EMEŠE URI

Nestranačka licnost

Rođena je 15.05. 1967. godine u Vršcu, živi u Somboru.

Po zanimanju je lekar specijalista opšte medicine, a od 2012. godine je direktorka Doma zdravlja Dr Đorđe Lazić u Somboru.

Na redovnim parlamentarnim izborima održanim 21. juna 2020. godine našla se na izbornoj listi Saveza Vojvođanskih Mađara i po prvi put postala narodna poslanica.
Poslednji put ažurirano: 24.11.2020, 09:10

Osnovne informacije

Statistika

  • 2
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 12.11.2020.

Poštovani predsedniče, poštovano predsedništvo, poštovani ministre, poštovani saradnici iz Ministarstva zdravlja, poštovane kolege poslanici, poštovani građani, građanke Republike Srbije, poslanička grupa SVM će podržati Predlog zakona sa izmenama i predlozima Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti jer smatramo da je to ono što je potrebno da se ozakone mere koje su neophodne da bi se stanovništvo zaštitilo od epidemije.

Republika Srbija je dobro reagovala na situaciju kada je počela epidemija. Praktično, ovim zakonom se samo papirološki uređuje ono što se mora urediti, a to su pitanja izolacije, karantina, prevoza, eventualne vanredne situacije.

Komentari da li je ovaj zakon represivan ili ne su mogući ako gledamo iz stanja blagostanja, međutim ako posmatramo ovu današnju situaciju kada se povećava broj obolelih, a napomenula bih da se povećava broj obolelih radnika što nam je veliki problem, onda sve ovo dobija drugu konotaciju.

Znači, ničija sloboda ne sme da ograničava slobodu drugoga. To je suština. ovim merama se praktično omogućava ono što smo možda zaboravili kao deci kad su nam mame i babe pričale – kad si bolestan nosiš maramicu, kad kašlješ stavljaš maramicu i ruke ispred usta, kad si bolestan ne ideš u društvo, ne grliš se, ne ljubiš se. Znači, mi smo to kulturološki negde zaboravili, otvorili smo se, komunikativni smo, zato nas i svet voli, ali u ovoj situaciji to je nešto što je loše.

Što se tiče ove epidemiološke situacije, najbitnije su nekoliko stvari: zakon koji nam pokriva sve naše poteze, zatim materijalna ulaganja koja su neophodna da bismo mogli uopšte da se izborimo sa sadašnjim problemom, infrastruktura, oprema i još jednom infrastruktura i još jednom oprema i nikad kraja, ali ono što je najbitnije – ulaganje u ljude.

Kao što je i gospodin ministar rekao – naš fakultet je najduži, a do pravog lekara ima još jako dugo da se prođe. Znači, minimum nekih 10, 15 godina da bi neko mogao samostalno da bude dobar, da prepozna, da dobro iztrijažira, konkretno u ovom slučaju da vidi ko je za bolnicu, ko je za kućno lečenje, ko je za izolaciju, ko je životno ugrožen.

Zato su vrlo bitne sve one stvari koje je Vlada već uradila u prethodnom periodu, a to je povećanje plate za medicinske radnike, zatim stimulacija za one koji su prvenstveno bili izloženi kontaktu sa pozitivnim pacijentima, znači svi koji su radili u kovid ambulantama, u kovid bolnicama. Zatim, vrlo je bitan prijem na određeno vreme, 3.300 radnika. Verujte, mnogi od njih su čekali godinama ovu priliku da dobiju svoj stalni posao i na taj način smo se i mi osigurali da oni neće otići u beli svet nego će ostati ovde, pokušaće dobiti neku specijalizaciju, pokušaće da budu izvrsni lekari, medicinske sestre za nekoliko godina.

Opet i nekoliko puta treba podvući da je vrlo bitno da prepoznamo značaj svih onih ostalih radnika koji su u zdravstvenim ustanovama. Znači, i nemedicinski kadar, kao što je gospodin ministar rekao. Svi oni koji nama pomažu, zdravstvenim radnicima, da dobijemo, na kraju krajeva, platu svakog meseca. Znači, i administrativni radnici i vozači i svi oni koji brinu da pacijent bude i nahranjen, da bude i oprano, da bude i čisto. Jako je lepo čuti tako sa ovog nivoa priznanje za sve naše zaposlene.

Sad bih još samo napomenula da postoji i pozitivan primer. Mi u Vojvodini smo se izuzetno dobro organizovali na nivoima domova zdravlja, opštih bolnica, zavoda, verovatno je tako i u celoj državi. Dnevni izveštaji se šalju, kumulišu, prati se šta se dešava, i na nivou doma zdravlja znamo tačno koliko imamo obolelih na teritoriji naše opštine, koliko imamo zdravstvenih radnika obolelih. To je vrlo bitno da bismo se već sutradan mogli reorganizovati i pružiti adekvatnu zdravstvenu zaštitu.

