Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika Zoran Tomić

Zoran Tomić

Srpska napredna stranka

Govori

Zahvaljujem potpredsedniče Orliću.

Uvažena potpredsednice Vlade, sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, pred nama je set četiri zakona iz oblasti energetike koji su jako važni za dalje unapređenje naše ekonomije, podizanje životnog standarda građana, kako u ekonomskom smislu, tako i u smislu kvaliteta života. Ovo su po mom ličnom mišljenju, jedni od važnih setova zakona koje ćemo razmatrati svakako u ovom sazivu, jer su oni i od strateškog i od nacionalnog značaja za dalji razvoj Republike Srbije.

Inače, kao što i svi znamo da bi neka ekonomije, pa i naša mogla uspešno da se razvija, jako je važno da se obezbedi energetska stabilnost i bezbednost, i na tome se zaista dosta radilo u prethodnom periodu. Već smo i ovde u sali plenuma diskutovali o tome da smo kao zemlja obezbedili još jedan važan priključak za snabdevanje gasom preko Balkanskog toka, čime nismo samo zemlja koja je krajnja destinacija, već i tranzitna zemlja koja će od toga imati prihode.

Ono što je važno da istaknem da se radilo dosta i na podizanju energetskih kapaciteta kada je u pitanju proizvodnja električne energije, toplotne energije i njena dalja distribucija i korišćenje, i radilo se naravno na daljem razvoju primene i proizvodnje energije iz obnovljivih izvora energije. Tako da je izgrađen u prethodnom periodu i veliki broj vetroparkova i radilo se dosta na stimulisanju razvoja tehnologije kada je u pitanju proizvodnja iz obnovljivih izvora energije.

Inače, ovaj set zakona koji je danas pred nama omogućiće da nastavimo dalju borbu za održavanje te energetske bezbednosti i stabilnosti i da podignemo na viši nivo naš sektor energetike i rudarstva time što ćemo, naravno, učiniti i privlačnim za nove investicije, za dalji razvoj i primenu tehnologija kada je u pitanju, pre svega, sektor obnovljivih izvora energije, ali ono što je jako bitno da ćemo raditi dalje na efikasnijoj i ekonomičnijoj eksploataciji korišćenja naših rudnih resursa i bogatstva koje imamo, o kome se već ovde i govorilo.

Ovi zakonski setovi predstavljaju polaznu osnovu da se krene sa reči na dela i da se sama oblast energetike i rudarstva, da zapravo ona krene putem energetske tranzicije i zapravo one će nam omogućiti da govorimo i u praksi o dekarbonizaciji i da u narednom periodu imamo razvoj naše ekonomije sa klimatski neutralnog aspekta.

Kada govorimo o energetskom i rudarskom sektoru, želeo bih čisto da spomenem da trenutno u bruto domaći proizvod učestvuje sa 5,5%, a implementacijom ovih setova zakona i podzakonskih akta omogućiće se da oni u narednom periodu zauzmu vrednost između 7% i 9%, što ako se slažete nije zaista mala vrednost.

Zahvaljujući ovim zakonima radiće se na novim investicijama koje nećemo gledati kao troškove, već kao ulaganja, time što će se raditi na izgradnji novih hidroelektrana, novih vetroparkova, podizanju kapaciteta kada je u pitanju primena solarne energije, odnosno izgradnja solarnih elektrana, elektrana na biomasu, i ono što je jako bitno govorimo i o toplanama koje će se takođe u narednom periodu razvijati, okrenuti na primenu ovog izvora energije.

Pored toga, podizaće se kapaciteti energetske efikasnosti zgrada i objekata o čemu ću, naravno, pričati nešto kasnije, kako individualnih domaćinstava i stambenih zajednica, tako i javnih uprava, i na taj način ćemo zapravo uspešno krenuti putem efikasnije i ekonomičnije korišćenja same energije.

Kada govorim o Zakonu o korišćenju obnovljivih izvora energije, ona je novina u našem zakonodavnom sistemu, ali ne samo našem, već zapravo i u čitavom regionu, slobodno mogu da kažem i da smo ponovo po, eto, nečemu pioniri kada je u pitanju i energetika, i jasno dokazuje zapravo njena implementacija, ali i ostali zakonski akti koji su pred nama, da smo zaista na putu ka EU, ka evropskim integracijama, jer pre svega, primena ovih zakona će omogućiti implementaciju najnovijih direktiva iz EU, koja će omogućiti i dalji razvoj kvaliteta života građana.

Kao što je uvažena potpredsednica Vlade rekla, cilj jeste da do 2050. godine, barem minimum 50% proizvodnje električne energije ostvarujemo iz obnovljivih izvora energije i time ćemo pokazati na delima da smo uspešni u procesu dekarbonizacije.

Znači, do sada je država radila dosta na podizanju samog udela obnovljivih izvora energije. Nije to išlo nažalost dinamikom koju smo očekivali, jer pred nama su bili brojni izazovi koje smo rešavali i uspeli smo da ih rešimo i sada smo sigurni da ćemo uspeti da ciljeve koji su pred nama ostvarimo.

Ono što želim da kažem da samim ovim zakonskim rešenjima omogućiće se dalji razvoj same proizvodnje energije iz obnovljivih izvora energije putem omogućavanja fer tržišne utakmice koje će se kreirati zahvaljujući primene i fid-in premija koja će se pojaviti, sistema aukcija koje će biti među individualnim proizvođačima same te energije.

Inače, u prethodnom periodu, kao što znamo, korišćene su fid-in tarife, koje su zapravo imale za cilj da podstaknu sve one inovativne ljude, preduzetnike da se okrenu ka proizvodnji električne energije iz obnovljivih izvora, ali nažalost ta tehnologija je bila poprilično skupa i ona je omogućavala da zapravo njima ta proizvodnja energije bude rentabilna i korisna.

Zahvaljujući razvoju tehnologije, tehnike, napretku nauke danas je ta tehnologija dosta pojeftinila. Omogućiće naravno država i dalje i stimulisati da ljudi krenu ovim vodama zato što energetika je jedan od značajnih sektora koji je bitan za razvoj preduzetništva i koji mnogim mladim ljudima može dati šansu da se dokažu kao uspešni ekonomisti i inovatori.

Ono što je jako bitno da napomenem da će država merama stimulisati i razvoj tehnologije u našoj zemlji, ne samo da budemo zemlja koja će koristiti već te takve tehnologije, već koja će ulagati u svoje laboratorije, institute i u mlade inovatore koji će zapravo razviti tehnologiju koja će moći i u svetu da se koristi.

Inače, kada govorim o ovim segmentima i ne samo o ovom zakonu, već i o drugom, što je uvažena potpredsednica rekla, govorimo o obaveznoj zaštiti životne sredine. To je jedna od važnih agendi, ne samo ovog ministarstva, već i svih da sva naredna zakonska rešenja koja će se odnositi na razvoj naše ekonomije moraju da budu i povezana sa zaštitom životne sredine.

Tako da, neće se dozvoliti da bilo koja investicija koja se implementira kada je u pitanju energetika, ugrozi životnu sredinu. Zato je ovim zakonom predviđeno da Vlada Republike Srbije neće dozvoliti izgradnju bilo kojih postrojenja koji će proizvoditi električnu energiju u zaštićenom područjima.

Naravno, ovde je stavljeno do znanja da ukoliko imamo projekte od javnog interesa koji su važni, da u tim slučajevima Vlada može doneti odluku za adekvatno obrazloženje da se tim velikim projektima može dati na značaju, a to smo spomenuli na javnoj raspravi da je u pitanju projekat „Đerdap 3“, koji će svakako biti važan za dalji razvoj naše energetike i održavanje same energetske stabilnosti u Republici Srbiji.

Ono što je jako bitno da ćemo ovim zakonskim rešenjem naterati lokalne samouprave da svoje planove razvoja kada su u pitanju katastarske parcele prilagode, jer nažalost imali smo prilike da su u nekim segmentima bili poprilično zastareli, da nisu obuhvatale sam ovaj segment zaštite životne sredine, čime ćemo i na taj način animirati lokalne samouprave da svoj deo posla odrade.

Ono što je takođe jako bitno da kažem, da za razliku od prethodnika koji su se našli pametni da organizuju nekakve ustanke ili bune za zaštitu životne sredine gde im je naglo skočilo interesovanje za prirodu, nisu se setili u vreme kada su oni bili na vlasti da bilo šta preduzmu. Ono što je u njihovo vreme bilo važno, nije bila priroda, nije bio čak ni ljudski život, bilo je zapravo da se radi katančenje privrede, da radite privatizacije fabrika da biste došli do kakvo-takvog novca koji biste onda izvlačili, plasirali na egzotične destinacije ili destinacije koje ne možete da očekujete da će se taj novac pronaći i da stvorite individualnu korist.

Mogu slobodno da kažem da koliko god se oni bunili ili govorili o tome, nikakve konkretne akcije ili dela nisu rekli, već su samo ukazali na ono na šta smo i mi sami svesni i zapravo što ćemo i ovim zakonskim rešenjima, ali i drugim zakonskim rešenjima u budućnosti rešiti, ali za razliku od njih ne na rečima, ne preko ulice, već konkretnim delima, projektima i rezultatima koji su vidljivi i koje će moći svi građani Republike Srbije da osete.

Ono što je važan segment, napomenuo sam, jeste ta solarna energetika, odnosno korišćenje energije sunca. To nije nešto nepoznato, to je nešto što se već više decenija unazad koristi i ovim zakonom zapravo ljudi će biti stimulisani da se uključe u ovaj proces proizvodnje električne energije preko solarnih panela kao individualni proizvođači zato što se zakonom, kako ovim, tako i ostalim o kojima govorimo, definiše pojam kupac-prodavac.

U prethodnom periodu imali ste ljude koji su imali solarne panele na svojim krovovima, ali nažalost nije do kraja rešen način kako se tretira njihova proizvodnja električne energije. Zahvaljujući naporima koji se uložili, uvažena potpredsednice i vaš tim, do tog rešenja se došlo. Zahvaljujući pojeftinjenju same tehnologije i zahvaljujući razumevanju ovog problema vi dajte jednu stimulativnu meru koja će iskoristiti potencijale gde je proračunato da ima potencijal od 600 kilometara kvadratnih krovova u Srbiji.

Samo kada bismo iskoristili 10% tog potencijala koji je adekvatno usmeren, naravno znamo kada su u pitanju solarni paneli da zavisi od položaja, orijentacije, nagiba itd, Srbija bi mogla da ima šest gigabajta električne energije što je znatno više nego što se danas proizvodi iz obnovljivih izvora energije, a gde dominiraju hidroelektrane. Onda govorimo o velikom potencijalu koji nismo znali da iskoristimo u prethodnom periodu, ali koji će zahvaljujući ovom zakonskom rešenju i podzakonskim aktima koje ćete doneti i te kako rešiti.

Šta to znači? To znači da naši dragi građani koji budu postavili solarne panele, ali ne samo građani, industrijalci, stambene zajednice, koje sada postoje, deo potreba za električnom energijom ostvarivaće preko solarnih panela. U situacijama kad nisu u svojim domaćinstvima, kada su na odmorima, kada nemaju upotrebu električne energije, oni će više proizvesti nego što će potrošiti, doprineti našem sistemu, a zauzvrat imaće energetski kredit, što će zapravo značiti da će njihovi troškovi za električnu energiju biti umanjeni. Tako da je ovo zaista jedna odlična novina koju i te kako pozdravljam i siguran sam da će veliki broj građana pozdraviti i na ovaj način biti stimulisani da uđu u priču tog proizvođača potrošača.

Kada govorimo o Zakonu o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije, važno je istaći da ste ovim zakonom dali još jedan značajan korak i ubrzanje kada je u pitanju rešavanje energetske efikasnosti i objekata, kako individualnih, tako i stambenih zajednica, zato što se ovim zakonskim rešenjem predviđa da uspostavljanje energetski efikasnih zgrada 50% će sufinansirati država, dok će 50% finansirati sama domaćinstva. Znači, ona će podrazumevati proceduru gde će samo domaćinstvo ili stambena zajednica koja želi da se prijavi na ovaj konkurs uraditi predračun troškova zamene stolarije, uređivanje fasada, obnavljanje kotlarnica i zapravo na osnovu toga konkurisati kod lokalne samouprave i države, koje će obezbediti sredstva kako bi se taj projekat realizovao i to će ostvariti zahvaljujući formiranju uprave za energetsku efikasnost koja će funkcionisati pri vašem Ministarstvu, umesto dosadašnjeg budžetskog fonda, koji je imao rezultate iza sebe.

I ono što je jako važno da kažemo, kao ste i sami naveli, da imate za cilj koji je vrlo ambiciozan i za koji imate i te kako podršku svih nas narodnih poslanika, da već u toku ove godine po završetku konkursa 10% tih domaćinstava se reši putem ovog konkursa koji će se objaviti.

Ono što takođe želim da kažem kada su u pitanju ova zakonska rešenja, stalno čujemo priče tih, da kažem, pametnih ljudi, koji kažu – pa znate, trebamo zameniti termoelektrane, idemo ka Evropskoj uniji, idemo na obnovljive izvore energije. Lepo je to i to je nešto ka čemu se radi, ali se ne radi preko noći, radi se strateški, radi se mudro, kao što i ova zakonska rešenja govore, zato što zakonom država ima interes da razvija tehnologije bazirane na vodoniku, jer vi električnu energiju koju proizvedete na ovaj način morate negde da skladištite, morate da nađete način kako ćete ga dalje plasirati prema domaćinstvima, tako da će ovim zakonskim rešenjima, rekao sam, i naučne institucije, ustanove i firme biti stimulisane da razvijaju domaću tehnologiju, a država će uložiti sredstva da se razvijaju sama ta područja skladišta koja su bazirana na vodoniku, kako bi se energija zadržala i na taj način smo putem zakonskih rešenja i proširili delatnosti u okviru sektora energetike kojima se ljudi mogu u budućnosti baviti, što je takođe jedan lep način da mladi ljudi koji imaju ideje, koji imaju energiju, i koji imaju ambiciju, uđu u preduzetničke vode i da daju značajan doprinos razvoju naše energetike.

Uvažene kolege su spomenule racionalizaciju kada je u pitanju potrošnja energije na nivou domaćinstava, putem gašenja sijalice, itd. Ja bih čisto spomenuo jednu odličnu ideju koju Republika radi, a koju je i grad odakle sam ja došao uspešno sproveo i mogu da se pohvalim da je Kruševac prvi grad koji je celokupnu javnu rasvetu zamenio led rasvetom, koja je dokazana kao energetski efikasnija, kao štedljivija i nešto što čuva životnu sredinu, pa zahvaljujući javnom privatnom partnerstvu koje je sprovedeno, koje je odobreno od stane Republike Srbije, u prethodne četiri godina zamenjeno je više od 12.000 svetiljki na teritoriji grada Kruševca, kako urbanog područja, tako i seoskog područja.

Sam projekat se realizuje na period od 15 godina, a prognoza i ono što se vidi kao rezultati jeste da je ostvareno čak 79% uštede električne energije, što za ovaj period iznosi 200 miliona dinara, to su sredstva koja će otići u neke ulice, otići u infrastrukturu i rešavanje drugih problema i što ja jako bitno da kažem je da je emisija CO2 gasa smanjena za tri do četiri puta. Tako da je ovo poziv i drugim lokalnim sredinama, već vidimo da su krenule tim koracima, da rešavaju ovaj važan problem i na taj način će doprineti značajno našoj energetskoj stabilnosti.

Kada govorimo o daljim zakonskim rešenjima, o rudarstvu i geološkim istraživanjima, uvažena potpredsednica je rekla da imamo rudno bogatstvo preko 200 milijardi dolara, koje je i te kako važno da ekonomično i na pravi način utrošimo i upravo ovo zakonsko rešenje daje prioritet našim proizvođačima da rade na istraživanju, da naš institut to radi, što je jako bitno, nećemo više dozvoliti da to izvozimo kao sirovinu, već ćemo koristiti u našoj zemlji kao sirovinu za proizvodnju proizvoda višeg nivoa stepena obrade i tehnologije, koje ćemo zatim plasirati dalje. Tu su uvažene kolege spomenule jadarit, odnosno pitanje proizvodnje litijumskih baterija, što je, ja mislim, jako važan projekat koji država treba da uradi, jer vidimo da se razvijaju tehnologije i električnih automobila i da idemo u pravcu racionalne upotrebe električne energije.

Zahvaljujući ovom zakonskom rešenju, učešće samog sektora rudarstva sa sadašnjih 1,9 otići će na 4%, koliko se očekuje. Ono što je jako bitno, akcenat se stavlja i na razvoj humanog resursa kada je u pitanju rudarstvo, iz razloga što će se formirati posebna komora vezana za inženjere rudarstva i geologije. Jako je važno da napomenem da se ide u pravcu razvoja e-dozvola, što je inače jedan jako važan projekat koji je uvažena potpredsednica realizovala u prethodnom sektoru gde je bila ministar, po čemu je Srbija danas deveta na Duing biznis listi. Tako da apsolutno nemamo dilemu da će uvažena potpredsednica sa svojim timom uspeti ovaj projekat razvoja e-rudarstva i e-energetike da sprovede, što će omogućiti da vi elektronskim putem aplicirate za dozvole, da umesto 150 dana čekamo u proseku 15 dana na dobijanje dozvole i da će uputilac zahteva za dobijanje dozvole u svakoj fazi znati gde se taj segment realizuje.

U svakom slučaju, kao što vidimo, sama zakonska rešenja su jako bitna jer su uvela i novine koje su od strane Evropske unije dovedene putem određenih, da kažemo, njihovih sugestija. Ono što je jako bitno, opet napominjem, još jedan jasan dokaz da smo kao Republika Srbija jasno na putu ka Evropskoj uniji je zato što sve ono što je dobro, što je jako, korisno, želimo da implementiramo i u naš sistem zarad građana, jer su nama građani na prvom mestu, a to možemo videti po uspešnosti u procesu vakcinacije i obezbeđivanja vakcina i da je sama proizvodnja „Sputnjik V“ vakcine krenula u našoj zemlji.

Kada su u pitanju procedure, one su sve ispoštovane. Bila su javna slušanja, veliki broj privrednika je učestvovao, što samo govori zapravo o temeljitosti vašeg tima i načina na koji radite, tako da bih prepustio dalje svojim kolegama da u pojedinostima kroz diskusiju iznesu svoje stavove, iznesu svoja pitanja i naravno sugestije.

U svakom slučaju, na kraju želim da kažem da će poslanička grupa „Aleksandar Vučić – Za našu decu“, ali pored nas siguran sam i ostale kolege narodni poslanici, podržati ovaj set zakona, jer kao što sam rekao, oni su važni za dalji strateški i nacionalni razvoj naše zemlje. Hvala.
Zahvaljujem, predsedavajući.

Želeo bih samo da se zahvalim svim kolegama i koleginicama narodnim poslanicima na diskusiji i vama potpredsednice, gospođo Mihajlović. S obzirom, da smo upravo danas pokazali onaj najbitniji zadatak koji mi imamo ovde u plenumu, a to je da sva zakonska rešenja koja su dobrobit i građana i same države i njene ekonomije na pravi način prestavimo građanima i da sve dileme koje imamo da iznesemo.

Ono što želim da kažem da ćemo ovim zakonskim rešenjima, kao što sam naglasio, biti pioniri kada je u pitanju i obnovljivi izvor energije i dalji razvoj energetike i dostojni pioniri, naslednici jednog od naših čuvenih naučnika Branislava Branka Lalovića koji je inače bio pionir kada je u pitanju razvoj tehnologije koja se koristi danas u solarnoj energetici i gde se i dan danas njegovi čuveni patenti koriste. Tako da ona vizija koju je on imao u glavi kao naučnik osamdesetih godina o tome da tada Jugoslavija, a danas Srbija prvo bude zemlja koja će ne samo primenjivati tehnologiju i razvijati proizvodnje energetike iz obnovljivih izvora, već biti i pionir u razvoju same tehnologije upravo ćemo tim zakonima to i postići.

Mogu danas da kažem da smo mi jasno pokazali političku volju, želju i borbenost da sve ovo sprovedemo do kraja i da zaista i našu životnu sredinu unapredimo, da obezbedimo da se naša privreda da razvija na bazi klimatske neutralnosti i da ne samo budemo dostojni naslednici naših naučnika poput gospodina Lalovića ili Nikole Tesle, već zapravo da budemo nešto čime će se ponositi i naša deca u budućnosti, jer su ovo zapravo važni koraci za njihovu budućnost i pokazali smo politikantima koji se nalaze sada van Skupštine, a nekada su imali prilike ovde kao opozicija da iznesu svoja mišljenja, da za razliku od njih koji su samo dobri na rečima, mi smo zapravo ti koji se bavimo delima i rezultatima.

