ADAM ŠUKALO

Srpska napredna stranka

Rođen je 1978. godine u Gradišci. Živi u Beogradu.

Po zanimanju je diplomirani pravnik.

Od 2010. godine je bio član Srpske napredne stranke u Republici Srpskoj.
Godine 2013. osniva stranku Napredna Srpska (SN).

Od 2014. do 2018. godine bio je poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srpske.

Za narodnog poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije izabran je nakon izbora održanih 21. juna. 2020. godine.
Izabran je sa izborne liste "Aleksandar Vučić - Za našu decu".
Poslednji put ažurirano: 04.02.2021, 13:15

Osnovne informacije

Statistika

  • 36
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Deveto vanredno zasedanje , 22.07.2021.

Zahvaljujem, gospodinu Orliću.

Evo, na samom početku da kažem da je jako dobro da sve ove procedure oko izbora članova REM-a obavimo što efikasnije, u skladu sa zakonom, da izabrani mogu što pre da stupe na dužnost, da obavljaju u skladu sa zakonom svoje funkcije.

Takođe, smatram da je jako dobro za Srbiju da u samom sastavu REM-a postoje različiti članovi koji imaju drugačije mišljenje, koje je manjinsko ili kako god. Vidimo da u medijima u Srbiji takvi stavovi dobijaju sve veću i veću podršku. Mislim da je to dobro za demokratiju u Srbiji, dobro je da svako ima svoje mišljenje, dobro je da imamo različite medije u kojima možemo svašta da čujemo i dobro je da svako u Srbiji može da kaže svoj stav i svoje mišljenje.

Mislim da je u redu da i mi kao izabrani narodni poslanici možemo reći u Narodnoj skupštini Republike Srbije svoje mišljenje, a da za to ne budemo optuženi, prozvani, prognani, obeleženi. Ja, iako to sada akcentiram, ne plašim se toga uopšte, ali moram da istaknem tu vrstu priče da smo svakodnevno žigosani i u tom smislu reči, kao da mi nemamo pravo na svoj stav. Imamo pravo na svoj stav i nama niko ovde ne suflira, ne govori šta da kažemo, mi po svom impulsu, po impulsu naroda, po osećaju, po borbi, po brizi za Srbiju želimo da govorimo o svim temama koje su važne, a ova tema je takođe i te kako važna.

Nešto drugo bih želeo ovde da kažem, pošto govorimo o REM-u, govorimo o kontroli elektronskih medija, itd. Moram da se osvrnem na jednu temu koja je izuzetno okupirala pažnju javnosti juče i danas.

Pre svega, vidim da su mediji, i elektronski i pisani i različiti portali, a vidimo i njihove produžene ruke u vidu različitih nevladinih organizacija, pokrenuli danas jednu histeričnu kampanju koja je puna bljuvotina i laži protiv predsednika Republike Srbije stavljajući predsednika Srbije u kontekste da se on dogovarao sa kasapinom Belivukom koga on, svojom političkom voljom je procesuirao i stavio iza rešetaka, a to nikad niko nije uradio.

Sada ta teza u tim medijima treba da izgleda ovako – pošto su se oni izgradili na tom kasapinu Belivuku da građani Srbije, da narod Srbije treba da veruje jednom kasapinu, a ne treba da veruje institucijama Republike Srbije, ne treba da veruje predsedniku Srbije. Takvu tezu, podmuklu oni trasiraju u javnosti Republike Srbije pokušavajući da u toj tezi kažu da svi časni inspektori u policiji, forenzičari, kriminolozi, svi koji su prikupljali detaljno dokaze o ovim teškim krivičnim delima, o zločinima, da oni ne rade svoj posao, da predstavnici pravosudnih i tužilačkih institucija ne rade svoj posao, već da samo njihovi portali rade svoj posao i da oni znaju i njihove produžene organizacije u vidu kvazi nevladinih organizacija, da oni rade svoj posao, da oni znaju jedini istinu.

Mi treba da tu tezu proverimo. Potpuno sam uveren da u tu tezu niko ne veruje, apsolutno sam uveren da ni oni ne veruju u tu vrstu priče. Ja samo shvatam da su oni ljuti i da su nervozni, a pošto su ljudi i nervozni da vidimo šta je razlog njihove ljutnje i nervoze. Mislim da se to krije u jučerašnjem danu i u svemu onome što su objavili o tome kako jedna izuzetno strateški važna, jaka i ozbiljna firma, a to je „Telekom Srbija“, kako se uzdiže i što bolje stoji na tržištu u smislu tržišnih utakmica, obezbeđivanja što kvalitetnijeg sadržaja i programa koji trebaju da kažu, da gledaju gledaoci širom Srbije.

