| 21.10.2020. | Odluka o izboru predsednika Narodne skupštine |
usvojen
|
čeka se odgovor 2 godine i 5 meseci i 8 dana
Uvaženi Ja sam Dejan, iz Beograda sam i imam 44 godine. Jedan sam od 50% građana koji nisu izašli na izbore jer ne veruje u institucije. Dajem Vam priliku da me uverite da grešim, da institucije rade svoj posao savesno i da živimo u demokratskoj i pravno uređenoj zemlji.
Hvala.
Poštovana potpredsednice, poštovani ministre, poštovane kolege poslanici, poštovani građani Republike Srbije, pošto sam ja danas prva poslanica želela bih da se u ime svih poslanica zahvalim ministru na lepom poklonu, na cveću što nam je udelio. Lepe reči i pohvale u vezi ovog Predloga zakona neće biti zbog toga.
Mi iz Saveza vojvođanskih Mađara smatramo da je ovaj Predlog, odnosno dopuna Zakona o Privremenom registru dobar, da ima neki kontinuitet, da sledi strateške ciljeve koje je ova Vlada i vaše Ministarstvo postavilo. Zato ćemo i podržati u danu za glasanje ovaj Predlog zakona.
Što se tiče Kovida, puno smo pričali, cele dve godine o problemima koji su nastali zbog pandemije, zbog ekonomske krize svetskih razmera koja je pogodila i okolne zemlje i našu državu. Za pohvalu je sve ono što Vlada pokušava i uspešno radi u cilju smanjivanja negativnih posledica ove pandemije.
Ustavni osnov za ovaj zakon nalazimo u samom Ustavu, tako da nema tu dileme da li se može ovakav zakon izglasati, a razlozi su, kao što sam malopre rekla, i sveukupna svetska situacija zbog pandemije, zbog ekonomske krize i zato što su i druge svetske države i naša država, naša vlada takođe primetila da izvesne kategorije građana, stanovnika imaju određene potrebe više da im se pruži pomoć od strane države. To su naši stariji sugrađani i mladi.
Radno sposobno stanovništvo će dobiti praktično najveću pomoć ako im se osigura veći broj radnih mesta, jer ako damo posao nekom čoveku zapravo smo dali najveću moguću materijalnu pomoć i njemu i njegovoj porodici.
Razdoblje od 16. do 29. godine je vrlo vulerabilna grupacija. Današnja omladina u tom uzrastu još nije praktično spremna, odnosno samo jedan manji deo, jedan manji procenat njih je spremno da krene u samostalni život, da može sam da osnuje porodicu, da kupi nekretninu i da pokrene svoj ekonomski poduhvat. Zbog toga je ova pomoć izuzetno dobra, da ih praktično drži i da omogući, ako su pametni, ako štede taj novac mogu da ulože i u sebe, u svoje studije u svoju neku budućnost.
Ono što je vrlo bitno da su primaoci i omladinci koji primaju inače socijalnu pomoć, to pokazuje da nema ni pozitivne, ni negativne diskvalifikacije, nego jednostavno je ravnomerno svima na neki način dozvoljeno da dođu do tih sredstava, čak i oni koji su na izvršenju nekih krivičnih sankcija.
Razlozi, još jednom da ponovimo, su svetskih razmera - ekonomska kriza i aktivnost privrede koja je značajno ugrožena ne samo kod nas, nego i u svetu i svaki novac koji može da pokrene tu privredu je vrlo bitan za održavanje privrednog rasta ili čak za njegovo povećanje.
Jako se puno ovih dana priča o tome koji je interes države kada deli takvu vrstu pomoći mladim ljudima. Interes države da pomogne mladima su mnogobrojni. To može da bude nacionalni interes. Znači, ako pomažemo mladim ljudima oni su motivisani. Oni će imati praktično veći identitet, nacionalni identitet i osećaj pripadnosti svojoj državi.
Koji je društveni interes? Motivisani i materijalno osigurani mladi ljudi kojima je omogućeno školovanje, usavršavanje, profesionalno usavršavanje da postanu vredniji članovi društva je praktično motor svakog društvenog napretka i to je društveni interes kod ovakvih ulaganja.
Ekonomski interes, jer svaki mladi čovek može, jeste da je to mali novac, ali opet mladi su poznati po tome da su jako kreativni i mogu svoju tu kreativnost, inteligenciju, snagu da ugrade u svoj rad i da na taj način jačaju ekonomiju cele države.
Sve ovo može da ih podstakne, da ih motiviše da osnuju svoje porodice, da se vrate u svoju državu, ima i za to mnogo primera, i da započnu svoje karijere.
Opet se postavlja pitanje da li je za to dovoljno 100 evra, odnosno vrednost u dinarima? Sigurno nije, međutim nemojte zaboraviti da je Vlada Republike Srbije u ovom sazivu, mandatu, prvo osnovalo posebno Ministarstvo za brigu o porodici i demografiji. Doneo je nove zakone koji predstavljaju podsticaj za mlade da osnuju porodicu, da imaju dece.
Ono što je posebno za pohvalu je da su svi ti zakoni, odnosno niz zakona pokazuje da postoji strategija, a bez strategije nema napretka. Znači, postoji strateško planiranje za poboljšanje uslova života za građane Srbije. Prvi koraci su sigurno mali, ali bitan je pravac i da se držimo tog pravca.
Znači, postoji zakon. Izglasan je Zakon o novčanoj pomoći porodicama sa decom, zatim razni programi zapošljavanja, konkretno iz resora mog ministarstva, Ministarstva zdravlja, zapošljavanje mladih lekara i medicinskih sestara.
Zakon o dualnom obrazovanju, koji je vrlo bitan da segment mladih koji ne žele da studiraju, koji ne žele da budu akademski građani, ali isto tako vrlo vredni naši sugrađani, da izuče da postanu kvalitetni majstori, zidari, keramičari, vodoinstalateri, električari, mehaničari, stolari, kuvari, kelneri, negovatelji, sve ono što smo godinama zapostavljali kao neki niži rang ili manje bitni delovi našeg društva.
Zatim, izglasali smo Zakon o socijalnim kartama za veću pravičnost u raspodeli socijalne pomoći i da se smanji socijalna isključenost.
