji njima odgovaraju, to su opet izborni uslovi koji idu na ruku Aleksandru Vučiću, a sa druge strane stalno tvrde kako Aleksandar Vučić više nema nikakvu podršku ni u EU, ni u međunarodnoj zajednici, kako je on nekakav diktator, tiranin protiv koga treba svi da se okrenu u svetu. Onda sami sebe demantuju.

Vidite gospodo, to lažovi i rade. Vreme uvek pokaže ko govori istinu, a ko laže, a kada lažu krene samog sebe da demantuje, onda vam je jasno da zapravo sa njima nemate šta da tražiti, niti bilo kakvu podršku da im date.

Juče smo u diskusiji zapravo jasno utvrdili da su oni svesni da nemaju podršku od strane građana Republike Srbije, da tu statističku analizu koju oni daju, da je to zapravo opet još jedna šarena laža iz seta asortimana „magla“ industrije Dragana Đilasa i Dragana Šolaka. Naravno, kada se govori o ovakvim stvarima nije ni čudo, jer prosto svima je bilo jasno u Srbiji da u tim pregovorima u kojima je on ušao, one je ušao zapravo da se ne bi dogovorio, da bi našao nekakve ponovo argumente da kaže kako neće izaći na izbore i da je ulica ta koja treba da odluči ko će upravljati u Republici Srbiji.

Gospodo tajkuni, ulica nikada neće odlučivati o tome ko će upravljati Srbijom. Ulica nikada neće utvrđivati kakva će se politika voditi u Republici Srbiji. Odluku donose samo građani Republike Srbije na izborima koji se organizuju, a oni koji su želeli da rade na daljem unapređenju izbornih uslova koji su danas mnogostruko više bolji nego u onom periodu kada su žuti tajkuni vladali, kada su samovoljno povećavali izborni cenzus, jer su se plašili konkurencije i plašili su se svojih mesta, odbornika, gradonačelnika itd, danas kažu da su ti uslovi gori nego što su bili u njihovo vreme.

Ne bih se baš složio, ne bi se složili ni građani Republike Srbije. U svakom slučaju, svi oni koji žele da daju maksimalan doprinos daljem unapređenju Republike Srbije, unapređenju života građana Republike Srbije su uvek dobrodošli i uvek njihove ideje volimo da saslušamo i ono što je dobro i što može da se implementira uvek ćemo implementirati, jer kažem, Aleksandru Vučiću i politici koju on vodi interes građana i boljeg života građana je na prvom mestu. Zato njega možete videti među stanovništvom kako razgovara, kako rešava probleme, a ne na „Tviteru“, na društvenim mrežama, na „Fejsbuku“ gde pokušava da, kao što radi Dragan Đilas i drugi, da vodi nekakvu „Tviter“ politiku, odnosno da se bave politikanstvom.

Kada govorim o međunarodnim odnosima upravo ovaj brojni sporazumi koji su danas pred nama i koji će u budućnosti biti govore o poziciji Republike Srbije na međunarodnoj sceni koliko smo cenjeni i koliko nas vide kao odlične partnere u oblasti odbrane, oblasti nauke, ekonomske saradnje, pa i zajednička sednica vlada Mađarske i Srbije koja se održala u Mađarskoj upravo govori o tome i brojni sporazumi koji su tamo potpisani kako bi se dalje unapredio bilateralna saradnja dve države ide u prilog tome.

U njihovo vreme toga nije ni bilo. Njima je bilo važno samo da ispunjavaju direktive koje su dobijali od interesnih grupa kako će uniziti Republiku Srbiju, a o tome koliko su u međunarodnim krugovima jaki govori upravo period kada je Kosovo, lažna država Kosovo samoinicijativno proglasila tu nezavisnost i koliko je država tada u stvari povuklo svoje priznanje. Ni jedna nije povukla, jer se oni nisu ni bavili time. Njima je zapravo bilo bitno samo kako će rasprodati, ne imovinu građana, nego vidite jasno i delove države, pa posle Kosova i Metohije došla bi verovatno Vojvodina, pa posle Vojvodine i drugi delovi Srbije. Dok to ne bi došlo u nekom krugu dvojke kojim bi se oni zadovoljili, a upravo je taj krug dvojke koji samo Dragana Đilasa interesuje i zbog čega on na izborima nikada neće smeti da se kandiduje ni za predsednika države, ni za premijera, jer njega interesuje jedino mesto gradonačelnika Beograda i da nastavi svoju pljačku u kome su ga građani sprečili 2013. godine kada je smenjen sa funkcije gradonačelnika.

