Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanice <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/9010">Marina Raguš</a>

Marina Raguš

Srpska napredna stranka

Govori

Ja se zaista opet nadam, gospođo predsedavajuća, da ćete obavljati svoju funkciju i održavati red i mir u sali. Javljam se po povredi, po članovima 225. i 226.
Ono što zaista brine SRS u poslednjih nekoliko godina jeste to da o obećanom uspostavljanju demokratskih načela i normalne atmosfere u društvu (ovo je pitanje za sva nadležna ministarstva, posebno za Ministarstvo pravosuđa) nema ni najave. Poslenici sedme sile, kao i pripadnici ostalih zanimanja koja se tiču javno izgovorene istine, zaista su u velikom problemu zato što će se negde zameriti nekome ko ima dovoljno para da plati neke koji će ih prebiti na ulici ili, ne daj Bože, ubiti.
Dakle, ono što se dešava trenutno u Srbiji jeste da su jedna televizijska stanica, a to je Televizija Palma, i jedan novinar, a to je gospođa Olivera Miletović, ugroženi, da su ugrožena njihova osnovna prava, da im je ugrožena bezbednost i sigurnost. Prosto je neverovatno, evo ja čak ni sebi ne mogu da verujem, da ja o ovome pričam pripadnicima vladajuće većine i tražim od nadležnih ministarstva da učine sve što je u njihovoj moći.
Prvo, da zaštite pomenute ljude; da potpukovnika Mančić Zlatana vrate na posao zato što je sudska vlast rekla svoje a izvršna se oglušava o to; da zaštite naravno sve nas i dostojanstvo svih građana Republike Srbije i da polako ali sigurno uvode red u ovu hajdučiju koju pokušavamo da predstavimo kad god možemo kao državu.
Ono što je vrlo značajno, nama nisu teme frakcije u parlamentu, nama je tema vladajuća većina. Ovo je zaista ozbiljan ispit za pripadnike vladajuće većine i za pripadnike vlasti. Dakle, vi ćete na tom ispitu pasti ili ćete ga proći. Ljudi koji ovo slušaju svakodnevno imaju problema. Posao u Beogradu ne može da se obavi ukoliko niste bliski vladajućoj većini. Ne mogu da zaštite svoja osnovna prava ukoliko ne znaju nekoga u lokalnoj samoupravi. Dakle, ceo sistem normativnih načela je storniran i stavljen u stranu.
Mi smo tu, rekoh vam danas, otpočeli kampanju gde ćemo imenom i prezimenom vrlo glasno da pominjemo imena svih onih ljudi koji ne mogu da žive životom dostojnim čoveka ovde u Srbiji.
Takođe, borićemo se za prava svih onih porodica koje su proterane sa teritorije Hrvatske, nekadašnje BiH, za sve one naslednike 6.635 ubijenih Srba u Sarajevu, 3.287 pobijenih Srba u Srebrenici u periodu ratova. Zašto? Zato što vladajuća većina nije dozvolila da se o tome priča u okviru Odbora za zaštitu ljudskih i manjinskih prava, zato što nije otvorila medije za sve nas i zato što je to ono što opterećuje zaista veliki broj ljudi.
Izvinjavam se što sam prekoračila vreme ograničeno Poslovnikom, trudiću se da se to više ne ponovi. Hvala na razumevanju.
Dame i gospodo narodni poslanici, dakle, na osnovu člana 145. Poslovnika o radu Narodne skupštine podnela sam amandman na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o duvanu. Dakle, član 4. menja se i glasi: "U članu 29. zakona stav 1. tačka 7) posle reči "Republici" zapeta se zamenjuje tačkom, a ostatak teksta briše.''
Prihvatanjem ovog amandmana sprečava se monopolsko delovanje Stanka Subotića zvani Cane Žabac, Peconija i drugih. Ono što je sada neophodno reći jeste, samo da se podsetimo, na šta se odnosi tačka 7) člana 29.
Dakle, tačka 7) glasi: "Pravo učešća na javnom tenderu ima privredno društvo, preduzeće i preduzetnik, ako ispunjava sledeće uslove: (između ostalog u tački 7) da se obaveže da godišnje proizvede ili kupi domaći obrađeni duvan u količini od najmanje 50% sopstvene godišnje proizvodnje cigareta i drugih duvanskih proizvoda u Republici, s tim što ta količina ne može biti manja od 2.000 tona godišnje.''