Isto tako, ne treba da zaboravimo da za motivaciju, za ostanak mladih nije samo novac bitan. Jeste bitan, bitan je i posao. Čak nekad ni vlasništvo nad nekretninom nije dovoljno.
Ispitivanja o menadžmentu, ljudskim resursima je pokazao da nakon ispunjavanja osnovnih životnih, fizičko-bioloških potreba, kao što je hrana, kuća, sigurnost koju većinom ipak možemo osigurati novcem, potrebno je da mladi i sami dožive da su bitni članovi društva, da je njihov rad, doprinos cenjen, da imaju mogućnost da dokažu svoja znanja, sposobnosti, ambicije. To je ono što viđamo kod mladih sportista, to je ono što ih gura novim ciljevima.
Evo, pogledajte našeg Đokovića. U početku nije samo novac njemu bio bitan, nego to što je bio cenjen, što je postigao rezultate. Isto je to kod dobrih đaka. Njih praktično to motiviše da budu uspešni, da budu najbolji. To je ono što treba da pružimo našim mladima pored novca, pored posla, pored sigurnosti, pored kuće.
Pored toga, opet pozdravljam Ministarstvo zdravlja jer je usvojio i program zapošljavanja najuspešnijih mladih lekara i medicinskih sestara i na ovaj način, uz vrlo dobro osmišljenu strategiju da se prvo krene u praktično sanaciju kliničkih centara, izgradnju i dogradnju bolnica, sada su počeli i domove zdravlja malo da obnavljaju, to je vrlo bitno. Znači, najveći nedostatak baš stručnog kadra se pokazao u kliničkim centrima i na ovaj način će se za izvesne godine taj manjak nadoknaditi.
Međutim, ja bih dodala da treba misliti i na primar i ovom prilikom, znači na primarnu zdravstvenu zaštitu, jer, nažalost, sada trenutno imamo tu vučnu snagu ovih konkursa i odlaze mladi lekari iz seoskih ambulanti, iz malih domova zdravlja, čak iz gradova, iz gradskih ambulanti i idu u bolnice, idu u kliničke centre, jer mladi ljudi više vole da rade timski, da su u velikim bolnicama.
Nemojte zaboraviti da godinama gledamo vrlo popularne serije gde su uglavnom pokazani interesantni životni detalji baš tih kliničkih centara, gde su urgentni doktori vrlo lepi, ambiciozni, uspešni, tako da je to i privlačna snaga za mlade doktore da ne budu u malim ambulantama u domovima zdravlja, nego u kliničkim centrima.
Međutim, nemojte zaboraviti da blizu polovina našeg stanovništva živi u ruralnim područjima. Nažalost, među njima postoji i jedan loš demografski pomak da su tamo ostali stari. Znači, to su staračka i samačka domaćinstva. Zatim, da je po selima veći broj muškaraca, da je malo dece, da je praktično od državnih institucija preostalo samo ambulanta doma zdravlja, eventualno osnovna škola. Čak nema više ni biblioteke, ni pošte. Treba da čuvamo onda makar to što imamo. Znači, ambulante koliko, toliko da još ostavimo, odnosno da očuvamo i da osnovna škola i dalje bude prisutna.
Što se tiče razvijenog sveta, primarna zdravstvena zaštita, odnosno porodična medicina je jedna od najprofitabilnijih grana. Na zapadu možete tek za velike novce da otkupite prakse porodičnih lekara, pošto se tamo, zapravo, leče ljudi. Znači, oni ne idu u bolnice, u klinike, u poliklinike da bi se dijagnostifikovala njihova bolest, nego to rade baš ti porodični lekari. Trebalo bi razmisliti da naše lekare koji rade na primaru, edukujemo, da se na to stavi naglasak, jer dobra dijagnostika je, zapravo, vredna jedino ako je pravovremena. Ako zakasni, onda je svejedno da li ste je postavili ili niste, već ste izgubili život ili barem kvalitet života.
Da uzmemo još jedan primer iz Japana. Oni su uvideli nakon Drugog svetskog rata da jedino mogu podići i ojačati svoju zemlju ekonomski ako ulažu u ljude koji edukuju mlade, znači, u nastavnike. U prosveti rade najbolji kod njih, znači, ne najlošiji đaci, nego najbolji. Oni su najbolje plaćeni. Bolje su plaćeni od lekara, od inženjera, jer oni su ti koji odgajaju, vaspitaju, rade sa mladom populacijom, sa mladima i stvaraju od njih ambiciozne i kreativne ljude. I oni su sami ambiciozni i kreativni. Tako je Japan postao svetska sila. Tu bi ipak trebalo dodati da oni imaju izuzetnu radnu disciplinu, ali samo radna disciplina nije dovoljna. Potrebna je strategija i osmisliti prave ciljeve.
Motivacija i stimulacija nastavnika, angažovanje kreativnih, mladih ljudi u raznim školskim aktivnostima, da li su to dodatne nastavne aktivnosti, da li je to fizička nastava, da li je to produžen boravak gde bi se odradio, praktično, sav domaći zadatak i oslobodila se tog tereta porodica, u tom pravcu bi trebalo Ministarstvo prosvete još da razvija.
Dodeljivanje novčane pomoći mladima je uvek ulaganje u njihovu i u našu budućnost. Država je ta koja svojim strateškim planovima može i treba da unapredi i da jasno pokaže gde koji mladi čovek može da vidi sebe u budućnosti i na osnovu svojih ambicija, želja i zahteva svoje okoline, može da postigne svoje ciljeve.
Zbog svega gore navedenog, poslanička grupa SVM će podržati ovaj zakon. Hvala na pažnji.
Poštovana predsednice, poštovani ministri, sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, nekoliko je razloga zbog kojih će se poslanička grupa SVM glasati za Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, i to zbog toga što mi smatramo da je stub našeg programa zaštita porodice i dece. To je još od 2016. godine je praktično obavezna tačka svakog našeg koalicionog sporazuma, sa SNS, da pravo na nadoknadu prihoda po osnovu rođenja i nege deteta, imaju nosioci i majka i otac, kao i član i članice porodice poljoprivrednog gazdinstva.
