ADAM ŠUKALO

Srpska napredna stranka

Adam Šukalo je diplomirani pravnik i bivši poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srpske (NSRS).

Rođen je 2. septembra 1978. godine u Gradišci. Oženjen je, ima dva sina. Sa suprugom i sinovima živi u Banjaluci.

U prethodnom sazivu Narodne skupštine Republike Srpske delovao je kao samostalni poslanik u klubu Partije demokratskog progresa (PDP). Bio je Član odbora za evropske integracije i regionalnu saradnju. Na Opštim izborima koji su održani 7. oktobra 2018. godine kandidovao se za delegata u Parlamentarnoj skupštini BiH ispred Partije demokratskog progresa. Iako je osvojio 20 927 glasova nije dobio mandat.

Za narodnog poslanika izabran je na izborima održanim 21. juna. 2020. godine. Izabran je sa izborne liste "Aleksandar Vučić - za našu decu".
Poslednji put ažurirano: 27.10.2020, 10:35

Osnovne informacije

Statistika

  • 12
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Deveta sednica Drugog redovnog zasedanja , 29.12.2020.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedniče, poštovani ministre spoljnih poslova, gospodine Selkoviću, mislim da je izuzetno važno da po prvi put u širem kontekstu razmatramo Izveštaj Evropske komisije o napretku Republike Srbije za 2020. godinu, iako formalno pravno mi raspravljamo o zaključcima Odbora za evropske integracije. Činjenica je da se kroz ova dva dana vidi da smo se mi dotakli različitog spektra tema koje se tiču i samog Izveštaja i generalno, bivstvovanja kao teme evropskih integracija u Republici Srbiji, a i u regionu.

Upravo iz tog razloga, ne želeći da budem predugačak, da bih ostavio svojim kolegama dovoljno vremena da svi govore o ovoj izuzetno važnoj temi, želim da se osvrnem samo na jedan aspekt, na jedan segment, koji se po meni čini da nije dovoljno istaknut u ovoj raspravi koju smo imali do sada, a to je segment uloge Republike Srbije u smislu regionalne saradnje.

Mi znamo da je ta ocena u kontinuitetu dobra za Republiku Srbiju, ali je važno istaknuti da ta pozitivna ocena koju Republika Srbija ima u ovom periodu je itekako zaslužena. I nije stvar neke ad hok ocene Evropske komisije, već prvenstveno kontinuiranog delovanja koje visoki predstavnici, da kažem, izvršne, zakonodavne, a pre svega, predsednik Republike Srbije, ima u kontinuitetu u regionu.

S obzirom da ja dolazim iz regiona, moram reći da poruke koje su dolazile iz Beograda, inicijative koje su pokrenute iz Beograda, su bile lekovite na prostoru kompletnog regiona, onog dela regiona koji se tiče upravo teme o kojoj danas raspravljamo, a to je integracioni proces, proces integracija i u EU, ali i proces ekonomskih integracija.

Iz tog razloga bi bilo dobro podsetiti da su upravo, s obzirom da imamo sada ovu novu metodologiju u delu klastera dva, koji definiše u ovom slučaju sva pitanja koja se tiču inicijative predsednika Republike Srbije, vezano za uspostavljanje mini Šengena, tako klasifikovane i u klasteru dva, ako vidimo da su to teme - sloboda kretanja robe, sloboda kretanja radnika, prava osnivanja preduzeća, sloboda kretanja kapitala, pravo kompanija, intelektualna svojina, politika konkurentnosti, finansijska uloga, zaštita potrošača i u trećem klasteru - carinska unija, vidimo da je i ta metodologija potpuno usklađena i sa spoljnom politikom i Vlade Republike Srbije, koji je premijerka u ekspozeu predstavljala ovde, ali onog što na spoljnopolitičkom planu radi predsednik Republike Srbije, u smislu inicijativa, i naš ministar Selaković, koji prati tu politiku.