Juče smo imali prilike da čujemo samo jedno u nizu nedela koje je uradio sa PKB-om, a i moje kolege su pričali o mostu na Adi, a građani Beograda su to odlično mogli da vide i u infrastrukturnim radovima i drugim problemima koji u nasleđe vlasti koja ga je nasledila ostavio i koji su danas rešeni i kada grad Beograd ima i te kako rešen veliki broj problema, kada ima ogroman budžet, ogromne investicije koje se realizuju, ali ne investiciju privatne džepove, već investicije u bolji život građana Beograda.

Tako da u danu za glasanje, apsolutno sa ponosom ću podržati predloge ovih sporazuma, jer je ovo nešto što jasno pokazuje našu želju i borbu za budućnost ove države, za budućnost naše dece, a pre svega, kažem ponosim se, jer sutradan kao roditelj tri deteta imaću svojoj deci šta da pričam, kako sam se kao narodni poslanik zajedno sa mojim uvaženim kolegama ovde borio da oni imaju tu sigurniju i bolju budućnost kako bi i oni sutradan mogli tim istim koracima da nastave. Hvala.

Jedanaesto vanredno zasedanje , 07.09.2021.

Zahvaljujem, poštovani predsedavajući, gospodine Orliću.

Uvaženi predstavnici ministarstva, koleginice i kolege narodni poslanici, građani Republike Srbije, upravo današnja diskusija o Zakonu o zaštiti potrošača je još jedan u nizu dokaza da SNS i naši koalicioni partneri zajedno radimo na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem u interesu građana.

Upravo ovaj zakon će omogućiti da se ono što je važno za same potrošače, da se njihovi interesi štite i znatno je unapređenje u odnosu na prethodni zakon koji je usvojen. Imali smo prilike od uvaženih kolega u diskusiji da čujemo koja su to unapređenja.

Ono što je jako bitno jeste formiranje te baze – ne zovi, koja se odnosi na sprečavanje da građani ukoliko ne žele da budu uznemiravani telefonskim pozivima i da dobijaju ponude na taj način od prodavaca, da budu evidentirani u bazi REM-a i na taj način će zapravo imati mogućnost da se njihovo pravo iskoristi.

Pored toga, ono što je bitno da dalje nastavljamo sa usaglašavanjima koja se odnose na evropske direktive, posebno u segmentu turističkih ponuda što je još jedan u nizu dokaza da smo mi na putu ka EU i da ono što je u praksi unutar EU da mi prisvajamo i da implementiramo kroz naše zakonodavstvo, sve u interesu kako život građana Republike Srbije učinili boljim i kvalitetnijim i da radimo na podizanju standarda.

Upravo kada govorimo o rezultatima rada politike Aleksandra Vučića i SNS nije potrebno trošiti previše reči. Dovoljno je samo proći kroz Srbiju, jer danas nemate ni jedno mesto u Srbiji gde nemate neko gradilište ili da nešto nije urađeno, uloženo, da nisu otvorena nova radna mesta. Upravo su dela ona koja govore kada pričamo o politici Aleksandra Vučića.

Tako da, vidite i sami uvaženi građani Republike Srbije da program „Srbija 2025“ se i te kako uspešno implementira, da nikada veći broj gradilišta u Srbiji nismo imali, da do kraja godine ćemo imati osam autoputeva koji se grade, 15 magistrala ukupno, da imamo nove investicije koje dolaze, da sada ulazimo u eru razvoja ekonomije bazirane na znanju u Srbiji, da se ulaže kada je u pitanju nauka, prosveta, obrazovanje, da naše mlade ljude zadržimo u Republici Srbiji, da taj potencijal i znanje koje oni imaju iskoristimo kako bismo našu ekonomiju podigli.

Sami vidimo i po podacima koji kažu, kada je u pitanju IT industrija, koliko smo se u tom segmentu razvili, koliko je taj deo naše privrede napreduje i koliko će dalje napredovati i koliko zapravo država Srbija ulaže sve napore koje ima kako bi podsticala mlade ljude, njihovu kreativnost da je iskoriste, da je pretoče od nečega što je samo stajalo možda na papiru, u konkretne ideje i realizaciju.