Još jednom se svima zahvaljujem i vama pre svega na pojašnjenju mnogih odredbi koje smo ovde danas protumačili i siguran sam da ćemo u danu za glasanje apsolutno svi jedinstveno podržati ove predloge. Hvala.
Zahvaljujem, potpredsedniče Orliću.

Uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, kao što smo i sami svedoci vidimo da je rad narodnog poslanika jako važan, kako ovde u sali plenuma, tako i u okviru skupštinskih odbora koja je postojala takođe i delegacija koje imaju jedan važan zadatak, a to je da na međunarodnom planu rade, na promociji rezultata koje je Republika Srbija postigla, da pokažu šta je to što je Republika Srbija uradila da bi se izborila i sa izazovima sa kojima se susrećemo i danas kada je u pitanju i vreme pandemije korone, ali takođe, da pokažemo napore, želje i sve ono što ulažemo kada je u pitanju naš jedan od strateških ciljeva, a to je proces pristupanja EU.

Inače, sami građani Republike Srbije imaju prilike da vide od 2012. godine do sada koliko je urađeno kada je u pitanju unapređenje života unutar same zemlje, ali i na samom putu ka pristupanju EU, jer je želja SNS i politike koju vodi naš predsednik Aleksandar Vučić, da se svim građanima Srbije obezbedi kvalitetni i dobri uslovi za život.

Kao što vidimo, kada govorimo o borbi protiv korone zaista imamo odlične rezultate koje smo postigli. Možemo se pohvaliti da smo zaista uložili sve napore kako bismo obezbedili i sačuvali zdravlje naših građana. U prvom naletu smo dokazali da se možemo ujediniti kada je u pitanju borba za naše sugrađane, tako da smo u tom periodu izgradili dve kovid bolnice za svega četiri meseca. Gradiće se treća kovid bolnica, u Novom sadu.

Zahvaljujući naporima koje je uložio naš predsednik, Aleksandar Vučić, nabavljena je zaista velika količina i repetitora i medikamenata, ali i ono što je sada jako važno, imamo dovoljne količine vakcina, od četiri različita proizvođača, po čemu smo jedinstveni u ovom delu svetu. Tako da se i sam proces imunizacije uspešno sprovodi.

Posebno je dobra stvar da čak i ova opozicija o kojoj pričamo ne mogu da sakriju da zaista taj proces odlično ide. Bez obzira što su se u početku samog tog procesa zaista svojski trudili da šire paniku, da šire laži, da oni obećavaju nekakve kule i gradove, a od njihovih napora i vakcina koja su obećavali nismo videli ništa.

Na kraju, sada pokušavaju da kažu, eto, da poruče poruku građanima da izađu i da se vakcinišu, kao da su oni to organizovali, i kao da su oni ti koji su svu tu energiju uložili da bi se ovaj proces uspešno sproveo. Ne kažem da je poruka koju šalju pogrešna.

Apsolutno treba da građani Republike Srbije izađu i da se vakcinišu, jer jedan od načina kako možemo da se izborimo sa ovom pandemijom jeste apsolutno putem procesa vakcinacije.

Svakako da ne treba tu temu politizovati i ne treba je iskorišćavati i zloupotrebljavati za dobijanje političkih poena, jer kao što možemo da vidimo, na osnovu i brojnih istraživanja koje su rađena, da zapravo nikakve efekte i rezultate po tom pitanju nisu postigli.

Pored toga što se uspešno borimo sa koronom, nismo zapostavili ni druge oblasti našeg života, tako da i dalje smo šampioni kada je u pitanju privlačenje direktnih stranih investicija.

Pre nekoliko dana imali smo priliku da vidimo investiciju u Novom Sadu, koja se odnosi na fabriku "Midek", koja će se baviti proizvodnjom električnih motora, koja je još jedan dokaz da smo kao zemlja zaista privlačni za direktne strane investicije. U pitanju je japanska investicija koja je došla u Srbiju.

Ono što je jako bitno da kažemo, to je da smo uspeli da stvorimo takav ambijent i poslovno okruženje da sada privlačimo investicije koje nemaju samo za cilj da se bave konkretnom proizvodnjom, već i razvojem i istraživanjem, odnosno da se konačno i znanje naših ljudi, a znamo da naši studenti koji studiraju na univerzitetima u Srbiji su jedni od najboljih, najkvalifikovanijih u svetu i da na taj način obezbedimo da ti mladi ljudi ostanu u Srbiji da rade.

Takođe, imali smo prilike da vidimo po istraživanjima koji su rađeni da smo iz zemlje u kojoj se akademci, odnosno ljudi koji su završili svoje studije u inostranstvu, vraćaju i odlučuju da svoje porodice ovde formiraju, da svoj život nastave dalje.

Ono što je isto ohrabrujuće, da će do kraja aprila, kako je najavljeno, predsednik Aleksandar Vučić, otvoriti još jednu važnu fabriku u Srbiji. I što je takođe važno, za razliku od politike koju su žuti tajkuni vodili, a to je da sve investicije treba da se nađu u krugu dvojke.

Politika Srpske napredne stranke je ravnomerni regionalni razvoj. Kao što je rečeno, akcenat će se staviti na one predele gde su postojali problemi sa nezaposlenošću stanovnika i da će se raditi na dovođenju investicija i daljem podizanju privrednog ambijenta u tim delovima.

To je sve bitan segment plana "Srbija 2025". To je plan. To je politika. Nešto što se konkretno nudi građanima. Nešto što iza sebe ima rezultate. Kao što vidimo, prosečne zarade rastu, prosečne penzije rastu. Kao što vidimo, unapređuje se rad državnih službi, više nemamo potrebe ni da čekamo za određenu papirologiju zahvaljujući procesu digitalizacije koja se sprovodi u Republici Srbiji, već putem eUprave sve ove stvari završavati.

I dalje će se to unapređivati, i o tome ćemo govoriti svakako u ovom plenumu, i o drugim segmentima, i naše privrede, i našeg života, i ono što je jako bitno, da sva ta agenda koja je stavljena kada je u pitanju Srpske napredne stranke, se realizuje.

Meni je zaista ponos kad god putujem i dolazim za Beograd da radovi na Moravskom koridoru napreduju, da su oni vidljivi, da se vide mašine, da se vide ljudi koji su upošljeni da rade, da to polako se realizuje i da ćemo zaista u narednoj godini, kada govorimo o povezivanju Kruševca sa auto-putem, i doživeti to što su prethodnici samo obećavali, o čemu su samo znali da filozofiraju, da pričaju, pa i sada da govore kako je mnogo efikasnije bolje graditi četiri trake nego auto-put, a pri tome zaboravljaju da će taj auto-put dovesti nove industrijske zone, da će taj auto-put dovesti nove investitore i da nije u pitanju bilo kakav, već najsavremeniji auto-put, koji će u sebi imati i 5G mrežu, koji će u sebi obezbediti internet konekciju i ažurno slanje informacija kako o toku saobraćaja, tako i mogućnosti za komunikaciju ljudi.

Ono što je važan segment, za šta se Srpska napredna stranka zalaže, jeste i borba protiv korupcije i kriminala. To smo mogli da vidimo i u delima i možemo svakog dana videti u medijima da pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova i naših bezbednosnih službi rade kako bi se, zapravo, izborili protiv kriminala.

Kao što je i kolega Aleksandar pričao, imamo jedan od važnih zakona koji su ovde usvojeni, to je Zakon o poreklu imovine koji će, zapravo, omogućiti da se ispita sva ta imovina koja je verovatno nelegalnim putem stečena.

Naravno, ova opozicija se nalazi pametna da kritikuje, da kaže da, osim toga, nikakve efekte nema, da oni imaju mnogo bolji zakon koji oni žele da usvoje, ali da su oni stvarno želeli da se bore i protiv kriminala i korupcije i da ovakvo zakonsko rešenje donesu, oni bi doneli i ne samo oni, nego i u prethodnom sazivu, kada su oni bili u ovom plenumu, kada su bili opozicija, kada su imali prilike da se njihov glas čuje, jer su dobili koliko-toliko podršku građana Srbije i na kraju to prokockali, zbog čega se nisu ni pojavili na izborima, a i da se pojave, pitanje je da li bi i 3% mogli da skupe, koliko je cenzus, nisu se zalagali da takav jedan zakon prođe, nisu se zalagali da Kodeks, koji smo mi ovde usvojili kada je rad Narodne skupštine, prođe, već su se zapravo samo zalagali za opstrukciju. Zapravo, njihova politika je biti kontra vlasti, jer sve što vlast radi po njima je loše, mi znamo bolje, hajde mi samo da kontriramo, hajde mi da opstruišemo. Ništa drugačije se sada ne ponašaju kada su vanparlamentarna opozicija.

Ono što je interesantno, kada je ova borba krenula, kada je počela da se sprovodi, kada smo počeli da dobijamo informacije o tim tajnim računima koje Dragan Đilas ima na egzotičnim destinacijama, vidimo kako su počeli njihovi napadi, kako su počele konstrukcije različitih afera, kako šalju svoje ljude širom Srbije kako bi tu magla-industriju, koju inače Dragan Đilas najbolje zna da organizuje, da sprovodi i da pokušaju još jednom da prevare građane Srbije, da kažu kako, eto, oni su ti koji su pošteni, eto, oni su ti koji se bore za interese tih građana. Da je tako, verovatno da 2012. godine ne bi postali opozicija, a danas ne bi bili vanparlamentarna opozicija.

Ono što nikako ne mogu da shvate to je da su oni zapravo prošlost, politička prošlost ove države, jer ne možete građane Srbije prevariti drugi put. Uspeli ste 12 godina da uništavate ovu državu, 12 godina da ubijate narod u pojam, više nećete.

Tako da, možemo da vidimo, kolege su o tome pričale, da, eto, Borko Stefanović, Marinika Tepić, svi oni idu po Srbiji i ono što je interesantno Marinika nastavlja da kokodače i da izmišlja te raznorazne afere, a ko su ciljani ljudi? Pa, ciljani su svi oni koji su odlučni da sprovedu tu borbu protiv kriminala i korupcije, počevši od predsednika Republike Aleksandra Vučića, preko ministara, preko gospodina Gašića, koji zaista ima odlične rezultate od kako je na čelu Službe bezbednosti. Eto, sada je i ministar Selaković došao na red, ministarka Irena koja je zaista ambiciozno krenula u borbu za zaštitu životne sredine i zajedno sa celokupnom Vladom, sada kada imamo uslove da se izborimo da našu životnu sredinu zaštitimo, da okrenemo našu ekonomiju ka tome da se ona razvija i da bude klimatski neutralno bazirana, naravno oni se nalaze pametni da pametuju i da govore kako, eto, oni se bore za čist vazduh.

Gde ste bili do 2012. godine da se tim problemima bavite? Gde ste bili do 2012. godine, kada je Dragan Đilas krojio politiku grada Beograda, da pitate zašto je nivo zagađenja u Beogradu takav kakav jeste, ako tvrdite da je takav? Pa, nigde, verovatno. Nama je svima jasno ko je čija produžena ruka, ko po čijim instrukcijama radi i ko po čijim instrukcijama i scenarijima piše takve tekstove i dalje ih plasira.

Naravno, ono što je isto interesantno, što želim da spomenem, njihova politika se danas ne bazira na tome da oni razgovaraju sa građanima, da zapravo žele da idu stvarno od čoveka do čoveka da predstave svoj plan. Uvaženi kolega Aleksandar je ovde izneo odlično kakav je njihov plan. Reći ću vam u jednoj rečenici kakav je - isti kao onaj koji je bio do 2012. godine, a to je pljačka građana, samo što je do 2012. godine Đilasov plan bio opljačkati Beograd, a sad ga proširujemo na - opljačkati Srbiju, odnosno nastaviti da pljačkamo Srbiju. Naravno da takav plan neće proći, pa su se onda okrenuli ka Tviter politici gde, naravno, neki od njih malo više pitaju, neki manje, a zanimljivo je da je najaktivniji postao Vuk Jeremić koji je počeo da se bavi i statističkim analizama, pa eto stavlja nekakve ankete sa pitanjima da li treba da se vrši revanšizam prema pripadnicima Srpske napredne stranke kada oni dođu na vlast.

Da li znate šta je još interesantno? Dobro, postavio je pitanje, ima neka četiri odgovora koja je dao kao potencijalna, anketa se završila. Naravno, odgovor koji je želeo, a to je da se sprovede revanšizam, nije pobedio, ali onda na kraju kaže – ma, nebitno je meni što su, eto, ljudi podržali tu drugu opciju, ja sam za revanšizam, ja ću time da se bavim. Onda vam je, dragi građani Republike Srbije, jasno kakva je njihova politika i šta je, zapravo, cilj njihovog dolaska na vlast. To je samo revanšizam, to je mržnja i to je osveta prema ljudima koji žele da ovu državu unaprede i da omoguće građanima Srbije mnogo bolji i kvalitetniji život.

Čisto za kraj samo da kažem, sećate se onih njihovih priča kada ne mogu da se dogovore oko potencijalnog kandidata za predsedničke izbore ili ko bi predvodio opoziciju, pa su imali neku ideju nekakvih predizbora unutar njihovih opozicionih redova. Od te ideje se nije odustalo, već, naprotiv, ona se uspešno, po njihovim rečima, sprovodi sedam dana unazad kroz onlajn anketu, eto opet onlajn, gde imaju nekakvih 77 kandidata koje su stavili, a od tih 77, ovih nekoliko koje smo spomenuli, neki ne smeju da se nađu na listi, jer će se verovatno razočarati koliko će malu podršku dobiti od strane svojih pripadnika, a i ovi koji su pretendovali da budu lideri, nisu lideri na toj anketi i, što je još interesantnije, po broju glasova koje imaju, oni ne mogu da skupe ni onih minimalnih 10.000, koliko im je potrebno da bi overili potpise da sutra možda registruju neku stranku ili da mogu da se kandiduju na izborima, pošto nam je jasno da stranke kao što je SSP i kao što je Narodna stranka nisu ni registrovane, one su kupljene stranke i to upravo kupljene delom novca koji je opljačkan od strane građana Srbije, a drugim delom novcem od kriminalaca koje je Vuk Jeremić dobio kada je pokrenuo svoju nevladinu organizaciju, koja je samo bila paviljon za finansiranje njegove predsedničke kampanje.

U svakom slučaju, kao što vidimo, oni stalno pričaju o nekom danu posle, na kraju, zapravo, celokupna ta priča svešće se samo na naučnu fantastiku, jer građani Republike Srbije veruju samo u ono što vide, ono što osete, a jasno je svima nama, i statistika nam to jasno govori, da u odnosu na 2012. godinu, život i kvalitet života građana Republike Srbije je znatno unapređen, a realizacijom plana „Srbija 2025“ zaista će do 2025. godine prosečna zarada biti 900 evra, penzije 440 evra. Imaćemo moderne puteve, imaćemo modernu železnicu, imaćemo nove industrije, nova radna mesta koja su otvorena, unapređen sistem i obrazovanja i zdravstva i zaista Srbija će biti mesto za bolji život građana. Pored toga, Srbija je i država koja je kao cilj stavila da omogući i stabilnost i mir na Balkanu i, kao što možemo videti, u ovoj eri vakcinacije otvorila vrata građanima iz regiona da pomogne u procesu imunizacije zato što je ova borba nešto što je zajedničko. Nije samo naša, svi smo u ovome, a to je filozofija koju mi zastupamo.

Kolegama koji će biti u ovim radnim telima želim puno uspeha, jer su to zaista kvalitetni ljudi, koji će na ispravan i pravi način zastupati politiku Republike Srbije i predstavljati naše rezultate koje smo ostvarili.

Hvala.
Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, imali smo prilike da čujemo jako dobru i kvalitetnu diskusiju i kada je u pitanju izbor nove predsdnice Kasacionog suda, Jasmine Vasović. Apsolutno je da, što se tiče njene biografije i svih preporuka, jasno nam je da je zaista u pitanju ispravan kandidat za pravu poziciju i pridružujem se apsolutno apelu i kolege Aleksandra, koji je poželeo sreću, i takođe želim joj puno uspeha u njenom radu, jer apsolutno ono što treba dalje da radimo, jeste da to poverenje koje je izgrađeno kada je u pitanju sudstvo u Srbiji i vraćanje poverenja koje je krenulo 2012. godine, da se i dalje nastavi i da se nastavi time što će sudije raditi svoj posao po slovu zakona i onako kako Zakon o sudijama govori, a to je da sprovode zakone koji su u ovom domu izglasani i da ih tumače na ispravan način, ali takođe daju povratne informacije kako bi se ta zakonska rešenja dalje unapredila.

Imali smo prilike da čujemo ovde od govornika i o čuvenoj katastrofalnoj reformi sudstva iz 2009. godine, koja je zapravo jasan dokaz da su tadašnji žuti tajkuni imali želju da apsolutno sve tri grane vlasti prisvoje. Zbog čega? Evo, upravo vidimo zbog čega, zato što bi na taj način onemogućili da zakonodavna vlast i da tužioci i istražioci rade svoj posao, i omogućila zapravo da novac građana mogu izvlače iz Republike Srbije i da ga plasiraju na svoje račune. Videli smo do sada da je za sada ta cifra 54 računa na 17 destinacija širom sveta, što egzotičnih, što neočekivanih, a pitanje je koliki je taj broj. Ali, to prepuštamo nadležnim državnim organima da se time bave i da daju odgovor građanima Srbije koji oni zaslužuju, da vide gde je taj novac utrošen. Siguran sam da je to mnogo, mnogo više od 68 miliona o kojima se govori.

Oni su u tom periodu uspeli da maltene, u periodu od godinu dana onemoguće da sudska vlast radi svoj posao i da se zakonska rešenja koja su oni usvojili ne sprovode. Imali smo prilike da i od kolege Arsića da čujemo i na koji način su tada birane sudije, kako su birani ljudi u Vrhovnom kasacionom sudu i da nisu poštovali te propise. Samo ću izneti informaciju da od 2.400 sudija koje su tada bile pod lupom i pod reizborom, oni su uspeli 870 svojih sudija da uvedu, a čuli smo da su osnovni kriterijumi bili ili članstvo u DS ili nečija preporuka osoba koje su bliske DS, kako bi oni svoju funkciju mogli da zadovolje. Ta reforma nas je koštala do sada, po procenama, 44 miliona evra. Upravo iz razloga što su ti ljudi mimo zakona onemogućeni da rade svoj posao, i naravno, oni su svoju pravdu potražili i izvršena je nadoknada štete, izvršena je nadoknada od para građana Republike Srbije, a ne sigurno od Dragana Đilasa i drugih tajkuna koji su svoj novac izneli iz Republike Srbije i uspešno oplodili na tim pozicijama.

Ono što takođe hoću da kažem da bi poverenje u sudstvo moglo da raste, sudije, kao što sam rekao, moraju da rade svoj posao u skladu sa zakonom koji se propisuje. Zakon jasno kaže u članu 30. da sudija ne sme biti član političke stranke, niti politički delovati na bilo koji drugi način. Ovde smo imali prilike i da čujemo o sudiji Majiću, šta je on radio, i sneposredno pred početak govora smo videli poslednji tvit u kome se zapravo on hvali time što je pažnja posvećena njemu. Naravno da je posvećen, zato što mi kao narodni poslanici se bavimo iznošenjem problema i želimo da ukažemo na ono što je loše, a to je da apsolutno sudije ne treba da se bave politikom, da treba da poštuju zakone koji su pred njima, da svoj posao rade časno i u skladu sa zakletvom koju su oni položili.

Imali smo prilike i u prethodnom periodu, odnosno 2016. i 2017. godine da upravo vidimo kako neke osobe koje su izabrane na javne funkcije, te funkcije zloupotrebljavaju, kako bi sebe politički promovisali i kako bi sebe predstavili građanima kao neku alternativu. Uvek se dešavalo na kraju, konkretno npr. Saše Jankovića koji kaže da je narod hteo da on uđe u politiku. Kako je narod hteo? Pa, tako što je svoje političke stavove iznosio dok je bio Ombudsman, zapravo dok je obavljao funkciju gde nije trebao politički da deluje i da nije trebao da se bavi politikom.

Na kraju smo videli, naravno na predsedničkim izborima, koja je to podrška koju je dobio. Na kraju smo videli da je formirao i grupaciju političkih stranaka u kojima je samo njegova grupa građana, odnosno udruženje, kako je već registrovano, bila član. I, na kraju, njegovo političko delovanje se svelo na razgovor putem megafona sa vratima, odnosno sam sa sobom je razgovarao.

Upravo ono što možemo da vidimo i po izjavama koje sudija Majić daje i intervjuima, konkretno i onome što je uvaženi kolega Arsić citirao, a to je da upravo želi da sebe nametne kao neku novu alternativu, kao novo rešenje i uporno na odgovore novinara koji su ga pitali -–da li biste vi ušli u politiku, kaže – da, građani to traže, to žele. Znači, upravo se ponavlja repriza onoga što smo mogli 2016, 2017. godine da doživimo.

