Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanice <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/9010">Marina Raguš</a>

Marina Raguš

Srpska napredna stranka

Govori

Hvala, gospodine predsedniče.

Kada smo već malo pre od kolega iz opozicije čuli pozivanje na kršenje Poslovnika od strane predsednika Skupštine zato što kolege ne govore o temi, ja sada ovako javno pitam šta je bilo ovo prethodno izlaganje? Govor na temu?

Dakle, puno toga smo čuli u ovih nekoliko dana, verujem da ćemo čuti i u ponedeljak, kada budemo raspravljali u pojedinostima na predložene tačke dnevnog reda. Vrlo je važno da pojasnimo upravo te stvari koje smo čuli, a ne bismo želeli da građani Republike Srbije budu dovedeni u zabludu.

Jedna od tema je, naravno, bio i Nacrt zakona o policiji, koji je predstavljen od strane određenih kolega kao moćno sredstvo za drastične mere represije. Ovo sam ublažila parafrazirajući. Druge kolege su govorile o zakonu kao da je taj nacrt već prošao raspravu, prošao okrugle stolove koji su najavljeni i kao da je kao predlog ušao u samu debatu i mi ga već usvojili.

Ovde se, takođe, govorilo o biometrijskim analizama tokom snimanja određenih lica od interesa. Zato je važno da ovaj put kažemo da Republika Srbija softver u tu svrhu nema, a nabaviće ga. Zašto? Zato što od nje to traže, naravno, međunarodne policijske agencije.

Kolege iz opozicije koje su došle iz nevladinog sektora takođe bi trebali da znaju da su u toku okrugli stolovi gde učestvuju predstavnici nevladinog sektora koji su izneli određene primedbe i taj period javne rasprave je produžen do kraja januara i dobar deo tih primedbi je uzet u razmatranje, sve u cilju jasno definisanih članova krovnog zakona o policiji, koji je takođe jedan od uslova u procesu pristupanja Evropskoj uniji.

Da vas podsetim, takođe, pošto je i o tome bilo reči, a jeste da policija može da upadne u izuzetnim slučajevima u stan građana, ona je to mogla i do sada i to je predviđao Zakon o krivičnom postupku. Ali, ono što vas uveravamo jeste sledeće, a to je da će sve te javne rasprave, odnosno okrugli stolovi da okupe najširi spektar zainteresovanih strana i da sva garantovana ljuska prava neće biti umanjena, mogu samo da budu unapređena. Dakle, ovo je na prvom mestu zbog građana.

Druga stvar, ovih dana je, naravno, tema bila nezavisno regulatorno telo koje se bavi elektronskim medijima. To ste nekako, kolege iz opozicije, prenebregli, a na jednom od tih medija koje je zainteresovano za petu nacionalnu frekvenciju, u jednoj dobro poznatoj emisiji gostovala je gospođa Višnja Aranđelović iz REM-a. Dakle, nije predsednica Saveta REM-a, već članica Saveta REM-a, koja neretko izdvaja svoje mišljenje i sasvim sigurno neretko je na potpuno suprotnim pozicijama od većine članova Saveta REM-a.

Ono što je rekla u toj emisiji za mene je bio zaista izraz autentičnosti i integriteta, ali i vrlo zanimljiv uvid zapravo u samo funkcionisanje REM-a i sam tok glasanja. Ta žena, koja je takođe i novinar i koja se drži svoje novinarske, a i ljudske etike, rekla je da nijednog momenta dok je glasala i posle glasanja nije bila izložena ni jednom pritisku. Ali, Olivera Zekić jeste, i to izložena, kao što je kolega Bakarec ovde nas sve podsetio, najbrutalnijim mogućim uvredama. Zbog čega? Zbog njenog stava.

Meni posebno interesantno je bilo što je gospođa Ranđelović iz REM-a, koja neretko sa gospođom Juditom Popović vrlo slično glasa, iznela svoje viđenje vezano za baš performans koji ste vi ovde imali u Skupštini, koji se desio, nekako je sinhronizovan bio sa Samitom u Tirani. Da se radilo zapravo o sinhronizovanoj akciji klasičnog propagandnog tipa koja odražava poslovni model jedne komercijalne televizije koja želi da dobije frekvenciju.

Ono što mi je takođe nedopustivo, jeste da mi svi ovde svedočimo da je jednom čoveku u Novom Sadu, potpredsedniku Saveta REM-a, mislim da je to kolega Bakarec sasvim slučajno izostavio, neko naslikao ogroman kukasti krst. To nije bio prvi put. Dakle, to se desilo dva puta. Sada se stavite u njegovu poziciju. Dakle, neko je ušao na sprat gde se nalazi njegov stan, dao mu do znanja da zna gde živi, što je direktna pretnja, opomena, razumite to kako hoćete, i pri tom naslikao kukasti krst. To nije bilo dovoljno, pa je to ponovio.

Mi ovde kao predstavnici građana svi zajedno ne nalazimo za shodno da osudimo takav čin, bez obzira o kome se radi, a radi se o konglomeratu medijskih firmi koji deluju na teritoriji Srbije, a koje su osnovane i kažu da prave sadržaj negde u inostranstvu, a ovde ga reemituju, iako mi nikada dokaz o proizvodnji medijskih sadržaja nismo dobili.

Pa, kada branite pravo tih firmi koje ovde plasiraju isključivo svoj poslovni model, jer znate, kada vidite koncentraciju medija, vi odmah znate da se radi o ogromnom iznosu, ogromnoj količini para, to su stotine miliona evra na mesečnom nivou, i naravno o uticaju, a da se pri tom državi Srbiji ne plaćaju porezi koji su potrebni, a koje plaćaju naše firme za televizijska i druga prava tim kućama koje su registrovane neretko u poreskim rajevima.

Da se razumemo, pošto je reč o vrlo uticajnim ljudima, ja sam vam rekla da ću se danas pozabaviti delom iz tog elaborata, oni su angažovali najbolje advokatske kuće i njima suštinski, ukoliko bismo samo sledili slovo zakona, ne može da se prigovori da su nezakonito radili, ali da su izvlačili pare iz našeg medijskog prostora od naših građana, to možemo da kažemo. O tome svedoče svi izveštaji regionalnih nezavisnih asocijacija civilnog društva koje se isključivo bave ovim stvarima. Zato što te dve televizije koje sebe vide na nacionalnim frekvencijama deo su priče koja se tiče našeg regiona i cele jugoistočne Evrope.

Dakle, kada govorite o medijskom pluralizmu, molim vas, drage kolege, imajte samo na pameti šta stoji iza tog medijskog pluralizma.

Godine 2014. je upravo na insistiranje Evropske komisije kroz formu preporuke, a zarad medijskog pluralizma, dozvoljeno i otvorena su vrata da jedna od tih televizija kao sestrinska firma CNN uđe u Beograd, Sarajevo i još jedan centar i polako počne da pravi balkanski CNN. Tu je početak ovoga o čemu ja govorim.

Međutim, nekoliko godina kasnije, s obzirom da je ta ista grupa koja neretko menja svoje sestrinske firme i svoje nazive iz raznih razloga, ali uglavnom radeći po zakonima zemalja gde su formirane, odnosno registrovane te firme, opet kažem neretko u ofšor zonama, vi ne možete da kažete da oni nezakonito posluju.

Ali, ono što je meni bilo posebno interesantno, nisam mogla da poverujem da se to zapravo dešava, i to u prostoru koji pokriva Evropska unija, složićete se da je Hrvatska članica EU, na koji način se zapravo izvlače pare od poreskih obveznika u Hrvatskoj, a onda se postavlja pitanje šta se to dešava u drugim zemljama, pa i kod nas?

Dakle, priču u ovom elaboratu počeo je konglomerat koji se bavi praćenjem medija a pokriva jugoistočnu Evropu i kako ovde kaže, našla sam, upravo zato što želim da citiram, da je regionalno partnerstvo civilnog društva i organizacija civilnog društva koje se bore da unaprede medijske slobode i pluralizam i da utiču, naravno, na medijske reforme u zemljama jugoistočne Evrope. Dakle, reč je o nevladinom sektoru koji je napravio analizu sa naslovom – Velike sile skrojile su medijske zakone za balkanski „si-en-en“. U tom svom dokumentu napravili su taksativno i hronološki kako se ta priča odigravala u Srbiji, za koju ja sada nemam vremena da se u detalje bavim, ali je vrlo važno da se čuje i sledeće, same hronologije radi.

