ZORAN TOMIĆ

Srpska napredna stranka

Rođen je 1988. godine. Živi u Kruševcu.

Po zanimanju je master ekonomista i doktorant Ekonomskog Fakulteta u Nišu.

Dobitnik je Svetosavske nagrade 2016. godine.

Nakon parlamentarnih izbora održanih 21. juna po prvi put postaje narodni poslanik.

Izabran je ispred izborne liste "Aleksandar Vučić - za našu decu".
Poslednji put ažurirano: 03.11.2020, 09:33

Osnovne informacije

Statistika

  • 14
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Prva sednica Prvog redovnog zasedanja , 02.03.2021.

Zahvaljujem, potpredsedniče, Vladimire Orliću.

Poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, građani Republike Srbije, naša istorija, kultura i nasleđe je nešto čime trebamo da se ponosimo, hvalimo i da se trudimo da bude vidljivo i prepoznatljivo svima. Zbog toga je i ulaganje u kulturu u njen dalji razvoj, ali i proces digitalizacije same kulture važan segment programa Vlade Republike Srbije u ovom mandatu, ali i u prethodnim mandatima ove iste Vlade.

Za razliku od perioda dosmanlija, kada su se oni trudili pored, naravno, gašenja fabrika, katančenja istih, isterivanja ljudi na ulice, da i našu istoriju izbrišu, odnosno da nam prekroje neku novu, koja verovatno odgovara njima samima ili njihovim poslodavcima, ali, na svu sreću toga danas više nema i nikada neće biti.

Sa ponosom danas možemo videti sve uspehe naše države kroz istoriju koju su ostvareni, ali takođe i stradanja našeg naroda kroz istoriju, kako u kinematografskim sadržajima, tako i u naučnim radovima, i u drugim kulturnim događajima koji se organizuju, jer kao što latinska izreka kaže: „Istorija je učiteljica života.“ Istorija je nešto što trebamo pamtiti i što je osnov za dalji razvoj.

Zbog toga je i ulaganje u kulturu jedna od bitnih stavki, kao što sam rekao, Vlade Republike Srbije i unapređenje same kulture i osnove za njen dalji razvoj.

Inače, karakteristika ove vlasti je i da projekti koji se pokreću da se završavaju, ali takođe da se završavaju i projekti koji su prethodnici pokrenuli, ali nisu znali kako da ih završe ili nisu znali ili nisu umeli. Imali smo prilike i od uvaženih kolega narodnih poslanika već da čujemo nešto o tome. Setimo se samo Narodnog muzeja koji su oni krenuli sa rekonstrukcijom, nisu umeli da završe, ali, na sreću, mi smo to uspeli da završimo i 28. juna 2018. godine taj Narodni muzej je otvoren za javnost i tada je premijerka Ana Brnabić izjavila da mi naše poslove počinjemo i završavamo, a da Narodni muzej vraćamo narodu i treba zajedno da ga čuvamo i ulažemo u njega. Ova rečenica ne važi samo za Narodni muzej, već važi i za sve druge segmente u kulturi, ali i u drugim segmentima važnih za život građana Srbije, jer to je politika koju vodi SNS, to je politika koju je uspostavio predsednik Aleksandar Vučić.

Vreme zatvaranja muzeja, zapostavljanja kulture je iza nas i sada je vreme kada se ulaže u kulturu, jer, kako se kaže, ulaganje u kulturu je ulaganje u državu.

Kada već govorimo o kulturi, napomenuću nešto iz svog rodnog grada Kruševca. Dakle, 2019. godine je u Kruševcu, posle 50 godina, otvorena nova stalna postavka tog muzeja, zahvaljujući kojoj i Kruševljani, odnosno mi Čarapani, takođe veliki broj turista i gostiju imaju prilike da se upoznaju na jedan mnogo bolji, pristupačniji, kvalitetniji način sa istorijom našeg carskog grada, koji će ove godine obeležiti 650 godina od svog osnivanja, tako da je to jedan od značajnih dokaza koliko se ova vlast bori da naša istorija, naša kultura i nasleđe budu približeni našim građanima.

Pored toga, pored, naravno, samog muzeja, ulagano je dosta u Narodno pozorište, uloženo je i u Kulturni centar. Ono što je bitno da napomenem jeste da smo u prethodnom periodu podigli spomenike i kneginji Milici i Despotu Stefanu Lazareviću i da ćemo za 650 rođendan grada podići i spomenik knezu Lazaru, koji će se nalaziti u naselju Stari Aerodrom, koji će biti simbol novog Kruševca i njegovog napretka i prosperiteta.

