Hvala gospođo predsednice.
Amandman je predložen kako bi se jasno preciziralo da se o odobrenom oslobađanju dela sredstava zbog plaćanja vanrednih troškova u situacijama koje se nisu mogle predvideti obaveštava međunarodna organizacija koja je uvela mere ograničavanja.
Znate kako, teško je jednim aktom predvideti svaku životnu situaciju u kojoj svako može da se nađe i uopšte bilo da je reč o državi, nekom pravnom subjektu ili pojedincu. Zato smo se trudili da se pronađe rešenje kojim bi se obuhvatila suština onoga što smo svi zajedno želeli, a to je da se to pojasni i da ne bude oko toga problema u sprovođenju, odnosno implementaciji ovog zakona.
U skladu sa tim predlagač prihvata amandman odbora.

Zahvaljujem, gospođo predsednice.
Samo želim da iskažem zahvalnost na tome što smo, ja mislim, svima pokazali da je ovaj zakon stručnog karaktera. Kao što znate, i svi pomoćnici i državni sekretar Ministarstva spoljnih poslova nisu iz političkih struktura, oni su iz samog Ministarstva spoljnih poslova, gospodin Filipović, koji je pomoćnik za ovu oblast, je inače radio, koliko godina, ovde u Skupštini u Odboru za spoljne poslove i ovaj zakon uopšte nije opterećen bilo kakvim političkim konotacijama, ali je bio nužan.
Želim zbog javnosti da kažem da ovaj zakon ne znači da ćemo uvoditi bilo kakve sankcije bilo kome što nije u našem interesu, odnosno što nismo prihvatili.
Kada je reč o EU, pošto se svi konkretno interesuju vezano za Rusiju, mi zadržavamo tu našu politiku, politiku koja ide za tim da želimo da se te sankcije što pre ukinu.
Ovaj zakon će mnogo doprineti, naravno, i kredibilnosti i kredibilitetu Vlade Republike Srbije i pomoći će u daljem toku pregovora sa EU, kada je reč o poglavlju 31.
Nisam bio previše inspirisan, jer nema ovde ljudi iz opozicije, pa nemam toliku inspiraciju da govorim o ovim političkim temama, a vi znate da ja volim da o tome govorim. O tome će se govoriti, verovatno, više u petak na sednici Narodne skupštine, kada će premijer Vučić ovde biti i kada ćemo mi svi biti iz Vlade.
Želim da kažem da, kao što je i Đorđe Milićević rekao, u ime moje partije, mi smo postigli veoma značajne istorijske rezultate za budućnost Srbije.

Izvinjavam se što me sada tu ograničavate, ali želim da, pošto to su u skladu sa ovim merama ograničenja što smo donosili, ali želim samo da kažem jednu stvar.
Zajedno smo započeli 2012. godine ono što možda ima istorijski značaj za Srbiju i ubeđen sa da ćemo posle ovih izbora zajedno ići dalje u interesu budućnosti Srbije. Prema tome, želim samo da još jednom skrenem pažnju bilo kome ko piše ili ko nas tera da idemo sa DS, Tadićevom strankom, Čankom, Čedom ili Dverima, bivšom Koštuničinom strankom, Šešeljevom strankom itd, a to ponekad kažu i moji prijatelji iz SNS da bi možda mi mogli sa njima. Evo, da vam kažem – idite vi sa njima ako hoćete, mi nećemo. Hvala vam.

Poštovana predsednice Narodne skupštine, dame i gospodo narodni poslanici, danas se nalaze na dnevnom redu Narodne skupštine tri zakonska predloga. Dozvolite mi da ih obrazložim.
Predlog zakona o međunarodnim merama ograničavanja, koji je Vlada Republike Srbije utvrdila 11. juna 2015. godine i dostavila Narodnoj skupštini na razmatranje i donošenje rezultat je temeljnih priprema na otpočinjanju njegove izrade, kao i posvećenog i stručnog rada eksperata iz nadležnih ministarstava i drugih institucija Republike Srbije koji su bili angažovani na pisanju ovog zakonskog predloga. Ceo proces je koordiniralo Ministarstvo spoljnih poslova, pošto je u pitanju izvršavanje jedne od značajnijih međunarodnih obaveza.
Vlada predlaže da se ovaj zakon donese radi definisanja zakonskog osnova, kao i ustanovljavanja procedure za primenu rezolucija Saveta bezbednosti UN kojima se uvode međunarodne mere ograničavanja.
Takođe, zakon se odnosi i na mere koje Srbija uvodi, primenjuje ili ukida na osnovu pravnih akata organizacija za evropsku bezbednost i saradnju, kao i drugih međunarodnih organizacija koje obavezuju Srbiju. To su mere koje se primenjuju prema državama, nedržavnim činiocima, raznim terorističkim organizacijama, entitetima i drugim subjektima, pravnim i fizičkim licima, a njihov cilj je uspostavljanje i očuvanje međunarodnog mira i bezbednosti, poštovanje međunarodnog humanitarnog prava, ljudskih prava i osnovnih sloboda i izvršavanje drugih međunarodnih obaveza.
Novi međunarodni standardi zahtevaju da se oblast primene međunarodnih mera ograničavanja ili restriktivnih mera uredi zakonom, te je njihovo donošenje u funkciji ispunjavanja međunarodne obaveze Republike Srbije da usvoji zakonski osnov koji će regulisati proceduru primene međunarodnih mera ograničavanja, ojača na nacionalnom nivou osposobljenost da odgovori novim međunarodnim standardima u vezi sa primenom mera za sprovođenje rezolucija UN i odluka drugih međunarodnih organizacija čiji je Srbija član ili je to u njenom posebnom spoljno-političkom interesu, da unapredi svoje institucionalne, kadrovske i administrativne kapacitete za izvršavanje ove međunarodne obaveze i, na kraju, da ispuni jednu od obaveza iz Poglavlja 31, koji se zove – spoljna, bezbednosna i odbrambena politika u pregovaračkom procesu sa EU.
Ovim zakonom predlaže se uspostavljanje pravnog osnova, definiše procedura i akti koje Republika Srbija treba da donese u cilju pravovremenog i odgovornog izvršavanja međunarodnih obaveza iz sistema mera ograničavanja. Srbija je i do sada u svemu pravovremeno, dosledno i odgovorno izvršavala obaveze koje nastaju po osnovu rezolucija Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, kojima se ove mere uvode, a koje mogu biti ekonomske ili druge mere, kao što su zabrana trgovine naoružanjem i robe dvostruke namene, zabrana putovanja određenim licima, finansijske mere koje se odnose na zabranu raspolaganja finansijskim sredstvima ili poslovanja sa određenim licima, firmama, kao i druge mere. Primena ovih mera regulisana je aktom Vlade.
Donošenjem ovog zakona, uz već doneti Zakon o izvozu i uvozu robe dvostruke namene 2013. godine i Zakon o izvozu i uvozu naoružanja i vojne opreme iz 2014. godine, Republika Srbija će u svemu imati još jedan pravni instrument da na najbolji način primenjuje obaveze nastale na osnovu ugovora Ujedinjenih nacija o trgovini naoružanjem koji je ova Skupština ratifikovala 29. oktobra 2014. godine, a čime je ovaj međunarodni ugovor za nas stupio na snagu 24. decembra 2014. godine.
