| 21.10.2020. | Odluka o izboru predsednika Narodne skupštine |
usvojen
|
čeka se odgovor 3 godine i 1 mesec i 7 dana
Uvaženi Ja sam Dejan, iz Beograda sam i imam 44 godine. Jedan sam od 50% građana koji nisu izašli na izbore jer ne veruje u institucije. Dajem Vam priliku da me uverite da grešim, da institucije rade svoj posao savesno i da živimo u demokratskoj i pravno uređenoj zemlji.
Hvala.
Poštovana predsedavajuća, predsedništvo, poštovani ministri, ja bih ovom prilikom postavila pitanje ministru zdravlja dr Zlatiboru Lončaru, a tiče se daljih planova Ministarstva zdravlja što se tiče organizovanja primarne zdravstvene zaštite u ruralnim sredinama.
Naime, poznato je da rad u malim seoskim ambulantama nije popularan među mladim lekarima, tako da svi domovi zdravlja imaju problem da nađu lekara za rad u tim malim sredinama. Razlog je s jedne strane da je ograničena mogućnost za specijalizacije, znači nemamo širok asortiman mogućih specijalizacija za te lekare, a s druge strane i manja eventualna mogućnost zarade za te lekare. Što se tiče realne situacije, s druge strane, postoji velika realna potreba za lekarima u tim sredinama, pošto su uglavnom samačka i staračka domaćinstva.
U svetu postoji već definicija tzv. zdravstvene pustinje, gde potreba stanovništva prevazilazi mogućnosti zdravstvenog sistema i što se tiče opreme i što se tiče kadra. Organizacija u ovim slučajevima može da bude dvosmerna, ili centrifugalna ili centripetalna, pa me interesuje koji su planovi Ministarstva.
Kod centrifugalne organizacije ide se u pravcu formiranja mobilnih timova koji imaju opremu za minimalnu dijagnostiku na terenu: EKG, merenje pritiska, mini-laboratorija, ultrazvučne aparate, spirometrija. Na taj način bi se zapravo završila ta prvobitna dijagnostika na terenu i negde bi se rasteretile specijalističke ambulante, bolnice, a i sami domovi zdravlja. Ono što je problem, odnosno izazov u tim organizacijama načina rada su dodatni izdaci što se tiče same opreme, vozila i edukacija kadra, odnosno nadoknada za rad tih timova.
Drugi način je centripetalan, kada koristimo postojeću infrastrukturu ambulanti, domova zdravlja, bolnica, a dovozimo pacijente na preglede, odnosno na lečenja sa mikrobusevima ili kako god. Prednost ovog načina zapravo je korišćenje postojećih resursa, međutim, dodatni izdaci su sigurno oko vozila i po meni je veća opterećenost postojećih ambulanti. Tako da onda treba povećati broj specijalizacija. Hvala.
Hvala na iscrpnom odgovoru.
Pre sledećeg pitanja bih pohvalila preventivne preglede koji se organizuju svake nedelje, sa malom sugestijom da bi bilo nama zaposlenima, a bogami i stanovništvu negde korisnije kada bismo znali raspored sledećih pregleda unapred barem nekoliko nedelja, da bismo mogli baš radi tih pacijenata koji stanuju u ruralnim područjima mogli organizovati neki vid pregleda.
Da li ćemo mi dislocirati naše ambulante u datom vremenu ili ćemo organizovati da nekako njima pomognemo da dođu do naših ambulanti?
Moje sledeće pitanje se odnosi na planove Ministarstva zdravlja u cilju povećanja obima, obuhvata skrining pregleda koji postoje i to za rano otkrivanje hroničnih nezaraznih bolesti, znači karcinoma debelog creva, raka grlića materice i raka dojke, pošto i dalje postoji relativno mali odaziv stanovnika na ove preglede.
Možda bi trebalo razmišljati o animiranju građana preko medija od strane ne samo estradnih ličnosti nego i sportista, a bogami i političara, da nekako svesno delujemo na to da je vrlo bitan izlazak na preventivne preglede i na skrining preglede. Na taj način bismo možda povećali, da popularizujemo taj vid pregleda.
Sa druge strane možda se može poraditi nešto i u školama. Da se negde poveća u toku nastave da se deca nauče koliko je bitno da se izlazi na preventivne preglede, pa bi oni mogli svoje roditelje, svoje deke, bake, tetke da usmere u tom pravcu. Hvala.