To je ono što njih boli, to je ono što je njihova privatna priča, njihova privatna kombinacija, njihove privatne firme koje ne možete više pobrojati, koje svaki dan menjaju, ne mogu više da pljačkaju resurse Republike Srbije, u ovom slučaju to je bilo dugogodišnje pljačkanje „Telekoma Srbije“ od strane Šolaka i Đilasa. Obojica su Dragani, jedan je Dragan Mauricijus. Dragan Mauricijus se pretplatio, baždario na sekunde, a drugi Dragan Šolak ili Dragan monopol se baždario na kanale.

Pošto je očigledno to omiljena društvena igrica, monopol, on je navikao, kako smo to uspeli da čujemo, da svoju poziciju kupi jeftino, recimo za desetak hiljada evra u „Telekomu“, nađe nekog ko je korumpiran, kako je to radio ranije i onda sebi obezbeđuje povoljnije ugovore, a građani Srbije moraju da rade na tome da oni stvore ekstra profit koji će na kraju završavati ne u Srbiji, već na Mauricijusu ili na drugim egzotičnim mestima.

To je ta nervoza i to je ta ključna stvar zašto smo pokrenuli ovu kampanju. Dajte da potpuno razgolitimo tu vrstu priče. Njima bi Aleksandar Vučić bio najbolji lider, ne u regionu, ne u istoriji, već za sva vremena unapred da im je da i omogućio, kao što su oni ranije dok su bili na vlasti, da pljačkaju „Telekom Srbije“. Sva je suština u tome. Oni su nervozni i ljuti upravo iz tog razloga i zato sve medije koje kontrolišu, sve nevladine organizacije, sve pojedince koje su upregli u smislu kvazi analitičara koji trebaju po njihovim elektronskim medijima da gostuju sada, da dokažu ovu tezu koja se ne može dokazati.

Ne može se da ta teza dokazati, a njihovu je tezu izuzetno lako dokazati, kako su se oni ponašali, njihovu nervozu i ljutnju iz tog razloga.

Postavio bih pitanje tom dvojcu, a primarno Draganu monopolu – zašto se on nije ljutio kada je dobio prava za prenos reprezentacije fudbalske, Srbije i kada svi moramo da gledamo utakmice preko tog kanala? Tada se nije ljutio. Sada je problem što se lopta okreće na ostrvu i što će taj prenos fudbala biti preko „Telekom Srbije“. Nije problem u tome, nije problem u ceni, problem je u tome što oni ne mogu zarađivati više ekstra profit i to je ono što se pokazalo danas.

Možda najbolji primer svega toga, pošto pričamo o elektronskim medijima, nije teško da ne bih ovde citirao, reklamirao, ali između ostalog, idite na jedan od njihovih portala, pročitajte saopštenje „Junajted medije“ koja predsednika Republike Srbije naziva lažovom i govori da je lažov. Stavili su se u funkciji ne samo bilo kakve propagande i svojih vlastitih interesa, oni su danas saopštenjem koje su pustili na svim svojim medijima pokazali da su oni politička organizacija, u pravom smislu reči.

Da jedan pravni subjekt, da jedno poslovno lice saopštava u bilo kojoj državi na svetu, evo to je i Srbija dopustila, ta Srbija koju oni pokušavaju da postave na međunarodnom planu kao neku zemlju u kojoj vlada teror, u kojoj nema demokratije, a oni u svojim medijima, na način kako su organizovani, postavljaju ovu tezu na ovaj način tako da se ispred jednog pravnog lica, ne ispred političke stranke koji poslovno hara po Srbiji i radi šta hoće, koji je širom Srbije nelegalno postavio kablovsku kanalizaciju, izvlače ekstra profit iz toga, nudeći bolje i povoljnije usluge korisnica u ranijem vremenskom periodu i sada ih je „Telekom“ pristigao, sada ima bolju ponudu, sada ljudi koji su došli na čelo „Telekoma“ ne dozvoljavaju da se ta imovina koja je imovina svih građana Republike Srbije koji na kraju tu imovinu mogu oploditi i dobiti isplatu u vidu dividende, oni hoće da stave u svoj džep. Ta dividenda je bila njihov ekstra profit i oni su raspolagali sa tom dividendom ranije u tom vremenskom periodu tako što su to stavljali na svoje račune i što su prosto zloupotrebljavali sve na onaj način koji smo milion puta ovde već rekli.

