Zahvaljujem, potpredsedniče Tvrdišiću.
Uvaženi narodni poslanici, uvaženi ministre Selakoviću, pre svega, želim da kažem da nam je veliko zadovoljstvo što ste ovde danas sa nama. Mislim da ste to i osetili ovde po aplauzu koji ste dobili od svih poslaničkih grupa, koji nije slučajan. To pokazuje da je vaš rad i ozbiljan i temeljan i metodičan.
Ono što bih danas pričao je vezano za sporazume koji su pred nama. To su sporazumi sa Republikom Kipar i Saveznom Republikom Nemačkom.
Kipar je jedna od pet zemalja članica EU koja nije i neće priznati samoproglašenu nezavisnost Kosova, a drugi sporazum koji potvrđujemo danas u Narodnoj skupštini jeste sporazum sa Saveznom Republikom Nemačkom, našim najvećim ekonomskim partnerom i najuticajnijom zemljom EU, čijem članstvu teži i Republika Srbija.
Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Kipar o saradnji u oblasti zaštite od katastrofa uređuje okvire za saradnju, sprečavanje i ublažavanje posledica katastrofa i pripremljenosti za katastrofe, te za dobrovoljno pružanje uzajamne pomoći u slučaju katastrofa na teritoriji jedne ili druge države, kao i druge oblike međusobne saradnje.
Ovaj sporazum, to je važno naglasiti, uvažava napore UN i međunarodne akte u oblasti sprečavanja katastrofa i ublažavanja posledica, kao i mehanizam civilne zaštite EU i njihov doprinos razvoju kapaciteta za brzo i efektivno reagovanje radi zaštite od posledica katastrofa.
Sporazum, između ostalog, obuhvata pomoć i spasavanje u slučaju katastrofa, bilo da je reč o elementarnim nepogodama ili tehničko-tehnološkim nesrećama, čije posledice ugrožavaju bezbednost, život i zdravlje većeg broja ljudi. Naravno, materijalna i kulturna dobra, ali životnu sredinu u većem obimu u zaštiti i spasavanju, kao i ublažavanje i uklanjanje njihovih posledica, uzajamno obaveštavanje o rizicima od katastrofa i njihovim posledicama. To podrazumeva, naravno, i razmenu podataka, informacija o opasnostima, ali i naučnih i tehničkih znanja i transfer stručnog znanja i iskustava u oblasti zaštite od katastrofa, obrazovanje i obuku zaposlenih koji učestvuju u aktivnostima zaštite i spasavanje, razvoj i proizvodnja opreme za zaštitu i spasavanje, kao i unapređivanje saradnje između nacionalnih organa i vladinih organa i organizacija koje učestvuju u zaštiti od katastrofa.
Kipar je članica EU, ali nije članica NATO pakta, a Srbija je, kao što znate, vojno neutralna zemlja koja, takođe, stremi ulasku u EU.
Ovde treba istaći još jednu stvar. U Nišu, već skoro punu deceniju, deluju Srpsko-ruski humanitarni centar, kao regionalni centar za vanredne situacije MUP-a Srbije i na poziv bilo koje zainteresovane zemlje iz ovog dela Evropa spreman da pomogne u sprečavanju i ublažavanju posledica poplava, požara i drugih katastrofa i već su iz niškog centra gasili, upravo na poziv tih zemalja, požare po Severnoj Makedoniji i Bosni i Hercegovini.
Sve to otvara i dodatne mogućnosti da se u eventualnim, ne daj Bože, katastrofama, Srbija i Kipar, dve prijateljske i dve bratske zemlje, ispomažu u onim neželjenim trenucima kada su brzina i efikasnost u akciji spasavanja pitanje života i smrti.
Što se tiče drugog sporazuma sa Saveznom Republikom Nemačkom, mi iz PUPS-a, partije koja baštini bogatu i slobodarsku i antifašističku tradiciju našeg naroda, posebno smo zadovoljni i ponosni što će zakonom o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Savezne Republike Nemačke o ratnim memorijalima ubuduće na jedan civilizovan i odgovoran način prema senima naših predaka biti tretirani naši ratni memorijali na teritoriji Nemačke. To je dug ove generacije svim generacijama naših junačkih predaka koji su žrtvovali svoje živote za slobodu nas, njihovih potomaka.
Istovremeno, to je na drugoj strani i veliki civilizacijski iskorak kada je reč o poštovanju naših ratnih neprijatelja čije su kosti ostale rasute na teritoriji današnje Republike Srbije, jer građani Srbije su se uvek sa poštovanje odnosili prema svojim poginulim neprijateljima u oba svetska rata.
