Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedavajuća, javljam se na osnovu čl. 225. i 226. Niko nema ekskluzivitet za dobar i dostojan čoveka život u ovoj državi i u ovom gradu. Dakle, svi imamo podjednako prava da pričamo i da brinemo, pogotovo o akademskim građanima, koji su, nažalost, našli jedini modalitet tako što će šetati ulicama grada Beograda i pokušati da skrenu pažnju na sebe, na sve teži položaj studenata na Beogradskom univerzitetu i na sve problematičniju budućnost srpske naučne misli.
Ono što ovde želim da konkretizujem jeste da mene kao poslanika, dalje zaista ne mogu da obavljam svoju dužnost, obaveste kada će vladajuća većina imati na pameti ideju da posle osam godina osnuje ''odbor za zaštitu ljudskih i manjinskih prava'', a ovo spada i u taj korpus, i da nadležna ministarstva, predsednik Vlade, daju konkretan odgovor, šta će preduzeti da se poboljša život akademskih građana i ispune zahtevi studenata.
Dakle, u kom momentu i u kojoj meri će se preduzeti konkretne mere za poboljšanje uslova vrlo očajnih ljudi o kojima mi imamo, ali, zaista, vrlo važnu obavezu da mislimo, zato što predstavljaju ono na čemu bi trebalo da se sagradi neka buduća država.
Nadam se, a iskoristiću, naravno, svoja preostala dva minuta, da ćemo ovde ipak imati konsenzus o sledećem – da, bez obzira kojoj političkoj opciji pripadamo mi nismo po definiciji neprijatelji, niti želim da potkopavamo jedni druge, nego smo na istom zadatku sa istim ciljem da život u Srbiji postane dostojan čoveka. Ono što bi ovde trebalo da bude kategorički i morali imperativ jeste da se različiti ideološki putevi sretnu samo u jednom, a to je pitanje svih pitanja, da kada izađemo iz ovog prestižnog doma, izađemo podignute glave, a ne da krijemo pogled od ljudi koji grčevito pokušavaju da prežive jedan jedini srpski dan.
U tu kategoriju, nažalost, svojim nehatom smo smestili akademske građane koji su, evo, stali u ranjivu kategoriju društva. To je svima nama velika opomena, a i za sve nas velika sramota.
Dakle, vladajuća većina, ona jeste naša osnovna tema i meta na koju mi stalno polažemo svaki naš argument, polako, jedan po jedan, ali sigurno, nažalost, to nas ne veseli, padate jedan ispit za drugim. Danas su akademski građani, sutra ćete imati užasno veliki socijalni problem, izvinjavam se zbog ove tri sekunde, zato što građani neće moći da plate poskupljenje gasa od 60%.
Izvinjavam se, neće se, zaista, ponoviti, prekoračila sam 14 sekundi. Hvala vam na razumevanju.