ADAM ŠUKALO

Srpska napredna stranka

Rođen je 1978. godine u Gradišci. Živi u Beogradu.

Po zanimanju je diplomirani pravnik.

Od 2010. godine je bio član Srpske napredne stranke u Republici Srpskoj.
Godine 2013. osniva stranku Napredna Srpska (SN).

Od 2014. do 2018. godine bio je poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srpske.

Za narodnog poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije izabran je nakon izbora održanih 21. juna. 2020. godine.
Izabran je sa izborne liste "Aleksandar Vučić - Za našu decu".
Poslednji put ažurirano: 04.02.2021, 13:15

Osnovne informacije

Statistika

  • 26
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Deseta sednica Prvog redovnog zasedanja , 06.05.2021.

Zahvaljujem.
Na samom početku želim da još jednom istaknem da ova pozitivna praksa i da kažem zakonska kategorija u proceduri novoizabranih ili sudija koji se prvi put biraju je itekako važna i dobra i nadam se da će ta praksa i nakon najavljenih ustavnih amandmana da se nastavi.
Obrazložiću svoj predlog iz prostog razloga zato što smatram da upravo danas kada razmatramo sva ova imena i predloge, mi smo u završnici ove procedure, jer svi ovi kandidati su već učestvovali u određenoj proceduri i ovo je neka konačna verifikacija, gde sede narodni poslanici koji dolaze iz određenih lokalnih samouprava, u stalnoj su komunikaciji sa građanima i znaju otprilike percepciju da kažem i javnosti i o određenim kandidatima, a sutra i o određenim sudijama koji obnašaju svoju itekako važnu funkciju.
Lično bih da postoji mogućnost i da je takva procedura voleo kada ovu tačku dnevnog reda imamo ovde na zasedanju, da svi kandidati za ove izbore sede u ovoj sali i da možemo te ljude da vidimo na neki način, jer smatram da je vrhunska odgovornost ne samo novoizabranih sudija, odnosno sudija koje se prvi put biraju, da je velika odgovornost i svih narodnih poslanika u smislu percepcije svakog kandidata koji je u ovom slučaju već prošao određenu proceduru.
Takođe bih u ovoj diskusiji rekao nešto što je sada postalo na određen način jedna opšta diskusija u svim medijima. Dosta se ovih dana diskutuje o načinu efikasnosti rada sudova, pa bih istakao ono što je već rečeno na samom početku, a to je da je godišnji izveštaj o radu sudova za 2020. godinu definisao da se rešilo preko dva miliona, odnosno dva miliona 13.829 predmeta u uslovima koji su potpuno bili vanredni, da je Evropska komisija za efikasnost u pravosuđu Saveta Evrope takođe konstatovala povećanu efikasnost sudova i to su svakako slučajevi, dobre stvari koje treba istaknuti, jer ne možemo samo biti krivični prema radu pravosuđa, bilo da je reč kada govorimo o tužilaštvima, bilo da je reč u sudovima, bilo da je reč pojedinačno i o sudovima.
Ono što u svakom slučaju nije bila praksa ovde do sada u radu ovog parlamenta je da mi komentarišemo bilo kakve presude. Niko se ovde nije usudio da o tome govori, međutim puno pravo kolega Arsić ima da govori danas o jednom sudiji Kasacionog suda koji je izašao u javnost i izneo svoje stavove na određen način koji da li su lični, stručni, kako god, to je javna debata i o tome se može debatovati. To nije bilo kakav pritisak. Takođe i podsećati na određena pravila koja postoje u smislu ne samo kako se trebaju zakonski ponašati sudije koje se izaberu, već i kakav je njihov odnos u smislu toga šta će govoriti u medijima, na koji način će se ponašati, jer njihovo dostojanstvo je praktično nešto što predstavlja jedan deo, jednu od najvažnijih grana u podeli vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku.