Sva suština ove priče je upravo tu. Da više ne dužim, oni imaju svoju borbu, mi imamo svoju borbu. Mi ćemo se boriti za Srbiju, borićemo se za jaka državna preduzeća, borićemo se da što više građana Republike Srbije i regiona može gledati fudbalske utakmice, dobar fudbal i reprezentaciju i sutra da više nikada oni koji su možda i nas predstavljali, a potpisivali te famozne ugovore sa ovim dvojcem, ne budu neko ko će predstavljati SNS ili predstavljati institucije Republike Srbije. U to ime živela Srbija i živeo fudbal u Srbiji i da ga gledamo na RTS.

Deveto vanredno zasedanje , 21.07.2021.

Zahvaljujem.

Čast i zadovoljstvo mi je što je danas ministarka pravde ovde sa svojim saradnicima, što imamo objedinjenu raspravu o dva izuzetno važna zakona, odnosno njihovim izmenama i dopunama, kao i odlukama koje su prateće i vezane za izbor predsednika osnovnih sudova, ali i Republičkog tužioca.

Na samom početku da se pridružim čestitkama svima koji su danas već čestitali Kurban-bajram svima onima koji slave Kurban-bajram i da istaknem da parlament Republike Srbije radi u stalnom zasedanju utorkom, sredom i četvrtkom i da nije slučajno što smo mi ovu sednicu započeli danas, u sredu. Mi smo namerno uradili tako zato što poštujemo predstavnike muslimanske veroispovesti u Srbiji i u regionu. Ja ovom prilikom čestitam svim svojim prijateljima, znam koliko im je važan Kurban-bajram, kao što je nama hrišćanima važan Vaskrs i Božić. Iz tog razloga, mi danas krećemo sa radom sa ovim izuzetno važnim tačkama dnevnog reda koje su objedinjene, a još jednom da istaknem i važnost rada srpskog parlamenta koji jedini u regionu ovakvom dinamikom radi, što je opet dinamika Vlade Republike Srbije, pa i samog ministarstva, koje danas predstavljate vi, cenjena ministarko.

Iz tog razloga, hoću da još jednom izrazim svoje zadovoljstvo kao svaki put kada imamo tačku dnevnog reda odluku o izboru predsednika sudova. Iako mi idemo sada u nekom drugom pravcu, iako su to trendovi vezani za pregovaračka poglavlja itd, dok god Srbija u svojoj Narodnoj skupštini, u parlamentu verifikuje predlog koji je jednoglasan i koji je 28. juna 2021. godine VSS utvrdio kao predlog za ovih 13 kandidata, to će biti sjajna stvar za Srbiju. Pa jedan dan duže da to traje, to će značiti za institucije Srbije, za samostalnost Srbije, za ispravan put u smislu i podele na tri grane vlasti, ali i međusobne kontrole sva tri stuba vlasti, pa i ovog parlamentarnog nadzora i verifikacije koje mi ovde imamo, sjajna stvar za institucije Srbije i za građane Srbije, bez obzira na sve što ide u narednom vremenskom periodu. To je moj lični sud, moj lični stav, jer trendovi koji su negde u regionu, samo uzmem primer BiH, pa idem u ovom pravcu, nažalost, nisu pokazali dobre rezultate.

Ali, shvatamo koji su trendovi, kakvi dolaze stavovi iz Venecijanske komisije i drugih institucija koje su ukazale na ove promene, o kojima možemo u narednom vremenskom periodu više da govorimo. U tom kontekstu, hoću da još jednom istaknem i sve ovo što je predmet interesovanja određenih medija, ali i ukupne javnosti, koja je izuzetno važna odluka, a to je odluka o izboru Republičkog javnog tužioca.

