Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika Adam Šukalo

Adam Šukalo

Srpska napredna stranka

Govori

Zahvaljujem potpredsedniče.

Neću uzimati mnogo vremena, ali bih samo kratko, da bi i ostale kolege mogle da govore. Samo nekoliko osvrta na ovu temu koju smo praktično juče započeli, evo danas je nastavljamo i da istaknem i da se fokusiram možda na ono što možda moje cenjene kolege koje su danas iz bezbroj uglova govorile o svemu ovome što se zove stabilizacija javnih finansija, ali sa druge strane i saradnja sa međunarodnim finansijskim institucijama u smislu i kontinuiteta, ali i situacije u kojoj se svi zajedno nalazimo.

Ono što je važno istaknuti, mi smo imali priliku sinoć u direktnom gostovanju predsednika Republike Srbije koji je praktično najavio otvaranje nove Kovid bolnice koja je samo jedna od dve koje otvaramo. Jedna u Beogradu, u Batajnici, druga u Kruševcu, da istaknem ono što možda danas nije rečeno što je najvažnije u vezi te teme. Najvažnije je da u ovako teškoj finansijskoj situaciji Srbija sama finansira takve kapitalne projekte, dok se svi drugi u regionu i svetu bore kako da povežu ono što je dnevna problematika i uticaj korona krize na javne finansije, mi u ovako teškoj situaciji radimo takve kapitalne investicije. I to radimo bez pomoći.

Sa druge strane, ono što je ključno u svemu tome reći, niko danas ne može predvideti koliko će Kovid da traje i njegove posledice. Iz tog razloga moramo vratiti i uvezivati se sa svim međunarodnim finansijskim institucijama i pratiti na dnevnom nivou, na mesečnom, na tromesečnom kako će se stvari razvijati. Iz tog razloga, bilo kakvi sporazumi, zajmovi koji će dolaziti u aspektu u budućnosti, znači da naši predstavnici Ministarstva finansija, Vlade Republike Srbije i predsednik Republike Srbije razmišlja dugoročno, jer resursi kojima Srbija, koliko god mi dobro stajali u protekle četiri godine obzirom da smo imali suficit su ograničeni, jer sve što je nominalno je ograničeno.

Sa druge strane, braneći se od korona virusa, masovnim testiranjem koje danas mnogo razvijenije zemlje poput Austrije tek najavljuju da je to prvi princip da kažem i načelo u borbi protiv korone, mi već radimo.

Kako opisati drugačije kada gledamo ove cifre koje su zaista da vas zaboli glava - 7.600 danas obolelih? To kada gledate iz tog ugla zvuči frapantno. Međutim, hajde da pogledamo ugao koji je mnogo važniji. Možda to zvuči zaprepašćujuće u ovom momentu koliko je obolelih, međutim ono što je mnogo važnije da kažemo jeste koliko smo mi testirali građana, pa je to danas ne znam ni ja preko 22.000, a ako odemo u BiH u Crnu Goru, Makedoniju, Hrvatsku, vidimo da oni 10 puta manje testiraju. E sad, to 10 puta manje testiraju, znači 10 puta su manje novca potrošili i koliko košta jedan dan svakog obolelog i koliko to košta sa brojem obolelih svakodnevno? Naravno da je teško građanima koji moraju možda da odu u drugi grad, ali kapaciteti se smanjuju, ali nekako svi su u drugi plan stavili to odakle će se to sve finansirati.

Srbija sama finansira, sama gura priču, zato što je drugo godina unazad stvarala stabilne finansije. Naravno, niko se nije spremao na ovu situaciju, ali pokazujemo svoju spremnost. Rsursi su svake zemlje ograničene, pogotovo zemlja koja je krenula sama, samoinicijativno praktično, svojim resursima da masovno testira.

Zar nije masovno testiranje 22.000 testiranja na dnevnom nivou? Znači, mi smo ušli u tu priču, ali to, ljudi, pobogu, košta. Mi ne foliramo i ne testiramo po 2.000, 3.000 obolelih, pa ne znam ni ja, imamo 2.000, 3.000 građana, pa imamo 1.000 obolelih, da se ispravim, već mnogo, mnogo više, po desetinu puta više nego što to rade u regionu.

Po meni, znači, uz svu zahvalnost na koji način sve ovo radimo kako treba, ovaj aspekt koji podrazumeva i smanjivanje radnog vremena ugostiteljskih objekata i svega ostalog, znači da će to biti značajno manji priliv u smislu prihoda koji ćemo imati u našim javnim budžetima, kako na lokalnom nivou, tako i na republičkom.

O tome neko mora voditi računa i hvala Bogu da mi imamo one ljude koji su to već i u proteklom vremenskom periodu pokazali da znaju, da umeju i da u budućem vremenskom periodu, pored svega toga što ćemo prvi prioritet ispunjavati, a to je borba za zdravlje stanovništva, građana Republike Srbije, da ćemo u svakom slučaju obezbediti sve te predrasude.

U tom smislu ja još jednom samo mogu da istaknem da Republika Srbija zajedno sa Vladom Republike Srbije, zajedno sa Ministarstvom finansija, zajedno sa Ministarstvom zdravlja, na čelu sa predsednikom Republike Srbije, je obezbedila da u ovu fazu, koju već sada mnogi najavljuju, uđe i da je izuzetno spremna.

Toliko i hvala.
Na samom početku želim da drugi put pozdravim ministra finansija u Vladi Republike Srbije koji evo već po drugi put revnosno pokazuje da će i po prirodi, a očigledno i po potrebi, po momentima u kojima se nalazimo, Ministarstvo finansija u ovoj svetskoj i ekonomskoj krizi prednjačiti ne samo u smislu svega onoga što treba da se uradi, već i ovde u Narodnoj skupštini da će u kontinuitetu ne samo zbog budžetske dinamike izlaziti ovde pred narodne poslanike i u momentima u kojima se nalazimo donositi i predlagati one mere koje su neophodne da sačuvamo naše javne finansije, da ih dižemo na viši nivo.

