ADAM ŠUKALO

Srpska napredna stranka

Rođen je 1978. godine u Gradišci. Živi u Beogradu.

Po zanimanju je diplomirani pravnik.

Od 2010. godine je bio član Srpske napredne stranke u Republici Srpskoj.
Godine 2013. osniva stranku Napredna Srpska (SN).

Od 2014. do 2018. godine bio je poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srpske.

Za narodnog poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije izabran je nakon izbora održanih 21. juna. 2020. godine.
Izabran je sa izborne liste "Aleksandar Vučić - Za našu decu".
Poslednji put ažurirano: 04.02.2021, 13:15

Osnovne informacije

Statistika

  • 40
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 13.10.2021.

Zahvaljujem potpredsedniče.

S obzirom da često imamo priliku da diskutujemo ovde o ovim odlukama o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju, ja ću, po koji zna koji put, da ponovim da je to izuzetno dobra praksa i mislim da je to izuzetno važno i bitno za demokratski i svaki drugi potencijal Republike Srbije.

Čvrsto stojim na stanovištu, ne samo kao poslanik, već kao diplomirani pravnik, da je to dobro i za pravnu praksu, dobro i za sudsku praksu, dobro i za tužilačku praksu, a mislim da je jako dobro i za izvršnu vlast, za Ministarstvo unutrašnjih poslova, različite bezbedonosne agencije, koje sve zajedno u jednom nizu trebaju da stvore jedan rezultat u kontekstu krajnjeg rezultata, recimo, jedne pravosnažne presude.

Uzeću jedan primer u kontekstu privrednog kriminaliteta borbe protiv korupcije i svega ostalog.

Mi se sada nalazimo u jednom specifičnom momentu u kojem, nažalost, pod uticajem različitih međunarodnih organizacija, međunarodnih institucija, pa i Venecijanske komisije i svega ostalog, se odlučujemo da idemo u jednu drugu praksu koju ćemo uspostaviti u narednom vremenskom periodu, ali čeka nas priča oko ustavnih amandmana i svega ostalog i ne bih da prejudiciram, ali dužan sam da kažem svoje mišljenje.

S obzirom da dolazim iz BiH, gde sam proveo dobar deo životnog i profesionalnog veka, gde upravo ovakav primer gde sutra i u budućnosti kolege treba da međusobno biraju kolege, da ih ocenjuju, da daju pravu ocenu, nije dao pravi rezultat, odnosno da BiH u smislu najbliže susedne zemlje u tom smislu reči, kao reforma pravosuđa koja je počela 2000, koju su stranci vodili, s obzirom da je BiH međunarodni protektorat, dala upravo suprotne rezultate od onih koji se nama nameću ovde kao standardi, u kontekstu priče i budućih evropskih integracija i što bolje ocene za vladavinu prava, za Poglavlje 23, 24, itd, itd.

Hoću da kažem da u prostoj analizi ovde svega onoga što smo mi do sada govorili je izuzetno važno da ne samo analiziramo to koga ćemo od predloženih kandidata ovde izabrati u Narodnoj skupštini, već da analiziramo o tome kakvi su efekti borbe protiv recimo kriminala i korupcije u pravosuđu.

Mi smo ovih dana svedoci da imamo intenzivnu borbu od strane državnih institucija, primarno od Ministarstva unutrašnjih poslova koje zaista muku muči da razbije tu hobotnicu koja se proširila u svim porama društva i ne možete više da pohvatate, ali konstantno MUP šalje različite izveštaje, ima određenu saradnju sa različitim tužilačkim institucijama, a ono što mi ne možemo u krajnjem efektu da vidimo šta su krajnji rezultati toga kada mi pokažemo političku volju i spremnost da se obračunamo sa organizovanim kriminalom.