Zatim, sledila je bitka, od skoro šest godina, kada je naša poslanička grupa se zalagala da se odredbe ovog zakona usklade sa zahtevima realnog života i primedbe koje smo uputili na nacrt, iz 2016. godine, se ticalo baš tog pitanja. Uticali smo na rešenja koja su se menjala, u vezi tog zakona.
Na primer, zalagali smo se za jednaki tretman lica, koji su nosioci porodičnog poljoprivrednog gazdinstva i lica koja su angažovana, po osnovu ugovora o privremenim i povremenim poslovima, sa licima koja su zaposlena kod poslodavca. Znači, da ne bude diskriminacija nekih ljudi u vezi ovog zakona. Ovo je potvrdila odluka Ustavnog suda, od 3. i 17. decembra 2020. godine, zatim 15. aprila 2021. godine, kada je Ustavni sud potvrdio da ostale naknade po osnovu rođenja, nege i posebne nege deteta mogu ostvariti i majke koje su poljoprivredni osiguranici, po istim uslovim koji važe za ostale osiguranice.
Istom odlukom Ustavnog suda, su ukinute i odredbe koje su onemogućavale roditelje bolesne dece, da istovremeno primaju naknadu zarade za vreme porodiljskog odsustva, odsustva radi nege deteta i odsustva posebne nege deteta, ako već primaju dodatak za pomoć i negu drugog lica, po osnovu bolesti deteta. Mi ove odluke doživljavamo, kao potvrdu ispravnosti naše politike, kao male pobede, ali su vrlo bitne za postizanje ciljeva.
Važeći zakon o podršci porodici se nekoliko puta menjao, uvodile su se nove mere, rezultati su polovični, a nažalost ovo nije samo do nas, nego su to demografske karakteristike savremenog društva, cele Evrope, zapadnog sveta, tako i naše države.
Ako gledamo podatke UN, da čak dve trećine evropskih zemalja, uvode neku vrstu pronatalitetnih mera, počev od novčanih bonusa za svako rođeno dete, kao što je i ovaj predlog zakona, zatim poreske olakšice koje dobijaju roditelji, o kojem treba razmišljati, zatim plaćeno porodiljsko odsustvo koje može da koristi i otac i majka. Nije, međutim utešno za nas, da ova promena i praktično mere variraju od zemlje do zemlje i stopa fertiliteta u celoj Evropi i u zapadnom svetu, ipak opada.
Nažalost, mi treba da rešavamo neki problem koji je dugo vremena nastao, kada uporedimo podatke iz 50-tih godina prošlog veka, onda vidimo da je tada u Srbiji rođeno negde oko 150 hiljada dece, odnosno beba, a negativna tendencija je počela 90-tih godina, napominjem da su to bili počeci ratnih godina, na našim prostorima.
Nažalost, u 2020. godini, kao što su i moji prethodnici već rekli, rođeno je nepunih 62 hiljade dece. Neka predviđanja za 2021. godinu su otprilike isti broj, mada kada se sada gleda prosek, nekih 60 beba je više rođeno u ovom periodu, nego lani. To je porast od nekih 0,1%, ali nadajmo se da će biti neka tendencija.
Što se tiče stope prirodnog priraštaja, nažalost ona je negativna u Srbiji, nekih osam promila, u Vojvodini negativnih sedam promila. Ako uporedimo da je pre deset godina stopa prirodnog priraštaja na nivou Republike Srbije bila minus 4,9 promila, a u Vojvodini je to bilo pet promila, onda je to ipak drastičan pad i stvarno treba obratiti pažnju.
Nažalost ako pogledamo, uporedimo evropske države, nema nijedna evropska država stopu nataliteta veću od 2,1 deteta i to je žalosno i to pokazuje gde ovaj kontinent negde ide.
Međutim, ono što mi možemo da promenimo ako promenimo sistemska, odnosno ako uvedemo sistemska rešenja. Jedno je svakako da bodrimo majke da rađaju, odnosno žene da se prihvataju majčinstva. Svakako je ovaj nacrt, odnosno novčani dodatak 300 hiljada dinara za svako prvorođeno dete vrlo bitan podsticaj za mlade majke. Isto tako, za neku budućnost, što je vrlo bitno, jer dete se rodi, pa se rodi, a šta ćemo dalje, vrlo je bitno da ste razmišljali kao ministarstvo i Vlada o tome da pomognete mlade porodice, naročito majke koje su se izborile sa strahom da se prihvate majčinstva. Praktično, država dotira, odnosno finansijski podržava izgradnju ili kupovinu stana koji će praktično biti na imenu majke.
Pronatalitetne politike opet, naglašavam, trebaju biti sistematske, jer kao što sam malo pre rekla, dete se rodi i to je prvi korak. Vrlo je bitan, možda najbitniji korak, jer bez dece džaba pričamo o pronatalitetnom ili natalitetnom programu, međutim da li će neka osoba, neka porodica, se prihvatiti da odgaja dete, da rađa dete, zavisi od toga koliko naročito majke, koliko se osećaju sigurnim u našem društvu.
Majčino zalaganje za rađanje deteta je mnogo veće nego očevo. Majka nekada svojim životom trpi, odnosno rizikuje prilikom rađanja deteta, njoj je najbitnije da dete bude sigurno, da bude nahranjeno, da ima neku svoju budućnost. Možda je to jedna od razloga zašto današnje majke koje su obrazovanije, koje razmišljaju o budućnosti, koje mogu da planiraju porodicu, teže se prihvataju tog poduhvata, znači, rađanja, jer ne osećaju sigurnost u društvu. To je možda smernica koja treba da bude, koju Vlada treba da razmatra, vaše Ministarstvo treba da planira. Znači, nije samo dete prilikom rađanja bitno, nego šta će biti sa tim detetom. Da li mi imamo dovoljno vrtića, da li mi imamo dovoljno obdaništa, da li su nam škole dobre, šta će biti sa detetom nakon školskih obaveza, ko će ga sačekati, ko će raditi domaće zadatke.
