Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika Adam Šukalo

Adam Šukalo

Srpska napredna stranka

Govori

Zahvaljujem predsedavajuća.

S obzirom da danas razmatramo ovo autentično tumačenje i ispravku koju smo dobili juče zgodna je prilika i u svakom slučaju važna tema o kojoj danas raspravljamo i sve ovo što se dešava ovih dana u smislu borbe korupcije, koje je MUP zajedno sa BIA i određenim odeljenjem tužilaštava koji se bave upravo organizovanim kriminalom, dotiče se praktično i svega ovog što smo mi u ranijim vremenskim periodima normirali, što i kroz ova autentična tumačenja u smislu širine svih javnih funkcionera, koje obuhvata i ovaj zakon, a i zakoni koji će sa da stignu u primenu od 1. marta praktično o ispitivanju porekla imovine i svega ostalog, koja se tiču ne samo javnih funkcionera, već i svih povezanih lica koja su vezana za te javne funkcionere i gde ćemo moći videti konačno i ući u borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije koja postoji u svim porama društva.

Kao što smo slušali juče u uvodnom izlaganju ministra Vulina jasno je da je država Srbija, MUP se odlučilo da uđe u beskompromisnu borbu i da Narodna skupština, kao jedna od najvažnijih institucija, kao zakonodavni organ, prati praktično sve ono što je potreba u smislu logistike i normativne i svake druge da da podršku institucijama gonjenja i svih onih drugih predstavnika koji pomažu institucijama gonjenja da privedemo počinioce krivičnih dela i svih onih koji njima pomažu, koji su saučesnici u izvršenju tih krivičnih dela i koji se nalaze na odgovornim javnim funkcijama.

Ja bih ovo izlaganje upravo iskoristio u tom pravcu da se fokusiramo na sve ovo što ovih dana imamo i u sredstvima javnog informisanja. Čitajući samo današnju štampu vi možete videti da su očekivanja građana Republike Srbije ogromna u smislu borbe protiv kriminala i korupcije, što zbog hapšenja ove organizovane, mafijaške grube Belivuka ili već kako se on zove, koja je očigledno imala uticaja na različite strane, i kao što vidimo jedna naslovnica danas govori da je određeni sudija, da ga sada ne imenujem ovde, da ne tergetiram bilo koga da je izvukao Velju Nevolju iz zatvora. Meni je ovo odličan uvod da raščlanimo u smislu odgovornosti ko šta u državi Srbiji može da uradi u smislu toga da u finalu priče imamo procesuirane kriminalce, mafijaše i da oni završe iza rešetaka.

Ne bih mnogo o tome govorio, ali moramo raščlaniti upravo ovo što je sada važno u smislu politike što dolazi preko naših izabranih predstavnika, preko MUP-a, preko našeg ministra Vulina i da sada tačno lociramo i kažemo da sve one špekulacije koje su se nadovezivale, kao i na ovu jučerašnju diskusiju koju smo imali, pa kao što vidite pala je ta koncepcija antivakser. Znači, mi imamo vakcinaciju u Srbiji najbolju u regionu, u samom smo vrhu u čitavom svetu. Pada koncepcija ta antimigrantske politike u smislu toga da će se oni naseljavati ovde u Srbiji i na tome se toliko gradilo različitih priča, teorija zavere da je prosto to prebukiralo svaki mogući video zapis na određenim društvenim mrežama, u štampanim mecijima, itd. Pogotovo se tu koristili predstavnici opozicije, očigledno nemajući šta da ponude, špekulisali, plašili građane Srbije, kao što su plašili građani Srbije sa različitim pričama koje su čiste izmišljotine, klevete, za koje su odgovarali, da predstavnici vlasti u Srbiju imaju veze sa azličitim kriminalnim grupama. Upravo ovo što se dešava potvrđuje da je sve ovo što su oni govorili laž.