Reč je, naravno, o gospodinu Draganu Šolaku, koji 2002. godine osniva SBB, glavnog kablovskog operatera u Srbiji, 2007. je „Mid Evropa“ kupila kontrolni paket akcija u SBB-u, a takođe te iste, 2007. godine, kao jedan od dela vlasnika uletela je i Evropska banka za rekonstrukciju i razvoj. Godine 2009. „Mid Evropa“ kupuje „Telemaks“ Sloveniju, to je glavni kablovski operater u Sloveniji i tada se „Telemaks“ širi i na Bosnu i Hercegovinu. Januara 2013. godine Kameron Manter je, sećate se, to je bio jedan od američkih ambasadora, počeo da radi kao viši savetnik upravo u ovom vodećem sada kablovskom operateru.

Septembra 2013. godine „Adria njuz limited“ je registrovana u Beogradu, sa glavnom aktivnošću, kakva je produkcija i emitovanje televizijskog programa.

Oktobra 2013. KKR fond kupuje „Junajted grupu“. „Junajted grupa“ je SBB, Telemah i Total TV, Evropska banka za rekonstrukciju i razvoj, takođe, koinvestira februara 2014. godine. „Junajted grupa“ je kupila većinski paket u Grand produkciji avgusta 2014. godine, kada smo mi po preporuci Evropske komisije, uz snažno lobiranje jakih advokatskih kancelarija, izmenili medijske zakone i 2014. godine jedna od pomenutih televizija kreće sa emitovanjem programa.

Onda su se okupili nekoliko listova koji su propratili ovu ekspertizu i koji su dalje analizirali šta se dešava sa tom grupom i na koje načine oni sve funkcionišu. Između ostalog, „Ekspres nacional“ iz Hrvatske i „Delo“ iz Slovenije kreću da u do detalja analiziraju na koje načine se ovo vrlo netransparentno za mnoge ljude medijsko vlasništvo infiltrira u ovaj deo sveta i sa kojim ciljem i koje pare se zapravo tu obrću. Tako, između ostalog, u „Ekspresu“ imate analizu da li je Šolak utajio porez u Srbiji, pa kaže – Za razliku od 2012. godine kada je SBB platio 1,9 miliona evra poreza, 2014. godine su, obračunavši 32,7 miliona rashoda iz odnosa sa povezanim privatnim licima, dobili poreski gubitak od 1,5 miliona evra.

Grubom procenom, to što je SBB platio povezanim licima, odnosno svojim vlasnicima u inostranstvu, potencijalno je stvorio minus u državnoj kasi od oko šest miliona evra na ime poreza na dobit.

Takođe, iznose, „mnoge filigranske pojedinosti o aktivnostima kablovskog operatera u Srbiji SBB-a nisu poznate široj javnosti“, ali ono što zna svaki čitalac tabloida i upućeniji poznavalac ovdašnjih biznis prilika jeste da ga je pre skoro četiri godine kupio američki investicioni fond.

Dakle, „SBB srpske kablovske mreže najveći su operater digitalne i analogne kablovske televizije i širokopojasnog interneta u Srbiji“, nastavlja dalje analiza, osnovane su 1. septembra 2000. godine u Kragujevcu, investicioni fond „Mid Evropa partners“ iz Londona, kupio ih je 2007. godine, istovremeno kada i slovenački „Telemah“, koji je nešto ranije preuzeo „Telemah“ Bosne i Hercegovine.

Posle toga, verovatno da bi na jednom mestu okupio svoje investicije u bivšoj Jugoslaviji, fond „Meb“, zajedno sa Svetskom bankom za obnovu i razvoj, takođe sa sedištem u Londonu, osniva „Junajted grup“ gde ulaze sva tri pomenuta kablovska operatera sa Balkana. List „Delo“ iz Ljubljane objavio je takođe tekst u kome se navodi da je prodaja udela „Mid Evropa partners“ kompaniji „Junajted grup“ američkom KKR-u izvršena takođe u inostranstvu.

U okviru istraživačkog novinarskog projekta ko je vlasnik interneta ljubljanskog dnevnika „Delo“, detaljno je proučena vlasnička struktura pojedinih kompanija koje pružaju internet usluge, poput slovenačkog „Telemaha“. Poreski stručnjaci sa kojima su tom prilikom nezavisni novinari koji su se bavili ovom temom konsultovali kažu da poslovanje sa povezanim licima ne znači automatski kršenje zakona, pošto su ovi podaci u zvaničnim izveštajima država je imala uvid u njih i verovatno procenila da je sve u sladu sa zakonom, ali „Nacional“ 2017. godine objavljuje veliku analizu, a to takođe prenosi „Delo“, da je malteška firma, i ta analiza nosi naslov „Malteški dosijei“, Dragana Šolaka iz Hrvatske izvukla oko 6,7 miliona evra od televizijskih prava, bez plaćanja poreza.

Kažu, zapitali smo se da li tako posluju i u Srbiji, međutim, dobili smo odgovor od Šolakovih saradnika da uredno izmiruju obaveze u svim jurisdikcijama u kojima posluju. Da li je baš tako? Tragom ove informacije istraživali smo informacije dostupne na sajtu „Boniteti“ i došli do podataka da je 2012. godine, dakle, pre nego što ih je preuzeo fond KKR, udeo kapitala u finansiranju SBB-a bio približno 30%. Dve godine kasnije taj udeo je pao na svega 2%. Udeo obaveza iz 2012. godine sa 65% dolazi na čak 95% procenata u 2014. godini. Ovo pomalo pokatkad može da deluje zbunjujuće. Međutim, daljom analizom su takođe ovi ljudi utvrdili da firma koja je u 2012. godini platila porez na dobit od 1,9 miliona evra, nakon što ju je preuzeo fond KKR tokom 2014. godine, registruje poreski gubitak od skoro 1,5 miliona evra. Taj poreski gubitak je posebno interesantan, znam da ste ovo čekali, hvala, kolege. Tokom 2012. godine, znam da vam je ovo interesantan detalj, jer ovo i govori o izvlačenju para iz zemlje i zato toliki aplauz i vidim da smo svi na pravom putu, hvala vam na tome. Dakle, 2012. godine ukupni prihodi SBB-a bili su 114,7 miliona evra, dok su dve godine kasnije porasli na 153 miliona.

Napredak u poslovanju primetan je i ako se analizira dobit pre amortizacije, ona je 2012. godine, iznosila 45 miliona evra, 2014. godine čak 51 milion. Međutim, za razliku od 2012. kada su platili pomenutih 1,9 miliona evra poreza, 2014. godina, zabeležili su na samo tri puta veće troškove redovnog poslovanja i obračunali 32,7 miliona rashoda iz odnosa sa povezanim pravnim licima i tako je uspešna firma upala u poreski minus.

To im je, naravno, omogućilo da ne plate akontativni porez na početku godine. Taj minus, dakle, prema određenim mišljenjima, dakle, to što je SBB platio povezanim licima, odnosno svojim vlasnicima u inostranstvu predstavlja izvlačenje para i prema gruboj proceni stvara minus u državnoj kasi od oko šest miliona evra po osnovu poreza na dobit od 20%.

Ovde na nekoliko stotina strana je opisana svaka transakcija, svaka firma, vrlo važne medijske grupe koja pokušava pritiskom da ostvari pravo na nacionalnu frekvenciju u državi Srbiji. Ali, na tom istom mediju, takođe, traje kampanja već nekoliko godina koja se direktno odnosi na mnogo važna državna i nacionalna pitanja i na određene činioce vlasti.