Mi izveštaje koji idu u tom pravcu na godišnjem nivou, koji podrazumeva da operativno znamo koliko je podnesenih izveštaja počinjenog krivičnog dela, evo, recimo, iz oblasti privrednog kriminaliteta, koliko je potvrđenih optužnica, koliko je podignutih optužnica, koliko je potvrđenih optužnica a koliko imamo pravosnažnih presuda gde su kriminalci koji su se odlučili da se bave privrednim kriminalitetom a ima ih mnogo u političkim strukturama, pre svega u političkim strukturama koje su predstavljale bivši režim, nemamo krajnje rezultate u smislu procesuiranja i onda kao krajnji efekat te priče imamo upravo ono što možemo da često čujemo, pa da pitamo - ko je presuđen, ko je procesuiran? Nije niko procesuiran iz prostog razloga zato što su pre toga pozicionirali tužioce i sudije da spreče upravo to, krajnje procesuiranje odnosno pravosnažne presude, ili se one razvlače u dugogodišnje procese.

Nepoverenje građana upravo nastaje u tom međuprostoru koji postoji između MUP, tužilaštva i sutra sudija. Nismo svi isti, svako ima svoju ulogu. I sada treba neko nas da ovde uveri u tu vrstu priče koja podrazumeva da će sutra kada se treći stub vlasti u pravnoj državi kakva je Srbija, kada se potpuno osamostali i kada se budu i međusobno birali i međusobno ocenjivali, bez ikakve kontrole, da će procvetati sve u Srbiji.

Moram da kažem da sam imao priliku kao zamenski član Odbora za ustavna pitanja da prisustvujem jednoj javnoj raspravi ovde oko ustavnih amandmana i moram da kažem da sam kao čovek, a i kao diplomirani pravnik, izuzetno razočaran onim što sam čuo. Vidim da tu, s obzirom da smo imali predstavnike i tužioca i advokatske komore i sudija i profesora različitih, ja vidim da je tu izuzetno prisutno i politikanstvo i politički interesi i da se ova tema i te kako koristi upravo za tu vrstu potrebe da se pokuša otvoriti ili načeti integritet koji predsednik Republike Srbije ima i da mu se adresira priča u kontekstu toga što se zove vladavina prava, da u Srbiji nema vladavine prava, da postoji pritisak na pravosuđe itd.

Nikada niko u ovoj sali, to svaki put ponovim i sada ću ponoviti, nije komentarisao bilo kakvu konkretnu presudu ili tužilačku odluku, nikada niko. Ali, imamo pravo da kažemo i upravo se vraćam zato na početnu tezu da je ovo pravi princip, pa makar u ovom simboličnom smislu da na bazi komunikacije koju mi imamo sa građanima, na bazi informacija koje možemo da dobijemo iz određene lokalne samouprave, možemo sporiti određenog kandidata. Sutra to nećemo moći uopšte, a bićemo, kao što smo i danas, odgovorni za krajnji rezultat u smislu procesuiranja. Evo, ja uzimam samo jednu oblast koja je izuzetno teška, koja je razuverila sve pore društva u Srbiji, a to je privredni kriminalitet, to je korupcija, sistemska, koja postoji bukvalno svuda.

Drugu temu koju želim kratko da obradim, a to je ono što se danas dešava na prostoru Kosova i Metohije. Moram da kažem da kao Srbin iz Republike Srpske da prva asocijacija danas koju sam imao na ova dešavanja na prostoru Kosova i Metohije da takvu sudbinu čekaju i Srbi u Bosni i Hercegovini i u Republici Srpskoj. Ne daj Bože da se neko toliko osokoli i da kaže, da postane bezobrazan, da ovakve stvari radi kao što radi danas.

Ne daj Bože da bilo kojem Srbinu na prostoru regiona sude, presuđuju i donose tužilačke odluke pravosudne institucije kvazi države „Kosovo“, koje su isključivo vezane upravo za politički i svaki drugi interes.

