EMEŠE URI

Nestranačka licnost

Rođena je 15.05. 1967. godine u Vršcu, živi u Somboru.

Po zanimanju je lekar specijalista opšte medicine, a od 2012. godine je direktorka Doma zdravlja Dr Đorđe Lazić u Somboru.

Na redovnim parlamentarnim izborima održanim 21. juna 2020. godine našla se na izbornoj listi Saveza Vojvođanskih Mađara i po prvi put postala narodna poslanica.
Poslednji put ažurirano: 24.11.2020, 09:10

Osnovne informacije

Statistika

  • 9
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Jedanaesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 11.05.2021.

Poštovani potpredsedniče, poštovani ministri, poštovane kolege poslanici, poštovani građani Republike Srbije, SVM će podržati Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti zato što smatramo da je zakon dobro osmišljen, svrsishodan, napredan, i u skladu sa evropskim standardima.

Ustavni osnov zakona je u samom Ustavu Republike Srbije. Razlozi za donošenje zakona jesu razlozi usklađivanja sa pojedinim odredbama Zakona o planskom sistemu Republike Srbije.

Ono što je bitno kod predloga ovog zakona, da je precizirano da su osnovni dokument javnih politika u oblasti aktivne politike zapošljavanja, praktično, Strategija zapošljavanja i Akcioni plan.

Strategija je u bilo kom domenu života, tako i u javnim politikama i u zapošljavanju, vrlo bitna, jer ona vremenski oročava, napravi smer, pravac odluka i na taj način Akcioni plan može da dovede do toga da se taj krajnji cilj i postigne.

Ono što je vrlo bitno jeste da dokumentom ovih javnih politika praktično se premešta odgovornost i na lokalne nivoe i program zapošljavanja praktično se formira i na tom lokalnom nivou, sve u sagledavanju nekih specifičnosti svake teritorije, svakog grada ponaosob i na taj način je ono mnogo svrsishodnije nego ako je taj plan centralizovan.

Što se tiče Strategije, ona traje šest godina, a Akcioni planovi se donose u periodu od tri godine. Ovo je isto vrlo bitno, jer se nakon tri godine može videti dali su ti akcioni planovi odgovarajući, da li je došlo do pomaka, da li se ide u pravcu koji je Strategijom usmeren.

Što se tiče nekih pokazatelja, vrlo su bitne mere politike zapošljavanja, jer oni praktično omogućavaju da se u svakom momentu dobije podatak i da se sagleda situacija trenutna, da se procene finansijska sredstva koja su potrebna da se taj program i dalje vodi kako treba. Zatim, koji su finansijski efekti tog zakona, odnosno

Strategije? Vrlo je bitno da lokalne samouprave ako su napravile dobar akcioni plan, one mogu da računaju na sufinansiranje od strane Ministarstva ako je taj plan odgovarajući. Ako smo kod planiranja, vrlo je bitno kako ćemo to kontrolisati. Znači, praćenje, analiza, koordinacija i vrlo je bitna komunikacija koja treba da se izgradi između ostalih ministarstava i drugih resornih institucija.

To je prvenstveno bitno zbog obrazovnog sistema, jer ovaj zakon i cela ova strategija praktično je kurativa. Znači, mi sada razmišljamo o tome kako ćemo rešiti ovu zadatu, trenutnu zatečenu situaciju. Znači, imamo ljude koji su iznad 60 godina, a teško se zapošljavaju. Imamo mlade ljude koji još nisu završili svoje školovanje, nisu osnovale svoje porodice, a teško nalaze posao. Isto tako, imamo i onu grupu, nažalost, naših sugrađana koji su niskog obrazovanja ili su čak neobrazovani. Znači, nemaju svoju profesiju, nemaju svoju struku i oni praktično vrlo teško mogu da nađu sebi odgovarajući posao. Zbog toga je vrlo bitno da nekim budućim planovima, a ja verujem da je Ministarstvo sada u dobrim rukama, jer ministarka je radila u Institutu „Batut“, gde se stalno analiziraju podaci, stalno se prave neki projekti, stalno se gleda kako i zašto je došlo do te dotične situacije. Zbog toga je vrlo bitno da se obrazovanje planski negde koordinira i da praktično zavisi broj škola, broj mesta u tim školama od toga koje su potrebe na lokalu. Znači, da ne budu stihijski, da ne bude – eto, mi imamo tu školu, pa nećemo je zatvoriti, nego da se planira da li ima potrebe za tom strukom, da li ima možda za nešto drugo potrebe. Ovo je neka budućnost koja se već sada gradi.