Ja ću vam dati samo jedan primer. Dakle, neretko se ovde pominje Jovanjica, neretko, ali zaboravljate tom prilikom, a na tom talasu ste vi plesali više od godinu i po dana, da pomenete da je Jelena Zorić istraživačka novinarka, pa vas je, ne, vas je potpuno demantovala, jer ste dragi kolega vi bili taj koji ste rekli da je Koluvija, pošto je uhapšen pozvao Andreju Vučića. Jel tako bilo?

Jelena Zorić, kao i mnogi drugi istražuje slučaj, a proces je u toku i na sudski postupak se ne utiče, ali je to problem svaki put kada vas novinari sa kojima ste nekada vrlo zajedno bili demantuju tokom vremena, jer ste u međuvremenu razumeli šta se dešava i u medijskom i političkom ambijentu i trude se da očuvaju svoj integritet, e onda to ne valja. Ali, ja vas nisam čula da ste to pomenuli, vašeg integriteta radi.

Onda imamo drugi proces sudski koji je u toku i koji se neretko prenosi vrlo tendenciozno upravo iz ovih medija koji plediraju da dobiju nacionalnu frekvenciju, pa tiče se hapšenja Belivuka. Nešto ste mi se ućutali ova dva dana na tu temu, a imali smo prilike da čujemo od određenog člana Belivukove ekipe kako se planirao atentat na predsednika Republike i ostale ljude iz državnog i policijskog vrha. Pa, pre toga smo takođe čuli za koliko para je nabavljen snajper, pa smo takođe čuli da su planirali i teroristički akt, ali od vas to nismo čuli ovde.

Ja sam vam na početku celokupne te sage o raznim sudskim procesima, posebno ovaj vrlo osetljiv koji ima određene inostrane momente, rekla da, kada bude počelo to klupko da se odmotava, videćemo na kraju ko je sve deo i tog političkog konteksta i policijskog i međunarodnog i domaćeg, i kao što vidite, danas i juče dešava se polako, ali sigurno ta prekretnica.

Vi naravno, neretko zaboravite da pomenete da svako za koga smo imali dovoljno dokaza da se ogrešio o zakone ove države, a bio član ili jeste član i ove stranke procesuira se. Pa, se tako u okviru ove medijske priče i priče o REM-u pominjali paljenje kuća određenom novinaru. Jel tako? Jel taj proces u toku? Jeste. Jel taj čovek procesuiran? Procesuira se i dalje, ali ono što pravna država nalaže da pre pravosnažne presude niko od nas koji smo u javnosti o tome ne bi trebalo da pričaju na ovakve načine, jer je to direktan uticaj na donosioce odluka u pravosuđu.

Ovo su tek samo neki od primera za koje, ukoliko se borite za integritet, a znate za građane integritet najvažniji i rezultati koje je valjalo da pomenete, pošto dobacujete sve vreme dok pričam, a ja vama nikome od vas nisam dobacila.

Ono što me danas užasnulo i opet govorim, nadam se da je u trenutku besa ili nervoze izrečeno, ali da čujete od nekoga ko želi da bude viđen kao demokrata i neko ko veruje u demokratiju, da kroz projekat Očistimo Srbiju niste očistili radikale i niko od vas ne reaguje na to. Dakle, vaše političke neistomišljenike nekada i vi na to ćutite i još aplaudirate i smejete se. To je kraj. To je represivan um i to je um osobe koji nam govori šta bi se desilo da ona ne daj Bože ili on, nebitno ko je, dođe na vlast. Šta znači očistiti zemlju od političkih neistomišljenika? Hoćete li da vam dajem istorijske primere.

Dakle, drage kolege, ova sednica i svaka naredna imaće onaj dnevni red za koji, ako Bog da, uspete da se dogovorite svi šefovi poslaničkih klubova, ali na način kako je to primereno u jednoj demokratskoj zemlji. Počnite međusobno da pričate, držite se dogovora, loše smo počeli, došli smo dovde. Evo, Nove godine i nove prilike. Kada napravite dogovor, držite se toga, vraćajte poverenje koje je izgubljeno. Onda ćemo mi imati malo drugačiju sliku i priliku našeg parlamenta, onako kako mu dolikuje i kako dolikujem ovim građanima. A ovi građani, pogotovo građani koji su glasali za SNS koju neretko želite da prikažete na jako ružne načine. Moram da vam kažem i da vas razuverim, ne gledaju u tolikom procentu te rijalitije o kojima pričate, u ovoj državi i dalje je Slagalica kviz najgledanija emisija i toliko o tome.

Dakle, mi vama, ne dugujemo ništa, ali mi svi građanima našim dugujemo sve. Mi ne dugujemo ni istoku, ni zapadu, već samo Srbiji. Evo, prilike, pred nama je Nova godina, zaista teški izazovi za našu zemlju u svakom delu naše teritorije, posebno južne srpske teritorije kakva je Kosovo i Metohija.

Drage kolege, molim vas, da zaboravite sve što je bilo do sada i odlučite da konačno vratimo dostojanstvo ovom zdanju na način kako mu pripada, jer postoji samo jedan imperativ, a to je da građani Srbije i Srbija moraju da prežive ovo vreme koje dolazi. Hvala vam.

(Tatjana Manojlović: Po Poslovniku.)
Hvala, gospodine predsedniče.

Čisto da se nadovežem na prethodnog kolegu govornika. Ukoliko sledimo vašu logiku, rekli ste da je gospođa Suzana Vasiljević, savetnica za medije predsednika Republike, najuticajnija žena u Srbiji, zato što uređuje sve medije. Onda uređuje i N1 i Novu S, jel tako, pošto su to svi mediji?

Sledstveno vašoj logici, a to je da je predsednik Republike Aleksandar Vučić došao na vlast u momentu, preuzeo sve poluge moći, kontroliše konačno sve, određuje kada je dan, kad je veče, drugim rečima, a to mu neretko atributirate, on je autokrata, jel tako?

Upravo taj Aleksandar Vučić je zaslužan zašto ste vi ovde. Taj Aleksandar Vučić vam je spustio cenzus sa 5% na 3%, da biste mogli da uđete u srpski parlament.

(Srđan Milivojević: Osvojili smo 13%)
Kada ste tražili četiri člana Saveta REM-a, dao vam je pet, pa se tamo nalazi gospođa Judita Popović, koja jedina ima politički pedigre, to koliko se ja sećam, zajedno smo bile u nekoliko mandata, G17 plus, i LDP, izvinjavam se LDP i neretko izražava svoje posebno mišljenje, neretko glasa u potpunoj suprotnosti sa članovima REM-a, a ja sam čak i pomenula gospođu koju sam imala prilike baš na jednoj televiziji koja pledira da dobije i vrši značajan pritisak, zarad svog poslovnog, isključivo poslovnog modela, na članove Saveta REM-a, a jeste gospođa Višnja Aranđelović, inače novinarka i članica REM-a, koja je potpuno pojasnila medijski ambijent baš na toj televiziji u okviru jedne vrlo poznate emisije, poznate upravo i po tom stavu koji održava isključivo samo jedinu opsednutost Aleksandrom Vučićem. Ta opsednutost zapravo izvire iz njegove realne političke moći, zato što čovek izađe na predsedničke izbore sa ostalim kandidatima i u prvom krugu dobije 60% glasova.

To je u stvari jedini problem opozicije u Srbiji, i ne samo opozicije u Srbiji i onima koji zaista Srbiju, pogotovo u ovim geo-političkim okolnostima žele da svrstaju na pravu stranu istorije, kako kažu, bez obzira sa koje strane dolazili, da li sa istoka, da li sa zapada. Zbog čega? Zato što taj čovek istrajava, izvinjavam se, samo da završim misao, samo u jednoj nameri, da dok je predsednik Republike Srbije ova Republika imaće samostalnu srpsku politiku.

(Zoran Lutovac: Imam pravo na repliku.)
Hvala vam, gospodine predsedniče.

Samo zbog nekoliko činjenica koje ovde valja izneti.

Opet Zakon o policiji. Dakle, radi se samo o nacrtu koji treba, ako dobro pratite parlamentarni rad, da posle javne rasprave postane predlog, kao predlog dolazi u Skupštinu na debatu u kojoj ćete učestvovati i vi. Onda se glasa o tome.

