| 21.10.2020. | Odluka o izboru predsednika Narodne skupštine |
usvojen
|
čeka se odgovor 4 godine i 4 meseca i 20 dana
Uvaženi Ja sam Dejan, iz Beograda sam i imam 44 godine. Jedan sam od 50% građana koji nisu izašli na izbore jer ne veruje u institucije. Dajem Vam priliku da me uverite da grešim, da institucije rade svoj posao savesno i da živimo u demokratskoj i pravno uređenoj zemlji.
Poštovana predsednice, poštovana potpredsednice, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, svoje pitanje ispred SVM upućujem Ministarstvu zdravlja, a tiče se primene Zakona o zdravstvenoj zaštiti sa posebnim osvrtom na planove, reorganizacije i realizacije rada zavoda i službe Hitne medicinske pomoći.
Naime, iako je zadnjih godina puno se ulagalo u infrastrukturu i kadar zdravstvenih ustanova širom Srbije, i zavodi i službe Hitne pomoći u većim gradovima uglavnom su zadovoljavajuće kadrovske i tehničke opremljeni, a u manjim sredinama stanje je značajno lošije. Uočava se očigledna nepravičnost u dostupnosti hitne medicinske pomoći što dovodi do neravnopravnosti građana u ostvarivanju prava na brzu i kvalitetnu zdravstvenu uslugu u urgentnim stanjima.
Pitanje za Ministarstvo zdravlja glasi, koji su konkretni planovi Ministarstva u vezi sa otklanjanjem ovog nesklada? Kako će se obezbediti ravnomernija raspodela kadra i opreme, unaprediti dostupnost Hitne pomoći u manjim ruralnim sredinama?
Podsećam da je Ministarstvo zdravlja još 2021. godine izgradio Master plan – optimizaciju mreže zdravstvenih ustanova, kojim je predviđena regionalizacija službe Hitne pomoći i postupno preusmeravanje specijalista urgentne medicine iz terenskih jedinica, prvo u ambulante i u sekundarni nivo zdravstvene zaštite. Istovremeno sa tim planirano je obučavanje medicinskih tehničara za sprovođenje naprednih mera održavanja života, dok bi vozači sanitetskih vozila prošli obuku za ALS, znači naprednih mera održavanja života dok bi vozači sanitetskih vozila prošli obuku za BLS, znači za osnovne mere održavanja života.
To bi bio korak ka racionalnijem iskorišćavanju stručnog kadra, pogotovo u uslovima hroničnog nedostatka lekara koji su voljni da rade u manjim mestima. U zadnjim godinama Ministarstvo zdravlja ima ozbiljnih ulaganja nabavkom velikog broja opremljenih sanitetskih vozila, ali nažalost vozni park se koristi i haba, vrlo brzo, te je potrebno kontinuirano dalje ulaganje u iste, jer oni omogućavaju siguran i efikasan transport pacijenta ka urgentnim centrima i bolničkim prijemno trijažnim odeljenjima. Dodatno povlačenje specijalista urgentne medicine u bolničke prijemne jedinice i u ambulante hitne pomoći povećalo bi kvalitet zbrinjavanja pacijenata koji ionako u velikom broju završe na sekundarnom nivou lečenja i time bi se znanje tih stručnjaka optimalno koristilo.
Drugo pitanje upućujem Ministarstvu zdravlja u vezi sa planovima za izradu standardizovanih i aktuelnih protokola i algoritama koji bi se zasnivali na savremenim stručnim smernicama i dobroj kliničkoj praksi, a koristili bi se istovetno i obavezno u svim zdravstvenim ustanovama.
Potrebno je jasno definisati kompetencije svih učesnika u zdravstvenom sistemu, na osnovu čega će lekari i medicinski tehničari znati tačno šta im je u opisu posla, šta im je odgovornost a šta nije. To bi značajno olakšalo svakodnevni rad, smanjilo nepotrebna čekanja i dupliranja procedura, te omogućilo bržu i efikasniju dijagnostiku i terapiju.