Takođe, donošenjem zakona Srbija ispunjava obavezu harmonizovanja svog sistema sa pravnim tekovinama Evropske unije u Poglavlju 31. – Spoljne bezbednosne i odbrambene politike. On je jedini zakonski predlog čije je donošenje preostalo u nacionalnom programu usvajanja pravnih tekovina Evropske unije, a kada se radi o Poglavlju 31.
Mere i aktivnosti koje Ujedinjene nacije mogu da preduzmu radi očuvanja, odnosno uspostavljanja međunarodnog mira i bezbednosti, definisane su u Glavi VII Povelje Ujedinjenih nacija. Napominjem da je i pakt Lige naroda po prvi put predvideo mogućnost uvođenja međunarodnih ekonomskih i vojnih sankcija, s tim što su one predstavljale preporuke bez obaveznosti primene. Ujedinjene nacije su upravo predvidele ovlašćenja Saveta bezbednosti koje su definisane u Glavi VII Povelje i uspostavile imperativnost međunarodnih mera ograničavanja. U skladu sa članom 39. Povelje – u slučajevima pretnje miru, kršenju mira ili akta agresije, Savet bezbednosti može preporučiti i odlučiti da se uvedu mere koje će biti donete u skladu sa članom 41. i 42. Povelje Ujedinjenih nacija, a u cilju održavanja ili uspostavljanja međunarodnog mira i bezbednosti. Stoga, ne postoji mogućnost da neka država članica Ujedinjenih nacija odbije njihovo sprovođenje.
Podsetio bih ovom prilikom da su Ujedinjene nacije prešle od 1994. godine, umesto sveobuhvatnih sankcija, na uvođenje tzv. ciljnih sankcija koje se najčešće sastoje, pored zabrane izvoza naoružanja i robe dvostruke namene, od zabrane putovanja pojedinca, zamrzavanja finansijskih sredstava, zabrane izvoza određenih vrsta roba i resursa, kao što su dijamanti, zlato, nafta i drugo.
Što se tiče broja zemalja, kao i vida mera ograničavanja koje su Ujedinjene nacije uvele, broj država prema kojima su takve mere uvedene značajno se povećava nakon okončanja hladnog rata. Od tada su prema 27 država uvedene različite mere ograničenja. Prema jednom broju tih država Savet bezbednosti je ukinuo mere, a jednom broju su te mere ukinute, ublažene ili modifikovane na drugi način uz obavezu da je o svim nameravanim aktivnostima prema odnosnoj državi potrebno pribaviti odobrenje nadležnog komiteta Ujedinjenih nacija za primenu sankcija.
U odnosu na listu država koje se nalaze pod sankcijama Ujedinjenih nacija, a koji vam je dostavljen u obrazloženju ovog zakona, isto treba dodati i nove rezolucije koje je u međuvremenu usvojio Savet bezbednosti tokom ove godine, i to Rezolucija 2199 o ISIL-u i 2140 o Jemenu. U toku je procedura za izvršavanje obaveza po osnovu Rezolucije 2253 usvojene 17. decembra prošle godine, a kojom se jača režim sankcija u svrhu sprečavanja finansiranja ISIL-a i drugih terorističkih grupa. Rezolucija Saveta bezbednosti 2253 je usvojena na inicijativu SAD-a i Ruske Federacije uz kosponzorstvo 68 država, a među kojima je bila i Republika Srbija. Njen cilj je da dodatno spreči finansiranje ISIL-a i drugih terorističkih grupa putem jačanja režima restriktivnih mera uspostavljenih rezolucijama 1267, 1989 i 2199 i odlučno doprinese sprečavanju i iskorenjivanju svih oblika terorizma i ekstremizma.
Na listi država koje se nalaze pod sankcijama Ujedinjenih nacija nalazi se i Islamska Republika Iran. Nakon što je u Beču 14. jula 2015. godine usvojen zajednički, sveobuhvatni plan akcije, odnosno Sporazum o iranskom nuklearnom programu, Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija je 20. jula 2015. godine usvojio Rezoluciju 2231 kojom je utvrđen proces ukidanja sankcija Ujedinjenih nacija prema ovoj zemlji. Savet bezbednosti je 16. januara ove godine konstatovao da je Iran ispunio uslove za početak primene tzv. dana implementacije. Stvoreni su uslovi za početak primene Rezolucije 2231 i time su ukinute ekonomske sankcije Iranu, ali uz zadržavanje određenih izuzetaka, kao i rokova u kojima ove mere ostaju na snazi.
Oblast kontrole izvoza i naoružanja ili strategijski kontrolisane robe značajno je promenjena u poslednjoj dekadi, uz definisanje novih obaveza, principa i kriterijuma u cilju suočavanja sa novim bezbednosnim izazovima sa kojima se međunarodna zajednica suočava, a u vezi sa pretnjama terorizma, prekograničnog kriminala i drugih savremenih pretnji. To naročito uključuje izazove u vezi sa uspostavljanjem odgovarajućih mehanizama sprečavanja ilegalne trgovine naoružanjem koje danas poprima zabrinjavajuće razmene u svetu.
Ustanovljeni standardi i procedure Ujedinjenih nacija, kao i praksa najvećeg broja članica Ujedinjenih nacija, u vezi sa primenom relevantnih rezolucija Saveta bezbednosti kojima se uvodi određeni vid sankcija prema nekoj od članica, zahteva da svaka članica Ujedinjenih nacija dostavlja izveštaj o uvođenju i primeni mera koje preduzima na nacionalnom planu u vezi sa primenom relevantnih rezolucija Saveta bezbednosti. Imajući u vidu broj rezolucija, odnosno država koja se nalaze pod sistemom mera ograničavanja koje su uvele Ujedinjene nacije, kao i obim poslova na praćenju njihove primene na nacionalnom planu, stvorilo je potrebu da se ova oblast zakonski uredi.
U tom smislu Predlog zakona koji se nalazi pred vama potvrđuje punu posvećenost Republike Srbije poštovanju međunarodnih obaveza i utvrđivanja nacionalne procedure za primenu tih mera. Inače, ovaj zakonski predlog je leks specialis, a koji će se primenjivati i u vezi sa Zakonom o izvozu i uvozu naoružanja i vojne opreme, Zakonom o izvozu i uvozu robe dvostruke namene i drugim zakonima iz ove oblasti.
Ovaj zakon će doprineti i adekvatnijoj primeni iz člana 384a Krivičnog zakonika Republike Srbije koji u slučajevima nepoštovanja međunarodnih mera ograničavanja uvedenih od strane međunarodnih organizacija, čiji je Srbija član, propisuje odgovarajuće kaznene mere ukoliko nastane materijalne šteta za Srbiju ili štetne posledice po njen ugled ili interes.
Na kraju bih želeo da ukažem da obaveze, koje nastaju po osnovu uvođenja međunarodnih mera ograničavanja, od svake države zahteva da razvija i dalje unapredi sopstvene kapacitete za njihovu primenu, što podrazumeva obučen kadar, posedovanje tehničkih sredstava, te uspostavljanje dobre komunikacije sa komitetima za primenu sankcija Saveta bezbednosti, njihovim panelima, kao i Interpolom, Međunarodnom carinskom organizacijom i drugim državama u regionu i drugim partnerima.
Dame i gospodo, nalazi se pred vama i Nacrt zakona o potvrđivanju Evropske okvirne konvencije o prekograničnoj saradnji između teritorijalnih zajednica ili vlasti tzv. Madridska konvencija. Ona pripada međunarodno pravnim instrumentima sistema Saveta Evrope, a zbog čega je njeno potvrđivanje od strane Srbije, kao članice Saveta Evrope, od značaja sa stanovišta ispunjavanja međunarodnih obaveza.