Iz tog razloga želim da ovde podsetim javnost u Republici Srbiji i sve nas na jednu dobru komparaciju koju možemo u ovom momentu da napravimo, a to je komparacija sa Višegradskom grupom. Naime, za sve one koji nisu možda dovoljno pratili dinamiku kako je Višegradska grupa u čijem su u sastavu četiri važne zemlje EU, koji i dan danas u EU nastupaju zajednički u jednom blokovskom sistemu koji podrazumeva da se u EU oni pozicioniraju mnogo jače nego što bi pojedinačno to članice uradile, bez obzira na izuzetno veliku snagu i uticaj Mađarske, Poljske, Češke i Slovačke, oni zajedno i te kako važan posao danas čine u EU. Poruka i način kako su se oni integrisali u EU je mnogo važnija.

Još 1991. godine su formirali Višegradsku grupu i 13 godina je taj proces trajao, od 2004. do 1. maja. Sve zemlje Višegradske grupe imaju grad Višegrad, a i mi u regioni, Republici Srpskoj, BiH imamo Višegrad, pa je ta inicijativa negde nama najbliža. Takođe, zemlje Višegradske grupe podržavaju integracioni proces zapadnog Balkana i daju dobru stimulaciju, a pre svega smatram da daju izuzetno dobru poruku u tom smislu.

Upravo u tom kontekstu inicijative koja dolazi u pravcu formiranja mini Šengena idu u pravcu i pregovaranja po novoj metodologiji, vezano za klastere dva i tri, ali prvenstveno šalju poruku zemljama koje jesu na evropskom putu, a koje praktično, bez obzira na status pregovora u kojem se danas nalaze, imaju isti problem kao i Srbija.

Taj problem ne želim puno da ističem u ovom momentu, ali u svakom slučaju jeste odluka, namera EU kojom dinamikom će primiti kompletan ovaj prostor, i to je neupitno da zemlje koje su danas u statusu u kojem jesu u integracionim procesima u budućem vremenskom periodu sigurno biti primljene zajedno zbog inicijative koje idu u ovom pravcu formiranja mini Šengena izuzetno važna. Zajednički ekonomsko-integracioni procesi Bosna i Hercegovine koja se kolega, a nema potrebe da se koleba u ovom slučaju, Crne Gore koja smatra da je nešto naprednija u ovom smislu, kao da je ovo jednosmerna ulica. Integracioni proces sa EU je dvosmerna ulica i ono što je mnogo važno u svemu ovome jeste da zajednički u svemu tome nastupamo. Severna Makedonija je to shvatila, Albanija je shvatila, a Srbija i Aleksandar Vučić su lideri u tom procesu.

To je ideja gospodina Aleksandra Vučića, ne zato da ja hvalim svoga predsednika, već je to neupitno da je to tako. On strateški gura na svakom mogućem mestu u kontaktima koje ima sa predstavnicima EU, gura ideju koja je dobra i za Republiku Srbiju, a i dobra za sve narode koji žive u ovom regionu.

Iz tog razloga, mi jesmo za integracione procese, ali primarno jesmo za ekonomsku saradnju u regionu i to je prva stepenica, najvažnija, da se pripremimo i za veliku tržišnu i ekonomsku i političku utakmicu kada sutra uđemo uzdignutog čela, sa čistim obrazom u EU. Hvala.

Osma sednica Drugog redovnog zasedanja , 24.12.2020.

Zahvaljujem.

Iako je važna tema biće dovoljno ovih šest i po minuta da ja nešto kažem o kodeksu ponašanja narodnih poslanika.

Poštovana predsedavajuća, poštovani narodni poslanici, pred nama je, kao što smo bezbroj puta ponovili juče i danas, kodeks ponašanja narodnih poslanika. Ja bih rekao mnogo važnije. Pred nama je i jedna prekretnica u smislu svega onoga što u budućem javnom obraćanju ovde ispred Narodne skupštine Republike Srbije u političkom životu Republike Srbije treba ovaj kodeks i znači.