Ako govorimo o spremnosti koju mi imamo ona se potvrđuje u institucionalnom delovanju svih institucija koje u ovom pravcu mogu nešto da učine. Šta može MUP da uradi? Može znači, da u saradnji sa tužilaštvom, sa BIA, da u dužem vremenskom periodu posmatra određene kriminalne grupe i sve kad spremi da u procesnom smislu podnese izveštaje o počinjenom krivičnom delu određene kriminalne grupe ili pojedinca. I gde to putuje onda? Putuje tužiocu koji analizira sve to, gleda da li postoje elementi u ovoj vrsti priče da se donese naredba o sprovođenju istrage i ta naredba o sprovođenju istrage ima svoje vremenske okvire koji su limitirani, hvala Bogu, zakonom. To je mnogo bolje nego u regionu. Dugo vremena sam proveo u BiH. Tamo nema roku u kojem tužilac mora ili zaključkom da obustavi istragu ili da podigne optužnicu i da ona ide sudiji za prethodni postupak i onda tu dolazimo do pravosuđa. Došli smo i kod tužilaštava, ali dolazimo i kod sudije za prethodni postupak koji će to sve izanalizirati, potvrditi tu optužnicu i onda je poslati na suđenje. Suđenje traje, izvode se dokazi itd.

Hajde sada da rasčlanimo ulogu svakoga u državi Srbiji u smislu borbe protiv kriminala i korupcije. Jesmo li mi sa strane politike opredelili se i najavili u smislu izbora ove Vlade da ćemo se čvrsto boriti protiv kriminala i korupcije i protiv mafije? Jesmo li to uradili? Jesmo li organizovali sve strukture koje su u tom pravcu učinile da ovakvu jednu tešku kriminalnu grupu razbijemo?

Kao što se može videti danas, ta akcija se nastavlja. Nastavlja se u regionu, sada u BiH, gde se privode članovi određenih mafijaških grupacija koje su uvezene ovde u Srbiji, pre svega mislim na ova dva crnogorska klana i očigledno da je jezgro te borbe protiv mafije i korupcije u regionu upravo ovde u Beogradu, upravo uz političku podršku SNS i Aleksandra Vučića, ministra Vulina i svih koji rade u bezbedonosnim strukturama?

Sada, gospodo draga, mi dolazimo na red kod pravosuđa. Videćemo kako će tužilaštvo prvo da se ponaša. Svi ovi spinovi koji ovih dana idu u tom pravcu, znate kao – privedeni su, biće oslobođeni. Da li je odgovornost ove Narodne skupštine, bilo koje političke stranke, pa i moje SNS i delegiranih predstavnika u izvršnim institucijama, izvršne vlasti pre svega u MUP-u, kojima smo mi narodni poslanici dali podršku ovde, da odlučuju o tome kako će pravosuđe odlučivati ili su to upravo ove kriminalne veze koje imaju svoje pipke u pravosuđu u mogućnosti da takve projekcije čak i kroz određene dnevne listo u štampi nagoveštavali da je moguće da će se to desiti? Kako je to moguće da neko već sada zna?

Da li postoji mogućnost da neki sudija za prethodni postupak optužnicu koja će se sistematski pripremiti, za koju svi znamo da je sigurno tačna, da je obori ili na suđenju da se tako nešto desi i kakva je odgovornost politike, MUP-a da u tom smislu bilo šta uradi, više od onoga što radi trenutno? Jeste odgovornost jedino u tom pravcu da se možda počnu podnositi određene krivične prijave protiv ne pravosuđa, već pojedinaca u pravosuđu koji se zovu sudije, koji se zovu tužioci, koji imaju svoje imovinske kartone, koji imaju enormno bogatstvo i koji služe kao spona i veza sa ovim kriminalnim grupama. Da li će neko optužiti onda nas ako budemo u taj proces krenuli da podnosimo krivične prijave protiv ljudi koji rade u pravosuđu na odgovornim mestima?

Da li je to isto takođe posao države da procesuira i one koji rade u pravosuđu, ne samo one koji su predmet istraživanja pravosudnih institucija ili predmet suđenja?

Prema tome, da zaključim ovu raspravu u dve rečenice i da kažem ono što je važno, da smo mi u ovom aspektu u ovom konkretnom krivičnom delu uradili sve i nastavićemo da radimo ono što je moguće u smislu zakonodavnih aktivnosti i nadležnosti koju imaju institucije Republike Srbije. Na pravosuđe niti želimo, niti možemo da utičemo. Sa druge strane, ovde sigurno iz Narodne skupštine kroz poslanička pitanja, kroz rad drugih institucija da ćemo pratiti šta će sada da uradi pravosuđe u Srbiji. Toliko i hvala.
Zahvaljujem, predsedniče Dačiću.

