ZORAN TOMIĆ

Srpska napredna stranka

Rođen je 1988. godine. Živi u Kruševcu.

Po zanimanju je master ekonomista i doktorant Ekonomskog Fakulteta u Nišu.

Dobitnik je Svetosavske nagrade 2016. godine.

Nakon parlamentarnih izbora održanih 21. juna po prvi put postaje narodni poslanik.

Izabran je ispred izborne liste "Aleksandar Vučić - za našu decu".
Poslednji put ažurirano: 03.11.2020, 09:33

Osnovne informacije

Statistika

  • 53
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Petnaesto vanredno zasedanje, 11.01.2022.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Poštovana ministarko, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, pred nama je Predlog zakona o kome su veliki broj kolega već i govorili i koji zaista kada je u pitanju odziv javnosti nije imao apsolutno nikakve zamerke, jer je jedan od primera kako država vodi računa i u ovim teškim vremenima, posebno o mladim ljudima, posebno kada govorimo o ljudima koji su uzrasta od 16 godina pa naviše, koji tek započinju svoj život, koji su pri kraju sa srednjoškolskim školovanjem, koji planiraju svoju budućnost, koji će upisati verovatno fakultete i koje svakako u pravom smislu te reči predstavljaju budućnost naše zemlje.

Svakako pomoć koja se daje jeste simbolična, ali će imati i te kako dobrih rezultata i efekte kao što su i prethodni paketi pomoći koji su dati kako privredi, tako i stanovništvu, pa i taj čuveni helikopter novac, kako se kaže, dali su i te kako efekte i rezultate, zato što sav taj novac ide kasnije u potrošnju i ponovo se vraća u privredu čime pomaže i stimuliše da naš taj točak ekonomije nastavi da se vrti.

Nažalost, imali smo naravno napade, posebno po društvenim mrežama od onog trenutka od kako je ova inicijativa, odnosno zakonsko rešenje koje je danas pred nama obelodanjeno i to od istih onih ljudi koji su, dok su bili na vlasti u periodu one velike krize koja se desila 2008. godine, tvrdili kako je ta ekonomska kriza razvojna šansa za Srbiju, koji apsolutno ni prstom nisu mrdnuli da pomognu građanima u tom teškom periodu, periodu koji se pamti po katančenju fabrika, koji se pamti po pola miliona stanovnika koji su ostali bez posla, koji su ostali na ulicama, ne svojom krivicom, već upravo krivicom i tokova koji su se dešavali u svetu, ali i nesposobne vlasti tadašnje, koja apsolutno nije obavljala onu svoju funkciju za koju su je građani birali, već su samo gledali kako će preprodavati sekunde na RTS-u, koji su samo gledali kako će napraviti neki naredni korak u svojoj karijeri pa možda otisnuti se i u međunarodne vode politike, koji su samo gledali kako sopstvene džepove da napune i bilo ih je baš briga apsolutno za sve te građane i porodice koje su ostale na ulici.

Nećemo pričati o šteti, šteta se i dalje oseća i građani Srbije odlično pamte taj period, pa i stanovnici o kojima danas govorimo, uzrasta od 16 do 29 godina, jer su nažalost doživeli, dobar deo njih sigurno, da im roditelji ostanu bez posla koji su morali da se snalaze, pa i u zonama sive ekonomije da bi svoju decu prehranili.

Svakako, lepe su vesti koje smo čuli od mladih ljudi kako će iskoristiti ovih 100 evra, pa do toga da će neki zaprositi svoje devojke i na taj način formirati, odnosno otisnuti se u bračne vode i polako krenuti u formiranje svojih porodica, ali apsolutno se pridružujem i inicijativama kolega koji su na Odboru za finansije govorile i da ovih 100 evra mogu iskoristiti za pokretanje svog biznisa, jer je država uložila maksimalne napore da pomogne mladim ljudima i kroz otvaranje naučno-tehnoloških parkova, biznis inkubator centara po Srbiji, generatora koji zapravo mogu pomoći tim mladim ljudima da svoje neke ideje i vizije koje imaju u glavi pretoče na papir i konkretizuju kroz pravno lice, kroz određenu firmu, biznis i da na taj način se uključe u tokove privrede i da sami stvaraju taj svoj novac i da ovih 100 evra zapravo počinju kako bismo žargonski rekli, da obrću i da od 100 evra prave hiljadu i da to svoje malo bogatstvo dalje povećavaju.

Opet kažem, imali smo nažalost od tih istih ljudi koji su u periodu krize zapravo ništa nisu uradili u tom periodu, oni kritikuju kako je ova pomoć necelishodna, a onda imamo genijalne stvari koje iznose, a to je da su definisali pojam – biflacija. Što, generalno gledano, ja kao budući doktor ekonomskih nauka, nikada čuo nisam, a i kada sam pokušao da izguglam i da nađem neke radove na tu temu, svakako na pojam – biflacija nikada nisam naišao. Oni zapravo definišu da u određenim sektorima imate pojavu inflacije, a u drugim sektorima imate nemogućnost da usled, da kažemo, tih određenih promena, oni podižu svoje cene svojih proizvoda i usluga.