Mi smo sa naše strane kao poslanička grupa SNS učinili sve i preko Administrativnog odbora da podržimo i kao što vidite moje cenjene, uvažene kolege su se redom izjasnile da će podržati ovaj kodeks.

Međutim, kodeks kao kodeks je samo jedna ili deset stranica napisanog teksta. On ne vredi ako neće biti upotrebljavan i ako opšti dijalog koji je potreban u našem društvu kao nasušna potreba ne bude kodeks za sve. Sve struke i lekarske i advokatske i bilo koje druge imaju svoje kodekse, pa tako je u redu da i u politici i u Narodnoj skupštini narodni poslanici usvajaju kodekse o svom načinu ponašanja.

Osvrnuću se samo na osnovna načela i na ono što je najvažnije i u odnosu na sve ovo što su govorile moje uvažene kolege, da se ne ponavljam sa njima. Pročitaću jedno od osnovnih načela, gde se kaže da narodni poslanik u članu 2. ostvaruje stalni i neposredni kontakt sa građanima u poslaničkim kancelarijama, na tribinama i drugim javnim skupovima, kao i odgovaranje na pitanja građana koja su upućena poštom ili elektronskim putem.

Moram da kažem nešto afirmativno ispred svoje političke stranke i da kažem, pošto sam dobro upućen i na određen način i koordinišem na nivou republičkom upravo tu aktivnost, a to je neposredni kontakt svih naših funkcionera, prvenstveno narodnih poslanika, ali i pokrajinskih poslanika, većnika, odbornika, gradskih funkcionera, svi mi u SNS imamo potrebu, obavezu, želju i svakodnevno ostvarujemo neposredan kontakt sa građanima. Koji je neposredan kontakt? Onaj kontakt koji ne podrazumeva o tome ko će šta i kako koga da kvalifikuje kroz ovaj etički kodeks i ko će kakvu ružnu političku poruku da uputi o kome, već onaj koji građani Republike Srbije primarno čekaju od nas, a to je da budemo u funkciji ostvarivanja njihovih prava i interesa.

Upravo tu narodni poslanici i upravu tu političke stranke stupaju na snagu. Šta je drugo politička partija nego posrednik između ostvarivanja interesa i mogućnosti da se ostvari određeno pravo pred određenom institucijom između građanina i te institucije. Mi upravo to radimo, radimo sistematizovano i radimo kao vojska koja je u funkciji smo narodu. Svakodnevno u našim stranačkim kancelarijama, a i tamo gde su naši funkcioneri mi primamo građana. Na hiljade i hiljade građana su u proteklom vremenskom periodu obavili razgovore sa našim funkcionerima. Mi smo svaki problem zabeležili i pokušali da pošaljemo onu ključnu poruku – da, mi smo tu u funkciji da ostvarimo sve ono što je neophodno da bi vi došli do određenog prava ili da bi rešili određen problem.

Ako ništa, mi ćemo saslušati vas. Kojom porukom? Pa tome da ćemo mi vaš problem uputiti pred nadležnu adresu ili će naši pravnici koji rade u pravnoj službi, pravnim odborima naše stranke napisati neku molbu, žalbu, neki zahtev kao besplatnu pravnu pomoć. Mi to radimo zato što imamo kadrove, zato što imamo znanje, zato što imamo i funkcionere na odgovornim mestima koji su spremni ne da zloupotrebljavaju bilo šta, već da ubrzaju procedure koje su građanima omogućene zakonskim aktima.

Upravo je to uloga svake političke partije. Upravo je to ključna uloga svakog narodnog poslanika, a nije uloga svakako da se blatimo ovde. Nije dobro u ovoj atmosferi ako usvajamo ovaj etički kodeks da sve drugo što postoji u politici ide upravo u suprotnom pravcu.

