Hvala.

Dana 22. aprila predsednik republike Aleksandar Vučić je rekao odgovarajući na pitanja novinara vezano za opozicione lidere, pojedine koji su počeli da skupljaju potpise za referendum, za njegov opoziv, da su dobrodošli. I ne samo referendum, nego izbori, istog dana.

Dakle, ne postoji razlog, očigledno da mi imamo nesporazum slušajući svih ovih nedelja sve ovo što ste izgovorili, puno je toga bilo, ali ne postoji razlog i ne postoji opravdan argument zašto to ne uradite. Evo, sve što ste naveli jesu dovoljni razlozi za prevremene izbore. Jesu dovoljni razlozi za opoziv predsednika. Predsednik vas čeka, zašto to ne uradite i imamo izbore i građani Srbije koji kažu i sa jedne i sa druge strane će dati pravi odgovor. Jedino oni.

Dakle, nije jasno zašto to ne uradite? Zašto mi nedeljama debatujemo o svim stvarima, a ne o onim koje se suštinski tiču dece i unapređenja sistema. Evo sve da i sistem ne valja, šta ste uradili da ga popravite? Poziv predsednika republike stoji, skoro već dva meseca, zašto se ne odazovete tome? Šta je to zapravo što vi hoćete? Evo, čuli smo. Oni koji su za izbore ti rade za nas, kaže jedan opozicionar, a on bi prelaznu Vladu, pa onda tek izbore.

Molim vas, kolege, s obzirom da se Srbija nalazi u vrlo delikatnoj situaciji i želimo da rešimo svaku vrstu krize, pogotovo ovu vrstu političke krize posle tragedija koje ste zloupotrebili i vi kao opozicionari definisali zahteve, konačno, to je vaš ovlašćeni predstavnik na jednoj televizijskoj emisiji rekao, a ne građani koji špartaju ulicama Beograda iz raznih svojih malih i ličnih i frustracija i nepravdi koje želimo da čujemo, kada je sve to tako, kada se tanka linija polako ali sigurno prelazi a tiče se naše južne srpske pokrajine, zašto se ne odazovete predsedniku Republike i pozivu predsednika Republike? Zašto ne napravite politički dogovor? Hajmo, idemo na izbore, neka građani Srbije ponovo referendumski kažu da li veruju Vučiću ili ne.

Dakle, to je rešenje svega ovoga o čemu mi pričamo nedeljama, o čemu slušamo mesecima, što govorite godinama, a poverenje baš od tog Aleksandra Vučića svaki put na izborima je sve veće. Pa, dajte da pitamo ponovo Srbiju da li veruje Aleksandru Vučiću.

Hvala vam.

Godina je 2016. Obrazlažući predlog za smenu ministra Bratislava Gašića premijer Aleksandar Vučić rekao je da je podne zbog pristojnosti i učtivosti koja se očekuje od jednog ministra, a ne zbog rezultata koji su vrlo dobri. Vučić je kazao da je ovo jedan redak gotovo neuobičajeni zahtev jer je upućen zbog jedne izjave, naglasivši da je to ipak mnogo više od samo jedne izjave.

Pritom, osvrćući se na određena izlaganja pojedinih poslanika, pa tako i poslanika tadašnjeg SDS-a, Aleksandar Vučić, tadašnji premijer rekao je sledeće - on je potom pobrojao sve avionske nesreće koje su se dogodile u vreme kada Gašić nije bio ministar, kao što između ostalog pad aviona "Orao" u regionu Baranda, "Super galeb" dodavši - Gašić je dobro obavljao svoj posao. Znate li koliko bi puta do sada recimo američki državni sekretar morao da podnese ostavku? Najmanje 24 puta u prethodnih pet godina, a to mu nikada niko nije tražio.

Ovo je bilo 2016. godine kada je ministar Gašić kao Ministar odbrane tada podneo ostavku, zato što je uvredio jednu novinarku. Dakle, zbog pristojnosti. To se u istoriji Srbije, političkoj istoriji Srbije još nije desilo, a ja se sećam mnogih ministara koje ste takođe pominjali danas koji su na ulice grada Beograda izvodili Hamere, rušili vodenim topovima demonstracije. Sećam se da nisam znala kako da se vratim kući. Kneza Miloša je bila puna Hamera, posle jednog mitinga. A onda su čistili Srbiju takođe od političkih neistomišljenika. Takođe sam bila lično svedok, nažalost toga. To je bio projekat kako reče jedna koleginica iz Demokratske stranke nekadašnje, projekat očistimo Srbiju od radikala.

Vidite, ti radikali, kako ste ih dali na takav zao glas, nikada nisu izvodili ljude na ulicu tražeći smenu režima, nikada im nije padalo na pamet da traže ostavke ministara zato što se desila neka nesreća, ali su i te kako polemisali o tome, a direktna institucionalna odgovornost, kada je ubijen premijer Srbije i to na vratima svog radnog mesta.

