MIRSAD HODŽIĆ

Stranka demokratske akcije Sandžaka

Po zanimanju je tekstilni inženjer. Živi u Sjenici.

Obavljao je funkciju direktora Ustanove za sport i rekreaciju u Sjenici.

Član je Izvršnog odbora SDA Sandžaka, zadužen za Resor sigurnosti.

Nakon redovnih parlamentarnih izbora održanih 21. juna 2020. godine po prvi put postaje narodni poslanik.

Izabran je sa izborne liste "SDA Sandžaka - dr Sulejman Ugljanin".
Poslednji put ažurirano: 11.01.2021, 12:31

Osnovne informacije

Statistika

  • 4
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Deveta sednica Drugog redovnog zasedanja , 29.12.2020.

Poštovani, svoje današnje pitanje upućujem ministarki pravde i ministarki privrede. Devedesetih godina 20. veka preduzeće „Vesna“ iz Sjenice koje se bavi proizvodnjom pletenina, pozamanterija, konfekcije, čarapa i staklenih tkanina zapošljavalo je preko 2.500 ljudi sa teritorije opštine Sjenica. Ovo preduzeće predstavljalo je ekonomsku žilu kucavicu celog područja Pešterske visoravni. Rešenjem Trgovinskog suda Kraljevo br. 287-02 od 4. novembra 2003. godine otvara se stečajni postupak nad preduzećem „Vesna“ iz Sjenice.

U momentu otvaranja stečajnog postupka ovo preduzeće zapošljavalo je preko 1.200 radnika, koji dobijaju novi status - bivši zaposleni. Pre, u toku i nakon okončanja stečajnog postupka bivši zaposleni su se obraćali svim nadležnim državnim organima, institucijama radi ostvarivanja prava iz radnog odnosa, a u vezi sa neisplaćenim ličnim dohocima.

Međutim, ova potraživanja iz radnog odnosa su ostala neisplaćena, a sva imovina ovog preduzeća rasprodata. Bivši zaposleni podnose tužbu protiv Republike Srbije radi naknade materijalne štete i time započinje pravna golgota koja traje do današnjeg dana.

U skladu sa mnogobrojnim zakonskim propisima ove države, te odredbama člana 58. i 60. Ustava Republike Srbije, kojim se jamči mirno uživanje svojine, imovine i drugih imovinskih prava, te pravo na rad i pravo na pravičnu naknadu za rad. Ne postoji pravni lek za kojim bivši zaposleni i njihovi pravni zastupnici nisu posegli u borbi za ostvarivanje svojih prava, ali pozitivnog rešenja do sada nije bilo.

Imajući u vidu sve unapred navedeno, kao i rešenje Vrhovnog kasacionog suda iz 2019. godine, te odluku Ustavnog suda Republike Srbije iz 2020. godine, bivši zaposleni DP „Vesna“ iz Sjenice su primorani da pokrenu tužbu pred Evropskim sudom za ljudska i manjinska prava u Strazburu, potraže ostvarivanja svojih prava.

Pitanje je, zašto je država Srbija dozvolila da njeni, očigledno obespravljeni građani, radnici preduzeća „Vesna“ iz Sjenice svoje pravo traže pred međunarodnim sudom? Zarad čijih interesa su sudovi u Srbiji dozvolili ovakvo pravno nasilje i otimačinu? Hvala.

Osma sednica Drugog redovnog zasedanja , 23.12.2020.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, prošlo je gotovo jedna decenija od kako se krenulo sa inicijativom za donošenje Kodeksa ponašanja narodnih poslanika.

Do sada se radilo na nekoliko nacrta, ali nijednom nije bilo volje da se donese jedan takav akt. Sada, odjednom podhitno nastoji se doneti Kodeks ponašanja narodnih poslanika, koji zbog nekih problematičnih odredaba predstavlja dokument kojim se pokušava sužavati sloboda izražavanja narodnih poslanika, pre svega nas iz redova parlamentarne opozicije.

Usvajanjem ovakvog Kodeksa predstavlja još jedno sredstvo uspostavljanja apsolutne kontrole nad javno izgovorenom reči. Ovakav način ograničavanja slobode izražavanja je štetan po parlamentarizam.

Nismo mi protiv usvajanja univerzalnih pravila koja, kako se kaže u nacrtu, imaju za cilj poštovanje načela poštenja, transparentnosti, istine, nepristrasnosti i odgovornosti u obavljanju funkcije.

Mi smo protiv onih normi u ovom Kodeksu koje urušavaju slobodu govora narodnih poslanika, onih normi koje će ovaj Kodeks, odnosno parlament pretvoriti u politički sud i političko suđenje narodnim poslanicima drugačijeg mišljenja, i to politički sud koji ne predviđa ni pravo žalbe na presude.