Možda je ovo pravo vreme da ponovo ukažemo na problem normativa koji je zastareo. Naši stanovnici su sve stariji i bolesniji, jako puno imamo staračkih i samačkih domaćinstava, naročito po selima, po manjim gradovima, a normativi su ostali stari, 1.600 starih stanovnika na jednog izabranog doktora. Možda treba razmisliti o tome.

Dolazim sa primara i smatram da u celoj ovoj borbi možda nismo toliko prepoznati, ne radimo u kovid bolnicama, ali verujte da smo najbliži svim našim ljudima. U svakoj maloj sredini postoji jedan mali doktor, možda i početnik koji još nije savršen, ali je tu i može da obavlja komunikaciju sa iskusnim lekarima i da na pravi način pomogne svima na terenu. To je vrlo bitno i tu mrežu primarne zdravstvene zaštite, domove zdravlja treba sačuvati, treba na to graditi. To je ono što je naša specijalnost, specijalnost ove države.

Mnogi u svetu sa puno više materijalnih sredstava u zdravstvu imaju porodične lekare koji su privatnici i veliki broj njih se lepo povukao, otišao na godišnji odmor, možda i na neko bolovanje, da ne bi bio sada izložen ovom riziku kojem smo svi mi izloženi.

Primar je mesto gde se može stvarno jako puno odraditi i na skriningu i na prevenciji i na trijaži i na dnevnog lečenju pacijenata, na dijagnostici. Znači, to je mesto gde treba da se ulaže, pored naravno velikih ulaganja u velike kliničke centre, u opšte bolnice. Nažalost, zdravlje je skupo. To je slogan i puno puta to kažemo, ali u ovakvim situacijama stvarno vidimo da to košta.

Što se tiče epidemije, epidemija je uvek bilo. Pre 100 godina je bila Španska groznica, pre 200 godina je bila Kolera, pre više godina Kuga, da ne pogrešim godine. Nažalost, za neko vreme pojave se neke bolesti sa kojima trenutna zdravstvena znanost ne zna šta će, ne prepoznajemo mnoge stvari, ne znamo kako će se dešavati. To je neminovno, na tim stvarima stičemo iskustva.

Mislim da je i naše Ministarstvo i opet napominjem, cela naša mreža zdravstvenih ustanova relativno i dobro reagovala na ovu situaciju. U zdravstvu postoji hijerarhija. To je dobro u ovom slučaju. Znači, zna se ko šta radi, šta je čija odgovornost i to je ono što može u nekim problematičnim situacijama da nas izvede iz tog problema.

Na kraju, kada sve ovo sagledamo, mi ispred SVM smatramo da je zakon dobro promišljen, dobro urađen. Imali smo dovoljno iskustva da vidimo da neke stvari moramo u tom pravcu promeniti da bi bili praktičniji, upotrebljiviji i svakako da bismo na taj način mogli sačuvati zdravlje svih nas. Tako da, mi ćemo podržati zakon i pozdravljam vas i čuvajte se.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 10.11.2020.

Poštovani predsedniče, poštovano predsedništvo, poštovani gospodine ministre, poštovane kolege poslanici, poštovani građani Republike Srbije, poslanička grupa SVM podržaće drugi rebalans budžeta jer smatramo da je dostupnih izvora sredstava usmereno na one ključne tačke koje su najbitnije za suzbijanje pandemije, odnosno na obezbeđenje neophodne opreme za zdravstvene ustanove, ali i za obnovu i izgradnju kovid bolnica. Nemojmo zaboraviti i uvećanje plata zdravstvenih radnika.

Ova pandemija je na svetskom nivou napravila jednu novu situaciju, jer su pokleknule zdravstveni sistemi mnogo bogatijih država koji su imali mnogo veće resurse materijalne nego što naša država ima. To nas na neki način naginje na razmišljanje.

Dozvolite mi da kao lekar, kao rukovodilac zdravstvenom ustanovom kažem, da ovu borbu protiv pandemije nećemo uspeti dobiti samo zahvaljujući materijalnim ulaganjima u opremu, u infrastrukturu, potrebni su nam ljudi. Znači, mnogo je važnije da imamo motivisane radnike i zbog toga je vrlo bitno da je došlo do povećanja plata zdravstvenih radnika za 10%. Bitno je da je posao na neodređeno dobilo 3300 zdravstvenih radnika, pretežno lekara i medicinskih sestara. Većina njih je već radilo pri zdravstvenim ustanovama na neko određeno vreme. Vrlo je bitno da 120 hiljada zaposlenih u zdravstvu će dobiti 10,000 dinara do kraja godine i opet napominjem, neophodna ulaganja u infrastrukturu, u opremu su bitna da bi zdravstvene ustanove funkcionisale na pravi način.