U tom smislu reči, takođe bih ovih dana apelovao na poruke koje dolaze od određenih opozicionih političkih predstavnika koji izjavljuju ovako, ja to zaista ne razumem, kaže – ako ne reaguju tužioci i sudije, moraćemo mi sami da reagujemo. Ne znam šta to znači? Da će oni uzeti u svoje ruke mogućnost da oni presuđuju, da donose tužilačke odluke i da će praktično urušavati još jedan stub vlasti, odnosno urušavati još jedan od simbola državnosti Srbije.
U tom kontekstu, mislim da je njihova agenda upravo to, ne da prozivaju SNS ili narodne poslanike koji dolaze iz te SNS, već da u kontinuitetu diskredituju institucije Republike Srbije na taj način slabeći i međunarodnu poziciju Republike Srbije i, praktično, gledali smo određene izveštaje koji su došli od strane evropskih istanci i da se oni raduju određenim stvarima, a ne da pokazuju neku zabrinutost itd, što dovoljno govori o načinu da, ne daj Bože, sutra oni ponovo dođu na vlast na koji način bi se oni odnosili prema institucijama, kao kako su se odnosili prema resursima koje su zloupotrebljavali, u smislu prirodnih resursa i svih drugih.
Nešto bih rekao takođe oko izbora u ovom slučaju za Vrhovni kasacioni sud. Mi smo gospođu Vasović ovde izabrali u Narodnoj skupštini Republike Srbije ali na kraju procedure i mislim da je i te kako važno istaknuti da je ona dobila jednoglasnu podršku opšte sednice i svih 40 sudija. Prema tome, mi smo praktično konstatovali određenu volju kod svih sudija koji su u Kasacionom sudu. Ne vidim šta je tu sporno uopšte.
Prema tome, mi smo upravo potvrdili ono što je interna odluka bila i ja to vidim kao na neki način podršku svemu onome što je ta institucija koja je najvažnija pravosudna institucija sama iznedrila. Šta smo mi trebali, da budemo protiv da bi sad dokazali neku ne znam ni ja demokratiju ili pokazali svoju moć? Pa, mi smo upravo potvrdili ono što ste vi sami na određen način definisali i to je ono što je ključno da se istakne ovde.
Puno je manipulacije po tom pitanju i te kako u medijima koji su pod kontrolom opozicionih struktura, koje pokušavaju ovde da nama spočitaju da mi imamo uticaja na izbor sudija. Apsolutno da nemamo, ali imamo pravo takođe pre početka svake sednice da kažemo da tražimo da se razdvoji glasanje, da nije opšte glasanje, jer imamo određena saznanja, znamo da određeni, da kažem, kandidati prosto ne ispunjavaju, hajde, ne opšte, ali recimo, posebne uslove, u smislu toga šta su radili pre toga, na koji način su obnašali određene druge funkcije ili se bavili određenim poslom. Mi moramo da reagujemo.
Prema tome, nekom ćemo dati podršku u procentu nekom čini mi se da smo mi preko 95% i tih kandidata koji prvi put treba da se izaberu ovde u Narodnoj skupštini dali podršku, što je takođe jedan procenat koji je neverovatan.
Prema tome, ono što je i te kako važno u smislu ove vrste i priče, da mi očekujemo od svih prvoizabranih, da kažem, sudija i ovih koji danas sude da rade efikasno, da rade hrabro, kako je rekla gospođa Vasović, ja sam pročitao njen intervju u „Politici“ mislim da je on vrlo kredibilan, da je obuhvatio sve ovo što je praktično danas većina kolega govorila i dala odgovor na sve ove dileme u smislu određenih zloupotreba kako se određene sudije ponašaju.
Takođe, u tom smislu reči, moram da kažem da nekako sve te negativnosti dolaze opet sa ovog drugog bola političkog od strane opozicije, gde se kritikuje kroz te medije ova vrsta priče koju sam malopre govorio. Moram da kažem da i ja imam očekivanja isto i od tužioca i od sudija da efikasnije se bave borbom protiv kriminala i korupcije, pre svega u aspektu priče koja podrazumeva kriminal koji postoji i danas, ali kriminala koji je postojao i juče. Prema tome, mi nemamo procesuirane sve one tajkune koji su u prošlom periodu za vreme bivšeg režima zloupotrebljavali sve institucije.