Vrlo je teško promeniti neki način razmišljanja, neke načine kako smo do sada pravili planove, ali ako uspemo u tome, ako se uspostavi ta saradnja između različitih ministarstava da se sagleda celina, ja verujem da ćemo moći, bez obzira što nismo bogata država, da napravimo iskorak kao što smo i u nekim situacijama u prošloj godini uspeli da napravimo to.

Što se tiče lokalnih samouprava, vrlo je bitno da one što više lokalnih samouprava, što više gradova, što više opština napravi plan o zapošljavanju i da naprave svoje lokalne savete zapošljavanja i da naprave svoje akcione planove, da sagledaju sa svojim privrednicima, sa svojim subjektima, sa svojim školama, u kom pravcu treba da zajednički vode svoje lokalne samouprave.

Što se tiče ovog plana predloga zakona, on zapravo unosi jedno programsko i projektno planiranje, razmišljanje u samoj instituciji zapošljavanja. Vrlo je bitno da smo svesni svi, da praktično zapošljavanje, odnosno sposobnost svakog građanina da privređuje da zaposli, praktično je ono što na neki način osigurava naš opstanak i našu budućnost.

Ko će gde i šta raditi, za koje pare i da li će biti priznat, to su neki argumenti koji su vrlo bitni kod odlučivanja, da li će neki mladi čovek ostati u ovoj državi ili će otići u inostranstvo? Nažalost, to se nekad odnosi i na starije naše građane, znači i oni idu i traže možda u nekim drugim sredinama posao da bi osigurali svojim porodicama osnovno blagostanje.

Da bismo došli do toga da je dovoljno broj mladih ljudi, znači, ja krećem sa početka, znači da su mladi zaposleni, to je možda najbitnija stavka i najbitniji faktor za budućnost naše države, potrebno da se izgradi među institucionalna saradnja.

Kao što sam malopre navela, obrazovanje treba da prati potrebe društva, potrebe privrede, potrebe građana. Dala bih jedan praktičan primer. Mi u Vojvodini teško nalazimo u zadnje dve godine lekare koji će raditi na nivou primarne zdravstvene zaštite. Bolnice još nekako mogu da privuku svojim nekim timskim radom, nekim mogućnostima za dalje napredovanje, prvenstveno profesionalno napredovanje mladih lekara, ali na primarnom nivou, to je vrlo teško.

Zbog toga, moj savet bi bio da se eventualno razmisli o tome. Sa tog aspekta se utiče da li u povećanju broja primljenih studenata na Medicinski fakultet u Novom Sadu ili eventualno o otvaranju novog fakulteta u Vojvodini.

Ako ćemo uporediti užu Srbiju i Vojvodinu, uža Srbija sa otprilike tri miliona stanovnika, ima tri medicinska fakulteta, a Vojvodina sa oko nešto manje od dva miliona stanovnika, ima jedan fakultet.

Možda je to isto jedan razlog da možemo zadržati nivo zdravstvene zaštite i za budućnost u Vojvodini.

Isto tako, trebalo bi razmisliti o priznavanju nekih struka koje su se pojavile u poslednje vreme. To su strukovne medicinske sestre i tehničari, koji su već nekoliko godina, odnosno završavaju postupno fakultet i u Novom Sadu, Beogradu i ostalim gradovima i sredinama. Oni su edukovani kadar koji je i te kako potreban, naročito na primarnom i lokalnom nivou.

Ovo je jedan veliki kapacitet, jedan veliki broj edukovanih ljudi, mladih ljudi koji su spremni da rade na terenu.

Oni bi mogli da zamene, eventualno da pomognu sredinama gde nema dovoljno lekara, to su strukovne sestre koje mogu da rade na prevenciji, mogu da rade u palijativi, nezi, mogu da rade u eventualnom edukovanju i mladih za zdrav način života, kao što su patronažne sestre.

Isti taj kadar bi se mogao mnogo bolje iskoristiti u bolničkim uslovima, ali nažalost, trenutni kadrovski planovi i čak ni katalog radnih mesta, ne prepoznaje ovaj kadar. Nemojte zaboraviti da su se ti ljudi školovali, odricali se neke svoje druge budućnosti, da bi završili te fakultete. Isto tako, u centrima za socijalni rad, nema dovoljno socijalnih radnika. To je isto jedna struka koja je deficitarna, a sa druge strane, isti taj profil profesije je nekako neafirmisan, mukotrpan je to rad, a nije brendiran, nije poželjan za mlade, svakako bi puno značilo, kada bismo imali kvalitetne socijalne radnike u našim socijalnim ustanovama, jer problema ima i te kako.