Ispred SVM sam već nekoliko puta pričala o tome da možda treba razmišljati da neku svoju manu, odnosno višak radne snage, višak nastavnika pretvorimo u našu prednost. Da te nastavnike koje, napominjem, većinom su žene, zaposlimo pri školama, da se bave dodatno sa đacima, za vreme boravka u školama, da odrade domaće zadatke, da nauče sa decom ono što je potrebno da se nauči, tako ćemo porodice osloboditi dodatnih obaveza vremenskih i materijalnih.
Znači, ne morate dete voditi privatno kod nekoga da drži matematiku, fiziku, hemiju, geografiju, maternji jezik, nego će se sve to odraditi u školama. Istovremeno ste zaposlili mlade nastavnike, opet napominjem, većinom su to žene, i na taj način smo zatvorili jedan mnogo veći krug nego što se to činilo na početku. Dobrobit porodice je vrlo bitan.
Ako pogledamo šta je bilo ranije, tih 50-tih godina, mi malo stariji se možda sećamo tamo nekih šezdesetih, sedamdesetih godina kako je to bilo. U svim malim sredinama su postojale kulturno – umetnička društva, sportska udruženja, gde su se deca zanimala, bavila se sportom, normalno besplatno, učili ples, učili narodne plesove, bavili se glumom, sve iz nekog entuzijazma nastavnika koji su nam najbitnija karika u tom sledećem koraku kada se dete rodi, kada treba oko njega da praktično napravi neki zaštitni krug.
Možda bi trebalo u tom pravcu razmišljati, ojačati na taj način i male sredine, da ne kažem sela koja nam izumiru, koje su osnovni problem kod seoskih domaćinstava, koji razmišljaju da li će imati dece ili ne, gde u školu, gde na neke dodatne nastave, gde na neke sportske aktivnosti, morate ih voziti daleko u neke gradove, da biste sve osigurali kao deci koja žive u gradu.
Ako pogledamo prosečnu starost majke o kojima su i prethodnici moji pričali, danas je to 28 godina u proseku kada jedna žena odluči da će rađati dete, zato što treba prvo završiti škole, treba naći neki posao, da opet ta ista majka koja se žrtvovala za to dete, da rodi to dete, ima neku sigurnost da će njeno dete ipak moći da živi pristojno.
Pozdravljamo ispred SVM, odluku Vlade da će predložiti, odnosno na fakultetima čiji je osnivač država Srbija, da će moći mladi studenti ipak da se prihvate roditeljstva, a neće imati hendikep, što se tiče samog fakulteta.
Mi smo predlagali nekoliko puta da treba razmišljati o motivacijama poslodavaca da prihvate se zapošljavanja mladih žena koje će verovatno rađati ili koje imaju malu decu. Zakonom su donesene neke smernice, instrukcije, inspekcijski nadzor koji je opravdan, ali ne zaboravite to su represivne mere, znači treba razmišljati o motivacijama.
Da li olakšice što se tiče poreza, da li olakšice u nekakvom smislu da taj poslodavac stvarno bude, ne samo iz straha da zaposli neku mladu ženu, nego da bude motivisan da zaposli mladu ženu, da ima koristi od toga, ako ta ista mlada žena nakon par meseci, nakon obuke opet napusti taj posao, jer želi da rađa jedno, dvoje, troje, četvoro dece.
To su veliki problemi za razvijeniji ekonomski mnogo jače države, ali „brejn storm“ možda ćemo mi biti pametniji, pa smisliti nešto iz sopstvenih resursa i da se prilagodimo našim uslovima života.
Preduzetnice, još jedna od tema, vrlo je bitno da zakoni budu i na njih primenjivi i da oni osete da mogu slobodno da budu žene preduzetnice i da mogu istovremeno da se ostvare kao majke, da ne bude hendikep da razmišljaju da li treba da zatvore svoje radnje, da ne bi trpeli materijalno, velike poreze koje neće moći da ostvare. Kada se gleda statistika, mnogo je manje žena, biznismena, ako pogledamo broj od 280 hiljada preduzetnika u Srbiji, od toga je jedna četvrtina u Vojvodini, a žene od tih su samo 31% prisutne kao preduzetnice.
Pre sedam godina je to bilo čak 25%. Znači, neka pozitivna tendencija postoji, ali treba razmišljati o tome.
Možda treba razmišljati o tome, bodriti žene da prvo rađaju decu, da se osiguraju nekim socijalnim pomoćima i tek posle da im se osigura da slobodno može sa već eto odraslom decom od pet, šest godina, koja mogu da borave u vrtićima, u jaslicama, u zabavištima , u školama sa dodatnim boravkom i tek onda da krenu u osnivanje nekih svojih preduzetništava.
Što se tiče usklađivanja profesionalnog i porodičnog života, to je jedan od najvećih problema, ne samo kod nas, nego i u EU.
Za jednu ženu je to možda najveći izazov, da bude i profesionalno uspešna, da napreduje, da završava neke svoje obaveze, obuke, fakultete, specijalizacija, isto tako da bude prisutna i kao majka i da osigura neku porodičnu toplinu, to je veliki izazov.
Bez podrške društva, to praktično ne može da se odradi. Ja bih opet napominjala neke primere iz susednih zemalja, da bi možda trebalo razmišljati o bakama i dekama, da se njima eventualno osigura mogućnost otvaranja porodiljskog odsustva, ako mlada žena želi da nastavi svoju karijeru, ili ako je njena zarada vrlo bitna za opstanak porodice i na taj način bi se praktično rešavao problem u krugu porodice, a verujem da mnoge žene, mnogi roditelji bi bili presrećni da pomognu svojim sinovima, ćerkama, i da im se nađu kao pomoć prilikom odgajanja dece i da za to na neki način, bude eventualno plaćeni, za to vreme odsustva.
Što se tiče neke ekonomske sigurnosti, ne samo nje , nego i društvene sigurnosti, vrlo je bitna ta neka materijalna sigurnost, vrlo je bitno da je kulturološka i sociološka podrška zajednice, bude jaka, što se tiče porodice i odgajanja dece.