Ograničenje slobode govora narodnih poslanika, po nama, je najveća šteta koja se može naneti parlamentarizmu i upravo to znači odredba člana 6. koja obavezuje narodnog poslanika na spremnost da se podvrgne svakoj kontroli koja strahujemo da će se odnositi upravo na kritički iznete reči i mišljenje.

O kakvom podvrgavanju kontrole je ovde reč? Ko će sprovoditi tu kontrolu?

Po nama su isto tako problematične pojedine odredbe člana 8. koji je u suprotnosti sa odredbama Zakona o službenoj upotrebi grba i zastave Republike Srbije.

Član 9. stav 1. tačka 5), kao i član 14. stav 1. u praksi može da inkriminiše svakog neistomišljenika, odnosno narodnog poslanika koji se ne slaže sa mišljenjem i sudom većine.

Ono što je najvažnije, u ovom Kodeksu se omogućava nekim narodnim poslanicima većine da se stalno igraju uloge tužioca, podnoseći prijave protiv onih sa čijim se mišljenjem ne slažu. Na ovaj način protivustavno se neki narodni poslanici postavljaju u povlašćeni položaj u odnosu na druge.

Sve u svemu, ovakav Kodeks ponašanja ne može nikako predstavljati korak ka integraciji u EU. Upravo suprotno, on predstavlja sredstvo sužavanja slobode izražavanja narodnih poslanika i mogućnost političkog obračuna sa neistomišljenicima.

Iz tih razloga parlamentarna grupa Ujedinjena dolina – SDA Sandžaka neće podržati ovakav Predlog kodeksa ponašanja narodnih poslanika, niti će na bilo koji način dalje učestvovati u procesu njegovog usvajanja. Hvala vam.

Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja , 17.12.2020.

Juče oko sedam i trideset grupa ljudi bliskih Muameru Zukorliću upala je na gradilište Islamskog centra. Islamski centar se radi na parceli gospodina Dževada Aljovića koji je poklonio, uvakufio šest ari zemljišta Islamskoj zajednici Srbije. Na toj parceli se gradi Islamsi centar „Džamija“. Pomenuta grupa je oterala radnike sa gradilišta pod pretnjom oružjem, kako tvrde radnici na gradilištu. Zatim su blokirali put koji postoji više od 50 godina. Tim putem se služi celo jedno naselje.

Sličnu situaciju smo imali prošle godine kada su isti ljudi upali u centralnu džamiju u Prijepolju, srušili berbernicu u centru Novog Pazara, uzurpirali trg Isa bega Isakovića u centru Novog Pazara. Takođe su isključili grejanje u sultan Validinoj džamiji u Sjenici.

Kod nas u Sandžaku uvek je postojao jedan dobar običaj, ako neko gradi kuću komšije mu dođu na mobu, priteknu u pomoć, a naročito ako bi se gradila džamija i crkva svi bi donosili priloge. Ovako nikada nije bilo, da se dođe sa oružjem i zabrani gradnja džamije.

Zato, svoje pitanje upućujem ministru unutrašnjih poslova i ministarki pravde. Kako je moguće da u sred bela dana dođu na tuđi posed i pregrade put, a da policija i Tužilaštvo daju saopštenje da nema elemenata krivičnog dela, niti prekršaja? Na osnovu čega je Policijska uprava u Novom Pazaru izdala jučerašnje saopštenje? Da li su legitimisani ljudi koji su bespravno upali na gradilište? Da li su ih pretresli i tako utvrdili da nisu bili naoružani, kako tvrde u saopštenju? Da li su uzeli izjave od radnika i svedoka kojima je prećeno?

Na osnovu ovog saopštenja, može se zaključiti da policija pokušava da zataška ovo bezakonje i ostavi otvoreni sukob među građanima u Novom Pazaru. Dokle će policija da pruža zaštitu i omogućava siledžijsko uzurpiranje tuđe imovine od jedne te iste grupe nasilnika? Da li je to cena koju građani moraju da plaćaju zarad političkih pozicija pojedinaca iz ove političke grupe? Hvala.

Deveta sednica Drugog redovnog zasedanja , 29.12.2020.