S druge strane, opet sa potpunim osećajem odgovornosti, senzibiliteta za sve ono što se dešava u Republici Srbiji oko pandemije kovida i virusa koji praktično hara kompletnom Srbijom, da imamo osećaj za sve one poreske obveznike, za sve one ljude koji doprinose stabilizaciji javnih finansija u Republici Srbiji i u ovako teškom vremenu da Vlada Republike Srbije, da Narodna skupština Republike Srbije pošalje poruku da sve to u ovom momentu, kada donosimo ovakve predloge zakona, imamo na razumu i imamo na neki način konstanto u svojim mislima. To upravo potvrđuje i ovaj set zakona. Da krenem na sve ono što je izuzetno važno ovde istaknuti. Ja bih krenuo ovim redom.

Mi praktično ovim setom zakona, koji danas Vlada preko Ministarstva finansija predlaže i potvrđuje kao jedan od šest principa i načela na kojima je ova Vlada Republike Srbije i osnovana. To je nastavak reformi. Ovde je reč o reformama u javnim finansijama, u poreskom sistemu, u carinskom sistemu, uopšte u sistemu javnih finansija zato što sve ovo što smo mi na neki način omogućili u ovako teškoj godini, koju će nažalost obeležiti korona virus, jer to je jedino obeležje u ovoj godini, mi ćemo izaći sa jednim setom zakona koji će na određeni način doprineti stabilizaciji javnih finansija i to upravo što se danas i potvrđuje. Iz tog razloga još jednom akcentiram ovaj nastavak reformi koje smo najavili, ali sa senzibilitetom svega onoga u čemu se u ovom momentu i ključno nalazimo.

Prvi princip u tome je borba za zdravlje, ali s druge strane mi moramo ekonomski da napredujemo, moramo omogućiti sve one stvari koje su i te kako važne, a u ovom momentu da bi mogli odgovoriti u toj borbi stabilnost javnih finansija je od ključne važnosti.

Pod broj dva - šta je važno ljudima u Srbiji? Važno je, i to je ministar finansija već i prošli put ponovio, takvu ćemo imati situaciju i u budžetu, stabilnost i isplata svih javnih davanja. Znači, svi u Srbiji sa sigurnošću mogu da očekuju penzioneri da će dobiti svaki mesec penziju, svi oni koji rade u javnom sektoru da će dobiti plate i sve ostale obaveze u socijalnom sektoru da će se redovno izmirivati. To u ovako teškoj situaciji je izuzetno visok nivo odgovornosti. Koliko god to redovno bilo i po potrebi, u ovako teškoj situaciji to je jedan veliki plus za naše javne finansije.

Iz tog razloga upravo taj optimum sa kojim mi izlazimo danas potvrđuje da, pored odgovornosti koju imamo u smislu svega onoga što smo u ovoj godini imali, od isplate 100 evra svakom građaninu, pa do finansijske pomoći penzionerima, povećanje 10% plate zdravstvenim radnicima, pa do ove najnovije podrške od 10.000 dinara zdravstvenim radnicima, omogućuje upravo stabilnost realnih finansija. Da bi to uradili sve ono što su resursi, u smislu naših prihoda, mi moramo na jedan maksimalan nivo podići koji podrazumeva da ćemo u tom aspektu imati sigurnost. Upravo ovaj set zakonskih rešenja to pokazuje.

Iz tog razloga ova možda nezahvalna uloga koju ima Ministarstvo finansija upravo potvrđuje tezu da smo se u tom pogledu i te kako dobro pripremili da u ovako teškim situacijama možemo izneti prava rešenja.

Kada govorimo o senzibilitetu, onda primarno bih želeo da govorim o Zakonu o poreskom postupku koji danas izmenjujemo i dopunjujemo i koji na određen način upravo potvrđuje sve ovo što sam rekao u uvodu, a to je nekoliko stvari koje su izuzetno važne. Pored toga da mi praktično ovim zakonskim rešenjima usklađujemo Zakon o poreskom postupku sa drugom zakonskom regulativom, pre svega sa alternativnim fondovima i drugim stvarima koje su ovde istaknute, ali ono što je važno, što mi u Zakon o poreskom postupku uvodimo ono što je svakako deo obligacije, pa i ove javne obligacije, a to je viša sila i uvodimo, praktično, ne na mala vrata, ali u zakonsku kategoriju pandemiju kao nešto što se u javnim finansijama konstatuje i omogućava.

Naravno, da bi bili oprezni, da bi bili odgovorni, da ne bi bili manipulativni, da ne bi bili populisti, Vlada Republike Srbije predlaže upravo sa jednom ozbiljnom dozom opreza kako će se pristupiti svima i kako poslati ključnu poruku ljudima koji danas privređuju, privrednicima koji redovno plaćaju svoje poreske obaveze, svim pravnim subjektima, svim fizičkim licima da danas, plaćajući porez, oni ispunjavaju i, pored ovih drugih obaveza, svoju najvišu patriotsku obavezu. Danas platiti porez, zaposliti jednog radnika je ispunjavanje najvišeg oblika patriotizma zato što tim prihodima koje ostvarujemo mi možemo da izgradimo novu kovid bolnicu, možemo da se borimo na ovako jedan težak način i u finansijskom smislu protiv pandemije.