Pored toga, zdravstvena zaštita, vrlo bitna, ja verujem da ste svi primetili i svi primećujemo da je sve više zdravstvenih ustanova, u koje naši stanovnici, naš narod mora da se obrati da bi dobilo odgovarajuću brzu dijagnostiku ili eventualno neku zdravstvenu pomoć.
Jačanjem primarne zdravstvene zaštite, pedijatrijske službe, u malim sredinama, mi ćemo pomoći istoj toj porodici, od koje očekujemo da rađa što više dece, da pomogne u povećanju broja stanovnika.
Ja sam pričala i o tome nekoliko puta ranije da bi trebalo razmišljati i o nekim resursima, a jedan od tih resursa je stomatološka zaštita. Možda porodicama koje imaju više dece ili čak jedno dete, treba ponuditi besplatnu stomatološku zaštitu, kao što je trenutno stanje takvo da porodilje i trudnice mogu da imaju besplatnu stomatološku zdravstvenu zaštitu, ali ako krenu da rade, ako su radno aktivno stanovništvo, oni gube praktično tu povlastiću, a pre nekoliko dana sam navela primer da u Srbiji imamo izuzetno veliki broj završenih stomatologa, još jedan velik resurs koji bismo mogli pozitivno da iskoristimo.
Isto tako, ako već pričamo o tome, kako i gde su još teškoće roditelja mladih, oni su pretpostavljam, barem jedan od njih radno aktivan, njihova zdravstvena zaštita, kontrola radnih sredina, zavisi od zdravstvene zaštite radnika, a to je jedna struka koja je zapostavljena godinama kod nas, imamo jako mali broj specijalista medicine rada, koji su izvrsni stručnjaci da procene da li je neka radna sredina odgovarajuća, da li neko može da radi neki posao ili treba da se nešto od toga promeni.
Znači i to je jedan teren gde bismo mogli da napravimo iskorak.
Što se tiče inostranstva najbolje pokazatelje ima trenutno Evropa i Francuska koji, otprilike 3,5% bruto dohotka prebacuje na sistem zdravstvene i socijalne zaštite porodica, znači, osigurava veći broj vrtića, podršku porodice sa decom, ti vrtići su besplatni ili subvencionisani i dodaje razne novčane podsticaje porodicama, daje i mesečni dečiji dodatak koji i mi imamo u našoj državi i tzv. jednokratno dečiju stipendiju od 9.500 evra pri rođenju svakog deteta, naših 300.000 je otprilike nešto što prati tu tendenciju.
Što se tiče ostalih država, Francusku prate Švedska, Danska i Mađarska. Mađarska ima od 2019. godine vrlo ambiciozan plan, program demografske obnove države gde su, recimo, uveli doživotno oslobađanje majke s četvoro i više dece poreza na dohodak i pitanja mladih porodica je pomagalo i kupovinom velikih vozila gde može da stane i više ljudi, odnosno više dece.
Što se tiče poslaničke grupe SVM mi ćemo podržati predložene izmene i dopune Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, jer je to prvo deo i našeg programa i zalažemo se da se poboljšaju opšti uslovi u zdravstvu, obrazovanju i na terenu socijalne politike, jer smatramo da je to deo ovog demografskog programa.
Hvala.
Poštovana potpredsednice, poštovani ministre sa saradnicima, poštovane kolege poslanici, poštovani građani Republike Srbije, poslanička grupa SVM će podržati Predlog zakona o kulturnom nasleđu zato što je Zakon o kulturnim dobrima donet pre 27 godina i bez obzira na više izmena koje su se desile i u toku 2011. godine, ne predstavljaju zakonski okvir koji obezbeđuje potpunu zaštitu i očuvanje kulturnih nasleđa i kulturnih dobara.
Nakon skoro tri decenije važno je donošenje krovnog zakona koji će praktično urediti opšta pravila, zatim organizovati mreže ustanova zaštite, utvrditi zakonski osnov za donošenje sektorskih zakona i niza podzakonskih akata, programa i pravilnika.
Nama je vrlo bitno da je ovaj zakon, odnosno predlog zakona usklađen sa međunarodnim standardima koji definišu nematerijalna kulturna nasleđa koja je usvojio UNESKO, konvencija, i predstavlja nasleđe koje se prenosi sa generacije na generaciju i predstavlja, odnosno pruža osećaj identiteta i kontinuiteta. Za nas, pripadnike nacionalnih manjina je izuzetno bitno baš taj osećaj identiteta i kontinuiteta.
Iskoristila bih sada priliku da nabrojim nekoliko nematerijalnih kulturnih nasleđa koji potiču sa teritorije AP Vojvodine, „cipovka“, kao specifični oblik tradicionalnog hleba iz Vojvodine, „vertep“, maketa crkve koja se nosi za vreme Božića, osvećivanje paske, rusinsko nasleđe, naivno slikarstvo Slovaka, zatim, kao opšte vojvođansko nasleđe, tamburaši, i sa ponosom ističem dve stavke koje potiču iz okoline Sombora, to je staparski ćilim i bezdanski damast.
Za nas je vrlo bitno da su se ove stavke uvrstile u nematerijalno nasleđe koje ova država treba da poštuje, gaji i da prenese na sledeće generacije. Za nas iz SVM je vrlo bitno da baš te međunarodne norme koje propisuju kriterijume vrednovanja kulturnog nasleđa, zatim kategorizaciju dobara, vođenje evidencije i podršku što se tiče naučno-istraživačkih i obrazovnih aktivnosti koje rade na zaštiti i očuvanju kulturnog nasleđa.
Pozdravljamo i donošenje strategije, odnosno plana na pet godina što se tiče očuvanja kulturnog nasleđa u Republici Srbiji. To je nešto što je za pohvalu. Bez strategije, bez planova, bez dugoročnih planova, nećemo imati ni smernicu, ni cilj, niti ćemo ikad stići do tog cilja, ostvarenja.
Vrlo nam je bitno da su prioritetni projekti za zaštitu i očuvanje kulturnog nasleđa projekti koji su bitni za zaštitu kulturnog nasleđa nacionalnih manjina. Jer, bez obzira što mi pripadamo nacionalnoj manjini, doprinosimo i kulturnom jedinstvu i kulturnoj vrednosti i većine. Za garanciju za očuvanje zajedničkog kulturnog nasleđa su neke stavke, odnosno članovi Predloga zakona, član 10. je vrlo bitan jer propisuje da autonomna pokrajina ima ingerencije u tim koracima koji su bitni za očuvanje nacionalnog identiteta i većinskog i manjinskog naroda.