Uvek i u svakoj državi koja želi da ceni svoj suverenitet, svoje nadležnosti, svoje pravosuđe je važan izbor Republičkog javnog tužioca i samo radi različitih zlonamernih spočitavanja koji idu prema gospođi Dolovac, koju smo i mi ovde u Narodnoj skupštini u određenom kontekstu, u određenim momentima kritikovali, ali nikad se nismo mešali u rad određenih tužilačkih odluka, stavova, mišljenja i svega ostalog, toka istrage itd. Mi u svakom slučaju, u tom kontekstu reči, nikada nismo želeli da se mešamo, kao nekad naši prethodnici, u način izbora tužioca i sve ostalo što je bilo.

Mi ovim imenovanjem podržavamo kontinuitet u radu tužilaštva, jer gospođa Dolovac je i 2009. i 2015. godine izabrana, a 2009. godine nije SNS bila na vlasti, pa prema tome nema nikakvog revanšizma, nema nikakve priče. Mi ostavljamo ljude koji su u tužilaštvu da rade svoj posao. Znamo kolika je odgovornost Republičkog tužioca, a kada smo kod odgovornosti Republičkog tužioca i o tome kako je to navodno neko mesto koje svi toliko žele, dovoljno govori primer da se niko drugi nije kandidovao na to mesto i vidim da se izvlače iz različitog konteksta, da kažem, ta tumačenja, a ja bih jedan ugao rekao koji je potpuno racionalan, koji je sigurno ličan za svaku majku, za svakog roditelja, za svakog sina, ko radi u tužilaštvu, a to je da je država Srbija svojom političkom odlukom, primarno političkom, pa onda odlukom izvršnih vlasti, pre svega, prema MUP i te kako se odlučila i ima snage da se obračuna sa organizovanim kriminalom u regionu.

Taj organizovani kriminal ima najžešći mogući pečat, a to su oni pojedinci koji su otišli ne u kriminal, već se bave, sudije određenih narko-kartela, a znamo i možemo ovih dana da vidimo kako stradaju oni koji njima sude i na koji način se oni obračunavaju i međusobno, a možete misliti kako bi prošao neko ko im treba da donese određenu tužilačku odluku ili sutra sudija koji treba da donese presudu. Prema tome, nije to lak posao, nije to odgovoran posao ići sutra, nastaviti normalan život, a uhvati se u koštac sa jednom regionalnom svetskom mafijom koja odseca glave, koja radi stvari koje možemo svakodnevno da vidimo i sredstvima javnog informisanja, a vidimo iz tog razloga zato što to ranije nije bila tema. Ranije se o tome nije pričalo.

Ranije se pričalo da nema kriminala u Srbiji, da nema organizovanog kriminala, da nema narko-mafije, ranije se tako razgovaralo i sakrivalo se i mi smo zato imali te crne evidencije. Danas Srbija u evidenciji krivičnih dela pokazuje realnu statistiku, ne ostavljaju crnoj zoni, onoj crnoj zoni gde vi kažete – počinjeno je toliko i toliko krivičnih dela da bi napravili neku lažnu statistiku, pa smanjite taj broj, a u crnoj zoni ostane sve ono čime ne želite da se bavite, jer prethodna vlast nije htela da se suprotstavi narko-klanovima, sa ova dva najveća narko-klana. Država Srbija je rekla, predsednik Aleksandar Vučić, dala političku podršku i političku volju, pre svega, tužilaštvu da može, uz zaštitu svih institucija Srbije, da se bavi svojim poslom za koji su se i školovali i za koji su izabrani i za koji su dobili podršku Narodne skupštine Republike Srbije. Mi im dajemo za tu borbu, ne njima lično, podršku ovde u institucijama Srbije i to je izuzetno važno da se razdvoji.

U tom smislu, ne bih puno više govorio o tome, ali bih rekao o ova dva zakona nekoliko stvari koje su izuzetno važne. Pre svega, Zakon o izmenama i dopunama Zakona o sudijama koji u svom članu 1. uključuje sada, da kažem, posebne reči, pa se kaže – dodaju se reči vodeći računa o složenosti predmeta, a u obrazloženju kada pročitate… Izuzetno je važno što mi, kao narodni poslanici, svakodnevno imamo priliku da u predstavkama građana, kada razgovaramo sa građanima, susrećemo se s tim problemom, a taj problem se vrlo jednostavno zove, ono se zove - suđenje u razumnom roku. I mi dolazimo ispred političkih stranaka, saslušamo te građane, ali ne možemo da utičemo na rad pravosuđa.