Tadašnjeg ministra unutrašnjih poslova nigde nije bilo, a mnogi su dobili kao preporuku mesto premijera. Toliko o odgovornosti.

Nije bilo do sada.

Gospodin Jovanov i ja nismo mogli da premerimo koliko mi dugo govorimo o ovoj tački dnevnog reda, samo o ovoj. Ja sam ovlašćeni predstavnik i već tri nedelje čekam strpljivo svoje vreme da odgovorim na tačku dnevnog reda, na temu koju ste vi tražili, a kvorumom vam samo mi omogućili. Pa zar ne ispada, drage kolege i koleginice, da je nama važnija ova tema od vas?

Desila su se dva masakra. U jednom je počinilac dete. Dete je ušlo u školu i pobilo decu. Nezapamćeno u Srbiji. Ko je odgovoran za to? Mi ili onaj koji je pucao? Na koji način je sistem toga dana stao? Na lice mesta je prva izašla ministarka zdravlja, zatim ministar prosvete, a izlazak ministra Gašića se izgubio u medijskom prevodu. On je bio treći koji je došao na lice mesta.

Imamo drugi masakr. Uobičajeno u ovakvim situacijama, imamo iskustva mnogo razvijenih zemalja nego što smo mi, gde je tu krivica ministra policije? Zar se ne radi o nezavisnom sudstvu i tužilaštvu? Policija je kada je reč o njoj uradila sve što je bilo do nje.

Čuli smo takođe, meni na zaprepašćenje, da je dovoljno da pitamo nekog ko pije nešto ispred nekog lokala da nam navede ko je loš na reputaciji u tom mestu. Pa zbog tog rekla kazala punili su se koncentracioni logori, gulazi, pravili goli otoci. To hoćete? Mi tako ne funkcionišemo.

Bila sam takođe svedok kada policija u zapadnoevropskim zemljama rešava određene proteste na ulicama. Ljudi koji su radili ili rade za policiju znaju o čemu pričam, izvedu konjicu. Znate kako to izgleda?

(Jelena Milošević: Znamo.)

Odlično i treba da znate. Srbija to nikada nije uradila na način kako su to radile te zemlje.

(Miodrag Gavrilović: Kako nije?)

Samo malo sačekajte. Imajte strpljenja. Ja vama ne dobacujem.

Pokrenu vodene topove, ubiju boga u demonstrantima.

Pre izvesnog vremena, dame i gospodo, bili smo delegirani kolega Nemanja Joksimović i ja da razgovaramo sa međunarodnim predstavnicima kojima se vi najčešće žalite na postupanje ne vladajuće koalicije nego SNS.

Znate šta nam je jedan od prisutnih rekao? Za to što se dešava u Beogradu, a jesu paljenje Skupštine, ulazak sa motornim testerama u RTS, protesti desnice, levice, mogućnost direktne blizine građanskog rata, u njegovoj zemlji nikada ne bi moglo. Na to smo mu odgovorili – da, znamo, samo što u našem slučaju planina zaštitara ljudskih prava bila bi na našim leđima.

Ali, ajte sada pošto je meni vrlo važna ova tema zbog građana Srbije, ja ne želim da se valjam u blatu spinova i manipulacija, ajte da poredimo nas i određene druge zemlje na koje mi želimo zakonskim rešenjima da se ugledamo.

Pretpostavljam da ste svi čuli da Edvarda Snoudena. Barak Obama, tadašnji predsednik SAD, je morao da izađe u javnost i da objasni masovni nadzor koji se dešavao 24/7 potaknut terorističkim aktima kada su srušene „Bliznakinje“. Barak Obama koji kao senator je bio protiv bilo kakvog kršenja ljudskih prava, pogotovo od federalnih istražnih organa. Kao predsednik jedne velike države koja je vodila rat protiv terora razumeo je da sprečiti teror kao što vi tražite preventivno znači da se nadziru svi, znači da se nadzire svaka komunikacija i vaš mejl i vas SMS, vaše kretanje, sve. Zato je Njujork i svi veliki gradovi su bili pokriveni kamerama.

Neki kažu, zli jezici, da je veštačka inteligencija već tada radila svoj posao, zato što se u realnom vremenu dobijao ogroman broj podataka. Edvard Snouden, sećate ga se? Tada je otkriveno da se na tlu Amerike vrši masovni nadzor nad građanima Amerike. I nije bio sam. Mnogi koji su radili u nacionalnoj službi bezbednosti su takođe podneli ostavke, koji su radili na tim algoritmima da špijuniraju druge, a ne svoje građane, jer su razumeli šta se dešava.

Tadašnja izjava Baraka Obame je bila sledeća – šta hoćete, sigurnost i bezbednost za vašu decu ili ljudska prava? Birajte. Znači, nečega morate da se odreknete, ako je teror i terorizam naša svakodnevnica. Da li mislite da ostale zemlje nemaju to? Da li mislite da je mogao, recimo, da se predupredi ili ne predupredi teroristički napad, sećate se, „Šarli ebdo“? Nemojte da vam pričam o koaliciji „Pet očiju“.

