ADAM ŠUKALO

Srpska napredna stranka

Rođen je 1978. godine u Gradišci. Živi u Beogradu.

Po zanimanju je diplomirani pravnik.

Od 2010. godine je bio član Srpske napredne stranke u Republici Srpskoj.
Godine 2013. osniva stranku Napredna Srpska (SN).

Od 2014. do 2018. godine bio je poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srpske.

Za narodnog poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije izabran je nakon izbora održanih 21. juna. 2020. godine.
Izabran je sa izborne liste "Aleksandar Vučić - Za našu decu".
Poslednji put ažurirano: 04.02.2021, 13:15

Osnovne informacije

Statistika

  • 50
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Četrnaesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 23.12.2021.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre Siniša Mali, uvažene kolege i koleginice narodni poslanici, evo nekoliko stvari koje će u ovoj diskusiji pre svega imati tendenciju da objedine i prethodne rasprave koje smo imali po ovim amandmanima, ali u svakom slučaju evo dve rečenice samo da kažem i o tržištu kapitala. Smatram da uređeno tržište kapitala u Republici Srbiji u svakom slučaju daje i sve druge predispozicije finansije, budžetske i svake druge stabilnosti Republike Srbije, kao i njenog sveukupnog razvoja. Mislim da je ta oblast potpuno i dobro uređena u Republici Srbiji i u svakom slučaju to su stvari o kojima ne moramo mnogo da polemišemo.

Međutim, s obzirom da sam se prijavio još na prethodnom amandmanu gde se razgovaralo o amandmanu gospodina Rističevića vezano za elektronske medije, želeo sam, s obzirom da do sada nisam imao priliku da nekoliko stvari kažem i o tome što se dešava ovih dana o elektronskim medijima, pa moram reći i u određenim pisanim medijima i generalno medijima, a tiče se pre svega napada na našu, po meni, najvažniju nacionalnu kompaniju, a to je „Telekom“ Republike Srbije. Ta kontinuirana kampanja ima za cilj i strategiju da pre svega uruši poslovanje i poziciju ne samo na regionalnom, već i na međunarodnom tržištu, u smislu pružanja usluga i svega onog što „Telekom“ Republike Srbije radi. Ima za cilj da slomi „Telekom“ Republike Srbije na način kakav je već bio poznat u ranijem vremenskom periodu, a lomljenje „Telekoma Srbije“ išlo je pre svega u kontekstu načina funkcionisanja rada bivšeg režima i pre svega Dragana Đilasa, koji je preko svojih nekoliko multifleks firmi, koje su na različit način osnivane kako u Srbiji, tako i u regionu, u kontinuitetu pljačkala kako matični „Telekom“ Republike Srbije, tako i ćerke firme „Mtel“ Crne Gore i „Mtel“ Republike Srpske.

Međutim, ono što je i te kako važno u svemu ovome reći jeste da ovi napadi koji su ovih dana krenuli, a vidim da se ponavljaju u kontinuitetu, da je juče Marinika Tepić ponovo dobila domaću zadaću, očigledno da, s obzirom da ima tu dualnu ulogu, je l', naravno, mi nju poznajemo kao nekoga ko je iz sveta politike, ali javnost Republike Srbije ne poznaje dovoljno činjenicu da je ona zaposlena u firmi Dragana Đilasa, čije su firme u kontekstu „Junajted grupe“ suprotstavljene tržišno „Telekomu“ Republike Srbije, pa napad na „Telekom“ Republike Srbije, „Telekom“ Republike Srpske ili „Telekom“ Crne Gore idu u tom pravcu koji podrazumeva da se pojača potencijalno pozicija konkurentske firme ili konkurentskih medijskih firmi za čiju priču i sve ono ostalo radi Marinika Tepić.

U tom kontekstu nekoliko bih stvari želeo da posebno istaknem. Smatram napadi na direktora „Telekoma“, gospodina Lučića, kao i na direktoricu MTL BiH Jelenu Trivan ide upravo u tom pravcu i da se nadovezani na tu činjenicu da se osmisli što konkretniji napad koji bi imao direktnu štetu za „Telekom“ Republike Srbije i njegovu poziciju.