Sada ću vam čisto izneti jedan podatak, pričali smo o tome da opozicija ne zna kog će kandidata izabrati, da su se odlučili na onu on-lajn verziju izbora kandidata. Trenutno je u opticaju nekih 77 kandidata u on-lajn anketi koju rade. Konkretno, sudija Majić ima podršku od svega 1,54% glasova u toj anketi.

Tako da, ako želi da pobedi u ovoj anketi, a debelo je u zaostatku, moraće mnogo više da se potrudi, a pre svega da se povuče sa funkcije sudije i da pokaže da je čovek od reči, a ne zapravo da pokušava da zloupotrebi svoju poziciju.

Slobodno mogu da kažem da sam siguran da, kao što su i moje kolege govorile, da ovo nije samostalno delovanje, da je ovo zapravo samo produžena ruka upravo onih, konkretno Dragana Đilasa, koji se napadima brani od nečega što su činjenične stvari, što je dokazano da ima tih 54 računa. Kao što je kolega Milenko Jovanov rekao, on čovek u svojoj tužbi ni jednog trenutka nije rekao da on nema te račune. On je samo rekao da nisu izneti adekvatni dokazi, odnosno da papiri nisu imenovani kako treba.

Znate, ona čuvena sportska kaže – napad je najbolja odbrana, u ovom slučaju nama je jasno da se on brani, ali bezuspešno. Nadležni državni organi rade svoj posao, sudstvo radi svoj posao, jer sudstvo zaista u odnosu na period kada je on i kada su njegovi saradnici bili na vlasti, jeste nezavisno i biće još nezavisnije, efikasnije upravo zato što ljudi koji dolaze na ključne pozicije, koji će imati taj zadatak da dalje unaprede rad sudstva će to i raditi, a siguran sam da će gospođa Jasmina Vasović upravo raditi taj posao kako treba i zbog čega ćemo je u danu za glasanje svi ovde siguran sam jednoglasno podržati i dati joj punu podršku da ovaj posao radi na način na koji treba. Hvala.
Zahvaljujem, predsedavajuća.

Uvaženi gospodine ministre sa saradnikom, poštovane kolege narodni poslanici, svakako da podržavam podnete amandmane i da je dobra odluka da se sam proces obavljanja popisa pomeri za 2022. godinu.

Kolege su već i govorile dosta o tome i u argumentima zbog čega je to važno, inače to je i praksa koja se sprovodi svuda u svetu. Veliki broj drugih ozbiljnih zemalja apsolutno jako važnu aktivnost odlaže, da se to sprovede u periodu kada se za to stvore i uslovi.

Sami smo svesni da to nije proces koji traje samo mesec dana, to je već celokupna procedura od pripreme samih ljudi koji su uključeni u proces materijala, obezbeđivanja opreme, naravno, i u ovom slučaju vodiće se računa i o samoj zdravstvenoj situaciji.

Dok mi ovde diskutujemo i radimo, i dok se radi na realizaciji plana „Srbija 2025“, na realizaciji infrastrukturnih projekata, videli smo i da je petlja na Batajnici otvorena, da se intenzivno radi i na Moravskom koridoru, i da Srbija zaista iz dana u dan postaje sve veće gradilište i da nikada u istoriji nismo imali toliki broj projekata koji se realizuje, druga strana se apsolutno bavi pitanjem popisa, ali ne popisa o kome mi ovde govorimo, već se bavi popisom političkih neistomišljenika, političkih protivnika.

Dokle god taj popis kako bi trebalo da se radi se radi licem u licem, oni zapravo, naravno koriste samo društvene mreže, jer jedini prostor na kome oni znaju da se bave politikom ili zapravo, bolje rečeno politikanstvom, jer nažalost, nikada nisu u svojoj biti bili ozbiljni političari, jesu društvene mreže.

Naravno, kad god neko argumentacijom iznese svoje stavove, svoja viđenja koja se krše sa njihovima, ta osoba uđe na njihovu listu popisu političkih neistomišljenika, naravno, neki od tih lidera to rade samostalno, nekontrolišući se, verovatno su pod dejstvom nekog gasa, ne naravno ovog gasa sa kojim se mi trudimo da uvedemo za naše domaćinstvo i da održimo energetsku efikasnost, već drugog zapravo gasa, gde se naravno završavaju ti argumenti time da su ti ljudi upisani gde im se preti da će platiti, da će deliti ćelije sa nekim drugima, a neki drugi, naravno za te potrebe koriste svoje poltrone i ljude koji rade prljav posao i onda se ta argumentacija završava pretnjama da će neko biti ošišan, i tako dalje.

Ono što je interesantno za sve njih, za razliku od Srpske napredne stranke i ozbiljnih političkih stranaka, oni za sebe zapravo nemaju nikakvu podršku ni građana. Sve ankete i sva istraživanja koja se rade upravo govore u tom pravcu da oni čak i ovih 3% izbornog praga koji je predviđen ne mogu da preskoče, a o njihovoj sposobnosti govori i to da nisu mogli ni da skupe minimalni broj potpisa građana da bi mogli da formiraju svoje stranke, već su morali da troše novac sa svojih računa sa egzotičnih destinacija ili računa koje su formirali preko svojih NVO organizacija kako bi skupili stranke i lica od kojih su kupili stranke, naravno, stavili na počasno mesto prvog potpredsednika ili kako god, u stvari produžene ruke koja treba da radi prljav posao za njih.

Inače, koliko su zapravo spremni za razgovor, pošto se oni u stvari samo time bave, kako mi treba da se bavimo nekim međupartijskim dijalogom, kako bismo razgovarali o boljim predizbornim uslovima, zaboravljaju kakve su izborne uslove oni napravili i svojim zakonskim rešenjem učinili, zapravo pokazali su u jučerašnjoj emisiji gde ih je moja uvažena koleginica Sandra Božić, kada im je sasula istinu u lice i kada ih je podsetila kakvi su, oni prete kako će napustiti emisiju. Toliko o njima, toliko o njihovoj hrabrosti, toliko o njihovoj argumentaciji, jer oni da imaju argumente, oni bi zapravo te argumente izneli, ali ih nemaju.

Naravno, oni smatraju da su oni jako bitni, da su te emisije zapravo kreirane zbog njih. Dok su se bavili politikom, nikada nisu u prvi fokus stavili građane Srbije, već uvek im je bilo bitno i veću pažnju su čak posvećivali životinjama koje su, zapravo, obilazili, umesto ljudima, gde su se više brinuli o zdravlju nekih kokošaka, nego o tome kako su ljudi podneli elementarne nepogode koje su zadesile krajeve koje su oni obilazili.

Ovaj popis koji će se sprovesti naredne godine će biti jasan pokazatelj uspeha politike SNS i našeg predsednika Aleksandra Vučića, koju smo zapravo promenu uneli u našu zemlju, koliko se zapravo Srbija promenila za ovaj period od 10, 11 godina, gde je od zemlje sivila, od zemlje gde su ljudi bežali iz nje, postala zemlja šampiona i u privlačenju direktnih stranih investicija i u ekonomskom razvoju, ali i da smo postali zemlja gde se mladi, obrazovani ljudi vraćaju i odlučuju da svoje poslove pokrenu.

Svakako, u danu za glasanje, kao i moje uvažene kolege, podržaćemo i ove amandmane i zakon koji je pred nama.

Hvala.
Zahvaljujem, predsedavajući.

Gospodine Orliću, uvaženi ministre, poštovane koleginice i kolege poslanici, građani Republike Srbije, Srbija je u prethodnom periodu pokazala svoju privrženost razvoju regiona, njegovom ujedinjavaju i povezivanju samih naroda, zato što smo svi u ovom periodu i na putu ka EU, ali zajedničkim snagama se borimo protiv jednog od najvećih izazova u poslednje vreme, a to je borba protiv koronavirusa.

Inače, Sporazum koji je danas pred nama je još jedan u nizu važnih sporazuma koji će pomoći da se naša država poveže bolje sa susednom Bosnom i Hercegovinom i, zahvaljujući ovom sporazumu, kao što smo imali prilike da čujemo od prethodnih govornika, države će zajedničkim snagama u narednom periodu raditi na održavanju mostova koji nas povezuju preko reka Drine, Save i Uvac.

Inače, to su mostovi koji spajaju naše narode, koji su kroz istoriju povezani, ali, nažalost, administrativnim granicama su razdvojeni.

Inače, na ovaj način, kao što sam rekao, fizičkim putem bićemo povezani, a svakako zahvaljujući inicijativi „Mini Šengenu“, čiji je inicijator predsednik Aleksandar Vučić, a svako poziv za priključenje ovoj inicijativi ima i Bosna i Hercegovina, obezbediće se još bolje i jače povezivanje u drugim segmentima kao što su privreda, kultura, prosveta, obrazovanje, mladi, trgovina.

Inače, pokazali smo u ovom periodu da umemo da budemo šampioni, da se borimo za interese i građana Republike Srbije, ali ne samo Republike Srbije, već i šire. Mi nismo samo uspešni po tome što smo u prethodnom periodu uspeli da izgradimo dve kovid bolnice u rekordnom periodu, za četiri meseca, da ćemo graditi novu kovid bolnicu kod Novog Sada, da smo uspeli, zahvaljujući borbenosti našeg predsednika Aleksandra Vučića, i da obezbedimo veliki broj respiratora, koji danas služe da se sačuva zdravlje naših građana, da se izborimo za njihovo zdravlje. Nabavili smo i veliki broj vakcina i retka smo zemlja u Evropi koja ima mogućnost da svojim građanima ponudi četiri različite vakcine kada je u pitanju vakcina protiv korone.

Ono što je jako bitno da kažemo jeste da nije suština da se mi samo hvalimo ovim rezultatima, već, zapravo, ne želimo da dozvolimo da drugi, posebno naše komšije, ako imaju probleme da ispaštaju. U ovoj borbi, kao što sam rekao, nismo sami, već svi zajedno učestvujemo.

Mi danas, zahvaljujući uspešnom sprovođenju procesa vakcinacije, imamo oko 26% populacije vakcinisano jednom dozom, odnosno 19% populacije koja je revakcinisana, odnosno vakcinisana drugom dozom.

Ono što želim da napomenem jeste koliko smo mi privrženi i pomažemo našim komšijama, da smo mi donirali određenu količinu vakcina i građanima Severne Makedonije, da smo donirali građanima Crne Gore, a 2. marta smo to učinili građanima Bosne i Hercegovine, gde je donirano pet hiljada doza „Astra-Zeneka“ vakcina, taman toliko da se otpočne proces vakcinacije kod njih, pre svega lekara, koji, kao što i naši medicinari, što je uvaženi kolega doktor govorio, bore se za zdravlje svojih građana i oni se bore za zdravlje građana u Bosni i Hercegovini, tako da je Bosna i Hercegovina postala na ovaj način treća država od republika bivše Jugoslavije koja je dobila našu pomoć, a mi smo apsolutno otvoreni i spremni da svakom našem susedu, svakom našem prijatelju pomognemo kome je pomoć u ovom teškom trenutku potrebna.

Podsetiću vas da se tu naša pomoć nije završila, već da smo 23. marta donirali Republici Srpskoj 30 kliničkih i pet transportnih respiratora i 10 hiljada maski koje će svakako pomoći u njihovoj zajedničkoj borbi za očuvanje zdravlja građana.

Ne samo da je ovo način kako smo se borili, već smo svoje granice otvorili, omogućili i državljanima susednih država vakcinišu kod nas. Sećamo se svi slike od prošle nedelje, gde smo i u Beogradu i Nišu imali velike gužve građana drugih država koji su došli da se vakcinišu u Republiku Srbiju, tako da je za tu priliku oko 10 hiljada doza vakcina opredeljeno.

Konkretno, kada pričamo o privrednicima ne samo iz Bosne i Hercegovine, već i Severne Makedonije, Albanije, Crne Gore i sa područja Kosova i Metohije, ali i drugim građanima sa ovih područja, sve u cilju da se zajednički izborimo, da stanemo na put ovoj pošasti, koronavirusu i da sprečimo širenje novih sojeva.

Dok se mi borimo da gradimo mostove koji će spajati naše države, koji će nas spajati sa susedima, i u ovoj borbi se trudimo da budemo jedinstveni. Imamo, nažalost, i one druge koji se trude da nas razdvoje i koji se trude da te mostove uruše i koji jedino čime se bave jesu pretnje i svađe. Mislim, naravno, na ovu čuvenu vanparlamentarnu opoziciju, na Đilasa, Jeremića i na njihove saradnike, koji, evo, kao što smo videli, u poslednje vreme počeli su međusobno da se svađaju i da se prepucavaju, bez obzira koliko se oni trudili da govore da imaju samo prosto razmimoilaženje mišljenja. Svi znamo da to nije tačno.

Oni dok su bili na vlasti jedino što su znali da grade su mostovi prema egzotičnim destinacijama, gde su iznosili novac građana Republike Srbije. Stavljali su na svoje račune koje su, naravno, koristili kako bi se enormno obogatili i ono što danas rade jeste upravo da sačuvaju taj novac na tim računima i sve što pokreću jeste upravo odbrana tih svojih nedela, da tako kažem.

Pored toga što su gradili te mostove i spajali se sa egzotičnim destinacijama, neki od njih su bukvalno gradili mostove da bi iznosili taj novac. Podsetiću vas, pričao sam i o tome, to je čuveni Most na Adi, koji je izgradio Dragan Đilas. Setimo se da je inicijalna vrednost i procena trebala da bude 160 miliona evra i da se to na kraju završilo na 400, pa i više miliona evra.

Danas zahvaljujući hrabrim novinarima istraživačima znamo gde je taj višak novaca završio i čudo je samo što nije završilo konkretno samo na egzotičnim destinacijama, već i na nekim čudnim destinacijama, gde ljudi u tim državama čak ne čuvaju novac, a oni su se našli pametni da taj novac tamo iznesu.

U svakom slučaju, ovim pitanjem baviće se u narednom periodu nadležni organi i jasno će zapravo pokazati šta su ti politikanti, sadašnja opozicija, nekada ljudi koji su, nažalost, bili na vlasti radili samo da bi obezbedili svoj novac u inostranstvu.

Ono što je interesantno, videli smo da njihova sujeta nema granica, tako da pored dve stvari za koje znamo, a to je svemir i ljudska glupost koji nemaju granice, uspešno je dokazano da je njihova sujeta još jedna stvar koja nema granicu.

U svakom slučaju, ovakve inicijative o kojima i danas razgovaramo, kao što je ovaj sporazum, je samo jedan od niza sporazuma za koje sam siguran da će biti pred nama parlamentarcima, koji će omogućiti da Srbija kakvu danas znamo, a to je jaka, moderna, Srbija koja napreduje, koja se razvija, koja privlači mlade akademce iz inostranstva da se vrate i da žive ovde i da rade, da se još bolje poveže sa svojim susedima. Naravno, u interesu je da čitav region napreduje i da čitav region može još efikasnije i bolje da se izbori sa izazovima koji su sada pred nama i budućim izazovima koji će biti pred nama.

Gospodine ministre, u danu za glasanje sa zadovoljstvom ću zajedno sa kolegama iz poslaničke grupe Aleksandar Vučić – za našu decu, podržati ovaj Predlog sporazuma, jer smo svi videli i u diskusijama kolega pre mene, a i siguran sam u budućim diskusijama koliko je ovakav vid povezivanja važan za sve nas. Hvala.
Zahvaljujem, gospodine Orliću.

Poštovani ministre sa saradnikom, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, građani Srbije, pred nama je važan akt koji se odnosi na sprovođenje popisa u Srbiji. Kao što smo imali prilike da čujemo, ono što je predloženo jeste da se sama ova procedura odloži usled dejstva efekata korona virusa i apsolutno podržavam ideju da čak i u odnosu na rešenje koje je dato ovde pred nama, a koje će amandmanima biti dopunjeno da se to odloži apsolutno za iduću godinu s obzirom da je danas apsolutni prioritet, kada je u pitanju i Vlada Republike Srbije i politika koja se sprovodi, očuvanje zdravlja građana i borba da naša ekonomija uspešno funkcioniše.

Imali smo prilike da čujemo i od brojnih kolega rezultate koje je Republika Srbija u prethodnom periodu postigla, kada je u pitanju i populaciona politika, demografija, borba za decu i borba da naše stanovništvo ostane da živi u Republici Srbiji. Bukvalno sve što svakog dana vidimo u celoj Srbiji vidimo samo gradilišta koja niču. Grade se auto-putevi, grade se moderne saobraćajnice, ulaže se u avio-saobraćaj, dovode se strani investitori, daju se značajna sredstva kao podsticaj i domaćoj privredi, ali i drugim privrednicima koji imaju odlične ideje kako da to implementiraju u našoj zemlji i da ostvare odlične finansijske i poslovne rezultate.

Sve je to borba i sve su to apsolutno mere koje Vlada Republike Srbije preduzima kako bi se i očuvalo naše stanovništvo. Posebno mi je drago zato što i moje mlađe uvažene kolege se trude da u medijima upravo o tim rezultatima i govore. Konkretno, spomenuću svoju koleginicu Nevenu Đurić koja je u emisiji „Reč na reč“ upravo i spomenula jedan od značajnih rezultata koje je predsednik Aleksandar Vučić ostvario politikom koju vodi, a to je da je Srbija uspela da zaustavi odliv mozgova, uspela da postane zemlja u koju se zapravo mladi ljudi vraćaju.

Ma koliko god se oni trudili, kad kažem oni mislim na ovu vanparlamentarnu opoziciju ili zapravo političare u pokušaju kojima je očigledno jedini posao način kako da sakriju novac koji su uzeli od građana Srbije na atraktivnim turističkim destinacijama, se trude da ospore takve tvrdnje i rezultate koji su neosporivi. Zahvaljujem se upravo vama, gospodine Orliću, koji ste i potencirali odmah posle gostovanja da čak i ono što oni pišu u svojim medijima ne znaju da pročitaju i često to zaborave.

Ovde imam u svoj ruci jedan članak koji su upravo na njihovim medijima objavili, a koji kaže da je Srbija zemlja priliva, a ne odliva mozgova. Interesantno je da u samom tekstu se naravno citiraju rezultati koje je postigao Bečki institut za međunarodne ekonomske studije i utvrdili su zapravo da u periodu od 2015. do 2019. godine Srbija zaista jeste poslala zemlja gde imate neto priliv mozgova, gde zapravo visoko kvalifikovani ljudi, ljudi koji su akademci, završili fakultete u inostranstvu se vraćaju u Srbiju, formiraju svoje porodice, otvaraju svoja poslovna preduzeća. To je jedan odličan pokazatelj zapravo da sve ovo što se ulaže, i kada je u pitanju infrastruktura, kada je u pitanju obrazovanje, kada je u pitanju zdravstvo, kada je su u pitanju i kultura i prosveta, daje doprinos da se takav rezultat ostvari.

Naravno, govore o tome da mladi ljudi koji su završili srednju školu, koji studiraju uglavnom odlaze u inostranstvo. Napomenuo bih da se Srbija od kada je stekla svoju državnost, još u 19. veku, trudila da mlade ljude sa visokim potencijalom, ljude koji mogu da daju značajan doprinos svojim znanjem ovoj zemlji da ih stimuliše i podrži finansijski, čak, da to znanje stiču u inostranstvo i da to znanje i iskustvo, ili kako se to kaže „know how“ donesu u Republiku Srbiju i da se to danas primeni. Imamo rezultate upravo takvih ljudi koje možemo ovde i da vidimo.

Kažu kada se grade auto-putevi, konkretno ću spomenuti Moravski Koridor, trude se da kažu – pa, nije potreban auto-put, možemo izgraditi i četiri trake. Ili, kažu – gradite auto-puteve da bi ljudi odlazili iz Srbije. Ne, gospodo, ne gradimo mi auto-puteve da bi ljudi odlazili iz Srbije, gradimo auto-puteve da bi Srbija postala bolja destinacija za dolazak stranih investicija, destinacija gde će se ulagati, ali i način da povežemo sve krajeve naše prelepe Srbije kako bismo mogli na letovanja da idemo, pa umesto da odemo u inostranstvo da obiđemo Zlatibor, Zlatar, da posetimo Vojvodinu, da posetimo Staru planinu, da posetimo Vranjsku banju u koju smo videli da se i te kako ulažu sredstva.

Pozivam vas, uvažene kolege, sve da posetite i Kruševac, Ribarsku banju, našu planinu Jastrebac, najšumovitiju planinu u Srbiju koja je zaista od kako je SNS došla na vlast počela svoje potencijale i u turističkom smislu i u svakom drugom smislu da pokazuje.