Poštovani ministre unutrašnjih poslova, gospodine Vulin, ja ću u svojoj diskusiji danas da se referišem na samo jedan od ova dva sporazuma, pošto je tema svakako preširoka, pa će i ovo vreme biti dovoljno da kažem nešto o ovom sporazumu, a što nisu možda do sada rekle moje uvažene kolege.

Ali, prvo da idemo od samog početka, s obzirom da je fokus otišao nekako samo na migrante i da se podsetimo da je ovo Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Severne Makedonije o saradnji u oblasti borbe protiv trgovine ljudima.

Trgovina ljudima kao oblik borbe protiv kriminala je mnogo širi termin od borbe protiv trgovine migrantima i svega onoga što se dešava, pogotovo što je u ovom sporazumu definisano da je akcentirano pitanje najviše borbe protiv trgovine decom. Iz tog razloga ovaj sporazum i saradnja između dve suverene države u ovom smislu reči je mnogo značajnija, a ovi konkretni oblici sporazuma koji su viši nivo saradnje koja je i do sada postojala imaju institucionalnu snagu, pošto imamo i definisane uloge samih sporazuma. I to je ono što je glavni benefit ovog sporazuma, kao i unapređenje ukupne saradnje između Severne Makedonije i Republike Srbije.

Na samom početku, ono što je i sam ministar Vulin rekao, treba da razgraničimo, ako se već fokusiramo na ovu temu, na dva termina - trebamo razlikovati izbeglice od migranata.

Republika Srbija je, nažalost, u proteklih 20-30 godina postala druga kuća za brojne izbeglice sa prostora bivše Jugoslavije i te izbeglice kako su se nekad zvale više nisu izbeglice u Republici Srbiji, već su državljani Republike Srbije koji ostvaruju sva moguća prava i sve druge benefite koje svaki drugi državljanin Republike Srbije ostvaruje.

Ono što je pitanje problematike migranata je u svakom slučaju nešto, takođe, po čemu se Republika Srbija izdignula iznad regiona i pokazala jedno i ljudsko lice, ali i osećaj sigurnosti, državotvornosti, jakih institucija, da neko ko bi pokušao zloupotrebiti prolazno domaćinstvo za ljude koji imaju tako tešku sudbinu a koje danas nazivamo migrantima da ne može da se šali sa institucijama, da ne može da radi bilo šta na prostoru Republike Srbije. Naše institucije, prvenstveno Ministarstvo unutrašnjih poslova, ali i Ministarstvo odbrane koje ste vi, gospodine Vulin, takođe vodili i imali puno obaveza po ovom pitanju, jer je vrlo specifična ta uloga – vi morate biti humani i želite da budete humani, ali morate da štitite svoje građane, svoju imovinu, svoje institucije i ne smete dati nikome pardona.

Upravo iz tog razloga želim sad na ovom mestu da demantujem sve one nazovi pokrete i ludila koja su u Srbiji u javnom prostoru ovde postojala, da će migranti širom Srbije, pogotovo na prostorima koji su pasivni, koji su zbog urbanizacije, zbog drugih stvari, prosto su se desile tako, da ljudi gravitiraju prema većim gradovima, mnogi su otišli u inostranstvo, da će te krajeve upravo da nasele migranti i da će ovde brojna državljanstva da ti migranti dobiju i da praktično, kako su to, ja ne znam ni kako bih nazvao ali evo, reći ću tu reč – protivnici politike SNS i Aleksandra Vučića, govorili da je naš predsednik pokrovitelj čak te priče i da je neke tajne sporazume potpisao koji će to označiti.

Evo, ministar sigurno može na to odgovoriti, a ja mislim da nemamo ni desetinu takvih primera da je neko od tih ljudi koji su možda ranije došli a koji dolaze, recimo, sa područja Sirije, s obzirom da je bivša Jugoslavija uvek imala dobru saradnju recimo sa Sirijom, koliko ima državljana koji su zadnjih evo 10 godina od kada smo u ovoj prošloj deceniji veći deo te prošle decenije smo mi bili na vlasti i nosimo neku odgovornost, da vidimo koliko je tih državljanstava bilo? Ja mislim da je bila možda desetina.