Ono čemu se oni nadaju da u nekom njihovom paralelom univerzumu ponovo dođu na vlast, pa da matično preduzeće „Telekom“ Republike Srbije pljačkaju kako ovde tako i u regionu. Ono što javnost Republike Srbije ne zna dovoljno, a očigledno da upravo ovakvim napadima žele da zabašure tu priču, s obzirom tužilaštva o kojima smo danas raspravljali, koje ćemo da glasamo danas, nisu radili svoj posao u kontekstu istraživanja svih firmi u regionu koje su povezane sa matičnom firmom Dragana Đilasa.

Ja mogu o tome da govorim mnogo o firmama koje je dragan Đilas ima u BiH, tačnije u Republici Srpskoj. Na desetine i desetine poslova, ne samo u oblasti medija već, pre svega, postavljanja različite mreže u kontekstu digitalizacije i svega ostalog, on ima čitav niz firmi koje služe isključivo da izvlače novac iz „Telekoma“ Republike Srbije, pa i „Telekoma“ Republike Srpske i „Telekoma“ Crne Gore. Radio je to sigurno barem jednu deceniju. Naravno da kada vam prestane taj izvor finansiranja koji punite u milionskim iznosima, da ste vi frustrirani, da je vaša jedina želja i politička platforma da se vratite na vlast, a poziciju koju ćete dobiti, ne zanimaju njih mnogo pozicije, državne, gradonačelničke, njih zanimaju pozicije gde će oni moći da nastave svoj biznis u kontekstu priče koja podrazumeva da izvlače javna sredstva iz naših najvažnijih javnih preduzeća, pre svega, smatram iz naše najvažnije nacionalne kompanije, a to je „Telekom“ Srbija.

U tom kontekstu mislim i napadi na Jelenu Trivan u njenoj ulozi direktora Filmskog centra Srbije, od strane Gorana Markovića, upravo instruirani sa ove strane, iz prostog razloga zato što i ti napadi, koliko god se o njima pričalo nisu razjašnjeni zašto. Želim ovom prilikom da kažem nekoliko stvari koje su izuzetno važne po tom pitanju.

Filmski centar Srbije odbio je scenario za film Gorana Markovića iz prostog razloga, ja potpuno opravdavam tu činjenicu, zato što je scenario tog filma trebao da ponizi kompletan srpski narod u regionu, pre svega u Republici Srpskoj, ismejavajući kroz taj scenario prvog predsednika Republike Srpske, dr Radovana Karadžića, pa i ukupnu borbu naroda Republike Srpske u kontekstu stvaranja Republike Srpske. Stavljajući određen fragment, da kažem, u kontekstu svega onoga što je dr Radovan Karadžić doživeo i progon koji je imao u periodu posle rata i svega ostalog, u kontekst tako ružnog momenta, koji se opisuje u tom scenariju koji ide u tom pravcu da se dr Radovan Karadžić predstavi kao neko koga je krila BIA, podvodila mu, ne znam ni ja, žene, dovodila ga u neku situaciju koja je sramna, i da se takav film snimi i da se to finansira iz budžeta Srbije, odnosno iz budžeta Filmskog centra Srbije i da plaćaju svi građani Srbije.

To je taj način kako oni vrše pritisak na institucije Republike Srbije u kontekstu toga kakvu oni istinu žele, jer se gnušaju svega što je srpsko. Evo koliko se gnušaju, možda bi najbolje opisala rečenica u intervju, s obzirom da pratim sve medije, a pogotovo volim da pratim medije koje su iz ovog koncerna, multipleksa Đilasa, Šolaka koje finansiraju, pa njihove nedeljnike.

Između ostalog u jednom od tih nedeljnika, da ih ne bi posebno reklamirao, Goran Marković koji je imao intervju, koji je sada postao zvezda, kaže za Srbiju – današnja Srbija, citiram Gorana Markovića – današnja Srbija nastala je raspadom Jugoslavije, bez ikakve radosti i ideala. Ona je patrljak nekadašnje zemlje. Eto kako Goran Marković doživljava Republiku Srbiju. Ja volim i „Nacionalnu klasu“ Gorana Markovića i normalan sam čovek i svi smo se radovali tim filmovima i „Majstore, majstore“ i „Sabirni centar“ i „Variolu Veru“, ali ne volim „Turneju“.

Ne volim „Turneju“ zato što je ponizila svakog normalnog Srbina u Republici Srpskoj, u Krajini i predstavila nas tamo u tom filmu koji je finansiran od strane bivše vlasti, kao neke divljake, kao neke zaostale ljude, itd.