Madridska konvencija je otvorena za potpisivanje 21. maja 1980. godine, a stupila je na snagu 22. decembra 1981. godine. Do sada ju je potpisala 41 zemlja, uključujući i Srbiju, od čega ju je ratifikovalo 38 zemalja od ukupno 47 članica Saveta Evrope.
Madridskoj konvenciji nisu pristupile Andora, Estonija, Grčka, San Marino, Makedonija i Velika Britanija. Dok su je Island i Malta potpisale bez rativikacije. Madridska konvencija ima za cilj i podsticanje saradnje lokalnih i regionalnih vlasti među državama potpisnicama putem zaključivanja Sporazuma o prekograničnoj saradnji, radi unapređenja privredne saradnje, regionalnog razvoja, urbanog i seoskog razvoja, transporta, turizma, zaštite životne sredine, kulture i uzajamne pomoći u vanrednim situacijama.
Konvencija se oslanja na iskustva iz prošlosti koja pokazuju da saradnja između lokalnih i regionalnih vlasti u Evropi olakšava njihovo funkcionisanje i izvršavanje svojih zadataka, kao i da doprinosi efikasnosti u pogledu razvoja pograničnih regiona. Konvencija afirmiše takvu vrstu saradnje u duhu koji ujedinjuje narode Evrope.
U formalno-pravnom smislu oblik prekogranične saradnje i teritorijalnih zajednica ili vlasti koji je predviđen Madridskom konvencijom suštinski se poklapa i odgovara modelima saradnje regionalnih i lokalnih vlasti koja proističe iz članstva u EU.
Srbija je potpisala konvenciju uz predaju izjave kojom je naglašeno da zaključivanjem ugovora i sporazuma od strane teritorijalnih jedinica ili vlasti u vezi sa primenom Madridske konvencije jedino Republika Srbija ima međunarodno pravni kapacitet. Na ovaj način se izbegavaju eventualne interpretacije odredbe konvencije u pogledu međunarodnog pravnog subjektiviteta, teritorijalnih jedinica država potpisnica, tj. jasno se precizira da je država jedini nosilac toga. Na ovakve i slične izjave prilikom predaje ratifikacionih instrumenata odlučile su se Italija, Španija, Slovačka, Gruzija i Azerbejdžan.
I na kraju, pred vama se nalazi i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Srbije i Vlade Libana o ukidanju viza za nosioce diplomatskih, specijalnih i službenih pasoša. Ovo je samo jedan od predloga zakona u okviru našeg nastojanja da sa što više država u svetu imamo potpisane sporazume o ukidanju viza. Uvek je prvi korak na tom putu ukidanje viza za nosioce diplomatskih i službenih pasoša. Mi nemamo specijalne pasoše, ali to neke zemlje imaju, tako da i ta kategorija mora da bude obuhvaćena ovakvim Predlogom sporazuma.
Danas građani Republike Srbije mogu da putuju bez viza u više od 60 zemalja sveta. Naš cilj je da taj broj proširimo što više, naravno, uz sve mere ograničavanja koja podrazumevaju pre svega problem bezbednosti, borbe protiv terorizma, ilegalnih migracija itd.
Kad je reč o Libanu, želim posebno da naglasim da je to prijateljska zemlja koja je svoje prijateljstvo pokazala i na glasanju kada je bilo reči o najvažnijim pitanjima za Srbiju. Na primer, na Generalnoj konferenciji UNESK-a Liban je glasao protiv prijema Kosova u UNESK-o, na čemu smo im mi naravno veoma zahvalni i zato vas pozivam da prihvatite ovaj Predlog zakona.
Sve u svemu, iskreno se nadam da će poslanici Narodne skupštine na ovom vanrednom zasedanju doneti ove zakone u predloženom tekstu. Svi ovi zakoni imaju za cilj jačanje kredibiliteta i međunarodnog ugleda Republike Srbije. Hvala vam puno.

Hvala gospodine predsedavajući.
Ne znam više ko je tu, ko nije od onih koji su postavljali određena pitanja, ali trudiću se da kažem nešto vezano za ono što je rečeno, ono što ste rekli i što ste postavljali pitanja.
Prvo, jedna od primedbi je bila zašto ne piše da ćemo ispunjavati obaveze koje dolaze iz EU. Zakonodavci koji su pomagali u pisanju, pored našeg ministarstva, smatraju da ne može da bude napisano da moraju da se sprovode obaveze iz organizacije čiji mi nismo član, što naravno nije sporno da se eventualno doda nekom formulacijom koja bi podrazumevala da to bude u spoljno političkom interesu Srbije, a da ne proizilazi iz članstva koje nemamo u toj organizaciji.
Nesumnjivo, ovde nije reč o tome da želimo da izbegnemo EU, nego jednostavno je reč o tome da možete da primenjujete i morate da primenjujete u onim organizacijama gde ste članovi. Kada je reč o EU, mi nismo član i mi se pridružujemo, samo opredeljujemo šta ćemo da primenjujemo, a šta nećemo. Na primer u UN vi nemate šta da sami odlučujete, u UN uopšte nije bitno da li ste vi glasali za ili protiv, odluku morate da primenjujete. U OEBS-u se naravno odlučuje konsenzusom, tako da odluka i ne može da bude doneta. Kada je reč o EU, kao što znate, to ste i vi sami pojasnili, Srbija ima obavezu da do prijema u članstvo EU uskladi, odnosno usaglasi svoju spoljnu, bezbednosnu i odbrambenu politiku sa politikom EU. To ne znači da se sada ovaj zakon donosi zbog toga.
Imajući u vidu neke konkretne teme, reč je o regulativi cele ove oblasti koja je za nas veoma bitna, jer, između ostalog, znate, navešću samo jedan primer. Ukrajina do pre godinu i nešto dana, znate da su nas pritiskali zašto ne uvodimo sankcije Rusiji, a Ukrajina nije uvela sankcije Rusiji, odnosno, da budem precizniji, ona je donela odluku da se pridruži, ali nije imala ovakav zakon o tome kako da to konkretizuje i operacionalizuje. Bila je jedna nelogična situacija, da sada cela Evropa je imala sankcije, EU protiv Rusije, a Ukrajina koja je direktno u sukobu i dalje je imala normalne odnose, pa i ekonomske sa Rusijom.
Tako i ovde, kada pitate, Srbija sada kada se priključi nečemu u smislu određenih odluka EU nema jasno preciziran mehanizam do ovog zakona kako će se to ostvariti i realizovati. Zato je bitno da se ovaj zakon donese i to je jedan, on se ne donosi zbog EU, da se razumemo, on jeste od uslova za Poglavlje 31, ali mi to poglavlje još nismo ni otvorili.
Sa druge strane, zakon je važan da bi se njime regulisala procedura i postavilo sistemsko rešenje šta praviti u uslovima kada Srbija treba da sprovodi međunarodne mere ograničavanja.
Kada je reč o nazivu, naziv je nekako usklađen i usaglašen sa EU i možda i nekim okolnim zemljama, mada neke zemlje to imaju kao meru ograničavanja, druge imaju restriktivne mere, zakonodavstvo smatra da je bolji naziv ograničavanja, jer se odnosi na konkretne teme, čak i delove određenih problema, a kada je reč o restriktivnim, to bi značilo možda malo nejasniji deo i kod nas verujem da ljudi i ne znaju protiv koga se uvode te restriktivne mere, ni koje uopšte na nekom spisku UN i raznim drugim spiskovima koji postoje.