Treće pitanje odnosi se na položaj fakultetski obrazovanih medicinskih sestara i tehničara, tzv. strukovnih medicinskih sestara. Iako su godinama prisutni u našem zdravstvenom sistemu, njihov doprinos nije ni zakonski ni organizaciono prepoznat. U trenutku kada se suočavamo sa ozbiljnim manjkom lekara i sestara, posebno u primarnoj zdravstvenoj zaštiti, strukovne sestre bi mogle igrati ključnu ulogu u sprovođenju skrining programa, praćenju stabilnih hroničnih pacijenata, sprovođenju jednostavnih dijagnostičkih procedura u tumačenju nalaza poput EKG, anketiranja pacijenata i produžavanja hronične terapije kod stabilnih bolesnika i tako dalje.
Poštovane kolege, mi u Savezu vojvođanskih Mađara smatramo da regionalizacijom rada u zdravstvu i reorganizacijom rada u zdravstvu možemo postići maksimalnu optimizaciju postojećih resursa, posebno u trenutku kada već više od šest meseci nemamo nove diplomirane lekare sa naših fakulteta koji bi pojačali naš zdravstveni sistem. Hvala vam na pažnji i želim vam dobro zdravlje.
Poštovana predsedavajuća, poštovana potpredsednice i poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, želela bih svoje pitanje da uputim Ministarstvu zdravlja, a tiče se Zakona o zdravstvenoj dokumentaciji, evidencijama u oblasti zdravstva, preciznije regulacija elektronskog vođenja medicinske dokumentacije, odnosno e-kartona.
Da bi zdravstvene ustanove mogle da koriste e-karton, odnosno elektronsko vođenje medicinske dokumentacije, njihova softverska rešenja moraju biti usklađena sa standardima i procedurama definisanim u Zakonu o zdravstvenoj dokumentaciji i evidencijama u oblasti zdravstva, prema članu 46. stav 4. ovog zakona ministar zdravlja propisuje šta se sve vodi u tom kartonu, sadržinu podataka, način i postupak preuzimanja podataka, određivanje i korišćenje ličnog zdravstvenog broja i druga pitanja od značaja za uspostavljanje i korišćenje podataka o elektronskoj zdravstvenoj dokumentaciji.
Iako zakon ne precizira eksplicitno da svako softversko rešenje mora imati posebnu saglasnost Ministarstva zdravlja, jasno je da softveri moraju biti usklađeni sa propisanim standardima i procedurama kako bi bili kompatibilni sa RIZIS, odnosno Republičkim informativnim zdravstvenim sistemom i omogućili pravilno vođenje E-kartona. Stoga, umesto da svaka od skoro 350 zdravstvenih ustanova pojedinačno traži potvrdu usklađenosti.
Smatram da bi bilo svrsishodnije da Ministarstvo zdravlja obaveže vendore softverskih programa za E-kartone da sami dokažu usklađenost sa zahtevima ministarstva. Ovo bi donelo veliku olakšicu za zdravstvene radnike, jer trenutno kako bi ispoštovali zakon, vode dvostruku evidenciju i u papirnoj i u elektronskoj formi.
U zdravstvenim ustanovama se vodi precizna i obimna evidencija o pacijentima, oboljenjima, intervencijama, neželjenim reakcijama, drugim medicinskim podacima. U obaveznu medicinsku dokumentaciju unosi se na različitim elektronskim platformama 23 vrste podatka, 24 različite knjige protokola, 21 knjiga evidencije za određene bolesti, 37 individualnih izveštaja, 14 registara o licima obolelima od bolesti ili stanja od javnog zdravstvenog značaja i preko 12 različitih vrsta obrazaca.
Trenutno zakon nalaže da se zdravstveni kartoni pacijenata vode i u papirnoj i u elektronskoj formi, osim u slučaju da se koristi softvere koji ima rešenje o usaglašenosti izdat od strane Ministarstva zdravlja. Samo tada je dozvoljeno isključivo elektronsko vođenje kartona.
Međutim, većina vendora nema rešenje o usaglašenosti Ministarstva zdravlja. Zadnje rešenje je izdato 2010. godine za softver koji koristi većina zdravstvenih ustanova u Srbiji, sa rokom važenja do dve godine. To znači da je rešenje isteklo još 2012. godine, a novi sistem usaglašenosti nije uveden.