Ovom prilikom, istakao bih, sigurno taj dvojac Đilasa i Šolaka koji su se baždarili na dva načina. Jedan se baždario na sekunde, a drugi na kanale, a zajedno su se baždarili na tome da prokopaju što više, da kažem, kanalizacionih tokova gde će da postave kablove za svoje kablovske televizije.
Bilo bi jako interesantno danas pogledati, a mislim da to istražni organi mogu uraditi, danas postoje različiti alati i softveri koji mogu da izmere sve, šta su to, da kažem, kanalizacione instalacije, odnosno sve šta je pod zemljom, koji su to kablovi postavljani, ko je postavljao te kablove, ko je zloupotrebljavao svu tu vrstu priče? Nisu to samo prekršajne odgovornosti sutra ovih sudija koji će biti nadležni za prekršajne sankcije, već i krivične odgovornosti i svega ostalog.
Ko je to u Republici Srbiji ikad ispitao, a neko je stvorio toliko enormno bogatstvo. Evo, juče evropskim parlamentarcima predlaže da sad te televizije, kablovske operatere koje su dva brata po novčaniku, u ovom slučaju, uložila u zajednički biznis, da sada dignu na nacionalnu frekvenciju, pa da se ta vrednost tog posla digne deset puta na viši nivo i da od toga bolje žive. Sva se politika i sva se ideologija svela na to kako i dalje da se pljačkaju javni resursi.
Još jednom kažem, bilo bi sjajno od opštine do opštine po Srbiji, da se vidi šta je to pod zemljom i ko je stavljao pod zemljom određene kablove i kako je neko napravio takvu mrežu, a nije platio možda ni dinara određenoj lokalnoj samoupravi, da ne kažem da je „Telekom“ Republike Srbije izuzetno oštećen tom vrstom priče.
Znate kako, „Telekom“ Republike Srbije danas svoju logistiku, svoju bazu koju ima, u smislu digitalizacije, iznajmljuje drugim operatorima i državno preduzeće ima prihode kroz dividendu građani Republike Srbije mogu da očekuju u svemu tome i nešto za sebe. Šta mogu da očekuju sutra od određenih kanala, da kažem, kablovskih koji dobrovoljno odlaze? Ništa, da postave, ovako da kažem, ilegalno da ne odgovaraju za to, da ni jedan sudija prekršajnog suda, osnovnog suda ne reaguje zato što tu nema odgovornosti na državnom nivou.
Tu svaka lokalna samouprava može da uradi šta hoće i niko to nije ispitivao i istraživao. Jedan softver koji može dole sve da snimi, kamere koje mogu to, može u svakom gradu da ustanovi kakvim resursima raspolaže svaka opština u smislu te priče, ali i da ustanovi ko je i kada postavio. Na tome se zarađuje ekstra profit. Na tome se zarađuju milioni, ti milioni se izvlače iz države Srbije na egzotična mesta. Makar da su imali toliko odgovornosti i samosvesti, pa taj ekstra profit, tu zloupotrebu koju su imali, da su uložili ovde u Srbiji. Ne, izneli su taj novac i nisu stvorili ni sa tim opljačkanim novcem možda nova radna mesta, pa bi možda i odgovornost bila manja jer bi im se to uzelo kao olakšavajuća okolnost u nekom sudskom postupku koji bi bio valjan.
Međutim, još niko nije zagrebao to. Zašto? Zato što se plaše da će sutra osvanuti u tim medijima, bilo da je reč o pisanim medijima, bilo da je reč o elektronskim medijima, pa će taj neki sudija biti prozvan da je pod uticajem naprednjaka. E, taj alat se koristi medijski za ucenu i praktično reketiranje da se ne otvore stvari koje su davno zakopane pod zemljom.
Iskopaćemo svaki vaš kriminal. Nećemo se smiriti sa ovih govornica dok ono što ste zloupotrebljavali i one resurse koje ste uništili u Republici Srbiji, ne budemo isterali na čistac, a vas pred sud pravde. Toliko i hvala.