Za sve to neko kada kaže da ćemo nešto uraditi, mora da zna sutra kada ode u kancelariju Ministarstva finansija ili sutra kada neko sedi u nekom poreskom odeljenju u bilo kojoj opštini, zna koliko radi važan patriotski posao, kao i građani koji idu i plaćaju taj porez, a teško im je, da znaju da to ide za sve ove stavke i to je ta povezanost i to je to jedinstvo. To je ta potreba da u ovako teškoj situaciji budemo svi zajedno. Zato je Ministarstvo finansija u ovom momentu možda, pored Ministarstva za zdravlje, jedno od ključnih ministarstava koje treba u ovom momentu da odigra presudnu i važnu ulogu. Iz tog razloga, pogotovo odredbe koje se tiču, kako ste vi to ovde naveli, mogućnosti odgađanja plaćanja dugova, obaveza, ali opet uz ovaj reper koji sam na početku rekao, uz odluku Vlade Republike Srbije koja će na dnevnom nivou, zajedno sa Ministarstvom finansija, prateći na dnevnom nivou prihode i rashode, moći usklađivati i tu politiku da ne bi došlo do dizbalansa da u određenom smislu mi imamo veliku količinu obaveza, a s druge strane da nemamo tolike prihode. To je jedna tanana borba i bitka u kojoj se na sitne momente mora posmatrati priča, a s druge strane ne ugroziti ni javno zdravstvo, ni javne finansije, a pre svega sačuvati stabilnost institucija Republike Srbije. Toliko. Hvala.
Na samom početku, pre svega, da pozdravim predsedavajućeg i sve uvažene kolege, kao i javnost koja prati ovaj prenos.

Da pohvalim našeg ministra finansija koji, evo, već osmi sat sedi ovde. Mi smo svi izlazili, nešto smo i pojeli, otišli smo u toalet, a on sedi ovde, sluša i uredno beleži sve ove diskusije i apsolutno da sve ovo što mi zajedno ovde radimo je sprovođenje jednog programa koji smo i najavili.

Upravo ovaj rebalans, kada pogledate ekspoze koji smo prošli put imali priliku od strane premijerke gospođe Brnabić da čujemo, vidimo da je i ovaj rebalans koji danas imamo pred sobom usklađen sa ekspozeom.

Ono što je, takođe, mnogo važno jeste da je on usklađen i sa planom „Srbija 2025“. To su mnogo važne stvari, a u smislu procena koje je prilikom prvog rebalansa ovde takođe ministar Siniša Mali predstavljao. Vidi se da su te procene bile izuzetno dobre i da smo na neki način čak bili malo više pesimisti u odnosu na ono što je realna situacija koja je predstavljena ovde ovim drugim rebalansom.

Šta smo zaboravili? Zaboravili smo u kojoj se godini nalazimo i da je ovo godina, nažalost, koja je na izmaku, a koju će obeležiti korona virus, velika svetska zaraza koja je na neki način, kao što piše ovde u rebalansu, uticala ne samo na ekonomiju Srbije, već i na ekonomiju čitavog sveta. Mi se ne možemo izolovati od toga, kao što ne možemo da se izolujemo od činjenice da je Srbija praktično bila zatvorena, zaključana, sakrila se od te zaraze u martu, aprilu mesecu, u prvoj sedmici maja i da je ekonomija neupitno u tom periodu morala da stagnira da bi sačuvali ono što je prioritet i jedan od ovih šest prioriteta koji imamo sada i u novoj Vladi i novom sazivu, a to je borba protiv korona virusa, borba za bolji i kvalitetnije zdravlje, za što manji broj obolelih u Republici Srbiji. To je ono što je suština.

Mi smo u redu prioriteta stavili, u tom momentu kada smo svi pokušavali da se snađemo, zdravlje našeg stanovništva na prvom mestu, kao što ga stavljamo i danas. Ali, ekonomija, privreda mora da živi, mora da se razvija, mora da raste. Kada pogledate sve ove mere, da ponovo građane Republike Srbije ne opterećujem statističkim podacima, jer teško je statistikom koja se danas čita i predstavlja, što je potpuno argumentovano da danas govorimo o tome, nahraniti građane Srbije, ali ne predstavljamo mi ovu statistiku da bi pričali o statistici, mi sve što smo obećali smo uradili. Hajdemo zato konkretno, onako kako je ministar govorio da ponovimo stvari koje je Republika Srbija, koje je ovo Ministarstvo finansija, koje je ova Narodna skupština, ova Vlada Republike Srbije, čiji je predsednik kao lider predstavio kako će pomoći njenim građanima u situaciji koja je zadesila čitav svet, pa tako i našu voljenu otadžbinu.

Pa, kada pričamo redom o tome, hajde da se podsetimo na ono što je bilo izuzetno važno za privredu. Od svih ovih danas dušebrižnika koji kažu da Vlada Republike Srbije ne brine o privrednicima, da li su svi u paketu dobili pet minimalaca? Vidim da ima kritičara koji kažu da je trebalo praviti neku klasifikaciju po tom pitanju, kriterijume uvoditi, a ne vode računa o tome tamo gde je onaj privrednik najmanji, koji zapošljava jednog radnika. Jeste, da, naravno, ovo što je i gospodin Marinković govorio, jeste, ekonomski patriotizam je jedno novo radno mesto, svaki dan, svaki sekund, svaki minut ako je moguće da se kroz mere koje se obezbeđuju, kroz zakonodavni okvir, kroz podzakonske akte, kroz atmosferu, kroz ambijent, kroz poruke koje dolaze iz institucija da nisu zaboravljeni. Nisu sigurni bili zaboravljeni ako su dobili pet minimalaca. Istina, ova dva, da budemo potpuno precizni, 60% iznosa minimalca.

Ali, takvu podršku, u smislu bilo male, srednje ili velike privrede, kako god da je nazovemo, nije niko dobio u regionu. Navedite mi primer u okruženju gde su privrednici koji se isto sada prevrću ovih dana i gledaju kako da obezbede, da zatvore ovu godinu, da pošalju završne račune, kako da izađu iz ove godine, koja je to država, budžet, narodna skupština, vlada, vlast imala hrabrosti da povuče takav potez, ili koja je imala hrabrosti da povuče potez, kako je obećano, da svakom građaninu koji se prijavio isplati 100 evra? Zar to nije upravo ono što je jedna od osnovnih definicija ekonomskog oporavka bilo koje zemlje, a to je stimulacija potrošnje? Pa, ko je tih 100 evra u ovoj eri pandemije otišao negde vani i potrošio? Većina ili najveći broj građana ih je potrošio ovde u Republici Srbiji.