Ne možete se oteti utisku da sve ovo što se radi svakodnevno da isključivo ima samo jedan cilj a to je da pomeri Republiku Srbiju sa njenog ispravnog puta, jer se Republika Srbija, njeno rukovodstvo zalaže za mir, za napredak, za ekonomsku saradnju i da se na tom putu, koji svakodnevno postiže sve bolje i bolje rezultate, skrene različitim provokacijama fokus delovanja i da se od ovog prostora napravi jedno nestabilno područje u kojem će se primarno ekonomski napredak zaustaviti, jer nema ekonomskog napretka ako imate političku nestabilnost, da ne govorim ovu koja se dešava u smislu bezbednosti itd.

Te poruke, i te provokacije koje dolaze konstantno a za život ljudi, Srba, na prostoru Kosova i Metohije koji danas tamo žive to nisu provokacije i mi ovde sa pozicije Beograda ili pozicije Banjaluke možemo tako doživljavati da je to stvarno ugrožavanje bezbednosti, to je nesigurnost ne samo za institucije lokalne samouprave, ne samo za građane, to je nesigurnost za porodice, za decu, za sve drugo.

Evo, nisu prošle dve nedelje, mi ponovo imamo svesnu provokaciju koja isključivo ima za cilj da zaustavi Srbiju u njenom napredovanju i u svemu onome što je do sada postignuto.

Iz tog razloga, ja sam potpuno uveren u mudrost, odgovornost i kredibilitet koji ima predsednik Aleksandar Vučić da će doneti ispravnu i pravu odluku u kontekstu zaštite naših nacionalnih interesa, ali sa druge strane da ne dozvolimo da kvazi pravosudne institucije uz pomoć različitih, da kažem, poluga te kvazi države koji imaju u ovim organizacijama koje smo mogli da vidimo i danas, da uznemiravaju naše građane.

Mi to ne smemo dopustiti, a sa druge strane ne smemo dozvoliti da se upecamo takođe u sve ove provokacije koje imaju isključivo za cilj da se Srbija zaustavi u ekonomskom i svakom drugom napretku političkom.

Ovih dana, ovo što smo mogli da vidimo u Beogradu u vezi organizacije nesvrstanih i toliki broj državnika zemalja, ministara inostranih poslova, koji su posetili Republiku Srbiju, bilateralnih sastanaka, poruke koja je otišla iz Beograda, naravno da nekog muče i naravno da Srbija štrči u tom smislu reči zato što ne samo da lideriše u smislu regiona već se nameće kao neko ko može da odigra značajniju ulogu i na međunarodnom planu bez obzira na problem KiM koji ima.

Takođe je skup dobro iskorišćen da bi uspeli da kažemo šta je istina, šta je naše ustavno uređenje, šta se nama desilo, odnosno način na koji je naša teritorija oteta pod kontrolom svih onih koji danas tamo pokušavaju da ovde upućuju određene packe.

Iz tog razloga mislim da ovaj odgovor ide upravo u tom pravcu koji dolazi od tih privremenih prištinskih institucija, kako ih zovemo, kvazi države Kosovo, da ne trebamo nasedati na to, ali da ne trebamo nikada dozvoliti da nijedno srpsko dete, da nijedna srpska porodica ili bilo koja druga na prostoru KiM ne može mirno da spava. U to ime živela slobodna Srbija.

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 06.10.2021.

Zahvaljujem, predsedniče.

Poštovana ministarko, poštovani narodni poslanici, pred nama je zakon koji sistemski uređuje oblast životne sredine u oblasti buke u životnoj sredini.

Nisam sklon, na samom početku da kažem, da se u svojim diskusijama ponavljam sa svojim uvaženim kolegama koji su u prvom delu sednice poprilično, da kažem, elaborirali različite delove iz samog zakona.

Razlog za donošenje je primarno vezan za Direktivu 2002/49/E3 i usklađivanje sa evropskom legislativom. Ja bih govorio malo iz drugog ugla, da kažem, ali dotaknuću se u svakom slučaju jednog dela i razloga za donošenje ovog zakona a koji se primarno tiče mira i uslova zaštite od buke u životnoj sredini i zvučna zaštita. Pre svega, u kontekstu preventivnih mera zaštite koje ste vi ovde naveli da se odnose na oblast planiranja izgradnje, a na taj način što se u prostornim i urbanističkim planovima obezbeđuju mere i uslovi zaštite od buke a naročito međusobni prostorni raspored infrastrukture, industrijskih, stambenih, rekreacionih i drugih objekata, kao i akustičko zoniranje i utvrđivanje posebnih režima korišćenja tih područja.