Ovo su intervencije upravo koje treba da idu u tom pravcu da, kada određeni predmet se signira određenom sudiji, se mora voditi računa o klasifikaciji, mora se voditi računa o merljivosti u radu. Ne mogu sve sudije, svi tužioci da budu đuture posmatrani. Znači, imamo 95% sigurno časnih sudija i tužioca koji rade svoj posao i 5% onih koji prljaju tu, da kažem, časnu profesiju u toj vrsti priče. Zato princip merljivosti, zato princip složenosti predmet o tome kome dodeliti određeni predmet, koliko je određeni sudija, da kažemo, opterećen drugim predmetima, koliko određeni predmet nosi u ovom slučaju, kako je obrazloženjem navedeno, svedoka i veštačenja različitih i koliko će to da traje itd. Prema tome, izuzetno je važno kome ćete određeni predmet na koji način dodeliti u toj vrsti priče.

Takođe, ono što bi i te kako istakao, ne bih se posebno osvrtao na ovaj etički odbor, ali u svakom slučaju uticaj etičkog odbora… Njegova fiksna, da kažem, kategorija u samom zakonu će izuzetno dati doprinos u smislu ocenjivanja rada sudija, ali bih se osvrnuo na član 4. koji u osnovnom tekstu člana 63. se briše. U tom članu, kada ga pročitate, u principu je bilo reči, da kažem, ocenjivanje sudija u kontekstu one kvalifikacije koja se kaže za određenog sudiju da ne zadovoljava.

Mi sada brišemo taj član i pozivamo se na preporuke sjajno je što mi nismo ovo napisali, već se mi citiramo na preporuku koju je ovde dalo Konstitutivno veće evropskih sudija, a gde se kaže, između ostalog, citiram: „Načelo stalnosti funkcija i nepromenjivosti predstavljaju ključne elemente sudske nezavisnosti i moraju se poštovati. Stoga sudija ne bi trebalo da se razrešava funkcije samo zato što je dobio negativnu ocenu. Do razrešenja treba da dođe u slučaju teških disciplinskih ili krivičnih prekršaja“.

S obzirom da ste vi ovo citirali, da nije vaša greška, a jeste greška Konstitutivnog veća evropskih sudija, nema u ovom slučaju krivičnih prekršaja, kako su oni ovde naveli. Nema krivičnih prekršaja. Možda to nije u prevodu tako definisano. Zamislite vi da neko ko je mimo službene dužnosti, pa i u okviru službene dužnosti, što je ta tanka linija koja je najvažnija… Šta je to kada sudija, da kažem, ili tužilac, ako odemo malo šire, šta znači njegova službena dužnost, a šta znači kada počini krivično delo van službene dužnosti, pa ne znam ni ja, ne daj Bože, zgazi nekog autom, pa da neko ima teške telesne povrede, ili kad počini određeno krivično delo u vršenju službene dužnosti koje je izuzetno teško dokazivati? Sada mi ovu odredbu brišemo ovde i kažemo da nije u redu da se na taj način ocenjuje.

Moram reći da sam u svakom slučaju vrlo skeptičan po ovom pitanju. Shvatam koje su preporuke, ali ako govorimo o preporukama, pregovaračkim poglavljima, Poglavlju 23 ili klasteru vezanim za vladavinu prava, onda je izuzetno važno istaći da je Srbija, današnja Srbija na čelu sa Aleksandrom Vučićem čvrsto opredeljena i ova Narodna skupština prema evropskim integracijama i da poštujemo ove preporuke, čak i kada ne smatramo da su te stvari toliko ispravne, jer želimo da prilagođavamo svoju zakonsku regulativu EU. Međutim, ako pogledamo ove stvari i ako sagledamo to u određenom, širem kontekstu, mi u svakom slučaju možemo reći da određene stvari sigurno nisu nešto gde bi se moglo Srbiji bilo šta prigovoriti.

Nama svaki dan prigovaraju predstavnici tzv. opozicije, pa nam prigovaraju za ove stvari. Gospodo draga, odlučite se, da li ste za put prema EU, za usklađivanje naše regulative sa EU, sa AKI-jem ili niste? Vi bi malo da budete kibiceri za EU, a sa druge strane, kada vidite da nešto nije dobro odjeknulo u javnosti, vi se ponašate kao krajnji populisti i pokušavate da stanete na stranu neke javnosti koja nije dobro analizirala te stvari. Prema tome, mi smo svaku stvar ovde odvagali. Znamo određene stvari i ne plašimo se određenih odluka koje znače usklađivanje u svemu tome, ali imamo pravo na svoje mišljenje. Mi ćemo dati podršku za ova zakonska rešenja, ali takođe ćemo pratiti kako se ona primenjuju. Sutra možemo neke članove da vratimo, izmenimo itd. Živela Srbija.