Ja bih ovom prilikom opet navela neke primere. Po Vojvodini imamo nekoliko materijalnih kulturnih nasleđa koji su vrlo bitni i koji pokazuju baš jednu decenijsku, odnosno višedecenijsku saradnju između nacionalnih manjina i većinskog naroda, odnosno svih naroda koji su živeli ili žive na teritoriji AP Vojvodine.
Da krenemo od Petrovaradinske tvrđave, čije je početak izgradnje bio 1692. godine, pa sve do 1780. godine. I dan danas je simbol i grada Novog Sada i Vojvodine, a bogami i Srbije. Zatim, Gradska kuća Sombor, Magistrat, stara gradska kuća poznata u Somboru, izgrađena 1749. godine u stilu neoklasicizma, a građena je na temeljima dvorca kapetana Brankovića.
Posle toga je izgrađena zgrada Županije, jedna velelepna zgrada koja je u tadašnjoj Ugarskoj bila jedna od najlepših zgrada Županija. Ona je izgrađena 1805. godine. U njoj se nalazi najveća slika, ulje na platnu, veličine 4 puta 7 metara, to je Senčanska bitka. Znači, sama po sebi je jedna izuzetna vrednost koju treba stvarno da praktično upoznaju svi stanovnici naše države.
Zatim, Zrenjanin, zgrada Županije izgrađena 1820. godine, Bečej 1884. godine, sve u stilu baroka. Zatim, Gradska kuća u Novom Sadu, izgrađena 1895. godine kao kopija Gradske kuće u Gracu. Ona je u stilu neorenesanse. Zatim, Gradska kuća u Subotici koja je remek delo u stilu secesije i ceo grad je praktično jedna bajka u secesijskom stilu.
Rađeni su neki IPA projekti koji povezuju baš taj stil gradnje, sličnosti između Subotice i Osjeka. Isto tako, Vojvodina radi na tim međunarodnim putevima saradnje koji gaje i rade na očuvanju materijalnog i nematerijalnog kulturnog nasleđa.
Vrlo nam je bitno nama iz SVM da je u Program zaštite kulturnih dobara izgrađena saradnja i značaj nacionalnih saveta nacionalnih manjina. Smatramo da oni znaju preko svojih struktura najbolje šta je bitno, ne samo u velikim gradovima koje sam malopre nabrojala, nego u malim sredinama i po seoskim uslovima koje su svari koje treba da sačuvamo.
Ja bih sada tu istakla specifičan unikatan i vrlo vrednu narodnu nošnju koja se i dan danas koristi, gaji i nosi u svim seoskim dešavanjima u Doroslovu i u Bogojevu. Ko je video, video je jedan vrlo bogat i raskošan kolorit narodne nošnje koji je specifičan i unikatan čak naspram svih nošnji na teritoriji gde žive Mađari, da li kao manjina ili kao većina. Mislim da je i to jedna vrlo bitna stavka i sigurna sam da sve nacionalne manjine na teritoriji Vojvodine imaju takođe takav neki unikatan stil narodne nošnje koje treba da budu prepoznatljive i treba da se očuvaju za naredna pokolenja.
Da se vratimo na arhitekturu, vrlo je bitno da se sačuvaju stari gradski centri. Ja bih istakla opet primer Sombora gde se izuzetno puno radilo na tome da se takozvano istorijsko jezgro, Venac u Somboru sačuva, da se očuva taj stil i da se oseti kako se nekada živelo.
Pozivam i kolege poslanike koji još nisu posetili Sombor da dođu i da vide i da dožive taj fenomenalan izgled i Gradske kuće i celog tog jezgra, praktično jedan srednjovekovni stil gradnje sa centralnim kružnim tokom i oko toga sa periferijom grada.
Vrlo je bitno da ta zaštita ne ide na štetu ni modernog ni osavremenog stila života i da se radi na tome da kod izgradnje novih zgrada, puteva, opet da se ugradi taj tradicionalni pečat naših gradova.
Za primer bih uzela izgradnju, odnosno prilikom izgradnje pruge Segedin-Subotica vodi se računa o vrlo specifičnim lepim zgradama železničkih stanica koje su stvarno dragulj sami za sebe. Takvih zgrada imate jako puno zapuštenih celom širinom Vojvodine i možda bi trebalo napraviti stvarno jedan presek koje vredi sačuvati, obnoviti kao jedan eventualno turistički pečat ovim gradovima.
Pošto puno vremena nemam, još bih samo istakla da je vrlo bitno da se radi i na digitalizaciji, odnosno na informatičnom sistemu koji povezuje i daje na jednom mestu ceo aspekat i celu širinu svih onih kulturnih nasleđa koje naša država ima i koje možemo, nadam se, u nekom budućem vremenu od kuće da pogledamo i da biramo gde ćemo otići. Znači, ne moramo samo u inostranstvo, imamo i kod nas jako lepih uspomena.
Ispred SVM, potvrđujem da ćemo glasati za Predlog zakona o kulturnom nasleđu. Hvala.
Hvala.
Poštovana premijerko, poštovani ministri u Vladi Republike Srbije, poštovani potpredsednici, poštovane kolege narodni poslanici, ja bih prvo pozdravila ovaj novi program demografskih mera koje je Vlada Srbije donela. Raduje me da se prepoznaju neke naše sugestije iz Saveza vojvođanskih Mađara da se ide u pravcu, da se prepoznaju potrebe mladih ljudi, mladih majki i budućih majki i apsolutno dobija više novčane pomoći za prvo rođeno dete, nego što je to ranije bilo.
Benefit mladih roditelja, studenata i tu se otvara mogućnost koja može stvarno da poboljša natalitet i apsolutno pomoć pri kupovini prvog stana za mlade roditelje je nešto što je možda od najvećeg značaja.