Sada ovo dosta stručno zvuči i naravno da ljudi iz ove oblasti koji su pisali ovaj zakon i svi koji se razumeju u kontekstu zaštite životne sredine i merenja buke znaju otprilike sve šta ovo znači, ali da bi pokušali ovu tematiku da približimo građanima Republike Srbije koji prate ovaj prenos i da bi ovu raspravu učinili delom, zanimljivijom u kontekstu i same predmetne rasprave, ja bih se referisao na jedan primer koji je izuzetno važan za Srbiju, za Beograd, a koji upravo definiše ovo što sam u uvodnom delu oko preventivnih mera govorio.

Primarno bih govorio o Projektu „Beograd na vodi“ koji je sigurno i u vizuelnom i u marketinškom, ali i u životnom smislu kao novog naselja, novog Beograda, nove Srbije i predstavlja jednu vizualizaciju nove vizije Srbije, koju je predsednik Srbije Aleksandar Vučić predstavio još u aprilu 2012. godine u kampanji za opšte izbore, gde je kroz jednu tadašnju viziju i pozitivnu kampanju koja je bila baždarena na dva koncepta, jedan je bio na Projektu „Beograd na vodi“, sećamo se svi kada je bivši gradonačelnik Đulijani dolazio sa predsednikom Vučićem, kada su se provozali po Savi i pokazivali tada nepregledne prostore koji su bili zarasli u korov i gde smo imali stare one brodove itd. i one udžerice i sav taj otpad koji se tu godinama nakupljao, kuljao itd.

Da se podsetimo na to da svi građani grada Beograda koji su primarno, da kažem, adresirani gde je prebivalište u ulicama koje su danas preko puta „Beograda na vodi“ koji su jedva čekali godinama, decenijama, da se tu nešto uradi, koliko je i sama vizija i najava tog projekta bila bitna a potvrda podrške koje smo dobili tada na izborima je bila ne samo značajna, već bila je imperativ da se tako nešto uradi.

Sada kada govorimo o viziji, da bi ostvarili u političkom žargonu, da kažem, ili u političkom životu ili u političkom radu kredibilitet, vi u odnosu na vašu viziju morate da nešto uradite po tom pitanju, da budem vrlo prost, da materijalizujete tu viziju. I sada jedan od ta dva stuba politike koju Aleksandar Vučić u toj kampanji predstavlja, jedan je bio Kancelarija za brzi odgovor, jednošalterski sistem koji se danas vrlo uspešno u raznim segmentima obezbeđuje, a drugi je bio Projekat „Beograda na vodi“ koji je sve ono što sam simbol razvoja nove Srbije, novog Beograda i svega ostalog.

Sa druge strane, koliko god se pisalo i govorilo o tom projektu i koliko god on bio predstavljan ne samo marketinški i o njemu se pisalo i dobro i loše i negativno i bilo je puno otpora, u samom startu podrška realizaciji tog projekta nije bila viša od 20% građana Beograda, a da bi sada preko tri četvrtine samo Beograđana, ne samo podržavalo, već svaki dan konzumiralo na neki način sve ono što u rekreacionom i svakom drugom smislu mogu da sprovedu u toku svog života, šetajući promenadom i koristeći druge sadržaje. „Beograd na vodi“ nije projekat koji je elitistički, koji je projekat jednog stambeno-poslovnog prostora koje možete videti u razvijenijim centrima Evrope, u prestonicama njihova, a gde imate naselja koja su zatvorenog ili poluzatvorenog tipa. To naselje ne koriste samo Beograđani, već svi građani Srbije i mnogi iz regiona prvo dolaze u „Beograd na vodi“.