Evo, pre neki dan francuski senat je usvojio predlog zakona kojim će se takođe vršiti masovni nadzor komunikacija, svih. Zašto? Zato što je ovo izazovno vreme i zato što se teroristi akti dešavaju skoro svakodnevno. Akt terora je svaka masovna pucnjava, zato što u Americi, koja je prepoznatljiva po tome, takođe deca pobiju decu. I to je akt terora, i to jeste teroristički akt. Da li to može da se predupredi? Može, možda. Pretpostavke – masivni nadzor i veštačka inteligencija i kamere svugde.

Hajde da vidimo šta je bilo kada smo mi pokušali u Nacrtu zakona o unutrašnjim poslovima, prateći standard Interpola, zamislite, Interpola, mi ne možemo da odgovorimo njihovim zahtevima zato što mi nemamo taj softver. Šta se tada desilo? Bili ste protiv toga, bili ste protiv upada u kuću pod pretpostavkom da je nečiji život ugrožen. Podigli ste ceo svet na noge i celu međunarodnu zajednicu. Dobro, rekli smo. Pričali smo o tome, pa su bila javna slušanja, pa je bio Nacionalni konvent, pa je bio ceo civilni sektor, pa su bili svi, i mi smo rekli – dobro, premijerka je tu, ona lično početkom ove godine, ići ćemo član po član, komentar po komentar, da dovedemo Zakon o unutrašnjim poslovima na najbolji mogući način u interesu sigurnosti i bezbednosti građana Srbije.

Dakle, drage kolege, samo recite šta u stvari vi hoćete – hoćete li „Velikog brata“, koji će da prati svaki vaš postupak ili hoćete ljudska prava i neograničene slobode? Evo, tu smo da vas čujemo, ali jedanput čujemo jedno, drugi put čujemo drugo.

Suštinski, ovo što se sada dešava i celokupna ova rasprava, a da ne budem delegitimisana odgovaranjem na određene teme koje su se ovde čule, jeste – Vučiću, odlazi. To je vama jedini zahtev, a ovo ostalo je spin, spin koji potpomaže medijski tajkun. Naravno, čovek ima konkretan finansijski interes. Samo, dobro razmislite, meni se čini da čovek puni vrednost firme koju hoće da proda. Šta ćete posle? Ako on puni vrednost tri firme koje će dobro da proda, a da ne govorim šta je radio u regionu i u Srbiji registrujući firme na određenim mestima, izbegavajući, praveći razne marifetluke, to ostavljam za neki drugi put, već sam i govorila o tome, mrzim da se ponavljam.

Dakle, imamo dva nivoa. Hoćete sistem i uređeno društvo i vrednosti? O tome može da se razgovara. Poziv Aleksandra Vučića je otvoren, predsednika Republike. Do dana današnjeg niko se na taj poziv nije odazvao. Zašto? Hoćete sistem? Kako ga pravite? Politički dogovor, ne može ulica. Hoćete smenu i razrešenje ministra policije? Zašto ne cele Vlade? Kako to ministar policije je odgovoran, a nije odgovorna cela Vlada? Evo, mi kažemo – spremni smo na to, ljudi, dođite da se dogovorimo, idemo na izbore. Samo može na izborima, ne može tehnička Vlada, ne može prelazna Vlada, ali može dogovor o svim uslovima do izbora.

Ovo sve zbog građana koje potcenjujete i mislite da kod njih prolazi to što im se servira. Prolazi kod Šolaka, delimično, ali vidim da u poslednje vreme više ima kriznog menadžmenta kad određene kolege poslanici, koji su još i bili i visoki činovi u policiji, kažu da ministar ima lošu karmu, kako da vam kažem. Znači, krizni menadžment odmah mora da nastupi, jer to je teško ispeglati. Ili brojne druge stvari koje smo čuli. Ali čovek, Šolak ima konkretan finansijski interes. Uzeo je sve što može, sad bi da podigne astronomski vrednost firme, da je proda, ide čovek da igra golf, ljudi. Vi mu pomažete u tome. I ne samo u tome. Svako ko je radio dehumanizaciju Aleksandra Vučića, kojeg kačite na vešala na tim protestima, na balončiće na tim protestima, vređate mu decu, kao i određeni albanski prvaci, razvlačite mu porodicu, pa ga onda kriminalizujete, jasan je proces i jasan je put. Kako se to zove, dame i gospodo, kada rušite najjačeg političara u zemlji, stub političke koalicije, ako ne destabilizacija? Ovim se samo obraćam kolegama koji su predstavnici opozicionih stranaka, ne svi, čast izuzecima.

Dakle, mi sa ove sednice imamo samo dva puta. Jedan je mirno rešenje krize, kroz dogovor. Poziv predsednika Vučića i dalje je otvoren za sve vas. Vlada bez problema i premijerka je rekla – moja ostavka je na stolu, kao i svih ministara, i idemo na izbore. Onaj drugi, koji nikako ne valja, je dalja destabilizacija ove države, ovog društva. I svakim danom dodajete hiljadu decibela više gromova i munja i problema onima za koje kažete da iz zastupate, a to su deca.