Tako da, sve što se radi imali smo prilike da vidimo da ti radovi kada je u pitanju Moravski koridor odlično funkcionišu, da će to biti najsavremeniji autoput koji Srbija ima, gde ćemo imati prvi digitalni put, odnosno sproveden optički kabl i da možemo dobijati sve ažurne informacije kada je u pitanju saobraćaj i da zaista bude prilika da uživate u putu kada obilazite sliv Zapadne Morave gde živi oko pola miliona građana Republike Srbije.

Sva ta ulaganja u infrastrukturu kasnije doprinose i dolasku investitora, kao što znamo da biste vi neku osobu sa idejom, sa vizijom, sa finansijskim sredstvima doveli da ulaže u Srbiju, morate mu pružiti osnovne infrastrukturne uslove da bi on to što proizvede u Srbiji mogao u inostranstvu i da plasira ili da plasira na naše tržište i tržište u regionu.

Ono što hoću da kažem je da je posvećenost očuvanju građana Srbije upravo i to što smo lider u regionu i jedina zemlja u Evropi koja ima četiri različite vakcine koje nudi svojim građanima. Imamo zaista adekvatnu količinu vakcina i kao što vidimo i sami uskoro ćemo se približiti broju milionitog građanina koji je revakcinisan čime smo se zapravo izborili da se podiže kolektivni imunitet i približavamo se polako uslovima da možemo život polako vraćati u normalu, iako znamo da ćemo i u narednom periodu morati da živimo sa koronom i njenim posledicama.

Ono što je jako bitno, pokazali smo da možemo biti šampioni kada je u pitanju razvoj zdravstva, obezbeđene su apsolutno sve potrebne količine respiratora, medikamenata, izgrađene su dve kovid bolnice, jedna u Batajnici, jedna u Kruševcu za četiri meseca. To ćemo uvek ponavljati zato što je to stvar za ponos, nešto što Srbija u modernoj istoriji nije videla. Videli smo samo takav primer sličan u Kini gde su oni naravno u skladu sa svojim kapacitetima i potrebama u rekordnom roku izgradili kovid bolnicu. Gradiće se i nova, i dalje će se ulagati u zdravstvo, i dalje će se ulagati u mlade.

Ono što je jako bitno, svi ti žuti tajkuni, političari koji su samo na rečima bili da se bore za našu decu, da se bore za mlade koji svojim nekim planom za dan posle sutra obećavaju besplatne udžbenike, besplatno školovanje. Ne znam, kod njih postade sve besplatno, a njima se ne zna koliko novca i koliko računa imaju u inostranstvu. Prosto, strašno je koliko sami sebi udaraju kontru u izjavama i prosto imaju kratko pamćenje, zaboravljaju šta su govorili, zaboravljaju šta su radili. Ali, sreća tu su nadležne institucije, tu su i velike patriote, moje kolege ovde i u Skupštini i unutar SNS koji se bore da istina u Srbiji ispliva i da istina bude jedino o čemu će se govoriti i da više nikada nemamo spinove koje su oni radili.

Siguran sam da će i taj plan koji uporno promovišu po Srbiji i vidimo pokušavaju da naduvaju brojke da je to, ne znam, toliko prihvaćeno, da će oni sami vrlo brzo takav plan zaboraviti, kao što su zaboravili neuspeh i sa savezom, kao što su zaboravili i bojkot kampanje i da su oni u stvari ništa drugo nego bojkot koalicija. Ono što se neće zaboraviti to su rezultati koje je politika Aleksandra Vučića doprinela da Srbija napreduje i koliko mi uspešno i u ovom periodu realizujemo plan Srbija 20-25. Da mi sada imamo preko 540 evra prosečnu zaradu, da će ona 2025. godine biti 900 evra, da ćemo imati penzije 440 evra, da imamo rekordno nisku nezaposlenost ispod 10% što se u modernoj istoriji Srbije nije desilo. Da smo šampioni u privlačenju direktnih stranih investicija, da imamo stabilan devizni kurs koji je takođe jedan od bitnih faktora i u privlačenju stranih investicija, u razvoju našeg ekonomskog ambijenta o čemu nismo toliko pričali. Ja se zahvaljujem svom kolegi Arsiću koji uporno to spominje, da u se u njihovo vreme prosto nije znalo koliko zapravo taj kurs fluktuira i da zapravo se znalo kada kurs skače, kada pada, zapravo zavisilo je od interesnih grupa.

U svakom slučaju u danu za glasanje apsolutno, kao i kolege iz poslaničke grupe, podržaćemo ovaj predlog, jer proces sprovođenja nije mala stvar. To nije nešto što se izađe u periodu od mesec dana, idemo od vrata do vrata, popišemo, to je čitava procedura, to je primena i naučne metodologije koja je jako važna, pripreme koje se rade i ono što je jako bitno, da ovim izmenama uradiće se dodatne pripreme kako bi se zaštitilo i zdravlje ljudi koji će biti direktno uključeni u popis, ali i zdravlje građana. Zašto? Zato što ta statistika koju dobijamo je osnov za kreiranje drugih ekonomskih politika i politika koje će država voditi kada je u pitanju populaciona politika. O tome sam više pričao na prethodnom sazivu kada smo pričali o programu statistike.

Svi smo svesni koliko zapravo, važno kada se donose odluke da imamo apsolutno dobre i pouzdane podatke i zbog toga je ova procedura nešto sa čim apsolutno ne treba žuriti, treba odraditi kada je to najbolje. To je primer kojim su i zemlje u inostranstvu krenule.

Još jednom naglašavam, apsolutno ćemo podržati izmenu i siguran sam da ćete i vi, gospodine ministre, kao predsednik Vlade, podržati sugestiju da se to možda prolongira i za oktobar mesec 2022. godine.
Zahvaljujem predsedavajuća.

Uvaženi gospodine ministre sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, građani Republike Srbije, danas je dan koji nikada ne smemo da zaboravimo. Današnji datum je početak jednog strašnog zločina koji je učinjen prema jednoj maloj državi i narodu koji se trudio i borio za svoju slobodu, za opstanak svog naroda.

Ono što mi je posebno drago i u današnjem izlaganju kolega narodnih poslanika jeste to što taj čin nazivamo pravim imenom. To je agresija. To je zločin. Nije nikakva vojna intervencija, kako su žuti tajkuni dok su bili na vlasti govorili o tome i trudili se da ta tema bude tabu među našim građanima. Ona više nije tabu tema, već je tema o kojoj se otvoreno govori, o kojoj se diskutuje i zbog naših budućih pokolenja ne smemo nikada da zaboraviti šta se tada desilo i narednih 78 dana, kroz kakve smo nažalost probleme prolazili, koji su zločini činjeni.

Ja sam tada bio dečak, četvrti razred osnovne škole i sećam se odlično tog dana, s obzirom da je moj mlađi brat bio na ekskurziji u Bukovičkoj banji u blizini mesta gde su i prve bombe pale.

Večna slava i hvala svima onima koji su dali živote u odbranu slobode naše države i drago mi je da se mi danas sećamo i heroja koji su ne samo branili vazdušni prostor, već su branili teritoriju naše zemlje. Sećamo se i onih heroja sa Košara koji su sprečili invaziju trupa iz susedne države boreći se sa jedne strane protiv terorista koji su bili na teritoriji AP, a sa druge strane van granica naše države. Nikada ih ne smemo zaboraviti. Uvek treba da pričamo o njima i drago mi je da danas o tome i govorimo.

Ono što je karakteristika tog perioda jeste da smo pokazali jednu našu osobinu o kojoj često pričamo, a to je taj srpski inat, o kome ste i vi, uvaženi ministre, govorili. Mi smo tada tih 78 dana prkosili NATO agresorima. Izlazili smo na ulice, branili smo naše mostove, branili smo naše objekte i njihov plan da u nedelju dana prosto sruše moral naše vojske, da umanje njenu borbenu opremljenosti i da slome otpor našeg naroda nisu uspeli.

Ono što je jako bitno da kažem je da mi u današnje vreme taj inat i dalje pokazujemo. Inat su upravo ovi rezultat, ekonomski rezultati o kojima smo govorili juče i o kojima smo govorili prethodnih dana i o kojima govorimo danas, ali i o kojima ćemo govoriti u budućnosti, a sve zahvaljujući politici koju sprovodi predsednik Aleksandar Vučić, koju sprovodi premijerka Ana Brnabić i vi kao deo njihovog tima, a to je da podižemo infrastrukturu naše države, podižemo privredu, rast zaposlenosti naših građana i da radimo na tome da mladi ljudi ostaju u Srbiji, da tu žive i tu rade.

Tako da pored 320 kilometara autoputeva koje smo uradili, pored renoviranja železničke infrastrukture, gde ćemo je značajno unapredi, jedan od važnih segmenata za razvoj privrede je svakako avio saobraćaj i ta infrastruktura o kojoj danas govorimo.

Uvaženi ministar i moje kolege su napomenuli koji su to rezultati, ja bih voleo čisto da ponovimo i zbog javnosti. Dok su žuti tajkuni Aerodrom „Nikola Tesla“, koji je inače, podsetiću, u njihovo vreme bio jedini funkcionalni aerodrom, „Konstantin Veliki“ je u stvari samo bio aerodrom koji se nalazio na geografskim kartama i možda neko ko je bio u Nišu da je znao za njega, mahom su im služili za odlazak na egzotične destinacije poput Maldiva, Mauricijusa, Hong Konga, Švajcarske, neki su išli turistički da letuju, neki su ušli poslovno da otvaraju svoje račune, da tamo novac koji su pre toga opljačkali od strane građana Republike Srbije polože na račune i da naravno taj novac obrću kako bi se oni dok obavljaju javne funkcije mogli da bogate i da sebi stvaraju budućnost ne mareći za budućnost dece Srbije. Ono što je bilo njima bitno to je bio taj krug dvojke, njihovi saradnici da svoje lične ciljeve zadovolje.

Dolaskom SNS na vlast uložena su značajna sredstva u razvoj avio-industrije, pričam o JAT kompaniji. Nažalost, u vreme njihove vlasti mi smo imali ovakve tekstove koje smo mogli da vidimo. Evo, konkretno, ovde piše – JAT prikovan za zemlju. To je bio njihov rezultat rada njihove politike. Oni su uspeli šestu najstariju kompaniju u Evropi, koja je postojala od 1927. godine, da prikuju za zemlju, da njihovu flotu smanje, kao što je uvaženi kolega Kebara rekao, na šest aviona koji su mogli da lete, od ogromne flote koja je postojala, da rasprodaju avione. Ali, nije im to bilo dovoljno. Oni su 2005. godine rasparčali to preduzeće na još manja preduzeća i time onemogućili da „JAT Ervajz“ koji je tada poslovao i radio uopšte može da radi, zato što su postojali sporovi između samih firmi oko finansiranja i održavanja samih aviona.

Dolaskom na vlast SNS taj problem se rešava. Danas imamo „Er Srbiju“ kao jednu uspešnu kompaniju, koja ima zaista veliku flotu, o kojoj je kolega Kebara i govorio, koja ima sada 40 destinacija na kojima putuju njihovi avioni i za vreme svog poslovanja oni su uspeli da udvostruče broj putnika koje su prevezli.

Takođe, značaj poslovanja same ove kompanije videli smo i u periodu ove pandemije, kada su njihovi avioni, njihovi piloti bili ti koji su odlazili po jako važnu pomoć, setimo se, u Kinu i u druge prijateljske zemlje koje su nam slale pomoć kako bismo se uspešno borili protiv korona virusa, ali su takođe bili i na usluzi našim građanima koji su se nalazili u Parizu, Pragu, Bratislavi i na drugim destinacijama da idu po njih kako bi ih vratili kući i da mogu to vreme da provedu kod kuće, gde imaju mnogo bolje uslove za život i da se bore protiv korona virusa.

Kada je u pitanju aerodrom „Nikola Tesla“, ono što ja želim da kažem je da se u periodu od 2013. do 2019. godine broj putnika povećao za 74%, a transport robe za 140%. Inače, aerodrom je danas pod koncesijom, kao što je uvaženi ministar rekao. To je bila jedna jako mudra i odlično tempirana odluka koja je donesena, zato što ćemo, zahvaljujući ovoj koncesiji, imati dovoljno sredstava koja ćemo moći da uložimo u dalji razvoj avio-saobraćaja, u razvoj infrastrukture, u razvoj železnice, otvaranje novih radnih mesta, a sa druge strane koncesionar je taj koji će omogućiti da se aerodrom „Nikola Tesla“ i dalje razvija, da primeni svoju uspešnu poslovnu koncepciju koju koristi na svojim drugim aerodromima, i na aerodrom „Nikola Tesla“ koji će postati važni regionalni centar kada je u pitanju avio-saobraćaj.

Inače, govorimo i o aerodromu „Konstantin Veliki“ u Nišu. Kao što sam rekao, taj aerodrom je u vreme žutih tajkuna bio samo jedna lokacija koju smo mogli da nađemo na geografskim mapama i ništa više. Ona danas postaje jedan novi regionalni aerodrom koji se razvija, u kome su uložena ogromna sredstva i danas se inače javno preduzeće „Aerodromi Srbije“ nalazi sa sedištem u gradu Nišu, koje ima strateški cilj da dalje razvija sam naš avio-saobraćaj, aerodrome po Srbiji i ono što mi je drago, da je gospodin ministar najavio da će tu biti novih ulaganja, novih investicija, obnavljanje same zgrade aerodroma „Konstantin Veliki“ koji će zapravo služiti svima nama na ponos i koji će biti jedan važan segment u daljem razvoju ekonomije tog dela Srbije koji se nalazi oko Niša, odnosno južne, istočne i centralne Srbije.

Takođe mi je drago da je spomenut aerodrom „Rosulje“. Inače, svi znate da ja dolazim iz Kruševca i aerodrom „Rosulje“ je jedan jako važan projekat i za razvoj same privrede grada Kruševca. Inače, napomenuću, zbog javnosti, da je javno preduzeće aerodrom „Rosulje“ formirano 1995. godine i da, nažalost, i za vreme žutih tajkuna je samo služio za uhljebljavanje njihovih partijskih kadrova i ništa više. Znači, to preduzeće je imalo tri radna mesta. Nisu se trudili da ono što je cilj tog preduzeća, to izmeštanje sportskog aerodroma koji se nalazio u Kruševcu, na lokaciji Rosulje koje se nalazi u selu Parunovac, nisu uspeli da sprovedu kako treba. Uslovi su se stvorili tek 2016. godine, odnosno nakon dolaska gospodina Bratislava Gašića kao gradonačelnika Kruševca, koji je tu ideju ponovo pokrenuo, gde je završen postupak eksproprijacije zemljišta na lokaciji gde je predviđen sam aerodrom i 2017. godine kreću intenzivne investicije i ulaganja u opremanje same površine, tako da novine više nisu mogle da pišu da je, eto, aerodrom „Rosulje“ postao neki pašnjak ili neka livada na kojoj treba da se nađe neki aerodrom. Ne. Tu imamo sada izgrađen hangar, imamo urađenu infrastrukturu, imamo uređene protivpožarne sisteme.

Ono što je jako bitno, gospodin ministar, prilikom posete Kruševcu, sa gradonačelnikom je dogovorio nove investicije, 300 miliona dinara, koji će se uložiti u izgradnju poletno sletne piste, čime ne samo da će aerodrom biti sportskog karaktera, već je i sam cilj tog aerodroma da pomogne daljem razvoju privrede u Kruševcu, odnosno kao jedan novi vid i transporta robe koja se proizvodi u Kruševcu. Napomenuću da zahvaljujući Aleksandru Vučiću, zahvaljujući SNS, Kruševac je vratio taj svoj status industrijskog grada i danas tu imate „Henkel“, koji posluje i proširuje kapacitete, „Kuper tajres“ odnosno „Gudjir“ koji je sada preuzeo tu kompaniju, imate „Valvolajn“ koji posluje, imate ponovo obnovljenu proizvodnju u „14. oktobru“, hemijsku industriju „Župa“ i veliki broj sitnih preduzetnika koji se razvijaju zato što su stimulisani politikom koju Aleksandar Vučić vodi za razvoj preduzetništva i za razvoj biznisa.

Realizacija ovog projekta je jako važna i za građane Kruševca, ali i za sam region i za dalji razvoj same industrije. Siguran sam da ćemo na tom putu uspeti i da ćemo ovaj projekat koji je, kao što sam rekao, pokrenut još 1995. godine, uspešno realizovati kao jedan primer dobre prakse i realizacije same politike koju sprovodimo. Pored toga, kolege su govorile i o aerodromu „Moravi“, koji je jako važan.

Siguran sam da se tu neće stati. Apsolutno, u narednom periodu, sa strategijom razvoja privrede, umerenog regionalnog razvoja Republike, naći će se i nove lokacije gde postoji ekonomska isplativost za izgradnju ovakve infrastrukture koja će pomoći i razvoju turističkih potencijala, ali i razvoj same privrede.

Inače, sam Sporazum koji se nalazi ovde pred nama je jako bitan upravo u tom segmentu gde ćemo učiniti naš avio-saobraćaj znatno konkurentnijim u samom regionu. Zapravo, kao što je i rečeno, kad govorimo o usklađenosti sa evropskim propisima, avio-saobraćaj, odnosno taj segment, je jedan koji je najviše usklađen sa evropskim propisima, evropskim standardima i usvajanje ovog sporazuma, odnosno Predloga zakona koji je pred nama, pomoći će da idemo ukorak sa tim principom, da i taj segment i dalje pokrivamo i da sebi obezbedimo jednu dobru startnu poziciju i tržišnu borbu za razvoj ne samo „Er Srbije“ već i drugih kompanija koje u Srbiji posluju a koje su privatnog karaktera, ali i potpunu upotrebljenost naših kapaciteta, naših aerodroma i dalji razvoj naše ekonomije.

U danu za glasanje svakako ćemo, zajedno sa kolegama iz poslaničke grupe „Aleksandar Vučić - Za našu decu“, ali siguran sam da će i ostale uvažene kolege narodni poslanici, podržati ovaj sporazum, jer je ovo važan segment za dalju borbu i za dalji razvoj naše ekonomije, naše države i prosto za dalju uspešnu borbu za budućnost naše dece. Hvala vam.
Zahvaljujem, predsedavajuća.

Poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, uvažena ministarko sa saradnicima, dragi građani Republike Srbije, kada smo glasali o Vladi Republike Srbije sećate se da je jedan od prioriteta koji je stavljen pred ovu Vladu dalji razvoj naše ekonomije, a zajedno sa razvojem ekonomije odnosi se i na razvoj obrazovanja, kroz realizaciju Programa "Srbija 2025".

Inače, kao zemlja videli smo da smo i u segmentu digitalizacije i razvoja u korišćenju informacionih tehnologija daleko odmakli i koristi svega toga se i te kako pokazuju u ovo vreme pandemije virusa korona, kada dokazujemo da se uspešno i zahvaljujući organizaciji preko e-Uprave borimo protiv ove pošasti i organizacije same vakcinacije.

Kada govorimo o internetu, internet je inače danas jedna od važnih komponenti u životu ljudi. Videli smo i sami da zahvaljujući internetu možemo uspostaviti i dobru komunikaciju sa ljudima, razmenu informacija, dobijate i pravovremene informacije, ali pored toga omogućiti i da segmente kupovine i trgovine prebacimo u taj virtuelni svet i da se bavimo poslom sedeći od kuće ili, kako bismo rekli, dok smo u fotelji. Tako da, koristi interneta su velike i danas kada govorimo o ljudskim pravima apsolutno da jedno od prava na koje treba staviti akcenat jeste i pravo na pristup internetu, odnosno na pravo pristupa informacijama.

Vlada Republike Srbije još u periodu kada je nju vodio sadašnji predsednik Aleksandar Vučić, tada premijer, kao jedan od glavnih ciljeva je stavila međusobno povezivanje ljudi u Srbiji. To se nije odnosilo samo na putnu infrastrukturu. Kao što vidimo, mi smo mnogo učinili kada je u pitanju putna infrastruktura. Izgrađeno je 320 kilometara auto-puteva, Programom "Srbija 2025" predviđena je i rehabilitacija ili rekonstruisanje preko 5.000 kilometara puteva i vidimo da je i naš predsednik Vučić na terenu i danas i ovih dana, intenzivno obilazi radove, tako da je Srbija zaista jedno veliko gradilište. Ali pored toga to se odnosi i na povezivanje ljudi putem interneta, odnosno na taj način uklanjanje tih geografskih barijera koje su postojale, odnosno to je u ovom segmentu o kome pričamo - digitalizacija u našoj zemlji.