Poštovani, svoje današnje pitanje upućujem ministarki pravde i ministarki privrede. Devedesetih godina 20. veka preduzeće „Vesna“ iz Sjenice koje se bavi proizvodnjom pletenina, pozamanterija, konfekcije, čarapa i staklenih tkanina zapošljavalo je preko 2.500 ljudi sa teritorije opštine Sjenica. Ovo preduzeće predstavljalo je ekonomsku žilu kucavicu celog područja Pešterske visoravni. Rešenjem Trgovinskog suda Kraljevo br. 287-02 od 4. novembra 2003. godine otvara se stečajni postupak nad preduzećem „Vesna“ iz Sjenice.

U momentu otvaranja stečajnog postupka ovo preduzeće zapošljavalo je preko 1.200 radnika, koji dobijaju novi status - bivši zaposleni. Pre, u toku i nakon okončanja stečajnog postupka bivši zaposleni su se obraćali svim nadležnim državnim organima, institucijama radi ostvarivanja prava iz radnog odnosa, a u vezi sa neisplaćenim ličnim dohocima.

Međutim, ova potraživanja iz radnog odnosa su ostala neisplaćena, a sva imovina ovog preduzeća rasprodata. Bivši zaposleni podnose tužbu protiv Republike Srbije radi naknade materijalne štete i time započinje pravna golgota koja traje do današnjeg dana.

U skladu sa mnogobrojnim zakonskim propisima ove države, te odredbama člana 58. i 60. Ustava Republike Srbije, kojim se jamči mirno uživanje svojine, imovine i drugih imovinskih prava, te pravo na rad i pravo na pravičnu naknadu za rad. Ne postoji pravni lek za kojim bivši zaposleni i njihovi pravni zastupnici nisu posegli u borbi za ostvarivanje svojih prava, ali pozitivnog rešenja do sada nije bilo.

Imajući u vidu sve unapred navedeno, kao i rešenje Vrhovnog kasacionog suda iz 2019. godine, te odluku Ustavnog suda Republike Srbije iz 2020. godine, bivši zaposleni DP „Vesna“ iz Sjenice su primorani da pokrenu tužbu pred Evropskim sudom za ljudska i manjinska prava u Strazburu, potraže ostvarivanja svojih prava.

Pitanje je, zašto je država Srbija dozvolila da njeni, očigledno obespravljeni građani, radnici preduzeća „Vesna“ iz Sjenice svoje pravo traže pred međunarodnim sudom? Zarad čijih interesa su sudovi u Srbiji dozvolili ovakvo pravno nasilje i otimačinu? Hvala.

Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja , 17.12.2020.

Juče oko sedam i trideset grupa ljudi bliskih Muameru Zukorliću upala je na gradilište Islamskog centra. Islamski centar se radi na parceli gospodina Dževada Aljovića koji je poklonio, uvakufio šest ari zemljišta Islamskoj zajednici Srbije. Na toj parceli se gradi Islamsi centar „Džamija“. Pomenuta grupa je oterala radnike sa gradilišta pod pretnjom oružjem, kako tvrde radnici na gradilištu. Zatim su blokirali put koji postoji više od 50 godina. Tim putem se služi celo jedno naselje.

Sličnu situaciju smo imali prošle godine kada su isti ljudi upali u centralnu džamiju u Prijepolju, srušili berbernicu u centru Novog Pazara, uzurpirali trg Isa bega Isakovića u centru Novog Pazara. Takođe su isključili grejanje u sultan Validinoj džamiji u Sjenici.

Kod nas u Sandžaku uvek je postojao jedan dobar običaj, ako neko gradi kuću komšije mu dođu na mobu, priteknu u pomoć, a naročito ako bi se gradila džamija i crkva svi bi donosili priloge. Ovako nikada nije bilo, da se dođe sa oružjem i zabrani gradnja džamije.

Zato, svoje pitanje upućujem ministru unutrašnjih poslova i ministarki pravde. Kako je moguće da u sred bela dana dođu na tuđi posed i pregrade put, a da policija i Tužilaštvo daju saopštenje da nema elemenata krivičnog dela, niti prekršaja? Na osnovu čega je Policijska uprava u Novom Pazaru izdala jučerašnje saopštenje? Da li su legitimisani ljudi koji su bespravno upali na gradilište? Da li su ih pretresli i tako utvrdili da nisu bili naoružani, kako tvrde u saopštenju? Da li su uzeli izjave od radnika i svedoka kojima je prećeno?

Na osnovu ovog saopštenja, može se zaključiti da policija pokušava da zataška ovo bezakonje i ostavi otvoreni sukob među građanima u Novom Pazaru. Dokle će policija da pruža zaštitu i omogućava siledžijsko uzurpiranje tuđe imovine od jedne te iste grupe nasilnika? Da li je to cena koju građani moraju da plaćaju zarad političkih pozicija pojedinaca iz ove političke grupe? Hvala.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 24.11.2020.