Zašto sada pričam o „Beogradu na vodi“, a u kontekstu priče o buci? Pričam iz tog razloga zato što je dole niklo jedno novo naselje, već niče jedan novi grad koji se integriše sa starim delom grada, a mi imamo još uvek u određenim segmentima, s obzirom da se projekat fazno razvija, infrastrukturu iz prošlog perioda. S obzirom da smo u proteklom vremenskom periodu mogli da gledamo u nekom političkom radu naših političkih suparnika da ekologija, ta generalno zelena agenda postaje dominanta u njihovom diskursu, moram da kažem da sam primetio da tu postoje dvostruki aršini. U suštini su oni spremni da lociraju određene probleme koji postoje u samoj organizaciji grada Beograda, ali isto tako ako im se nešto, sa druge strane, ne sviđa spremni su da primene dvostruki aršin u svemu tome.

Evo, daću jedan primer, a to je stari Savski most, koji ima svoju simboliku, ima svoju vrednost, ali u kontekstu razvoja grada u novom naselju "Beogradu na vodi", apsolutno i u svakom smislu reči nema više upotrebnu vrednost i ne može odgovoriti kako životnim, tako saobraćajnim, tako potrebama života na tom potezu, a ne govorim samo o potezu "Beograda na vodi" i novih stambeno-poslovnih objekata, već govorim i o svim ulicama koje su tu u okruženju - Karađorđevoj, Gavrila Principa, itd.

Tu sad dolazimo do buke. Taj most, pošto svi šetaju promenadom, dolaze nam turisti, Beograđani masovno šetaju svaki dan tuda, a vikendom ne možete da prođete, taj most stvara ogromnu količinu buke koja se širi u koncentričnim krugovima i na ulice u starom delu Beograda - Karađorđevom, Gavrila Principa i mnogim drugim. Ta buka je ogromna.

Međutim, ovi borci za nazovi ekologiju i zaštitu životne sredine, oni tu imaju kontra pristup i oni kažu da tu nema buke i u principu se zalažu za to da taj most tu ostane. Ali, sa druge strane, imaju primedbu na drugim pozicijama gde je ta buka ili gde je ugrožena životna sredina, da to istaknu.

Gospodo draga, jedan aršin - jedan obrazac, u toj vrsti priče je nešto što je neophodno. Taj potez koji sada već možemo da koristimo je značajno manji u odnosu na sve ono što će u budućnosti biti još kao novo izgrađeno, jer taj potez koji ide tamo prema "25. maju", pa linijski park koji ide prema Pančevačkom mostu na jednu stranu ili spajanje od novog šoping centra "Galerije" prema sajmu, pa dalje prema Adi ciganliji, prostor za šetanje, za rekreaciju, u jednom potezu, ja mogu slobodno da kažem da će biti veći nego bilo gde u Evropi. Taj prostor ne koriste ljudi koji žive dole u novom naselju ili novom delu grada, već koriste svi i neophodno je upravo iz tih razloga.

Zato me raduje činjenica da je gradski arhitekta, gospodin Marko Stojčić najavio da će sledeće godine Stari savski most biti razmontiran, u nekim delovima isečen, konzerviran i u svakom slučaju na određen način posle upotrebljen u neke druge svrhe, koje mogu zadovoljiti ovu vrstu činjenice koja podrazumeva da mi o svemu onome što je nekad predstavljalo Beograd i taj most, da ćemo moći na određeni način predstaviti, a ne na lokaciji koja je žila kucavica u saobraćaju, u životnom i u svakom drugom smislu.

Iz tog razloga, smatram da je izuzetno važno, kao što sam i rekao na samom početku, kako ćete vi projektovati razvoj jednog grada. Mi vidimo da se infrastruktura po Srbiji širi u svakom pogledu, ako govorimo o samo putnoj infrastrukturi, vidimo da se svi standardi uspostavljaju u smislu tih zvučnih zidova odnosno prepreka da se buka ne bi mogla čuti u okolnim naseljima, kućama, koje su u blizini auto-puteva, izgradnji drugih puteva, brzih cesta itd.