Dok se, kao što vidimo, ova vlast svojski trudi da prepreke među ljudima ukloni i da učini život građanima Republike Srbije znatno boljim, tako i ova bivša vlast i tajkunski režim se maksimalno trude da dele ljude, da te barijere proširuju među građanima i da svoju mržnju na taj način šire. Tako da, za njih vidimo da postoje podobni i nepodobni novinari, o kojima smo mogli da vidimo i na prethodnim konferencijama Dragana Đilasa, ali i na današnjoj konferenciji gde je ponovo stavio do znanja da je izgleda on jedini taj koji je podoban da kaže ko je novinar, a ko nije novinar u Srbiji.

Pored toga, kada imate ljude koji se bore da istina ispliva i da se to pokaže građanima oni dobiju raznorazne pretnje, onda se trude na svojim mrežama ispadnu mnogo pametni, pa stavljaju neke zatvorske rešetke, što se verovatno okarakteriše kao jedan vid pretnje.

Onda se takođe preti ljudima šišanjem, znači opet nikakva borba argumentima, nikakve napore da ulože i da zapravo ospore to što se o njima tvrdi, a zapravo sve je to istina i naravno trude se da preko interneta i društvenih mreža apsolutno šire mržnju da se bave nekim politikanstvom, kao što možemo videti na primeru propalog diplomate Vuka Jeremića i u prethodnom periodu smo te tvitove pokazivali, verovatno se malo opametio, pa je sada te svoje tvitove skratio na jednu reč gde prosto voli da maršira ljude koji god pokušaju neke argumente da iznesu ili svoje stavove da ukažu. Naravno, internet koriste maksimalno za bavljenje politikom, odnosno za međusobno pravdanje zbog čega je ko i koga isključio iz stranaka, a danas kao što vidimo se i te kako lepo slažu.

Inače, sve ovo što oni rade kada je u pitanju internet i kada su u pitanju odnosi među ljudima i u skladu sa politikom koju oni vode tzv. Kalimero politikom. Za razliku od njih koji su, dok su i bili na vlasti, jedino znali za statistiku svog dubokog džepa gde su se trudili da se samo oni okoriste i da ih građani nisu interesovali, ova vlast se maksimalno trudi da probleme građana Republike Srbije reši, a sve u cilju da svi živimo bolje i da budemo ponosni na našu državu, tako da je ovaj projekat o kome danas raspravljamo ovde, odnosno konkretno o Sporazumu o zajmu za realizaciju projekta, treba da pomogne da u tim predelima ruralnim predelima naše zemlje, odnosno belim zonama dođe brzi internet koji će omogućiti da budu povezani sa svetom.

Inače, kao što je uvažena ministarka rekla, sam ovaj projekat izgradnje širokopojasne komunikacioni infrastrukture u ruralnim područjima je projekat koji je podržan od strane Evropske banke za obnovu i razvoj i radiće se i realizovaće se u dve faze.

Konkretno mi danas govorimo o prvoj fazi, a druga faza je planirana u narednom periodu. U ovoj fazi, kao što ste i vi rekli biće obuhvaćeno 500 škola, akcenat se stavlja na podizanje kvaliteta obrazovanja dece u tim područjima, u drugoj fazi biće obuhvaćeno 900 škola što će omogućiti kvalitetniju realizaciju nastave u samim školama, o mogućnosti da deca dobiju visokokvalitetni sadržaj kako bi gradivo uspešno savladali, ali pored toga mogućnost da nastavni kadar i ljudi u tim školama mogu da učestvuju na seminarima gde će se edukovati, odnosno dalje usavršavati, ali i raditi na razvoju brojnih projekata, pa učestvovati i na međunarodnim projektima.

Ovo je dokaz da kada Vlada Republike Srbije i ova vlast kaže da se zalaže za ravnomerni regionalni razvoj, da to zaista jeste na delu, a ne samo na rečima, tako da onaj kvalitet sadržaja koje deca u velikim gradovima poput Beograda, Niša, Novog Sada imaju, kada je u pitanju obrazovanje i internet, tako će imati deca u ovim ruralnim područjima.

Pored toga, ideja jeste ne samo razvoj i obrazovanje škola, već je ideja da internet dođe do domaćinstava u ovom području, tako da će zapravo škole biti samo čvorišta, kada je u pitanju pristup internetu preko ove širikopojasne komunikacione infrastrukture, kao što u Predlogu sporazuma ovde piše, napraviće se neutralna infrastruktura, gde će se nakon toga, prilikom izbora na javnom tenderu provajdera, omogućiti da dalje razvija tu mrežu ka domaćinstvima, tako da i ta domaćinstva koja u prethodnom periodu nisu bila komercijalno interesantna da dobiju taj kvalitetni i brzi internet, moći će na ovaj način.

Tu konkretno u prvoj fazi govorimo o osamdeset hiljada domaćinstava, u drugoj fazi govorimo o 135 hiljada domaćinstava koje će dobiti, što je jasan dokaz da zapravo na ovaj način uspešno realizujemo jedan važan segment programa Srbija 20-25.

Inače, to su krajevi u Republici Srbiji koji su zbog nemara prethodnih vlasti devastirani, čije potencijale nisu znali da koriste, ali to su krajevi koji imaju zaista veliki turistički potencijal, koji imaju i mlade ljude, a koji su na žalost u prethodnim godinama, za vreme žutog režima morali da beže u veće gradove ili u druge države, da bi se snašli za posao i zahvaljujući ovakvim projektima, biće stimulisani da ostanu, jer dovođenje interneta daje veliku šansu za razvoj omladinskog preduzetništva, za bavljenje digitalnom ekonomijom. Takođe, mogućnosti da se ti krajevi, odnosno turistički potencijali mnogo bolje promovišu ka potencijalnim gostima i da zapravo na taj način ova područja više ne budu na taj način devastirana, odnosno da ne budu više područja u kojima ljudi neće želeti da žive.

Sam ovaj projekat, prva faza o kojoj govorimo, realizovaće se do 2023. godine i finansijski je podržan sa 18 miliona evra, što je jako važno za realizaciju ovih ciljeva o kojima smo govorili, ali nije nešto sa čime sada krećemo.

Dakle, kao što je ministarka rekla, radilo se u prethodnom periodu i na analizi, celokupne teritorije Republike Srbije, tako da su konkretno mapirana područja koja su nazvana belim zonama, gde će se ovaj projekat usmeriti, što je još jedan dokaz i ozbiljnost svakog projekta ili posla kojem ova vlast pristupa, da se radi sistematski, da se radi objektivno.

Ono što je jako bitno da kažemo da zahvaljujući i reformama koje su sprovedene u prethodnom periodu, Srbija danas za ovako važne i velike projekte može obezbediti finansijska sredstva i to po povoljnim uslovima. Tu bih čisto zbog građana Srbije spomenuo da danas, odnosno nekoliko dana, u stvari „Fičers“ rejting agencija, ocenila kada je u pitanju kredibilitet Srbije i njen bonitet sa BB plus, što je dokaz da smo država koja može po povoljnim uslovima i da dobije potrebna finansijska sredstva za realizaciju ovako kvalitetnih projekata, dok na žalost u prethodnom periodu, odnosno za vreme žutih tajkuna, nije se o tome vodilo računa, nije se vodilo računa kakvi su ti zajmovi koji se uzimaju, već je bilo bitno kako da se dođe do novca i da se taj novac strpa u džep.

Ma koliko se i predsednik Aleksandar Vučić i Vlada Republike Srbije, pa i mi ovde narodni poslanici trudili da rešimo probleme građana i da na to ukažemo, uvek imamo neke dežurne kritičare koji će eto kritiku radi kritike čisto plasirati i pokušati da izvrću samu realnost, što nije ništa neobično, jer je to deo njihove Kalimero politike koju oni sprovode, gde su se oni samo bavili sopstvenim dubokim džepovima, i dok su bili na funkcijama, razmišljali su o podizanju koeficijenata svojih plata, dodeljivanju sredstava svojim bliskim organizacijama i udruženjima bez javnih poziva, troškarili su po svetu i radili su maksimalno na iznošenju novca građana Srbije, van Srbije.

Kao što vidite, ovde jasno govorim i o Draganu Đilasu i o Vuku Jeremiću, i o njihovim megafonima, a kada govorim o lokalu, apsolutno i zbog kraja iz kojeg dolazim, a odnosi se na Despota Aleksića iz Trstenika.

Za bilo koji problem da se mi uhvatimo i da radimo stvarno na njihovom rešavanju, kako bismo unapredili kvalitet života građana, oni imaju uvek svoje kritike i odgovore, da, mi bismo to uradili drugačije, da mi bismo hiljadu evra dali plati prosvetnim radnicima, lekarima, pa čak idu do te mere da bi neku privatnu svojinu pretvorili u državnu, bavili bi se nacionalizacijom.

Prosto, pitanje za njih, ako su već tako sposobni i ako imaju tako dobar plan, zašto taj plan nisu realizovali dok su bili na vlasti, zašto za vreme dok su oni bili na vlasti, lekari i prosvetari nisu imali platu od hiljadu evra, nego se Dragan Đilas hvali, kako je ljudima u svojoj kompaniji obezbedio platu od hiljadu evra dok je on bio na vlasti.

Onda, konkretno pitanje novinara koje je bilo, na koje, naravno, nije hteo da odgovori, a kako ste obezbedili platu od hiljadu evra svojim radnicima, kada su ljudi tada radili za 15 hiljada dinara.

Jasno nam je, s obzirom da je u nekim svojim izjavama i govorio da ljudi koji su mahom na funkcijama, da do tih para dolaze tako što zloupotrebljavaju svoje funkcije, a znamo koje funkcije on obavlja.

Inače, pošto sam analitičar po prirodi, uradio bih jednu malu analizu, pošto je retorika njihovih stranaka malo levičarska, možda i više, čak i radikalna i pošto oni kažu da bi oni delili taj novac koji postoji sa svim građanima Srbije, pa hajde da izanaliziramo.

Kada bi Dragan Đilas podelio tih šest miliona evra koji su pronađeni na računu na Mauricijusu, koliko bismo kilometara, odnosno koliko bismo infrastrukturu širokopojasnog interneta imali? Ne mora račun na Mauricijusu, može u Hon Kongu, gde je utvrđeno samo na jednom da postoje 3,5 miliona evra, a neću pričati o ostala tri, gde se procenjuje da je oko 11 miliona, ili ako možda evri nisu dovoljno dobri, ajmo u švajcarskim francima.

Šta je sa računom u Švajcarskoj, gde ima oko 2,8 miliona švajcarskih franaka na računu? Zamislite kakva bismo sila, kada je u pitanju internet bili, kada bi ova sredstva bila uložena u širokopojasni internet i da je on ta sredstva uložio kada je mogao? Dobro. Možda sam i pogrešio sa analizom, možda ne treba o tim sredstvima da pričamo.

Hajde da pričamo o jednom interesantnom projektu koji je on uradio kao gradonačelnik Beograda, za koji se i te kako hvali, to je most na Adi, koji je, siguran sam, rekorder kada je u pitanju vrednost.

Imate ovde gore prikaz mosta u Francuskoj – „Viduc de Millau“ izvinjavam se zbog svog francuskog, nije baš dobar, gde je 400 miliona evra cena, dužina 2.460 metara, visina 343 metara i ima sedam pilona. Po kilometru, znači, cena bi bila oko 160 miliona evra, a na Adi gde je 400 i plus miliona evra, a početna vrednost, podsetiću građane, je bila 160 miliona. Još se ne zna kako smo došli do tih 400 plus, ali saznaće se, otprilike, vrednost bi bila za 0,9 kilometara 400 miliona evra.

Uzmimo sad tih 160 miliona evra koje su procenjene da je realna vrednost projekta, odnosno 161, pardon, koliki bismo internet, odnosno infrastrukturu sa 239 miliona evra mi mogli da napravimo u Srbiji. To bi bio fantastičan rezultat.

Hajde da se osvrnemo možda na propalog ministra diplomatije, Vuka Jeremića koji je ostao upamćen u istoriji naše diplomatije kao osoba koja je najviše putovala po svetu i gde je na osnovu Izveštaja Revizora utvrđeno da je potrošio 3,7 miliona evra, a efekti njegovog rada su vidljivi. Konkretno kada pričamo o AP Kosovo i Metohija vidimo koliko se borio za očuvanje Kosova i Metohije u sastavu Srbije i radio na tome da se ne prizna lažna država Kosovo.

Konkretno u 94 zemlje je on, znači, sa 3,7 miliona evra putovao, baškario se po hotelima, tu su bile i dnevnice, a ovo su efekti njegovog rada. Ovo su sve zemlje koje su u njegovo vreme, odnosno vreme Demokratske stranke priznale tzv. republiku Kosovo, odnosno lažnu državu.

Onda, hajde da kažemo neka smanji ove troškove, da su realni troškovi možda bi bili i trećina, dobro, ministar spoljnih poslova, trebao je da putuje, zamislite onda koliko bismo sa tim sredstvima možda kilometara uradili, odnosno koliku bismo infrastrukturu kada je u pitanju internet uradili, da ne pričamo o kilometrima puta. Inače, o tome se već puno diskutovalo i u javnosti rađene su analize itd.

Tako da, kada govorimo o internetu, zapravo, jedino čime su se oni bavili je bilo sopstveni interes omogućiti svojim preduzećima, svojim prijateljima da budu dominantni u tome, a državna preduzeća su prosto koristili kao način da uhlebe stranačke kolege i da apsolutno ne rade ništa ni po pitanju razvoja interneta ni infrastrukture, ni komunikacija.

Konkretno, pre nekog perioda imali smo priliku da vidimo efekte gde SBB u Beogradu postavio 59 kilometara nelegalnih kablova, gde se procenjuje da je šteta koja je učinjena i Gradu Beogradu i Republici Srbiji između 3,5 i 5 miliona evra, a da ne pričamo o šteti koju su napravili građanima Republike Srbije na čije strujomere su se nakačili da bi imali te pojačivače signala slanja interneta.

Eto, i ovo su možda neka sredstva koja su mogla da se ulože u razvoj interneta u ovom devastiranom području, belim zonama, gde i ti ljudi zaslužuju da imaju internet od 100MV po sekundi, da i njihova deca mogu kvalitetno da prate onlajn nastavu, pa čak i studenti možda da studiraju na daljinu kada su u pitanju strani univerziteti.

Prosto jedno pitanje koje postavljaju i građane Republike Srbije, zar ovakvim ljudima treba dati ponovo šansu da vode ovu državu? Jasan odgovor je nikada. Nikada.

Oni govore stalno kako imaju nekakav plan za dan posle sutra. Mislim, iskreno, to meni tako zvuči holivudski kad oni kažu „dan posle sutra“. U stvari, oni nemaju nikakav plan. To su čisto neke fraze koje su oni nabacali.

Kada pogledate kada pričamo sa aspekta interneta i digitalne pismenosti, njihove sajtove na kojima su oni to postavili jasno je da je to nekoncizno, nepregledno, da je nabacano, kao da su, eto, plan kovali možda na nekom sastanku u Trstu gde je jedan igrao Nitendo, drugi je tvitovao i onda su neke stvari nailazile na internet i kaže – e, ovo je dobra stvar, hajde ubaci, da to bude u naš plan. Mnogo toga su stvari za koje su se zalagali dok su bili na vlasti i nikada nisu sproveli, odnosno svesno su obmanjivali građane Republike Srbije.

Za razliku od njih i tog perioda koji se nikad ne povratio u Republici Srbiji, danas je Republika Srbija sasvim drugačija zemlja. Zemlja šampiona, gde je stopa nezaposlenosti ispod 9%, gde smo zaista najbolji u privlačenju direktnih stranih investicija, gde gradimo nove autoputeve, radimo na zaštiti životne sredine. Daleko smo odmakli u procesu digitalizacije, radimo na povezivanju ljudi kada govorimo o izgradnji ove internet, odnosno komunikacione infrastrukture i to su sve stvari koje ljudi znaju da vrednuju i da cene, jer su to su potrebe koje su oni tražili. To su problemi na koje su nam oni ukazivali i koje mi rešavamo.

Vidimo koliko smo uspešni i konkretno kada pričamo o vakcinaciji i drago mi je da će stići i nova doza „Sputnjik V“ vakcine, koja je upravo objavljena informacija, a sve zahvaljujući autoritetu i borbenosti našeg predsednika Aleksandra Vučića, koji bez obzira što smo mi možda geografski mala zemlja, možda i u političkom smislu nismo toliko jaki na tom tržištu za borbu kad je u pitanju vakcina, ali imamo njega koji se svojski zalagao i putem te diplomatije obezbedio da se obezbede vakcine.

Izgradili smo dve kovid bolnice, unapredili zdravstveni sistem, uskoro dolazi treća kovid bolnica, a reći ću da smo prethodne dve uradili za četiri meseca, što se nikada u istoriji Republike Srbije nije desilo.

Tako da, sve ovo što pričam i ovaj projekat koji ćemo realizovati i koji ćemo podržati ovde, apsolutno su potvrda da Program „Srbija 2025“ se sprovodi uspešno i da ćemo ga sprovesti na taj način da će zaista plate prosečne u Srbiji biti 900 evra, prosečne penzije 440 evra, da ćemo imati nove autoputeve, da ćemo imati novu infrastrukturu, da ćemo imati fabrike za prečišćavanje otpadnih voda, da ćemo imati kanalizacije, što je jedna istorijska tekovinu, koju i prethodnici nisu umeli da urade, a nešto što naši građani zaslužuju odavno i to ćemo uspeti da završimo u ovom mandatu.

Zato, u danu za glasanje poslanička grupa Aleksandar Vučić – Za našu decu, će podržati Predlog ovog Sporazuma, podržaće realizaciju samog projekta, i svakako i narednu fazu koja se očekuje, jer ono za šta se mi zalažemo, to je da se borimo za budućnost naše dece, ali bolju budućnost dece i ljudi i u ovim područjima Republike Srbije.

Hvala.
Zahvaljujem, predsedavajuća.

Poštovana ministarko sa saradnicima, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, imali smo prilike da čujemo o tome koliko je statistika važna i kada je u pitanju vođenje nacionalne politike ali zahvaljujem se i gospodinu Martinoviću koji je odlično izneo primere onih ljudi u Republici Srbiji koje se bave statistikom ali statistikom dubokog džepa, odnosno statistikom koja je njima lično važna ali na njih ću se osvrnuti nešto kasnije.

Ono što je karakteristika pravih političara, pravih lidera, boraca jeste da odluke koje donose kada je u pitanju politika koju sprovode jeste da je ona bazirana na određenim činjenicama i podacima koji su važan osnov kako bi se utvrdila celokupna strategija i sve aktivnosti koje će se preuzeti da bi se ti ciljevi ostvarili.

Danas ovaj program o kome raspravljamo jako je bitan jer će on zapravo definisati ono što je važno kada je u pitanju kreiranje statističkih podataka koji su važni i za nosioce političkih funkcija, za donošenje važnih odluka ali i za svakog građanina Republike Srbije, jer ono što hoću da spomenem da svi ovi podaci koje vidimo i na sajtu Zavoda za statistiku i pojedinih ministarstava su dostupni, transparentni a za neverne tome važi pravilo da imaju metodološka pojašnjenja da bi znali prosto kako se to do tih podatka došlo.

Kada govorimo o uspesima Republike Srbije, ja bih čisto da podsetim i građane i kolege narodne poslanike da smo mi, nažalost, u periodu do 2012. godine bili u teškoj situaciji i da sigurno Aleksandar Vučić, koji je tada bio premijer a sada je predsednik, kada je doneo važnu odluku koja politički nije popularna, a to je da se uđe u reforme, u mere štednje, doneo na osnovu važnih statističkih podataka koji su jasno ukazivali trend da Srbija ako nastavi da se kreće kako se kretala do 2012. godine, da će otići u bankrot i da zapravo idemo u nešto što ne želimo našoj zemlji i našoj deci. Zbog toga su donesene važne odluke i reforme koje su sprovedene i te reforme, kao što vidimo, dale su rezultate.

Opet nam statistika govori o tome da smo uspeli da rešimo problem finansija, da su finansije konsolidovane, da danas imate i stabilnu isplatu penzija, da imate rast ekonomije, da imate njeno jačanje, da u izazovnom periodu kao što je ovo vreme pandemije korona krize smo se pokazali sposobnim i odlučnim da se sa time nosimo i izborima i zbog toga smo imali najmanji pad kada je u pitanju BDP u samom regionu ali i u Evropi.

Politika koju Vlada Republike Srbije danas sprovodi a koju je kreirao predsednik Aleksandar Vučić jeste politika realizacije Programa „Srbija 20-25“. Kada je program predstavljen, mnogi dežurni kritičari su govori kako je on nemoguć, kako je neostvariv, ali jasno nam statistika danas pokazuje da idemo u pravcu da ćemo realizacijom ovog programa zaista imati prosečnu zaradu u Republici Srbiji od 900 evra, prosečnu penziju oko 440-450 evra, da imamo novca, sredstava i načina kako da radimo na podizanju naše infrastrukture, kolege su rekle da se trenutno rade četiri auto-puta, podsetiću da je ovim programom predviđeno i reparacija odnosno rekonstrukcija ukupno pet hiljade kilometara puteva i drugih kategorija, pored izgradnje auto-puta, a ono što je meni kao Kruševljaninu jako drago i ponosno da se Moravski koridor realizuje i da, kada putujem ka Beogradu ili ka Kraljevu, da vidimo mašine koje rade, bez obzira što pojedinci tvrde da tu u stvari imamo neku magla industriju, verovatno na koju su oni navikli.