Imali smo prilike da čujemo i od uvaženih kolega poslanika brojne uspehe koje je SNS na čelu sa Aleksandrom Vučićem ostvarila u prethodnom periodu kada je u pitanju kultura, njen razvoj u ovoj zemlji, ali, nažalost, ne možemo a da ne primetimo da se, kad god o nekim uspesima pričamo, pojave i mrzitelji istih koji se trude, ali samo trude, da sve to ponište svojim lažima koji plasiraju, naravno, preko svojih medija.

Tako smo protekle nedelje mogli da vidimo plasirane laži o zatvaranju Prirodnjačkog muzeja u Beogradu, gde su oni, zapravo, ne samo što su plasirali laž da se ustanova zatvara, već su oni ustanovu poistovetili sa zgradom, a sam Prirodnjački muzej, bilo koji muzej u Srbiji, je mnogo više od same zgrade, ali ono što su zaboravili da napomenu i nisu primetili, a to je da ti isti ljudi, koji su vladali Srbijom do 2012. godine, nisu se potrudili da reše jedan problem tog muzeja, a to je upravo zgrada u kojoj bi te stalne postavke mogle da se nalaze, koje bi mogle da se obogate raznim sadržajem, da budu pristupačnije građanima, već su se verovatno u svoje vreme samo trudili da daju određenu crkavicu kako bi taj muzej mogao da raducka.

Ono za šta će se ova vlast boriti sigurno da je da taj veliki problem, kada je u pitanju Prirodnjački muzej, reši. Naravno, zahvaljujući naporima koji će uložiti i potpredsednica Vlade i ministarka kulture Maja Gojković, koja je i u prethodnom periodu pokazala da je žena koja se trudi i radi, da ono što obeća ona to i ispuni, još jedan argument protiv njihovih laži je upravo i nacrt zakona o muzejima, odnosno muzejskoj delatnosti, čije smo javno slušanje imali prilike da prisustvujemo ovde u Narodnoj skupštini, gde jasno se kaže u jednom od članova da Prirodnjački muzej postoji jedan od matičnih muzeja u Srbiji. Ako vi zakon, odnosno nacrt zakona koji će se naći pred Narodnom skupštinom, odnosno nama poslanicima kažete to, kako onda može neko da tvrdi da se planira gašenje muzeja, odnosno kako oni kažu, da ono postane neki vid neke organizacione jedinice?

Kada govorimo o ovom finansijskom sporazumu, želim samo da kažem da je to još jedan korak u napretku, odnosno realizaciji planova kada je u pitanju dalje unapređenje kulture u Srbiji, jer ćemo, zahvaljujući njemu, omogućiti da kultura bude još prepoznatljivija i pristupačnija našim građanima, tako da, zahvaljujući sredstvima koje ćemo dobiti od Banke za razvoj Saveta Evrope u vrednosti od 20 miliona evra i od sredstava koji su obezbeđeni iz budžeta Republike Srbije u iznosu od 10 miliona evra, imali smo prilike da čujemo da je u planu da se izvrši rekonstrukcija Narodnog pozorišta u Beogradu, Muzeja Jugoslavije, Narodnog pozorišta u Nišu, Umetničkog paviljona „Cvijeta Zuzorić“, pretvaranje stare železničke stanice u muzej, za koju već vidimo da je, na osnovu uloženih sredstava i radova, povratila svoj stari sjaj i da, posle ne znam koliko godina, konačno i sat na tom muzeju je proradio. Zatim, obnova ložionice koja je bila u sklopu železničke stanice, Galerija umetnosti na Kosančićevom vencu i izgradnja višefunkcionalnog kulturnog centra u Pirotu, o kome smo takođe imali prilike da čujemo.

Takođe, prošle nedelje ovde isto u Narodnoj skupštini imali smo prilike da prisustvujemo i javnom slušanju kada je u pitanju proces digitalizacije u Srbiji, koliko se u tom procesu odmaklo, koji su rezultati postignuti. Videli smo zapravo u toj raspravi da se zaista dosta odmaklo i da je digitalizacija u mnogim sferama života uspela da unapredi sam kvalitet i da pomogne u rešavanju problema, konkretno kada pričamo i o pandemiji korona virusa.