Osma sednica Prvog redovnog zasedanja , 20.04.2021.

Zahvaljujem se potpredsedniče.

Na samom početku da istaknem važnost ove tačke dnevnog reda i generalno prakse parlamentarnog nadzora u smislu imenovanja ovih komisija za kontrolu izvršenja krivičnih sankcija, kao jedne izuzetno važne uloge koju ima parlament Republike Srbije, da imenuje ovu komisiju, a samim tim u vidu parlamentarnog nadzora i da vrši ne samo nadzor, već na neki način i da usmerava svu ovu priču oko izvršenja krivičnih sankcija u onom pravcu koju i javnost Republike Srbije, struka i svi oni ostali koji prate ove penološke mere u smislu izvršenja krivičnih sankcija u onom pravcu koji to naša zajednica i društvo očekuje. U tom smislu moram da kažem da moje uvažene kolege koje su predložene u ovu komisiju će imati važnu ulogu i sve ono što ćemo dobiti kao zaključak ispred ove komisije će sutra u normativi u izmeni zakonske regulative, podzakonske regulative, biti još efikasnije u smislu različitih penoloških mera u smislu izvršenja krivičnih sankcija.

U tom smislu, da kažem i da sve ono što treba da u Republici Srbiji kroz ovu vrstu nadležnosti koje ova komisija ima, da istaknem i svrhu kažnjavanja u onom osnovnom, da kažem, u osnovnoj formulaciji, u osnovnoj definiciji penologiji, da svrha kažnjavanja u svakom slučaju nije represija nad čovekom, kao počinioca ili učinioca, već njegovo prevaspitanje radi njegove resocijalizacije povratka u zajednicu kao produktivnog člana koji više neće vršiti krivična dela.

To je ova bit u suštini same komisije koja treba da isprati izvršenje krivičnih sankcija a i da se vidi kako u tim kazneno-popravnim domovima, zatvorima, kako god da ih nazovemo u ovom smislu reči, kako stojimo po toj poziciji.

Izuzetno je važno da svi počinioci krivičnog dela koji su na izvršenju, recimo, zatvorskih kazni, a znamo da imamo različitih kazni i za počinioce krivičnih dela u ovom slučaju, u tom periodu ga iskoristi što je moguće bolje. Znamo i takođe da se mnogi i doškolovavaju u zatvorima i da sutra nauče neki dobar zanat, da su produktivni u periodu izvršenja krivične sankcije, ali i te kako da je važno sutra kada izađu da mogu biti osposobljeni za samostalan život i da sve ono što ih je odvelo u onom pravcu koji podrazumeva da izvrše određeno krivično delo da više na to i ne pomisle, a sa druge strane da budu osposobljeni da mogu raditi neki koristan posao koji u svakom slučaju ovakve zatvorske jedinice KP domovi nekadašnji, kako smo ih zvali, itd, su izuzetno važna priča u svemu tome.

Ono što bih takođe želeo da istaknem, s obzirom da su naravno različiti zatvori za različite počinioce krivičnih dela i odeljenja, sekcije i sve ostalo, kako se to slaže u tim jedinicama, da je i te kako važno istaknuti i svemu tome i klasifikaciju. U toj klasifikaciji ako bih pričao o svemu tome čini mi se da je najteže resocijalizovati onog koji je bio u privrednom kriminalitetu.

Mi smo ovde u parlamentu Republike Srbije mnogo govorili u smislu toga koliko je teško da se neko ko je počinio krivično delo iz privrednog kriminaliteta vrlo teško možemo dokazati, recimo, korupciju i da vrlo teško dolazimo do pravosudnih presuda, a samim tim sutra i do izvršenja krivičnih sankcija u ovom slučaju. Zašto? Zato što nam je pravosuđe u tom smislu takvo kakvo jeste, zato što imamo slabu praksu. Poseban ugao te vrste priče je kako resocijalizovati sve one koji se bave privrednim kriminalitetom, državnim kriminalitetom i na koji način te ljude dovesti u poziciju da sutra više nikad ne pomisle tako nešto da rade.

Tu sud javnosti govori ovde u Narodnoj skupštini, pa hajde da kažem, i mediji koji o svemu tome pišu je i te kako važno, da kažem, samo iz jednog ugla, predstavnike bivšeg režima određeni procesi koji su ispraćeni, neki su bili pravosudni, očigledno da u poslednjem vremenskom periodu vidimo da se polako vraćaju u javnosti i da to što su počinili određena krivična dela ih u ovom slučaju ne remeti da daju čak određene izjave u medijima koji su skloni da kritikuju vlasti u Republici Srbiji, a zaboravljajući njihove uloge i štetu koju su naneli Republici Srbiji.