Ulaže se dosta i u sport, ulaže se dosta i u kulturu, ulaže se dosta i kada je u pitanju i sama poljoprivreda i sami smo svedoci da nikada više sredstava nije opredeljeno kada je u pitanju razvoj poljoprivrede, subvencionisanje poljoprivredne proizvodnje, za nabavku nove opreme koja će omogućiti poljoprivrednicima i poljoprivrednim gazdinstvima da svoje proizvode mogu da proizvode visokog kvaliteta i da plasiraju na tržištima. Ne samo u regionu, već i širom sveta.

Sa druge strane, kao što su i moje uvažene kolege rekle, imamo ljude koji su do 2012. godine gledali samo sopstvene interese koji su, jedinu politiku koju su vodili bila je politika punjenja sopstvenih džepova. Njih rađani Republike Srbije nisu interesovali. U njihovo vreme jedino smo mogli da se pohvalimo da su mladi ljudi, znanje, ono što je bilo najveći izvozni proizvod Republike Srbije, a danas statistika jasno pokazuje da mladi ljudi koji se školuju u inostranstvu, koji se usavršavaju se vraćaju u Srbiju i upravo to svoje znanje ovde implementiraju i dalje plasiraju u druge delove sveta.

U njihovo vreme, bilo je važno samo kako će oni da napune svoje džepove, kako će na osnovu zloupotrebe javnih pozicija koje su imali da se hvale što i danas rade preko svojih medija da su bili uspešni biznismeni, da su uspešni poslovni ljudi, a realnost nam govori totalno drugačije, da pre nego što su došli do tih javnih pozicija niti su bili uspešni biznismeni, niti poznati, a i kako su sišli sa tih pozicija, jer je volja naroda takva bila, još su gori menadžeri nego što su ikada bili.

Danas smo imali prilike da čujemo jednog od perjanica te tzv. opozicije koja napada ono što je država radila kako bi pomogla da se poljoprivreda u Srbiji unapredi, kako bi pomogla da se reši veliki problem koji je postojao PKB, čuveni obor knez Aleksić iz Trstenika, koji dok je vladao Trstenikom, namerno ću reći vladao, jer za vreme dok je on bio na čelu te opštine uspostavio je dinastijski režim, pa ukoliko niste u okviru njegove familije bili njemu naklonjeni ili niste radili za njih, niste ni mogli da očekujete nikakvu pomoć i podršku u toj opštini, je danas izneo niz da kažemo ideja, koje su svojim umovima oni kreirali, kako bi u suštini oni radili da se nalaze u poziciji vlasti, kako bi oni ponovo iskoristili određene resurse da svoje džepove napune. Naravno, za te ideje koje su kreirali i koje su izneli u javnost optužuju Aleksandra Vučića i SNS.

U vreme dok su oni vladali ovom državom njih PKB nije ni interesovao. To je bio samo još jedan u nizu plena koji su oni koristili kako bi svoje džepove punili, pa je tako on zaboravio danas da napomene da je Dragan Đilas dok je bio gradonačelnik Beograda i kada je 2011. godine grad Beograd preuzeo upravljanje PKB, da jedino što su znali da urade jeste kako da ga još više zaduže, a da za to zaduživanje nagradi menadžment tadašnjeg PKB-a pozamašnim sumama i to posebno u trenutku kada se približavala njegova smena sa čela grada Beograda.

Niti su oni ulagali sredstva u razvoj PKB-a, niti u proizvodnju, niti su oni imali mogućnosti za neke nove investicije, a opet kažem, danas su izneli razno-razne gluposti, u stvari koje samo karakterišu njihove pokvarene mozgove i strategije koje bi oni kreirali i oni realizovali da se u ovom trenutku nalaze na čelu Srbije, a voljom građana Republike Srbije ne da se ne nalaze danas, nego neće se više nikada naći, jer su oni ljudi koji su viđeni. Imali su prilike da se dokažu. Dokazali koliki su lopovi, koliki su prevaranti.

Uvaženi kolega Viktor je spomenuo da oni nisu svesni da ih narod ne želi. Ne, oni i te kako su svesni da ih narod ne želi i zbog toga misle da preko ulice i da možda uz podršku, da kažemo, nekih sa strane mogu ponovo da dođu do fotelje i da slobodno kažem, jašu ovaj narod još jedan krug dok ne premotaju igricu, jer 619 miliona evra u njihovim džepovima je suviše malo.

Građani Republike Srbije su ti koji odlučuju kakvu politiku žele, koji odlučuju koga žele na čelu ove države da njome upravlja, da rešava probleme građana, a opet kažem, za razliku od njih, mi nemamo potrebe ovde da trošimo vreme pričajući šta je urađeno, jer dela su ta koja govore.