Mi ćemo postepeno usaglašavati našu spoljnu politiku.
Naša spoljna politika se usaglašava na više načina, jedno je formalno pravno kojim se stavovima EU pridružujemo.
Mi smo u problemu, zato što mi nismo članovi. Kada budemo članovi, mi možemo naše stavove da govorimo u procesu donošenja odluka. Ovde smo mi tek na potezu kada EU donese odluku i tu moramo da primenjujemo nešto što je u našem nacionalnom i državnom interesu. Reći ću da je u interesu i da budemo članovi EU, ali i da vodimo računa o nekim našim strateškim interesima.
Reći ću konkretno. Znate, ne možete vi u isto vreme da tražite od nekih zemalja da glasaju za nas na Generalnoj konferenciji Uneska, a da se mi pridružujemo merama protiv njih. Treba procenjivati, a to nije lako. Ali, ja mislim da to svaka zemlja na svetu radi i mi takođe moramo da imamo razumevanja sami za sebe. Ako neko već drugi nema razumevanja za naše potrebe i probleme, mi moramo da imamo potrebu da shvatimo našu poziciju.
Kada je reč o Moldaviji, neko je pitao - zašto se nismo pridružili Moldaviji, ne znam ko je tačno pitao, odnosno restriktivnim merama protiv Moldavije, EU? Znate zašto? Zato što se to odnosi na Pridnjestrovlje. Do kada sam ja bio predsedavajući OEBS-a, odnosno Srbija, Srbija je imala predstavnika koji je bio stalni predstavnik za Pridnjestrovlje. U tim uslovima, znate, mi treba da se pridružimo restriktivnim merama protiv ljudi sa kojima treba da razgovaramo i taj naš čovek sa njima treba da radi. To je praktično nemoguće i sve zemlje koje su predsedavale OEBS-om praktično se nisu pridruživali nekim merama, jer to vas jednostavno ne stavlja u neutralnu poziciju.
Kada je reč o Rusiji, već svi znate da mi nemamo nameru da se priključujemo sankcijama i želimo i nadamo se da će one što pre biti ukinute, kao zemlja koja je bila podvrgnuta sankcijama. Mislim isto tako da je svima jasno da treba imati u vidu da sankcije nisu način za rešavanje političkih problema u određenim zemljama. Ali, ovde je problem u tome što postoje neka pitanja koja nisu političke prirode, već imate borbu protiv terorizma, ilegalnu trgovinu naoružanjem i to su neke obaveze u međunarodnim odnosima koje Srbija, naravno, mora da sprovodi, bez obzira na to što smo i sami bili žrtve sankcija.
Amandmani koji su podneti, ima ih 24, govorim o ovom prvom zakonu, oni će biti zaista razmatrani na jednom ekspertskom nivou. Znači, nikakvih problema nema da sve što je u interesu treba da bude prihvaćeno. Mi nemom razloga da nešto odbijemo, jer mi smo imali, na primer, za poglavlje 32. Evo sada jedan samo primer, kada govorimo o nazivu. Znači, mi smo imali poglavlje 32. - finansijska kontrola. Međutim, ima naših ljudi koji smatraju da treba da se zove drugačije, da to nije u skladu sa našim jezikom. Ali, ne možete vi sada da izmišljate, uzmete jednu konstrukciju koja postoji i ona se tako nalazi sada u svim dokumentima. Tako da, videćemo da li ovo može da ostane ovako ili ćemo prihvatiti neke amandmane, kako ste i vi govorili.
Evropska unija kao organizacija ne može da uđe u tekst. Mislim da nije realno da uđe EU kao organizacija čiji nismo član, ali mislim da mogu da se naprave formulacije koje će podrazumevati da mi treba da sprovodimo ove mere i kada je reč o organizacijama čiji nismo član, a kada je to u našem spoljnopolitičkom interesu, ili neku takvu formulaciju koja bi zadovoljila ovo o čemu govorimo.
Meni je žao što nismo u parlamentu raspravljali i spoljnopolitičkoj strategiji. Kao što znate, ja sam, a to sam govorio više puta, predlagao da nađemo neku temu, pošto strategija nije predviđena, ona ne postoji kao takva. Znači, predviđa sada da mi raspravljamo na parlamentu. Ja sam bio spreman, sećate se, a to sam i na odboru govorio, da imamo neke teme i tačke gde ne mora sada da bude neki zakon, jer teško je definisati o čemu bismo raspravljali, ali da sam apsolutno spreman da na svakoj sednici odbora ili parlamenta raspravljamo o spoljnopolitičkim temama. To je veoma teško. Nije lak posao utvrđivati stavove vezane za spoljnu politiku, jer to nije samo ono što se dešava u našem regionu. Odnosi Jermenije i Azerbejdžana su takvi da je to prosto teško, suprotstavljeni su interesi, a obe zemlje su naše prijateljske zemlje. Mi smo imali situaciju da je Jermenija glasala protiv prijema Kosova, a Azerbejdžan nije došao u salu jer ga je Turska zvala.
S druge strane, imate situacije gde je Jermenija možda drugačije glasala u nekim drugim organizacijama. Zato je, ono o čemu je i Marija Obradović govorila, bez obzira što Vlada ne želi da instruira poslanike kako da glasaju, veoma važno da imamo, da tako kažem, jednu dobru procenu šta treba da uradimo na spoljnopolitičkom planu. Lično sam bio svedok da smo imali velikih problema oko Generalne konferencije Unesko, zato što su naši poslanici u nekom komitetu Sveta Evrope glasali o jednom tekstu koji je u interesu Azerbejdžana. Onda me je zvao ministar spoljnih poslova Jermenije koji je rekao da se to ponavlja iz godine u godinu, da oni onda neće da glasaju za nas u Unesko. Na kraju sam ga nekako ubedio zajedno sa predsednicom parlamenta da ipak mi imamo korektne odnose prema Jermeniji. Onda na kraju Azerbejdžan ne dođe na glasanje i to mi jave pola sata pre toga da je Erdogan zvao Alijeva. Dakle, trebaju nam konsultacije o svemu ovome, zato što to nije lako i nije jednostavno kako ćete se u određenom trenutku postaviti.
Kad je reč o Libiji i o našim radnicima koji su oteti, moram da kažem, nažalost, a čak su i dva-tri poslanika libijskog parlamenta oteta, mi smo napravili odmah tim koji referiše premijeru Vučiću vezano za tu situaciji. Verujte mi, mi nismo imali nikakav zvaničan kontakt. Niko se nama nije obratio od onih koji su ih oteli. Znači, svi naši kontakti su išli preko libijskih službi bezbednosti. U ovom trenutku, ono što libijske službe bezbednosti govore, to je da su oni dobro i da se nadaju da će to biti brzo rešeno. Naravno, to slušamo već nekoliko meseci, ali stvarno smo nemoćni. Ja sam čak i lično hteo da idem tamo, ali imamo problem jer ne znamo s kim da razgovaramo. Mi nismo velika zemlja koja bi poslala svoje trupe tamo da to reše, ali probaćemo političkim putem šta god možemo da uradimo. Naravno da to i dalje ostaje naš prioritet.
Kada je reč o državljanstvu, ono što mislim da je Veselinović pitao, ja ne mogu da ponovim to ime koje je on rekao, ali generalno želim da kažem da su jasno precizirani uslovi za dobijanje državljanstva. Pitanje državljanstva je u nadležnosti Ministarstva unutrašnjih poslova i tačno su propisani uslovi kako neko može da dobije naše državljanstvo i, naravno, u kojim slučajevima Vlada odlučuje o tome kada je reč o nekim ljudima za koje možemo da kažemo da postoji interes da budu naši državljani.