Mislim, kakav im je pojam, takva im je politika, nebulozan, nikakvu politiku ne vodi. Onu politiku koju oni vode, politika mlaćenja prazne slame.

Onda su još rekli kako navodno ovih 100 evra koje će ti mladi ljudi dobiti nije 100 evra, nego je 90 evra zato što je tih 10 evra pojela inflacija. Oni očigledno nemaju pojma šta je pojam – inflacija, očigledno da ne prate statistiku, jer prava inflacija o kojoj oni pričaju je upravo bila u njihovo vreme, a tome ću podobnije pričati malo kasnije s obzirom da već u naznakama imamo neke njihove kandidate za predsednike ili gradonačelnika Beograda, koji su se već inače pokazali na određenim pozicijama koliko su sposobni, odnosno nesposobni da takve funkcije obavljaju.

Apsolutno ovde nije u pitanju da će inflacija pojesti 100 evra, već zapravo, kao što zakonsko rešenje kaže, po datumu kada se završi prijava napraviće se spisak konkretno mladih ljudi koji su se prijavili i uplatiće se iznos od 100 evra u dinarskoj protiv vrednosti na dan isplate na računima koji su prijavili ili koji će po sili zakona njima biti otvoreni i moći taj novac da iskoriste za ono za šta im treba.

Inače, u prethodnom periodu, ne računajući ove eksterne šokove koji su se dešavali, posebno u domenu energetike, nikad manju inflaciju Srbija nije imala, jer nikada sposobnije i bolje rukovodstvo u Narodnoj banci Srbije, počevši od guvernerke Jorgovanke Tabaković i njenog tima, nismo imali, ali jedan dokaz odlične saradnje monetarnih i fiskalnih nosioca politika su upravo omogućili da imamo tako nisku inflaciju u prethodnom periodu, a i da se danas izborimo da i sa ovim eksternim šokovima koji nažalost nisu naša krivica, možemo da se borimo i da već sredinom ove godine se i taj problem koji se javio polako stabilizuje i vrati.

Toliko o njihovoj sposobnosti, a koliko su oni sami sposobni i koliko ozbiljnu politiku vode nam govori upravo i to što su pre nove godine pompezno najavljivali kako će, eto, već početkom januara saopštiti ime kandidata svog za predsedničke izbore i kandidata za mesto gradonačelnika ili gradonačelnicu grada Beograda, jer tobože oni rade ozbiljnu statistiku. Videli smo tu čuvenu tajkunsku statistiku od preciznosti 120% kako izgleda kada se sve to sabere, jer mašinski mozak, čuli ste, sabere 20%, još 20%, pa uzme 20% i tako je on sabirao i preprodavao sekunde na RTS-u, tako je on i oteo 619 miliona evra od građana Republike Srbije.

Da, govorim o tajkunu Draganu Đilasu koji je, eto, sa svojim pajtosom Šolakom kupio Sautempton od tih narodskih para, još su našli za shodno da se smeju građanima u lice sa raznoraznim tvitovima, statusima, a jedan od poslednjih jeste da traže od Šolaka da dovede igrača Đilasa u Sautempton da bi napravili neku verovatno po njima smešnu foru koju upućuju građanima Srbije, odnosno smeju se građanima Srbije u facu.

U njihovim medijima pojavio se, kao jedan od ozbiljnijih kandidata, bivši guverner Dejan Šoškić, a ono što je interesantno da upravo je on jedan od poslednjih guvernera iz njihove ere koji je bio guverner Narodne banke od 2010. do 2012. godine, a koliko su oni sposobni vidimo i po statističkim pokazateljima, znamo da u tom periodu prosečna plata u Srbiji je bila između 330 i 360 evra, a čuli smo danas od uvaženog kolege Vuka Mirčetića kolika je, odnosno po zvaničnim statistikama u novembru iznosila je 561,8 evra.

Takođe, stopa nezaposlenosti u tom periodu je bila dvocifrena i kretala se od 20,9 do 25,9% u 2012. godini. Mi smo je u periodu najvećeg udara pandemije korona virusa uspeli da tu stopu nezaposlenosti spustimo na ispod 10%, a ona se danas kreće na otprilike 10%.

Upravo kada govorim o inflaciji, pa najveći rezultat koji je ostvario upravo ta inflacija koja je bila dvocifrena 2010. godine, kada je preuzeo funkciju guvernera 10,3, 2012. godine kada je završio 12,2%, a rekao sam da je inflacija koja se kretala nakon toga je bila ispod 3% koja je inače targetirana inflacija od strane Narodne banke Srbije, imali smo mnogo bolji rezultat nego što je ostvaren i na području EU, ne računajući ovaj poslednji period gde zbog eksternih šokova, kao što sam rekao, ima malo veći iznos inflacija, ali koji će se svakako stabilizovati i spustiti.

Poznati su svakako i po rastu bruto domaćeg proizvoda, koji je u njihovo vreme bio negativan. Čuli smo danas od uvaženog ministra Siniše Malog da po tim nezvaničnim informacijama, odnosno informacijama i podacima koji su obrađeni, da smo ostvarili rast od 7,5%, realni rast bruto domaćeg proizvoda od 7,5%. To nam govori i o uspešnosti nosilaca fiskalne i monetarne politike, jer, ako se sećate, kada smo govorili o rebalansu budžeta, upravo je taj procenat i targetiran, što nam zapravo govori koliko se ozbiljno pristupilo i samoj izradi budžeta i o efikasnosti realizacije plana razvoja naše zemlje.