Pored toga, radimo i u smislu ekologije, radimo na izgradnji fabrika za prečišćavanje otpadnih voda, ulažu se sredstva u obrazovanje, ulažu se u kulturu, zapravo sve aspekte mi pokrivamo.

Imali smo prilike, kad pričamo o ekologiji i zaštiti životne sredine, i na jučerašnjoj sednici da diskutujemo o rezultatima koji su postignuti i o onome što je planirano, a opet je sve bazirano na realnim statističkim podacima koji su merljivi, verodostojni i dokazivi.

Da sumiram u jednoj rečenici, politika pravih lidera, politika Vlade Republike Srbije prilikom donošenja odluka se vodi onom narodnom – tri puta meri, jednom seci. Upravo je to i važno. Napominjem, ne koristimo samo čistu statistiku, statistika vam nije samo prikupljanje podataka, to je analiza podataka, to su modelovanja koja se rade, koji će vam dati odgovore na pitanja kojim putem odnosno koju strategiju trebamo primeniti i kakve efekte možemo očekivati u nekom optimalnom rešenju, najboljem i u najgorem slučaju.

Sa druge strane, kao što je gospodin Martinović govorio i prethodnici, imamo ove politikante iz vanparlamentarne opozicije, teške 619 i više miliona evra, od kojih smo videli juče da su neki čak i zaboravili na nekih šest miliona evra, odnosno konkretno Dragan Đilas, pa, eto, lepa prilika juče da se podseti da ima još nekih šest miliona evra, koji su okruženi svojim megafonima, počevši od Marinike Tepić, Vuka Jeremića, Boša Obradovića, pa do onih megafončića na lokalu koje redovno angažuju kao ljude koji se bave čisto kritikom radi kritike, odnosno spinovanjima, kako bi se skrenula tema sa onoga što su oni uradili za vreme svoje vlasti.

Znate šta je interesantno? To što su oni pokušavali brojne rezultate, i ove i prethodnih vlada i Vlade koju je predsednik Aleksandar Vučić vodio, da ospore time što kažu - statistika nije dobra, statistika se lažira, informacije i podaci koje mi imamo, oni govore drugačije.

Vidite, statistika se nije bitnije menjala i od perioda kada su oni bili na vlasti i sada kada su opozicija. Prosto, metodologija koja se koristi je takva. Ona se i dalje unapređuje sa nekim novim znanjima iz naučnih segmenata koje imamo, daljim aktivnostima ka usklađivanju metodologije sa EU, zapravo, unapređujemo statistiku, što bi po nas bilo lošije, jer zapravo ona egzaktnije govori šta smo uradili a šta nismo.

U njihovo vreme nije bilo tako, ali je to jasan dokaz koliku su oni pažnju posvećivali tim statističkim podacima kada su donosili odluke šta će raditi u Srbiji, kakve projekte realizovati. Ja iskreno mislim da se oni nisu osvrtali na tu nacionalnu statistiku, već da su se bavili statistikom dubokog džepa, odnosno svojom ličnom statistikom, kako bi naučili kako da upotpune svoje račune, kako dalje da plasiraju taj novac i kako da onemoguće ili misle da onemoguće da se sazna koliko zapravo bogatstva oni imaju. Kao što vidimo, nije problem u statistici, problem je u njima.

Danas, kada su upravo zahvaljujući takvom ophođenju i ponašanju i politikanstvu koje vode, i ono što kaže gospodin Martinović, to je prosto politika magla industrije, postali statističke greške u političkom smislu, odnosno na izborima ne mogu da dobace ni do 3%, koji im je poklon na neki način, podsetiću vas, u njihovo vreme oni su cenzus podigli sa 3 na 5%, kako bi onemogućili da se glas naroda čuje, sada kada je to spušteno ne mogu da dobace i opet im je statistika kriva, a u stvari nikako da shvate da su oni sami sebi krivi.

Oni uporno govore kako imaju neke planove. Možete videti na tapetama u njihovim stranačkim prostorijama da piše – mi imamo plan. Ne, oni nemaju plan. Oni jedino što imaju to je mržnja, to je da destabilizuju celokupnu situaciju u nadi da će ponovo ulicom pištaljkama i nekim šerpama i loncima da dođu na vlast, pa makar to bilo i na devet meseci, pošto je nekima od njih koji nisu bili na vlasti a koje inače unutar tih krugova i zafrkavaju zato što nisu bili na vlasti, budu, eto, tih nekih devet meseci možda neki koministri ili kako su već to predložili.

Ovaj program koji je danas pred nama, pored zvaničnih aktivnosti koje će se preduzeti, kao što je rečeno, i po pitanju popisa stanovništva i obezbeđivanju drugih podataka se odnosi na dalje unapređenje rada našeg zavoda i institucija koje su zadužene za kreiranje statistike, zato što ćemo raditi na prihvatanju novih metoda, savremenih metoda EU, jer, prosto, mi smo zemlja koja je na putu ka EU, prihvatamo njihove metodologije, što će nam omogućiti da možemo i bolju komparativnu analizu da radimo sa zemljama EU i drugim zemljama koje su tu metodologiju prihvatile kada je u pitanju statistička analiza.

Pored toga, ono što mi je jako drago što je ovde istaknuto, jeste da će se raditi i na usavršavanju ljudi koji su u ovom segmentu zaposleni, jer upravo je taj ljudski resurs jako važan kako bismo mogli da ostvarimo dobre rezultate u prikupljanju tih podataka, jer znamo da je za donošenje odluka vrlo bitno da imamo rezultate u pravo vreme i na pravom mestu, odnosno da imamo tu statistiku kad nam treba, da bismo doneli ključne odluke. Zbog toga i imamo odluke koje su donesene ispravno i na vreme, kada je u pitanju kovid kriza, odnosno kada su u pitanju preduzimanje mera i pomoć industriji, pomoć našoj ekonomiji, pomoć drugim sektorima koji su nažalost oštećeni krizom, ali, takođe i kada je u pitanju izgradnja bolnica, podsetiću vas da smo ih izgradili u rekordnom roku od četiri meseca, i da se radi na izgradnji i pripremi svih potrebnih dokumenata za izgradnju nove kovid bolnice u Novom Sadu, što je opet još jedan dokaz koliko mi ulažemo i u zdravstvo, pored toga što se borimo sa ovim izazovima na pravi način.

Prosto, kao osoba koja se inače bavi ekonomijom, koja je doktorant ekonomije i koji se bavi, pre svega, tom kvantitativnom analizom, reći ću da ekonomija iako nije egzaktna kao fizika ili neke druge prirodne nauke, u dovoljnoj meri je kvantifikovana da može da nam da podatke koje su potrebni za donošenje ispravnih odluka, ali i podatke koje će razlikovati politikante od političara, lidere od interesnih grupa o kojima je gospodin Martinović pričao i koje imamo prilike da čujemo u medijima, tako da se nikada više neće ponoviti period pre 2012. godine, kad će se odluke donositi bez konsultacija sa statistikom, bez uzimanja onih potrebnih podataka na osnovu kojih ćemo reći - da, ovaj put je ispravan zbog toga i toga, a ne zato što vidimo u nekoj, možda ekonomskoj krizi razvojnu šansu.

Eto, nekome je palo na pamet da to tako kaže i nećemo više nikada imati situacije da ćemo neke projekte megalomanski finansirati, već će statistika prosto reći da li određenim mostom ili neka infrastruktura može da se uradi po toj osnovi i za niže sredstava nego što se radilo, konkretno, ako znate pričamo o Mostu na Adi za koji dan danas znamo, i dalje se ispituje koliko u stvari tu imamo ugrađenog novca, odnosno interesa kada je u pitanju finansiranje tog projekta.

Tako da, ono što ja mogu da kažem ovde i ono što većina građana podržava, to jeste politika pravih lidera, ljudi koji će se boriti za budućnost ove države, za budućnost dece koji će odluke donositi brzo i efikasno i kvalitetno, ali opet, na osnovu konsultacija sa statistikom i na osnovu značajnih analiza koje će reći u kom pravcu zaista treba da idemo.

Ono što je bitno da kažem, da na izborima i samo na izborima građani su ti koji kažu ko, kakav program vodi i ko se pokazao kao pravi kvantitativac, pravi lider, a ko se pokazao kao politikant.

Zbog toga, u danu za glasanje, zajedno sa kolegama iz poslaničke grupe „Aleksandar Vučić - Za našu decu“, podržaćemo Predlog ovog programa zato što smo sigurni da će realizacija njegova pomoći da budemo još uspešniji u realizaciji Programa "Srbija 2025", program koji je okrenut ka budućnosti Republike Srbije i budućnosti naše dece.

Zahvaljujem.
Zahvaljujem, predsedavajući gospodine Orliću.

Uvažena ministarka sa saradnicima, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, dragi građani i građanke Srbije, pred nama je veoma važan zakon, o klimatskim promenama, koji je, kao što su moje kolege rekle, jedan važan korak u daljem unapređenju naše životne sredine, ali i jačanju naše ekonomije.

Svi smo svesni da se klima na planeti zemlji menja, da više nisu ni godišnja doba kao što su bila. Znamo da, s jedne strane, imamo naučno objašnjenje od strane našeg čuvenog naučnika Milutina Milankovića koji se inače bavio ovom problematikom, a sa druge strane, to je i svestan uticaj samih ljudi, odnosno industrijalizacije i drugih procesa.

Ovim zakonom ćemo se potruditi da kao zemlja koja nije malo bitna, koja je bitna u svetu, doprineti da se izborimo sa klimatskim promenama i da uspemo dalje da se razvijamo, tako da nećemo štetiti našu životnu sredinu.

Kolege i koleginice su, inače, istakli da klimatske promene koje se dešavaju dovode do češćih pojava vremenskih nepogoda, koje, nažalost, štetno utiču i na zdravstveni sistem, ali utiču loše i na sektor poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i sveukupno kada gledamo utiču štetno i na BDP bilo koje ekonomije, odnosno potencijal koji ta ekonomija ima ne može možda u punom obimu da se ostvari. Zbog toga je ovaj zakon jako bitan, jer će dati osnovne korake i smernice sa kojima ćemo u narednom periodu, kroz izradu konkretnih strategija i akcionih planova i opredeljivanja sredstava usmeriti korake kako bismo smanjili, pre svega, koncentraciju štetnih čestica u vazduhu koje utiču na taj čuveni efekat staklene bašte, koji, nažalost, štetno utiče na našu privredu.

Ono što je važno da kažemo jeste da cilj koji želimo da ostvarimo jeste da se smanji taj procenat štetnih čestica za 9,8% u odnosu na vrednosti koje su bile iz devedesete godine, u periodu do 2030. godine. Takođe, ovim zakonom činimo i važne korake kada je u pitanju i proces pristupanja EU, posebno kada govorimo o tom Poglavlju 27. koje danas, kao što znamo, pripada jednom klasteru poglavlja o kojima će se pregovarati u narednom periodu.

Inače, kao što je i uvažena ministarka rekla, od 2012. godine, od kada je Srpska napredna stranka došla na vlast, prvo smo se pozabavili bitnim reformama kako bismo ojačali našu privredu, ojačali finansije i stvorili uslove da možemo adekvatno i na pravi način da se borimo za zaštitu životne sredine i pitanje ekologije, ne samo da se borimo rečima ili nekim dokumentima.

Čisto zbog građana ću reći da su prethodnici, odnosno ta žuta vlast doneli 2011. godine Nacionalni program zaštite životne sredine. Takođe, 2010. godine su doneli jedan strateški dokument – Nacionalnu strategiju aproksimacije u oblasti životne sredine, gde su se inače bavili temama sistema trgovine emisionim jedinicama GHG čestica. Inače, to je tema kojom ćemo se svakako i mi baviti. Nije konkretno u ovom zakonu rečeno. To je nešto što će se u narednom procesu raditi kako budemo pristupali EU iz razloga što želimo da zaštitimo naš energetski sektor, odnosno da on postane stabilan. To ćemo učiniti u onom trenutku kada je i za našu ekonomiju i za našu privredu najpogodnije, kako ne bismo uticali na usporavanje njenog daljeg rasta.

Kao što sam rekao, u narednom periodu, znači do dve godine, sa razvojem ovih strategija i akcionih planova imaćemo i konkretne korake, konkretne mere koje će se preduzeti kako bismo ove ciljeve ostvarili.

Ono što je izuzetno pohvalno je što zakon obuhvata jedan važan segment, a to je segment monitoringa, odnosno praćenja kakva je trenutna situacija kada je u pitanju životna sredina, kada je u pitanju zagađenje vazduha, jer to je nešto što prethodnici nisu radili na tome, nisu ulagali čak ni sredstva da se postave te merne stanice, da one funkcionišu, već je to nešto što će se u narednom periodu raditi, jer za te potrebe sada posle uspešnih reformi, koje je predsednik Aleksandar Vučić kao premijer, pokrenuo i sproveo, imamo tih sredstava.

Znači, ono što je jako važno je da će postojeće stanice biti unapređene, u sredinama gde ne postoje biće postavljene stanice. Na taj način prikupljaće se u kontinuitetu podaci, jer kao što znamo, pričaćemo o tome na sutrašnjoj sednici, statistika je jako važna prilikom donošenja bilo kakvih odluka, jer vi kada imate ispravne, kada imate kvalitetne podatke i podatke u realnom vremenu, možete doneti kvalitetne odluke i ispravne odluke koje će imati najbolje efekte kada je u pitanju i ovde konkretno borba za zdravu životnu sredinu.

Tako da, nećemo više dozvoliti da se suočavamo sa lažnim vestima, sa lažnim informacijama, sa neproverenim programima ili aplikacijama, gde će nem prikazivati neke parametre ili indikatore o zagađenosti vazduha, da pri tom dobar deo njih nisu ni provereni, nije ni utvrđen njihov kredibilitet, a posebno nećemo slušati one ljudi koji tvrde da se bore za zaštitu životne sredine, a sami prvo jedno 20 godina ne mogu da završe fakultete, a u periodu kada su imali mogućnosti da se bore, pa eto, vidimo rezultate, nisu se nikako borili i još 2014. godine smo se, nažalost, suočili sa efektima njihove borbe kada smo, eto, morali da se borimo sa ogromnom vremenskom nepogodom.

Inače, moje kolege su dosta toga napomenule i ono što je vaše Ministarstvo uradilo u ovom periodu i ono što ćete raditi.

Kao čovek koji dolazi iz Kruševca, želeo bih da napomenem da je i u prethodnom periodu SNS i na mnogim lokalima radila po pitanju zaštite životne sredine, pa čisto, eto, prilika da se pohvalim šta je u Kruševcu urađeno, a to je, pre svega, da smo u prethodnom periodu izgradili fabriku za prečišćavanje otpadnih voda, koja je jedna najmodernija fabrika te namene u regionu, koja je finansirana od strane KFW banke i vrednost čitave investicije je 23 miliona 846 hiljada evra. Želim da kažem da zajedno sa time je pokrivena kanalizaciona mreža, odnosno sistem od 63 kilometra na teritoriji grada Kruševca, čime smo svakako obezbedili uslove da čuvamo našu životnu sredinu i ta fabrika danas uspešno funkcioniše i radi. Odnosno, da kažem, ovom fabrikom je konkretno obuhvaćeno 90.000 stanovnika grada Kruševca.

Takođe, ovo je jedan važan uslov i u narednom periodu radiće se i na rešavanju pitanja reke Blatašnice, tako što će zajedno sa opštinama Brus i Blace se raditi na izgradnji fabrika koje će prečišćavati tu vodu i u jezero Ćelije, koje je inače izvor pijaće vode za meštane Kruševca i opštine Varvarin, Ćićevac, dobijati kvalitetna pijaća voda.

Inače, želim samo da kažem da je ovaj projekat, konkretno kada pričamo o Kruševcu, dokaz namere SNS, na čelu sa Aleksandrom Vučićem, da se zaista izbori za zaštitu životne sredine, jer inače, fabrika prečišćavanja otpadnih voda u Kruševcu je ideja iz 90-ih godina, koja nažalost napuštena usled situacije u kojoj se zemlja našla, a isti ti žuti mangupi, koji danas nama sole pamet o zaštiti životne sredine, kako su oni veliki ekolozi, borci za prirodu, u periodu kada su oni bili na vlasti u Kruševcu, nisu se ni potrudili da tu lokaciju, koja je inače bila opredeljena, gde je već bilo određenih objekata koji su izgrađeni, dalje realizuju do kraja.

Takođe, spomenuo bih da je opština Trstenik, zahvaljujući vašem Ministarstvu, dobila sredstva od oko 37 miliona dinara, kada je u pitanju njihova deponija u Saonici, koja će postati sanitarna, i taj projekat je jako važan, kada je u pitanju opština Trstenik, za zaštitu životne sredine.

Takođe, želim da napomenem, s obzirom da će vaše Ministarstvo pomoći da se veliki broj toplana, odnosno reši problem kotlarnica, da u Kruševcu, zahvaljujući inicijativi, bivšem gradonačelniku Bratislavu Gašiću i velikoj podršci Aleksandra Vučića i naravno, Vladi Republike Srbije, rešili smo dugoročni problem naše toplane, tako što su remontovani kotlovi i danas Kruševac, pored kotlova na ugalj, ima i dva kotla na gas, čime zapravo radimo na zaštiti životne sredine u Kruševcu, dok isti ti pripadnici bivšeg žutog režima, odnosno danas koje god dresove i simbole nosili na sebi, puštaju razne lažne informacije, kako eto, 600 miliona dinara je uloženo u to, da ti kotlovi cure, itd, što apsolutno nije tačno. Kotlovi uspešno funkcionišu, što je i pokazano na primeru. Funkcionišu i dva gasna kotla.

Napomenuo bih čisto njihov rad kakav je bio, u vreme kad su oni vladali Kruševcom, utrošili su 2,5 miliona evra za nabavku dva gasna kotla koja nisu radila ni čitava tri meseca. Toliko o njihovoj stručnosti, a neću zalaziti u to po kakvim nenormalnim uslovima su se oni zadužili da bi se ti kotlovi nabavili, koji su, eto, negde u magacinu nakon toga stajali u kruševačkoj toplani.

Takođe, Kruševac u narednom periodu planira i projekat pošumljavanja. Ono što je zaista, da kažem, jedna divna inicijativa koju će lokalna samouprava pokrenuti, a to je da povodom 650 godina od osnivanja grada Kruševca, koje će se obeležiti na Vidovdan ove godine, zasaditi 650 stabala na čitavoj teritoriji grada Kruševca. Eto, ovako simbolično, nešto samoinicijativno što ćemo raditi sa našim prijateljima. Siguran sam da ćemo taj projekat dalje razvijati i uz pomoć vašeg Ministarstva i da ćete nas sigurno podržati da nastavimo proces pošumljavanja teritorije grada Kruševca.

Ono što bih isto napomenuo, što kolege možda nisu rekle, kada je u pitanju vaše Ministarstvo, da ćete izdvojiti sredstva, ako se ne varam, u iznosu od 100 miliona evra, gde će u osam regiona, odnosno biće izgrađeno osam regionalnih centara za reciklažu i prikupljanje otpada, čime će se rešiti veliki problem u 30 lokalnih samouprava na teritoriji Republike Srbije kada je u pitanju otpad.

Jeste ovo malo šira tema u odnosu na klimatske promene, ali klimatske promene su i ovo za šta se borimo, su važne za zaštitu životne sredine. Siguran sam da izglasavanjem ovog zakona pravimo još jedan mali, ali značajan korak kako bismo našu sredinu učinili zdravijom, kako bismo našu ekonomiju pretvorili u zelenu ekonomiju. A, svakako da u saradnji sa ostalim ministarstvima, s obzirom da je ovaj zakon nešto što će pomoći da se svi sektori koji su pogođeni klimatskim promenama uspešno nose sa time, doprineti da se naša ekonomija u narednom periodu razvija i da bude u klimatskom smislu neutralna, odnosno da ne doprinosimo daljim klimatskim promenama, osim onima na koje mi objektivno ne možemo uticati.

Tako da, zajedno sa kolegama iz poslaničke grupe Aleksandar Vučić - Za našu decu, u danu za glasanje sa zadovoljstvom ću podržati ovaj zakon, jer ovaj zakon piše novu istoriju u Srbiji. Hvala.
Zahvaljujem, predsedniče.