Moram da kažem, iako mi imamo ovakvu potrebu, i ako imamo potrebu kao što je rekao naš šef juče ovde obraćajući se, naše poslaničke grupe, da imamo obavezu i dalje kao što smo imali do danas, da odgovaramo i medijima, ali i mediji koji izveštavaju iz Narodne skupštine imaju obavezu ovde da izveštaju na jedan način koji je potpuno objektivan, istinit i nije zlonameran.

Objasnite mi. Uzeću primer iz jednih dnevnih novina danas. Nažalost, to je tabloid Dragana Đilasa koji izlazi na dnevnom nivou i objasnite mi kakvo je ovo izveštavanje, pokazaću treću stranicu koja je udarna stranica, gde kaže – Martinović prihvatio Orlićeve amandmane, pa ide tekst, a ispod teksta ima jedna fotografija, a ispod te fotografije piše – Mariniki Tepić u glavu čekić. Tako piše ovde na ovoj stranici, a ja hoću da poručim sledeće – gnušam se svakog vida pretnje i svakog grafita koji je upućen prema bilo kome i osuđujem ga.

Urednike ovakvih novina koji hoće gospodina Orlića, gospodina Martinovića da stave u kontekst ovakvog ružnog izveštavanja, ovakvim podvaljivanjem, imputiranjem da stvore da se ovakva atmosfera pravi u Narodnoj skupštini neka im je na čast, ali bi im bila obaveza i po kodeksima koje oni imaju i u svojoj novinarskoj struci da se izvine i gospodinu Martinoviću i gospodinu Orliću i SNS.

Naravno, mi to nećemo gledati u dnevnicima Dragana Đilasa, odnosno na onim televizijama kojima Dragan Đilas upravlja. Naravno, mi tu poruku nećemo gledati nažalost u dnevnim novinama koje uređuje Dragan Đilas. Toliko.

Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja , 17.12.2020.

Zahvaljujem, potpredsedniče.

Pošto je moja intencija bila da govorim pre svega o prethodnom amandmanu, u svakom slučaju, na samom početku želim da pohvalim predstavnike Vlade, Ministarstva finansija koji su imali dovoljno sluha da sve ove diskusije koje smo imali protekla dva dana u smislu amandmana i svega onoga što se tiče tematike koju smo imali u prethodna dva dana uvrste i da idemo sa daljim unapređenjima.

Na samom početku, jednu bih stvar tehničku želeo ovde da istaknem. Naime, i kad imamo ove rasprave o amandmanima, s obzirom da imamo ovakav kakav imamo informacioni sistem, mi kao narodni poslanici, a i javnost Republike Srbije ne može videti tok te rasprave, moram da primetim kao neko ko je dugogodišnji parlamentarac, mislim na Narodnu skupštinu Republike Srpske, da ovaj informacioni sistem ne samo da je zastareo, već pokazuje još jednu tezu, a to je da svega onog što su se dotakli ovi iz prethodne vlasti, žuti, da su upropastili. Pa i ovaj informacioni sistem ukazuje upravo na to.

Ja vas molim kao predsedavajući i sve da u narednom vremenskom periodu unapred vidimo ovaj informacioni sistem, ne samo zbog poslanika, već i zbog javnosti da bismo mogli na jedan transparentniji način učestvovati u svemu onome što možemo raspravljati na ovakvim sednicama.

Očigledno je da je ovo bila nečija dobra kombinacija i da ovaj informacioni sistem kada je ugrađivan ovde u rad Narodne skupštine Republike Srbije imao za cilj da rad Narodne skupštine bude što ne transparentniji.