Ono po čemu je isto ovaj period kada je Šoškić bio guverner poznat, jeste po neverovatnom velikom rastu deviznog kursa. Znate da je jedan od bitnih segmenata da biste bili ozbiljna zemlja i za dovlačenje stranih investicija, da bi vaša ekonomija mogla da se razvija, da biste mogli da budete konkurentni na stranom tržištu, jeste da imate pored stabilnosti cena i stabilnost deviznog kursa, kako bi privrednici mogli na ispravan, pravi način da planiraju svoje aktivnosti i da planiraju aktivnosti koje se odnose na izvoz proizvoda.

Bukvalno kada pogledate na sajtu Narodne banke, u julu mesecu 2010. godine, kada je Šoškić postao guverner, kurs je iznosio 106,1458 dinara za evro, srednji kurs, a kada je završio svoj posao guvernera, 2012. godine, u sličnom periodu, odnosno početkom avgusta, on je iznosio 118,0542 dinara po evru. Tu je utrošen veliki iznos deviznih rezervi Narodne banke Srbije koje je ona imala, a 2011. godine je imala 12,05 milijardi evra, da bi 2012. godine završila na 10,91 milijardu evra koje su utrošene da bi se sprečio još veći rast kursa dinara.

Pa, nije ovaj rast kursa sigurno slučajan, jer znamo da je taj tajkunski žuti režim radio u interesu tajkuna i pojedinaca koji su pokušavali da monopolizuju Srbiju i da monopolizuju njenu privredu, pa uopšte i ne čudi što je ovakvo kretanje kursa.

Kada pogledate period od kako je uvažena guvernerka Jorgovanka Tabaković na čelu Narodne banke, da nemate bitnih oscilacija kada je u pitanju devizni kurs i da je Narodna banka Srbije čvrsta i odlučna kada je u pitanju sprovođenje monetarne politike, a po zvaničnoj statistici koju imamo mi danas imamo, a i siguran sam da je veća cifra danas, ovo je opet stariji podatak, 16,453 milijarde evra deviznih rezervi.

Da ne pričamo o tome da smo i zlato povećali koje imamo i da kao država imamo najveće količine rezervi zlata u odnosu na bilo koju zemlju u regionu, kada se i njihove rezerve saberu. Da ne pričamo i tome da će se i dalje raditi na podizanju zlatnih rezervi, odnosno to je bitan segment za garanciju i stabilnost deviznog kursa i jačanja dinara.

Čuli smo danas od uvaženih kolega i druge statističke podatke koji su zapravo merilo njihove politike koju su oni sprovodili, merilo politike koju će nastaviti da sprovode, jer, znate kako, vuk dlaku menja, ali ćud nikada. Zašto bi se i oni nešto promenili u ovom periodu dok su u opoziciji, pa i kada bi dobili poverenje građana da će nešto bolje raditi? Jer, do sada nijednom prilikom nismo čuli da su oni sa konkretnim nekim aktivnostima, merama, programima, strategijama izašli da kažu – e, ovaj problem ćemo na taj način rešiti. Sve što smo mogli da čujemo je iznošenje mahom problema koje su oni kreirali dok su bili na vlasti u Srbiji, gde su oni krivicu prebacivali na nas, a najviše na predsednika Aleksandra Vučića. Njihova politika se upravo samo na tome bazira – da kukaju. Ništa drugo ne znaju.

Kada biste ih i pitali kako da reše probleme, ne bi znali da vam objasne. I da znaju, oni bi to valjda pokazali u periodu dok su bili na vlasti do 2012. godine. Ne bi gradili most na Adi čija je vrednost kao polovine Moravskog koridora. Ne bi taj Moravski koridor, koji su inače oni još za vreme dok su vladali obećavali, tj. njihov koalicioni partner, ljudi koji su inače i rodom iz Trstenika. Tadašnja ministarka za investicije inače je i rodom iz Trstenika zajedno sa Aleksićem, obećavala je taj Moravski koridor i ništa nisu uradili. Znali su samo da pajtosima nameštaju posao za gasifikaciju. Znali su kako da potpisuju anekse ugovora da bi, eto, obezbedili pare svojim partnerima, da se projekti tobože navodno završe u periodu kada je potrebno obezbediti glasove, jer su na građane gledali samo kao na brojku, na statistiku, na glasačku mašinu. Da ne kažem kao na ovce za šišanje.

To vreme je, na svu sreću, prošlost. To vreme se više nikada neće vratiti. Upravo oni najmanje imaju argumenata bilo koju meru koja je do sada donesena kao vid pomoći građanima Srbije u periodu pandemije korona da kritikuju. Jer, kao što rekoh, kada je bila ona kriza, za koju su tvrdili da je razvojna šansa Srbije, prstom nisu mrdnuli da nešto pomognu ili bilo koju meru da kreiraju kako bi građanima pomogli.