Dodatno zadovoljstvo pričinjava nam činjenica što ovaj sporazum ratifikujemo baš uoči predstojeće posete nemačke kancelarke Angele Merkel i predsednice EU, koja dolazi iz Nemačke, Ursule fon Lajen, što će sigurno dati novi impuls i nove sadržaje sve dubljoj i sveobuhvatnijoj saradnji naše zemlje sa Nemačkom koja je naš najveći spoljnotrgovinski partner, ali i naš sve jači politički oslonac na političkoj sceni.
Cilj Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Savezne Republike Nemačke o ratnim memorijalima jeste da se omogući dostojno upokojenje i ovekovečenje uspomena na vojne i civilne žrtve rata, koji su poginuli ili su umrli usled ratova, kao i očuvanje mesta gde su sahranjeni, a sve u skladu sa Ženevskom konvencijom o zaštiti žrtava rata iz 1949. godine. Dopunskim protokolima uz Ženevsku konvenciju iz 1977. godine, kao i drugim normama važećeg međunarodnog humanitarnog prava.
Srpski, nemački ratni memorijali su mesta gde su sahranjena srpska, jugoslovenska, nemačka vojna lica i civilne žrtve rata koji su poginuli ili umrli tokom ili usled ratova uključujući pojedinačne i zajedničke grobnice. Postojeća groblja i groblja koja će se naknadno urediti ili parcele na grobljima, a koja svedoče o ratnim događajima na teritoriji naše i nemačke države.
Uređivanje, označavanje i održavanje ratnih memorijala, kao i međusobna razmena informacija o tim mestima i o ličnim podacima žrtava radi pokušaja njihovog identifikovanja biće zajednička, ljudska, ali i hrišćanska obaveza naše dve zemlje i dva naroda.
Srbija i Nemačka obezbediće svaka na svojoj teritoriji zaštitu ratnih memorijala i pristup njima, kao i trajno pravo počinka stradalih u ratu, a Vlada Nemačke će na svojoj teritoriji, o svom trošku, obezbediti održavanje i negovanje srpskih memorijala.
Važno je naglasiti da će dve ugovorene strane taj pijetet pokazivati prema svim stradalima tako što će ukoliko se na tim ratnim memorijalima pored nemačkih ili srpskih grobova stradalih u ratu nalaze i grobovi stradalih u ratu iz drugih država i oni na prikladan način održavati.
Srpski narod je uvek umeo da se izdigne iznad svoje tragične sudbine. Tako je odmah posle strašnog genocida koji je nejač i starčad Mačve doživela početkom Prvog svetskog rata u selu Dublje kod Bogatića podignut hram Vaznesenja Hristovog u čiju su kriptu zajedno položene kosti nekoliko stotina poginulih srpskih i austrougarskih vojnika nemačkog, češkog i hrvatskog porekla, a na crkvenoj spomen ploči piše: „Spomen kosturnica onih koji u ratovima izginuše kao neprijatelji, pa ih smrt izmiri."
Kao što znate, Nemački vojskovođa feldmaršal fon Makenzen naredio je da se 1915. godine u okviru nemačkog vojnog groblja podigne spomenik srpskim junacima palim u borbi sa nemačkom carskom vojskom. Osim takvog iskazivanja poštovanja ratnom neprijatelju još je puno primera zajedničkog sahranjivanja naših i nemačkih stradalih vojnika u Prvom, pa i Drugom svetskom ratu, kao što je mnogo grobalja i grobova poginulih nemačkih vojnika iz oba svetska rata koji su izginuli ovde ratujući u Srbiji, daleko od svoje domovine, na odavno zaboravljenom nemačkom vojničkom groblju u Smederevu sahranjeno je blizu pet hiljada vojnika, u velikoj većini Nemaca mahom iz Prvog, ali i iz Drugog svetskog rata.
Nemačkih vojničkih grobalja ima i u Beogradu, Nišu, Pančevu i tako dalje. Na većini njih ima i sahranjenih Srba, a svaki pokojnik zaslužuje da mu se bar grob zna. Mnogo je grobalja i grobova i Nemaca i Nemica koji su do kraja Drugog svetskog rata živeli na prostorima Srbije i nekadašnje Jugoslavije. Mnoga od tih njihovih poslednjih počivališta zarasla su u korov i zaborav. Naša je zajednička dužnost i Srba i Nemaca da na dostojan način obeležimo ta mramorja.
A koliko li je tek desetina i stotina hiljada, mnogo je, premnogo Srba ostavilo svoje kosti ili okončalo po nemačkim logorima i mučilištima, nešto u današnjoj Nemačkoj, ali još više po ondašnjim nemačkim okupacionim zonama širom Evrope, obaveze naših nemačkih partnera da na dostojan i dostojanstven način obeleže grobove tih stradalnika, ali je to još više obaveza nas iz Srbije, sada imamo i pravni osnov da to i učinimo svugde tamo gde ovozemaljski prah naših stradalih predaka posut za nas, generacije za čiju su budućnost i slobodu oni položili svoj život.
Zahvaljujem na pažnji.