DRAGOLJUB ACKOVIĆ

Nestranačka licnost

Rođen je 1952. godine u Osipaonici kod Smedereva.

Srediniom sedamdesetih godina diplomirao je na Fakultetu političkih nauka, a potom i na Filozofskom fakultetu, odsek etnologija. Postdiplomske studije nastavio je na Pravnom fakultetu u Beogradu, a doktorske na Fakultetu za mir Ujedinjenih Nacija.

Dragoljub Acković je autor nekoliko stotina tekstova i dvadesetak knjiga koje govore o romskoj problematici. Od 1997. godine član je Udruženja književnika Srbije. Aktivan je i u romskom političkom pokretu. Bio je prvi predsednik Romske kongresne partije. Član je Međunarodne komisije za istinu o Jasenovcu od 2007. godine i predsednik je Fonda za istraživanje genocida dr Milan Bulajić od 2010. godine. Aktivni je član Komisije za proučavanje života i običaja Roma pri SANU.

Od 1. septembra 2011. godine, zamenik je predsednika Internacionalne romske akademije umetnosti i nauka. Iste godine postao je član Nacionalnog Komiteta za nematerijalnu kulturu Ministarstva kulture i informacionog društva Srbije. Aktivan je u Svetskoj organizaciji Roma od njenog III kongresa. Osmog aprila 2013. godine izabran je za Predsednika Svetskog Parlamenta Roma.

Proteklih dvadeset godina bio je zaposlen na radnom mestu urednika romskog programa na prvom programu Radio Beograda. Od septembra 2012. godine zamenik je direktora Kancelarije za ljudska i manjinska prava Vlade Republike Srbije.

Osnivač je i direktor Muzeja romske kulture u Beogradu, nezavisne Radio televizije „Khrlo e Romengo” i pokretač je brojnih glasila na romskom jeziku.

Na redovnim parlamentarnim izborima održanim 21. juna 2020. godine po prvi put postaje narodni poslanik. Izabran je sa izborne liste "Aleksandar Vučić - za našu decu".
Poslednji put ažurirano: 05.08.2020, 13:26

Osnovne informacije

Statistika

  • 1
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 26.10.2020.

Gospodine predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, poštovani potpredsednici, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani narode Srbije, bio ti srpske, romske ili svake druge nacionalnosti, čast mi je što mogu da vam se obratim u ime jednog velikog naroda, neću ja da kažem nacionalna manjina, jer narod koji ima 300, 400, 500 ili 600 hiljada stanovnika nije manjina nego većina.

Na početku da se zahvalim čoveku koji je nama Romima omogućio da u pokrajinskoj i republičkoj skupštini, ovoj, sedimo nas troje, dve prelepe dame i ja sa njima da im pravim društvo i da pokušavamo da rešavamo ono što desetinama godina unazad nije rešavano.

Mnogo toga se nagomilalo što se Roma tiče i naš posao u budućim vremenima će biti da uz vašu pomoć, naravno, uz vašu svesrdnu pomoć, svi to pokušamo da rešimo koliko je to moguće.

Moram na početku da kažem da sam malo tužan, a pomalo i revoltiran na izjave nekih kolega koji iz doline dođoše i rekoše to što rekoše o amandmanima svojim, a da pri tom ne pomisliše da tamo žive i Romi i u Preševu, i u Bujanovcu, i u Vranju, i u Nišu, i svuda, tamo na šta neki od njih bacaju oči. Da, Romi tako ne misle. Ja znam, ja ne pričam na pamet, 40 godina se bavim ovim teškim problemima svoga naroda.

Što se amandmana tiče, rečeno je mnogo toga i ja ne bih ništa tome dodao, osim što prethodno rekoh, a to je da se mi Romi nikako ne možemo složiti sa tim da Aleksandar Vučić i ova država ne misle dobro nacionalnim manjinama.