Moje pitanje bi se odnosilo na dalje korake, da li se eventualno razmišlja o nekim benefitima prvenstveno za poslodavce, ako će zapošljavati buduće mlade majke, odnosno mlade žene bez obzira da su fakultetski obrazovane ili čak sa osnovnom školom, jer trenutno imamo situaciju da se mnogi poslodavci čim vide žensku osobu koja konkuriše za radno mesto imaju pred sobom budući strah da će ona vrlo brzo otići na trudničko bolovanje. Po nama bi tu možda trebalo razmišljati prvenstveno iz aspekta poslodavca koje bi mogli benefite da imaju ako zapošljavaju mlade žene, buduće majke.
Drugo, mi smo i ranije imali neke predloge u vezi toga da se poboljša organizovana ishrana dece po školama koja isto oslobađa straha roditelje od toga kako će se organizovati oko dnevnih aktivnosti u vezi deteta. Zatim, isto je značajna organizovana ishrana pri fabrikama, pri velikim ustanovama gde radi više žena mladih majki, koje bi isto tako na taj način mogle te svoje potrebe da zadovolje. Po nama je vrlo bitno organizovanje dodatne nastave pri školama, besplatne ako je moguće i produžen boravak gde bi nastavnici, učitelji mogli da savladaju sve domaće zadatke sa decom i majke ne bi morale to da rade dodatno. Hvala.
Hvala vam na iscrpnom odgovoru i na dobrim smernicama. Mislim da postoji interaktivna saradnja nas poslanika sa postavljenim pitanjima i predlozima i ministarstva.
Drugo moje pitanje bih postavila ministru Lončaru u vezi velikog broja zaposlenih u zdravstvenim ustanovama kao pomoćnih radnika koji imaju najniže koeficijente, a s tim zajedno i najniže zarade.
Povukla bih paralelu da nije svejedno, naročito sa današnjim iskustvom nakon pandemije i usred pandemije, nije svejedno da li jedan vozač vozi, bez uvrede, cement, krompir, kupus ili živog čoveka čiji je život ugrožen, teško pokretan, gde treba pomoći i da se unese taj pacijent u vozilo i da se iznese iz vozila što se tiče vozača. Isto tako, higijeničarke, spremačice, kuvarice koje obezbeđuju ishranu teško obolelim pacijentima koji su u prvom kontaktnu najčešće sa infektivnim pacijentima isto dobijaju praktično istu zaradu, odnosno imaju isti koeficijent, najniže koeficijente, jer imaju i najnižu školsku spremu kao spremačice u nekim kancelarijama javnih ustanova.
Da li se razmišlja da se ti koeficijenti negde koriguju? Da li da se uvede možda kontakt sa pacijentima kao jedan faktor koji povećava njihovu zaradu? Što se tiče samih vozača u hitnoj medicinskoj pomoći, odnosno službi hitne medicinske pomoći, mislim da svi sada imamo jako puno iskustva sa hitnim intervencijama baš tih službi i znamo da vozači u tim službama ravnopravno skoro negde učestvuju u pružanju hitne medicinske pomoći, a nisu prepoznati po tim koeficijentima da pružaju tu pomoć.
Verujem da je za ovo potrebno vreme da se napravi nova skala tih koeficijenata, ali bi vredelo razmišljati, jer zdravlje praktično danas, u današnjem svetu je najosnovnije pravo svakog čoveka i bez kvalitetno pruženih usluga u zdravstvenom sistemu niko neće imati osećaj da je uvažena ta njihova potreba.
Mi svi imamo sada ili ličnog iskustva, ili je neko od naših najbližih bio u kontaktu sa zdravstvenim ustanovama, primećujemo da li su one čiste, da li se dobro održavaju, kakvi su ljudi koji nam pomažu da dođemo do tih zdravstvenih ustanova, kakvi su ti vozači, kakva je hrana. Tako da, negde je taj materijalni njihov dohodak možda i motivišući da bude ta zdravstvena usluga bolja. Hvala.
Poštovani predsedavajući, poštovano predsedništvo, poštovana predsednice Vlade, poštovani ministri, ja bi moje prvo pitanje postavila ministru zdravlja, asistentu doktoru Zlatiboru Lončaru, a tiče se tzv. post kovid sindroma o kome ceo svet sve više govori.
Moje pitanje se odnosi na planove, organizaciju zdravstvenog sistema koje će ministarstvo preduzeti da bi smo adekvatno odgovorili na ovaj nastojeći problem.
Pre toga bih želela da pohvalim svakako rad Vlade Republike Srbije, samog Ministarstva zdravlja, zatim Instituta za javno zdravlje „Batut“, zato što su praktično omogućili da brzo, adekvatno i pravovremeno ceo zdravstveni sistem odgovori na ovaj problem.
Vladu bih svakako pohvalila baš za ono što je najmanje bilo popularno u početku ove epidemije, a to je vanredno stanje, jer to je praktično omogućilo da se mi svi pripremimo za nastojeću epidemiju i da praktično taj zdravstveni sistem ekolabira pred problemom.
Isto tako bi istakla, kao svaki put u mom govoru, značaj jedinstvenog zdravstvenog sistema primarne zdravstvene zaštite domova zdravlja koji su preuzeli najveći deo tereta i što se tiče samo dijagnostike, što se tiče prvobitnog lečenja, kućnog lečenja pacijenata koji su se razboleli od kovida, isto tako njihovo upućivanje, pravovremeno upućivanje u bolnicu, i dalje posle toga kada smo počeli vakcinaciju masovnu, onda je isti taj sistem reagovao promptno, brzo i adekvatno.
Što se tiče post kovid sindroma o kome svet sve više priča, a pojavljuju se slučajevi i kod nas, to su pacijenti naši građani koji su preboleli koronu, a zapravo nemaju, nisu više zarazni, a imaju i dalje probleme, ne mogu se vratiti u svoje svakodnevne, da obavljaju svoje svakodnevne obaveze. Oni imaju skup tegoba od kojih su najizraženiji umor, malaksalost, bolovi u mišićima, trnjenje, nekad su to i konvulzije, gubitak svesti, zamagljena svest je isto vrlo bitna, depresija na kraju krajeva. U svetu se polako priprema sistem, zdravstveni sistem, tako što se formiraju tzv. post kovid ambulante pri bolnicama.