Ako se referišem ponovo na ovaj projekat, da bih bio vrlo jasan, onda vidimo da u tom delu naselja mi ćemo imati izmeštanje autobuske stanice. Na mestu gde je današnja autobuska stanica će se zidati nove škole, "Beograd na vodi" je projekat u kojem država ima 35% svog učešća vlasništva, da tako kažem, privatni partner ima 65%, a svi, ono što je kao nova vrednost, kao nekadašnja vizija a danas uspešno ostvaren projekat koji se fazno sve brže i brže razvija, koje je najveće gradilište u ovom delu Evrope, pokazuje da se i te kako dobro planiralo i da se i u kontekstu buke dobro planiralo, ali tu sada treba da ide novi most koji će imati četiri trake, gde će moći i pešaci da pređu, imaćemo novi biciklističko-pešački most na drugoj relaciji, itd. Prosto, u svakom delu grada Beograda planiraju se stvari koje će ići u tom pravcu da se buka sve više smanjuje.

U tom kontekstu bih rekao za sve ono što nas napadaju u vezi izgradnje metroa za koji su prvo rekli da se neće raditi, pa onda da nakon toga kada smo već došli u poziciju da danas imamo i kuda će ići trase, da i sama izgradnja metroa u kontekstu smanjivanja buke i te kako ima veliki uticaj, zato što će se veliki broj Beograđana i svih ostalih u budućnosti voziti metroom, što znači da ćemo imati smanjen broj vozila na ulicama Beograda, a takođe izgradnjom ovih infrastrukturnih radova, tipa novog mosta koji će biti na toj lokaciji, to je samo jedan segment koji u vizuelnom i svakom drugom smislu pokazuje da mi i te kako dobro projektujemo, da i te kako dobro planiramo, a ono što je najvažnije, da kada nešto obećamo, da to uradimo.

U tom kontekstu, živela nam Srbija, mirna, čista i napredna!

Trinaesto vanredno zasedanje , 15.09.2021.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi narodni poslanici, poštovana ministarko Gojković, neobično sam zadovoljan što danas imam priliku da ne samo diskutujem i da se javim po ovoj tački dnevnog reda, bez obzira što sada na neki način amandmanski moramo da svoju diskusiju uobličimo, sve ono što smo pre dva dana imali na umu da kažemo mislim da u svakom slučaju trebamo danas da iskoristimo i da kažemo.

Na samom početku ja bih svim građanima Srbije, svim građanima Republike Srpske poželeo srećan praznik, praznik nacionalnog jedinstva, slobode i zastave. Mislim da upravo u ovom redosledu reči koji ide - jedinstvo, sloboda i zastava, pokazuje da smo mi nacionalnim jedinstvom u našoj bogatoj istoriji došli do slobode u celokupnoj našoj istoriji, a samim tim da naša zastava simbolizuje sve ono što je predstavljala naša tako prebogata istorija.

Takođe, želim da čestitam ovaj praznik koji se nadam da ćemo u narednom vremenskom periodu i normirati kako normiramo danas i ovaj Zakon o zaštiti ćiriličkog pisma i ćirilice i u parlamentu Republike Srbije, ali i u parlamentu Republike Srpske, u kojoj sam takođe imao čast da budem narodni poslanik, pa zato zbog svih inicijativa koje su bile ranije, zbog svih opstrukcija koje su bile u ranijem vremenskom periodu, zbog svih zlih i loših sila koje su išle u tom pravcu da pokušavaju da Srbima kao narodu u Republici Srbiji, u Republici Srpskoj ospore pravo da svoj nacionalni identitet, svoju nacionalnu istoriju, svoju slobodu za koju su se tako teško izborili, da ospore da ovaj dan upravo simbolizuje i pokazuje da mi nikada nećemo odustati od svega onoga što su naši preci, naši dedovi, naši pradedovi, naši očevi izborili se, a da danas mi u miru, u slobodi, a nadam se i sveukupnom jedinstvu svih koji žive u Srbiji, svih koji žive u Republici Srpskoj, svih u regionu koji se osećaju i pripadaju srpskom narodu, kao i brojnim Srbima koji su i otišli u dijasporu i rodili se tamo da ovaj 15. septembar svake godine, kao i odnosu na prošlu godinu, slavimo značajnije i značajnije, ponosnije, jedinstvenije i sa mnogo poruka koje će u narednom vremenskom periodu dati imperativ svima nama da budućnost koja je pred nama ne treba da znači da na bilo koji način treba da stavimo sve ono što je u napoj prošlosti, našoj istoriji na bilo kakav kantar.