Znate, došao sam iz Kancelarije za ljudska i manjinska prava. Bio sam tamo pet godina zamenik direktora. Rom sam inače. Sa svojim kolega danas sam prisustvovao sednici Odbora za ljudska i manjinska prava i na tom skupu je izabrano i dvoje Roma u članstvo i niko nam ništa nije prebacio, taman posla. Čovek sam koji je brojao poslednjih mesec, dva dana koliko je Roma birano u razna tela, pre svega politička, jer politička integracija je vrlo bitna za romski narod i nabrojao sam najmanje desetak funkcionera romske nacionalne manjine koji su izabrani u razne gradske skupštine ili parlamente, koji su u rangu predsednika, kao što je to, na primer, u Obrenovcu i još nekim krajevima, u rangu potpredsednika, kao što je to ovde u Beogradu i na još nekim mestima.

Ima zasluge jedna partija za to što ja sada hvalim. Ne želim da kršim Poslovnik, ja želim da pohvalim SNS i njenog predsednika i da im kažem u ime svih ovih 40 godina koliko se time bavim jedno veliko hvala, jer do sada nisam imao prilike iako mnogi misle da sam ja barem jedno šest puta bio narodni poslanik. Nikada nisam bio narodi poslanik i nikada nisam bio na političkim funkcijama, a svi su me tapšali po leđima od devedesetih godina pa na dalje. Eto, jedan čovek se usudio da i mene predloži i još nekolicinu mojih kolega.

Usvajanjem ovog Zakona o ministarstvima, dobiće se mnogo, a posebno mi Romi ćemo dobiti nešto što nama zaista treba. Mnogo ranije sam govorio da Ministarstvo za ljudska i manjinska prava je neophodna stvar i u ono vreme kada je na njegovom čelu bio Rasim veoma smo lepo sarađivali i radilo se i postizalo se puno toga.

Onda su naišla neka vremena kada takvo ministarstvo nije postojalo. Nisam bio baš presrećan, a i mnogi Romi nisu bili presrećni, ali došlo je vreme da se Ministarstvo za ljudska i manjinska prava, ja ga sada tako zovem, skraćeno, obnovi i da počne da vrši svoju funkciju. Koja je njegova funkcija nepotrebno je ovde vama, ozbiljnim političkim glavama predstavljati. Znate svi, a mi Romi posebno moramo da obratimo pažnju na to. Moramo iz prostog razloga, jer nas je naučila istorija i prošlost koja je bila vrlo teška, koja nas je primorala da se ponašamo ponekad i nedolično, ponekad i na način kako to ne odgovara ni samima nama.

Sada je prilika, dame i gospodo, da se romski glas čuje i u Skupštini Srbije i u Skupštini AP Vojvodine i na mnogim mestima gde do sada nije mogao da se čuje. Zašto nije mogao da se čuje neka razmišljaju oni koji su prethodnu vlast držali i koji su prethodne zakone o ministarstvima donosili i prethodne izbore pravili, pa među romskim narodom imali samo glasače, a nikako i one koji će da budu birani.

Doživeli smo zahvaljujući Aleksandru Vučiću i to da budemo birani i srećan sam zbog toga. Nekoliko stotina hiljada Roma, opet neću da kažem tačan podatak, jer niko od nas nije u to siguran, će u narednih nekoliko godina koliko ova Skupština bude trajala imati prilike da čuje o svojim problemima, ali će to isto moći da čuju i svi oni koji treba da čuju i svi oni koji o tome treba da odlučuju.

Zalažem se za to da se i romski glas čuje, da i Rom digne dva prsta kada je reč o odlučivanju, da pomogne tamo gde treba i da učini ono što mora. Mi smo, dame i gospodo, romski narod u Srbiji, poslednjih šest do osam stotina godina bili zajedno sa srpskim narodom i sa svima drugima naravno i činili sve ono što je na korist države koju svi zovemo naša zemlja i naša Srbija.

Naša Srbija će ostati sve dotle dok i jedan romski život bude postojao u njoj, a ja se nadam da će se povećavati, jer ova nova ministarstva koja su formirana, valjda će obratiti malo više pažnje i na romsku populaciju koja treba da se množi i koja se zaista množi, ponekad čak i više nego što drugi to bi i želeli i voleli. Množimo se, a to predlažem i svima ostalim drugim narodima. Neka im to bude, ako ništa drugo dve stvari neka nauče od Roma, neka se množe i neka pevaju. Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 10.12.2012.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Nema informacija