Kada pričamo i o gradu odakle ja dolazim. Evo danas je gospodin ministar obišao radove na Moravskom koridoru koji je isti taj obor knez Aleksić iz Trstenika, kada su radovi svečano otvoreni, odmah sutradan brže-bolje došao da se slika i da kaže kako je to neka šarena laža, kako nema mašina, nema gradilišta. Pa nema, zato što taj isti Aleksić ne zna, nije upućen kako funkcionišu stvari, jer za razliku od perioda kada je on vladao, odnosno kada je u Trsteniku mogao da radi ko šta je želeo samo ukoliko ima njegov blagoslov i bez dozvole i republičkih institucija, opštinskih organa.

Danas postoje zakoni koji se poštuju i zakoni jasno kažu kakve su procedure i za realizaciju investicija. Eto danas smo u situaciji da taj autoput postane sve vidljiviji i kako je rečeno do kraja ove godine ili početkom sledeće godine Kruševac će biti spojen sa Pojatom, odnosno sa Koridorom 10, trakama autoputa, što će svakako značiti novi potencijal za razvoj ovog kraja zato što će se formirati industrijske zone, što znači nova radna mesta i novi načini i efikasni načini za plasmane proizvoda iz našeg kraja.

Podsetiću samo građane Republike Srbije da kažem dok je Aleksić bio predsednik opštine Trstenik, pored toga što je sebi samovoljno povećavao platu i na taj način zloupotrebljavao funkciju kako bi ispumpavao novac građana. On je takođe radio i na štetu javnih preduzeća, pa je tako Javno preduzeće „Energetiku“ svesno oštetio, oterao da postane gubitaš kako bi svom pajtosu omogućio da radi gasifikaciju Trstenika bez ikakvih dozvola ili saglasnosti zato što, on čovek je uspostavio dinastiju, smatrao je da će večno vladati u Trsteniku, da će to biti neka nasledna monarhija i onda je mogao da radi šta god je želeo. Ali se prešao, jer su građani Trstenika jasno rekli da ne žele više da ga vide ni na čelu opštine Trstenik, a siguran sam, da kada bi se kandidovao i za predsednika svoje mesne zajednice da i tu ne bi mogao da dobije glasove, pa možda čak i glasove u okviru svoje dinastije koju je tu uspostavio.

Tako da kažem, ovaj zakon koji je danas pred nama jasan signal da radimo u korist građana Republike Srbije, da rešavamo probleme koje čujemo od njih i na koje smo naišli. Svakako da i u narednom periodu će se raditi i dalje na poboljšanju, jer uvek, kada je u pitanju trgovina i kada je u pitanju zaštita potrošača i proizvođača, uvek postoji mogućnosti za dalje unapređenje, jer ovo je karakteristika politike koju vodi predsednik Aleksandar Vučić. Za razliku i od Đilasa i od Jeremića i od drugih ljudi koji se plaše da izađu pred građane Srbije, plaše se da čuju istinu, on se ne plaši, on je tu uvek sa svojim narodom, spreman da čuje, spreman da reaguje, da pronađe načine kako da se ti problemi reše i bori se da ljudi što bolje žive.

Zbog toga sam apsolutno ubeđen, a i statistika nam jasno govori da kada završimo realizaciju plana „Srbija 2025“, da će prosečna plata u Republici Srbiji biti 900 evra, prosečna penzija 430 evra, imaćemo izgrađene auto-puteve, unapređenu železničku infrastrukturu, a jasno možemo da vidimo kada govorimo o turizmu koliko je i turistički potencijal Srbije danas iskorišćen i koliko smo i po turističkim potencijalima i ono što možemo ponuditi svetu prepoznatljivi. Zato danas imamo sve veći broj turista i što je jako bitno da nagovestim da ovim zakonskim rešenjem mi dajemo još jedan značajan doprinos unapređenju i poslovnog ambijenta u Republici Srbiji za privlačenje novih investicija, jer svakako da su investitori zainteresovani da ulažu u one zemlje u kojima imaju stabilnost kada je u pitanju poslovanje, kada su sigurni da njihov uloženi kapital može da se isplati, da mogu uspešno da posluju. Ovo zakonsko rešenje će svakako doprineti tome pored drugih makroekonomskih pokazatelja koje imamo, a to je i stabilan devizni kurs, nisu i stabilnu inflaciju, i da imamo i propise i da imamo sada uređenu digitalizaciju kada je u pitanju javna uprava, da smo postali mnogo efikasniji i u izdavanju dozvola i rešavanju drugih potrebnih stvari, da investitori počinju sa radom.