Takođe, reći ću da je jedan od prioriteta Vlade Republike Srbije u prethodnom periodu bio i proces digitalizacije kada je kultura u pitanju, tako da je dosta urađeno i na digitalizaciji naše kulturne baštine, književnih dela, tako da su oni danas dostupni i u digitalnom formatu.

Konkretno, ovim sporazumom, odnosno projektom - Infrastruktura u kulturi, biće obezbeđena sredstva i za digitalizaciju 11 centara kulture u Srbiji, čime će se dodatno podići nivo, sadržaj i kvalitet sadržaja koji će ovi kulturni centri ponuditi široj publici.

Pored ovoga što smo čuli, pored ulaganja i u segment energetske efikasnosti, imaćemo i ekonomske koristi iz svega ovoga zato što će to doneti dodatne prihode i zarade sektoru kulture, unaprediti razvoj turizma u našoj državi.

Ono što je jako bitno jeste da će i sami korisnici imati zaista visok kvalitet onoga što ovi objekti nude da vide i, naravno, omogućiće ustanovama i korisnicima da i svoje kolekcije izlažu i da se kvalifikuju i za međunarodne izložbe koje zahtevaju i striktnu kontrolu temperature, vlažnosti i obezbeđenja samih umetničkih dela.

Na osnovu svega rečenog i na osnovu onoga što su i kolege narodni poslanici govorili, u danu za glasanje ću, zajedno sa njima iz poslaničke grupe Aleksandar Vučić - Za našu decu, podržati ovaj sporazum i dati, nadam se, skroman doprinos daljem razvoju kulture u Republici Srbiji. Hvala.

Treće vanredno zasedanje , 25.02.2021.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovana ministarka sa saradnikom, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, građani Srbije, kao i moje kolege i ja ću podržati u danu za glasanje amandman koji je pred nama, jer smo svi svesni koliko je samo ovo zakonsko rešenje koje je pred nama i predlozima koji su dati i dodatno unapređuje bitno u daljoj borbi protiv kriminala i korupcije.

Imali smo prilike u prethodnoj tački da govorimo, kada je u pitanju zaštita konkurentnosti naše privrede i tržišta u Srbiji, pa bih pored svega što su moje prethodne kolege govorile, malo se osvrnuo i o tom segmentu, šta su zapravo radili i koliko su se zapravo borili da naša država ne bude konkurentna.

Inače, kao što znamo, da bi bilo koja ekonomija mogla uspešno da privuče strane direktne investicije i da bi se razvijala, mora raditi na poštovanju osnovnih principa ekonomije, tržišnih zakona, kako bi privrednici i mali preduzetnici bili stimulisani da se dalje razvijaju i da dalje napreduju. Nažalost, u njihovo vreme to nije bio slučaj. U njihovo vreme su donošena takva zakonska rešenja i takve privatizacije su sprovođene koje videli smo kakve su efekte imale, a uglavnom su završavale sa katancima na fabrikama, radnicima na ulicama koji su protestvovali i gde gradovi u Srbiji umesto da budu mesta gde bi mladi ljudi ostajali da žive i da rade, uglavnom su bežali glavom bez obzira iz naše države.

Nažalost, takva je situacija bila i u gradu odakle ja dolazim, u Kruševcu, gde zaista skoro sve privatizacije koje su oni sproveli su, nažalost, završavale na taj način, gde su ti ugovori raskidani, gde je država morala da preuzima dalje obaveze koje su bivši vlasnici tih firmi napravili i da rešava pitanje tih preduzeća koja, verujte, nisu nimalo laka. A i one malo uspešno privatizacije koje su bile, prema njima su se ophodili kao da se nisu ni desile, niti su imali volju da sa takvim privrednicima sarađuju na razvoju daljeg ambijenta, gde bi oni imali interesa da ostanu u Srbiji, da dalje proširuju svoju proizvodnju, već su smatrali – okej, ugovor smo potpisali, novac ste dali i to je to.

Dolaskom na vlast Srpske napredne stranke 2012. godine celokupna priča se menja. Privredni ambijent se razvija, razvija se i konkurencija i videli smo i u izveštaju koji je bio pred nama da Komisija apsolutno radi svoj posao kada je u pitanju zaštita i unapređenje same konkurencije, koja stimuliše dolazak stranih investicija i koja zapravo omogućava da mi budemo šampioni kada je u pitanju privlačenje tih novih investicija.