Kakav je vrednosni opus Gorana Markovića prema izbeglicama koje su našle svoj dom iz BiH, iz Hrvatske, sa KiM, ovde u centralnoj Srbiji, Vojvodini, možda najbolji govori njegov intervju gde je on o izbeglicama pisao na sledeći način, pa kaže – posmatram njihove poglede, užagrene poglede, slušam oskudni rečnik, kojim se izražavaju, primećujem govorne mane, koje postaju novi stil komunikacije.

Tako Goran Marković doživljava sve Srbe koji se nisu rodili na Dorćolu ili na Vračaru, kojim se on dodvorava i pokušava na određen način da taj vrednosni obrazac, nametne kao dominatno.

Ono što je ključno u svemu ovome, i što poručuje svima onima koji poručuje svima onima koji podržavaju za ove silne uvrede, pretnje i beščašće, koje je Goran Marković, uputio prema Jeleni Trivan, a pre svega prema predsedniku Republike Srbije, da možda pročitaju šta o scenariju zbog koga je pokrenuta ova lavina i niz uvreda, koje su krenule prema predsedniku Republike Srbije, a to je što nije dobio novac, da on može da radi šta hoće i sada mi treba, jel da izdvajamo novac iz budžeta, da pljujemo po svom narodu, po svojoj istoriji, po svojoj borbi, da bi on bio zadovoljan i da bi ćutao.

Nikada na takve ucene i uvrede nećemo pristati, bez obzira što će to podrazumevati da on sutra kada uradi intervju u nekom od nedeljnika, izađe na neke ekološke kvazi proteste, neće u intervjuu koji ima šest ili sedam strana, spomenuti ni jednu temu oko ekologije, već će da pljuje po našem nacionalnom identitetu, po istoriji i prema svakom onome ko želi da sačuva to, nadogradi i uradi nešto što je važno za sve ono što je kultura sećanja, itd.

Prema tome, razdvojimo stvari koje su važne u svemu ovome, nazovimo stvari pravim imenom, nećemo nikada dozvoliti da određene stvari u ovom pravcu idu onako kako su zamislili oni koji su manjina, manjine, ne znam kako bih ih nazvao, koji pokušavaju agresivnom kampanjom, uz kanale komunikacije, koje su predstavljene kroz ovu multipleks firmu Dragana Đilasa, Šolaka, da pritisnu sve nas i da se mi povučemo, zato što su oni agresivniji.

Kod nas nema agresije, kod nas ima razum, ima nacionalno dostojanstvo, ima naša ponosna istorija, ima naša KiM, ima naša Republika Srpska, ima naš narod koji živi u regionu, sa časnom istorijom i časnom ulogom, a nikada se nećemo povinovati tim pritiscima.

Goranu Markoviću, i svim njegovim sledbenicima koji ga ovih dana, nazovi podržavaju, preporučujem da pročita tvit ćerke Radovana Karadžića, koja je potpredsednik Narodne Skupštine Republike Srpske, dr. Sonje Karadžić, šta je rekla o scenariju i šta je rekla o samom Goranu Markoviću.

Dvanaesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 15.12.2021.

Zahvaljujem gospodine Orliću, poštovani uvaženi predsedavajući, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici.

Pokušaću da u svojoj diskusiji sa ne ponavljam, što su moje uvažene kolege u prethodnim govorima već obradili određene teme, pa ću pokušati da istaknem šta je po meni izuzetno važno u kontekstu tačaka dnevnog reda koje imaju veze sa izborom u pravosuđu.

Ja ću kao i svaki put da ponovim konstataciju da sam, i do poslednjeg dana ću to ponavljati, da sam uvek zadovoljan i sretan kada na dnevnom redu imamo ove tačke dnevnog reda. Uveren sam u ispravnost toga da nadzornu ulogu u međusobnoj kontroli sva tri stuba vlasti izuzetno važno za svaku državu, pa i za državu Srbiju, upravo imamo ovakav raspored međusobne kontrole, nego što je sve ono što dolazi kao obaveza, vezano za evropske integracije itd.