U tom smislu reči smatram da posebnu pažnju i ovde u parlamentu, ali i izvršenju krivičnih sankcija treba videti šta s tim ljudima sutra i na koji način uopšte oni mogu bilo šta da rade. Ključna poruka u svemu tome koja treba da ode iz parlamenta Republike Srbije, da se privredni kriminalitet, državni kriminal ne isplati i da sutra ako završite u zatvoru, obavićete vi neku resocijalizaciju, verovatno ćete raditi sutra, bavićete se nekim zanatskim poslom, ali nikada više nećete dobiti priliku da se bavite tim poslom koji ste radili.

Prema tome, ne isplati se, ne treba niko to da radi i poruka koju ova vlast u Srbiji upućuje političku volju koju je stvorila ovde prema svim institucijama pravosudnim i prema policijskim agencijama upravo ide u tom pravcu da Republika Srbija nije više sigurna kuća za ljude koji su se bavili privrednim kriminalom i da mogu to neometano raditi i nastaviti raditi taj posao u nekom narednom vremenskom periodu.

Ono što takođe želim da istaknem, gledao sam sinoć predsednika Republike Srbije u intervjuu koji je, zaista, ne samo specifičan po tome koliko je dugo trajao, ne samo da je bio, da kažem, sveobuhvatan, ne samo da je bio kvalitetan u smislu poruka koje je predsednik Republike Srbije uputio u smislu, da kažem, smirivanja tenzija u regionu, već je on u kontekstu ove tačke dnevnog reda imao jednu sjajnu poruku, jer se na to uvek moramo referisati, da svi kriminalci koji su uvezani sa različitim kriminalnim grupama nisu više dobrodošli u Srbiji, da su iz Srbije proterani, i prema BiH grupa Darka Eleza, sada ove crnogorske grupe, šiptarske narko grupe itd, i da im Srbija nije siguran prostor i da ovde svi oni koji su im pomagali u tom proteklom vremenskom periodu neće sigurno više na bilo koji način moći da obavljaju one funkcije javne i bilo koje druge, koje su podrazumevale da saradnja, druženje, zajednički biznis u svemu tome, ostaju nekažnjeni i ostaju van suda, ne samo javnosti, već i pravosudnih institucija.

U tom smislu, podrška SNS, predsednika Aleksandra Vučića pokazala je da je u ovoj vrsti priče sve ono što smo u proteklom vremenskom periodu mogli da čujemo i vidimo, što je bilo i u određenim medijima, više se u Republici Srbiji neće ponavljati.

Za sam kraj, ono što želim da istaknem, što je i te kako važno, s obzirom da stalno u javnosti imamo potencijalna krivična dela koja su među najtežim, pa između ostalog priča se dosta i o silovanju, o seksualnom mobingu i svakoj drugoj vrsti priče koja je užasavajuća. Ja kao roditelj, kao čovek mogu samo da kažem, da osudim svakoga ko je pomislio tako nešto da uradi. Možda u izvršenju krivičnih sankcija, samih sankcija, treba propisati što teže sankcije za počinioce tih krivičnih dela ili onih koji bi čak i to pokušali, ali moram da kažem da se gnušam te priče da se ta vrsta borbe protiv, moram da kažem, bolesnika koji su u stanju tako nešto da urade, jer te ljude, ne samo da treba lečiti i sankcionisati, njih treba osuditi u svakom slučaju javno, da se gnušam te priče da se to koristi kao sredstvo za politički obračun.

Takođe, moram da izrazim svoje nezadovoljstvo da pojedine kolege ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije su se pojedinih političara koji to zloupotrebljavaju, setili samo u tom slučaju kada su oni postali meta. Nisam zadovoljan što je to tako, ali dajem punu podršku pravosudnim institucijama, ne političarima koje neko pokušava u ovom slučaju da predstavi u ovom ili onom smislu reči, ili političare koji pokušavaju da to zloupotrebljavaju. Mi iz naše poslaničke grupe SNS pre svega dajemo podršku pravosudnim institucijama i žrtvama koje su potencijalne bile od strane nasilnika. Toliko, hvala.

Sedma sednica Prvog redovnog zasedanja , 14.04.2021.

Hvala, uvaženi potpredsedniče.