Ja sam mislila, gospođo Brnabić, da ćemo mi ovde da pričamo, i to je ono čemu se nadam, recimo, kako da uredimo digitalni prostor države Srbije. To je naš suverenitet, mi moramo da se postavimo kao suverena zemlja. Podjednako ja volim da se ugledam na najrazvijenije zemlje Evropske unije, pa kad određene društvene mreže direktno krše naše zakone, ne poštuju naše zakone, lepo ih kaznimo i odlično popunimo svoj budžet. Ja to hoću da vidim. To je uspostavljanje sistema, jer naša deca nisu na televizijama, nisu na tim kanalima, naša deca su u tom prostoru gde se odvijaju, verujte, najperfidnije moguće stvari.

Sada ću samo sa ovim završiti. Nije bez razloga vlasnik „Meta“ kompanije pre nekoliko godina uposlio u svojoj firmi najjače neuro naučnike koji, da, prate svako ponašanje korisnika interneta. Gde se nalaze ti podaci? Ne kod nas, serveri su tamo negde. E, dakle, ja sam očekivala da ćemo o tome da pričamo i da ćemo se dogovoriti – hajde da krenemo od toga, da regulišemo, da se ponašamo kao država, jer to jesmo. Da regulišemo digitalni prostor i da sačuvamo našu decu, da ne slušamo više laži – što niste usvojili Aleksin zakon, a sama autorka zakona kaže – ali većina je ušla u zakon, zakon već postoji, osim dečjeg ombudsmana. Pa samo očekivala čuću od vas predlog – e, fali dečji ombudsman, hajde, evo, predlažemo da se konstituiše dečji ombudsman. I brojne druge predloge. To bi građanima Srbije, čije su oči uprte u sve nas, koji su zaista politički aktivni, bili konkretni znaci da mi svi ovde želimo uređen i svake godine bolji sistem u kome se garantuje sigurnost, bezbednost, sva ljudska, građanska i sva ostala prava koja proističu odatle. To je proces.

Nažalost, mi smo za ovih mesec dana slušali neverovatne spinove i po ko zna koji put, je na najgori način zloupotrebljena tragedija koja je zadesila Srbiju. Tu decu niko ne može da vrati, roditeljima pobijene dece je apsolutno sve jasno, ti roditelji su imali svoje zahteve o tim zahtevima razgovarali su sa ljudima kojima ipak najviše veruju, a to je predsednica Vlade Srbije i predsednik Republike Srbije.

Vi ste, gospodine Aleksiću, pomenuli puno toga i ja sam pokušavala da beležim. Krenuli sa jednim, nastavili sa drugim, završili sa trećim, ali ne čuh decu iz „Ribnikara“. Dakle, ništa o masakru iz „Ribnikara“. Ako je to bio duh pokretač građanskih protesta i protesta „Srbija protiv nasilja“, pa vi demantujete celu priču iz zasedanje u zasedanje.

To što vi imate kvorum 84, odnosno 85 poslanika, pa vi ste dokazali time što je vašim poslanicima preči neki službeni put ili nešto drugo ili treće da im nečuvena tragedija nije bitna i da ste po ko zna koji put zloupotrebili nešto što se u životu, a ne u politici nikada ne radi. Toliko o vašem kvorumu. Da nije nas, ove sednice ne bi bilo. Da nije nas, institucije vam ovde ne bi odgovarale, a to je bukvalna metafora odgovornosti, političke odgovornosti, počev od gospođe premijerke, a zatim zajedno sa ministrom unutrašnjih poslova.

U vaše vreme i u vreme vašeg predsednika ministra unutrašnjih poslova, kada je ubijen premijer, nije ni bilo, nije osetio potrebu, premijer ubijen, znači direktna institucionalna odgovornost, da dođe i da odgovara, elem da podnese ostavku. Oni koje su hapsili streljani su da ne bi progovorili, za razliku od Belivuka i ekipe koji su hapšeni da progovore i kažu i sva suđenja javna.

Zašto obmanjujete narod? Zašto vučete za nos nesrećne građane koje je ubila ova tragedija? Vi ih vučete po ulicama da bi vama bilo dobro, a ne tim građanima. Obećavate nešto što ne možete da ispunite, što nema veze sa ovim što pričate. Sve vreme manipulišete. Na čemu? Na tragediji? Vidite, proći će sve ovo, a onda ćete razumeti, kada prođe izvestan vremenski period, šta ste Srbiji i građanima Srbije u ovih nekoliko nedelja zaista učinili.

Hvala, gospodine predsedniče. Od onolike buke čula sam da ste dobri u cenkanju, da dobro poznajete pijacu i da faktički podižete atmosferu i tenzije, umesto da je spuštate, a toliko o duši i vašim namerama uoči mitinga koje najavljujte za petak ili subotu.