Ovo sam s namerom pročitala, uz izvinjenje što vam verovatno trošim strpljenje, oduzimajući malo više vremena, ali naprosto politički stav SRS jeste da mi nikada nećemo biti za monopolizaciju tržišta.
Drago mi je što je gospodin ministar ovde u sali, pa imamo prilike ovako da izrazimo javno svoj stav, i ono što bi SRS želela da zna jeste na koji način će ova vlada da stimuliše malog proizvođače duvana.
Dakle, ono što mi od početka, odnosno od 2000. godine, od revolucije koju ste proveli tako što ste obećali narodu bolji život, uvećanje standarda i kraj totalitarnog sistema, i potpunog obrušavanja svih institucija države, mi čekamo već osam godina da vidimo koju odluku, koji čin, koji akt ćete preduzeti i provesti da život običnog čoveka, prosečnog građanina, bude bolji.
SRS može samo da pozdravi pokušaje, ali samo pokušaje, koji su očigledno samo deklarativne prirode, razrešenja zapravo sa svim kriminalnim aktivnostima u društvu.
Međutim, na osnovu svega ovoga što imamo prilike da vidimo i tokom ovih skupštinskih zasedanja, vi nas ni u jednom činu, a posebno čak i ovim predlogom za izmenu Zakona o duvanu, niste uverili da vi želite od ove države, koja je postala hajdučija, da napravite dobru i sigurnu državu. Da vi želite da unapredite život ljudi koji su na ivici propasti, da vi želite da donesete ono što ova država izgleda večno gubi.
Ono što naš strah jeste, a mi znamo sada da nas taj prosečni čovek prati, sluša i gleda, da će se nastaviti derogacija svih institucija koje samo u tragovima nažalost postoje, da sitni proizvođač, zapravo svi proizvođači u državi Srbiji mogu samo da zamišljaju kako izgleda živeti od sopstvenog rada, jer nažalost, pored Caneta, Peconija i njima sličnih, oni nikada neće doći na red da prehrane svoje porodice.
Oni će verovatno doći na red da prodaju sve kako bi vraćali kredite koje uzimaju, jer mi polako, ali sigurno tonemo u potpuno robovlasničko društvo, i oni mogu samo da razmišljaju o tome kako će izgledati sledeći dan, da li će neka nova uredba, potpuno kriminalizovane Vlade... jer oprostite, ako Vlada ne provodi ono što deklarativno govori, a jeste, završićemo sa svim kriminalcima, evo, mi dajemo potpunu podršku tome.
I male digresije radi, doktor Vojislav Šešelj je 2003. godine na 1.000 strana dao potpuni dokazni materijal da se završi priča sa Stankom Subotićem Canetom. On je tada pozdravio svaki čin u perspektivi bilo koje vlade koja će Caneta, ali ne sistemom diskriminacije, i sve slične kriminalce staviti tamo gde im je mesto, iza rešetaka.
Ono što je direktno pitanje, kolega, jeste sledeće - zašto se to nije uradilo? Ono što nas potpuno interesuje je sledeće - koliko će biti potrebno da se sve takve ribe nađu u mreži koju je premijer počeo da spušta?
Žalosno je što se ovakve priče redovno koriste za promocije pojedinačne. Žalosno je što čak svaki pokušaj argumentacije nailazi na smeh i podsmeh, jer dok mi sedimo ovde i dok pokušavamo da ispratimo ono što ova vlada radi, taj prosečni građanin ne vidi svoju perspektivu.
Taj prosečni građanin nema kome da se žali. Taj prosečni građanin je na milost i nemilost onih koji polako, ali sigurno kupuju ovu državu, kupuju političare i koji žive u paralelnoj realnosti.
Volela bih, gospodine ministre, da mi odgovorite takođe na pitanje, kako taj prosečni preduzetnik ili bar građanin koji mašta o tome da uzme kredit, da pokrene neku proizvodnju, kako taj prosečni čovek, sa velikim snom o jednom običnom životu, može to da napravi sa ovakvim predlozima zakona.