Sve to njima smeta, jer je poštovanje zakona nešto što remeti njihove dilove i poslove koje su imali sa svojim biznis saradnicima sa kojima, kako smo čuli, mahom Dragan Đilas nije ni potpisivao ugovore, jer je smatrao da kada su u pitanju pravni poslovi ugovor nije ni bitan. Ali, svako će vam reći da je zapravo prva stvar koju uradite kada krenete u neki posao da se pravno zaštitite i da potpišite ugovore.

U tom izveštaju smo videli da i kompanije koje su njima privržene, konkretno, pričaću o SBB-u, su 2019. godine podnosile sedam prijava, gde su oni navodno utvrdili da je kršena konkurentnost samog tržišta i to mahom protiv „Telekoma“, jer su osetili konkurenciju, osetili su zapravo da njihova dominantna pozicija koju su oni izgradili u njihovo vreme, u vreme tog žutog tajkunskog režima, da zapravo se uzdrma i da prosto „Telekom“ koji je u njihovo vreme bila firma za izvlačenje novca, danas to više nije. To je kompanija koja se zapravo trudi da svojim korisnicima pruži kvalitetne usluge kada je u pitanju informaciona i komunikaciona tehnologija.

Naravno, svi ti sporovi su odbijeni. I kada su ti sporovi odbijeni u skladu sa zakonom, u skladu sa načinom na koji se vodi upravni spor, oni, naravno, preduzimaju druge mehanizme, a to je angažovanje svojih megafona, među kojima se najviše ističe, naravno, Marinika Tepić, gde oni ispred „Telekoma“, ispred brojnih drugih ustanova, ispred EPS, izvode razne performanse gde pokušavaju da kreiraju te svoje afere, odnosno laži u kojima žive. Iznose i plasiraju kao da je istina i vrlo brzo nakon toga bivaju demantovani.

Naravno, oni su nezadovoljni time i svojski se trude da što više tih lažnih afera izmišljaju, tako da nije ni čudo što znamo da danas Dragan Đilas i njegova kompanija su lideri kada je u pitanju „magla industrija“, odnosno „industrija laži“.

Ono što je interesantno, a kaže jedna izreka, to je u sportskom žargonu – napad je najbolja odbrana; možete primetiti da kad god pričamo i o Zakonu o utvrđivanju porekla imovine ili u bilo kojim drugim zakonskim rešenjima gde se suprotstavljamo kriminalu, korupciji, gde hoćemo da se pravo poštuje. Kada vidimo da država ima i uspeha u borbi protiv kriminala i korupcije, oni kreću da napadaju, a zapravo oni se očigledno brane.

Ono što će mene svakako interesovati, kao i brojne građane Srbije, to je da ispitamo konkretno od čega se brane? Šta to kriju? Upravo ovo zakonsko rešenje o kome smo diskutovali i ovaj amandman omogućiće da naši nadležni organi krenu polako da to ispituju, a kao što vidimo i na izborima je pokazano da ogromna većina građana Srbije veruje politici Aleksandra Vučića.

Politika Aleksandra Vučića podrazumeva i da je sudstvo nezavisno i da će raditi svoj posao najprofesionalnije, što naravno može, da vidimo zapravo šta to oni kriju i da konačno saznamo kako su došli do tih, što kažu kolege Dragan Đilas 619 plus miliona, kako je Vuk Jeremić došao do tih silnih donacija prema svojem nevladinom sektoru, svojoj organizaciji i da zapravo vidimo kada je u pitanju gospodin Dragan Đilas koji, eto čuli smo naučio je da pere prozore, da vidimo koliko je to prozora on morao da opere da bi stekao taj inicijalni kapital sa kojim je došao i stvorio tih 619 miliona, ili da u stvari bar saznamo od čega su ti prozori napravljeni. Za tako kratak period siguran sam da toliki novac perući prozore nije mogao da stekne.

U svakom slučaju u danu za glasanje, kao i moje kolege u poslaničkoj grupi Aleksandar Vučić – Za našu decu, podržaću i ovaj Predlog amandmana, podržaću i izmene zakona koje zapravo samo poboljšavaju uslove za rad nadležnih organa, kako bismo mogli da stanemo na put kriminalu i korupciji. Hvala.