Tako da u danu za glasanje apsolutno, zajedno sa svojim kolegama iz poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu, podržaću ovaj predlog zakona, jer apsolutno je on u interesu i budućnosti ove zemlje i naše dece. Hvala vam.

Deveto vanredno zasedanje , 22.07.2021.

Zahvaljujem, predsedavajući, gospodine Orliću.

Uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, građani Republike Srbije, imali smo prilike da čujemo od mojih uvaženih kolega jasne primere kako to Dragan Đilas zamišlja slobodu medija i kako on zapravo želi da uređuje te medije, kao što je to radio dok je bio na vlasti.

Moj uvaženi kolega Adam Šukalo ga je lepo opisao jednim pridevom koji mi se jako dopao, a to je – Đilas monopolista. On čovek je uspeo da kao monopolista i kroz zloupotrebu javnog položaja dođe do 619 miliona evra što je nezapamćeno u istoriji Republike Srbije. Naravno, na svu sreću građani su to sprečili, nisu više dozvolili da se javni položaj zloupotrebljava i da se ta njegova ruka zavlači u džepove građana Republike Srbije koji su beli sve siromašniji i siromašniji, a njegov biznis je cvetao. Eto, sada možemo da čujemo i da pročitamo i njihovim medijima kako su oni uspešna korporacija koja posluje u ne znam koliko zemalja, ne samo na Balkanu, već širom sveta. Pa, naravno, kada su najveći novac zaradili u vreme kada su bili monopolisti.

Za njih je fer tržišna utakmica samo utakmica u kojoj su oni jedini igrači u kojima nema nikakve konkurencije, u kojoj su oni ti koji diktiraju pravila i zbog toga je apsolutno ovaj pridev – Đilas monopolista adekvatan. Onog trenutka kada je naša privreda oporavljena, kada imamo kompanije koje uspešno posluju, kada počinju da se takmiče sa njegovim kompanijama i da ostvaruju rezultate i kada se oni osećaju ugroženim, onda pričaju o nekakvoj fer utakmici, kako im se nekakva prava ugrožavaju i naravno tada kreću svoju ofanzivu, tada industrija Dragana Đilasa maksimalno radi punom parom i trudi se da kroz raznorazna spinovanja pokuša sebi da obezbedi nekakvu podršku da dođe nazad na vlast.

Podršku naravno neće dobiti, niti je dobija od građana zato što građani odlično pamte period dok je on bio na vlasti kao pripadnik DS. Taj period žutog zla koje se nikad ne ponovilo i nikad vratilo u ovoj zemlji, koja je, kao što možemo videti, evo pokazaću svim gledaocima, ovo su rezultati borbe protiv kriminala i korupcije DS, te žute mašinerije koja je uništila Republiku Srbiju. Nema rezultata. Protiv kriminala se nisu ni borili. U kriminali su nalazili svoje saveznike, kao što ih sada nalaze i kao što se maksimalno trude da napadaju predsednika Aleksandra Vučića, da napadaju njegovu porodicu i da njegovu decu povezuju sa tim kriminalcima i ološima i da kritikuju kada država pokazuje građanima sa čime se bori, protiv čega se bori, šta je taj kriminal naneo, onda se oni pozivaju na nekakvu etiku, ne znam zašto se takve slike plasiraju, a jasno smo čuli u njihovo vreme kakve su slike oni plasirali.

Ono što je jako interesantno da se nikako ne trude da dobiju podršku građana kroz nekakve političke programe, ideje koje će realizovati da pokažu te rezultate među građanima, već naravno se trude da taj novac koji je opljačkan od građana, koji se nalazi na računima u inostranstvu ulože kako bi ta magla industrija još više radila, kako bi se kapaciteti proširili i da naravno kreiraju raznorazne emisije, priče i spinove uperene samo protiv jednog čoveka, a to je Aleksandar Vučić, trudeći se da diskredituju sve njegove rezultate i uspehe politike koju vodi i njegovog tima koji je uspeo da od Srbije, zemlje sivila, zemlje katanaca, zemlje iz koje su mladi ljudi bežali, napravi državu nade, državu gde se mladi vraćaju, gde privreda ponovo radi, gde smo šampioni i u ekonomiji, kao što smo i dalje šampioni i u sportovima i radujemo se olimpijskim igrama koje su pred nama, jer ćemo uživati u uspesima naših sportista koji upravo zahvaljujući politici Aleksandra Vučića imaju nikad bolje uslove da se spremaju i da te rezultate na svetskim nivoima ostvaruju.