Takođe, odmah su uplaćeni indirektni porezi, pa direktni porezi. Neko je dobio platu od toga i otišao svojoj kući i nahranio svoju decu. Kada su se završile ove mere izolacije i svega onoga što smo morali da prođemo, poslao je tu decu u vrtić, u školu i nastavio da radi i da se bori. E, sada oni zagovornici koji su ovde protestvovali pred Narodnom skupštinom Republike Srbije da se ne uvodi policijski sat, sada oni pozivaju na to da se zatvaraju lokali, da se privreda zaustavlja. Sada zagovaraju stvari potpuno drugačije od onoga što su govorili u onom periodu.

Dakle, sada treba sve zaključati, sada ne treba ništa da radi, sada treba da stane privreda i sada očekujemo, kao što možemo da vidimo ovih dana od tih dušebrižnika kako se oni ponašaju kroz njihove portaloide, kroz njihove kvazi medije koje su instalirali da samo truju svojim kontaminiranim vestima koje isključivo imaju za cilj ne urušavanje kredibiliteta ili rejtinga Aleksandra Vučića ili SNS koja stoji na istorijskom maksimumu, već na urušavanju institucija Republike Srbije, jer znaju ako se uruši poverenje u institucije Republike Srbije da će se urušiti i njene javne finansije.

Nema stabilne Srbije bez stabilnih finansija i hvala ovom čoveku ovde koji vodi računa svakodnevno o tome kako i na koji način da se usmeravaju svi prihodi koje imamo, pazeći i vodeći računa kako i na koji način rashodi koje pravimo ne idu u onom smislu rashoda, već da to budu primarno investicije koje će sutra u budućnosti otvoriti nova radna mesta i da to ne budu rashodovane stavke, već da to budu investicione, iako danas možda po potrebi i po nekim budžetskim grantovima moraju tako i da se stave.

Ono što je mnogo važno u svemu ovome reći, takođe da smo mi u ovom periodu brinuli o onima koji su najviše brinuli o građanima, a to su zdravstveni radnici. Ne treba zaboraviti da smo obećali i da smo dali, odnosno imali povećanje od 10% zdravstvenim radnicima i da se sada ovim novim merama najavljuje i ova simbolična, ali jaka poruka u iznosu od 10.000 dinara koja će ići svim zdravstvenim radnicima.

Nismo zaboravili penzionere. Penzioneri su dobili tu jednokratnu pomoć od 4.000 dinara. Bili su u kategoriji kao i svi drugi građani od 100 evra i, ono što je najvažnije za svakog penzionera, i sa ove govornice ovde je to ministar danas ponovio i svi mi ponavljamo, a to je stabilnost isplate svih javnih davanja u budućnosti.

Mi smo danas mogli da čujemo, ono što je najveće olakšanje danas u ovoj eri pandemije, što je ipak privilegija, a to je sigurnost isplate i plata i penzija u Republici Srbiji. To je danas veliki uspeh i svaki nastavak koji bi išao u tom pravcu, da možemo da povećamo za 1%, 2%, 5%, 10% u budućnosti je velika stvar, velika stvar, ako govorimo realnim jezikom. Ako govorimo jezikom populizma, ako govorimo o tome da je ljudima teško, ako govorimo o tome da na ljudskoj nesreći, na ovoj zdravstvenoj nesreći koja je zadesila čitav svet, pokušavamo da uberemo političke poene, nemajući bilo kakav plan drugi, osim da kritikujemo, onda je jasno da je ovde loša namera upravo usmerena u tom pravcu da se institucije uruše i da se uruši poverenje u institucije. To ne treba dozvoliti.

Iz tog razloga, mi smo sve ovo što smo do sada govorili i ispunili, upravo iz razloga, kako je to rekao ministar, da smo protekle četiri godine, iako su mnogi i tu imali primedbi, imali suficit. Mi smo dobrim i predanim radom koji smo imali u proteklom vremenskom periodu, ne mogu reći tu reč, bili spremni za ovakav izazov, jer niko u svetu nije bio spreman, ali smo spremno dočekali i uhvatili se u koštac i, kao što vidite, upravo iz tog razloga mi u ovom momentu možemo imati ovakve grafikone i ovakve predispozicije koje relevantne međunarodne finansijske institucije govore da imamo u ovom momentu – najviši ekonomski rast i da ćemo u budućnosti imati najviši ekonomski rast.

Zlonamernici bi rekli da taj ekonomski rast ne znači ništa, da je to paušalan podatak, pa se valjda mi trebamo, kao oni što se ovih dana raduju, povećanom broju obolelih u Srbiji, tome da treba da se zatvara i da na neki način sve ono što smo imali ovih dana kao ružne vesti u Srbiji proširi. Nema sreće na tuđoj nesreći. Nema sreće i političkog uspeha na tome da svoju kritiku gradite isključivo na onim stvarima koje se odnose na to da govorite bez razloga određene stvari, ne znajući šta bi vi sutra da se nađete u toj poziciji uradili, ali ste spremni isključivo iz tog razloga da kritikujete.

Da završim, mi ne vodimo ovde bitke u Narodnoj skupštini. Mi smo svoju političku bitku dobili i pobedili smo na ovim izborima i dobili smo legitimitet i legalitet. Mi sad vodimo bitku za građane Republike Srbije, da ispunimo sve ono što smo u našem programu definisali i da bi građanima Republike Srbije bilo bolje. Mi sa njima bitku ne vodimo, oni vode bitku sa nama. Mi vodimo bitku da sačuvamo našu ekonomiju, da izgradimo još novih kilometara auto-puteva, Bogu hvala, jednim krakom i prema mojoj Republici Srpskoj i da nas ima više. Živela Srbija.
Zahvaljujem predsedavajuća.