Treće vanredno zasedanje , 24.02.2021.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Poštovani ministre sa saradnicima, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, građani Republike Srbije, pred nama su tri seta međunarodnih sporazuma koji su jako važni i daće značajan doprinos da Srbija dalje napreduje, kada je u pitanju sfera prosvete, nauke, kulture, sporta, ali i sigurnosti i bezbednosti naših građana i u svakom slučaju, kada je u pitanju bolji položaj Srbije na spoljnopolitičkom planu.

U prethodnom periodu, kada govorimo o spoljnoj politici, urađeno je dosta. Urađeno je puno konkretnih aktivnosti zahvaljujući, pre svega, politici koju vodi naš predsednik Republike Aleksandar Vučić i uz uspešnu podršku i realizaciju od strane Vlade Republike Srbije, naša međunarodna pozicija je ojačana i danas je Srbija pouzdan i siguran partner ne samo državama u okruženju, već velikom broju država širom sveta, kada je u pitanju ekonomija, ali i kada je u pitanju borba i protiv kriminala, protiv iregularnih migracija, trgovine ljudima. Pored toga, lideri smo u regionu kada je u pitanju ekonomski razvoj, ali i po tome što dajemo značajne inicijative koje će doprineti da čitav region ojača.

Kada je u pitanju borba protiv kriminala, borba protiv ilegalnog prelaza naše granice i trgovine ljudima, Srbija je odlučna da se sa ovim obračuna i da tome stane na put.

Inače, u prethodnom periodu potpisan je veliki broj međunarodnih sporazuma sa drugim državama, gde zajednički se borimo protiv ovoga. Podsetiću vas da smo poslednji put u Skupštini diskutovali i usvojili Sporazum sa Severnom Makedonijom kada je u pitanju borba protiv iregularnih migracija.

Danas je pred nama novi sporazum sa ovom državom, gde ćemo zajednički unaprediti borbu protiv trgovine ljudima, radićemo na sistemskom rešavanju ovog problema, na prevenciji, na identifikaciji, zaštiti, upućivanju saradnje i povratka žrtava uz pristup zasnovan na zaštiti ljudskih prava žrtava trgovine ljudima. Tako da je cilj samog ovog Sporazuma inkorporiranje istog u domaće pravosuđe, odnosno pravosudni sistem, čime će se omogućiti njegova primena sa ciljem koordinacije nacionalnih aktivnosti za borbu protiv trgovine ljudima i usklađivanja postupaka nadležnih državnih organa dve države kako bi se u ovome uspelo.

Inače, ovaj Sporazum treba da pruži osnovu daljeg jačanja i unapređenja saradnje u sprečavanju trgovine ljudima na sveobuhvatan način i to putem razmene informacija, jačanja kapaciteta i profesionalnog razvoja, a sve u cilju otkrivanja, rasvetljavanja i sprečavanja krivičnih dela iz oblasti borbe protiv trgovine ljudima, kako bi se smanjio njihov broj i ublažile njihove posledice.

Kad govorimo o Sporazumu sa EU vezano za Evropsku agenciju za graničnu i obalsku stražu, ovaj Sporazum će, kao što je ministar naglasio, značajno doprineti daljoj borbi protiv iregularnih migracija, zaštiti naših granica, ali i davanju sigurnosti i bezbednosti naših građana i građana susednih zemalja koje su članice EU.

Potvrđivanjem ovog Sporazuma omogućiće se njegova primena koja treba da olakša i ubrza saradnju Republike Srbije sa državama članicama EU u borbi i protiv prekograničnog kriminala i kontrole ilegalnih migracija, a radi pojačane zaštite državne granice, što uključuje svakako i tehničku pomoć Republici Srbiji od strane ove Evropske agencije.

Kada je u pitanju borba protiv kriminala i zaštita i bezbednost naših građana, znamo da je predsednik Aleksandar Vučić pokrenuo odlučnu borbu protiv kriminala i da iza njega stoji apsolutno cela država i svi resursi koje ona ima kako bi u ovoj borbi koja se vodi izašli kao pobednici.

Inače, hapšenje organizovane kriminalne grupe Belivuka je dokaz naše sposobnosti, naše spremnosti i odlučnosti da se suprotstavimo kriminalu i da više nikad kriminal ne dođe u poziciju da nadjača državu, a imali smo prilike, nažalost, u prošlosti da vidimo takve situacije i osetili smo posledice takvog delovanja. Želim, zbog javnosti, samo da napomenem da ova grupa koja je privedena je znatno jača i organizovanija u odnosu na zemunski klan protiv koga se država i te kako borila.