Hvala vam. Ja se zahvaljujem ispred SVM na ovom iscrpnom odgovoru, naročito što ova tema nije samo tema za manjinu, za Mađarsku nacionalnu manjinu, nego za celu državu. Iskoristila bih momenat, kada smo kod skrininga, može se razmišljati, dermatoskopije, još nekih načina koje možemo uvesti, skrinig za proširenje aorte, masnu jetru, za suženje krvnih sudova nogu. To su neki programi koji bi bili prihvatljivi, a opet mi bismo svi trebali da iskoristimo svoj autoritet i da svi damo primer odlazeći na taj skrinig, na akcije i na preventivne preglede, u državne zdravstvene ustanove, prvenstveno, da pokažemo primer građanima da koristimo isto ono što na žalost oni koji su siromašni, moraju da koriste da je to kvalitetno i da se može meriti sa onima što dobijate u privatnim klinikama.
Hvala vam na odgovoru i želim vam dobro zdravlje svima.
Hvala.
Poštovana predsedavajuća, predsedništvo, poštovani ministri, ja bih ovom prilikom postavila pitanje ministru zdravlja dr Zlatiboru Lončaru, a tiče se daljih planova Ministarstva zdravlja što se tiče organizovanja primarne zdravstvene zaštite u ruralnim sredinama.
Naime, poznato je da rad u malim seoskim ambulantama nije popularan među mladim lekarima, tako da svi domovi zdravlja imaju problem da nađu lekara za rad u tim malim sredinama. Razlog je s jedne strane da je ograničena mogućnost za specijalizacije, znači nemamo širok asortiman mogućih specijalizacija za te lekare, a s druge strane i manja eventualna mogućnost zarade za te lekare. Što se tiče realne situacije, s druge strane, postoji velika realna potreba za lekarima u tim sredinama, pošto su uglavnom samačka i staračka domaćinstva.
U svetu postoji već definicija tzv. zdravstvene pustinje, gde potreba stanovništva prevazilazi mogućnosti zdravstvenog sistema i što se tiče opreme i što se tiče kadra. Organizacija u ovim slučajevima može da bude dvosmerna, ili centrifugalna ili centripetalna, pa me interesuje koji su planovi Ministarstva.
Kod centrifugalne organizacije ide se u pravcu formiranja mobilnih timova koji imaju opremu za minimalnu dijagnostiku na terenu: EKG, merenje pritiska, mini-laboratorija, ultrazvučne aparate, spirometrija. Na taj način bi se zapravo završila ta prvobitna dijagnostika na terenu i negde bi se rasteretile specijalističke ambulante, bolnice, a i sami domovi zdravlja. Ono što je problem, odnosno izazov u tim organizacijama načina rada su dodatni izdaci što se tiče same opreme, vozila i edukacija kadra, odnosno nadoknada za rad tih timova.
Drugi način je centripetalan, kada koristimo postojeću infrastrukturu ambulanti, domova zdravlja, bolnica, a dovozimo pacijente na preglede, odnosno na lečenja sa mikrobusevima ili kako god. Prednost ovog načina zapravo je korišćenje postojećih resursa, međutim, dodatni izdaci su sigurno oko vozila i po meni je veća opterećenost postojećih ambulanti. Tako da onda treba povećati broj specijalizacija. Hvala.
Hvala na iscrpnom odgovoru.
Pre sledećeg pitanja bih pohvalila preventivne preglede koji se organizuju svake nedelje, sa malom sugestijom da bi bilo nama zaposlenima, a bogami i stanovništvu negde korisnije kada bismo znali raspored sledećih pregleda unapred barem nekoliko nedelja, da bismo mogli baš radi tih pacijenata koji stanuju u ruralnim područjima mogli organizovati neki vid pregleda.
Da li ćemo mi dislocirati naše ambulante u datom vremenu ili ćemo organizovati da nekako njima pomognemo da dođu do naših ambulanti?
Moje sledeće pitanje se odnosi na planove Ministarstva zdravlja u cilju povećanja obima, obuhvata skrining pregleda koji postoje i to za rano otkrivanje hroničnih nezaraznih bolesti, znači karcinoma debelog creva, raka grlića materice i raka dojke, pošto i dalje postoji relativno mali odaziv stanovnika na ove preglede.