Sad, s obzirom da se mi nalazimo u procesu opšte digitalizacije, elektronske uprave i svega ostalog, da je sva zakonska regulativa koju danas usvajamo, ide u pravcu koju Srbiju etablira na širem planu kao zemlju digitalizacije. Srpski softver postaje brend na tržištu softvera širom sveta. Zaista je neupitno da je i ovaj proces, koji treba ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije da se završi, da treba biti unapređen. Iz tog razloga ja sam hoću da primetim da svega čega su se oni dotakli su bukvalno upropastili.

Mi želimo da budemo transparentni, želimo da budemo efikasniji u ovoj vrsti priče i prema tome i sama Narodna skupština Republike Srbije treba da ide u tom pravcu. Nadam se da to nisu velika sredstva, i sam predsednik Narodne skupštine Republike Srbije je zamolio gospođu Brnabić prilikom iznošenja ekspozea, da se pronađu određena sredstva koja bi bila, ne u korist narodnih poslanika samo, već pre svega javnosti Republike Srbije u smislu praćenja svega onoga što mi imamo na dnevnom redu.

Iz tog razloga ja bih se referisao malo i na prethodni amandman i rekao da sve ovo što se tiče sigurnosti u smislu, da kažem, borbe protiv ovih novih pošasti, novih kriminalnih dela, novih organizovanih kriminalnih grupa koje na različite i sofisticirane načine praktično traže načina kako da operu novac, kako da se bave određenim krivičnim delima, da je izuzetno važno da i samo Ministarstvo unutrašnjih poslova, o tome smo juče pričali, bude što bolje osposobljeno kako tehnički, tako i kadrovski.

Vrlo je teško pratiti te trendove i načine kako se sve može oprati novac i kako određene kriminalne grupe preko izvršenja drugih krivičnih dela, gde stiču određena protivzakonita sredstva, ulažu preko ovog elektronskog novca, digitalnog novca i praktično uspevaju da zaobiđu određene zakonske procedure i mi moramo osposobljavati naše resurse, pre svega u MUP-u, ali i u tužilaštvima da bi se mogli boriti protiv ovakvih vidova kriminala.

Iz tog razloga ja bih nekoliko stvari samo istakao koliko je važna digitalizacija u srpskom društvu i koliko su ti trendovi izuzeto važne za prihodovne stavke u budžetu. Samo ću izvući jedan podatak koji je i te kako važan, koliko naš srpski softver, naši ljudi koji se bave tim poslom, koliko su važni, koliko doprinose izvozu srpske privrede.

Samo jedan podatak Narodne banke Srbije da je u periodu od 2012. do 2019. godine prosečni godišnji rast izvoza IT tehnologija bio 21%. Recimo, poređenja radi, 312 miliona izvoza smo imali u 2011. godini, a 1,42 milijarde evra u 2019. godini. Ako govorimo o 2020. godini i trendovima koje imamo u ovoj godini, koju je obeležila pandemija korona virusa, vidimo da u prvih šest meseci tu granu nije dotakla pandemija, jer je izuzetno važno istaknuti, evo i ovi ljudi koji su frilenseri, koji rade od kuće, kao i svi drugi koji rade u IT kompanijama širom Srbije, kojih ima bezbroj u Novom Sadu, Beogradu, Kragujevcu, Nišu. Ogroman broj mladih ljudi radi u tom sektoru, oni doprinose. Država Srbija ulažući praktično u digitalnu infrastrukturu, u elektronsku upravu, u sve ove modelitete koje imamo danas, omogućava da se taj proces sve više i više razvija.

Kakve su perspektive po procenama stručnjaka? Kažu da bi Srbija mogla u idućih deset godina da porast, u smislu izvoza IT usluga na čak 20 milijardi evra godišnje. Perspektive su ogromne, zato svaki vid ulaganja, svaki vid odricanja u smislu i ove legislative koju usvajamo ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije ukazuje upravo na tu činjenicu da je sve ovo što radimo izuzetno dobro i ne samo da je dobro već daje efekat u ovim prihodovnim stavkama. Daje ono što je možda najvažnije, mogućnost, ako možemo da pričamo o tome ne samo danas već u idućim godinama gde će se taj izvoz povećavati, da ćemo mi ovde imati sve veću i veću potrošnju tih stavki jer zarada koja dolazi iz tog sektora, ljudi koji se bave tim poslom troše novac u Srbiji, povećavamo PDV, povećavamo prostor za druge investicije, povećamo prostor za zarade, za plate. Prema tome ovo je izuzetno plodotvorna grana privrede i u nju Srbija i u narednom vremenskom periodu treba sve više i više da ulaže.