Kada govorimo o saradnji sa susednim zemljama, želim, takođe, da spomenem inicijativu „Mini Šengen“ koju je pokrenuo naš predsednik Aleksandar Vučić, sa željom da se uspostavi bolja i jača saradnja sa zemljama u susedstvu. Trenutno su se u okviru ove inicijative pridružile Severna Makedonija i Albanija, ali svakako poziv stoji i drugim susednim zemljama.

Inače, ova saradnja treba da bude u korist svih nas, jer mnoge probleme, pa i o kojima danas govorimo ovde u sali plenuma, svakako možemo efikasnije da rešimo ako međusobno sarađujemo i svim zajedničkim snagama.

Pogledajmo samo pitanje borbe protiv pandemije i kad je u pitanju vakcinacija. Svima je jasno da je Republika Srbija apsolutno najbolja, kada je u pitanju i nabavka vakcina, ali i kada je u pitanju i sprovođenje aktivnosti u vidu kolektivne imunizacije.

Inače, mi smo do sada otprilike oko dva miliona doza vakcina pribavili za potrebe vakcinacije naših građana i kako bismo osigurali zdravlje ljudi, a polako se bližimo i velikim brojkama i tom milionu kada je u pitanju vakcinacija i revakcinacija građana.

Imamo odličan digitalni sistem uz pomoć kog ljudi brzo i efikasno zakazuju termine za vakcinaciju i sam ovaj proces se zaista efikasno sprovodi, a imali smo prilike da čujemo i potvrdu od onih vanparlamentarnih opozicionara koji su preko svojih tviter naloga se oglasili, jer ni na koji drugi način ne žele da priznaju da Srbija i da država uspešno funkcioniše i da radi svoj posao.

To što smo uspešni, i kada je u pitanju ovaj proces, nas ne sprečava da budemo solidarni i da pomažemo našim komšijama, pa smo tako imali prilike da vidimo inicijativu koju je i predsednik pokrenuo i sproveo, a to je da je određena količina doza data našim susedima, kao što je Severna Makedonija, kao što je Crna Gora, kao što je Republika Srpska. Inače, da napomenem da su upravo zahvaljujući ovim dozama koje su dobili od strane Republike Srbije oni pokrenuli svoj proces kolektivne imunizacije i da se bore za zdravlje svog stanovništva.

Tako da, kao država smo na delu pokazali solidarnost, pokazali prijateljstvo i pokazali da nam je stalo da čitavom regionu pomognemo i da se zajednički izborimo sa ovim problemima. Ali, nismo tu stali. Idemo i korak dalje, pa je tako predsednik Vučić inicirao i da se na Institutu „Torlak“ razmotre uslovi i radi na pokretanju proizvodnje ruske vakcine protiv korone „Sputnjik Ve“, na čemu se uveliko radi. Sam ovaj projekat nije samo važan za građane Republike Srbije u dugoročnom smislu da se obezbedi proizvodnja vakcina koje će svakako morati da se koriste u narednom periodu, već i za čitav region, jer će i zemlje iz regiona moći da nabavljaju ovakve vakcine od Republike Srbije.

Tako da, ovo je još jedan dokaz da zaista radimo solidarno i da zaista te inicijative i ideje koje pokrećemo treba da imaju i dugoročni efekat, ali i efekat van granica naše zemlje.

Kada sam se već dotakao ukratko i teme vakcinacije i zdravstva, samo da napomenem da kada je u pitanju zdravstveni sistem, nismo od skora počeli da se bavimo tom problematikom, već od onog trenutka kada smo zahvaljujući napornim reformama koje je predsednik Vučić pokrenuo sprečili bankrotstvo Republike Srbije i odlučno krenuli da rešavamo probleme koje prethodnici ne da nisu znali, nego prosto nisu hteli da reše.

Velika sredstva su uložena i u rekonstrukcije bolnica. Nema grada u Srbiji gde nešto nije, po pitanju zdravstvenog sistema tog grada, urađeno, a i uveliko se i dalje radi. Radi se na rekonstrukciji i ambulanti, zgrada ambulanti, domova zdravlja, radi se i na kliničkim centrima. Imali smo prilike prethodnih godina i da otvorimo novu zgradu Kliničkog centra u Nišu. Radi se na rekonstrukciji Kliničkog centra Srbije i proširenju kapaciteta. Radi se i na Institutu za kardiovaskularne bolesti Dedinje 2, radiće se i radi se i kada je u pitanju Klinički centar Vojvodine, Klinički centar Kragujevac.