U ovom slučaju je očigledno reč o tome da je u našem interesu da neki ljudi dobiju državljanstvo kako bi pomogli ili našim spoljnopolitičkim odnosima ili kako bi, na kraju krajeva, postigli neke rezultate u onoj oblasti za koju su značajni, bilo da je reč o nekim glumcima, kulturnim radnicima itd. Vi se sećate da sam svojevremeno hteo da dam državljanstvo Adrijani Limi. Nažalost, nikada nije došla po to, a i razvela se. Mada, tada sam joj rekao, bio je i Marko Jarić tu, da je uslov da bude u braku tri godine.
Ali, imamo stvari koje su nama od spoljnopolitičkog interesa, a takođe i postoje, mislim da to nije nikakav problem što je neko dobio državljanstvo jer niko ne može da dobije državljanstvo ako postoje bilo kakve bezbednosne smetnje, bilo da je reč o sumnji na terorizam ili bilo kakve druge kriminalne delatnosti. Nemojte da u tome tražimo bilo šta loše. Bio bih srećan kada bi bilo što više onih koji dobijaju naše državljanstvo, da mogu da ulažu u Srbiju. Vi znate da postoje neke zemlje koje čak i motivišu i stimulišu da se dobijaju državljanstva ukoliko neko investira više od ne znam koliko, mislim da je bilo 500.000. Mislim da je čak i Crna Gora imala takav neki zakon. Mi to nemamo. Znači, nemamo tu kupovinu državljanstva, ali ne vidim u tome zaista ništa loše.
Moram da kažem da sam zaista ponosan rezultatima koje je ova Vlada ostvarila kada je reč o ovim temama o kojima smo i ovde govorili. Mislim da smo uspeli da ostvarimo dobar rezultat, istorijski važan, kada je reč o UNESKO. Možda to nekome nije izgledalo tako ozbiljno. Ali, podsetiću samo da način odlučivanja u ovim organizacijama je takav da je potrebno razdvojiti one koji glasaju za i one koji glasaju protiv od onih koji uopšte ne učestvuju ili su uzdržani. Vi sada imate situaciju da je negde 106 zemalja, otprilike mi to tako smatramo, Kosovo to smatra da ih ima više jer oni tu računaju neke za koje smo mi sigurni da nisu priznale Kosovo. Sada ovih ostalih 90 i nešto treba da svi glasaju protiv. Onda se pritisak na njih vrši ne da oni glasaju protiv Kosova, nego da budu uzdržani. U toj situaciji je bio pravi, moram da kažem, herojski poduhvat kako smo uopšte uspeli u akciji kada su oni svi bili sigurni da će to biti drugačije. Nismo se mi borili protiv Kosova. Znate, bila je tu i Amerika, Engleska, Francuska, Nemačka, Turska, arapski svet. Mogu da kažem da smo izuzetno zadovoljni time što smo pokazali da ipak ne može sve silom.
Sledeća tačka koja će nas čekati jesu UN, gde je situacija takva da se po istom principu glasa i gde zaista moramo da budemo maksimalno usredsređeni na to da negujemo odnose sa zemljama koje su glasale za nas kada je bilo glasanje u UNESKO. Imamo dosta primera iz istorije da mi obično više volimo da se udvaramo našim protivnicima nego da negujemo prijateljske odnose sa zemljama koje su tradicionalno naše. Zaista bih pozvao sve organe, mislim i da parlament radi dobro u smislu te parlamentarne diplomatije i da bi trebalo da se nastavi sa tim.
Ne znam da li ste me još nešto pitali što mislite da nisam odgovorio.
Žao mi je što Zakon o spoljnim poslovima nije došao, ali, to sam rekao na odboru, mi smo to hteli da uradimo, ali je EU insistirala da se to radi malo sporije da bi se uskladilo sa ovim poglavljem 31, da ne bismo dva puta donosili zakon. Mislim da je važno da taj zakon bude donet i on će sigurno biti u prioritetu rada našeg ministarstva. Mi smo planirali da to uradimo do kraja ove godine.
Naravno, kako je neko rekao, možda je ovo poslednji put da dolazimo u ovom sastavu, ali što se mene tiče, verujte mi, dugo godina se bavim politikom, siguran sam da ćemo se gledati još, možda ne sa svima, ali siguran sam takođe da će ova Vlada, naravno, svako na svojoj izbornoj listi, da ćemo svi zajedno imati, siguran sam, više od 60% glasova, ne znam koliko mandata, tako da očekujem da nastavimo sa radom u sličnom sastavu ili u istom sastavu i u narednom mandatu. Možda se nećemo gledati sa gospodinom Veselinovićem, ali mi ćemo se ovde sigurno gledati i dalje.
Hvala vam puno. Vidimo se prekosutra.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, hteo sam da povodom ovoga što je poslanik Halimi govorio istaknem jednu neprincipijelnost kada je reč o položaju srpskog naroda i srpske nacionalne manjine u matičnim zemljama. Kada je reč o gospodinu Halimiju, ne znam koju on matičnu zemlju smatra? Da li su oni nacionalna manjina Albanije ili Kosova, pošto obično to postoji kao problem u njihovim izražavanjima?
Srpski narod u Albaniji bi bio presrećan da ima 10 puta manje prava nego što vi imate ovde u Srbiji. Srpski narod u Albaniji ima promenjena prezimena koje ne može da vrati 20, 30 godina. Srpski narod u Albaniji, srpska nacionalna manjina, ima problem sa svojom organizovanošću, sa svojim mestima, sa načinom organizovanja. Kakav nacionalni savet? O čemu vi pričate?
Danas ste mogli da čujete Ivana Zvonimira Čička koji kaže da su Srbi u Hrvatskoj zaštićeni kao beli medved. Ja mislim da je zaista došlo krajnje vreme da Srbija kao država pokaže ozbiljnost i ova pitanja postavi visoko na lestvici svojih prioriteta, a to znači da ne postoje apriori prijatelji ili neprijatelji. Znate kako, ne mogu da shvatim da je veći prijatelj Srbije Indonezija nego neke naše susedne države. Ako je to tako, onda ćemo se prema njima odnositi kao i prema svakoj drugoj državi, prema Papui i Novoj Gvineji. Srbija ima ustavnu obavezu da se prema državama ophodi shodno njihovom ophođenju prema srpskoj nacionalnoj manjini, odnosno srpskom narodu koji tamo živi.
Slušao sam ovo o čemu ste vi govorili. Pretili ste čak i premijeru. Spominjali ste blokadu nekih granica, udžbenike. O čemu vi pričate?
(Riza Halimi, s mesta: Nisam ja.)
Niste vi, nego ovi drugi vaši. Niste vi samo ovde jedini predstavnik albanske nacionalne manjine.
Imate situaciju da hoćete da se udžbenici sa Kosova ili iz Albanije primenjuju kod dece u Srbiji. Hoćete da se u Srbiji uči da je Kosovo nezavisna država. Hoćete da se u Srbiji uči da su Dečani deo neke vaše dinastije Nimani, itd. To neće moći, izvinite molim vas. Možete da se pozivate na koga god hoćete.