Reći ću vam još jednu stvar. Pročitao sam jako zanimljiv rad u kome tvrde da navodno ekonomska nauka nije uspela da predvidi i da spreči nastanak brojnih kriza. Pa, nije problem u ekonomskoj nauci, jer ste vi u tom periodu imali autore koji su pisali radove, već su problemi mahom u onim mejnstrim ekonomistima i nosiocima vlasti koji na to nisu ozbiljno gledali. Takva je bila i garnitura za vreme žutog režima, nisu obraćali pažnju na signale koji su im dolazili sa strane.

Za razliku od tog perioda, danas imamo lidera Aleksandra Vučića, imamo njegov tim koji svakodnevno prati kretanje tih signala i na osnovu toga kreira ekonomsku politiku, kreira instrumente i mere koje se sprovode da se upravo ti efekti koji bi nas očekivali ublaže. Dovoljno je da vidimo da u periodu pandemije krize 2020. godine prognozirani pad naše privrede je bio oko 6%, a mi smo uspeli da ga ublažimo i da svedemo na minus 0,9%, što nijedna druga zemlja nije uspela. Samo zato što imamo ljude koji vode računa i o tim signalima i zaista sa naučnog principa su ti koji kreiraju politiku i ove mere koje se sprovode.

Tako da, i ovo zakonsko rešenje koje ćemo danas, siguran sam, jednoglasno podržati daće rezultate, daće efekte. Znate kako, posle bitke svi su generali, možemo vrlo lako sesti da analiziramo da li je nešto moglo bolje ili drugačije da se odradi. Sigurno da uvek može bolje, ali sam apsolutno siguran da bez ovakvih pomoći i mera koje smo preduzeli i koje ćemo preduzimati bilo bi nam mnogostruko gore, kao u vreme žutih tajkuna. Hvala.

Četrnaesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 23.12.2021.

Zahvaljujem, gospodine Orliću.

Poštovani ministre, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, amandmane koje sam podneo na Predlog zakona o tržištu kapitala su zapravo samo jedna mala dopuna jednog odličnog zakona koji ima intenciju da dalje unapredi i razvije tržište kapitala u Srbiji kao jedan od novih oblika za finansiranje poslovanja preduzeća u Srbiji i to je jedan od načina koji će dalje omogućiti razvoj naše privrede i ekonomije i ostvarivanje onih ciljeva koje smo propisali Programom „Srbija 2025“, ali i drugim merama koje su predviđene za dalje unapređenje života i kvaliteta života građana u Republici Srbiji.

Ono što je svakako za pohvalu jeste što je ovaj zakon u potpunosti usklađen sa evropskim direktivama i još jedan je pokazatelj i dokaz da smo istrajni na putu ka EU i da sve ono što je dobra praksa i primer EU mi preuzimamo i implementiramo na našem području i na taj način i naše područje i našu ekonomiju činimo privlačnijim za novim investicijama.

Sami smo svedoci da smo u poslednjih nekoliko godina zaista šampioni kada je u pitanju privlačenje direktnih stranih investicija i da zemlje u regionu, kada saberu celokupan iznos investicija koje su privukle, ne mogu da nam pariraju, jer je dokaz da smo zaista ovih zakonskim rešenjem, pa i ovim koje je danas pred nama, koje ćemo siguran sam izglasati na kraju zasedanja ove skupštine, doprineli daljem razvoju poboljšanja tog ambijenta za poslovanje.

Takođe su pozitivan ambijent i signal posebno mladim ljudima, inovatorima i ljudima koji imaju ideje kako da nešto što su kreirali tokom studija pretoče u konkretan biznis. Apsolutno i ovakav način regulacije tržišta kapitala u kojima uključujemo neke od novih vidova proizvoda koje imamo, kao što su kripto valute koje su se pojavile, koje su jako interesantne posebno mladim ljudima, mogu da se implementiraju i da se sa njima trguje na tržištu.

Inače, konkretno kada pričamo o amandmanu na član 154, ono što je predloženo jeste da se period za podnošenje zahteva investicionih fondova za registraciju u APR-u po dobijanju saglasnosti Komisije skrate zapravo na 15 dana, što bi bio jedan od načina kako idemo lestvicu iznad evropske direktive i dalje činimo naše tržište konkurentnim, ali činimo ozbiljnijom pričom i omogućavamo da se ozbiljnim investitori, ozbiljni investicioni fondovi jave našem tržištu.

Sama statistika koja je za nama pokazuje da, kada je u pitanju naše tržište kapitala, svi oni koji su učesnici na tržištu su zaista ozbiljni igrači koji u potpunosti poštuju zakonske norme i regulative. Siguran sam da i ovo skraćivanje perioda neće biti nikakav problem kada je u pitanju privlačenje novih investicionih fondova, odnosno otvaranje novih investicionih fondova u Srbiji. Zaista, ovo samo rešenje koje je danas pred nama je nešto što je u skladu sa drugim svetskim i evropskim rešenjem i, kao što sam rekao, siguran sam će unaprediti poslovanje našeg tržišta kapitala u Srbiji.