Uvaženi predstavnici Agencije za energetiku, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, dragi građani Srbije, kao što se sećamo, jedan od pet principa o kojima je predsednik Aleksandar Vučić govorio kada je u pitanju politika SNS za dalji razvoj Republike Srbije jeste i ekonomski napredak zemlje.

Inače, ekonomski napredak zemlje svakako ne možemo zamisliti bez ostvarivanja energetske stabilnosti, a to je nešto što, na osnovu izveštaja koji je pred nama, kada je u pitanju Agencija za energetiku, možemo videti da je ostvareno u prethodnom periodu.

U samom Izveštaju je potvrđeno da je Agencija sve svoje poslove koje je zadužena da obavlja uradila efikasno i u skladu sa ovlašćenjima koje ima, a ono što je najbitnije, kao što sam rekao, imamo potvrdu da je Srbija postala zemlja energetske stabilnosti, odnosno jedan od važnih preduslova za privlačenje direktnih stranih investicija, upravo zahvaljujući i marljivom radu predsednika Aleksandra Vučića i njegovog tima. Podsetio bih građane da smo u 2019. godini bili šampioni po privlačenju direktnih stranih investicija, sa 3,9 milijardi evra, da smo taj trend nastavili i dalje i da ćemo taj trend i dalje da sprovodimo.

Ono što je bitno da kažem je da su uložena značajna sredstva kada su u pitanju energetski kapaciteti naše države, a posebno kada govorimo o toj zelenoj ekonomiji, odnosno obnovljivim izvorima energije, gde smo imali prilike da vidimo da polako idemo i ka tom visokom procentu, odnosno 27%, ako se ne varam, električne energije koju dobijamo od obnovljivih izvora energije.

Spomenuo bih da smo značajna sredstva uložili kada je u pitanju izgradnja vetroparkova u Srbiji, a povodom onoga što su moje kolege govorile, da imamo zaista puno prirodnih preduslova, znači, naš geografski položaj, da obilujemo tim izvorima koje treba iskoristiti.

Upravo je SNS pokazala da sve to razume i da radi na tome. Zato ću vas samo podsetiti da smo do 2011. godine imali svega jedan vetropark u Srbiji koji je izgrađen, a da od 2016. godine pa naovamo imamo sedam novih vetroparkova koji su izgrađeni i još tri vetroparka koja su trenutno u fazi izgradnje, gde se otprilike očekuje početak radova, pre svega „Plandište 1“ vetroparka, kapaciteta 102 megavata, sa 34 generatora, možda već i ove godine. Takođe, želim da kažem da smo po mnogo čemu poznati u regionu, a takođe smo poznati po tome što na Balkanu imamo najveći vetropark koji se zove „Čibuk 1“ i koji se kod nas nalazi.

Ovo je takođe jedan od dokaza, pored ispunjavanja onih kriterijuma i bitnih stvari za dalji razvoj ekonomije i podizanje životnog standarda građana, da smo i segment zaštite životne sredine, odnosno ekologiju takođe uzeli kao jedan od velikih prioriteta.

Inače, kada govorimo o ekologiji i o daljim investicijama u energetici, podsetio bih samo da i na sednici Odbora za privredu potpredsednica Vlade i ministarka Zorana Mihajlović govorila upravo o daljim ulaganjima i tri stuba politike koji će se voditi u energetici.

Čisto ću spomenuti da, pored normativnih aktivnosti, o kojima su i kolege pričale, gde imamo u skorije vreme i izmene i dopune dva zakona i usvajanje dva nova zakona, konkretno Zakon o obnovljivim izvorima energije i Zakon o energetskoj efikasnosti o racionalnoj upotrebi energije, koji će svakako doprineti da budemo još efikasniji u ovom segmentu.

Imamo drugi kolosek, odnosno drugi stub, a to je dalje reformisanje preduzeća u energetskom sektoru. Pre svega se misli na „Elektroprivredu Srbije“ i „Srbijagas“, koji su, kao što su i uvažene kolege govorile, velike korporacije koje su značajne za dalji rast i BDP naše zemlje.

Treći, ne najmanje bitan, ali jako važan kolosek jesu dalje investicije i ulaganja u segment energetike, gde je najavljeno da će otprilike oko 10,5 milijardi evra biti uloženo u dalji razvoj energetike, ali pri tome da nijedna investicija u ovom sektoru neće biti bez komponente zaštite životne sredine, odnosno da se sada veliki akcenat stavlja i na klimatski neutralnu politiku, odnosno investicije koje ćemo sprovoditi, pa bih čisto podsetio javnost da smo, eto, krenuli sa investicijom koja je jako važna kada je u pitanju TE „Nikola Tesla B“ u Obrenovcu, postrojenje za odsumporavanje koje će omogućiti da sama termoelektrana ne zagađuje više životnu sredinu. Pored toga, planirana su sredstva u dalji remont i unapređenje postojećih kapaciteta kada je u pitanju proizvodnja električne energije.

Cilj ovih investicija koje su pred nama i koje su urađene jeste, pored ispunjavanja onih važnih normi za dalje pristupanje Evropskoj uniji, da taj potencijal koji mi imamo da postanemo lideri, kada je energetski sektor u pitanju u ovom regionu, zaista i ostvarimo.

Inače, sve ovo ne bi bilo moguće, naravno, da država nije preduzela 2014. godine, zahvaljujući odlučnom lideru Aleksandru Vučiću, koji je tada bio premijer, fiskalnu konsolidaciju, rešavanje pitanja finansija, tako da mi danas imamo finansijskih sredstava za sve ove važne projekte koje ćemo realizovati i imamo načine kako da se dođe do potrebnih sredstava da sve ove ideje o kojima pričamo, koje su pre 2012. godine i zvučale možda i nemoguće i neostvarive, uspemo da realizujemo i to dokazujemo samim delima.

Pored električne energije, jedan od važnih segmenata jeste i gasifikacija. Svi se sećamo da smo 1. januara ove godine, da je predsednik Aleksandar Vučić pustio u rad taj tzv. Balkanski tok, gde je Srbija obezbedila energetsku stabilnost u snabdevanju gasa, tako da sada umesto iz jednog pravca, imamo gas koji dolazi iz drugog pravca, ali za razliku od toga gde smo ranije bili zemlja krajnji korisnik, mi sada postajemo i tranzitna zemlja koja će ostvarivati prihode po osnovu tranzitnih taksi i naravno, radiće se na daljoj gasifikaciji Republike Srbije, kako bi svako domaćinstvo moglo da ima pristup ovom energentu koji je jako bitan i kada je u pitanju ekologija i zaštita životne sredina, ali i dalje podizanje standarda.

Tako da, znamo da će se uložiti značajni napori da sama cena priključka bude pristupačnija građanima, da se i taj problem reši, koji je možda jedan od bitnih i da podignemo taj procenat, koji trenutno iznosi 10% gasifikovanih domaćinstava, na znatno viši nivo, ali radiće se, takođe, i dalje na diverzifikaciji kada su u pitanju energetski izvori. Tako da, i na osnovu ovog izveštaja možemo videti da se puno radilo.

Inače, čisto da spomenem da su kolege govorile o gubicima u elektro-sistemu, pre svega u distributivnom delu, koji sada iznose oko 11%. Ja znam i ubeđen sam da ćemo mi uspeti da, uz sve ove investicije koje se rade, od kojih smo neke diskutovali u ovoj Skupštini i glasali za njih, da smanjimo taj procenat na evropski prosek, ali bih čisto zbog javnosti podsetio da je taj procenat u periodu pre 2012. godine bio mnogo, mnogo viši, jer tada se nije vodila značajna pažnja kada je u pitanju održavanje samog elektro-sistema, a ono što je bitno, mi smo danas došli do toga da smo zaista energetski stabilna država i da racionalno upravljamo sa svim našim energetskim resursima koje imamo.

Tako da,svaki od rezultata koji se postižu u ovom sektoru, koje ćemo imati prilike da čitamo i u narednim izveštajima i za 2020. godinu, videćemo zapravo koliko smo daleko napredovali i odmakli, a sve ovo što se radi, radi se jer je važan preduslov i za dalji nastavak i stranih investicija i novih radnih mesta, i podizanje životnog standarda u Srbiji i ekološkog očuvanja naše zemlje, ali pre svega, borbe za budućnost za našu decu.

Tako da, u danu za glasanje, kao i moje kolege iz poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu, podržaću ovaj izveštaj i zaključak koji je predat od strane nadležnog odbora. Hvala.
Zahvaljujem, potpredsedniče, Vladimire Orliću.

Poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, građani Republike Srbije, naša istorija, kultura i nasleđe je nešto čime trebamo da se ponosimo, hvalimo i da se trudimo da bude vidljivo i prepoznatljivo svima. Zbog toga je i ulaganje u kulturu u njen dalji razvoj, ali i proces digitalizacije same kulture važan segment programa Vlade Republike Srbije u ovom mandatu, ali i u prethodnim mandatima ove iste Vlade.

Za razliku od perioda dosmanlija, kada su se oni trudili pored, naravno, gašenja fabrika, katančenja istih, isterivanja ljudi na ulice, da i našu istoriju izbrišu, odnosno da nam prekroje neku novu, koja verovatno odgovara njima samima ili njihovim poslodavcima, ali, na svu sreću toga danas više nema i nikada neće biti.

Sa ponosom danas možemo videti sve uspehe naše države kroz istoriju koju su ostvareni, ali takođe i stradanja našeg naroda kroz istoriju, kako u kinematografskim sadržajima, tako i u naučnim radovima, i u drugim kulturnim događajima koji se organizuju, jer kao što latinska izreka kaže: „Istorija je učiteljica života.“ Istorija je nešto što trebamo pamtiti i što je osnov za dalji razvoj.

Zbog toga je i ulaganje u kulturu jedna od bitnih stavki, kao što sam rekao, Vlade Republike Srbije i unapređenje same kulture i osnove za njen dalji razvoj.

Inače, karakteristika ove vlasti je i da projekti koji se pokreću da se završavaju, ali takođe da se završavaju i projekti koji su prethodnici pokrenuli, ali nisu znali kako da ih završe ili nisu znali ili nisu umeli. Imali smo prilike i od uvaženih kolega narodnih poslanika već da čujemo nešto o tome. Setimo se samo Narodnog muzeja koji su oni krenuli sa rekonstrukcijom, nisu umeli da završe, ali, na sreću, mi smo to uspeli da završimo i 28. juna 2018. godine taj Narodni muzej je otvoren za javnost i tada je premijerka Ana Brnabić izjavila da mi naše poslove počinjemo i završavamo, a da Narodni muzej vraćamo narodu i treba zajedno da ga čuvamo i ulažemo u njega. Ova rečenica ne važi samo za Narodni muzej, već važi i za sve druge segmente u kulturi, ali i u drugim segmentima važnih za život građana Srbije, jer to je politika koju vodi SNS, to je politika koju je uspostavio predsednik Aleksandar Vučić.

Vreme zatvaranja muzeja, zapostavljanja kulture je iza nas i sada je vreme kada se ulaže u kulturu, jer, kako se kaže, ulaganje u kulturu je ulaganje u državu.

Kada već govorimo o kulturi, napomenuću nešto iz svog rodnog grada Kruševca. Dakle, 2019. godine je u Kruševcu, posle 50 godina, otvorena nova stalna postavka tog muzeja, zahvaljujući kojoj i Kruševljani, odnosno mi Čarapani, takođe veliki broj turista i gostiju imaju prilike da se upoznaju na jedan mnogo bolji, pristupačniji, kvalitetniji način sa istorijom našeg carskog grada, koji će ove godine obeležiti 650 godina od svog osnivanja, tako da je to jedan od značajnih dokaza koliko se ova vlast bori da naša istorija, naša kultura i nasleđe budu približeni našim građanima.

Pored toga, pored, naravno, samog muzeja, ulagano je dosta u Narodno pozorište, uloženo je i u Kulturni centar. Ono što je bitno da napomenem jeste da smo u prethodnom periodu podigli spomenike i kneginji Milici i Despotu Stefanu Lazareviću i da ćemo za 650 rođendan grada podići i spomenik knezu Lazaru, koji će se nalaziti u naselju Stari Aerodrom, koji će biti simbol novog Kruševca i njegovog napretka i prosperiteta.

Imali smo prilike da čujemo i od uvaženih kolega poslanika brojne uspehe koje je SNS na čelu sa Aleksandrom Vučićem ostvarila u prethodnom periodu kada je u pitanju kultura, njen razvoj u ovoj zemlji, ali, nažalost, ne možemo a da ne primetimo da se, kad god o nekim uspesima pričamo, pojave i mrzitelji istih koji se trude, ali samo trude, da sve to ponište svojim lažima koji plasiraju, naravno, preko svojih medija.

Tako smo protekle nedelje mogli da vidimo plasirane laži o zatvaranju Prirodnjačkog muzeja u Beogradu, gde su oni, zapravo, ne samo što su plasirali laž da se ustanova zatvara, već su oni ustanovu poistovetili sa zgradom, a sam Prirodnjački muzej, bilo koji muzej u Srbiji, je mnogo više od same zgrade, ali ono što su zaboravili da napomenu i nisu primetili, a to je da ti isti ljudi, koji su vladali Srbijom do 2012. godine, nisu se potrudili da reše jedan problem tog muzeja, a to je upravo zgrada u kojoj bi te stalne postavke mogle da se nalaze, koje bi mogle da se obogate raznim sadržajem, da budu pristupačnije građanima, već su se verovatno u svoje vreme samo trudili da daju određenu crkavicu kako bi taj muzej mogao da raducka.

Ono za šta će se ova vlast boriti sigurno da je da taj veliki problem, kada je u pitanju Prirodnjački muzej, reši. Naravno, zahvaljujući naporima koji će uložiti i potpredsednica Vlade i ministarka kulture Maja Gojković, koja je i u prethodnom periodu pokazala da je žena koja se trudi i radi, da ono što obeća ona to i ispuni, još jedan argument protiv njihovih laži je upravo i nacrt zakona o muzejima, odnosno muzejskoj delatnosti, čije smo javno slušanje imali prilike da prisustvujemo ovde u Narodnoj skupštini, gde jasno se kaže u jednom od članova da Prirodnjački muzej postoji jedan od matičnih muzeja u Srbiji. Ako vi zakon, odnosno nacrt zakona koji će se naći pred Narodnom skupštinom, odnosno nama poslanicima kažete to, kako onda može neko da tvrdi da se planira gašenje muzeja, odnosno kako oni kažu, da ono postane neki vid neke organizacione jedinice?

Kada govorimo o ovom finansijskom sporazumu, želim samo da kažem da je to još jedan korak u napretku, odnosno realizaciji planova kada je u pitanju dalje unapređenje kulture u Srbiji, jer ćemo, zahvaljujući njemu, omogućiti da kultura bude još prepoznatljivija i pristupačnija našim građanima, tako da, zahvaljujući sredstvima koje ćemo dobiti od Banke za razvoj Saveta Evrope u vrednosti od 20 miliona evra i od sredstava koji su obezbeđeni iz budžeta Republike Srbije u iznosu od 10 miliona evra, imali smo prilike da čujemo da je u planu da se izvrši rekonstrukcija Narodnog pozorišta u Beogradu, Muzeja Jugoslavije, Narodnog pozorišta u Nišu, Umetničkog paviljona „Cvijeta Zuzorić“, pretvaranje stare železničke stanice u muzej, za koju već vidimo da je, na osnovu uloženih sredstava i radova, povratila svoj stari sjaj i da, posle ne znam koliko godina, konačno i sat na tom muzeju je proradio. Zatim, obnova ložionice koja je bila u sklopu železničke stanice, Galerija umetnosti na Kosančićevom vencu i izgradnja višefunkcionalnog kulturnog centra u Pirotu, o kome smo takođe imali prilike da čujemo.

Takođe, prošle nedelje ovde isto u Narodnoj skupštini imali smo prilike da prisustvujemo i javnom slušanju kada je u pitanju proces digitalizacije u Srbiji, koliko se u tom procesu odmaklo, koji su rezultati postignuti. Videli smo zapravo u toj raspravi da se zaista dosta odmaklo i da je digitalizacija u mnogim sferama života uspela da unapredi sam kvalitet i da pomogne u rešavanju problema, konkretno kada pričamo i o pandemiji korona virusa.

Takođe, reći ću da je jedan od prioriteta Vlade Republike Srbije u prethodnom periodu bio i proces digitalizacije kada je kultura u pitanju, tako da je dosta urađeno i na digitalizaciji naše kulturne baštine, književnih dela, tako da su oni danas dostupni i u digitalnom formatu.

Konkretno, ovim sporazumom, odnosno projektom - Infrastruktura u kulturi, biće obezbeđena sredstva i za digitalizaciju 11 centara kulture u Srbiji, čime će se dodatno podići nivo, sadržaj i kvalitet sadržaja koji će ovi kulturni centri ponuditi široj publici.

Pored ovoga što smo čuli, pored ulaganja i u segment energetske efikasnosti, imaćemo i ekonomske koristi iz svega ovoga zato što će to doneti dodatne prihode i zarade sektoru kulture, unaprediti razvoj turizma u našoj državi.

Ono što je jako bitno jeste da će i sami korisnici imati zaista visok kvalitet onoga što ovi objekti nude da vide i, naravno, omogućiće ustanovama i korisnicima da i svoje kolekcije izlažu i da se kvalifikuju i za međunarodne izložbe koje zahtevaju i striktnu kontrolu temperature, vlažnosti i obezbeđenja samih umetničkih dela.

Na osnovu svega rečenog i na osnovu onoga što su i kolege narodni poslanici govorili, u danu za glasanje ću, zajedno sa njima iz poslaničke grupe Aleksandar Vučić - Za našu decu, podržati ovaj sporazum i dati, nadam se, skroman doprinos daljem razvoju kulture u Republici Srbiji. Hvala.
Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovana ministarka sa saradnikom, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, građani Srbije, kao i moje kolege i ja ću podržati u danu za glasanje amandman koji je pred nama, jer smo svi svesni koliko je samo ovo zakonsko rešenje koje je pred nama i predlozima koji su dati i dodatno unapređuje bitno u daljoj borbi protiv kriminala i korupcije.

Imali smo prilike u prethodnoj tački da govorimo, kada je u pitanju zaštita konkurentnosti naše privrede i tržišta u Srbiji, pa bih pored svega što su moje prethodne kolege govorile, malo se osvrnuo i o tom segmentu, šta su zapravo radili i koliko su se zapravo borili da naša država ne bude konkurentna.

Inače, kao što znamo, da bi bilo koja ekonomija mogla uspešno da privuče strane direktne investicije i da bi se razvijala, mora raditi na poštovanju osnovnih principa ekonomije, tržišnih zakona, kako bi privrednici i mali preduzetnici bili stimulisani da se dalje razvijaju i da dalje napreduju. Nažalost, u njihovo vreme to nije bio slučaj. U njihovo vreme su donošena takva zakonska rešenja i takve privatizacije su sprovođene koje videli smo kakve su efekte imale, a uglavnom su završavale sa katancima na fabrikama, radnicima na ulicama koji su protestvovali i gde gradovi u Srbiji umesto da budu mesta gde bi mladi ljudi ostajali da žive i da rade, uglavnom su bežali glavom bez obzira iz naše države.

Nažalost, takva je situacija bila i u gradu odakle ja dolazim, u Kruševcu, gde zaista skoro sve privatizacije koje su oni sproveli su, nažalost, završavale na taj način, gde su ti ugovori raskidani, gde je država morala da preuzima dalje obaveze koje su bivši vlasnici tih firmi napravili i da rešava pitanje tih preduzeća koja, verujte, nisu nimalo laka. A i one malo uspešno privatizacije koje su bile, prema njima su se ophodili kao da se nisu ni desile, niti su imali volju da sa takvim privrednicima sarađuju na razvoju daljeg ambijenta, gde bi oni imali interesa da ostanu u Srbiji, da dalje proširuju svoju proizvodnju, već su smatrali – okej, ugovor smo potpisali, novac ste dali i to je to.

Dolaskom na vlast Srpske napredne stranke 2012. godine celokupna priča se menja. Privredni ambijent se razvija, razvija se i konkurencija i videli smo i u izveštaju koji je bio pred nama da Komisija apsolutno radi svoj posao kada je u pitanju zaštita i unapređenje same konkurencije, koja stimuliše dolazak stranih investicija i koja zapravo omogućava da mi budemo šampioni kada je u pitanju privlačenje tih novih investicija.

Sve to njima smeta, jer je poštovanje zakona nešto što remeti njihove dilove i poslove koje su imali sa svojim biznis saradnicima sa kojima, kako smo čuli, mahom Dragan Đilas nije ni potpisivao ugovore, jer je smatrao da kada su u pitanju pravni poslovi ugovor nije ni bitan. Ali, svako će vam reći da je zapravo prva stvar koju uradite kada krenete u neki posao da se pravno zaštitite i da potpišite ugovore.