Govoriću i o tehničkim nedostacima ovih amandmana, koje je uložila poslanička grupa, kako se oni zovu, Ujedinjena dolina SDA, i ovaj dodatak protivustavnog naziva ove poslaničke grupe, Sandžak.

U samom startu da kažem dve stvari koje diskvalifikuju kolege da pričaju ovde da su se spremili prvo da govore o ovim amandmanima. Prvo, oni su napravili ovu konfuziju, jer sam tekst amandmana je predstavljen na pogrešan način. Kao što vidite u samom tekstu, mi imamo samo amandman jedan, iako nekoliko članova Zakona o ministarstvima treba da se promeni, pa bi tehnički trebalo izgledati po svakom članu da imamo amandman dva, amandman tri, amandman četiri itd, bez obzira koliko god kolege žele tih amandmana da predlože.

Gospodin Jovanov je govorio o onom što sam uočio na samom početku, a to je nespremnost ove poslaničke grupe u smislu pisanja i forme, ali i suštine. Prema tome, oni su u amandmanu dva, koji se sada ovde nadovezuje, a s obzirom da smo mi imali priliku ovde upravo da slušamo predstavu koja je pre ove sale iscenirana ili kao što vidite da će ova poslanička grupa, i Bogu hvala da je tako, imati puno publiciteta u ovom sazivu, a koristiće ga da dokaže da Srbija ne poštuje manjinska prava, iako ne postoji nijedan parametar za takvu diskvalifikaciju.

Njihovo odsustvo u ovom momentu pokazuje da oni ni na sledećim amandmanima koje su uložili neće ovde biti, već pretpostavljam da su završili sada na nekoj pres konferenciji gde će za dva Đilasova medija sada izjavljivati kako su oni tobože ugroženi. Vidite vi koliko mi pažnje njima posvećujemo, koliko smo se mi posvetili da pročitamo sve ono što su oni spremili na brzinu, da bi populističkim merama u svom biračkom telu i dalje nastavili da manipulišu.

Ko je SDA? Ko je Stranka demokratske akcije koja se spaja ovde sa Albancima u jednu dolinu, u jedan Sandžak koji je protivustavan? Kolega Imamović, koga nema nažalost ovde, želeo sam da ga pitam, pozivao se pre neki dan, dobro sam pazio i zapisivao šta je govorio iz prostog razloga zato što je meni lično kao nekom ko je odrastao sa Bošnjacima, koji ima mnogo prijatelja Bošnjaka, izuzetno važno da shvatim šta je u osnovi tog nerazumevanja, u osnovi uzroka da on kaže ili pripadnici bošnjačkog naroda koji oni zastupaju, nažalost oni su u manjini, na njihovu nesreću po broju glasova koji su dobili, čime su oni to ugroženi ili je ugrožena država Srbija kada ovde je prvo u Srbiji registrovana takva politička partija, pa se kaže SDA Sandžak, pa je onda ovde registrovana poslanička grupa takva.

Molim vas, kolega je govorio o članu 182. stav 3. o načinu kako se, o statusu autonomnih pokrajina, a sam Ustav govorio o načinu kako se menja Ustav i kako se dobija status autonomne pokrajine. Nemamo mi ovde autonomnu pokrajinu Sandžak da bi mi govorili o nekim ugroženim pravima.

Hvala mladom kolegi koji je sada govorio o komparaciji sa regionom. Daj Bože da Srbin u Federaciji BiH ima pravo kao što ima Bošnjak u Republici Srbiji. Daj Bože. Daću vam nekoliko parametara. Koliko je Srba danas u Sarajevu? Kažu čaršijski da ima više Kineza sa kineskim prodavnicama. Verujem da ima više Pazaraca sa dućanom na Baščaršiji nego što ima Srba danas u Sarajevu, to su prave slike, ili koliko je Srba institucionalno prisutno u gradu Mostaru, u Mostaru koji je takođe srpski grad?

Poređenja radi, Srbi su na prostoru čitave BiH konstitutivni narod. Kao konstitutivni narod u Federaciji BiH oni imaju daleko manja prava nego nacionalna manjina bila ona bošnjačka ili bilo koja druga koju mi izuzetno uvažavamo pokazujući upravo primerom da mi imamo Bošnjaka koji je danas potpredsednik Skupštine. To što se ne sviđa Stranci demokratske akcije, koju je ustanovio i pokrenuo pokojni Alija Izetbegović, koji je u osnovi svog političkog programa imao priču i zelene transvezale i svega onoga što se pokušava ovde kroz ove nazive da provuče.

Nije ovde suština, da budemo jasni u ministarstvima, nije ovde suština u Zakonu o ministarstvu. Ovde je suština da se napadne Republika Srbija, da se Republika Srbija prikaže na spoljnom planu preko kanala komunikacije koji se ovde ostvaruje, kanala koji su sebi izburgijali po Srbiji ovde ugrađujući optiku preko kriminalnih tajkunskih ugovora da bi danas plasirali te lažne vesti koje nisu protiv SNS, oni su osnovani protiv Republike Srbije i svaka diskusija ima tu boju.

Vrlo je zahvalno biti u ovoj poslaničkoj grupi iz prostog razloga što je manjinska i zato što je ovakav sastav Skupštine koji održava volju građana Republike Srbije. Iz tog razloga ja ću kao narodni poslanik izuzetno se zalagati za ono za šta se zalaže predsednik Republike Srbije, a to je novo srpsko-bošnjačko prijateljstvo. Nemate, dragi prijatelji Bošnjaci, nikoga bližeg od Srba, nikoga na prostoru Zapadnog Balkana, bivše Jugoslavije i loša politika, politika SDA, koja još nažalost većinski dominira u Federaciji BiH, je put bez kraja, put u kojem nemate gde da se povezujete. Mi treba zajedno jedni drugima da pružimo ruke i svaka poruka od kada je gospodin Aleksandar Vučić izabran i za predsednika Vlade i za predsednika Republike je bila poruka pomirenja, poruka pružene ruke, poruka pa slikovito, kako se to gospodin Vučić izražavao – ući ćemo mi Srbi u bošnjačke cipele, uđite i vi u naše da vidite da nije lako.