Ali, ono što je jako važno, pošto ste rekli da se radi o partijskoj policiji, pokušaću da budem ozbiljna sada u ovom odgovoru, u ovom zakonu i u ovom nacrtu zakona, a pri tom biće četiri okrugla stola, poslednji će biti 31. januara sledeće godine, učestvuje skoro celokupan nevladin sektor i sve zainteresovane strane, pored predstavnika Ministarstva unutrašnjih poslova. To prvo i nemojte da obmanjujete javnost. Dakle, reč je o radnoj verziji koja će biti na kraju usaglašena, od nacrta postati predlog i kao predlog zakona doći ovde.

Kada je reč o medijskom ambijentu i medijskim slobodama, ja sam nekada bila takođe novinar i umela bih štošta da vam kažem na temu medijskih sloboda, ali ono što ovde treba takođe da se iznese, a isto se tako nekako zanemaruje, jeste da je sud u Strazburu, odgovarajući na podnesak četiri novinara iz Srbije koji su rekli da su žrtve kampanje sa određenih medija naklonjenih vlasti i da traže zaštitu od suda u Strazburu jer ovde nisu mogli pred pravosudnim organima da je nađu, sud u Strazburu je svojom presudom rekao da država Srbija nije prekršila prava tih novinara, već naprotiv, ponudila sve mehanizme za njihovu zaštitu koje oni nisu iskoristili. Ovo su činjenice.
Hvala, gospodine predsedniče.

Ako ste se meni lično obratili gde sam ja bila dok se dešavalo to o čemu ste pričali, pa ja nisam bila u politici, neretko nisam bila u zemlji, ali bila sam u politici i bila sam u zemlji samo zato što sam zastupala određene političke boje bila neretko privođena, recimo, u "Sablji" i oko "Sablje", ničim izazvano. Znači, vi imate moralna prava i moram da vas pitam kako vas sada nije sramota da pričate o građanskim slobodama, o medijskom ambijentu, o građanskim pravima, a potpisujete period kakav je, recimo, "Sablja"?

Danas smo čuli da kroz projekat "Očistimo Srbiju" nismo očistili dovoljno radikala iz Srbije. Znači, vi imate prava i nekakav moralni integritet da pričate o tome? Pa, kako vas nije sramota?

Evo, ovde je potpredsednica. Tu vam je živi dokaz gospođa Sandra Božić. Neretko prolazi kroz toplog zeca mnogih od vas i niko nije trepnuo, a vi ste, gospođo Tepić, napisali jedan tvit zbog kojeg je njeno dete prošlo pakao, dobijalo pretnje. Evo, tu je, živi dokaz, živi primer toga.

Dakle, ukoliko ste vi i dalje u SSP-u i ukoliko je i dalje vama šef Dragan Đilas, vi pričate o medijima? Pa, neka vam Dragan Đilas objasni šta znači koncentracija medijskog vlasništva i medijski monopol. Čovek je ušao u Savet za borbu protiv korupcije, u koji je radila Verica Barać. Zove se Izveštaj medijski, došao do Brisela, došao do Evropskog parlamenta zahvaljujući ukidanju medijskih sloboda, monopolizaciji tržišta i svemu ostalom što ide.

(Marinika Tepić: Replika.)
Hvala vam.

Ja sam zaista pokušala da razumem šta vi u stvari meni spočitavate, ali pomozite mi, nisam uspela.

Da vas podsetim, u periodu „Sablje“ radilo se o konkretnom obračunu sa političkim neistomišljenicima, o tome svedoče sudski procesi, zbog toga država Srbija i dan danas plaća penale. Mi smo nekoliko puta videli kako vi zapravo i ta vaša opcija, premda ne mogu sad da uhvatim koja je to opcija, da li je to leva, liberalna, ovakva ili onakva, puno se toga u međuvremenu izmenilo i tome očigledno nema kraja.

Drugo, vi ste govorili o partijskoj policiji i da Vučić kontroliše sve, pa onda ispada da i čovek koji je otišao sam da se prijavi ima zaštitu tog istog Aleksandra Vučića. Imate problem sa logikom, imate problem sa činjenicama. Ja vam za to nisam niti kriva, niti odgovorna. Ali, iznad svega, kad sam ja to vas uvredila? Time što sam vam rekla – kako vas nije sramota? Pa, trebalo bi da se stidite onoga što govorite, povremeno, a posebno zbog svega onoga što vam je upravo kolega Bakarec, a tiče se rezolucije o genocidnoj prirodi srpskog naroda. Pa, ja da sam na vašem mestu, ovaj plenum bih u širokom luku zaobilazila.

Ovo je srpska Skupština, ovo je prestoni srpski grad i ovde važe samo pravila države Srbije.
Hvala, gospođo predsedavajuća.

Danas smo u okviru teme dnevnog reda, a to je tačka koja ima 21 predlog, odluke, zakona, imali prilike da čujemo puno toga što bi trebalo, građana radi, ipak na kraju ove rasprave pojasniti.

Ono što je vrlo značajno jeste, opet u svetlu događaja poslednjih nekoliko dana, jeste da je pre neki dan Vlada Srbije usvojila Predlog zakona o izmeni Zakona o državnim službenicima kojima se do 2025. godine odlaže obaveza sprovođenja javnog konkursa za prijem u radni odnos na određeno vreme.

Ovde smo imali prilike da čujemo neretko neistine i uglavnom političke manipulacije, što mogu da razumem, ali nismo čuli da je vreme koje je predviđeno jako važno da bi se zapravo proveo proces modernizacije i digitalizacije, uspostavio informacioni sistem za upravljanje ljudskim resursima koji će biti podrška inovativnom kadrovskom planiranju, što je preduslov da se osigura dovoljan broj kvalifikovanih i kompetentnih zaposlenih u upravi radi postizanja strateških ciljeva. Zato je bio potreban ovaj rok do 2025. godine, i to neće biti jedina stavka koja će obuhvatiti celokupnu upravu, već kao što znate elektronska uprava će zahvatiti celo naše društvo i ne vidim ovde čak i razumevanje za proces koji će tradicionalna radna mesta obrisati i upravu i birokratiju smanjiti, gde će solidan broj ljudi morati ili da se prekvalifikuje ili da ostane bez posla i to su jako važne teme o kojima bi mi trebalo da ovde raspravljamo kako da što bolje amortizujemo taj suštinski društveni udar, ali sumnjam da ćemo o tome ovde da slušamo.

Onda sledeća stavka, slušala sam pažljivo kolege poslanike, bila je naravno tema zakon o policiji, kao da je on usvojen i kao da je reč o predlogu, a reč je samo o nacrtu i građana opet radi ta javna rasprava i dalje traje. Takođe, traju u okviru određenih emisija, u okviru medija koji su na nacionalnim frekvencijama, ali to nismo čuli. U tu javnu raspravu uključena su mnoga udruženja ili kako hoćete nevladin sektor koji je dao određene primedbe i veliki deo tih primedbi je ušao u razmatranje, ali ni to, takođe, nismo čuli.

I konačno priča o REM-u i o jednom mediju koji, evo, već nekoliko meseci, ako ne i nekoliko godina, vrši stravičan pritisak na nezavisno regulatorno telo ne bi li dobilo nacionalnu frekvenciju.

Tu takođe, dragi građani, nećete čuti da je reč o određenom, pa sasvim slobodno mogu to da nazovem propagandnim ratom vrlo značajne međunarodne medijske grupe i to svi koji gostuju na tim medijima treba da se prisete da je ta grupa krenula tako što je bivši šef američke Centralne obaveštajne agencije ušao sa solidnim kapitalom, izvršio pritisak da se određeni medijski zakoni, sad ste se ućutali, slušate, u Srbiji promene ne bi li distributer elektronskog sadržaja mogao da donosi i medijske sadržaje.