Brendiranje profesija je isto bitan faktor da bismo negde zakrpili neke nedostatke u našem sistemu i zapošljavanju i nalaženju posla.

Nemojte zaboraviti, ne znam kako je u užoj Srbiji, ali u Vojvodini jako teško možete naći dobrog majstora, dobrog kuvara, dobrog pekara, dobrog vodoinstalatera, keramičara, mašin bravara, da ne nabrajam neke osnovne struke, koje su nepopularne među mladima, sa jedne strane, a sa druge strane one koje su dobre, idu u inostranstvo.

Mislim da je to jedan potencijal i da treba od malih nogu, već za vreme osnovne škole prepoznati decu koja imaju manuelne sposobnosti i da jednostavno, ta struka, koja se dugo godina omalovažavala i samo je bilo bitno da se upiše bilo koji fakultet i neka je završio, ali posle neće imati ni posla, niti će ostvariti neki dohodak, ali je bila sramota da se neko dete upiše u neku zanatsku školu.

Dualno obrazovanje je isto jedan dobar korak u tom pravcu. Nadam se da će i privreda, i prosveta, videti koristi od toga, a na kraju krajeva, i naše društvo.

Što se tiče prosvete, možda bi trebalo razmišljati i povećanju kadrovskih planova za prosvetu. Prošla godina je ukazala na neke vrlo interesantne stvari koje smo mi možda i predvideli ili zaboravili. Uvek kukamo da ima malo dece.

Međutim, prošle godine, nastavnici koji su morali onlajn nastavu, sa onlajn nastavom da edukuju svoje učenike, bili su izuzetno opterećeni. To je jedan problem koji će nas možda čekati i u budućnosti.

Sa druge strane, isti ti nastavnici u redovnim školskim aktivnostima su preopterećeni, a takođe i đaci.

Na kraju, stradaju porodice, majke prvenstveno kada to dete dođe kući, ne može samo da se pripremi za školsku nastavu, nego roditelj mora da sedi pored tog deteta.

Možda bi trebalo razmišljati, praktično da se smanji broj prosvetnih radnika, bez obzira što je nažalost, broj dece manji, nego da se pruži kvalitetnija usluga u školama, odnosno da se na taj način rasterete roditelji.

Nemojte zaboraviti negovateljice koje nema dovoljno, odlaze u inostranstvo. Zatim, vrlo je bitno razmišljati o zapošljavanju žena u ruralnim sredinama, da li su po nekim lokalnim inicijativama ili u saradnji sa nekim inostranim projektima.

Recimo, Sombor je napravio izuzetan projekat lavande. Znači, gajenje lavande u praktično minimalnim zahtevnim uslovima, okućnicama u malim baštama i na taj način su te žene dobile adekvatnu obuku da budu pokretači neke svoje zanatske radinosti, imaju svoju dobru organizovanu, praktično plasiranje svog proizvoda na kraju.

Lokalna inicijative su vrlo bitne i treba slušati, na kraju krajeva i centralno gde je koji problem najviše izražen i u tom pravcu da se planira budućnost.

Jačanje banjskog turizma je isto jedna mogućnost da se na kraju krajeva negde afirmiše ruralna sredina. Vojvodina leži na termalnim vodama, a jako je slaba iskorišćenost tih velikih potencijala. Što se tiče banjskog turizma mislim da je to jedna vrlo profitabilna grana za budućnost. Isto je to slučaj i sa zdravstvenim turizmom.

Vojvodina je praktično okružena zemljama EU, Rumunija, Mađarska, Hrvatska. Ona može da bude izuzetno interesantna baš za te državljane tih zemalja pošto smo, nažalost ili na sreću, puno jeftiniji od njih.

Sve u svemu, ja se nadam da pored ovih strategija koji rešavaju trenutne probleme da će Ministarstvo imati sluha i za planove za budućnost, za proširenje, za davanje nekih, praktično nade za buduće generacije.

Ispred poslaničke grupe SVM ćemo podržati zajednički Predlog zakona.

Hvala.

Deseta sednica Prvog redovnog zasedanja , 29.04.2021.

Poštovani predsedavajući, poštovano predsedništvo, poštovana predsednice Vlade, poštovani ministri, ja bi moje prvo pitanje postavila ministru zdravlja, asistentu doktoru Zlatiboru Lončaru, a tiče se tzv. post kovid sindroma o kome ceo svet sve više govori.

