Zahvaljujem potpredsednice Jevđić.
Uvaženi predstavnici ministarstva, uvaženi narodni poslanici, krajem prethodne nedelje je širom sveta, pa i u našoj zemlji, nizom manifestacija obeležen Međunarodni dan ljudskih prava, a upravo se i predloženi Zakon o pravima korisnika usluga privremenom smeštaja i socijalnoj zaštiti bavi i važnim aspektima tog korpusa ljudskih i građanskih prava.
Tačno je da je donošenje ovog zakona između ostalog uslovljeno i usklađivanjem zakonodavstva EU i Republike Srbije u procesu našeg pridruživanja Uniji, ali ovu tematiku iz oblasti socijalne zaštite mi zakonski definišemo pre svega zbog nas samih, odnosno interesa građana naše zemlje.
Ovaj zakon definiše i reguliše prava i obaveze osoba uključenih u privremeno rešavanje situacije u kojoj se osoba koja ima potrebu za privremeni smeštaj ovog tipa našla svesno ili nesvesno ukoliko je reč o osobama sa smanjenom mogućnošću ličnog odlučivanja. To su najčešće osobe sa mentalnim poremećajima, ali i osobe sa drugim problemima u koje spadaju uživanje opojnih droga na primer.
Posebno osetljiva kategorija građana o kojoj ovaj zakon brine jesu i osobe sa invaliditetom, koje imaju potrebu za privremenim smeštajem u ustanovama socijalne zaštite ovog tipa. Inače, zakonom je predviđeno da smeštaj osoba u ovim ustanovama može biti dnevni, ili višednevni, i najviše do šest meseci za maloletne osobe i 12 meseci za punoletne osobe.
Osnovni problem, kako ga mi u poslaničkoj grupi PUPS – „Tri P“
razumemo jeste u definisanju slobodne volje za boravak osoba u ustanovama ovog tipa. Zakonom je predviđeno da staralac, ili drugo ovlašćeno lice može dati pristanak za smeštanje osobe u ustanovu privremenog smeštaja u socijalnoj zaštiti. U uverenju smo da će i osobe koje daju saglasnost za smeštaj u ovakvoj ustanovi, ali i stručna lica tih ustanova raditi u skladu sa predloženim zakonom i pozitivnim normama dobre prakse međuljudskih odnosa. Osnovno ljudsko pravo regulisano mnogobrojnim domaćim i međunarodnim konvencijama i aktima jeste da je pravo na slobodu odlučivanja jedno od osnovnih ljudskih prava. Međutim, ukoliko teško mentalno oboljenje ne dozvoljava ostvarivanje tog prava, potrebno je da barem dva nivo socijalnih i zdravstvenih ustanova odlučuje o tome da li je konkretna osoba sa smanjenim mogućnostima slobodne volje odlučivanja i da li u tom slučaju potrebno da neko stručno lice ili lica odlučuju o najboljim uslovima za oporavak i smeštaj tih osoba u ustanovama socijalne zaštite.
Predlog zakona je predvideo različite situacije u vezi sa smeštajem osoba u ustanovama privremenog smeštaja socijalne zaštite. Poslanička grupa PUPS – „Tri P“ smatra da će se usvajanjem ovog zakona stvoriti dobar zakonski okvir za društvenu pomoć osobama koje ne mogu same da se izbore sa svojim problemima.
Uvaženi narodni poslanici, danas je na predlogu dnevnog reda i Predlog zakona o zaduživanju Republike Srbije kod Banka Inteza. A.D, Beograd za potrebe finansiranja projekta auto-puta i brze saobraćajnice Ruma-Šaba-Loznica. Kao što dobro znate, kao stranka koja se zalaže za decentralizaciju, ali i za demetropolizaciju, demografsku, ekonomsku i socijalnu obnovu cele Srbije, mi u PUPS-u smatramo da je ovo strateški veoma važan projekat za Republiku Srbiju.