Za razliku od opozicije, vanparlamentarne opozicije kojima su usta puna reči kako će oni, ne znam, unaprediti ovu zemlju, kako će oni sve probleme koji postoje u Srbiji rešiti, kako će ponuditi, ne znam, kakve programe koje nazivaju program za dan posle je nešto što me dosta asocira na određene pilule koje možemo naći na tržištu... Ništa konkretno niti rade, a većinu problema koje mi danas rešavamo i ovim zakonskim rešenjem, ali i što smo radili u prethodnom periodu predvođeni predsednikom Aleksandrom Vučićem, su zapravo problemi koje su oni kreirali, problemi koje su oni nama ostavili i probleme koje građani Republike Srbije odlično pamte i neće nikada zaboraviti.

Jako je interesantno da je jedan od ljudi, predvodnika, da kažemo te opozicije, koga stanovnici Trstenika odlično pamte po tome što je uspostavio dinastijski režim vladanja Trstenikom, što je za vreme perioda dok je bio na čelu Trstenika oštetio budžet tako što je povećao sebi nezakonito platu, tako što je trošio novac na gorivo za automobile, službe mesnih zajednica koje nisu postojale, tako što je obezbedio svojim pajtosima posao gasifikacije Trstenika bez obezbeđivanja ikakve relevantne dokumentacije, a posebno dozvola nadležnih institucija, danas nalazi za shodno da govori o tome kako su oni ti neki spasioci, kako su oni, da kažemo slobodno, neke mesaje koje će preporoditi ovu Srbiju i rešiti je tiranina, diktatora ili kako već koriste te fraze za Aleksandra Vučića.

U tim svojim diskusijama se poziva na građane, a kada su građani u pitanju apsolutno sam siguran da nije našao za shodno ni pet minuta da provede sa tim građanima na koje se on poziva, da ih pita kako oni danas žive, za razliku od perioda kada je on bio sve i svja u Trsteniku, kada je dozvolio i da Prva petoljetka propadne i kada se trudio da taj gigant koji je bio okosnica ekonomije Trstenika, na neki način u njegovoj eri, nestane. Na svu sreću, to je danas sprečeno. Danas Prva petoljetka radi uspešno, Namenska. Danas su i radnici, zahvaljujući podršci Republike Srbije i državnim programima, uspeli da ponovo pokrenu tu firmu i proizvodnju i danas su zaista jedna od firmi za primer kako mogu radnici uz podršku i pomoć države da uspešno realizuju svoje biznis planove.

On nalazi za shodno da, naravno, priča o nekom revanšizmu, jer zapravo sva politika koju oni propagiraju je politika mržnje, politika pretnje, prete svakome ko se ne slaže sa njihovom politikom, ko zapravo ima obraza i časti da kaže da su oni zaista ono što jesu, a to je sudski overeni i lopovi i lažovi. Naravno, preti se nekakvim revanšizmom i podržavaju fraze svojih saboraca koji kažu svako će svog naprednjaka juriti.

Mi nemamo čega zaista da se plašimo, jer za razliku od njih, videli smo, i to je predsednik Vučić pokazao, i svake nedelje imate prilike da vidite i na društvenim mrežama i u izveštajima naši opštinskih odbora, svaki dan smo sa narodom, da razgovaramo sa ljudima, da razmenjujemo mišljenja, da slušamo probleme koje imaju i radimo zajedno sa njima na rešavanju tih istih problema.

Jedan od načina kako smo radili sa građanima jesu i ustavni amandmani o kojima ovde pričamo i ono što nas očekuje 16. januara na referendumu gde smo za razliku od njihovog perioda, kada su radili sramnu reformu sudstva za koju su se dogovarali unutar kancelarija DS, celokupan taj proces transparentno radili, radili zajedno sa građanima koji su imali prilike i uvid u tekstove nacrta samih predloga, da daju svoje sugestije i imali su prilike da učestvuju na velikom broju javnih rasprava koje su organizovane u većim gradovima u Srbiji, naravno, ovde u Skupštini Republike Srbije.

Na pitanje novinara, kada su pitali ovog čuvenog obor-kneza Aleksića, šta je to što ćete vi ponuditi građanima Srbije, a nešto što je različito od ove vlasti, u samom tom intervjuu, u dve rečenice, nije ništa posebno rekao, osim nekakvog programa koji, da parafraziram, će biti nešto bolje od onoga što Vučić nudi i mi ćemo tim programom rešiti probleme. Niti se okreće da kaže konkretne probleme, a zaboravlja da, kao što sam rekao, kada o tim problemima priča, da su to mahom problemi koje su oni nama ostavili.

Ono što je interesantno jeste da još jedna grupacija članica, kažem, ove bojkot koalicije danas kaže kako Aleksandar Vučić veštačkim putem podiže vrednost BDP, odnosno da na neki način on pokušava da prevari građane Srbije kako imamo realni rast BDP, koji će na kraju ove godine iznositi preko 7%.