Moje pitanje se odnosi na planove, organizaciju zdravstvenog sistema koje će ministarstvo preduzeti da bi smo adekvatno odgovorili na ovaj nastojeći problem.

Pre toga bih želela da pohvalim svakako rad Vlade Republike Srbije, samog Ministarstva zdravlja, zatim Instituta za javno zdravlje „Batut“, zato što su praktično omogućili da brzo, adekvatno i pravovremeno ceo zdravstveni sistem odgovori na ovaj problem.

Vladu bih svakako pohvalila baš za ono što je najmanje bilo popularno u početku ove epidemije, a to je vanredno stanje, jer to je praktično omogućilo da se mi svi pripremimo za nastojeću epidemiju i da praktično taj zdravstveni sistem ekolabira pred problemom.

Isto tako bi istakla, kao svaki put u mom govoru, značaj jedinstvenog zdravstvenog sistema primarne zdravstvene zaštite domova zdravlja koji su preuzeli najveći deo tereta i što se tiče samo dijagnostike, što se tiče prvobitnog lečenja, kućnog lečenja pacijenata koji su se razboleli od kovida, isto tako njihovo upućivanje, pravovremeno upućivanje u bolnicu, i dalje posle toga kada smo počeli vakcinaciju masovnu, onda je isti taj sistem reagovao promptno, brzo i adekvatno.

Što se tiče post kovid sindroma o kome svet sve više priča, a pojavljuju se slučajevi i kod nas, to su pacijenti naši građani koji su preboleli koronu, a zapravo nemaju, nisu više zarazni, a imaju i dalje probleme, ne mogu se vratiti u svoje svakodnevne, da obavljaju svoje svakodnevne obaveze. Oni imaju skup tegoba od kojih su najizraženiji umor, malaksalost, bolovi u mišićima, trnjenje, nekad su to i konvulzije, gubitak svesti, zamagljena svest je isto vrlo bitna, depresija na kraju krajeva. U svetu se polako priprema sistem, zdravstveni sistem, tako što se formiraju tzv. post kovid ambulante pri bolnicama.

Moje pitanje odnosi, kako to ministarstvo vidi u nekoj budućnosti i da li planira da iskoristi mrežu domova zdravlja i da pri domovima zdravlja budu tzv. možda neka savetovališta za post kovid sindorm? Hvala.

Deseta sednica Prvog redovnog zasedanja , 29.04.2021.

Raduje me da postoji vizija u Ministarstvu zdravlja kako da rešimo i ovaj predstojeći problem. Mi smo iz Instituta za javno zdravlje „Batut“ dobili uvek savremene protokole lečenja kada je ova pandemija počela. Ja se nadam da ćemo isto takve protokole dobiti i za lečenje postkovid sindroma.

U svetu su se formirale multidisciplinske jedinice pri bolnicama koje se sastoje od specijalista. Ako će to biti savetovalište, možda da se razmišlja o edukaciji lekara, da postanu edukovani, da rade u savetovalištu za postkovid, u savetovalištu za dijabetes, za hipertenziju, lipidologa, hipertenologe i na taj način ćemo možda motivisati i mlade doktore da ostanu na primaru. Mi sada trenutno imamo problem i oko nalaženja mladih budućih doktora, koji će nam raditi, naročito u malim sredinama. Hvala ministru na odgovoru.

Ako imam vremena, ja bih postavila još jedno pitanje ministru Momiroviću, koji se odnosi na praktično infrastrukturu. Pošto dolazim iz Sombora, 150 kilometara je udaljen od Beograda, putujem dva i po sata i ovamo i nazad, pa bih vas pitala koji su planovi da se jedan grad koji je više od 270 godina unazad već kraljevski slobodan grad, a postoji od 14. veka, na tromeđi praktično, jednoj bitnoj raskrsnici koja povezuje našu državu sa Hrvatskom i Mađarskom, a nije spojena sa glavnim gradom odgovarajućom infrastrukturom, pa me interesuje – koji su planovi i kojom brzinom ćemo i mi moći mnogo brže doći u Beograd? Hvala.

Deseta sednica Prvog redovnog zasedanja , 29.04.2021.

Poštovani predsedavajući, poštovano predsedništvo, poštovana predsednice Vlade, poštovani ministri, ja bi moje prvo pitanje postavila ministru zdravlja, asistentu doktoru Zlatiboru Lončaru, a tiče se tzv. post kovid sindroma o kome ceo svet sve više govori.