Za mesec dana nam stiže i referendum o izmenama Ustava. Kad govorimo o toj strukturi to u suštini znači da će ova sednica i još sledeća biti poslednja praksa koju ćemo imati, ako referendum prođe u tom smislu reči i ako se građani, koji su vrhovni autoritet u smislu volje koju mi treba da sprovodimo ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Njihovo merilo i njihov odnos prema referendumu i glas će biti obaveza za sve nas ovde i u svim drugim institucijama i Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Da kažem, s obzirom da sam zaista puno vremena proveo u Bosni i Hercegovini u Republici Srpskoj, da sam u smislu procene da li će ovo biti dobra odluka, izražavam veliku dozu skepse, jer taj projekat koji je od 2003. godine u BiH koja se ne može porediti sa Republikom Srbijom, ona je međunarodni protektorat, ali i takav protektorat u smislu reforme pravosuđa, koje je vodila međunarodna zajednica, jedna od zapadnih sila. I taj projekat nije uspeo po mišljenju svih međunarodnih relevantnih činilaca u oceni stanja pravosuđa. Ako hoćete, konkretno uzeću samo jedan fragment borbe protiv kriminala, korupcije, organizovanog kriminala, itd.

Međutim, iako bi iz tog ugla sada pravio analizu dalje, lično kada bi se ja izjašnjavao morao bi reći da nisam za takav proces. Smatram da bi bio licemeran jer ovde na jednoj od prvih sednica kada smo birali Vladu Republike Srbije, njena osnovna spoljno-politička agenda je bila evropske integracije. Jedno od prvih načela i prvih principa je bila ulazak u EU. I sam proces evropskih integracija podrazumeva da imamo u perspektivi određena prava, imamo i određene obaveze.

S obzirom da evropske integracije nisu švedski sto kako to vole da kažu, mi ne možemo da kalkulišemo prema ovom pitanju i moramo da zatvaramo jedno po jedno poglavlje. Mislim da i u tom kontekstu, bez obzira što svako od nas ovde, možda po određenom pitanju ima i svoje lično mišljenje, svi mi koji smo dali glas za izbor Vlade Republike Srbije, za ekspoze koji je premijerka Brnabić podnela ovde, dali smo glas i za izbor Vladi i za ekspoze, nije uredu da mi svoj lični stav stavljamo ispred onoga što je zajednički cilj bio i izborom ove Vlade, a i spoljno-političke agende koji ima Republika Srbija.

Prema tome, ja ću da pratim ono što je i ovo moje prethodno glasanje, ali naravno pratićemo i proces koji ide u tom pravcu, koji podrazumeva da i preporuke koje je dala Venecijanska komisija su s jedne strane obaveza zato što je naša agenda takva i zato što je većinska volja takva kakva jeste bila u svemu tome.

Ako bi govorio prethodno o svemu tome, na listi koji su bili svi poslanici iz SNS, mi smo svoj politički program baždarili na ovim vrednostima i na mnogim drugim, ali između ostalog i na ovim. I na četiri stuba spoljne politike, ali u smislu evropskih integracija rekli smo jasno – ne kalkulišemo. Poslali smo te poruke. Vodimo odgovorno te procese. Evo, u ovom sazivu parlamenta koji je toliko osporavan, toliko sa različitih strana završavamo jedan izuzetno važan posao za državu i pokazujemo odgovornost.

U smislu sprovođenja svega toga ja sam potpuno uveren da ćemo dokazati kredibilitet, zato što od same ideje, od samog programa, od samog izbora Vlade, normativima procesa koji se vode ovde u samoj Skupštini, preko Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, pokazali smo da se mi sa ovom temom ne šalimo, da ne kalkulišemo na bilo koji način, već da smo spremni da ispunjavamo svoje obaveze koje smo na putu evropskih integracija sebi dali, ne samo za obavezu, već i za put za koji smo se opredelili.

Prema tome, ovu poruku koju sam i sebi sam rekao, upućujem i svim drugim kolegama i svima onima koji možda pod utiskom kreiranja nekog mišljenja javnog mnjenja koje se menja iz dana u dan, pa krene neka priča po društvenim mrežama, po portalima, po medijima koji su antidržavni, antinacionalni, pa onda gledaju da se na određeni način svoji stavovi oblikuju onim što se možda učini da u određenom momentu postane neki većinski stav. Mislim da to nije u redu, da to nije pozicija ličnog integriteta, da vi menjate svoje stavove kako se pritisak javnosti po određenom pitanju radi. I potpuno uveren, iz tog razloga, zato se i nalazim u ovoj poslaničkoj grupi, SNS, koja ne menja stavove u kontekstu priča obaveza koje treba da preuzme, pa čak kada su one teške, ili u određenom momentu se ne vide svi uglovi i značaj svega onoga što treba da uradi.