Mogu samo da kažem da zapravo svi ti pokreti, strančice ili kako se već zovu mada, što kaže uvaženi kolega Marijan Rističević, svi su oni zapravo ništa drugo nego nevladine organizacije ili udruženja građana, veštačke tvorevine koje su nastale raspadom žute tajkunske stranke koja je upravo napravila sve ove silne probleme koje mi danas uspešno rešavamo, i to, kao što sam rekao, u saradnji sa građanima Republike Srbije. O tome šta je realno, a šta nije, građani Srbije su ti koji odlučuju i koji odlično mogu da osete po novcu koji imaju u svom novčaniku, po pristupačnosti proizvoda na tržištu, po tome da li mogu da idu na odmore, po tome da li imaju dovoljno novca da prehrane svoje porodice, a podsetiću vas samo da do 2012. godine, posebno u periodu one velike ekonomske krize za koju su tadašnji koalicioni partneri ovog žutog tajkunskog režima tvrdili da je velika razvojna šansa Republike Srbije, su ostavili više od pola miliona građana bez posla, na ulici, zakatančili naše fabrike, a zajedno sa njima i veliki broj porodica bez hleba, bez sredstava da mogu da prežive.

Za razliku od njih mi danas otvaramo nova radna mesta i moje uvažene kolege su govorile o naučno-tehnološkim parkovima, investicijama koje nas očekuju u Srbiji, a vidimo i sami da ćemo, po ovom zakonu koji je pred nama, stimulisati otvaranje finansijskih institucija i kompanija koje će se baviti trgovinom na tržištu kapitala koje jeste jedno od perspektiva daljeg razvoja naše zemlje.

Mi nemamo čega da se plašimo, ni kada je u pitanju referendum, ni kada su u pitanju izbori koji nas očekuju 3. aprila. Mi pred građane izlazimo sa programom, izlazimo sa novim ciljevima, sa lestvicom koju smo još više podigli, jer smo dokazali u prethodnom periodu da zaista možemo da pobeđujemo, da zaista možemo da budemo šampioni kada je u pitanju i ekonomski razvoj. To vidimo po statistikama koje ne kaže samo naš Republički zavod za statistiku, već kaže Eurostat statistika, kao što je statistika Svetske banke, kao što su pohvale koje dobijamo i prognoze od strane MMF-a i IBRD-a. Sve su to relevantne institucije koje ovim nevernim Tomama koje govore da mi nešto falsifikujemo govore u prilog da mi radimo na realnim osnovama. Za razliku od njih, mi čistog obraza izlazimo pred građane.

Ista je priča i kada je u pitanju ekologija. Za razliku od perioda kada je njih baš bilo briga za ekologiju, kada nisu razmišljali, kada su radili ta zatvaranja fabrika nisu razmišljali o tome da li će neke od tih fabrika zato što ne rade da naprave možda ekološku katastrofu, mi danas to rešavamo. Kad možemo da rešavamo? Kada imamo pun budžet. Kada su građani siti, kada su stomaci puni. To je ono što smo mi uradili nakon onih reformi 2014. godine koje su bile jako nepopularne, ali dale su rezultata i danas nikad više sredstava ne izdvajamo za ekologiju, za otvaranje fabrika za prečišćavanje otpadnih voda.

Ulažemo u kanalizacione sisteme koji je taj žuti tajkunski režim obećavao a nije realizovao. To je samo jedan od segmenta na kome radimo, a ono što jasno vidimo, to je i saniranje deponija o kojima su oni samo pričali ili bolje rečeno prodavali maglu građanima Srbije, da kažemo skupljanje jeftinih političkih poena.

A koliki su ekolozi, govore vam njihove konferencije gde, hajde, razumemo što moraju da lažu i to što moraju da lažu ono što izlazi iz mozga, mašinskog mozga njihovog gazde tajkuna, Dragana Đilasa, ali što moraju silni papir da troše i da štampaju te njegove laži kako bi ih pretvorili u nešto materijalno i na taj način direktno utiču negativno kada je u pitanju ekologija i ne bave se zaštitom životne sredine, već nepotrebno troše tone i tone papira kako bi servirali neke laži, ali laži koje ne prolaze kod građana Srbije, zato što su se građani Srbije već jednom opekli na to što su im nudili. Ta marketing politika Dragana Đilasa više nikada neće proći i džaba mu je sve što se trudi i da kažemo pokreće tu svoju magla - industriju koja samo pravi nekakvu maglu laži, ali bezuspešno.

Tako da, u svakom slučaju, i ovo zakonsko rešenje koje je pred nama dodatno će doprineti ubrzavanju razvoja ekonomije naše zemlje, doprineće poboljšavanju uslova za još veći privredni rast koji nas očekuje u narednom periodu, a 3. aprila građani Srbije će jasno reći da li su za Srbiju napretka i razvoja ili za Srbiju magla - industrije i marketinga. Hvala.

Dvanaesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 14.12.2021.

Zahvaljujem, predsedniče.

Poštovana ministarko, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, građani Republike Srbije, pred nama su važni setovi zakona. Kao i u prethodnom periodu kada smo diskutovali i ovi zakoni će veoma značajno doprineti daljem razvoju Republike Srbije.

Pre svega, ja bih se svrnuo na Predlog zakona o zaduživanju vezano za izgradnju putne infrastrukture, odnosno, konkretno, finansiranje projekta Ruma – Šabac – Loznica.

Već su i moje uvažene kolege puno toga rekle kada su u pitanju koristi od realizacije samog ovog projekta. Napomenuo bih da samo područje Srbije koje ova putna infrastruktura povezuje obuhvata otprilike 600.000 stanovnika. Ono što je jako bitno, povezujemo i dalje predele Republike Srbije.