Dakle, ovde ispred mene se nalazi elaborat koji nije napravila SNS, koji su napravila određena evropska nezavisna regulatorna tela koja se baš bave praćenjem koncentracije medijskog vlasništva i ko je zapravo vlasnik kablovskih operatera i kako se ostvaruju određeni interesi, ostvaruje određena moć, izvlače pare, izbegavaju plaćanja poreza, a pri tom, drage kolege, i to sam očekivala da čujem od vas, jer se neretko pozivate na tu vrstu političke korektnosti, da kažete koji su, takođe, regionalni mediji radili vrlo značajna istraživanja pa, recimo, određeni hrvatski mediji ustanovili da je 6,7 miliona evra poreza od poreskih obveznika u Hrvatskoj, dakle, građana, jednostavno oteto i da su postavili, takođe, isto pitanje – šta se dešava u Srbiji?

Onda se vraćamo na ono suštinsko pitanje – o kojim medijima mi govorimo? Da li su to srpski mediji? Da li oni proizvode sadržaj u Srbiji ili proizvode sadržaj u nekim drugim zemljama? Ukoliko tvrde da se reemituju u Srbiji, odakle preuzimaju taj sadržaj?

Koliko vidimo, izbegavaju da plate one poreze po srpskim zakonima koji su dužni tako što imaju vrlo sofisticiranu mrežu firmi. Naravno da se radi o medijskom mogulu koji očigledno ima ideju da proda medij za koji se toliko zalažete i samim tim vrši ogroman pritisak da dobije nacionalnu frekvenciju.

Nacionalna frekvencija je javno dobro i o toj petoj frekvenciji, verujte, raspravljaće se na vrlo ozbiljan način. Pošto Skupština Srbije, takođe, imenuje članove Saveta REM-a i mi kao poslanici vladajuće koalicije u nekoliko navrata smo postavljali pitanja i nadamo se da ćemo u ovih nekoliko dana dobiti te odgovore – o kakvim medijima je reč i da li isto rade što i u Hrvatskoj i u Sloveniji, a tamo su već određeni procesi pokrenuti?

Mi ćemo u ovih nekoliko dana, a i u raspravi u pojedinostima, zaista dati sve od sebe da otpakujemo od početka do kraja tu priču koja je zapravo vrlo zanimljiva, jer okuplja interesantnu međunarodnu grupu koja vlada medijskim prostorom, ne samo u Srbiji, već u ovom regionu.

Jako je važno da građani Srbije razumeju procese koji se dešavaju, a tiču se našeg političkog života. Ukoliko je tema uvođenje sankcija Rusiji ili priznavanje tzv. Kosova, onda ćete imati prilike da vidite u narednih nekoliko meseci zaista užasne pritiske i užasne medijske napade iz određenih izvora, ali suština cele priče jeste da se tim medijskim napadima, kriminalizacijom, kako ljudi koji žive na severu Kosova i Metohije, tako i vladajuće koalicije, ali na prvom mestu najjače političke figure u Srbiji, kakav je Aleksandar Vučić, ne bi li se ta vlast zapravo primorala, jer ne može tako lako da se uruši, da ispuni zahteve određenih centara moći. Ti zahtevi za početak jesu uvođenje sankcija Ruskoj Federaciji i, naravno, priznanja svega onoga što Aljbin Kurti želi i onda vidite priču koja se kroz određene alternativne medije ovde plasira.

Drage kolege iz opozicije, samo budite obazrivi kada se borite za određena prava i za čija prava se u stvari medijska borite i za kakvu agendu, da li je to u interesu građana Srbije ili nije. Ali, ono što mi imamo obavezu kao upravo predstavnici najjače političke organizacije u Srbiji, jeste da tu priču konačno raspakujemo od početka do kraja, pa neka građani sami procene o čemu se ovde zapravo radi.

Ja ću iskoristiti samo ovo vreme, a za ostalo vreme posvetiću se upravo ovom elaboratu koji sam spremila, koji se tiče pete nacionalne frekvencije i međunarodne medijske grupe koja ovde zaista ima eksponente u određenim političkim organizacijama i verujem da će do kraja ove rasprave svima biti apsolutno sve jasno, ono što je meni najvažnije, građanima Srbije.
Dobro, kada smo čuli sve neistine od strane vladajuće većine, verujem da će kolege iz vladajuće koalicije takođe da reaguju, ali evo vidite, ja sam našla jedan primer, čisto da vas demantujem i to ne retko radite.

Dakle, 11. oktobra 2022. godine na RTS tema je bila – „Jadarit“ - razvojna šansa veka ili put u ekološku propast, emisija, Takovska 10. Izgovorili ste jednu neistinu. Biću politički korektna.

Nije da ja ovde branim RTS. U svom životu sam, u svojoj dugoj političkoj karijeri, nadam se da ćete i vi imate slično, bar, ja sam gostovala samo jednom pre nekoliko meseci. Pritom, dobila sam najkraću minutažu i najčešće bila prekidana.

Idemo dalje. Govorite o medijima koji trebaju da kažu drugu stranu istine. Da li je tako? Da sve ono što ne može da se čuje na ostalim servisima treba da se čuje na tim medijima.

Hajde da vidimo šta kolege novinari, koji takođe imaju zavidne novinarske karijere kažu o ljudima koji rade na tim emisijama, a bave se isključivo propagandom.

Pošto ja ne volim da parafraziram, ja volim da citiram, recimo, gospođu Antonelu Rihu. Na Tviteru kaže ovako, na tekst koji je objavio taj medij koji vi branite, a ću vam lepo elaborirati ovih dana svaku tačku po tačku - Pukao potporni betonski zid u Grdeličkoj klisuri. Gospođa Riha kaže, vidno iznervirana - Ovo se ne radi, to nije novinarstvo, ne pravi se tekst od Tvita, nego pošalji novinara da sam slika, proveri informaciju, pitaj sve koji su nadležni. Novinarstvo služi da se informiše javnost, a ne da se dobije klik. Samo nemojte da mi objašnjavate da je Tvit tačan. To nije tema.

Tekst naravno, nastavlja gospođa Riha…

(Predsedavajuća: Vreme.)

Završavam.

… nije potpisan, što je već standard kada se prepisuju izvori. Naravno da niko ne čita tekst već naslov koji je napisan kao tvrdnja. Mene bi da sam na vašem mestu bilo makar malo sramota.
Hvala, gospodine predsedniče.

Nadam se da će zaista pojedini poslanici opozicije koji su prvi put u parlamentu razumeti nameru većine da se vaš glas čuje, a insistirate da se radi po Poslovniku. Šta je Poslovnik? Dakle, ne bih volela da prevodim predsednika Skupštine, ali zaista se trudimo da spustimo tenzije i da nastavimo da radimo konstruktivno i u interesu građana koji su nas ovde delegirali.

Gospođo Kerković, vi na tu temu možete da govorite, ali koristeći vreme poslaničke grupe. Sad imate i pravo na repliku, krajnje korektno vam dajem tu priliku. Ako imate potrebu da govorite tome, molim vas samo se potrudite da dobro izučite Poslovnik. Nije teško, jednostavno je. Znam da je puno tenzije ali, drage kolege, dame i gospodo, hajte da se svi zajedno potrudimo da učinimo ovu atmosferu dostojnom svih građana koji su nas delegirali ovde, pogotovo kada je tema budžet.

Nemojte zameriti, skupština većina, naravno, ima pravo da odgovori na sve ono što ide ispod pojasa. Ispod pojasa puno toga ide. Zaista se trudimo maksimalno, ipak samo smo ljudi, da neke granice pristojnosti ne prelazimo na način tako lak kako pojedini od vas. Ja razumem. Politički život je to. Ovo je takva institucija. Parlament i treba da bude jedino mesto gde će opozicija i vlast da sukobljavaju svoje argumente, svako na sebi svojstvene način, ali vas molim da ono što smo imali prilike ovih dana da gledamo, evo ja koristim vreme poslaničke grupe, nadam se da će me razumeti moje kolege, vodi samo jednom cilju, a to je da za nekoliko meseci imamo prevremene izbore. Verujem da nam to nije namera nikome od nas, već da izdržimo ovaj mandat i da se potrudimo da sva zakonska rešenja budu što bolja.

Zaista imate iluziju da mi ne slušamo vaše predloge. Vrlo dobro čujemo svaki, ali nemojte očekivati da, kada se radi o nekorektnom ponašanju, mi budemo redovno korektni, jer se to nama knjiži kao slabost, a sasvim je suprotno.