Da vam kažem da kada je reč o srpskom narodu koji živi u Hrvatskoj, kada je bila ćirilica Maja Kocijančić je rekla da to nije nadležnost Evropske unije, a kada je reč o vašem zahtevu za tzv. savez albanskih opština ovde kod nas, onda Maja Kocijančić upozorava Srbiju da mora da poštuje nacionalne manjine. Nije valjda? Dokle više ti dvostruki aršini?
Prema tome, ja vas molim, manite se toga da tražite pomoć negde sa strane. Rešite to sa svojom državom, sa državom Srbijom. Nigde nećete imati veća prava. Evo, sada ste imali priliku da se uverite, kada ljudi iz EU dođu na Kosovo, oni se pitaju da li su došli u Albaniju ili na Kosovo, pošto ne mogu da nađu nijednu zastavu Kosova. U tome i jeste suština vaše politike – stvaranje velike Albanije. I ako vi mislite da će Preševo i Bujanovac da bude deo svega toga, mislim da idete na potpuno pogrešnu kartu. To što je Srbija korektna u pregovorima, to je naša snaga, a nije slabost. Nemojte da se igrate i da iskušavate našu snagu.
Zato molim sve nacionalne manjine u Srbiji, u Srbiji nijedna nacionalna manjina ne sme da bude diskriminisana zbog toga što nisu Srbi, ali nijedan Srbin koji živi u Srbiji ne sme da bude diskriminisan zbog toga što živi u sredinama gde su većina nacionalne manjine. To je osnovni princip i osnovno pravilo koje postoji u EU. I nemojte da držite predavanja o nedostatku prava nacionalnih manjina u Srbiji. Nivo prava nacionalnih manjina u Srbiji je mnogo viši nego u drugim zemljama, naročito u zemlji čija ste vi nacionalna manjina. Ako vi mislite da je način rešavanja nacionalnih manjina da ih nema, kao što ste vi to uradili u Albaniji, onda to nije evropski način rešavanja problema.
(Janko Veselinović, s mesta: Nije on napravio etničko čišćenje u Albaniji.)
Ne znam zbog čega reagujete, gospodine Veselinoviću, zašto me prekidate?

Ja vama nisam dobacivao. Ako imate nešto da mi kažete, javite se, ja sam uvek spreman da vam odgovorim. Hvala vam.

O tome smo govorili više puta i predsednik Vlade Aleksandar Vučić i ja sa albanskim kolegama. Znate, Albanija kaže da nema Srba. Sa kim onda da polemišete? Nema Srba zato što ih nema, ne mogu više da se zovu tako, ne mogu da promene prezimena, itd.
Pričate o obrazovanju na albanskom jeziku u Srbiji. Da li vi razumete da je to utopija za srpski narod u Albaniji, da ima školu na srpskom jeziku, da ima univerzitet na srpskom jeziku? Pa, mi u Hrvatskoj ne možemo da se izborimo da ostane ćirilična tabla.
Znači, ne kažem ja da Srbija treba da smanjuje prava svojih nacionalnih manjina, ali to bi trebalo da se ceni, a ne da se u Briselu ili priča o diktaturi Srbije nad nacionalnim manjinama, traži intervencija međunarodne zajednice, kao što se dešava.
Ovo govorim ne kao pripadnik vladajuće stranke, govorim kao čovek koji se u poslednjim mesecima intenzivno bavio borbom za našu stvar, UNESKO, itd.
Znate, ja ne mogu da shvatim, ne mogu da prihvatim više to da mi nekome treba da budemo više prijatelji nego oni nama. Prijatelji smo toliko koliko su oni nama prijatelji. Ja to otvoreno kažem. Ako sam pogrešio - smenite me. Ali, Makedonija je uložila protest zato što je Zorana Mihajlović stavila negde, ili ne znam ko, BJRM na putu, tamo gde se gradi. Pa, znači, BJRM njima smeta, a nama ne smeta što su glasali za Kosovo u UNESKO, a mi smo ih priznali kao Republika Makedonija, a ceo svet, Ujedinjene nacije, Evropska unija, OEBS ih priznaje kao Bivša jugoslovenska Republika Makedonija. Moram da kažem da smo mi budale, jer radimo protiv svojih nacionalnih interesa. I za to je kriva Miloševićeva vlast, odnosno mi, jer se to desilo devedesetih godina.

Hvala.
Nisam se javio nikome da repliciram. Hteo sam da dodam nešto onome o čemu je premijer govorio malopre.
Naravno da je donošenje budžeta jedan od najvažnijih događaja tokom godine. Uostalom, i posledice neusvajanja budžeta su jasne, ali budžet nije samo ekonomski zakon. Budžet je i vreme i mesto i prilika da se raspravlja o sveukupnoj politici Vlade. U tom smislu, ja bih zaista želeo da dodam da u ovoj eri dnevno-političkih gafova i lažnih afera, mi gubimo iz vida ono što smo u suštinskom i strateškom smislu uspeli da dobro uradimo u ovoj godini.
Ja zato želim da posebno podcrtam dva pitanja koja su osnova svih pohvala koje dobijamo u međunarodnoj zajednici. Jedno je pitanje monetarne i fiskalne reforme, ekonomske reforme, a drugo je pitanje spoljno-političke pozicije naše zemlje. Zato bih želeo posebno da istaknem da je u ovoj godini ostvareno nekoliko istorijskih koraka koji će ostati zapisani u istoriji naše zemlje. Prvo je pitanje glasanja u Savetu bezbednosti vezano za Srebrenicu. Rusija je stavila veto, neko će reći, ali ta ista Rusija nije stavljala veto ranije.
Takođe, uspeli smo da ostvarimo pobedu UNESKO. Takođe, Srbija je uspešno predsedavala OEBS-om i kao što znate, prošle nedelje je bila diplomatski centar sveta i Evrope. I ne samo to, nego smo uspeli da uštedimo u organizaciji ove konferencije, trećinu planiranih para smo uštedeli. Umesto 17 miliona evra, koliko je bilo planirano od strane Švajcarske prošle godine, mi smo imali planirano tri miliona, od čega smo potrošili dva, a organizovali smo uspešniju konferenciju nego prošle godine.
Takođe, i 14. nas čeka otvaranje poglavlja. Premijer je imao veoma uspešne posete SAD, Nemačkoj, Rusiji, Kini. U vreme migrantske krize, koja još traje, imali smo, po mom mišljenju, diplomatsku pobedu nad Hrvatskom, kada je ona pribegla zatvaranju i blokiranju i blokadi granice.
Takođe, za vreme ovih možda nešto više od godinu dana, samo još jedna država na svetu je dodatno priznala jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova i Metohije.
Hoću da vam kažem da smo sve to uspeli da uradimo sa najmanje para koje je Ministarstvo spoljnih poslova u poslednjih 10 godina dobilo od države. Ja se ne žalim i želim da pohvalim ministra. Ja sam možda jedan od retkih koji se ne žali i mislim da treba još da smanjimo to.
Samo ću da vam pokažem kako je to nekada izgledalo. Za sledeću godinu ministar Vujović je planirao da naše ministarstvo dobije oko 55 miliona evra. Ako tome oduzmete nama pridodatu dijasporu, koja je više od milion evra, to je nešto više od 53 miliona evra. Godine 2007. kada je bila Vlada Koštunice, Ministarstvo spoljnih poslova je imalo 70 miliona evra. Godine 2008. kada je bila Vlada Koštunica-Tadić-Dinkić, Ministarstvo spoljnih poslova je imalo 100 miliona evra, danas ima 53, odnosno imaće sledeće godine.