S druge strane, naši politički protivnici, biraću reči o njima, oni po najkrupnijim pitanjima nemaju stav. Ja sam, spremajući se za ovu diskusiju, pokušao da dođem do stava naših političkih oponenata koji će vrlo verovatno, ako uspeju da prođu taj famozni cenzus od tri posto, biti sutra u klupama u Narodnoj skupštini Republike Srbije, pa ćemo imati priliku i uživo to da čujemo. Ali, dok ih nema, možemo da se referišemo na njihove stavove koji postoje u medijima. I ako vidite te njihove stavove, onda vidite da oni po pitanju referenduma, vezano za promene Ustava Srbije, nemaju stav, odnosno pokušavaju da izbegnu da kažu koje je njihovo mišljenje. Znate, kao, oni su veliki Evropljani, za EU, za ispunjavanje određenih obaveza, a po najvažnijem ključnom pitanju nemaju uopšte stav, već pokušavaju da unize ovaj saziv parlamenta, da mu kažu da on nema kredibilitet, da je jednopartijski, pa da je to razlog zato što će biti protiv referenduma koji će se održati za mesec dana.

Govorite vi šta hoćete, ali koji je vaš stav po tom pitanju, kad sedite svaki dan sa određenim ambasadorima iz zapadnih zemalja, iz EU, šta kažete po tom pitanju? I kao što nemate stav po tom pitanju, odnosno nećete da ga iznesete, a naravno da jeste "za", jel hoćete da se dodvorite javnosti, hoćete po svakom pitanju, pa i po pitanju referenduma, da pravite momentum za pobunu, gde će se ujediniti svi oni koji imaju potpuno suprotstavljene političke stavove, kako u vrednosnom smislu tako i u ideološkom, ne bi li pronašli neki budući momenat da ponovo podignete prašinu i ujedinite sve one koji se ne mogu ujediniti nikako, da strpate u jedan džak i "babe i žabe" i sve one koji rade jedni protiv drugih, ne bi li oštetili Republiku Srbiju, ne bi li oštetili vlast koju Republika Srbija danas ima, na čelu sa Aleksandrom Vučićem.

Ta politika je vrlo licemerna, vrlo je prozirna. Možete je uočiti, ne trebate puno analizirati i videti da tu nema nikakvog političkog stava, kao što nemaju stav po pitanju problema koje Republika Srbija ima na KiM sa privremenim institucijama u Prištini, kao što nemaju stav u ovom momentu na jedan izrazito jak napad sa svih strana koji dolazi prema Republici Srpskoj, jer oni nemaju poziciju prema Republici Srpskoj uopšte, u novonastalim okolnostima koji se menjaju svakodnevno i udari kreću sa svih strana, već pokušavaju da samo kritikuju naše poteze koje mi povlačimo.

S obzirom da nemaju odgovor na ključna pitanja, jasno je da oni mogu samo spekulisati i na dnevnom nivou praviti različite performanse, zbunjivati javnost Srbije i pokušavati da uruše naš kredibilitet. Oni ga ne mogu urušiti zato što ono obećamo mi i završimo. Najbolji pokazatelj te politike je upravo politika koju predvodi Aleksandar Vučić, a koju mi ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije takođe manifestujemo i pokazujemo, ne samo glasanjem, kako oni to pokušavaju da predstave, već i svakom diskusijom koju moje uvažene kolege imaju.

Kad smo već kod toga i kad smo kod pravosuđa, osvrnuću se i napraviti još jednu malu digresiju na priču koja je vezana za očekivanja u borbi protiv kriminala i korupcije, privrednog kriminala, državnog kriminala, kako god hoćete, koji se dešavao u ranijem vremenskom periodu, trgovine uticaja i svih drugih mogućih pojava koje su u nadležnosti pre svega tužilaštva i svih drugih mogućih pojava koje su u nadležnosti pre svega tužilaštava koje danas imamo na dnevnom redu u smislu određene tačke dnevnog reda.

Uzeću da govorim o jednom primeru, jako kratko ću pričati o tome, ali govoriću o slučaju Hrkalović, koji vidim da malo ko uopšte i od poslanika govori o tom slučaju. S obzirom da vidim da se puno spekulacija pravi po tom pitanju, ja bih želeo da raščlanim određene stvari, da se vidi koja je uloga izvršne vlasti države, kakva je uloga medija, kakva je uloga tužilaštva i pravosuđa u svemu tome.