Daću vam jedan primer. Meni je kolega Lazović na jedan poseban način interesantan kolega, znam, došao je iz aktivizma i neretko razmenjujemo argumente. Ja sam njemu jednom prilikom rekla, vezano za zagađenje vazduha, da želim da debatujem na tu temu, nažalost, kolega Lazović nije tu, ali tu su njegove kolege, i da debatujemo danima ako treba, ali pod pretpostavkom… I pokazala sam mu taj dokument, pazite, Saveta Evrope, ne Srbije, ne tada Savezne Republike Jugoslavije, nego Saveta Evrope u kome se govorilo o destrukciji životne sredine tokom NATO agresije. I to nije govorila Srbija, zamislite, Ukrajinac je bio izvestilac. On je vrlo brzo posle toga meni dao knjigu, koju sam ja pročitala, interesantna je knjiga i verujem da će biti prilike da govorimo o tome, ali je vrlo brzo posle toga… Ja nisam imala mogućnost da mu odgovorim na to.

Vidite, predsednik Skupštine, pogotovo u mom slučaju, zaista se trudi da pravila budu ista za sve. Verujem da sam ovde jedna od retkih poslanika koja je najčešće bila prekidana, iako nije završila svoju misao. Ja sam morala da istrpim da kolega Lazović izađe u centralni hol i kaže da ja relativizujem problem zagađenja vazduha, pazite, kao ja ne želim čist vazduh i ja ga relativizujem.

To je ono o čemu mi pričamo i o čemu smo pričali tokom pauze. Ako zaista imate dobru nameru, vi treba da nas ubedite u to, jer ste manjina, a mi smo otvoreni za političke dogovore i saradnju, sve u korist građana Srbije.

Molim vas dame i gospodo, samo to radite baš tako. Dobar dan kolega Lazoviću, dobro nam došli ponovo. Eto, dala sam i vama priliku za repliku. Upravo sam i sa vama pričala tokom pauze i evo to je tema. Ako zaista želimo da govorimo o svim ovim temama i izazovima sa kojima se naša Republika susreće i imamo dobru nameru, a ne skupljamo političke poene na određeni način, ne spinujemo, ne pokušavamo da budemo interesantni tada na način koji je nekorektan, izazivajući još veću temperaturu i tenzije, onda ćemo se truditi da to radimo na politički korektan način.

Malopre nisam imala priliku da vam odgovorim na temu stanovanja koje je jako važno i to sada koristim od vremena grupe. Nadam se da će moje kolege poslanici da to razumeju zato što je zaista vrlo važna tema koju jako dobro znam.

Prvo, trebalo bi da znate praksu zemalja članica EU, poput Austrije i drugih zemalja. Tamo gradovi i lokalne samouprave imaju svoj stambeni fond i onda oni mogu da regulišu iznos zakupa. Taj iznos zakupa, struktura tog zakupa se odnosi na deo grada u kome se živi, na vremenski period koji se provodi u tom stanu, da li je dve, tri, pet godina i onda to tako može da se reguliše.

Međutim, u situaciji kada privatnik ili privatni vlasnik određene nekretnine želi, kao što je to kod nas slučaj i desio se udar, vi ste tu u pravu zato što su došli Ukrajinci i Rusi i onda su stanodavci svoji interesom, jer je to njihova svojina, procenili da žele da njihove kirije porastu u nebo i to jeste činjenica. Da, desili su se, nažalost, ružni primeri, tako što su porodice i samohrane majke i mnogi drugi bili izbacivani, ali da vam kažem nešto, podstanar i podstanarski taj hleb dobro zna i to je redovna pojava i na to ne možete nikako da utičete kada su privatni vlasnici nekretnina u pitanju.

Ovih dana, naravno, inicirali ste svojim predlozima i ozbiljne rasprave u kojima su učestvovali ljudi koji nemaju baš nikakve veze ni sa vama, ni sa nama, ni sa kim, ni sa kakvom politikom, ali zaista su stručni u svojoj oblasti. Neretko bi odgovor na to što vi predlažete bio da je minimum korektnosti rada neozbiljan, ali da problem postoji i on se rešava određenim stambenim fondom.

Sada da vam, takođe, kažem, da vas podsetim kada je stanovanje u pitanju, pogotovo u državi Srbiji, u nekim prethodnim režimima i državama, kao što je SFRJ, vi ste imali stambeni fond i postojali su stanovi u državnom vlasništvu, podjednako kao i stanovi u privatnom vlasništvu i postojala je grupa zaštićenih stanara. Nažalost, ti ljudi, a verujem da dobar deo starijih kolega to dobro zna, sve su samo ne zaštićeni u svim mogućim režimima. Godine 1992. svi stanovi u državnom vlasništvu dati su na otkup ljudima koji su već živeli u tim stanovima. Po tadašnjim zakonskim rešenjima, ta sredstva, otprilike paralela sa ovim o čemu vi pričate i što vi predlažete, trebalo je uložiti u izgradnju stanova za preseljenje stanara koji su živeli u privatnom vlasništvu zato što je privatno vlasništvo zaštićeno. To se nikada nije desilo i ti ljudi su, nažalost, ostali zaglavljeni između prakse, teorije, ustavnih rešenja itd. i prošli golgotu.

Kada je reč o odnosu naše države prema upravo najosetljivijim kategorijama stanovništva i tu pričamo o socijalno ugroženim građanima, pa vi bi trebalo da znate da do kraja sledeće godine EU sa našom državom radi projekat koji se zove „Podrška EU socijalnom stanovanju i aktivne inkluzije“. Znači, to su faze. On je osmišljen da poboljša primenu politike socijalne inkluzije u Srbiji, obezbedi održiva stambena rešenja praćena merama aktivne inkluzije za najugroženiju populaciju. Za tu priliku Unija je izdvojila 27 miliona evra putem instrumenata za predpristupnu pomoć IPA 2018 za 36 meseci sprovođenja programa, a Kancelarija UN za projektne usluge izabrana je kao implementacioni partner.

Šta je svrha programa? Koje su ciljne grupe? Romi, žene u nepovoljnom položaju, posebno žene žrtve porodičnog nasilja, mladi na smeštaju, oni koji napuštaju smeštaj, osobe sa invaliditetom i drugi koji žive u neadekvatnim uslovima.

Koji su rezultati programa? Ojačani kapaciteti institucija, odgovarajuća stambena rešenja obezbeđena najosetljivijim ženama i muškarcima, devojčicama i dečacima. Rezultat tri – usluge zapošljavanja, socijalne zaštite, obrazovanja, zdravstvene zaštite itd.

Dakle, taj program se provodi u sledećim jedinicama lokalne samouprave: Boljevac, Vladičin Han, Vrnjačka Banja, Vršac, Gadžin Han, Žagubica, Koceljeva, Kula, Lebane, Loznica, Ljubovija, Novi Pazar, Odžaci, Pančevo, Raška, Svilajnac, Topola, Čačak, Šabac.

U zavisnosti od sledećih projekta, vi znate da je to projektno finansiranje, a verujem da ćete i vi dobrim vezama sa ljudima koji funkcionišu u okviru institucija EU pomoći i ovoj državi da ima što više projekata, što više programa kako bi ova država imala takvu vrstu stambenih fondova gde bi moglo da se sprovede u delo ovo o čemu vi pričate.

Ukoliko postoji dobra namera i ukoliko smo mi svi zaista zabrinuti za građane koji se bore da obezbede krov nad glavom, a ukoliko nismo, e onda to izgleda baš onako kako ste danas pričali, sa stilom kakav ste koristili predstavljajući tako važnu temu, govoreći o ljudima koji se zaista bore svakodnevno da prežive dan.

Gospodine Lazoviću, mi smo i te kako svesni svih problema koje ova Republika ima i očekujemo da u rešavanju svih tih problema svi mi budemo tu. Ali, znate, taj čarobni štapić ne postoji. Republika može da napravi okvir, da dobro sasluša i da dobro isprati svako provodljivo rešenje. Za nas u ovom trenutku je najvažnije i pošto je tema budžet, naravno da mi možemo da obezbedimo redovne plate i penzije, da u perspektivi smanjimo budžetski deficit.