Osmo vanredno zasedanje , 14.07.2021.

Zahvaljujem predsedavajući Orliću.

Poštovana ministarka, uvaženi narodni poslanici, ja bih malo da kažem nekoliko stvari možda ne toliko o formi samih sporazuma, već o suštini. Prvenstveno bih uputio jednu poruku građanima Srbije zašto su važni sporazumi koje praktično imamo u svakom sazivu, na svakoj sednici koju imamo u ovom sazivu Skupštine. Uzročno po rezultatima koje postiže Srbija, to je i te kako važno.

Mi prvo usvajamo danas određene sporazume, pa širimo naše tržište, pa slobodna razmena robe u svemu tome, pa u krajnjoj liniji kreiramo jednu sliku o Srbiji u smislu i ambijenta za investiranje svega ostalog, pa onda imamo rezultate kojima možemo da se hvalimo.

Onda nije čudno da u prvih šest meseci, kako nam je to predsednik rekao, imamo 1,72 milijardi evra stranih investicija, više nego kompletan region, više nego duplo nego kompletan region. To su rezultati, a ovi sporazumi tome doprinose. I to je ono što je ključno u smislu toga zašto mi, ako neko sebi postavlja pitanje, trošimo vreme za raspravu oko nekih sporazuma i zašto brzo ne pređemo preko toga, a to je da bi upravo istakli značaj svega ovoga. I to je ono što je ključno.

U tom kontekstu, sigurno da u smislu tih postignutih rezultata raduje vest da imamo 30% uvećane prihode u prvih šest meseci i da ćemo ovom dinamikom reći da u prvom kvartalu imamo rast 8% BDP. Znači, sve je vezano u svemu ovome i nije ništa izolovano u nekom smislu da je neka tema paušalna. Još jednom akcentiram, i te kako su važni ovi sporazumi u ovom smislu.

Malo pre je moj kolega Mirković govorio o poseti predsednika Nemačkoj i ovoj nemačkoj firmi koja se zove kompanija ZF ili "Fridrihshafen AG" inženjerski centar i raduje vest kad pročitate strukturu te vesti da tu radi preko 200 inženjera, 200 visokoobrazovanih kadrova i nemačkih i srpskih i to sve u krajnjem rezultatu stvara jednu realnu sliku, a evo ja ću je ispričati u jednoj, neću reći anegdoti već iskustvu koje sam imao pre sedam-osam dana, kada sam bio u Republici Srpskoj i razgovarao. Puno naših ljudi dođe sada iz dijaspore, prošle godine nisu mogli da dolaze, bila je korona i znamo svi kakva je bila situacija, ali korona je ostavila posledice na industriju, na privredu i u Saveznoj Republici Nemačkoj, o kojoj danas toliko pričamo. I sada, kakva je poruka koju su oni doneli kada su došli u svoj zavičaj? Oni strahuju za svoje poslove tamo. Nemci zatvaraju sve više i više pogona, a opšte je mišljenje, ne među našim svetom već i među lokalnim stanovništvom, da većina postrojenja, kako industrijskih tako i ovi visokotehnološki, ili ovaj inženjerski centar koji ima samo 200 ovih visokoobrazovnih kadrova a preko hiljadu zaposlenih u Srbiji, je samo jedan od tih primera koji ukazuje na sledeće, a to je da Nemci sele svoje postrojenje u Srbiju.

Starije kolege dobro se sećaju 1965. godine, kada je Tito otvorio granice, pa kada je, nažalost, evo, iz mog kraja i ovde po Srbiji, veliki broj naših radnika otišao u Nemačku da radi. Zvali smo ih gastarbajteri. Oni su se borili kako će zaraditi penziju, kako će se vratiti ovde, itd.

Pogledajte sad situaciju u kojoj se mi nalazimo, kakav smo mi ambijent ovde, na čelu sa predsednikom Republike, iskreirali da imamo ovakav rezultat. I onda neko ima pravo da napada. Pa, to je realan rezultat.