Naša istorija i sve ono što smo uspeli na današnji dan u proboju Solunskog fronta pokazuje i to da i drugi narodi u regionu, pre svega, da kažem, u Republici Sloveniji, u Republici Hrvatskoj, da imaju i malo poštovanja prema današnjem datumu i svemu što je uradila slavna srpska vojska, bi trebali takođe današnji dan ne samo da poštuju, već i da slave.

Međutim, nažalost, danas kada čitate različite medijske natpise u elektronskim i pisanim medijima, vidite da u mnogim od tih država, kao i nažalost, u BiH, imamo natpise, istoriju koja valjda treba da se piše 90-ih godina prošlog veka, kao da nije bilo istorije, kao da nije bilo Prvog svetskog rata, kao nije bilo Drugog svetskog rata, kao da nije bilo slavne srpske vojske, kao da nije bilo Srba koji su bili na pobedničkoj strani i borili se da oslobode i hrvatske domove i slovenačke i sve druge i da oni danas uživaju blagodeti svoje državnosti, a da Srbi, kao građani drugog reda, kojima se ćirilično pismo ne omogućava da se koristi na onaj najosnovniji način, najminimalniji, pa znamo sve šta se desilo u Vukovaru, ili ako prođete u drugom delu BiH, Federaciji BiH, pa vidite tamo, pošto je dvojezičnost obavezna, pa na svakom natpisu grada, mesta, sela imate i latinični i ćirilični natpis, da je svaki ćirilični natpis u Federaciji BiH prefarban crno ili onim sprejom. To je na stotine i stotine naziva.

Zato, iz tog razloga mi ponosno treba da istaknemo ćirilicu i u Beogradu i u Banja Luci i u Nišu i u Novom Sadu, kao što treba da istaknemo i zastavu.

Nisu ovi murali koji su se pojavili širom Srbije kod nacionalno osvešćenih građana Republike Srbije bilo kakva pretnja, bilo kakvo bildovanje mišića ili pokazivanje, da kažem, nekog osećaja nacionalne hegemonije srpskog naroda. To je upravo ono što u proteklom vremenskom periodu, nažalost, zbog politike koja je na pogrešan način vođena, pogotovo u bivšoj državi, smo morali da se odričemo, a nismo zaboravili te stvari, svega onoga što je naš identitet.

Naravno, očigledno da je mnogima danas ne samo smetnja Aleksandar Vučić i SNS. Ja ne mogu da verujem da neko na nekoj televiziji koja je dobila dozvolu, koja spada u red ovih tajkunskih televizija, sinoć u udarnom terminu u osam sati, za srpsku trobojku po Novom Sadu kaže i upoređuje to sa zastavama koje su za vreme nacističke Nemačke i fašističke Nemačke i Italije, postavljane u tom periodu, da je neko spreman da to izgovori i da bude toliko lud da može tako nešto da kaže, a ne znam koji stepen bezobrazluka, gneva kod tih ljudi postoji, koji su spremni da budu urednici određenih televizija, da puste to u udarnom terminu i da uporede zastavu Republike Srbije sa nacističkom Nemačkoj.

Upravo iz tih razloga, upravo zbog ponosa naše srpske zastave, naše nacionalne zastave, ona treba da se istakne ne ovoliko koliko se istaknula ovih dana, već mnogo, mnogo više da bi pokazali stvari koje podrazumevaju da pod tom zastavom mi manifestujemo i jedinstvo i slobodu.