Da, zadužujemo se zato što država nema svoje pare. Pare dolaze od poreskih obveznika i od kredita. Gde ćemo ih usmeriti? Kandidujemo svoje politike i one pobeđuju na izborima. Građani su ti koji odlučuju. Za mene vrlo značajna stvar, a o tome je retko ko od vas govorio - kako će ono što je premijerka predstavila ovde, a jeste plan ove Vlade, da se upotpuni sa ovim budžetom i da ćemo mi na kraju mandata ove Vlade moći da pitamo svakog ministra da li je taj plan ispunjen.

Zašto je važno da je ovo kontinuitet one prethodne Vlade? Zato što je taj plan bio ispunjen, pa smo dobili više od 2.500 kreveta u momentu kada su se zdravstveni sistemi visoko razvijenih evropskih zemalja raspadali, kada su se primenjivali protokoli o kojima ne želim da slušate, kada su medicinari morali da odlučuju ko će da živi, a ko će da umre zato što nije bilo respiratora. E, ova država, vidite, se snašla.

Na kraju mandata ove Vlade, kao i ovog mandata svih nas poslanika moći ćemo jedni druge da pogledamo u oči i da kažemo ko je šta iza sebe ostavio, da li je Vlada ispunila svoje ciljeve, da li su isplaćene plate i penzije iz realnih izvora, da li je nastavljeno sa kapitalnim projektima i da li energetska politika, zajedno sa očuvanjem životne sredine, ide u onom smeru koji vi i ja želimo, a to jeste da ova zemlja bude energetski bezbedna, da imamo održivu životnu sredinu.

Bilo bi makar korektno, jer ja to vama nikada, gospodine Lazoviću, nisam uradila da dok pričam bar na trenutak slušate, ne smejete se. To sve vreme radite. Vidite, to sam imala sada zaista veliku želju da vam spočitam, jer nije u redu. Zaista nije u redu.

Ni jednog momenta vam se nisam ni podsmehnula, niti vam dobacila, niti gestikulirala, niti vam pevala da ste beba i da ste, kako ono beše, omašili, skrenuli sa puta, imitirala kako hodate ili kako trčite. Vidite, za atmosferu u Skupštini na prvom mestu i vi morate da date malo doprinosa.

Ono što mi je važno za građane Srbije jeste da nemaju razloga za brigu. Stanje energetskog sistema je takvo da svi možemo da vidimo, da imamo svetlo i grejanje, jel tako, nije nam hladno, da će biti mnogo bolje, naravno, da to neće raditi srpske firme, nego strani stručnjaci i to je tačno. I predsednik Aleksandar Vučić, vidite, i to ne možete da mu spočitate, rekao je – mi ne znamo to, ali znamo ko zna i najbolji su na svetu. Radi se o Norvežanima.

Tako da ćemo, gospodine Lazoviću, i vi i ja, verujem, za 15 do 20 godina pod rukovodstvom Aleksandra Vučića, SNS, na ovaj ili onaj način, moći da se pohvalimo svojom državom. Jer, verujte, SNS takođe razmišlja i o vama, vašim prijateljima, vašim saborcima, vašoj budućoj deci zato što svi zajedno zaista možemo sve ukoliko hoćemo, naravno.
Zahvaljujem predsedavajuća.

Evo vidite, vi i ja o ovakvim temama možemo i ovako da razgovaramo po dva minuta. Da, postoji zagađenje vazduha, vidljivo je, kao što postoje zagađenje i zemljišta i vode. Odakle vam ideja da se ne radi na tome? Imate budžetska davanja za životnu sredinu.

Premijerka Brnabić je danas na Kopaoniku i sutra gde bi kroz osam panela trebalo sa stručnjacima iz regiona, ali verujem da to znate, baš je tema zelena energija, tranzicija ka zelenoj energiji, očuvanje životne sredine i budite uvereni da će nam se u nekom momentu ovde i pridružiti.

To kada vam kažem da nema čarobnog štapića, ne možemo sve odmah da rešimo, ali deset godina faktički to je dva mandata. Za izradu projekata, evo imate stručnjake koji sede iza vas, pa neka vam objasne, pošto vi to ne znate gospodine Lazoviću, koliko vam treba za projektu dokumentaciju, koliko vam treba za implementaciju, ali ne možete da kažete da se ne radi o tome.

Tržište, ako ste za tržišnu ekonomiju, a nama cilj jeste članstvo u EU, određuje te odnose o kojima vi pričate, a pošto će mi ubrzo isteći dva minuta, verujem da ćete mi odgovoriti, pa ću imati priliku da završim ovaj krug.
Gospodine Jovanoviću, ja vas nikada neću uvrediti, to za početak. Moj glas je takav kakav je, ne mogu mu ništa. To je tako, genetika, šta ću, kao i temperament. Ali, jedno je dobro čuti, a malopre ste rekli – zajedno nećemo ništa. E, to je odgovor na sve ovo što mi gledamo od avgusta meseca.

Dakle, vama nije ideja da određene probleme koje republika ima, u njoj živite i nadam se da nemate rezervnu, zajedno rešavamo, a mi smo vam pružili ruku na početku, u koliko se sećate, pogotovo oko konstituisanja ovog saziva. Da li je tako, gospodine Orliću?

Opozicija vodi više od pet odbora, bili su postignuti određeni dogovori, kako su se reflektori kamera upalili, ti dogovori su pali u vodu, tako je krenulo. Vi ste meni i tada spočitali moj tonalitet, moju mirnoću i kako ste rekli, moju slatkorečivost. Kada sam pokušala na toj konstitutivnoj sednici sve da zamolim, i nas i vas, da pokušamo da nađemo format koji bi bio dostojan ovoga doma, na prvom mestu građana koji su nas ovde delegirali. Pa, ste mi isto rekli, kao i malo pre. Evo, danas smo tu gde jesmo.

Znate koliko nas građana gleda? Sto, toliko o zasedanjima Skupštine. Znate koliko građana, zaista interesuje sve ovo što se ovih dana dešavalo? Jedino o čemu brinu jeste kako će da spoje početak sa krajem meseca. Mi te odgovore na pitanja, njima treba da damo, ali vam se gospodine Jovanoviću zahvaljujem što ste vi unapred rekli da sa nama nećete ništa. To je odgovor na sve ovo o čemu smo svedoci ovih poslednjih dana. Hvala vam na tome.
Mislim, nema pravo na repliku iako me je eksplicitno opomenuo. Može replika, jel? Dobro.

Ne, ne, ali gospodin me je pomenuo, tako da imam osnova za repliku, ali dobro može i od grupe, to će svakako prema Poslovniku o radu proceniti predsednik Skupštine, tako piše u Poslovniku, doslovno, citiram.

Gospodine Jovanoviću, zaista se u zabludi, ukoliko mislite da ja ne želim da čujem svakoga, pa i vas. Vi ste ovde najglasniji, ja uvažavam činjenicu da ste ovde zato što su neki građani glasali za vas i delegirali vas ovde. Zaista se trudim da razumem o čemu sve vreme pričate i na koji način mislite da rešavate te izazove.

Pozvali ste i predsednika Republike da sa vama obiđe određene lokacije. Ne vidim kako razmišljate o nama na način da mi imamo problem da budemo prisutni i da čujemo sve te ljude od nauke i od struke koji imaju nešto da kažu, a tiče se životne sredine. Koliko ja znam, na tom određenom Odboru za zaštitu životne sredine, takođe su bili ljudi od struke i nauke. Oni su na nacionalnim frekvencijama stalno, kao i vi, gospodine Jovanoviću. Jeste, ovo prenosi RTS, dakle vi sada po prvi put imate zaista priliku da kažete to što zastupate i da na određeni način ponudite određena rešenja i vi kucate na otvorena vrata, ali ne na način kako vi to radite, tako što kažete da to što mi predložimo ili što predloži Aleksandar Vučić, ali po difoltu nećete prihvatiti ništa i zajedno neće moći. To ste vi rekli malo pre.