Podsetiću, mi smo duplo manje para uspeli da postignemo sve ovo što sam vam malopre nabrojao. A, 2008. godine sa 100 miliona evra doživeli smo najveći mogući diplomatski poraz, a to je jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova.
Hoću da kažem da nije sve u parama, sve je u politici, kakvu politiku vodite. Zato želim sve poslanike da podsetim da budžet nisu samo brojke, nego je i politika.
Želim takođe da kažem da je od ovih 53 miliona evra, nešto više od 13 miliona evra je svega za ministarstvo ovde u zemlji. Ostalo je sve za diplomatsko-konzularna predstavništva, a te 2008. godine za Ministarstvo spoljnih poslova u zemlji je bilo izdvojeno 42 miliona, a ove godine, sledeće će biti 13 miliona, znači, tri puta manje. Neće biti kupovani novi automobili za diplomatsko-konzularna predstavništva, i po prvi put posle donošenja Zakona o spoljnim poslovima, mislim, možda se varam, ali čini mi se da je tako, jer to je osnovna primedba naših diplomata, da nemaju zdravstveno osiguranje tamo u tim zemljama gde rade i mi imamo zbog toga velike troškove, po prvi put ćemo sada i u okviru ovako smanjenih sredstava obezbediti sredstva za zdravstveno osiguranje naših zaposlenih u inostranstvu.
Hoću da kažem da se sve može kad se hoće, ali nema ništa bez dobre politike. Ja zato želim svima da kažem – ostavite brojke po strani, rezultati koje smo ostvarili na političkom planu, ne samo po brojkama, nego i na političkom planu su takvi da zaista ja kao predsednik SPS i čovek koji je na čelu koalicije sa JS i PUPS želim da iskažem da sam ponosan zbog rezultata koje smo ostvarili ne samo u ovoj Vladi, nego i ono što smo radili od 2012. godine.
Ako premijer pita šta da se uradi sa Borom, pa ja se sećam, svojevremeno je DS, kada je obilazila Bor, govorila - što ne proizvodite nameštaj? Da li je tako bilo? Ako se dobro sećam.
(Dušan Petrović, s mesta: Kada?)
Posle 2000. godine. Doduše, ne mogu da se setim, mnogo vas se izmenjalo.
(Dušan Petrović, s mesta: Kako se zvao premijer?)
Mislim da je to bio prvi tadašnji premijer. Zoran Đinđić, tako je.
Ako već mislite da ne smem da izgovorim to ime. Ja sigurno nisam učestvovao u organizaciji atentata na njega i poštujem to što je radio, ali nemam razloga da kažem da nije rekao to što je rekao. Kada je išao u obilazak tog kraja, pitali su ga šta ćemo sa borskim kombinatom, on je rekao - proizvodite nameštaj ili nešto drugo ili kikiriki, zaboravio sam šta je bilo.
Kada je reč o „Telekomu“, želim samo da posavetujem premijera, ako ima potrebe da ga posavetujem. Svaka stvar se u Srbiji politizuje. Milošević je prodao „Telekom“ devedesetih godina. Svi koji su ga napadali tada su ga ponovo kupili posle 2000. godine i zaradili na „Telekomu“, Srbija je zaradila na „Telekomu“.
Kada sam bio u Vladi sa Tadićem, Tadić je hteo da proda „Telekom“, ali nije uspeo da postigne dobru cenu, a sada vidim da je DS protiv prodaje „Telekoma“. Prema tome, pustite vi šta pričaju političari. Šta je dobro za Srbiju to treba da se uradi. Šta je najbolje za Srbiju, jer političari se menjaju i zavisi da li ste na vlasti ili ste u opoziciji, u ovom trenutku. Tada je „Telekom“ bio i jači i imao veći profit, a hteli ste da prodate „Telekom“. Ja sam bar jedan od onih koji ima dugo političko sećanje i pamćenje, mada je ova skupština otupela svoju polemičku žaoku, jer kada smo bili u republičkoj skupštini nekako smo bili svi bliže, odnosno onoj bivšoj republičkoj skupštini…
(Marijan Rističević, s mesta: Ovo je republička.)
Dobro, ovo je bila nekada savezna skupština, pa atmosfera koja ne daje polemiku, ponekada je malo dosadno biti, nemate sa kim da polemišete, ali ja sam spreman za polemiku.
Ja ne gledam svoj odnos sa svojim koalicionim partnerima po dnevno političkim temama, nego po suštinskim. Šta imate da zamerite na politiku Vlade Srbije, kada je reč o evropskim integracijama, o odnosima sa velikim silama, o spoljno političkom položaju zemlje? Ja, ne samo da nemam šta da zamerim, nego želim da čestitam svima na rezultatu, jer smo uradili mnogo za ovu zemlju i za ovaj narod. Hvala vam.

Ja želim samo da podsetim predstavnike bivšeg režima da nije bilo mene, gde biste vi bili? Nemam šta više da govorim. Šta imam da govorim o tome? Molili ste me da podržim vas, a ne Koštunicu i Šešelja. Ceo svet ste angažovali da dođe da me ubeđuje da vas podržim i ja sam vas podržao. Ja se ne kajem zbog toga, bili ste bolji od Koštunice i Šešelja, ali to što vi mislite da niko ne sme da se sada vama suprotstavi za greške koje ste pravili, ne razumem, šta hoćete da kažete, da nisam ja učestvovao u atentatu na Zorana Đinđića? Što? Nisam se ja družio sa nekima koji su organizovali atentat na njega. Niko iz SPS nije imao veze sa tim. Kao što znate…
(Narodni poslanik Zoran Živković dobacuje.)

… nemojte da pričate, znate svi sa kim je Boris Tadić razgovarao te večeri, kada je ubijen Zoran Đinđić, sa nama da ne bismo imali bilo kakve negativne stvari, rušenje poretka itd. Mi smo bili protiv toga. Nemojte meni sada da prebacujete nešto vezano za Zorana Đinđića.
To na koga se odnosi ovo što ja pričam, odnosi se na mnogo vas ovde. Mnogi su naslednici svega toga. Evo, Zoran Živković se prvi javio, pa Šutanovac. Nema ovih Tadićevih, pretpostavljam da su i oni naslednici. Dušan Petrović je naslednik. Rasim Ljajić bi se javio, nego nije tu, i on je isto iz DOS-a, bio nekad. Janko Veselinović je isto bio. Borko Stefanović je bio.
Šta sad hoćete?
(Dušan Petrović, s mesta: Gospodin Vujović.)
Gospodin Vujović je bio vaš. To je tačno. Svako ima svoje greške iz mladosti.
(Dušan Petrović, s mesta: Kori Udovički.)

On je shvatio gde je pogrešio i vratio se na pravu stranu. Mislim na Vujovića.
Nisam želeo da polemišem, niti da otvaram ove teške teme. Hteo sam da napomenem…

…da smo smanjili budžet našeg ministarstva i da ne kukamo zbog toga. Kao što znate, ovo vreme se odnosilo na Vladu Koštunice, delom sa vama, a delom i bez vas. Ne znam zašto se osećate toliko prozvanim, ali ja i dalje smatram… Vi sada govorite šta smo mi ostavili kome.
Slušajte, dobro ste vi znali 2008. godine šta smo mi kome ostavili. Nismo vam tad smetali. Nisu bili loši ni ovi ovde što sede, ni Palma, ni Krkobabić stariji, ni ovi socijalisti ovde, ni Mrkonjić, ni svi ostali, bez obzira što su ljubili Miloševića. Nisu vam smetali samo da ostanete na vlasti.