Sinoć u televiziji u kojoj je jedan kolega ovde, na televiziji sa nacionalnom frekvencijom, koju je jedan kolega ovde pomenuo, Miroslav Aleksić je zapravo razotkrio sve ono što se dešavalo vezano za zahteve sa skupa protiv nasilja. Na direktno pitanje novinara, ponovljeno dva puta, ko je precizirao zahteve na skupu protiv nasilja, gospodin Aleksić je rekao – mi smo definisali zahteve, građani su prihvatili.

Molim vas recite, kako se to zove, ako ne politizacija, posle nečega što Srbija će dugo pamtiti, a jeste masakr u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ kada je dete ušlo i pobilo onu decu. Vi, meni spočitavate i govorite gde će mi duša, zbog činjenice da zahtevi roditelja apsolutno nemaju nikakve veze sa vašim zahtevima i da ste suštinski zloupotrebili užasnu tragediju i da niste dozvolili roditeljima da ožale svoju decu.

Drago mi je što se sinoć to desilo, što se desilo u vrlo gledanom terminu i što je cela Srbija razumela od strane opozicionog poslanika ono što mi sve vreme govorimo, politizovali ste tragediju, sram vas bilo.

Hvala, gospodine predsedniče.

Kada smo o temi, o dnevnom redu i šta je zaista bio duh pokretač ove sednice, koju ste vi kao predstavnici opozicije tražili, da to je bila nečuvena tragedija u osnovnoj školi i u Smederevu i Mladenovcu, masakr kakav Srbija ne pamti - šta je država uradila? Odmah na lice mesta je izašla ministarka zdravlja, posle nje ministar Ružić, ministar prosvete, koji je podneo ostavku, Skupština usvojila i konstatovala, vrlo brzo posle njih i ministar Gašić, ali nekako je medijski njegov dolazak na lice mesta bio izgubljen vrlo verovatno u prevodu.

Dolazak premijerke i određenih resornih ministara koji su ovde nekoliko dana odgovarali na sva moguća pitanja svih vas predstavlja čin odgovornosti. Nijednog momenta prva dama Vlade Srbije ili prvi ministar Srbije nije rekla da beži od odgovornosti, da beži od ostavke ili bilo čega sličnog.

Postavljalo se pitanje - zašto samo ministar unutrašnjih poslova, zašto ne cela Vlada? Evo, mi nudimo, predsednik Republike vas je pozvao, sve vas stranačke prvake na dijalog, od REM-a do cele Vlade. Svako će podneti svoju odgovornost.

Međutim, ono što je važnije za građane Srbije, vidite, roditelji te ubijene dece su sinoć u predsedništvu sa predsednikom Republike i svim nadležnim organima pričali o svojim zahtevima koji apsolutno nemaju nikakve veze sa vašim. E, toliko o tome.

Nema tragedije koju niste zloupotrebili. Direktnu uzročno-posledičnu vezu tragedije u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ i protesta građana pod nazivom „Srbija protiv nasilja“, molim vas, nađite mi. Ja vam kažem da nema nikakve veze sa tragedijom tih nesrećnih ljudi kojima niste dali ni da ožale svoju decu. Ti ljudi imaju sedam zahteva. Tih sedam zahteva nema nikakve veze sa zahtevima političkih skupova. Dajte da konačno nazovemo stvari pravim imenom.

Sinoć nakon sastanka u Predsedništvu sa relevantnim predstavnicima državnih institucija, da vam kažem i da vas obavestim, zaključak je da je izlazak iz krize koja nam se desila nakon tragedije u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ kraj nastavne školske godine zaključno sa 5. junom. Između ostalog, usaglašeni su stavovi oko pravljenja memorijalnog centra u delu škole iz Kralja Milutina, što je pokrenula majka tragično nastradale devojčice.

Gde su ti roditelji tragično nastradale dece u vašim protestima i u vašim zahtevima? Ispolitizovali ste nešto što se nikada ne radi. Najgoru moguću stvar u politici ste uradili i nema tragedije koju vi od početka do kraja niste iskoristili i stavili na teret ovom narodu.

Što se tiče izbora, samo da vam i to pojasnim, tehničke Vlade neće biti, a vi šetate sa onima koji su rekli da kosti vladike Nikolaja treba baciti psima, onima za koje Ruska Federacija kaže da prave obojene revolucije. Pa kakvi ste vi to desničari? Gde je tu veza? Ili ste sa svakima po malo kada treba da uberete neki politički poen?

Hvala, gospođo Paunović.

Ja znam da vi zaista dobro znate ovaj Poslovnik i da se trudite zaista da svakom date priliku da kaže ono što misli. Međutim, odredbe ovog Poslovnika su vrlo jasne i važe za sve.