Takođe bih volela da mi odgovorite na sledeće pitanje - kako bilo ko u državi Srbiji može da vidi tu perspektivu, kada je prosečna zarada tolika kolika je, a penzioneri imaju 8.000 mesečno.
Takođe bih volela da celokupna Vlada Srbije, koja takođe živi u nekoj paralelnoj realnosti, jer znate gospodo i dame, vrlo je teško zamisliti život normalnog čoveka iz zatamnjenih automobila, iz velikih kvadratura stana, iz multinacionalnih kompanija, koje zarađuju onoliko koliko taj prosečni čovek ne može ni da sanja.
Volela bih da vidim svakog pojedinačnog člana Vlade i one koji uvode ovakvu monopolizaciju, crtaju fantastične poslove, koji samo određenima donose astronomske dobitke.
Volela bih da vas vidim, a vi se suočavate sa tim i neće dugo proći, ovo će se ostvariti, da izađete pred ljude koji će vam biti na ulicama, jer neće imati šta da jedu.
Da izađete pred ljude koji više ne mogu da razmišljaju od koje banke strane mogu da traže nove kredite za refinansiranje starih kredita. To je ta realnost najprostijim mogućim rečnikom rečena. Ljudi koji nemaju apsolutno izbora da svojoj deci obećaju ne strane škole i univerzitete, već samo život dostojan čoveka.
SRS, budite sigurni, istrajaće do kraja u svemu onome što ste vi deklarativno načeli i imenom i prezimenom ćemo nazvati svakog onog ko je ne osiromašio nas, premda mi ne živimo u toj paralelnoj realnosti, nego ko je zagorčao život svakom građaninu države Srbije.
U ime tog svakog građanina države Srbije, koji može samo da zamisli kako to izgleda inkasirati čak i 1.000 evra mesečno, budite sigurni da će se SRS boriti svim sredstvima.
(Aplauz.)
Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, u ime Srpske radikalne stranke podnela sam amandman koji se odnosi na član 5. razdeo 48 i predlažem da se razdeo 48 i funkcija 360 brišu. Građanima koji nas upravo sada slušaju ovo najverovatnije ne znači puno, ali se radi o čuvenoj komisiji za lustraciju.
Srpska radikalna stranka je, naravno, protiv Zakona o lustraciji i naravno da je protiv Komisije za ispitivanje odgovornosti za kršenje ljudskih prava. To je naš politički stav i nadam se da ćemo uspeti u nekoliko rečenica vrlo jasno da ga obrazložimo time što ćemo vas samo podsetiti na uporedne primere iz svih istočnoevropskih zemalja.
Dakle, ono što je osnova lustracije, koja je kao proces diktirana naravno samo iz jednog centra koji je dolazio iz zapadne Evrope i prekookeanskih zemalja, jeste koji su kriterijumi bili važni pri utvrđivanju ko je taj koji je kršio ljudska prava i ko su žrtve počinilaca kršenja ljudskih prava.
Najpoznatiji model je model koji su napravili Česi na osnovu Zakona o lustraciji koji su doneli 1991. godine. Uglavnom, u svim istočnoevropskim zemljama osnovni kriterijum u lustraciji je bila saradnja sa tajnim službama. Češki model je bio prepoznatljiv po tome što se odnosio na period i na ljude koji su služili komunistički režim i bili ideološki saradnici u periodu od 25. februara 1948. godine do 17. novembra 1989. godine. Ukoliko bismo primenili primer češke lustracije u slučaju tranzicionog srpskog društva, onda se dovodi u pitanje cela vlast.
Idemo dalje, jedan od čuvenijih modela lustracije je model lustracije u Istočnoj Nemačkoj. Isti kriterijum i isti osnov je bio, dakle, saradnja sa čuvenim Štazijem. U Štaziju je radilo 90 hiljada ljudi, a bilo je 170 hiljada doušnika, i svi su bili lustrirani.
Postavlja se pitanje, ukoliko bismo primenili taj primer Štazija i saradnje sa Štazijem, ko bi ovde bio taj koji bi provodio lustraciju i da li bi u vladajućoj garnituri ostao neko ko bi bio izuzet od te lustracije.