Zato postavljam pitanje Ministarstvu zdravlja, kada će ministarstvo preduzeti konkretne korake da bi rešio ovaj problem i omogućilo zdravstvenim ustanovama da koriste potpuno elektronsko vođenje medicinske dokumentacije bez potrebe za dupliranjem evidencija?
Vođenje zdravstvenog kartona isključivo u elektronskoj formi donelo bi brojne benefite. Lekari bi imali više vremena za pacijente, umesto da rade obimnu administraciju. Ustanove bi značajno smanjile troškove, papir, tonere, arhivski prostor, smanjila bi se administrativna opterećenja za zdravstvene radnike i oni bi mogli raditi posao za koji su se školovali.
Smatram da je elektronsko vođenje medicinske dokumentacije ključni korak ka modernizaciji zdravstvenog sistema Srbije. Puno se uradilo na tome. Postoje portali, postoje platforme na kojima mi stvarno unosimo kvalitetne podatke i oni se dobro čuvaju. Postoji E-recept koji se jako lepo prihvatio među našim građanima. To je znak da sistem funkcioniše. Samo bi taj završni korak trebalo odraditi, a to je da se preduzmu hitne mere da bi se uskladila pravna regulativa i omogućilo zdravstvenim ustanovama da koriste pouzdana i sertifikovana softverska rešenja bez administrativnih prepreka i dvostrukih obaveza. Hvala.
Hvala.
Poštovana predsedavajuća, predsedništvo, poštovani ministri, ja bih ovom prilikom postavila pitanje ministru zdravlja dr Zlatiboru Lončaru, a tiče se daljih planova Ministarstva zdravlja što se tiče organizovanja primarne zdravstvene zaštite u ruralnim sredinama.
Naime, poznato je da rad u malim seoskim ambulantama nije popularan među mladim lekarima, tako da svi domovi zdravlja imaju problem da nađu lekara za rad u tim malim sredinama. Razlog je s jedne strane da je ograničena mogućnost za specijalizacije, znači nemamo širok asortiman mogućih specijalizacija za te lekare, a s druge strane i manja eventualna mogućnost zarade za te lekare. Što se tiče realne situacije, s druge strane, postoji velika realna potreba za lekarima u tim sredinama, pošto su uglavnom samačka i staračka domaćinstva.
U svetu postoji već definicija tzv. zdravstvene pustinje, gde potreba stanovništva prevazilazi mogućnosti zdravstvenog sistema i što se tiče opreme i što se tiče kadra. Organizacija u ovim slučajevima može da bude dvosmerna, ili centrifugalna ili centripetalna, pa me interesuje koji su planovi Ministarstva.
Kod centrifugalne organizacije ide se u pravcu formiranja mobilnih timova koji imaju opremu za minimalnu dijagnostiku na terenu: EKG, merenje pritiska, mini-laboratorija, ultrazvučne aparate, spirometrija. Na taj način bi se zapravo završila ta prvobitna dijagnostika na terenu i negde bi se rasteretile specijalističke ambulante, bolnice, a i sami domovi zdravlja. Ono što je problem, odnosno izazov u tim organizacijama načina rada su dodatni izdaci što se tiče same opreme, vozila i edukacija kadra, odnosno nadoknada za rad tih timova.
Drugi način je centripetalan, kada koristimo postojeću infrastrukturu ambulanti, domova zdravlja, bolnica, a dovozimo pacijente na preglede, odnosno na lečenja sa mikrobusevima ili kako god. Prednost ovog načina zapravo je korišćenje postojećih resursa, međutim, dodatni izdaci su sigurno oko vozila i po meni je veća opterećenost postojećih ambulanti. Tako da onda treba povećati broj specijalizacija. Hvala.
Nema govora na sednicama odbora.
(Sombor, 17.04.2015.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Direktor | Dom zdravlja Dr Đorđe Lazić, Sombor | Republika | Mesečno | 120000.00 | RSD | 01.01.2013 - |
| - | Dom zdravlja Dr Đorđe Lazić, Sombor (izabrani lekar sa delom radnog vremena) | Republika | Mesečno | 30000.00 | RSD | 01.01.2013 - |