Možda bi trebalo razmišljati o animiranju građana preko medija od strane ne samo estradnih ličnosti nego i sportista, a bogami i političara, da nekako svesno delujemo na to da je vrlo bitan izlazak na preventivne preglede i na skrining preglede. Na taj način bismo možda povećali, da popularizujemo taj vid pregleda.
Sa druge strane možda se može poraditi nešto i u školama. Da se negde poveća u toku nastave da se deca nauče koliko je bitno da se izlazi na preventivne preglede, pa bi oni mogli svoje roditelje, svoje deke, bake, tetke da usmere u tom pravcu. Hvala.
Hvala.
Poštovana premijerko, poštovani ministri u Vladi Republike Srbije, poštovani potpredsednici, poštovane kolege narodni poslanici, ja bih prvo pozdravila ovaj novi program demografskih mera koje je Vlada Srbije donela. Raduje me da se prepoznaju neke naše sugestije iz Saveza vojvođanskih Mađara da se ide u pravcu, da se prepoznaju potrebe mladih ljudi, mladih majki i budućih majki i apsolutno dobija više novčane pomoći za prvo rođeno dete, nego što je to ranije bilo.
Benefit mladih roditelja, studenata i tu se otvara mogućnost koja može stvarno da poboljša natalitet i apsolutno pomoć pri kupovini prvog stana za mlade roditelje je nešto što je možda od najvećeg značaja.
Moje pitanje bi se odnosilo na dalje korake, da li se eventualno razmišlja o nekim benefitima prvenstveno za poslodavce, ako će zapošljavati buduće mlade majke, odnosno mlade žene bez obzira da su fakultetski obrazovane ili čak sa osnovnom školom, jer trenutno imamo situaciju da se mnogi poslodavci čim vide žensku osobu koja konkuriše za radno mesto imaju pred sobom budući strah da će ona vrlo brzo otići na trudničko bolovanje. Po nama bi tu možda trebalo razmišljati prvenstveno iz aspekta poslodavca koje bi mogli benefite da imaju ako zapošljavaju mlade žene, buduće majke.
Drugo, mi smo i ranije imali neke predloge u vezi toga da se poboljša organizovana ishrana dece po školama koja isto oslobađa straha roditelje od toga kako će se organizovati oko dnevnih aktivnosti u vezi deteta. Zatim, isto je značajna organizovana ishrana pri fabrikama, pri velikim ustanovama gde radi više žena mladih majki, koje bi isto tako na taj način mogle te svoje potrebe da zadovolje. Po nama je vrlo bitno organizovanje dodatne nastave pri školama, besplatne ako je moguće i produžen boravak gde bi nastavnici, učitelji mogli da savladaju sve domaće zadatke sa decom i majke ne bi morale to da rade dodatno. Hvala.
Hvala.
Poštovani predsedavajući, poštovani potpredsednici, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, moje pitanje ispred poslaničke grupe SVM bih postavila ministru Lončaru i Ministarstvu zdravlja, a u vezi planova organizacije primarne preventivne zdravstvene zaštite u službi za zdravstvenu zaštitu radnika i planovi organizacije službe za dentalnu, odnosno stomatološku zaštitu odraslog stanovništva.
Naime, uredbom o planu mreža zdravstvenih ustanova je jasno određeno da u domovima zdravlja se obavlja i delatnost medicine rada u skladu sa zakonom naročito ako ista delatnost nije organizovana u drugoj zdravstvenoj ustanovi u javnoj svojini, što je vrlo bitno, na teritoriji za koje je dom zdravlja osnovan.
U istoj uredbi su tačno opisani ciljevi službe medicine rada, očuvanje zdravlja zaposlenih i u bezbednoj, zdravoj sredini. Zatim, utvrđivanje radne sposobnosti za obavljanje određene delatnosti, to su tzv. prethodnih pregledi, zatim rano otkrivanje poremećaja zdravlja u vezi sa radom i radnom sredinom, to su periodični i drugi preventivni pregledi, zatim otkrivanje faktora radne sredine koji mogu nepovoljno uticati na zdravlje radnika i sprovođenje drugih preventivnih mera.