Izvinjavam se, trebalo je odmah na početku da kažem. Dakle, pozivam se na član 107. i 106. st. 2. i 3, koji i te kako određuju…

…koji i te kako određuju ponašanje jednog poslanika prema drugom i koji ne bi trebalo direktno da se obraća poslaniku, kolegi poslaniku, nego vama. Kolega je izrekao nekoliko uvreda i ja znam da ste vi tolerantni i da zaista se trudite da u ovakvim okolnostima, a prepuno je tenzije provodite rad na sednici najbolje što umete i znate, ali bih vas molila da svakog sledećeg, a posebno, nažalost, kolega je izašao, jer to mu je manir, nekako podsetite šta bi trebalo da bude korektna kultura političkog dijaloga ovde na sednici. Naravno, to važi za sve.

Ako ovako krenemo vi sa ovakvim udarcima ispod pojasa, drage kolege, mi ćemo morati da odgovorimo i nigde nas to neće dovesti. Tema ovog zasedanja nastala je na vaš zahtev posle užasnih događaja koji su zaustavili Srbiju i šokirali sve nas.

Molim vas, imajte makar malo pijeteta i poštovanja prema tim roditeljima koji su izgubili decu. Stoga vas molim sve – dajte da se vratimo dostojanstvenom i korektnom političkom dijalogu i vama, gospođo predsedavajuća, hvala što ste mi dozvolili da završim misao. Ne tražim da se Skupština izjasni o ovome.

Hvala, gospođo predsedavajuća.

Lako je Srbovati, znate, sa Zvezdare u Beogradu i govoriti o KiM, pogotovo biti 1978. godište i da o tom KiM i borbi za KiM, kao što smo videli, ne znate ali baš ništa.

Zahvaljujući srpskim radikalima koji, kao što vidim, jure vas u vašim razmišljanjima, KiM su uneti u preambulu ovog Ustava i to je garancija opstanka KiM u okviru Republike Srbije. To prvo.

Kada mi reagujemo? Kada nama prebrojavate krvna zrnca pozivajući se na vaše pretke, jer u realnosti nemate puno toga da ponudite, a zaboravljate pritom i ljutite se kad vas podsetimo da prebrojavanje krvnih zrnaca i koje veći ili manji Srbin u državi Srbiji, koja je zemlja građana Srbije, jeste u osnovi fašizma i nacionalsocijalizma.

To ne znate jer verovatno ste tu lekciju iz istorije propustili. Ja ću vam reći. Podsetiću vas na Arčibalda Rajsa koji je veći Srbin nego što ćete vi, kolega, ikada biti jer za razliku od vas koji politiku koristite da se bogatite on se bogatstva odrekao da bi Srbima pomagao. Ne mogu vas da spasu preci za ono što jeste danas. Toliko o tome.

Kažete – Briselski sporazum. Pa, jesmo li mi odgovorni što se zajednica srpskih opština nije formirala ili oni sa kojima smo morali da pregovaramo jer u civilizovanom svetu to se radi. Ne poziva se na rat, kao što vi to radite, jer mi po svaku cenu želimo da očuvamo mir, upravo zbog naroda iz naše južne pokrajine koja određuje sudbinu celokupne Srbije.

Ako želite, evo završavam misao, malo više da znate kako se zaista živi u našoj južnoj pokrajini, evo gospođa predsedavajuća može do u detalja da vam objasni jer vi o tome ne znate ništa.

Hvala mladoj koleginici koja me podseća gde sam ja sada. Vrlo dobro znam gde sam i da 10 godina nisam bila u politici, rukovođena principom određenim. Samo sam htela da vam kažem da vi o Kosovu i Metohiji ne znate ama baš ništa i da vam pomenem onu stranku koja vidim da vas opseda, koja je direktno zaslužna za očuvanje Kosova i Metohije u okviru ustavnog poretka Republike Srbije.

Opet vam kažem da je mnogo lako srbovati iz Zvezdare i iz Beograda u odnosu na ljude koji žive u našoj južnoj pokrajini. Ono što vi radite sve vreme i na šta mi reagujemo, vi u stvari pozivate na rat, jer ako proglasite okupaciju dela teritorije, šta onda sa tim? Podižete vojsku i idete u rat protiv NATO pakta. Recite to otvoreno ljudima. Nemojte ovamo i onamo. Mi smo rekli, s obzirom da, eto, vidite, imamo i to iskustvo, vi ga nemate, na taj način kako ga mi imamo i krajnje korektno vam o tome govorim. Mi smo se upravo zbog tog iskustva opredelili za mir i stabilnost i uvek ćemo pregovarati, jer nam je svaki pojedinačni život svakog građanina Srbije imperativ.

Hvala, gospođo predsedavajuća.

U ovih 17 minuta mi smo zapravo slušali samo o Aleksandru Vučiću. Ne o REM-u, ne o zahtevima građana, nego samo o nekadašnjem, odnosno bivšem predsedniku Srpske napredne stranke, od juče to nije, dakle, o predsedniku Republike koji vas je toliko sinoć sve pozvao da se smire tenzije i na dijalog. Da se prevaziđe kriza, jer je to u interesu svih građana Republike Srbije, a posebno onih građana koji su u velikom broju sa razlogom izašli na ulice, ali ne sledeći vaše zahteve, mi sada slušamo samo o političkim zahtevima.