Kao što smo i rekli, ovde je u pitanju povezivanje severnog dela, odnosno Vojvodine sa centralnom i zapadnom Srbijom i što je jako bitno povezujemo se i sa našom braćom u Republici Srpskoj, što je jasan dokaz da prilikom realizacije samih projekata ne gledamo samo sopstvene interese, već radimo i u pravcu realizacije one inicijative koju je predsednik Vučić pokrenuo sa svojim kolegama iz Severne Makedonije i Albanije kada je u pitanju „Open Balkan“ ili „Otvoreni Balkan“, za čiju inicijativu poziv i dalje važi i BiH.

Sama putna infrastruktura koju ćemo izgraditi, tj. brza saobraćajnica i auto-put omogućiće ne samo da bolje i efikasnije putujemo od jednog do drugog dela naše zemlje i upoznamo lepote Srbije koje su zaista nemerljive i velike, već i takođe daljem razvoju naše ekonomije, privrede, turizma. Napomenuću da svaka od ovih investicija koja se realizuje sa sobom povlači i privlačenje novih investitora, otvaranje ekonomskih zona, mogućnosti za proširenje postojećih investicija, kao što je moja uvažena koleginica Marija spomenula, možemo reći, na primer, od Moravskog koridora.

Kada god prolazimo i idemo ka Beogradu ili idemo ka Čačku jasno vidimo koliko sam taj Moravski koridor napreduje, koliko su obrisi tog auto-puta sve vidljiviji. Setite se samo 2019. godine, krajem godine kada su započeti ti radovi i kada je brže – bolje Aleksić, osoba koja je inače sudski overeni lažov i koja se utrkuje sa svojim kolegama i saborcima ko će više, brže i bolje da slaže, je odmah došao na to mesto, slikao se i rekao – nema više mašine, mašine su tu samo postavljene za slikanje.

Za razlike od politike koju vodi njegov šef i gazda Dragan Đilas zajedno sa Jeremićem, sa ostalim njegovim kolegama, koja se bazira na marketingu, na prostom slikanju i naravno dokle god su problemi u Republici Srbiji oni se bave tom tviter-politikom, jer jedino tu očigledno su najjači. Smatraju da broj lajkova je neka merljivost njihove snage i popularnosti.

Za razliku od njih, politika Aleksandra Vučića i SNS nije bazirana na marketingu, bazirana je na konkretnim rezultatima i radu. To smo mogli jasno da vidimo i proteklog vikenda i prethodnog vikenda, pa i svakog radnog dana. Dok ste sa jedne strane imali ove lažne ekologe, ljude koji su jednim manjim delom plaćeni od strane stranih organizacija da unose nemir u Srbiju i jasno pokažu da njima nije cilj ni zaštita ekologije, životne sredine, niti se oni interesuju i brinu o građanima, već je zapravo samo cilj da se skine Aleksandar Vučić i da se oni vrate nazad na vlast kako bi igricu od 619 miliona ponovo krenuli da premotavaju.

Imali ste priliku da vidite predsednika Vučića, koji je sa svojim timom obilazio predele Srbije, koji je prošle nedelje bio u trodnevnoj poseti Nišavskom okrugu, gde je razgovarao sa predstavnicima lokalnih samouprava, gde je razgovarao sa građanima, imao prilike da vidi šta su to problemi, na čemu će se dalje raditi u razvoju ove sredine. Naravno, građani Srbije su u direktnom televizijskom prenosu imali prilike da vide i kako je naša vojska modernizovana, kako je unapređena i da zaista nema segmenta u životu, Republici Srbiji koji nije unapređen u prethodnom periodu otkad je SNS došla na vlast.

Kao što kažem, nije naša politika marketing. Naša politika su konkretni rezultati, zato i kažem da se ponosim kada vidim koliko Moravski koridor napreduje i da ćemo zaista početkom sledeće godine tu prvu deonicu koja ide od Kruševca, odnosno konkretno Makrešana do Pojata, otvoriti i na taj način ostvariti višedecenijski san naš „Čarapana“ da budemo direktno povezani na auto-put, da imamo direktni izlaz na auto-put, ali nije samo to rezultat. Rezultat će biti i ekonomske zone koje će se formirati i otvoriti u blizini Ćićevca, Kruševca, a kako se auto-put bude dalje gradio ka Trsteniku i Kraljevu, tako ćemo imati i zonu u blizini Trstenika koja znači nova radna mesta, koja znači nove investicije, koja znači investiciju za dolazak i otvaranje novih fabrika koje će dati doprinos daljem razvoju naše ekonomije, ekonomije koja je bazirana na znanju, u kojoj će se naši mladi umovi, naše mlade snage uposliti i dati te rezultate u daljem razvoju naše ekonomije.

Svakako ono što ja volim i zagovaram, a to je da slika uvek govori više od hiljadu reči, to jeste moja koleginica koja je u svom obraćanju prikazala, ali ću ja iskoristiti priliku. Ovo je jedna publikacija koju imaju prilike građani Srbije da vide, na kojoj se jasno vidi rezultat rada politike SNS, Aleksandra Vučića i ovo je mapa koja samo pokazuje trenutno u ovoj godini koliko se radi u Republici Srbiji, da jeste u pitanju deset auto-puteva, brzih saobraćajnica koje se rade, a ovo je slika Srbije koja će izgledati u narednom periodu kada se budu nastavili ovi projekti koje smo započeli i kada krenemo sa novim projektima.