Čini mi se da se vrlo svesno radi na tome da se sve opet strpa u jedan džak i da se pokušava da se stvore određena očekivanja u javnosti koja, prvo, nisu normativno ispravna, odnosno protivzakonita su, a sa druge strane da se napravi zabuna u smislu toga šta treba da se radi, na koji način da se radi i u kojim momentima se može uraditi nešto procesno.

Prvo bih rekao da mi sa jedne strane imamo za svaku aferu, za svaku zloupotrebu službenog položaja ili trgovine uticajem, prvo jedan proces koji se najavljuje u medijima, pa mediji spekulišu o određenim pitanjima, itd. Pa kad se nešto pojavi u nekom smislu da se počne i procesuirati, onda oni tek pojačaju tu vrstu priče i stvore u javnosti utisak da se proces već ili započeo, ili vode istrage, da je tužilaštvo podiglo optužnicu, da je potvrđena optužnica, itd. A do toga ima puno.

S druge strane, moramo potpuno odvojiti ono što je uloga i odgovornost vlasti u Republici Srbiji, ona svoju odgovornost je u smislu svih postupaka, pa i ovog postupka manifestovala, pre svega, preko Ministarstva unutrašnjih poslova, BIA i svih drugih bezbednosnih agencija, gde je preduzela sve radnje koje su bile potrebne da određena potencijalna dela koja su inkriminisana da se pokrenu i da budu pred pravosudnim institucijama procesuirane po redosledu, načinu, hodogramu i svemu ostalom kako je to propisano zakonom.

S obzirom da tužilaštvo ima svoju ulogu, mi smo mogli da vidimo da je država izvršna vlast, Ministarstvo unutrašnjih poslova, brojni inspektori koji su govorili o tome, koji su bili svedoci, rekli su i uradili sve što se može.

U aspektu te priče imamo svega onog što smo videlu u javnosti, ne jedno produženo krivično delo, koje treba neko u procesnom smislu, u tužilaštvu, u sudu, kod sudije za prethodni postupak da utvrdi, pre svega, da je nešto i produženo krivično delo. Mi, čak, imamo situaciju da imamo potencijalno izvršenje više produženih krivičnih dela. Da bi neko to označio tako, taj proces, upravo ovde su sada ljudi iz pravosuđa, treba i da urade ono što je njima zakonom definisano i propisano i tu dolazimo do nesklada.

Mi imamo u javnosti, u medijima potrebu da se određene stvari što pre, što hitnije procesuiraju, pumpa se ta priča kao da je sve gotovo, policija uradi sve što može da uradi, sve što kaže tužilaštvo, a onda dođe neka odluka kod tužioca, odnosno kod sudije i on sav postupak uradi u skladu sa onim što mu je i propisano zakonom, a i po svojoj slobodnoj proceni i određenih dokaza, pa ako hoćete i nečije slobode i puštanja iz pritvora, itd.

Adresa za sve te odluke koje dolaze iz pravosuđa idu na adresu vlasti. Mi ćemo sada povući još jedan korak gde će sve u pravosuđu da se završava, i izbor tužioca, i sudija koji se prvi put biraju, i sva odgovornost će biti na njima.

Kad to završimo, pošto imam prethodno iskustvo, neće se percepcija javnosti promeniti u kontekstu toga da se odgovornost za neprocesuiranje prebaci na izvršnu, već će i dalje biti ta percepcija kao da smo mi odgovorni za to.

Molim vas, znači, niti mediji mogu da presuđuju, niti može Ministarstvo unutrašnjih poslova, BIA da presudi bilo kom kriminalcu ili nekome ko je obnašao juče javnu funkciju, a zloupotrebio to jer je trgovao uticajem koji je imao u vršenju službene dužnosti. To mogu ljudi iz pravosuđa. Mi ih podržavamo ovde. Nismo nikada kritikovali nekog za pojedinačne presude ili tužilačke odluke, ali mora jasno da se razdvoji šta je čija odgovornost.

U tom pravcu, ja želim da zaključim diskusiju, da kažem da smo mi kao vlast, kao predstavnici vlasti, kao SNS preko ministara koje smo izabrali uradili sve, dali na tacni pravosuđu da uradi svoj posao. Koji su rezultati njihovih odluka, kako pojedinačnih, a svako ima i pojedinačnu odgovornost, tako i ukupnih, možemo da vidimo, ali mi smo svoju ulogu uradili časno. Daćemo im i dodatni podstrek, lobirati u ovoj vrsti priče da referendum prođe, da bi se oni još više osnažili, ali nemojte, molim vas, više da bilo kada o ovoj vrsti priče adresa za nešto što je neki tužilac ili sudija doneo odluku da ide na adresu SNS i Aleksandra Vučića.