Moje pitanje se odnosi na planove, organizaciju zdravstvenog sistema koje će ministarstvo preduzeti da bi smo adekvatno odgovorili na ovaj nastojeći problem.

Pre toga bih želela da pohvalim svakako rad Vlade Republike Srbije, samog Ministarstva zdravlja, zatim Instituta za javno zdravlje „Batut“, zato što su praktično omogućili da brzo, adekvatno i pravovremeno ceo zdravstveni sistem odgovori na ovaj problem.

Vladu bih svakako pohvalila baš za ono što je najmanje bilo popularno u početku ove epidemije, a to je vanredno stanje, jer to je praktično omogućilo da se mi svi pripremimo za nastojeću epidemiju i da praktično taj zdravstveni sistem ekolabira pred problemom.

Isto tako bi istakla, kao svaki put u mom govoru, značaj jedinstvenog zdravstvenog sistema primarne zdravstvene zaštite domova zdravlja koji su preuzeli najveći deo tereta i što se tiče samo dijagnostike, što se tiče prvobitnog lečenja, kućnog lečenja pacijenata koji su se razboleli od kovida, isto tako njihovo upućivanje, pravovremeno upućivanje u bolnicu, i dalje posle toga kada smo počeli vakcinaciju masovnu, onda je isti taj sistem reagovao promptno, brzo i adekvatno.

Što se tiče post kovid sindroma o kome svet sve više priča, a pojavljuju se slučajevi i kod nas, to su pacijenti naši građani koji su preboleli koronu, a zapravo nemaju, nisu više zarazni, a imaju i dalje probleme, ne mogu se vratiti u svoje svakodnevne, da obavljaju svoje svakodnevne obaveze. Oni imaju skup tegoba od kojih su najizraženiji umor, malaksalost, bolovi u mišićima, trnjenje, nekad su to i konvulzije, gubitak svesti, zamagljena svest je isto vrlo bitna, depresija na kraju krajeva. U svetu se polako priprema sistem, zdravstveni sistem, tako što se formiraju tzv. post kovid ambulante pri bolnicama.

Moje pitanje odnosi, kako to ministarstvo vidi u nekoj budućnosti i da li planira da iskoristi mrežu domova zdravlja i da pri domovima zdravlja budu tzv. možda neka savetovališta za post kovid sindorm? Hvala.

Deseta sednica Prvog redovnog zasedanja , 29.04.2021.

Raduje me da postoji vizija u Ministarstvu zdravlja kako da rešimo i ovaj predstojeći problem. Mi smo iz Instituta za javno zdravlje „Batut“ dobili uvek savremene protokole lečenja kada je ova pandemija počela. Ja se nadam da ćemo isto takve protokole dobiti i za lečenje postkovid sindroma.

U svetu su se formirale multidisciplinske jedinice pri bolnicama koje se sastoje od specijalista. Ako će to biti savetovalište, možda da se razmišlja o edukaciji lekara, da postanu edukovani, da rade u savetovalištu za postkovid, u savetovalištu za dijabetes, za hipertenziju, lipidologa, hipertenologe i na taj način ćemo možda motivisati i mlade doktore da ostanu na primaru. Mi sada trenutno imamo problem i oko nalaženja mladih budućih doktora, koji će nam raditi, naročito u malim sredinama. Hvala ministru na odgovoru.

Ako imam vremena, ja bih postavila još jedno pitanje ministru Momiroviću, koji se odnosi na praktično infrastrukturu. Pošto dolazim iz Sombora, 150 kilometara je udaljen od Beograda, putujem dva i po sata i ovamo i nazad, pa bih vas pitala koji su planovi da se jedan grad koji je više od 270 godina unazad već kraljevski slobodan grad, a postoji od 14. veka, na tromeđi praktično, jednoj bitnoj raskrsnici koja povezuje našu državu sa Hrvatskom i Mađarskom, a nije spojena sa glavnim gradom odgovarajućom infrastrukturom, pa me interesuje – koji su planovi i kojom brzinom ćemo i mi moći mnogo brže doći u Beograd? Hvala.

Imovinska karta

(Sombor, 17.04.2015.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Direktor Dom zdravlja Dr Đorđe Lazić, Sombor Republika Mesečno 120000.00 RSD 01.01.2013 -
- Dom zdravlja Dr Đorđe Lazić, Sombor (izabrani lekar sa delom radnog vremena) Republika Mesečno 30000.00 RSD 01.01.2013 -