Ono što je kruna uspeha jeste izgradnja dve kovid bolnice u Batajnici i Kruševcu. I kada su oni kojima je žao što Srbija napreduje i što je uspešna u celokupnoj ovoj borbi rekli da su te bolnice nepotrebne, da je nemoguće to uraditi, mi smo zasukli rukave i u periodu od samo četiri meseca uspešno završili taj projekat i naš zdravstveni sistem i infrastrukturno proširili sa dve moderne zgrade koje su doprinele da se uspešno borimo protiv korone i spasimo veliki broj života, i dalje spašavamo veliki broj života građana Srbije.

Radilo se i na nabavci medicinskog materijala, opreme. Spomenuću da je među poslednjima i novi skener na VMA koji je došao. Da nije bilo predsednika Vučića da se bori da se dođe do velikog broja respiratora, koji su u početnoj fazi ove pandemije itekako bili bitni i da smo slušali tajkune koji su govorili da se to ne radi tako, nalazili uvek neke razloge da kažu da nije dobro to što se radi, mi bismo kao, nažalost, i neke razvijenije zemlje od nas danas odlučivali koja će osoba završiti na respiratoru, a koja će biti prepuštena da umre. Srećom, zahvaljujući odlučnom lideru koga imamo, on nije dozvolio da se takav scenario u Srbiji desi, jer politika koju on vodi je politika gde su životi i interesi građana Srbije uvek na prvom mestu.

Prosto rečeno, dela govore o politici Aleksandra Vučića, a ne lajkovi, tvitovi i komentari kao što je to u politici žutih tajkuna.

Kada je u pitanju Sporazum sa Sjedinjenim Meksičkim Državama, u pitanju je saradnja u oblasti prosvete, u oblasti kulture i sporta. Ovim Sporazumom mi ćemo uspostaviti jedan novi kvalitetniji vid saradnje koji je pokrenut još 1960. godine za vreme bivše Jugoslavije.

Mogu da kažem da sam ponosan što živim u Srbiji, u zemlji u kojoj imamo puno mladih talenata, puno uspešnih građana koji ostvaruju velike rezultate i u sferi nauke i u sferi sporta i u sferi kulture, pa veliki broj priznanja i nagrada koje oni ostvaruju i kvalitetni rezultati na međunarodnim projektima su upravo dokaz tome koliko država misli o njima, koliko država ulaže i treba dalje da ulaže u razvoj ovog sektora.

Napomenuću samo da na konferenciji za novinare, prilikom prijema Astra-Zeneka vakcina, ambasadorka Velike Britanije Šan Meklaud izjavila da su i naši naučnici učestvovali u razvoju ove vakcine koja je danas uspešna u borbi protiv korone. Gde ćete veću stvar za ponos u ovoj situaciji kada govorimo o našim ljudima, o našim naučnicima i u ovoj sferi?

Nema međunarodnih projekata, kao što sam rekao, gde naši naučnici nisu makar malo doprineli, ne samo da se dođe do značajnih znanja, već i elemenata koji su značajni za razvoj ekonomije. Imamo sportiste, uspehe naših sportista, kojima se svi ponosimo, a to je sve zahvaljujući zato što država ulaže i ulagaće i dalje u razvoj sportske infrastrukture, kako bi mladi ljudi mogli sebe da razvijaju i dalje da nadograđuju.

Kada je u pitanju kultura, značajna sredstva su i u tom segmentu uložena. Imali smo prilike da čujemo od kolega da imamo i uspešnu i razvijenu kinematografsku industriju, koja se sada bavi i našom prošlošću i nekim činjenicama koje ne smemo da dozvolimo da se zaborave, koje moramo prosto da pamtimo, kao jedan vid pouke za buduće generacije i bolju budućnost naše države. Tako da veliki broj i muzeja, i objekata kulture su renovirani, rekonstruisani, radi se na digitalizaciji naše kulturne baštine i njene promocije na međunarodnom nivou.