Prema tome, mi smo jaka i odgovorna, državotvorna stranka koja se bori za interese Srbije. Spremni smo da preuzmemo odgovornost, spremni smo da prihvatimo našu odgovornost, a odgovornost za rad pravosuđa ne možemo prihvatiti.

Jedanaesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 08.12.2021.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovana ministarka Kisić Tepavčević, poštovani i uvaženi narodni poslanici, kolege i koleginice, evo nekoliko stvari, pokušaću da budem kratak u svojoj diskusiji, da se ne bih ponavljao. Želim da se pre svega osvrnem na tačku 7. današnjeg dnevnog reda, a to je Predlog zakona o davanju garancije Republike Srbije u korist banke "Intesa" AD Beograd i "Rajfajzen" banke AD Beograd, po zaduženju javnog preduzeća "Srbijagas" Novi Sad, po osnovu Ugovora o kreditu za jačanje transportnih kapaciteta gasovoda u Republici Srbiji.

Moje mišljenje je da je gasifikacija jedna od najznačajnijih ne samo infrastrukturnih poduhvata u razvoju Republike Srbije, već pre svega, kao što znamo, da upravo razvojem ove infrastrukture mi stvaramo ključne preduslove za pojačan obim stranih investicija i domaćih, a, da kažem, i zadržavanje stanovništva na područjima na kojima ćemo sada raditi na proširenju mreže vezano za gasifikaciju Srbije.

Međutim, ono što bih ja danas pogotovo želeo da istaknem je da ovaj razvoj infrastrukture vezano za gasifikaciju Republike Srbije je i te kako važan i za moje rodne krajeve, za Republiku Srpsku, pa i taj krak koji ide prema Republici Srpskoj. Izuzetno je važno da se konačno gasifikuje veći deo Republike Srpske, a znamo, evo, u proteklom vremenskom periodu kada smo imali sada ovu krizu u vezi nabavke svih energenata gasa, koliko je Srbija važan faktor stabilnosti u smislu snabdevanja gasa i u regionu, i ove pomoći u smislu podrške ili, da kažem, onog što smo u ovom slučaju pozajmili Sarajevu koje je ostalo praktično tog dana bez gasa, koliko je važno to ne samo za Republiku Srpsku već i za drugi entitet, Federaciju BiH.

Ovoj vesti u smislu širenja infrastrukture vezano za gasifikaciju, pogotovo pošto i govorimo o rubnim područjima koji su bliski BiH i blizu, da je ovo vest kojoj se trebaju radovati ne samo građani Republike Srbije, već u ovom slučaju i BiH u oba entiteta, pa sam posebno zato i ja radostan.

U tom kontekstu, kada treba da delim radosne vesti, iskoristiću ovu priliku i u dve minute se zahvaliti pre svega predsedniku Republike Srbije, gradonačelniku Zoranu Radojičiću, koji su 22. aprila ove godine u Banja Luci, kada je predsednik Republike Srbije voljom svih odbornika svih političkih partija proglašen za građanina grada Banja Luke i dobio nagradu "Ključ grada Banja Luke", da je tog dana zajedno razgovoru i sa rukovodstvom Republike Srpske, a pre svega sa gradonačelnikom Beograda, i posle, bilateralnim sastankom između gradonačelnika Beograda i gradonačelnika Banja Luke, obećao određenu pomoć u razvoju ključnih infrastrukturnih objekata, ali i onih objekata koji su od javnog značaja u smislu izgradnje jedne nove škole, jednog novog parka i jedne nove atletske staze, odnosno stadiona, s obzirom da je Banja Luka, nažalost, ostala bez atletskih staza, s obzirom da FK Borac je ove godine igrao u Evropi pa je morala da bude skinuta ta atletska staza.

Sada Banja Luka koja je poznati sportski grad ima tu vrstu potrebe i preko gradonačelnika Banja Luke i molbi prema predsedniku Republike, moram da obavestim javnost i Republike Srbije i upoznam vas da je u ponedeljak ove sedmice na račun grada Banja Luke, a samim tim će postati i budžetska stavka u gradu Banja Luci, leglo tri miliona evra koji će se koristiti za izgradnju ova tri kapitalna projekta, izgradnju jedne nove osnovne škole u naselju Ada, novog atletskog stadiona i jednog novog parka. Imam informaciju da će upravo iz zahvalnosti koju i ovom prilikom svi Banjalučani koji su me u mnogo slučajeva ovih dana zvali i zahvaljivali se predsedniku Republike i gradonačelniku Beograda, s obzirom da je oficijelno Beograd prebacio sredstva na račun grada Banja Luke, da će ova tri izuzetno važna projekta imati naziv koji će biti simbolično vezan za Republiku Srbiju.