Lepo je kolega Marijan Rističević objasnio tu šemu prekogranične televizije iz Luksemburga koja maksimalno krši sve zakone ove zemlje, gde oni te sadržaje reemituju, pa ljude u Luksemburgu interesuju naravno životi i biografije naših političara, interesuju njihova mišljenja i stavovi Aleksandra Vučića, interesuju stavovi političkih protivnika Aleksandra Vučića i onda to reemituju u Srbiji nazad. Kada im to nije više uspelo, onda su odlučili da sličnu stvar pokrenu i sa štampanim medijima koji se reemituju iz inostranstva, pošto ne mogu da kreiraju taj sadržaj ovde, jer istu politiku, isti princip koriste kao i sa drugim medijima.

Ali, nije ni to dovoljno, onda kreću da se bave nekakvim svojim istraživačkim novinarstvom koje po istom principu, po narudžbini Dragana Đilasa kreira raznorazne članke koji napadaju Aleksandra Vučića, koji se trude svojski, ali ne uspevaju u tome, da ga povežu sa kriminalom, koji napadaju njegovog sina, napadaju njegovu porodicu, napadaju sve ljude koji podržavaju Aleksandra Vučića, ali ne uspevaju u tome.

Znate kako, kao što smo videli koliko je Dragan Đilas uspešan u sprovođenju istraživanja javnog mnjenja, pa je zbog toga dobio nadimak „Dragan Đilas 110%“, takve uspehe ima i ovo istraživačko novinarstvo po njegovoj narudžbini, a istine u njemu ima onoliko koliko procenata i u tom istraživanju javnog mnjenja Dragan Đilas ima podrške građana Srbije, a to je nula. Zato što Dragan Đilas kada istražuje javno mnjenje i kada pita mišljenje građana Srbije ne sme da postavi pitanje – koliko vas podržava Dragana Đilasa i njegovu politiku koju sprovodi? Zašto? Pa niko ne bi rekao da podržava, jer on nema politiku. On ima samo nekakav holivudski naslov za blogbaster, imamo plan za dan posle i ništa više, onda ima svoje kolege koji pokušavaju, odnosno žele i maštaju da sprovedu nekakav revanšizam, da sprovedu lustraciju, a oni su ti nad kojima je sprovedena lustracija od strane građana Republike Srbije, koji im nikada neće dozvoliti da se vrate na vlast i da nas blamiraju, a danas je jedan od tih dana, pre 10 godina kada nas je Vuk Jeremić izblamirao svojim glupim pitanjem i sprečio da se borimo za naše Kosovo i Metohiju, jer zapravo to je bilo i ono što su njegovi nalogodavci rekli – spreči da se boriš za interese svoje države, nije ti to u interesu, ako želiš da ti vrata naših ambasada budu otvorena.

Srećom, takve politike više nema, tu je Aleksandar Vučić, tu je njegova politika i ogromna podrška one normalne prave istinske Srbije koja se trudi da posle perioda oporavka Srbiju pretvori u zemlju novih šansi, zemlju budućnosti, zemlju šampiona, kao što rekoh, ne samo u sportu, već zemlju šampiona i kada je u pitanju ekonomija, ali i kada je u pitanju mladost, jer ta mladost ima veliki broj ideja, ima veliki broj inovacija i ima podršku ove države da ih realizuje, a ne kao za vreme Dragana Đilasa kartu u jednom pravcu ka inostranstvu, gde će te svoje ideje pokloniti, a onda bismo mi morali te stvari da kupujemo i ovde da primenjujemo.

Tako da sam siguran da i člana koga budemo izabrali, koji će biti u sastavu REM-a daće značajan doprinos daljem unapređenju, kada su u pitanju uslovi rada naših medija, elektronskih medija, da dozvolimo da građani mogu da čuju razna mišljenja, ne kao po želji Dragana Đilasa da čuju jednu poruku, a to je – mrzim Vučića, želim da sklonim Vučića, ne biram sredstva kojima bih sklonio Vučića. A šta ćemo posle toga? Pa totalno je nebitno, Beograd je moj plen, a za ostatak Srbije ćemo se lako dogovoriti. Hvala.