Znači, ja vas opet molim, ne slatkim rečima, realnim. Izvinjavam se što sam takva, ne prepoznajem drugu, kuća mi ne daje nevaspitanje. Ja vas zaista molim da ukoliko želimo da unapredimo život za svakog građanina, glasao on vas ili nas, ne bitno, da počnemo da razumemo na koji način to možemo da postignemo ovde u ovom saziv. I ako ovaj saziv, sada ću vam vrlo otvoreno reći, ukoliko ovaj saziv napravi mali pomak u tom smeru, onda je ovaj saziv zaista smislen, ali onda morate da se oslobodite opsednutošću Aleksandrom Vučićem i SNS. Srpska napredna stranka jeste najjača, ali u koaliciji. Srpska napredna stranka delegira tokom izbornih kampanja svoju politiku i građani je glasaju i oni su po srazmeri tako opredelili nas i vas.

Konačno, gospodine Jovanović, kada već govorite o svemu tome budite korektni, politički, pa recite kad je Rio tinto došao? Ko ga je predstavio kao projekat od strateškog značaja? Kada je počeo da otkupljuje imanja ljudima u Loznici? Nije tako terao ljude, nego ispričajte celu priču, da mi znamo ceo kontekst, ne mi, mi ga znamo. Verujte za ovih deset godina, a to su ipak malo jača dva mandata, ipak složićete se, nedovoljno da se reše svi problemi sa kojima se mi suočavamo.

Ali, šta smo uspeli da uradimo? Uspeli smo bogami da napravimo jednu dobru platformu za studiju svega onoga što se na političkoj sceni i oko nje dešava i zašto određenim grupacijama smetaju određene investicije, ko je u ime građana dovodio određene kompanije, ko je za to dobijao menadžerske procente. Ono što može SNS da vam obeća upravo zato što redovno slušamo jednu te istu mantru, iz različitih uglova, kao što u Americi rade oni "gres rut" pokreti, znate? Ovaj ima samohrane majke, ovaj ima crnce, ovde je životna sredina, ovde su neke levičarske teme, ali svi okupljamo sve.

Znamo tu priču i znamo iz kojih fondova, vi se ljutite, iz kojih fondova se to finansira i za čiji račun. Za sada smo mi uspeli puno toga da rekonstruišemo. Ono što vam mi, da ne uzimam previše vremena od poslaničke grupe, definitivno obećavamo do kraja našeg mandata, danas sutra vi ćete biti vlast, možda, jeste da ćemo mi objaviti belu knjigu svih finansija koje su ušle u državu Srbiju, sa kojim ciljem, iz kojih fondova.

Onda možemo da pričamo o politički korektnom sagledavanju svega, ali pošto ja uzimam Ameriku neretko kao primer, zaista, ovako dugotrajne demokratije, takođe moram da vam kažem da u Americi postoji zakon gde se te organizacije i ti ljudi klasifikuju kao agenti uticaja zato što razni fondovi koji se kače na druge vlade, pa tako rade u interesu vlada drugih država, na teritoriji Amerike, mogu, ali onda moraju transparentno da prikažu sve i da se klasifikuju kao agenti uticaja i onda je sve jasno.

E, to se zove suvereni odnos prema građanima, prema politici i prema svemu. Ukoliko mi treba da sledimo tako razvijene i dobro, jako utemeljene demokratije, budite uvereni, uradićemo to. Ali prethodno ćemo građane Srbije da obavestimo o čemu se ovde radi, ko je ovde tema, koji fondovi, koja sredstva i koje mreže, kao i sve ostalo sa čime se mi susrećemo sve ovo vreme i za čije interese. Tada možemo da napravimo ovo o čemu vi pričate – široku, javnu debatu, u „prajm tajmu“, sa najvećim šerom, u najboljoj emisiji, na nacionalnoj frekvenciji i verujem da ćemo se za to izboriti svi.

Kada pričate o tim problemima, ja vas molim, političke korektnosti radi, pričajte u takvim kontekstima.
Zahvaljujem.

Gospodine Jovanoviću, vi to suštinski jeste rekli, tako da je kolega Gojković u pravu.

(Aleksandar Jovanović: Nije tačno.)

Sam kontekst vašeg izlaganja bio je takav, ali, kako bih vam rekla, u redu je. Svako ovde sa svojim stilom, svojim vaspitanjem, sve onim što mu je porodica dala. Vi sa svojim, ja sa svojim.

Ja hoću vas jedno da pitam. Onog momenta kada gospodin Vučić, predsednik ove Republike, kada bude našao prostora, pošto znate, Tirana, Kosovo, energetska bezbednost, Unija, sve te obaveze, sve to odnosi vreme, kada bude otišao sa vama i kada bude ispunio obećanje koje vam je dao ovde u plenumu, hoćete li mu se izvinuti?

(Aleksandar Jovanović: Četiri godine čekam.)

Pitam. Ja vama nisam dobacivala.

Nadam se da ćete se tada izvinuti, za početak.

(Aleksandar Jovanović: Četiri godine ne ispunjava obećanje.)
Evo, vidite, ja vama to nikada nisam radila, a sada vas pitam – jel mi dozvoljavate da nastavim? Samo jednu rečenicu. Ma, u redu je. Ovo je živa stvar, ovo je zasedanje, u redu je, možete i sve da kažete i da dobacujete i da se nervirate, preporučujem nemojte, ali vi ste sami rekli da sa nama neće moći, ja vas citiram. Vi ste sami rekli - sa vama neće moći. Slušali smo od drugih poslanika. Ono što Vučić predloži i SNS, ma ne dolazi u obzir da mi podržimo, što god bilo. Evo, hvala, gospodinu Jovanovu. Dakle, ja sam o tome govorila.

Postavlja se pitanje šta je namera? Ako imate dobru nameru, to nikada nećete reći, nego ćete se truditi da ono za šta su vas građani delegirali tu, ispunite, a ako imate lošu nameru i zlonamerni ste, e, onda radite to što radite. Čisto da stvar bude jasna zbog građana, ne zbog vas i mene. Mi smo u konačnom zbiru čak i nebitni, ali građanima treba da bude jasno o čemu se ovde radi.
Vi ste u pravu, mi ne dajemo, a dobili smo mnogo na izborima. Stvar je bila zaista političkog dogovora da opozicija vodi pet skupštinskih odbora. A sada vas pitam – ko čini većinu u tom odboru? Znači, vi koliko sutra ne morate da budete predsednik tog odbora, dakle, naša je dobra volja. I sada ja treba da objašnjavam ovde da razumete tu politiku, ali ako ne razumete politiku, ja nemam šta da vam objasnim.

S druge strane, šta sam vam ja obećala? Vi stalno govorite o meni, vi treba da ispunjavate obećanje. Samo me podsetite šta sam ja vama lično obećala ili vašoj partiji ili grupaciji, koga već predstavljate, ne mogu više to ni da pohvatam?

Ali, ono što ste danas rekli, na način koji ste rekli, pa dovoljno govori o svemu, tako da je i kolega Gojković je morao da reaguje. Kada vi kažete određenoj političkoj grupaciji da je odgovorna za smrt toliko ljudi, makar jedan čovek bio, kako to može da se nazove? Meni možete sve da kažete, možete da me uvredite na najgore mogući načine, ja to vama nikada neću, jer poštujem svaki glas koji ste dobili, to je moj odnos prema politici. Za mene je politika poziv, a ne posao. Mene nikada nijedna strana fondacija ili strana država nije finansirala. Ovo je moja Republika, ovo je moja otadžbina.

Moj odnos prema ovome je poziv i to je nešto na čemu ću istrajavati, a vi slobodno nastavite sa tim kako ste zamislili. Ja vam kažem da to nije dobar put ni za te građane koji su vas tu delegirali, niti za vas lično. Mnogo ćete se nanervirati, puno ćete izgubiti vremena. Jedini pravi put je put političkog dogovora i da vidimo šta nam je najbolje činiti. Molim vas, recite koje sam vam lično ja obećanje dala i onda da znam šta ja to treba da ispunim.