U tom izveštaju smo videli da i kompanije koje su njima privržene, konkretno, pričaću o SBB-u, su 2019. godine podnosile sedam prijava, gde su oni navodno utvrdili da je kršena konkurentnost samog tržišta i to mahom protiv „Telekoma“, jer su osetili konkurenciju, osetili su zapravo da njihova dominantna pozicija koju su oni izgradili u njihovo vreme, u vreme tog žutog tajkunskog režima, da zapravo se uzdrma i da prosto „Telekom“ koji je u njihovo vreme bila firma za izvlačenje novca, danas to više nije. To je kompanija koja se zapravo trudi da svojim korisnicima pruži kvalitetne usluge kada je u pitanju informaciona i komunikaciona tehnologija.

Naravno, svi ti sporovi su odbijeni. I kada su ti sporovi odbijeni u skladu sa zakonom, u skladu sa načinom na koji se vodi upravni spor, oni, naravno, preduzimaju druge mehanizme, a to je angažovanje svojih megafona, među kojima se najviše ističe, naravno, Marinika Tepić, gde oni ispred „Telekoma“, ispred brojnih drugih ustanova, ispred EPS, izvode razne performanse gde pokušavaju da kreiraju te svoje afere, odnosno laži u kojima žive. Iznose i plasiraju kao da je istina i vrlo brzo nakon toga bivaju demantovani.

Naravno, oni su nezadovoljni time i svojski se trude da što više tih lažnih afera izmišljaju, tako da nije ni čudo što znamo da danas Dragan Đilas i njegova kompanija su lideri kada je u pitanju „magla industrija“, odnosno „industrija laži“.

Ono što je interesantno, a kaže jedna izreka, to je u sportskom žargonu – napad je najbolja odbrana; možete primetiti da kad god pričamo i o Zakonu o utvrđivanju porekla imovine ili u bilo kojim drugim zakonskim rešenjima gde se suprotstavljamo kriminalu, korupciji, gde hoćemo da se pravo poštuje. Kada vidimo da država ima i uspeha u borbi protiv kriminala i korupcije, oni kreću da napadaju, a zapravo oni se očigledno brane.

Ono što će mene svakako interesovati, kao i brojne građane Srbije, to je da ispitamo konkretno od čega se brane? Šta to kriju? Upravo ovo zakonsko rešenje o kome smo diskutovali i ovaj amandman omogućiće da naši nadležni organi krenu polako da to ispituju, a kao što vidimo i na izborima je pokazano da ogromna većina građana Srbije veruje politici Aleksandra Vučića.

Politika Aleksandra Vučića podrazumeva i da je sudstvo nezavisno i da će raditi svoj posao najprofesionalnije, što naravno može, da vidimo zapravo šta to oni kriju i da konačno saznamo kako su došli do tih, što kažu kolege Dragan Đilas 619 plus miliona, kako je Vuk Jeremić došao do tih silnih donacija prema svojem nevladinom sektoru, svojoj organizaciji i da zapravo vidimo kada je u pitanju gospodin Dragan Đilas koji, eto čuli smo naučio je da pere prozore, da vidimo koliko je to prozora on morao da opere da bi stekao taj inicijalni kapital sa kojim je došao i stvorio tih 619 miliona, ili da u stvari bar saznamo od čega su ti prozori napravljeni. Za tako kratak period siguran sam da toliki novac perući prozore nije mogao da stekne.

U svakom slučaju u danu za glasanje, kao i moje kolege u poslaničkoj grupi Aleksandar Vučić – Za našu decu, podržaću i ovaj Predlog amandmana, podržaću i izmene zakona koje zapravo samo poboljšavaju uslove za rad nadležnih organa, kako bismo mogli da stanemo na put kriminalu i korupciji. Hvala.
Zahvaljujem, predsedavajuća.

Poštovani ministre sa saradnicima, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, građani Republike Srbije, pred nama su tri seta međunarodnih sporazuma koji su jako važni i daće značajan doprinos da Srbija dalje napreduje, kada je u pitanju sfera prosvete, nauke, kulture, sporta, ali i sigurnosti i bezbednosti naših građana i u svakom slučaju, kada je u pitanju bolji položaj Srbije na spoljnopolitičkom planu.

U prethodnom periodu, kada govorimo o spoljnoj politici, urađeno je dosta. Urađeno je puno konkretnih aktivnosti zahvaljujući, pre svega, politici koju vodi naš predsednik Republike Aleksandar Vučić i uz uspešnu podršku i realizaciju od strane Vlade Republike Srbije, naša međunarodna pozicija je ojačana i danas je Srbija pouzdan i siguran partner ne samo državama u okruženju, već velikom broju država širom sveta, kada je u pitanju ekonomija, ali i kada je u pitanju borba i protiv kriminala, protiv iregularnih migracija, trgovine ljudima. Pored toga, lideri smo u regionu kada je u pitanju ekonomski razvoj, ali i po tome što dajemo značajne inicijative koje će doprineti da čitav region ojača.

Kada je u pitanju borba protiv kriminala, borba protiv ilegalnog prelaza naše granice i trgovine ljudima, Srbija je odlučna da se sa ovim obračuna i da tome stane na put.

Inače, u prethodnom periodu potpisan je veliki broj međunarodnih sporazuma sa drugim državama, gde zajednički se borimo protiv ovoga. Podsetiću vas da smo poslednji put u Skupštini diskutovali i usvojili Sporazum sa Severnom Makedonijom kada je u pitanju borba protiv iregularnih migracija.

Danas je pred nama novi sporazum sa ovom državom, gde ćemo zajednički unaprediti borbu protiv trgovine ljudima, radićemo na sistemskom rešavanju ovog problema, na prevenciji, na identifikaciji, zaštiti, upućivanju saradnje i povratka žrtava uz pristup zasnovan na zaštiti ljudskih prava žrtava trgovine ljudima. Tako da je cilj samog ovog Sporazuma inkorporiranje istog u domaće pravosuđe, odnosno pravosudni sistem, čime će se omogućiti njegova primena sa ciljem koordinacije nacionalnih aktivnosti za borbu protiv trgovine ljudima i usklađivanja postupaka nadležnih državnih organa dve države kako bi se u ovome uspelo.

Inače, ovaj Sporazum treba da pruži osnovu daljeg jačanja i unapređenja saradnje u sprečavanju trgovine ljudima na sveobuhvatan način i to putem razmene informacija, jačanja kapaciteta i profesionalnog razvoja, a sve u cilju otkrivanja, rasvetljavanja i sprečavanja krivičnih dela iz oblasti borbe protiv trgovine ljudima, kako bi se smanjio njihov broj i ublažile njihove posledice.

Kad govorimo o Sporazumu sa EU vezano za Evropsku agenciju za graničnu i obalsku stražu, ovaj Sporazum će, kao što je ministar naglasio, značajno doprineti daljoj borbi protiv iregularnih migracija, zaštiti naših granica, ali i davanju sigurnosti i bezbednosti naših građana i građana susednih zemalja koje su članice EU.

Potvrđivanjem ovog Sporazuma omogućiće se njegova primena koja treba da olakša i ubrza saradnju Republike Srbije sa državama članicama EU u borbi i protiv prekograničnog kriminala i kontrole ilegalnih migracija, a radi pojačane zaštite državne granice, što uključuje svakako i tehničku pomoć Republici Srbiji od strane ove Evropske agencije.

Kada je u pitanju borba protiv kriminala i zaštita i bezbednost naših građana, znamo da je predsednik Aleksandar Vučić pokrenuo odlučnu borbu protiv kriminala i da iza njega stoji apsolutno cela država i svi resursi koje ona ima kako bi u ovoj borbi koja se vodi izašli kao pobednici.

Inače, hapšenje organizovane kriminalne grupe Belivuka je dokaz naše sposobnosti, naše spremnosti i odlučnosti da se suprotstavimo kriminalu i da više nikad kriminal ne dođe u poziciju da nadjača državu, a imali smo prilike, nažalost, u prošlosti da vidimo takve situacije i osetili smo posledice takvog delovanja. Želim, zbog javnosti, samo da napomenem da ova grupa koja je privedena je znatno jača i organizovanija u odnosu na zemunski klan protiv koga se država i te kako borila.

Kada govorimo o saradnji sa susednim zemljama, želim, takođe, da spomenem inicijativu „Mini Šengen“ koju je pokrenuo naš predsednik Aleksandar Vučić, sa željom da se uspostavi bolja i jača saradnja sa zemljama u susedstvu. Trenutno su se u okviru ove inicijative pridružile Severna Makedonija i Albanija, ali svakako poziv stoji i drugim susednim zemljama.

Inače, ova saradnja treba da bude u korist svih nas, jer mnoge probleme, pa i o kojima danas govorimo ovde u sali plenuma, svakako možemo efikasnije da rešimo ako međusobno sarađujemo i svim zajedničkim snagama.

Pogledajmo samo pitanje borbe protiv pandemije i kad je u pitanju vakcinacija. Svima je jasno da je Republika Srbija apsolutno najbolja, kada je u pitanju i nabavka vakcina, ali i kada je u pitanju i sprovođenje aktivnosti u vidu kolektivne imunizacije.

Inače, mi smo do sada otprilike oko dva miliona doza vakcina pribavili za potrebe vakcinacije naših građana i kako bismo osigurali zdravlje ljudi, a polako se bližimo i velikim brojkama i tom milionu kada je u pitanju vakcinacija i revakcinacija građana.

Imamo odličan digitalni sistem uz pomoć kog ljudi brzo i efikasno zakazuju termine za vakcinaciju i sam ovaj proces se zaista efikasno sprovodi, a imali smo prilike da čujemo i potvrdu od onih vanparlamentarnih opozicionara koji su preko svojih tviter naloga se oglasili, jer ni na koji drugi način ne žele da priznaju da Srbija i da država uspešno funkcioniše i da radi svoj posao.

To što smo uspešni, i kada je u pitanju ovaj proces, nas ne sprečava da budemo solidarni i da pomažemo našim komšijama, pa smo tako imali prilike da vidimo inicijativu koju je i predsednik pokrenuo i sproveo, a to je da je određena količina doza data našim susedima, kao što je Severna Makedonija, kao što je Crna Gora, kao što je Republika Srpska. Inače, da napomenem da su upravo zahvaljujući ovim dozama koje su dobili od strane Republike Srbije oni pokrenuli svoj proces kolektivne imunizacije i da se bore za zdravlje svog stanovništva.

Tako da, kao država smo na delu pokazali solidarnost, pokazali prijateljstvo i pokazali da nam je stalo da čitavom regionu pomognemo i da se zajednički izborimo sa ovim problemima. Ali, nismo tu stali. Idemo i korak dalje, pa je tako predsednik Vučić inicirao i da se na Institutu „Torlak“ razmotre uslovi i radi na pokretanju proizvodnje ruske vakcine protiv korone „Sputnjik Ve“, na čemu se uveliko radi. Sam ovaj projekat nije samo važan za građane Republike Srbije u dugoročnom smislu da se obezbedi proizvodnja vakcina koje će svakako morati da se koriste u narednom periodu, već i za čitav region, jer će i zemlje iz regiona moći da nabavljaju ovakve vakcine od Republike Srbije.

Tako da, ovo je još jedan dokaz da zaista radimo solidarno i da zaista te inicijative i ideje koje pokrećemo treba da imaju i dugoročni efekat, ali i efekat van granica naše zemlje.

Kada sam se već dotakao ukratko i teme vakcinacije i zdravstva, samo da napomenem da kada je u pitanju zdravstveni sistem, nismo od skora počeli da se bavimo tom problematikom, već od onog trenutka kada smo zahvaljujući napornim reformama koje je predsednik Vučić pokrenuo sprečili bankrotstvo Republike Srbije i odlučno krenuli da rešavamo probleme koje prethodnici ne da nisu znali, nego prosto nisu hteli da reše.

Velika sredstva su uložena i u rekonstrukcije bolnica. Nema grada u Srbiji gde nešto nije, po pitanju zdravstvenog sistema tog grada, urađeno, a i uveliko se i dalje radi. Radi se na rekonstrukciji i ambulanti, zgrada ambulanti, domova zdravlja, radi se i na kliničkim centrima. Imali smo prilike prethodnih godina i da otvorimo novu zgradu Kliničkog centra u Nišu. Radi se na rekonstrukciji Kliničkog centra Srbije i proširenju kapaciteta. Radi se i na Institutu za kardiovaskularne bolesti Dedinje 2, radiće se i radi se i kada je u pitanju Klinički centar Vojvodine, Klinički centar Kragujevac.

Ono što je kruna uspeha jeste izgradnja dve kovid bolnice u Batajnici i Kruševcu. I kada su oni kojima je žao što Srbija napreduje i što je uspešna u celokupnoj ovoj borbi rekli da su te bolnice nepotrebne, da je nemoguće to uraditi, mi smo zasukli rukave i u periodu od samo četiri meseca uspešno završili taj projekat i naš zdravstveni sistem i infrastrukturno proširili sa dve moderne zgrade koje su doprinele da se uspešno borimo protiv korone i spasimo veliki broj života, i dalje spašavamo veliki broj života građana Srbije.

Radilo se i na nabavci medicinskog materijala, opreme. Spomenuću da je među poslednjima i novi skener na VMA koji je došao. Da nije bilo predsednika Vučića da se bori da se dođe do velikog broja respiratora, koji su u početnoj fazi ove pandemije itekako bili bitni i da smo slušali tajkune koji su govorili da se to ne radi tako, nalazili uvek neke razloge da kažu da nije dobro to što se radi, mi bismo kao, nažalost, i neke razvijenije zemlje od nas danas odlučivali koja će osoba završiti na respiratoru, a koja će biti prepuštena da umre. Srećom, zahvaljujući odlučnom lideru koga imamo, on nije dozvolio da se takav scenario u Srbiji desi, jer politika koju on vodi je politika gde su životi i interesi građana Srbije uvek na prvom mestu.

Prosto rečeno, dela govore o politici Aleksandra Vučića, a ne lajkovi, tvitovi i komentari kao što je to u politici žutih tajkuna.

Kada je u pitanju Sporazum sa Sjedinjenim Meksičkim Državama, u pitanju je saradnja u oblasti prosvete, u oblasti kulture i sporta. Ovim Sporazumom mi ćemo uspostaviti jedan novi kvalitetniji vid saradnje koji je pokrenut još 1960. godine za vreme bivše Jugoslavije.

Mogu da kažem da sam ponosan što živim u Srbiji, u zemlji u kojoj imamo puno mladih talenata, puno uspešnih građana koji ostvaruju velike rezultate i u sferi nauke i u sferi sporta i u sferi kulture, pa veliki broj priznanja i nagrada koje oni ostvaruju i kvalitetni rezultati na međunarodnim projektima su upravo dokaz tome koliko država misli o njima, koliko država ulaže i treba dalje da ulaže u razvoj ovog sektora.

Napomenuću samo da na konferenciji za novinare, prilikom prijema Astra-Zeneka vakcina, ambasadorka Velike Britanije Šan Meklaud izjavila da su i naši naučnici učestvovali u razvoju ove vakcine koja je danas uspešna u borbi protiv korone. Gde ćete veću stvar za ponos u ovoj situaciji kada govorimo o našim ljudima, o našim naučnicima i u ovoj sferi?

Nema međunarodnih projekata, kao što sam rekao, gde naši naučnici nisu makar malo doprineli, ne samo da se dođe do značajnih znanja, već i elemenata koji su značajni za razvoj ekonomije. Imamo sportiste, uspehe naših sportista, kojima se svi ponosimo, a to je sve zahvaljujući zato što država ulaže i ulagaće i dalje u razvoj sportske infrastrukture, kako bi mladi ljudi mogli sebe da razvijaju i dalje da nadograđuju.

Kada je u pitanju kultura, značajna sredstva su i u tom segmentu uložena. Imali smo prilike da čujemo od kolega da imamo i uspešnu i razvijenu kinematografsku industriju, koja se sada bavi i našom prošlošću i nekim činjenicama koje ne smemo da dozvolimo da se zaborave, koje moramo prosto da pamtimo, kao jedan vid pouke za buduće generacije i bolju budućnost naše države. Tako da veliki broj i muzeja, i objekata kulture su renovirani, rekonstruisani, radi se na digitalizaciji naše kulturne baštine i njene promocije na međunarodnom nivou.

Još jedan bitan način kako ceo ovaj segment možemo da razvijemo su upravo ovi međunarodni sporazumi i upravo Sporazum koji se danas nalazi pred nama. On će otvoriti mogućnost da naši građani, ljudi iz ove sfere mogu zajedno sa svojim kolegama iz Sjedinjenih Meksičkih Država da razvijaju projekte, da ih realizuju, kako u njihovoj zemlji, tako i kod nas, da koriste kapacitete i potencijale koje mi kao država imamo. Zašto ne bi astronomi iz Sjedinjenih Meksičkih Država radili zajedno na najvećem teleskopu na Balkanu koji se nalazi u Vidojevici? Zašto ne bi mladi ljudi pohađali programe u našoj istraživačkoj stanici Petnica koja je inače jedinstvena institucija obrazovnog karaktera, ne samo u ovom regionu, već i širom sveta? Zašto ne bi zajednički razvijali projekte i koristili kapacitete naučno-tehnoloških parkova koji su izgrađeni u Srbiji, na Zvezdari, u Nišu, u Čačku, u naučno-tehnološkom parku koji se gradi u Novom Sadu, pa i u drugim parkovima koji će se graditi širom Srbije? Prosto da razmenjuju ta znanja i iskustva i na taj način da sebe nadograđuju.

Inače, o važnosti ovakvih sporazuma, o važnosti ulaganja i u sferi obrazovanja i u sferi nauke govorio je i predsednik Vučić kada je zapravo govorio i o napretku naše ekonomije i o privlačenju investicija u Srbiji, jer kao što znamo Srbija je zemlja koja je šampion po stranim direktnim investicijama. Godine 2019. imali smo 3,6 milijardi evra stranih direktnih investicija. U 2020. godini koja je pogođena i obeležena pandemijom korona virusa, koja je globalni izazov, mi smo i dalje ostali šampioni jer smo uspeli da privučemo 2,9 milijardi evra direktnih stranih investicija i da u Srbiju dovedemo svetske brendove poput „Tojo tajersa“, „Bojsena“, ZTF-a, „Brosea“ i drugih. Inače, to je dokaz uspešnosti sprovođenja politike predsednika Vučića koja se ogleda kroz nova radna mesta koja se otvaraju, podizanje životnog standarda u našoj zemlji.

Pored toga, uspeh je i nezaposlenost koja je pala na ispod 10% u Srbiji 2020. godine, a kada je u nekim razvijenim svetskim zemljama i rasla višestruko, a opet ću napomenuti čisto zbog građana Srbije, ovo je više od dva i po puta manja stopa nezaposlenosti nego koju smo mi nasledili 2012. godine kada je SNS došla na vlast.

Politika koju vodi predsednik Aleksandar Vučić i sprovodi Vlada Republike Srbije se može opisati prosto kao politika koja je orijentisana na svakog čoveka i time je jasno stavljeno do znanja, i to ne samo rečima, već konkretnim delima, da su građani zaista na prvom mestu.

Takođe, država je i stvorila uslove, ne samo infrastrukturne, već i ekonomske, zdravstvene i druge, da mladi ljudi se vrate nakon školovanja u inostranstvu, nakon završetka svog stručnog usavršavanja i da ta svoja znanja i veštine mogu da implementiraju u ovoj zemlji, da pomognu u daljem rastu naše ekonomije.

Predsednik Aleksandar Vučić i ono što je SNS uradila u prethodnom periodu je zapravo uspeh da od zemlje u kojoj su mladi bežali glavom bez obzira pretvorimo u zemlju u kojoj mladi odlučuju da ostanu, mladi se vraćaju, odlučuju da formiraju svoje porodice, jer bolju šansu za život i rad ne vide nigde drugde nego u svojoj Srbiji.

Podrškom ovim sporazumima o kojima danas diskutujemo daćemo još jedan u nizu doprinosa ka ostvarivanju ciljeva koji su stavljeni i pred Vladu Republike Srbije i pre nas, a to je da stvorimo još bolje uslove za našu decu, da žive, da rade u svojoj zemlji i da dodatno ojačamo poziciju Srbije kada je u pitanju međunarodna scena.

Kao što je ministar Vulin rekao, da damo i njemu lično još jedan mehanizam uz pomoć kog će moći da se bori protiv ovog velikog izazova koji je zadesio svet, a to je ta iregularna migracija ljudi sa Bliskog Istoka.

U danu za glasanje poslanička grupa Aleksandar Vučić – Za našu decu daće podršku navedenim predlozima sporazuma o kojima sam ovde govorio. Hvala.