Vi govorite da na „RTS-u“ sve to o čemu ste vi pričali ne može da se sluša i čuje, pa, kolega vi ste u sve vreme u direktnom prenosu na Drugom programu Radio televizije Srbije. Dakle, građani Srbije i te kako na nacionalnoj frekvenciji imaju prilike da čuju sve vas, bez obzira koju politiku zastupate.

Naravno, uvek je isti tekst pa tako i Belivuk. Moram da vam kažem, Belivuk, je sa svojom ekipom uhapšen. Nije streljan kao vođe Zemunskog klana po sistemu mrtva usta ne govore, već uhapšen da iznese svoju odbranu i kao što znate suđenja su javna. U vaše vreme po ubistvu premijera, vaš ministar policije nije osetio potrebu, premijer ubijen, da podnese ostavku.

Stoga vrlo bih pazila kada kritikujem nešto, a zaboravljam onaj period kada sam bila vlast, da sam na vašem mestu. Konačno Aleksandar Vučić je osvojio 58,59 glasova, 17 puta više nego vaša stranka. Da li vi zaista možete da ubedite građane Srbije da je bilo koga od tih ljudi, bilo ko naterao iza paravana, a pazite broj, da glasa za Aleksandra Vučića ili je prepoznao konkretne rezultate u Aleksandru Vučiću? Vaše je pravo da provodite ono što mislite da je dobra politika, ali ja vam kažem da to svakako nije čak ni u interesu građana koje vi ovde zastupate.

Ja se, kolega, zaista sećam da je bilo malo drugačije, da pred kraj vlasti u kojoj ste vi učestvovali Evropska unija je zatražila, preko Saveta za borbu protiv korupcije, izveštaje o određenim koruptivnim radnjama, a bilo ih je onoliko.

Sećate se Verice Barać. Pa nismo to mi, nego vi. Vi ste sami urušili sebe. Ne mislim vi lično, ali cela ta aparatura bila je napravljena za izvlačenje para od građana Republike Srbije. I zato niste mogli da osvajate toliki broj i procenat glasova.

Kod Aleksandra Vučića, koji vam je očigledno stalno tema, jer ne možete da dobacite do tog broja glasova, jer je jedina osoba na političkoj sceni Srbije koja ima apsolutni legitimitet, razlika je suštinska, što se utrošak para građana Srbije vidi.

Podsetiću vas, u periodu korone, kada je Evropa stala, ceo svet stao na tri meseca, Evropa pala na kolena, mi smo iz budžeta Srbije, da, te pare svih nas građana Republike Srbije, dali i upumpali u građane Republike Srbije i u privredu 8,8 milijardi evra. Nije završilo u tuđim džepovima, kao što je to bio slučaj do 2012. godine.

Da, gospodine predsedniče, hvala vam.

Znate, malo pre sam pomenula, te podele u društvu, mi, oni, mi dobri, a mi zlo, pa to su nacisti radili. Budite vrlo obazrivi sa tim. Te podele nismo krenuli da pravimo mi, nego ste krenuli da pravite vi, jer sve vreme govorite da je ovo zlo, to jest nas, treba srušiti, urušiti, juriti, plivaće i tako dalje, ubiti, osakatiti, vešati na bandere.

Kolege, pa to je osnov rasističkih teorija i to je vrlo opasno. Kao što vidite mi smo i došli do pucanja te brane. Sada bih bila vrlo obazriva jer to može da ima veliki bumerang efekat. Nisam sigurna da vi kontrolišete proteste građana. Naprotiv, koliko ja cenim ti građani, da ne žele da vide nas, ali ne žele ni vas. Vi ste pokušali da preuzmete tu energiju nastalu kao reakcija na tragediju.

Kada prođe sve ovo, a proći će, shvatićete šta ste uradili. To je probijanje onog donjeg dna, najgoreg mogućeg u političkom aktivizmu, zloupotreba tragedije nečije u političke svrhe. To niko do sada nije uradio, a vi ste napravili presedan. To je, kako bih vam rekla, jednoga dana mi ćemo biti opozicija, to je sasvim normalno, jednoga dana možda vi budete vlast, ali ostavite da to građani Srbije, ne narod, nego građani Srbije odluče na demokratskim i poštenim izborima, onim istim zahvaljujući kojima ste vi ušli u ovaj parlament zato što je taj Aleksandar Vučić, kako ga nazivate, diktatorom, spustio cenzus najniže moguće da biste svi vi mogli da uđete ovde i da kažete ono što mislite, da date notu pluralizma ovom jedinom mestu gde bi trebalo opozicija i pozicija da se sreću.

Tema je nešto drugo, kolega, mladi kolega. Tema je kako smiriti tenziju u društvu i zaista izađi u susret zahtevima građanima, ali ne način kako ste vi to rekli malo pre. To je širenje zla i to je širenje mržnje.