Prema tome, bolje ćutite vi. Nemojte drugima da delite lekciju. Vi ste pokazali šta ste imali i narod vas je oduvao sa političke scene.

Meni je žao što premijer nije tu da unese dodatnu energiju u ove odgovore, mada ću mu ja preneti tu vašu žalost što nije ovde prisutan. Mada ne znam da li bi trebalo da si ga previše zovete s obzirom kako ste prošli prošli put  na sednici. Ali, dobro, ja za posledice ne odgovaram.
Što se tiče obećanja, znate kako, sve se to provera na izborima. U međuvremenu, kao što znate 2012. godine su bili izbori, 2014. godine, i kao što je svima poznato samo dve koalicije su ostvarile rezultate koji su bolji nego što su bili na prethodnim ili su barem u ravni onih koji su bili na prethodnim izborima 2012. godine.
Mnoge od ovih tema bih mogao da komentarišem, kao što je 10 hiljada vozila „Fijata“, imajući u vidu da to više nije sa naše strane problem nego je problem carinske unije Rusije, Belorusije i Kazahstana, ali se nadam da će to biti u redu.
Vi ste pobrojali 100 obećanja. Sigurno da ih ima i više i to je program rada ove Vlade. Prema tome, videćemo na kraju ko će biti u prilici da štiklira šta je urađeno, a šta nije urađeno, odnosno ko će se tome radovati a ko ne.
Ubeđen sam da kada je reč o ovim nepravilnostima, o kojima ste govorili, ako ih ima, vezano za Državnu lutriju da je obaveza svih nas da se to pitanje istraži do kraja. Inače smo i premijer i ja više puta insistirali u prethodnom periodu na nekim statusnim pitanjima i pitanjima boljeg profita tog državnog preduzeća, ali ovo je sada već predmet rada policijskih organa i istražnih.
Možda na ova druga pitanja može neko drugi od ministara koji su resorno vezani za ove pojedine oblasti, ali želim jednu generalnu poruku da dam – ova Vlada, mogu da kažem da je o tome bilo reči i u prethodnoj Vladi, mi nismo imali nameru, niti sada imamo nameru da dajemo bilo kakva lažna obećanja koja se neće ispuniti.
Ja se sećam, gospodine Živkoviću, kada ste vi dali jedno obećanje da će Srbija ući u EU 2007. godine, a sada je 2015. godina. Prema tome, možemo govoriti o raznim vrstama obećanja, ali na kraju krajeva ko je taj koji o tome presuđuje – narod odnosno građani.
Isto kao što sam rekao i na početku povodom prisustva premijera, nisam siguran ni da bi trebalo da se radujete pa čak i da se donese odluka da budu održani neki vanredni izbori, što inače nije apsolutno u planu.
Ja sam ovde danas u ime premijera da odgovorim na ona pitanja na koja mogu. Na ona pitanja koja nisu političkog karaktera, nego su resorna, naravno da će pokušati da odgovore drugi ministri. Ukoliko ima potrebe za tim, dobićete i dodatne informacije, ukoliko neko pitanje nije obuhvaćeno. Hvala vam.

Gospodin Marković mi je postavio pitanje vezano za Briselski sporazum, za ponašanje kosovskih Albanaca.
Svi ovi događaji vezano za implementaciju Briselskog sporazuma potvrđuju da albanska strana na Kosovu i Metohiji ima potrebu da, u cilju unutrašnjih političkih razloga, opstruira dolaženje na dogovor u cilju potpune implementacije Briselskog sporazuma. Podsetiću da najznačajniji deo Briselskog sporazuma koji nije implementiran jeste zajednica srpskih opština.
Sa druge strane, pred kosovskim parlamentom se postavlja ultimatum da moraju da donesu odluku o Specijalnom sudu za ratne zločine, imajući u vidu da tu postoje određena neslaganja u vladajućim partijama. Uglavnom je žrtva svega toga dijalog u Briselu. Nažalost, taj dijalog u Briselu je, kad je reč o Srbiji, jedan od ključnih političkih kriterijuma za napredak u evropskim integracijama. U tom smislu je naše insistiranje na doslednoj primeni Briselskog sporazuma potpuno jasno. Srbija je poštovala i poštovaće sve ono što je potpisala. Osnovna snaga Briselskog sporazuma je upravo u formiranju Zajednica srpskih opština, prvom načinu i obliku organizovanja srpskog naroda koji živi na Kosovu i Metohiji i zato ćemo na tome insistirati do kraja.
Videli ste da prištinska strana koristi svaku situaciju da ne poštuje taj sporazum, da van dogovora u Briselu se prijavljuje za članstvo u organizacijama koje nisu bile nikakav predmet bilo kakvih razgovora, kao što je UNESKO. Mi ćemo učiniti sve što možemo da svim zemljama članicama UNESKO-a stavimo do znanja da bi to bio politički, i ne samo politički, nego i sa aspekta svetske kulturne baštine, štetan potez.
Pisao sam generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija Ban Ki-Munu. Očekuje se na jesen sednica Izvršnog saveta UNESKO-a, generalna konferencija u novembru, ali pre toga Ujedinjene nacije treba da daju mišljenje o tome. Zato je, mislim, veoma važno da sve i kulturne institucije i Ministarstvo kulture i Srpska pravoslavna crkva i Srpska akademija nauka itd. učestvuju u zajedničkoj diplomatskoj borbi, kako bi smo sačuvali srpsku kulturnu baštinu, koja nije samo srpska jer četiri objekta, da tako kažem, se nalaze pod zaštitom UNESKO-a. Zato je važno da sprečimo da dođe, jednostavno, do istorijske revizije, jer osnovna namera predlagača takve inicijative jeste da srpska kulturna baština, u stvari, postane kosovska.
Svi koji su učestvovali u dijalogu, neki od njih sede ovde, premijer sada vodi taj dijalog, svedoci smo da Priština dolazi veoma često na te sastanke sa željom da se ne dogovori, sa željom da, jednostavno, ne dođe do nikakvog dogovora. Mi smo u situaciji da i mi trpimo posledice jedne takve politike Prištine, ali zato smo, čini mi se, uspeli da međunarodnim faktorima jasno stavimo do znanja da je Srbija postala jedan konstruktivan faktor, znači, ne problem, nego faktor rešavanja problema, da se ponašamo kao predvidiv partner i da ono što se dogovorimo, da to i realizujemo.
Srbija nije promenila svoju principijelnu poziciju i to ističemo stalno, a to je da smatramo da apsolutno ne priznajemo jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova. Takav jednostrani čin ne može biti legalizovan zato što krši osnovne principe međunarodnog pravo. Zato, znate, kada američki predsednik kaže i kada poziva sve zemlje u svetu da ne priznaju Palestinu pre nego što se Palestina dogovori sa Izraelom, a SAD priznaju Kosovo, pre nego što se Priština dogovorila sa Beogradom i bez ikakvog dogovora.
Ako u OEBS-u imate gotovo na svakom sastanku tvrdnje da su sada narušeni osnovni principi međunarodnog prava povodom Ukrajine, mi ne možemo da zaboravimo i da prenebregnemo činjenicu da je to prvo urađeno na primeru Srbije. Srbija svakako ne može više da brani teritorijalni integritet, a taj princip mi poštujemo, ne možemo braniti više teritorijalni integritet drugih zemalja nego što branimo teritorijalni integritet Srbije. Takvu politiku će ova Vlada nastaviti i dalje. Hvala vam.