Izgradnja auto-puta Ruma-Šabac i brze saobraćajnice Šabac-Loznica, jedan je od prioritetnih projekata Republike Srbije u drumskom transportu, ali iz ugla bezbednosnog osnaživanja ovog rubnog područja Republike Srbije, jer reč je o projektu koji je važan za razvoj, povezivanje oko 600 hiljada ljudi u Mačvanskom i Sremskom okrugu, ali i povezivanje Podrinja i zapadne Srbije sa Vojvodinom, kao i tog dela Srbije sa regionom, posebno sa Republikom Srpskom, odnosno BiH.
Poslanička grupa PUPS – „Tri P“ smatra takođe, pozitivnim i to što izvođač radova na ovom projektu dolazi iz Azerbejdžana, države koja nije priznala samoproglašenu nezavisnost lažne države Kosovo. Uostalom, na dokazanom prijateljstvu potvrđenom više puta i sam predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić se više puta zahvalio toj zemlji i njenom predsedniku Alijevu.
Poslanička grupa PUPS-3P želi posebno da pohvali onaj deo ovog ugovora naročito bitan u ovom vremenu kada se svuda u svetu, pa i kod nas, vodi računa o zaštiti životne sredine prilikom izgradnje ovako velikih infrastrukturnih projekata kojima se naša država obavezala da prilikom obavljanja poslova na ovom putnom projektu postupa sa adekvatnom pažnjom i brigom za životnu sredinu, da obezbedi racionalno korišćenje prirodnih resursa i da sprovodi propise o zaštiti životne sredine. Vredi još jednom podsetiti da izvođenje radova na ovom projektu obuhvata izgradnju tri deonice, deonice 1 - izgradnja auto-puta Ruma-Šabac, od auto-puta E-75, do mosta preko Save u Šapcu dužine 21,14 kilometara za brzinu od 130 kilometara na čas, širine 29 metara i razdelnim ostrvom od četiri metra, deonice 2 – izgradnja mosta preko reke Save u Šapcu dužine 1327 metara uključujući i rampe. Deonica 3 – izgradnja brze saobraćajnice od Šapca do Loznice dužine 54,48 kilometara za brzinu od 100 kilometara na čas, širine 19 metara i razdelnim ostrvom od tri metra.
Inače, zakonom o budžetu Republike Srbije za ovu godinu je odobreno zaduživanje za projekat izgradnje deonice brze saobraćajnice državni put prvog reda, broj 21, Novi Sad-Ruma-Šabac i državni put prvog reda broj 19, Šabac-Loznica. Ono što moramo da pohvalimo je činjenica da se kao podrška većoj upotrebi dinara i smanjenju deviznog rizika domaćem finansijskom sistemu ovo zaduženje realizuje u dinarima.
Takođe, danas bih se dotakao i Predlogu zakona o potvrđivanju sporazume između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Indije o davanju dozvola članova porodica osoblja diplomatsko konzularnih predstavništava za bavljenje plaćenim delatnostima.
Ovaj sporazum Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Indije prepoznaje po najpre potrebu i interes članova porodica osoblja diplomatsko konzularnih predstavništava obe države da im se odobri bavljenje plaćenim delatnostima na osnovu reciprociteta na teritoriji države prijema. To je prvi razlog zbog koga će PUPS kao partija socijalno odgovornih građana ideja podržati ovaj predlog zakona.
Drugi, ne manje važan razlog zašto ćemo mi iz poslaničke grupe PUPS – „Tri P“ dići ruku za ovaj sporazum leži u činjenici da je Republika Indija osvedočeni prijatelj Republike Srbije i da kao najmnogoljudnija zemlja sveta predstavlja onaj ubedljivo većinski deo čovečanstva koji ne priznaje jednostrano proglašenu nezavisnost lažne države Kosovo.