Samo nekoliko konstatacija vezano za ovu tačku dnevnog reda koja je tradicionalna tačka u svakom sazivu parlamenta Republike Srbije. Naravno, važna je uloga svih delegacija i sastava delegacija, ali da se ne bi ponavljao sa svojim kolegama, da ne bi ovde uzimali suviše vremena, želeo bih nekoliko stvari da istaknem.

Ono što je možda najvažnije istaknuti u ovom periodu, s obzirom da i rad samih delegacija je sada u nekim vanrednim okolnostima zbog ukupnih okolnosti vezanih za pandemiju korona, pa tako su i same aktivnosti se svele na minimum, ono što je moguće u ovakvim okolnostima. Jasno je i da nema putovanja i svega ostalog, da građani Republike Srbije ne bi bili zabrinuti. Niko u ovom periodu niti troši bilo kakav novac, niti ima bilo kakvih putovanja ili bilo čega drugog. Pošto je puno takvih vesti, nažalost, izlazilo u određenim medijima, da je svrha svega toga upravo ono što ne bi nikada trebalo da bude svrha, ali nisam se javio da govorim zbog toga, već da kažem da u ovom periodu pandemije koronavirusa Srbija nije u smislu njene uloge, koja je i te kako važna, a pre svega ovim regionalnim inicijativama, regionalnim delegacijama, u svemu tome bila mirna, već mogu da kažem da je ovaj period upravo iskoristila na najbolji moguć način i dala najbolje moguće rezultate u kontekstu priče ne samo smirivanja situacije u regionu, koja je i te kako uvek napeta i uvek se podgrejava sa različitih strana, podstiče se situacija koja se tiče međunacionalnih sukoba i svega ostalog, glas koji dolazi iz Beograda, glas koji je dolazi od predsednika Aleksandra Vučića, od Vlade Republike Srbije, iza ovog parlamenta je bio glas pomirenja, regionalne saradnje, regionalnih inicijativa, ali, ono što je najvažnije, i pomoći u ovim najtežim situacijama.

Ne bih previše da uzimam vremena, ali Srbija upravo takvom diplomatskom aktivnošću, takvom inicijativom je bila lek na ljutu ranu koja se desila svim narodima na prostoru regiona.

Upravo iz tog razloga hoću da istaknem i određene stvari koje su i te kako važne bile u proteklom vremenskom periodu, iako i tih diplomatskih aktivnosti, bilo da su one bile na nivou Vlade ili na nivou parlamentarne diplomatije ili na nivou diplomatskih aktivnosti koje je imao sam predsednik Republike, bile na najvišem mogućem nivou u odnosu na period u kojem se nalazimo.

Ja bih istakao samo nekolicinu onih koji su jako važni bili i posebno bih istakao zvaničnu posetu predsednika Republike Srbije Bosni i Hercegovini u Sarajevu, kada je predsednik Republike Srbije prvo dozu donirao vakcine u Sarajevu. To su bile prve vakcine. Bilo je tamo raznih komentara posle toga, ali, u svakom slučaju, građani Bosne i Hercegovine, pogotovo građani Sarajeva, su dočekali to na onaj način kako i treba. S druge strane, kao što vidite, Srbija je nastavila da pomaže i u ovom periodu posle toga.

Ono na što bih se posebno osvrnuo tokom te posete su i same najave koje je predsednik Republike Srbije najavio u Sarajevu, pokrenuo određenu inicijativu sa članovima predsedništva Bosne i Hercegovine, o tome razgovarao i najavio, praktično, nešto što do sada nismo imali, a što je i te kako važno, a to je da imamo jedan veliki samit ekonomski, privredni Bosne i Hercegovine i Republike Srbije.

Pored toga što imamo najbolju moguću robnu razmenu i sve ostalo i koja stalno raste i ona je u obostranoj koristi, možda u ovom momentu izgleda da Srbija ima malo više pogodnosti svemu tome, ali to je i te kako važno za privrednike iz cele Bosne i Hercegovine. Jedinstven i zajednički nastup, jedinstveni i zajednički projekti koji nemaju veze samo sa ovim zajedničkim infrastrukturnim projektima, već i sa svim ostalim ukazuju da je to upravo budućnost, a ono što je najvažnije od svega toga da su takve inicijative došle iz Beograda.