U našoj državi trenutno je evidentirano oko 700 specijalista medicine rada, ali samo njih oko 150 obavlja najbitniji segment ove delatnosti, a to je preventivni rad, s tim, da su mnogi od tih specijalista već su prešli granicu starosne penzije, odnosno rada iz penzije. Ako ovu situaciju poredimo sa državama EU, na primer sa Finskom, koja važi za zemlju gde je najbolje razvijena preventivna zdravstvena delatnost takođe i najbolji organizovana zdravstvena zaštita radnika, vidimo da na oko tri miliona radnika Finska ima 2.300 specijalista medicine rada, od kojih skoro 2.000 radi na prevenciji. Ironija ove situacije je ta da kad su pitali Finsku odakle je ideja o dobro organizovanom sistemu zdravstvene zaštite radnog stanovništva oni su naveli baš primer mreže domova zdravlja iz bivše SFRJ.
Nažalost, odlukom Ministarstva zdravlja Srbije iz 2010. godine izmenjen je obim i način rada lekara specijalista medicine rada i ukinuto je finansiranje od strane RFZO, te su oni prebačeni uglavnom da rade na radnim mestima lekara opšte medicine, a delatnost medicine rada je prebačena i prepuštena slobodnom tržištu što je bio veliki problem za vreme ekonomskih kriza, odnosno oni nisu jednostavno mogli da se izdržavaju.
S obzirom, da u poslednje vreme se otvaraju nova radna mesta, nove fabrike, bilo bi primereno da se ozbiljno razmišlja o revitalizaciji ove službe u domovima zdravlja. Vrlo je bitno da Ministarstvo zdravlja napravi strategiju za ovu oblast, te da se omogući da se školuje kadar specijalista za zaštitu radnika i po mogućnosti da se ponovo uvede finansiranje iz budžeta svih zaposlenih u medicini rada čiji se broj može tačno utvrditi normativima u odnosu na broj radnika. Na ovaj način država ne bi izgubila direktan uvid i uticaj, na kraju krajeva i kontrolu zdravstvenim stanjem zaposlenih, kao nečim što je najbitnije elemente ekonomskog razvoja jedne države.
Drugi problem na nivou primarne zdravstvene zaštite je dentalna zdravstvena zaštita odraslog stanovništva, kao što je poznato ono je besplatno za decu do 18 godine, za studente do 26 godine, za trudnice i dojilje, zatim za naše sugrađane starije od 65 godina.
Nasuprot specijalistima medicine rada stomatologa ima jako puno u našoj državi. Kada uporedimo države EU, odnosno evropske države, recimo, Švajcarsku, oni imaju 51 stomatologa na 100.000 stanovnika, a kod nas je taj broj skoro dupli 93 stomatologa na 100.000 stanovnika, s tim da je samo trećina od njih u domovima zdravlja, a ostali rade na tržištu, odnosno privatno. Pored toga imamo pet stomatoloških fakulteta gde svake godine završava skoro 500 novih stomatologa koji najverovatnije teško će naći posao u ovoj državi.
Međutim, uprkos ovom impozantnom broju stomatologa veliki broj naših sugrađana je krezubo, sa lošom dentalnom higijenom i sa lošim zubima, a danas je opšte poznato da mnoge hronične bolesti baš potiču zbog bolesti zuba.
Istina da se naša država dobro kotira što se tiče zdravstvenog turizma, dentalnog turizma, jer imamo izuzetne stručnjake, imamo dobru istoriju stomatologije i trebalo bi možda razmisliti da se deo stomatologa vrati u domove zdravlja i da se proširi povoljna mogućnost prvenstveno za lečenje zuba, jer danas je jeftinije da se izvadi zub, nego da se leči.
Pošto je Ministarstvo zdravlja izuzetno dobro reagovalo na sve nedaće što se tiče pandemije, dobro je organizovala kovid ambulante, vakcinaciju, izgradnju novih kovid bolnica, informatičku integraciju zdravstvenih ustanova e-Recepte, mi iz SVM ne sumnjamo da će uspeti da unapredi pomenute dve grane medicine koje trenutno vape za promenama. Hvala.
(Sombor, 17.04.2015.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Direktor | Dom zdravlja Dr Đorđe Lazić, Sombor | Republika | Mesečno | 120000.00 | RSD | 01.01.2013 - |
| - | Dom zdravlja Dr Đorđe Lazić, Sombor (izabrani lekar sa delom radnog vremena) | Republika | Mesečno | 30000.00 | RSD | 01.01.2013 - |