Uvaženi, svoje prvo pitanje upućujem ministru poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Znamo da prirodni resursi i ljudski resursi i uslovi poslovanja određuju životni i privredni potencijal neke teritorije, određuju da li su ljudi na toj teritoriji zadovoljni ili se osećaju nemoćno. Zbog toga beže u veće gradove ili u inostranstvo. Niko ne beži od dobrog života i uslova.

Prirodni resursi su velika prednost neke teritorije. Što se više prirodni resursi koriste u nekoj sredini to su bolji uslovi za život. Međutim, u Sandžaku lokalne samouprave i stanovništvo nemaju ništa od toga, sve je pod kontrolom drugih opština, kao što su Ivanjica, Kraljevo, Užice, Vranje itd.

Navešću nekoliko drastičnih primera iz Sjenice, a takva je situacija manje, više u celom Sandžaku i Preševskoj dolini. Šume Sjenice pripadaju Ivanjici, šume Tutina, Novog Pazara pripadaju Kraljevu i tako redom. Svake godine se na Sjeničkoj teritoriji odseče i odnese hiljade kubika drveta. Uništavaju se i šume i putevi i od toga lokalna samouprava i stanovništvo nemaju nikakve koristi. Nismo u mogućnosti da dovedemo investitore za preradu drveta zbog opstrukcije iz Ivanjice.

Tražim od ministra da mi objasni zašto je Ivanjici dato pravo da odlučuje o sudbini Sjenice i njenih građana?

Na teritoriji Sjenice izvire sedam reka koje čine sliv Uvca na kome se nalaze tri veštačka jezera. Tu je specijalni rezervat Uvac na Sjeničkom jezeru. Stanište je beloglavog supa i meandri koji se smatraju svetskim čudom prirode, sa ledenom pećinom koja je jedna od najlepših na svetu. Sve to se nalazi na teritoriji Sjenice, a upravljanje rezervatom je dato Novoj Varoši, što je još jedan dokaz otimanja prirodnih resursa opštini Sjenica.

Ribolovačko društvo Sjenice osnovano je 1958. godine i svake godine vrši poribljavanje Uvca i Vape, ali dozvole za ribolov, kao i dozvole za čamce, takse i ulazak u rezervat i pećinski sistemi se plaćaju Novoj Varoši.

Tražim od Vlade da rezervat vrati na upravljanje Opštine Sjenica, a to podrazumeva ubiranje taksi, izdavanje dozvola za čamce i dozvola za ribolov.

Svoje drugo pitanje upućujem ministarki za rudarstvo i energetiku. Naime, Sjenica je jedan od najhladnijih gradova Evrope. Devet meseci je grejna sezona, temperature padaju ispod minus 40 stepeni. U srećnim zemljama takve teritorije su oslobođene poreza i imaju druge povlastice. Logično bi bilo da u tako surovim uslovima država omogući građanima kupovinu drva, uglja i struje po nižim cenama.

Rudnik Štavalj pripada resavičkim rudnicima. U njemu se proizvodi 80.000 tona uglja godišnje, a sjenička opština i stanovništvo nemaju nikakve koristi od toga. Zakon kaže da lokalnoj samoupravi pripada rudna renta. Zato pitam ministarku Mihajlović - zašto– se Sjenici ne uplaćuje rudna renta?

Međutim, i pored toga što je građanima uskraćena rudna renta, koju garantuje zakon, naše javne ustanove, škole, obdaništa, bolnice, verski objekti su primorani da ugalj iz svog rudnika kupuju preko posrednika, naravno po većoj ceni.

Zašto makar te ustanove ne dobijaju besplatan ugalj, kao deo rudne rente?

Treće pitanje upućujem ministarki za državnu upravu i lokalnu samoupravu i ministarki kulture i informisanja i tražim od njih obaveštenje – šta će ovo ministarstvo uraditi povodom isključenja grejanja u džamiji Sultan Valida od strane nelegalne opštinske vlasti u Sjenici? Ova džamija je proglašena spomenikom kulture, od izuzetnog značaja. Obnoveljna je od strane turske agencije TIKA, a na zahtev Zavoda za zaštitu spomenika iz Kraljeva, kao jedina carska džamija u Srbiji. Kakve se to poruke šalju građanima kada se neko iz politikantskih razloga ovako igra sa jednim spomenikom i verskim osećanjima građana?

Tražim od nadležnih ministarstva da hitno urade sve u svojoj moći da se džamiji bez odlaganja ponovo uključi grejanje.

Odgovore na pitanja očekujem o zakonskom roku. Hvala.