Dakle, nema pravične lustracije i SRS to potkrepljuje upravo ovim primerima iz uporedne prakse istočnoevropskih zemalja, zato što se, nažalost, što je nekada važilo u starom Rimu, a preuzeto od starih Grka, lustracija svodi na čist revanšizam i čistku.
Gospodine ministre, onda bi vam možda bilo bolje da napravite novi Goli otok. Ima ovde ljudi koji mogu da posvedoče kako je bilo na Golom otoku i kako su, iz uverenja da potpomažu vlasnike te institucije Golog otoka, prolazili, pa bi bilo eventualno dobro da ih čujemo, kako su im prolazili dani na Golom otoku.
Ali, hajde, možda SRS, možda i ja grešim u svemu ovome, hajde da ostavimo naš politički stav, jer mi zaista mislimo da su izbori jedini, osnovni kriterijum koji će odrediti ko se krši o šta i da postoji individualna krivična odgovornost za svako kršenje zakona. Srpska radikalna stranka je poznata po legalizmu. Ako imate nešto, imaćete dovoljno snage da izađete za govornicu, pa eventualno da replicirate.
Ali, hajde, mi nismo u pravu. Citiraću samo dva gospodina, koji po svemu sudeći ne inkliniraju ideologiji Srpske radikalne stranke. Dakle, bitno mi je da me razumete vi i vaši birači, oni koji su zabludeli pa da se vrate nama.
Dakle, na nedavno održanoj konferenciji pod nazivom "Nezavisnost pravosuđa i izazovi tranzicije"...
Imate nešto protiv?
(Predsedavajući: Dopustite, molim vas, da narodni poslanik govori.)
Dakle, predsednik Međunarodnog udruženja sudija i tužilaca, obratite pažnju molim vas gospodo sa leve strane, za slobodu i demokratiju gospodin Karmon Migel rekao je sledeće: "Lustracija je osetljivo pitanje i po mom mišljenju nema pravične lustracije. Ne može nova generacija koja nije živela ili radila u to vreme da preuzme ulogu sudije i da nekome sudi zbog njegove prošlosti. Svi imamo prošlost, ali svi se menjamo." To je jedan od primera. Dakle, ne izvor Srpske radikalne stranke.
Drugi primer je profesor Vladimir Vodinelić. Taj gospodin sasvim sigurno ne inklinira nama. Evo šta je rekao u intervjuu za nedeljnik "Vreme": "Mislim da kod nas nema uslova za lustraciju, iako se Srbija, kao i bivše socijalističke zemlje Evrope, oslobodila autoritarnog režima koji je kršio ljudska prava, a pri tom ta ista nova demokratska Srbija nije promenila nijednu instituciju tog autoritarnog režima. Dakle, kod nas nedostaje početni uslov za lustraciju.
U Srbiji nema jasne linije razgraničenja između žrtava i počinilaca", kaže profesor Vodinelić.
Zašto je to tako? Kod nas u Srbiji nije bilo masovne iznuđene saradnje sa režimom, gospodo i dame. U Srbiji se dobrovoljno sarađivalo i potkazivalo.
Hajde da otvorimo tajne dosijee i da vidimo ko je to potkazivao na Beogradskom univerzitetu, u svim kulturnim institucijama i ko je to mogao da radi u tom autoritarnom, totalitarnom sistemu, a da nije bio po volji nomenklature.
Dakle, šta je suština ovoga na šta smo mi ovde pokušali amandmanom da skrenemo pažnju celokupnog građanstva i naroda države Srbije? Da bi bilo bolje da tih 220.000 dinara opredeljenih za ovu poziciju ide za ratne vojne invalide, za poneku opštinu na teritoriji Metohije posebno, za majke koje bi trebalo da rode drugo ili treće dete, za porodice onih koji su osumnjičeni pred Haškim tribunalom, za one koje je progutala tranzicija i za gomilu mladih ljudi koji čekaju u redu za vizu, ne sanjajući o beloj šengenskoj listi, već o tome da mogu negde da zarade hleb, jer u sopstvenoj državi, u demokratskoj Srbiji, evo, već osam godina to ne mogu. To je tema za razmišljanje.