Indija je izborila nezavisnost 1947. godine, a naša bivša zajednička država Jugoslavija je bila među prvim zemljama koje su priznale nezavisnu Republiku Indiju već sledeće 1948. godine. Tada smo uspostavili bilateralne odnose i otpočeli sada već višedecenijsko prijateljstvo naše dve zemlje. Uostalom, Jugoslavija i Indija su uz Egipat inicijatori i osnivači Pokreta nesvrstanih čiju smo šezdesetogodišnjicu osnivanja pre neki mesec obeležili upravo ovde u Beogradu.
Na koga se odnosi ovaj sporazum. Pre svega na članove porodica, članove diplomatsko konzularnih predstavništava Indije u Srbiji i Srbije u Indiji, a u njih se ubrajaju supružnici članova diplomatsko konzularnih predstavništava, nevenčana deca članova diplomatsko konzularnih predstavništava starosti do 25 godina, kao i članovi porodica sa nekim fizičkim ili mentalnim invaliditetom, koja su deo domaćinstva člana diplomatsko konzularnog predstavništva.
Ovim članovima porodice članova DKP države imenovanju odobrava se na osnovu reciprociteta da se bave plaćenim delatnostima u državi prijemu, u skladu sa odredbama zakona države prijema. Ovo ovlašćenje za bavljenje plaćenom delatnošću održivih prijema u načelu važi samo tokom mandata člana DKP u državi prijema. Ti članovi porodice podležu fiskalnom režimu, režimu socijalnog osiguranja i režimu kontrole razmene države prijema, kada se radi o pitanjima vezanim za njihovo obavljanje plaćene delatnosti u toj državi, a sve u skladu sa Bečkom konvencijom o diplomatskim odnosima iz 1961. godine i drugim važećim međunarodnim instrumentima.
Oblast zapošljavanja članova porodice diplomatskog i drugog osoblja DKP Republike Srbije i Republike Indije ovim se prvi put pravno reguliše, od kako su uspostavljeni diplomatski odnosi dve zemlje. Lica koja bi se zaposlila na osnovu ovog sporazuma potpadala bi pod režim socijalnog osiguranja zemlje prijema u vezi sa svim pitanjima koja se tiču njihovog zaposlenja u toj državi. Ona bi takođe bila u obavezi da u državi prijema plaćaju sve poreze na prihod ostvaren po osnovu posla koji obavljaju u skladu sa ovim zakonom.
Dozvola za bavljenje plaćenim poslom u skladu sa ovim sporazumom prestaće da važi odmah nakon što korisniku tog ovlašćenja prestane status izdržavanog lica, datumom prestanka ugovornih obaveza ili u svakom slučaju kada se završi služba lica koje izdržava tog člana porodice.
Zašto je ovo u poslednje vreme postala česta međunarodno pravna praksa, zaključivanje bilateralnih međunarodnih ugovora kojima se na recipročnoj osnovi reguliše zapošljavanje članova porodice zaposlenih u DKP ili misijama pri međunarodnim vladinim organizacijama? Između ostalog i zbog toga što u mnogim zemljama supružnici odbijaju da napuste svoj posao da bi pratili u inostranstvo bračnog ili vanbračnog partnera koji je član osoblja DKP ili misije pri međunarodnim vladinim organizacijama. Glavni cilj je da se ovakvim sporazumima očuva normalan porodični život DKP i držanje porodice na okupu, uz zadovoljenje profesionalnih i ekonomskih preduslova za funkcionisanje tih porodica.
Iskustva su pokazala da su i efekti rada diplomatsko–konzularnih predstavništava u slučaju razdvojenih porodica nesumnjivo manja od efekta rada onih diplomatsko-konzularnih predstavnika koji rade u okruženju svojih porodica koje se nalaze sa njima u državi službovanja.
Ovo je jedan od važnih razloga zbog kojih će poslanička grupa PUPS - „Tri P“ u danu za glasanje podržati ovaj, ali i preostala dva predloga o kojima sam danas govorio. Zahvaljujem na pažnji.