Kao što sam rekao, to nije samo priča zarad povezivanja raznih delova Srbije, već i povezivanja u regionu gde ćemo imati saobraćajnice koje će nas bolje povezati i sa našim susedima kao što je Rumunija, kao što je Mađarska, kao što je i BiH, odnosno Republika Srpska.

Nije samo u pitanju putna infrastruktura, u pitanju je i železnička infrastruktura koja se razvija. U pitanju je ulaganje i u obrazovanje, u zdravstvo, ulaganje u ekologiju, gde ćemo u narednom periodu u mnogim opštinama krenuti sa realizacijom projekta izgradnje kanalizacionih mreža, fabrika za prečišćavanje otpadnih voda.

Zaista sam ponosan kao Čarapan da u Kruševcu imamo jednu od najmodernijih fabrika za prečišćavanje otpadnih voda koja će biti uzor i model za izgradnju drugih fabrika širom Srbije.

Kao što rekoh u ovim vikendima smo imali prilike da vidimo dve različite politike, s jedne strane politiku predsednika Vučića, koja ima rezultate, koja je politika koja zastupa interese građana Republike Srbije, onoga što je njima potrebno, a s druge strane imamo tu politiku tajkunske opozicije koja jedino što zna jeste da širi mržnju, jeste da blokira Srbiju. O tome su moje kolege i koleginice govorili, gde je njima početni cilj i razlog za te blokade bio navodno, zaštita životne sredine, kada su svi oni zahtevi koje su oni izneli ispunjeni i realizovani i mi ovde u parlamentu izglasali izmene i dopune zakonskih rešenja koje su oni tražili.

Oni su otkrili svoje pravo lice o kome smo mi govorili, da zapravo njih to ne interesuje već njih interesuje samo da šire tu mržnju, njih interesuje samo kako da sklone Aleksandra Vučića, jer je on njima glavna prepreka da bi oni došli na vlast, ali zaboravljaju da su građani Republike Srbije ti koji odlučuju koju politiku žele, koje osobe žele da ih zastupaju da tu politiku sprovode, a da biste uopšte mogli da izađete na izbore vi morate da imate neki plan i program koji ćete građanima ponuditi.

Njihov plan i program faktički ne postoji. Imaju onu čuvenu frazu za dan posle, što ja volim da kažem kao neki holivudski blog baster ili naslov u kome zapravo samo mogu da obećaju da će nastaviti onaj pljačkaški pohod koji su radili i realizovali do 2012. godine, kada su na izborima sprečeni po onim istim uslovima koje su oni doneli, a koji im sada nisu valjali.

Videćemo 3. aprila da li će uopšte izaći na izbore i ko će od njih izaći na izbore, jer svakako da svi zahtevi koji su dogovoreni u tim razgovorima na nivou stranaka su ispoštovani, biće implementirani. Uslovi će svakako biti mnogo jednostavniji, povoljniji za njih, a po nas naravno mnogo teži, jer će imati mogućnost da izađu sa dvostruko manjim brojem potpisa podrške, nego što je to bilo u prethodnom periodu, ali će svakako građani Srbije biti ti koji će putem olovke doneti odluku koju politiku žele da vide u Srbiji, da li je to politika budućnosti, razvoja i prosperiteta ili politika nazadovanja, pljačke i uništavanja Republike Srbije.

Kada smo već kod te opozicije, ono što me je danas zaista impresioniralo sa njihove strane jeste izjava Vuka Jeremića, onog čuvenog ministra spoljnih poslova, koji je postavio to glupo pitanje pred Međunarodnim sudom u Hagu, koji je rekao kako eto, problemi koji postoje u Srbiji kada je u pitanju zaštita životne sredine, rešiće time što će oni oduzeti imovinu onima koji su opljačkali Srbiju. Čisto konkretno me interesuje - da li će krenuti tako što će oduzeti imovinu Draganu Đilasu, ili će prvo svoju imovinu koju je stekao na razne kriminogene načine da oduzme samo sebi, a onda da unovči, kako bi te navodne posledice sanirao? Sve mi se čini da nije u pitanju niti oduzimanje imovine zarad interesa građana Srbije, već međusobno utrkivanje ovih tajkuna ko će više novca da skupi i naravno rezultate ovih blokada videćete, poštovani građani Republike Srbije, samo biti jedan od načina kako će međusobno da se izmere ko ima veći procenat podrške, koji je i onako mali, mizeran i kreće se jedva oko cenzusa.

Tako da, 3. aprila, kao što je moja uvažena koleginica Ana Beloica rekla, građani će olovkom i papirom pokazati koju politiku žele, a ja mislim a ono što smo imali prilike da vidimo 2012. godine pa do sada, i taj trend koji postoji jasno kazuje da žele politiku prosperiteta, razvoja i napretka Republike Srbije, koju nudi politika predsednika Aleksandra Vučića. Hvala.