Hvala, gospodine predsedniče.

Da, u pravu ste. Vaše mlade godine su vaša prednost i daleko bilo da ja spočitavm to ili ih stavljam u neki negativni kontekst, ali dozvolićete, moje godine i moje iskustvo su, takođe, prednost u smislu iskustva i prepoznavanja određenih procesa.

Kada govorim o mladim kolegama, ja znam da, i to je dobro i blago vama, niste bili svedoci užasnih stvari koje su se dešavale u našoj zemlji. Neretko želim da samo da podsetim na te iste procese, na ta ista uputstva, iste knjige po kojima se, nažalost, nesreća, nevolja i nezadovoljstvo određenih građana zloupotrebljava od strane određenih političkih faktora, ne samo u ovoj zemlji, nego i van ove zemlje.

Priznaćete, mladi kolega, takođe da je više nego indikativno da sve ovo što se poslednjih dana dešava pozdravljaju određene zemlje regiona koje bi Srbiju tako lako i tako željno volele da vide na kolenima.

Dakle, ja na to reagujem, pokušavajući da vas upozorim da je kontekst prepoznatljiv i da se tiče nečega što bi trebalo da bude državni razlog. I zbog toga vas predsednik Republike, sve vas i sve građane Srbije, više puta poziva na dijalog, zato što mislim da je to obaveza za sve one koji žele da se tenzije u društvu i političke tenzije smire.

Dakle, sve ono što sam vam rekla, išlo je samo u kontekstu toga. Nemojte, takođe, očekivati kada se bavite mitingom ili skupom SNS, ne kažem vi, Aleksandrom Vučićem kao predsednikom svih građana od juče, da ćemo mi sedeti i ćutati.

Tako da, svaki put kada se to bude dešavalo, verujte da ćemo svi na činjenični i dostojanstven način da odgovorimo. Toliko.

Hvala gospodine predsedniče.

Nadam se da ste kolega svesni da ste vi sada povredili prava novinara, mešali se u slobodu govora, mešali se u uređivačku politiku privatnih televizija. Samo sam to htela konstatujem.

Takođe, drago mi je da ste osudili izjavu profesora Jove Bakića, ne znam šta mu se desilo. Ja ga takvog ne znam, a znam ga sa Filozofskog fakulteta, ne priliči mu i zaista to je za svaku pohvalu, ali ste posle rekli, zašto mi to stalno ponavljamo? Pa, zato što nam se to stalno govori i mi želimo da skrenemo pažnju šta se to dešava na društvenim mrežama i kako se zapravo generiše tenzija u društvu.

Podsetiću vas, da je skoro političkog analitičara gospodina Dejana Vuka Stankovića, trojica mladića dok je bio u kafiću, tu u centru grada napala i niko nije hteo da pritrči u pomoć, on je pozvao policiju. To je jedan od proizvoda upravo tog generisanja tenzije.

Nemam Bogu hvala, nalog na društvenim mrežama, ali umeju da mi dobace šta o meni pričaju, komentarišu. Sada ću da vam kažem, to su direktni pozivi na ubistvo, tako što me treba maljem udariti itd. itd, da, ne pričam o ostalim kvalifikacijama. Meni to ne smeta, valjda je jasno da sam i suviše dugo u politici, meni zaista svako može da kaže sve, ali kada govorite principijelno, molim vas, da govorite i o tome.

Zašto pominjemo građanski rat? Svako ko poziva da se politički neistomišljenici jure i vijaju po ulicama grada Beograda ili Srbije poziva direktno na građanski rat i vređa ljude koji su glasali za tu političku opciju.

Konačno kod Laze Ristovskog i koristiću vreme poslaničke grupe, moram to da kažem, dakle, čovek je bio u pravu, podjednako kao i ja, kada sam na konstitutivnoj sednici upozorila citirajući određene delove iz „Velike drame“, kolega to zna, jer sam se bojala, doći ćemo i opet ćemo živeti „Veliku dramu“, dobrodošli u „Veliku dramu“, smejali ste mi se, tadašnji predsedavajući je rekao da sam maltene glumica zbog dramskih momenata i menjanja tonaliteta. Niste hteli to da uzmete za ozbiljno, šta sada da radimo Siniša? Jel ovo to što želimo svima nama? Tada sam to rekla molila vas, nemojte ljudi, pružili smo ruku, dajte da se objedinimo oko nečega što jeste državni interes, konačno predsednik Republike, sada predsednik svih građana sve vas i sve građane poziva na dijalog umesto tenzija, da se reše problemi. Konačno kolega, pa, zar nije najveća odgovornost kada članovi Vlade dođu tu i kažu evo podnosimo račun i vama i svim građanima Srbije? To ste tražili, ovu sednicu ste vi tražili i mi smo tu da ispunimo sve zahteve građana koji su na ulicama grada Beograda, ali nemojte nam određivati kao sa švedskog stola, šta i kako neprincipijelno, počevši od sazivanja ove sednice.