Suštinska je poruka poruka saradnje, institucionalno, politički, voljom, upravo prema narodu, prema nacionalnoj manjini, prema drugim nacionalnim manjinama. Srbija danas, a samim tim i Srpska napredna stranka, koja predstavlja većinsku volju Srba i građana Republike Srbije, pokazuje da u ovakvoj eri dominacije ona želi da ima dva potpredsednika Narodne Republike Skupštine.

Još jedan parametar ću ovde da navedem. Bošnjaci u Republici Srpskoj imaju četiri ministarstva, imaju potpredsednika Vlade, od 16 ministarstava oni imaju četiri predstavnika Bošnjaka koji su konstitutivni na prostoru Republike Srpske.

Ovde se u medijima pravi jedna pogrešna slika, slika u kojem gospodin Imamović, njegova stranka, poslanička grupa u kojoj on radi, je ovde ugrožena. Ne, mi želimo, ako diskutujemo normativno, ako diskutujemo o amandmanima kako se ulažu, onda moramo pomenuti da se nisu spremili. Ako pričamo o suštini, suština je ovo što sam rekao. Ako pričamo o nameri, onda je jasno da se ovde vidi namera koja institucionalno treba da potkopava osnovne ustavne temelje Republike Srbije, a jedan od osnovnih temelja je njena teritorijalna integracija i celovitost i u tom prostoru Sandžaka nema. Imamo Raški okrug. Sandžak nemamo.

Ideološki, priča Sandžaka je priča koja je vezana za Sarajevo. Ideološki ta priča možda mnogo bolje pripada danas u nekoj diskusiji, pošto je i tamo predizborna kampanja za lokalne izbore, u „Zetri“, koja je skraćeni naziv za „Zelenu transferzalu“, a ne za dom Narodne skupštine Republike Srbije. I to onaj koji dolazi ovde s poštovanjem treba prvenstveno da zna.

Te politike koje se danas pokušavaju ovde reciklirati su odavno poražene. Te politike nisu dobile utočište nigde u međunarodnoj zajednici, a politike koje predvodi SNS i Aleksandar Vučić su dobile na svim stranama sveta, u svim relevantnim međunarodnim institucijama podršku i kredibilitet. Mi ćemo nastaviti tim pravcem, ali nećemo dozvoliti da nas neko ponižava u tom smislu u Republici Srbiji, pa da kaže da ta jedna mala kancelarija, uprava, za Srbe u regionu i dijaspori, pa i to vam bode oči pa ne smemo ništa da nazovemo srpskim već sve mora da ima kvalifikaciju „državljanin Srbije“. Pa, valjda bar jedna uprava u sastavu institucija Republike Srbije zaslužuje taj naziv? Jel to previše? Ako je previše, otiđite u federalno Sarajevo, otiđite u Republiku Hrvatsku, pa ćete videti da nijedan naziv institucije nema naziv građana ili državljana Republike Hrvatske, već ima predznak – hrvatski. A ovde bode oči i to, pa hajde i to da sklonimo iz ovog predloga zakona.

To nije u redu. Međusobno uvažavanje i tolerancija je dvosmerna ulica. Ali, prvi preduslov za tu vrstu priče je poštovanje one države u kojoj živite i njenih institucija. Toliko i hvala.
Samo nekoliko stvari, da se nadovežem na cenjenog kolegu Milićevića, kome se zahvaljujem što je spomenuo stvari koje još mi u SNS nismo stigli, pripremajući se za ovu tačku dnevnog reda, da istaknemo, a koje su danas u eteru. Naravno, reč je o napadu na porodicu gospodina Aleksandra Vučića.

Da se vratim kratko na amandman o kojem raspravljamo. Kao što vidite, predlagač je uneo konfuziju i mi sada u ovoj vrsti priče ne znamo više o kom amandmanu raspravljamo, iz prostog razloga zato što on nije numerisao amandmane, pa se malo ova priča, u smislu zakonske regulative ili amandmanskog delovanja, razlila. Ali, možda je mnogo važnije iz tog razloga govoriti o suštini.

Pa, zar upravo današnja rasprava i rasprava iz subote o Zakonu o ministarstvima, o novom ministarstvu za ljudska prava, za manjine, za dijalog, sukcesivno govorim iz prostog razloga da bi se razumeo značaj, ne pokazuje na pravi način stratešku odrednicu buduće Vlade Republike Srbije u kom pravcu želi da ide? I vi dođete ovde i to napadate?! Pa, ovo je jedna od strateških odrednica, upravo uvođenje tog ministarstva.

Šta je jedno od ključnih ili novih termina u tom ministarstvu? To je dijalog. Izuzetno će biti teško novom ministru koji bude rukovodio tim ministarstvom, jer, kao što vidite, čini mi se da se agenda sada malo pomera, pa da li ćemo sada i na političkoj i na javnoj sceni u Republici Srbiji imati tu priču o tzv. ugroženim manjinskim pravima. Pogotovo ove priče o tzv. Sandžaku.

Iz tog razloga, ja ću reći jedan predlog svoj i lično za šta ću ja apelovati i kao narodni poslanik, ali i na šta ću apelovati ovom ministarstvu, a to je da se na pravi način povede dijalog između Srba i Bošnjaka. Upravo onaj dijalog koji stalno i u kontinuitetu ponavlja predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić. Stalno pozitivna poruka – na uvredu nećemo da odgovorimo, na poniženje, s druge strane, ćutimo, nećemo da odgovorimo jer nećemo zlu krv da posejemo. Sve uvrede koje dolaze iz Sarajeva i iz Zagreba mi prećutimo. Predsednik Republike prećuti, pa onda i mi svi redom prećutimo. Zašto? Zato što znamo šta je naša odrednica, a ta nova srpska politika koju predstavlja predsednik Aleksandar Vučić strateški se opredeljuje upravo sa pruženom rukom prema Bošnjacima.