Međutim, smatramo da je jako bitno da se poboljša pozitivan profesionalni imidž zdravstvenih radnika, da život mladih lekara koji su najduže na studijama, nemojte zaboraviti studije jednog lekara traju šest godina, to su osnovne studije. Nakon tih šest godina ili pri kraju studija ovi mladi budući lekari već počinju da uče nemački, engleski, u Vojvodini mađarski, da bi krenuli trbuhom za kruhom. Mislim i mi u SVM mislimo da je mnogo važnije da se u ovoj državi osigura neka budućnost za te mlade kadrove, da bi oni svoj porodični i profesionalni život mogli da osmisle, da ostvare, da krenu u ovoj državi.

Da se vratimo na pandemiju, pandemija je pokazala da ovaj naš zdravstveni sistem koji pokreće mnogo manje materijalnih sredstava nego što je to na zapadu ipak uspeva da odoli i to zahvaljujući jednoj dobro organizovanoj mreži primarne zdravstvene zaštite, odnosno mreži domova zdravlja. To je sistem koji smo mi još nasledili iz stare Jugoslavije i nismo dopustili da se uruši. Nemojte zaboraviti da izabranog lekara, odnosno nadam se ubuduće porodičnog lekara imate u svakoj maloj sredini najbliže moguće svakom našem građaninu.

Koliko su kovid bolnice bitne da se oporavi oboleli pacijent toliko je bitno da u jednom datom momentu što pre dođe do trijaže, do otkrivanja bolesti i to su preuzeli uglavnom domovi zdravlja, odnosno kovid ambulante.

Smatramo da je važno u tom pravcu i dalje razvijati dijagnostičke mogućnosti domova zdravlja, znači, što više stvari da se uradi na prvobitnom, na prvom kontaktu, na primaru, da se što više lečenja završi, okonča na primaru jer ova pandemija je pokazala koliko je bitno da napravimo trijažu, toliko se sve više dijagnostičkih terapeutskih postupaka vratilo na domove zdravlja, jer postoji bojazan, unošenja infekcije u bolnicu. U tom pravcu treba i dalje razvijati domove zdravlja. Znači, one mogu biti i za skrininge i za trijažu i za dijagnostiku i za lečenje, prvenstveno i najbitnije.

Međutim normativi koji regulišu, zakonski normativi koji regulišu broj izabranih lekara, znači, onih malih lekara koji su tu oko nas je zastareo. Znači, on je predviđen na 1600 odraslih stanovnika, međutim naše stanovništvo je sve starije, sve bolesnije, sve više imamo samačkih staračkih domaćinstava ne samo u malim sredinama, naročito u Vojvodini i na jugu Srbije, nego je to slučaj i u gradovima. Tako da treba razmišljati u tom pravcu da se taj sistem unapredi, osavremeni, da se pogledaju kadrovski planovi, normativi i da se uskladi sa potrebama.

Mi ispred SVM smatramo da ćemo na taj način uspeti unaprediti život u malim sredinama. Te male sredine mogu biti na neki način podsticaj unapređenju života i u velikim gradovima, jer ja pretpostavljam da ni stanovnici Beograda ne mogu baš uvek kod svojih izabranih lekara zbog gužvi. Znači, taj broj na primarnom nivou svakako treba promeniti.

Pristupačnost zdravstvenim uslugama je merilo dobrobiti, merilo kvaliteta i na tome treba raditi, unaprediti sistem.

Mnoga, nekada vitalna, naselja u Vojvodini su izgubila svoje stanovništvo, ostarelo je stanovništvo, palo ispod normativa ispod 1.600 odraslih ljudi, te da bi lokalne samouprave ipak osigurale jednog celog doktora u tim naseljenim mestima, potrebno je da dotiraju svojim sredstvima taj kadar. Na taj način gube se novci i ne ulaže se u infrastrukturu, ne kupuje se oprema. To je još jedan razlog zašto treba ovo rešiti na državnom nivou.

Takođe, ovom prilikom bih želela da istaknem i da ukažem na značaj i priznanje i vrednovanje nemedicinskog kadra koji radi u zdravstvenim ustanovama. Svi pričamo o lekarima, o sestrama koje su danonoćno radili. Nemojte zaboraviti, ništa se ne bi moglo odraditi bez vozača, bez spremačica, bez kuvarica, bez nosača i bez administrativnih radnika, a oni dobijaju, kad se uporedi sa privredom, mnogo manji iznos na kraju meseca nego što je slučaj u privredi.

Na kraju samo da potvrdim da će SVM podržati Predlog rebalansa budžeta.

Hvala.

Imovinska karta

(Sombor, 17.04.2015.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Direktor Dom zdravlja Dr Đorđe Lazić, Sombor Republika Mesečno 120000.00 RSD 01.01.2013 -
- Dom zdravlja Dr Đorđe Lazić, Sombor (izabrani lekar sa delom radnog vremena) Republika Mesečno 30000.00 RSD 01.01.2013 -