U tom smislu, mi potvrđujemo i onu tendenciju koju je Republika Srbija u ranijem vremenskom periodu radila prema svim lokalnim samoupravama u Republici Srpskoj i u Federaciji, postoje i drugi vidovi indirektne pomoći preko naše, praktično možda jedne od najvažnijih nacionalnih kompanija, to je "Telekom" Srbija, koja ima svoju firmu - "Telekom" Republike Srpske, juče je rukovodstvo "Telekoma" Republike Srpske bilo u zapadnokrajiškim opštinama, doniralo određene porodice koje su se tamo vratile.

Stalno postoji ta potreba da se iz Republike Srbije i pomogne, ali i ulaže u izuzetno važne infrastrukturne projekte izgradnje saobraćajnica. Znamo da krak auto-puta koji će ići od Kuzmina prema Bijeljini da će ovaj deo koji će ići kroz Republiku Srpsku, odnosno BiH, biti na kraju većim delom, preko 80%, finansiran iz budžeta Republike Srbije, koji su, ovom prilikom to još jednom moramo da istaknemo, finansirali svi građani Republike Srbije, pa je ovo i zahvalnost svim građanima Republike Srbije koji su svojim revnosnim odnosom i poštovanjem prema svojim poreskim i svim drugim obavezama, doprinosima, itd, punili budžet koji ovoliko raste i koji smo u proteklim sedmicama mogli da razmatramo ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije i koji smo usvojili.

Ne bih nabrajao i druge značajne projekte, ali, u svakom slučaju, ono što je izuzetno važno da istaknem sada je ovaj momenat, koji je novi momenat u svemu ovome.

Kada smo već kod BiH, ja bih da istaknem još jednu stvar. Imam naviku da prelistan svu štampu, pa makar to bili i naslovi. Danas me zaintrigirao jedan naslov koji ima dnevni list "Alo" i koji na svojoj naslovnici kaže ovako - Sarajevo glasa za Mariniku. Pretpostavljam da je reč o gospođi Tepić. Malo kad se upoznate sa tim tekstom, vidite da ovih dana sarajevski portali koji su udarne pesnice određenih političkih garnitura, pre svega Stranke demokratske akcije, čiji je predsednik Bakir Izetbegović, veličaju Mariniku Tepić i da nju proglašavaju za nekog novog predsednika Srbije, lidera u Srbiji, spasioca Srbije itd.

Moram ovom prilikom da upoznam javnost, s obzirom da sam mnogo vremena proveo u Republici Srpskoj, da i ovu vrstu priče demistifikujemo, iako mi je poznato već duži vremenski period da u sarajevskim medijima, u njihovim televizijskim stanicama koje obrađuju političke teme iz regiona, omiljeni gosti su Marinika Tepić, Nenad Čanak, Čeda Jovanović, Boris Tadić itd, i da se pita političko Sarajevo, pre svega političko Sarajevo, ovo normalno Sarajevo bi građani koji su dolazili ovde u Srbiji, oni veliku zahvalnost su svo vreme dali Aleksandru Vučiću i stalno upućuju takve poruke.

Ako govorimo o političkom Sarajevu, onda ako je njihova volja koga da biraju u Srbiji to su upravo ovi pojedinci na čelu sa gospođom Tepić, i ako će Sarajevo da baždari političku scenu Republike Srbije i usmerava građane Republike Srbije za koga treba da glasaju na sledećim izborima, onda je to opcija Tepić, kao što vidimo ovde.

Ali, jedna velika istina koju svi moraju da znaju, a mogu se i upoznati sa izvorima koji su vrlo relevantni i vrlo dostupni, da kada je god neko iz Sarajeva i srpskog političkog korpusa podržavao određenog srpskog političara to je u kontinuitetu na svim izborima u Republici Srpskoj taj srpski političar dobijao najmanje glasova.

U to ime da kažem, živela Republika Srbija, živela Republike Srpska, a neka oni svojim putem nastave, mi ćemo svojim putem u pobedu za Srbiju, a i za Republiku Srpsku.