Dragi prijatelji, Bošnjaci, ja ih mnogo imam, na pruženu ruku se ne uzvraća tako kako vaši tobože predstavnici nekih političkih partija koji imaju sedište u Sarajevu danas predstavljaju u ovom visokom domu. Na pruženu ruku se pruži ruka. Na pozivanje na dijalog se sedne za sto, pa se razgovara. Dijalog između Srba i Bošnjaka treba da uđe u novu fazu, višu fazu.

Ako bih govorio o bilateralnim odnosima sa Turskom, onda i politika Erdogana ide u tom pravcu i ne podržava ovakve separatističke poteze koji imaju tu ideološku pozadinu.

Iz tog razloga ja ću još samo terminološki nešto što je ovde kroz ove amandmane provučeno, a što je izuzetno važno da se razume, to je opet jedno od načela koje bi trebalo shvatiti. Ne možemo mi u znak jednakosti stavljati konstitutivnost i pravo nacionalnih manjina, a prvi temeljni princip konstitutivnosti bi trebalo valjda da bude da gradite državnost jedne države, institucija itd, a vi sa pozicije nacionalne manjine ovde amandmanski predlažete i tražite pravo konstitutivnog naroda.

Takođe, ja ću se složiti sa kolegom Mirkovićem, koji je rekao – zašto se

ograničavate? Pravo državljana Srbije nije diskvalifikovano time kako se neko nacionalno opredeljuje, kako se opredelio kao narod. Mi identitet svakog naroda, svakog građanina u Republici Srbiji shvatamo kao prednost, kao bogatstvo. Deo njihove kulturne baštine smo usvojili kao deo naše baštine, a kada pričamo o srpskoj kulturnoj baštini, ako vam nije jasna paralela, onda možete, ako se nađete blizu Neuma, pa na petnaestak minuta, da odete do nekad sedišta Zahumsko-hercegovačke eparhije u gradu Stonu i na poluostrvo Pelješac, pa ćete videti da tamo ne postoji nijedan informatički, materijalni ili životni trag da je to bilo naše sedište.

To su paralele i to su slike u kojima mi živimo i to je naša pozicija za koju mi moramo da se izborimo da naš identitet opstane, a identitet Bošnjaka i poruke koje dolaze sa ovih govornica upravo potvrđuju, ne da je ruka pružena, pružena je i stolica, pružene su i pozicije, pružena je i volja i, kao što vidite, i danas pozivamo na dijalog, sa pruženom rukom i sa željom da svi zajedno radimo u interesima Republike Srbije. Toliko i hvala.
Zahvaljujem, predsedavajući.

Dozvolićete mi na samom početku da dam jedan kratki uvod i da ponovim ono što je već bezbroj, pogotovo mojih mladih kolega danas reklo, da im je čast, a zaista ja u ovom trenutku doživljavam ogromnu odgovornost i čast iz prostog razloga zato što danas prvi put govorim kao prvi srpski poslanik koji je bio poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srpske i danas je izabran u Narodnoj skupštini Republike Srbije i samim tim ja sam prvi srpski poslanik u oba srpska parlamenta.

To ne govorim da bi to posebno isticao, već da bi istaknuo odgovornost koja me upravo tom ulogom i stavlja danas u ovom visokom domu, u domu Narodne skupštine Republike Srpske koja predstavlja svetinju institucija Republike Srbije i kojoj mi svi, pogotovo Srbi, Srbi Krajišnici, Srbi koji dolaze preko Drine, kada dolaze u Beograd, ovde uvek prođu pored ove Narodne skupštine. Moram da kažem i kao čovek, ali i kao narodni poslanik, da san koji sam imao da budem jednog dana ovde u Narodnoj skupštini, a pogotovo da budem narodni poslanik, da sam ostvario.

Taj san sam ostvario zbog podrške naroda i građana Republike Srbije, ali pre svega zbog vizije gospodina Aleksandra Vučića, predsednika Republike Srbije, čoveka koji u ovom regionu, ne samo u ovom periodu, najbolje poznaje srpsko pitanje, najbolje poznaje svaki srpski grad, svako srpsko mesto, svako srpsko stratište gde se našao, svaki srpski manastir. Takav se nije rodio u prošlom veku. Da li će se roditi neko u ovom veku ko će imati takve predispozicije? Nije on bez razloga predsednik Republike Srbije i nije Srbija danas ovde bez razloga gde jeste, ona je tu isključivo zbog vizije, zbog kredibiliteta koji je izgradio Aleksandar Vučić.

Upravo iz tog razloga mi svi koji dolazimo iz drugih krajeva gde žive Srbi gledamo danas u Srbiju, gledamo u Aleksandra Vučića, kako je reklo to više kolega danas, kao lidera, lidera koji se odredio kredibilitetom, vizijom i koji je postigao rezultate. Gledamo s ponosom na Srbiju i iz tog razloga gledamo ponosno i na ovaj visoki dom, na dom Narodne skupštine Republike Srbije.

Iz tog razloga moram da kažem da me jako bole činjenice, nemile scene koje su bile ovde ispred institucije Republike Srbije koja treba da bude svetište demokratije i koja je i danas, kao i svaki put, odraz narodne volje i odraz, da kažem, politika koje vode različite političke strukture.

Iz tog razloga, mogu mnogi da se bune što je ovaj sastav Narodne skupštine Republike Srbije ovakav, ali upravo ovaj sastav u kom SNS ima ovakvu dominaciju potvrđuje ispravnost politike, potvrđuje ispravnost vizije i pokazuje, s druge strane, pogrešnu politiku svih onih koji napadajući institucije nisu bili opozicija SNS, već su bili opozicija Srbiji i zato su ih narod i građani Republike Srbije kaznili, zato oni, i pored toga što je to bila delimično i njihova volja, nisu danas u Narodnoj skupštini Republike Srbije, zato što nemaju šta da kažu.