S obzirom da ja dolazim u Republike Srpske i da je ovde bilo dosta tema i BiH i Republika Srpska i o tome što smo mogli ovih dana da čujemo kako Republika Srbija ima određene pretenzije iz tih sarajevskih kvazi intelektualnih krugova koji u jednom zajedničkom tonalitetu sa zagrebačkim krugovima, sa krugovima ovde iz Beograda iz kruga dvojke, građanske kvazi elite, praktično da duvaju u istu trubu. Vi ako pročitate različite vesti različitih portala, da kažem iz regiona, praktično vidite da je kontekst potpuno isti. Kao da imaju jedno uredništvo.

Evo, ja ću u kontekstu ove rasprave da pitam da li je pretenzija Republike Srbije prema Republici Srpskoj to što je Srbija najavila što će isporučiti 500 digitalnih učionica u obrazovnom sektoru Republike Srpske. Da li je to doprinos ne samo Republici Srpskoj, već i BiH? Jel to ta pretenzija u koje država Srbija ulaže u obdaništa, u škole, u mostove, u kojem se voze i Bošnjaci, Hrvati i Srbi i svi ostali koji žive u BiH, koji se ne izjašnjavaju kao jedan od tri konstitutivna naroda? Jel to ta pretenzija u kojoj mi dajemo, a s druge strane iz Sarajeva dobijamo takvu poruku, dobijamo u političkom smislu, retoričkom smislu samo šamare i uvrede.

Naša ruka, ruka iz Beograda, ruka iz Banja Luke i pružena prema Sarajevu u tom smislu priče saradnje. Ljudi koji su, evo i u ovom sektoru digitalne industrije i svega ostalog trebaju biti pokretači tih promena, priča ljudi koji dolaze iz privrede trebaju upravu biti oni ljudi koji će pokrenuti nove procese, a zastarele politike, retrogradne politike, politike stranke Demokratske akcije, sina od Alije Izetbegovića, Bakira Izetbegovića, i na ovim izborima u BiH poražena. Prema tome, budućnost jeste orjentisana na stvaranje nove vrednosti, budućnost jeste orjentisana u tom pravcu koja podrazumeva da stvaramo nove unije, carinske unije, unije u kojim će tržišta i kapitala i radne snage i tržište obrazovanja, priznavanja diploma i svega ostalog, radnog staža, na ovim prostorima, praktično dati mogućnost bez obzira ko gde živeo na prostorima zapadnog Balkana od Hrvatske pa skroz dole do Albanije, da će imati prostor da na jedinstvenom tržištu, praktično konkurentskom tržišnom utakmicom nametne sebe.

Ovde nema pretenzija koje mogu jednu državu staviti u bolji položaj, ovde je jednostavno jedna utakmica u kojoj će tržište koje će na ovom prostoru biti značajno veće doprineti svakoj državi pojedinačno i nema pretenzija Srbije prema bilo kome. Iz tog razloga ja se još jednom Ministarstvu finansija zahvaljujem na svemu ovome što su ovih dana izneli. Smatram da smo stvorili ozbiljne preduslove da Srbija zaštiti svoje interese i da svi oni koji su u proteklom vremenskom periodu govorili da mi nemamo planove, da ih mi svaki dan demantujemo i da će Srbija u narednom vremenskom periodu biti sve snažnija i snažnija. Hvala.