Moje pitanje odnosi, kako to ministarstvo vidi u nekoj budućnosti i da li planira da iskoristi mrežu domova zdravlja i da pri domovima zdravlja budu tzv. možda neka savetovališta za post kovid sindorm? Hvala.
Hvala.
Poštovani predsedavajući, poštovani potpredsednici, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, moje pitanje ispred poslaničke grupe SVM bih postavila ministru Lončaru i Ministarstvu zdravlja, a u vezi planova organizacije primarne preventivne zdravstvene zaštite u službi za zdravstvenu zaštitu radnika i planovi organizacije službe za dentalnu, odnosno stomatološku zaštitu odraslog stanovništva.
Naime, uredbom o planu mreža zdravstvenih ustanova je jasno određeno da u domovima zdravlja se obavlja i delatnost medicine rada u skladu sa zakonom naročito ako ista delatnost nije organizovana u drugoj zdravstvenoj ustanovi u javnoj svojini, što je vrlo bitno, na teritoriji za koje je dom zdravlja osnovan.
U istoj uredbi su tačno opisani ciljevi službe medicine rada, očuvanje zdravlja zaposlenih i u bezbednoj, zdravoj sredini. Zatim, utvrđivanje radne sposobnosti za obavljanje određene delatnosti, to su tzv. prethodnih pregledi, zatim rano otkrivanje poremećaja zdravlja u vezi sa radom i radnom sredinom, to su periodični i drugi preventivni pregledi, zatim otkrivanje faktora radne sredine koji mogu nepovoljno uticati na zdravlje radnika i sprovođenje drugih preventivnih mera.
U našoj državi trenutno je evidentirano oko 700 specijalista medicine rada, ali samo njih oko 150 obavlja najbitniji segment ove delatnosti, a to je preventivni rad, s tim, da su mnogi od tih specijalista već su prešli granicu starosne penzije, odnosno rada iz penzije. Ako ovu situaciju poredimo sa državama EU, na primer sa Finskom, koja važi za zemlju gde je najbolje razvijena preventivna zdravstvena delatnost takođe i najbolji organizovana zdravstvena zaštita radnika, vidimo da na oko tri miliona radnika Finska ima 2.300 specijalista medicine rada, od kojih skoro 2.000 radi na prevenciji. Ironija ove situacije je ta da kad su pitali Finsku odakle je ideja o dobro organizovanom sistemu zdravstvene zaštite radnog stanovništva oni su naveli baš primer mreže domova zdravlja iz bivše SFRJ.
Nažalost, odlukom Ministarstva zdravlja Srbije iz 2010. godine izmenjen je obim i način rada lekara specijalista medicine rada i ukinuto je finansiranje od strane RFZO, te su oni prebačeni uglavnom da rade na radnim mestima lekara opšte medicine, a delatnost medicine rada je prebačena i prepuštena slobodnom tržištu što je bio veliki problem za vreme ekonomskih kriza, odnosno oni nisu jednostavno mogli da se izdržavaju.
S obzirom, da u poslednje vreme se otvaraju nova radna mesta, nove fabrike, bilo bi primereno da se ozbiljno razmišlja o revitalizaciji ove službe u domovima zdravlja. Vrlo je bitno da Ministarstvo zdravlja napravi strategiju za ovu oblast, te da se omogući da se školuje kadar specijalista za zaštitu radnika i po mogućnosti da se ponovo uvede finansiranje iz budžeta svih zaposlenih u medicini rada čiji se broj može tačno utvrditi normativima u odnosu na broj radnika. Na ovaj način država ne bi izgubila direktan uvid i uticaj, na kraju krajeva i kontrolu zdravstvenim stanjem zaposlenih, kao nečim što je najbitnije elemente ekonomskog razvoja jedne države.
Drugi problem na nivou primarne zdravstvene zaštite je dentalna zdravstvena zaštita odraslog stanovništva, kao što je poznato ono je besplatno za decu do 18 godine, za studente do 26 godine, za trudnice i dojilje, zatim za naše sugrađane starije od 65 godina.
Nasuprot specijalistima medicine rada stomatologa ima jako puno u našoj državi. Kada uporedimo države EU, odnosno evropske države, recimo, Švajcarsku, oni imaju 51 stomatologa na 100.000 stanovnika, a kod nas je taj broj skoro dupli 93 stomatologa na 100.000 stanovnika, s tim da je samo trećina od njih u domovima zdravlja, a ostali rade na tržištu, odnosno privatno. Pored toga imamo pet stomatoloških fakulteta gde svake godine završava skoro 500 novih stomatologa koji najverovatnije teško će naći posao u ovoj državi.
Međutim, uprkos ovom impozantnom broju stomatologa veliki broj naših sugrađana je krezubo, sa lošom dentalnom higijenom i sa lošim zubima, a danas je opšte poznato da mnoge hronične bolesti baš potiču zbog bolesti zuba.
Istina da se naša država dobro kotira što se tiče zdravstvenog turizma, dentalnog turizma, jer imamo izuzetne stručnjake, imamo dobru istoriju stomatologije i trebalo bi možda razmisliti da se deo stomatologa vrati u domove zdravlja i da se proširi povoljna mogućnost prvenstveno za lečenje zuba, jer danas je jeftinije da se izvadi zub, nego da se leči.
Pošto je Ministarstvo zdravlja izuzetno dobro reagovalo na sve nedaće što se tiče pandemije, dobro je organizovala kovid ambulante, vakcinaciju, izgradnju novih kovid bolnica, informatičku integraciju zdravstvenih ustanova e-Recepte, mi iz SVM ne sumnjamo da će uspeti da unapredi pomenute dve grane medicine koje trenutno vape za promenama. Hvala.
(Sombor, 17.04.2015.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Direktor | Dom zdravlja Dr Đorđe Lazić, Sombor | Republika | Mesečno | 120000.00 | RSD | 01.01.2013 - |
| - | Dom zdravlja Dr Đorđe Lazić, Sombor (izabrani lekar sa delom radnog vremena) | Republika | Mesečno | 30000.00 | RSD | 01.01.2013 - |