Oni koji nisu za jedinstvo, koji pokušavaju danas i koji svaki dan govore da im smeta Aleksandar Vučić, SNS, pokazuju da njima smeta i Srbija, da im smeta i srpska zastava, da im smeta i današnji veliki praznik i pokazuju da sutra, ako bi oni kojim čudom, ne daj Bože, došli na vlast, da ne bi isticali ni zastavu, našu nacionalnu, da ne bi slavili ni ovaj praznik.

Vreme je da se to kaže, vreme je da se kaže ko su ti ljudi koji zastupaju takvu politiku i kako oni vide Srbiju. Oni vide Srbiju na taj način, i Republiku Srpsku, u kojim bi oni živeli u nekom prostoru ako je ikako moguće da se tako čak i ne zove, da nema ovu zastavu, da nema ovu istoriju i da nema ćiriličnog pisma.

To je ta druga Srbija. To je ta Srbija koja neće pod zajednički barjak, pod zajednički barjak koji podrazumeva da manifestujemo jedinstvo i u regionu, ali i u Srbiji.

Jedinstvo sa Republikom Srpskom nama daje ne samo Dejtonski mirovni sporazum, već Sporazum o specijalnim i paralelnim vezama kao mogućnost da upravo negujemo našu tradiciju. Da li je naša istorija nešto čega se mi trebamo stideti? Da li je naš identitet nešto čega se trebamo stideti? Da li je vera naša nešto čega se trebamo stideti ili upravo treba to da to istaknemo i da se ponosimo?

Ja mislim da je to za ponos i da svaki dan, ispravljajući praktično istorijske pogreške koje su bile u proteklom vremenskom periodu, nas čeka težak i predan rad da bi sutra mogli reći da imamo minuli rad i da bi sutra širom Srbije, bez ikakvog pozivanja, svi istakli srpske zastave i sa ponosom rekli da živimo u Srbiji, da smo, u ovom slučaju, ako živimo u Srbiji, ako imamo Dan nacionalnog jedinstva, ako smo Srbi ili drugi građani Republike Srbije, da znamo zašto smo istakli tu zastavu i šta smo pod tom zastavom uspeli sve da postignemo i koliko je istorijski važna bila uloga svih naših predaka koji su nam omogućili da danas ne samo da nagrađujemo, već i obavezujemo da na određen način sve u budućnosti postignemo još više.

Na samom kraju želim da kažem jednu izuzetno važnu stvar, koja je za mene lično bitna, i smatram da ona integriše jedinstvo u svakom smislu reči i da jedinstvo koje podrazumeva danas jedinstvo u Srbiji kojem težimo je mnogo više od toga, da bilo kakve granice, bilo kakve države, pa i država Srbija u kojoj mi živimo, je ispod onog što je naš narod, što je naša tradicija, što je naša istorija, što je naša vera. I to nam ne može niko zabraniti, to nam ne može niko onemogućiti.

Mi imamo pravo da to ističemo stalno i nije dobro da, kao što su nam veštački nametnuli da se delimo po nekim geografskim odrednicama, jedinstvo srpskog naroda je imperativ svake politike, a politika Aleksandra Vučića i ovog istorijskog perioda, istorijskog dana, pokazuje ne samo da je on spreman da o tome priča, već je pokrenuo procese koje praktično smo čekali više od stotinu godina, upravo zbog ponosa, zbog identiteta, zbog budućnosti naše dece, o tome kada dođu i u Banja Luku i u Podgoricu i u Beograd i u Novi Sad, i kad odu i na Kordun i u Liku i u Dalmaciju, da se ponose svojim srpskim poreklom, zato što će na taj način pokazati da znaju i svoju istoriju, šta simbolizuje njihova zastava i šta simbolizuje narod kojem pripada.

Živela Republika Srbija! Živela Republika Srpska! Živeo srpski narod!