Prema tome, to je potpuno inkompatibilno sa svim onim što smo mi čitali o različitim izveštajima, koji nažalost dolaze iz Brisela, jer poruke koje se ne upućuju samo iz Beograda nisu deklarativne prirode, već su inicijative koje su konkretne, gde druge narode, druge države u regionu pozivamo za jedan zajednički nastup.

Taj nastup ide u tom pravcu, možda je budućnost, a ja iskreno verujem da to nije daleka budućnost i da to vreme i te kako dolazi, jer to je naša diplomatija i naša zvanična politika Republike Srbije, a to je da kompletan ovaj region koji je ostao van EU, koji i deklarativno i stvarno pregovara sa ne samo institucijama EU, već i prilagođava svoju zakonsku regulativu njihovoj zakonskoj regulativi da svi u regionu u budućnosti imamo jedan glas prema Briselu.

To nisu modeli koji su novost u sadašnjim članicama EU. Ja ću uvek kao paralelu da ponudim tzv. višegradsku grupu četiri zemlje koje su pregovarale zajedno - Mađarsku, Poljsku, Češku i Slovačku prema EU, koje se dan danas drže kao jedan zajednički korpus u EU, koje su i te kako važan faktor u odlučivanju i svemu ostalom. Takođe, za predstavnike svih država Zapadnog Balkana na bazi inicijative koju Aleksandar Vučić svaki put istakne, čekamo susede i pružamo im ruku, dajemo podršku kada je najteže, mi kažemo idemo zajedno, idemo jednim glasom, idemo da pokušamo da stvari koje su u proteklom vremenskom periodu nas opterećivali, da ostavimo u prošlosti, da ih ne zaboravimo, ali da se okrenemo novim vrednostima, da se naši narodi, naši privrednici, naše poslovne inicijative povezuju, da imamo zajednički i tržišni nastup. S druge strane, kao jedno mnogo veće tržište, odnosno naša pojedinačna tržišta da budemo respektabilan faktor i da se pripremimo u kontekstu priče pregovora sa EU kao jednu test fazu da znamo da možemo odigrati tu jednu višu, značajniju utakmicu koja nas u budućnosti očekuje.

Iskreno verujem da smo mi u prvoj deceniji vladavine i da će nam trebati sigurno dve, tri decenije da završimo sve ovo što trebamo, ali na kraju tog puta verujem da Srbija ne samo kao što je ona to do sada igrala ulogu lidera u svemu, pa i lider u ovom pogledu koji se tiče onog što je najvažnije, da budemo i lideri u tim porukama koje podrazumevaju da uvek apelujemo na smirivanje situacije, da uvek apelujemo na saradnju i, kao što vidite, evo, i ovih dana kada smo dobili kroz medije i kroz druge neke informacije određene poruke i inicijative koje dolaze od jedne članice, u ovom slučaju reč je o Sloveniji, kako bi trebalo da izgledaju granice na Zapadnom Balkanu, niko iz Srbije se nije upecao na tu vrstu priče.

Mi poštujemo teritorijalni integritet svih država u regionu, ne uplićemo se u te vrste priče, ali ne treba zanemariti činjenicu da je od najviših zvaničnika Republike Slovenije došla takva inicijativa. Sada vidimo da su i neki dokumenti poluzvanični ili nezvanični otišli prema tome i na određeni način, ako bi govorio o svemu tome, moram da istaknem da Slovenija nije bilo koja država, Slovenija je neko ko će 1. jula da predsedava EU. Važne su te poruke da ih mi pratimo, ali te poruke nisu došle iz Beograda. Niko nije reagovao iz Beograda. Čak, suprotno, iz Beograda smo dobili poruke koje idu u pravcu regionalne ne samo stabilnosti, već saradnje.

Ovaj poziv na veliki samit u Beograd i na kontekst koji se tiče same priče „Mini Šengena“, Carinske unije sutra, nisu tako više daleka budućnosti i svi sada u regionu shvataju da je to budućnost i ta budućnost će, po meni, jako brzo doći i verujem da će Srbija u tom pogledu uraditi ono što je najvažnije, a to je da uvek bude neko ko će te inicijative pokretati, a s druge strane slati poruke mira, stabilnosti i saradnje. U to ime, živela Srbija i hvala vam!