Još jedan bitan način kako ceo ovaj segment možemo da razvijemo su upravo ovi međunarodni sporazumi i upravo Sporazum koji se danas nalazi pred nama. On će otvoriti mogućnost da naši građani, ljudi iz ove sfere mogu zajedno sa svojim kolegama iz Sjedinjenih Meksičkih Država da razvijaju projekte, da ih realizuju, kako u njihovoj zemlji, tako i kod nas, da koriste kapacitete i potencijale koje mi kao država imamo. Zašto ne bi astronomi iz Sjedinjenih Meksičkih Država radili zajedno na najvećem teleskopu na Balkanu koji se nalazi u Vidojevici? Zašto ne bi mladi ljudi pohađali programe u našoj istraživačkoj stanici Petnica koja je inače jedinstvena institucija obrazovnog karaktera, ne samo u ovom regionu, već i širom sveta? Zašto ne bi zajednički razvijali projekte i koristili kapacitete naučno-tehnoloških parkova koji su izgrađeni u Srbiji, na Zvezdari, u Nišu, u Čačku, u naučno-tehnološkom parku koji se gradi u Novom Sadu, pa i u drugim parkovima koji će se graditi širom Srbije? Prosto da razmenjuju ta znanja i iskustva i na taj način da sebe nadograđuju.

Inače, o važnosti ovakvih sporazuma, o važnosti ulaganja i u sferi obrazovanja i u sferi nauke govorio je i predsednik Vučić kada je zapravo govorio i o napretku naše ekonomije i o privlačenju investicija u Srbiji, jer kao što znamo Srbija je zemlja koja je šampion po stranim direktnim investicijama. Godine 2019. imali smo 3,6 milijardi evra stranih direktnih investicija. U 2020. godini koja je pogođena i obeležena pandemijom korona virusa, koja je globalni izazov, mi smo i dalje ostali šampioni jer smo uspeli da privučemo 2,9 milijardi evra direktnih stranih investicija i da u Srbiju dovedemo svetske brendove poput „Tojo tajersa“, „Bojsena“, ZTF-a, „Brosea“ i drugih. Inače, to je dokaz uspešnosti sprovođenja politike predsednika Vučića koja se ogleda kroz nova radna mesta koja se otvaraju, podizanje životnog standarda u našoj zemlji.

Pored toga, uspeh je i nezaposlenost koja je pala na ispod 10% u Srbiji 2020. godine, a kada je u nekim razvijenim svetskim zemljama i rasla višestruko, a opet ću napomenuti čisto zbog građana Srbije, ovo je više od dva i po puta manja stopa nezaposlenosti nego koju smo mi nasledili 2012. godine kada je SNS došla na vlast.

Politika koju vodi predsednik Aleksandar Vučić i sprovodi Vlada Republike Srbije se može opisati prosto kao politika koja je orijentisana na svakog čoveka i time je jasno stavljeno do znanja, i to ne samo rečima, već konkretnim delima, da su građani zaista na prvom mestu.

Takođe, država je i stvorila uslove, ne samo infrastrukturne, već i ekonomske, zdravstvene i druge, da mladi ljudi se vrate nakon školovanja u inostranstvu, nakon završetka svog stručnog usavršavanja i da ta svoja znanja i veštine mogu da implementiraju u ovoj zemlji, da pomognu u daljem rastu naše ekonomije.

Predsednik Aleksandar Vučić i ono što je SNS uradila u prethodnom periodu je zapravo uspeh da od zemlje u kojoj su mladi bežali glavom bez obzira pretvorimo u zemlju u kojoj mladi odlučuju da ostanu, mladi se vraćaju, odlučuju da formiraju svoje porodice, jer bolju šansu za život i rad ne vide nigde drugde nego u svojoj Srbiji.

Podrškom ovim sporazumima o kojima danas diskutujemo daćemo još jedan u nizu doprinosa ka ostvarivanju ciljeva koji su stavljeni i pred Vladu Republike Srbije i pre nas, a to je da stvorimo još bolje uslove za našu decu, da žive, da rade u svojoj zemlji i da dodatno ojačamo poziciju Srbije kada je u pitanju međunarodna scena.

Kao što je ministar Vulin rekao, da damo i njemu lično još jedan mehanizam uz pomoć kog će moći da se bori protiv ovog velikog izazova koji je zadesio svet, a to je ta iregularna migracija ljudi sa Bliskog Istoka.

U danu za glasanje poslanička grupa Aleksandar Vučić – Za našu decu daće podršku navedenim predlozima sporazuma o kojima sam ovde govorio. Hvala.