Danas sam sa ponosom slušao vaše diskusije, pogotovo mlade kolege, i moram da kažem da je svaka diskusija bila na mestu, da sa ponosom pratite sva dešavanja koja se dešavaju u regionu. Moram da kažem ovde, gospodin Glišić je danas govorio o tome kako neće da glasa, navodno, sad za ovaj zakon iz tog razloga što nemamo ministarstvo za dijasporu, ne spominjući region. Naravno, kao što je rekao šef naše poslaničke grupe, mi imamo upravu koja je institucionalno određena trajno, ne kao jedno ministarstvo koje može biti i ad hok i iz političkih razloga, ali ono što je mnogo važnije u ovoj vrsti priče je da je mnogo važnija suština, a ne forma.

Da vas podsetim, a pogotovo da podsetim svu javnost u Republici Srbiji i u regionu koja prati ovu Narodnu skupštinu, imala je nekad Republika Srbija to ministarstvo i vodile su to neke bivše vlasti. Šta je bio rezultat toga? Ja kao neko ko je živeo u Gradiški u Banjaluci, koji je obišao bezbroj puta Republiku Srpsku, znam da nije bilo nikakvog doprinosa koji je bio suštinski. Koliko taj parametar danas znači i šta znači vizija Republike Srbije u smislu pomoći Republici Srpskoj, dovoljno je reći da je Republika Srbija pomogla Republici Srpskoj oko 60 miliona evra, odnosno 120 miliona maraka i da praktično ne postoji u Republici Srpskoj nijedna opština kojoj institucije Republike Srbije nisu pomogle da se izgradi barem vrtić, barem škola, barem neki put, barem most koji znači bolji i kvalitetniji život, koji znači upravo povezivanje koje mi danas toliko želimo.

Iz tog razloga, ja želim u odnosu na sve ciljeve koji su definisani i proklamovani u ovih šest ciljeva, da ih ne bih ponovo ponavljao i uzimao dragoceno vreme, da kažem da i sastav ove skupštinske većine koja je danas koncentraciona i koncentraciona Vlada koja će biti koncentraciona, da će značiti upravo ono što i predstavlja, a to je da smo se odlučili da svi u ovom teškom trenutku, u trenutku u kojem treba da se borimo protiv pandemije virusa korona, u kojem je pitanje vezano za Kosovo i Metohiju posebno aktuelno u ovom momentu i kad znamo da je strateška odrednica ove Vlade Republike Srbije koja će biti izabrana borba protiv mafije, protiv kriminala i korupcije, upravo daje za potrebu da u tako jednom istorijskom i važnom trenutku se formira ovakva široka Vlada, široka koalicija koja će u kraćem vremenskom periodu, kako je to najavljeno, moći izneti krupne reformske poteze. Upravo ovaj kapacitet Vlade i skupštinske većine pokazuje da ćemo imati snage za to.

Iz tog razloga želim na samom kraju da pohvalim još jednom sve one koji su učestvovali u predlaganju ovog akta i još uvek aktuelni, naravno, v.d. u tehničkom mandatu, kabinet Ane Brnabić, našu poslaničku grupu koja je iznela jedan ovakav svrsishodan predlog i donela odluku da donese i usvoji tri nova ministarstva.

Iz tog razloga takođe treba povezati i još jednu činjenicu da ovde prilikom izbora rukovodstva Narodne skupštine Republika Srbija takođe može da se ponosi na spoljnom planu i da kaže da je izabrala dva narodna poslanika za potpredsednike Narodne skupštine iz reda nacionalnih manjina. To nigde u regionu nema. Srbija se ponosi svakim građaninom, bez obzira da li je on Bošnjak, da li je on Albanac, da li je Bugarin ili na bilo koji drugi način ako se izjasnio kao nacionalna manjina, živi u Srbiji i daje, kao što smo videli ovde i podršku mnogih nacionalnih manjina i njihovih grupa, podršku Vladi Republike Srbije i politici Aleksandra Vučića.

Takođe želim još jednu stvar da kažem ovde, koja je izuzetno važna, a to je formiranje ministarstva za porodicu i za brigu o porodici, za demografiju. To pitanje se stavlja u epicentar i to nije bilo, kako neki zlonamerni govore, političko potkusurivanje. To je nasušna potreba u Republici Srbiji, to je nasušna potreba srpskog nacionalnog pitanja. Iz tog razloga sam sa sobom doneo jednu knjigu, koju sam čitao još pre 15 i više godina, a to je – „Zašto Srbi nestaju“? Znam da su mnogi od vas čitali tu knjigu. Nažalost, otvorite ovu knjigu koja je izdata još 2003. godine i videćete da su se ove crne slutnje nažalost ostvarile.

Međutim, dobrim i progresivnim merama, merama koje su bivša Vlada Republike Srbije, koja je sad još u tehničkom mandatu, i prošli saziv Narodne skupštine usvojio, imamo Zakon o pomoći roditeljima sa decom i o finansijskoj podršci roditeljima sa decom, koji ne postoji nigde u regionu. Verujte, ja dolazim iz Banjaluke, to nemate u Bosni i Hercegovini, nemate u Hrvatskoj, nemate u Makedoniji, nemate u Crnoj Gori, nemate nigde tamo do Austrije, do Beča. Nigde porodica nije podržana na ovakav način. Sada treba sistemski ove mere objediniti i na određeni način dati dodatnu podršku, ne samo deci, već i porodici, majkama, očevima, da nas sutra ima više. Iz tog razloga se upravo nalazim ovde i nalazim se u ovoj poslaničkoj grupi, jer njen naziv kaže „Aleksandar Vučić – Za budućnost naše dece“ i pokazuje na najbolji mogući način da je upravo ova poslanička grupa neko ko će inicirati mnogo stvari.

Iz tog razloga, oprostićete mi, ali ja ću svoju diskusiju završiti sa onim što je meni na srcu, a to je – živela Srpska, živela Republika Srbija!