Ovo o čemu danas govorimo, u Pančevu, to je samo jedan primer. Jel mislite da se nemački industrijalci šale kada trebaju negde da investiraju, pogotovo takvu tehnologiju koja pravi električne automobile itd? Neće oni da se šale. Ova firma, ja sam pročitao o njima, u 42 razvijene zemlje investira, ima svoje pogone itd. I među te 42 zemlje je Srbija. To je zaista vrlo važan podatak i vrlo je važno to istaknuti u tom smislu.

Zašto je, takođe, važno to istaknuti kad sagledamo ove sporazume, recimo, u kontekstu sporazuma sa zemljama EFTA i slobodne trgovine koje ćemo ostvariti u tom smislu? Pa isto, evo, zbog jedne inicijative koja je takođe izuzetno veliku podršku dobila opet iz Savezne Republike Nemačke, a to je inicijativa „mini Šengena“ ili Balkan Šengena, kako god se bude zvalo.

Nemačka je strateški opredeljena, industrijski, da se veže za Zapadni Balkan, a prvog strateškog saradnika u regionu vidi u Srbiji, kao motor tih stvari koje trebaju da se pokrenu.

Evo, samo jedan primer da kažem, koji potkrepljuje sve ovo što sam rekao. Kaže – Nemačka razmišlja da imenuje specijalnog predstavnika za Zapadni Balkan za implementaciju zelene agende. To zvuči vrlo imaginarno, daleko. Pričali smo o tome kako se u ranijem periodu uopšte o ekologiji, o zelenoj energiji nije posvećivala pažnja i koliko sada ova Vlada i ministarstvo pokreću, da kažem, inicijativa i zakonskih rešenja, pravilnika različitih i svega ostalog koji će urediti to tržište, a Srbiju staviti na jednu odličnu poziciju te zelene mape u Evropi u kontekstu i zelene energije, ali i ukupno ove agende.

Zašto oni to rade? Pa, zato što žele da investiraju. Znači, nastaviće se ove strane investicije ovde. Srbija prednjači u toj vrsti priče. Ideja „mini Šengena“ koju predsednik Aleksandar Vučić pokreće, koju je u ovom momentu izuzetno razradio sa Severnom Makedonijom i sa Albanijom, sigurno neće više biti potrebno da se bilo ko moli u BiH, u Crnoj Gori, u Podgorici da se priključe ovoj inicijativi, prosto, oni neće imati gde i oni će morati da se priključe tome. Za koga će oni da se vežu? Srbija je bila u tom pravcu – hajde, ljudi, zajedno da kreiramo ovu priču da bi iskoristili vreme, da bi iskoristili što bolju poziciju.

Evo, pa sama Angela Merkel promoviše tu vrstu priče. Dajte da se u regionu zapadnog Balkana sertifikati, diplome priznaju u svim zemljama. Zašto? Da bi oni lakše, oni vide svoj interes, mi vidimo svoj interes zato što ćemo otvarati nova radna mesta gde će i te kako biti dobre plate. To su investitori koji će ovde ostajati sigurno dugo, decenijama, ne koje će špekulativno doći ovde da nekoliko godina iskoriste neke naše prirodne resurse. Ne, oni ovde rade na sklapanju ne bilo kakvih polu proizvoda, već onoga što je danas vrhunac, a to su recimo električni automobili koji treba da budu budućnost u Srbiji. Srbija će sigurno da ide u tom pravcu. Evo, imamo priliku kroz ovu kampanju tako nešto da uradimo.

Prema tome, koliko god naši politički oponenti, jer ja ne mogu blažu reč da kažem za njih od toga, koristili svaku priliku da unize predsednika Vučića, da unize Srbiju, realni rezultati govore u prilog svemu ovome što svaki dan predstavljamo kao naše poruke, kao sve ovo što govorimo ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Kome sada prosečan, da kažem, građanin Republike Srbije treba da veruje? Draganu Đilasu, Vuku Jeremiću, ovom Zelenoviću iz Šapca koji pričaju da ništa ne valja u Srbiji, da je ekološka katastrofa ovde, da nema investitora uopšte ili treba da veruju nemačkim, recimo, multinacionalnim kompanijama, jakim investitorima koji dolaze u Srbiju da investiraju? Ko ima više kredibiliteta u ovoj vrsti priče? Ja sam potpuno uveren da građani Republike Srbije najbolje znaju, a najbolje znaju ko njihove interese predstavlja i upravo zato glasaju za Aleksandra Vučića i SNS. Živela Srbija!