I da razbijemo sve te iluzije, znači, niko se ne naseljava, nikakvi planovi ne postoje. Postoji humano lice Srbije koje ima potrebu za te ljude, s obzirom da smo mi imali loše sudbine ovde, da odgovorimo ljudski. Ali, nećemo da budemo, kako je rekao ministar, parking za migrante i nećemo ovde da budemo kusur EU u onom smislu reči da se ovde neko sa nama poigrava.

Prema tome, ozbiljnost institucija, odgovornost, sigurnost za građane, ali poštovanje međunarodnih obaveza, saradnja sa zemljama u regionu, u ovom slučaju sa Severnom Makedonijom. Kad smo već kod Severne Makedonije, jako sam zadovoljan, s obzirom da svi mi imamo sigurno i prijatelje i rodbinu u Severnoj Makedoniji, pogotovo dosta Srba, bogu hvala, živi u Severnoj Makedoniji, što je ta saradnja i srpsko pitanje u Severnoj Makedoniji sve bolje i bolje stoji u odnosu na neki protekli vremenski period.

Podsetiću sve građane Republike Srbije i regiona da je upravo predsednik Republike Srbije pokrovitelj i neko ko na neki način stoji iza te ideje i tog projekta, Srpskog kulturnog centra u Skoplju. Takođe, sporazumi koji su postojali ovde ranije i koji idu u pravcu toga da to više nije pitanje samo srpskih škola, već da je to izborni predmet sada, srpski jezik, u svakoj školi u Makedoniji, su upravo proaktivnost naših institucija u onom smislu reči da Srbi u Severnoj Makedoniji ne budu asimilirani u većinsku zajednicu.

Srbi koji žive u Severnoj Makedoniji u svakom slučaju imaju svoj identitet, imaju svoje mesto, kao što i svaki Makedonac koji dolazi na prostor Republike Srbije ili živi ovde ili nešto radi ima posebno mesto u srcu svakog Srbina, sa svojim identitetom, sa svojom kulturom i sa svim ostalim.

U Severnoj Makedoniji je u toku popis. Srpska zajednica, Republika Srbija pomaže, ali treba značajnije još da se pomogne u svakom smislu reči, da asimilacija koja je prisutna, nažalost, i u Severnoj Makedoniji, u ovom važnom institucionalnom momentu a to je momenat popisa stanovništva, da podršku srpskoj zajednici da bi srpsko pitanje u Severnoj Makedoniji dobilo onu podršku koja je potrebna i od svoje matične države, a to je Republika Srbija. U to ime, živela Srbija i svako dobro.
Zahvaljujem, predsedniče.

Evo, na samom početku, moram da kažem da sam jako zadovoljan što danas raspravljamo o ovim sporazumima, prvenstveno što raspravljamo o Sporazumu o prenosu nadležnosti za pružanje usluga u vazdušnom saobraćaju između Saveta ministara Bosne i Hercegovine i Vlade Republike Srbije i Vlade Crne Gore.

Nisam to rekao tek tako iz prostog razloga da bi to zvučalo kao neka floskula, već zaista smatram da je dobro i pozitivno da ovakvi međudržavni sporazumi, u ovom slučaju tri države, potpisuju ovako važne sporazume, a pogotovu je važno način kako se došlo od ovog sporazuma i koliko je bilo potrebno i vremena i mudrosti, ali pre svega, realnosti da se prihvati da nešto što je životno pitanje, procesno pitanje, civilizacijsko pitanje, normativno u smislu evropske normative i svih drugih akata koji su potrebni da uskladimo i sve to na jednu stranu, a na drugu stranu je život koji se odvija čak i u vazdušnom saobraćaju, u ovom smislu reči, između ove tri države.

Dobro je što upravo potpisujemo ovaj Sporazum koji usvajaju i Savet ministara Bosne i Hercegovine i, u ovom slučaju Vlada Srbije i Vlada Crne Gore, i ratifikuju postojeći parlamenti koji su nadležni za ovakve stvari.

To je upravo pokazatelj da država Srbija poštuje teritorijalni i svaki drugi integritet BiH i Crne Gore i da rešavanje ovakvih pitanja, u kojem, ako bi samo iz jednog ugla posmatrao ovaj sporazum, u onim delovima, recimo, gde BiH nije u mogućnosti da kontroliše i svoj vazdušni prostor, nema nikakvih problema da zajedno sa Srbijom, zajedno sa Crnom Gorom, u zajedničkom interesu pokrije sav prostor.

Ako bi po toj analogiji koristili primer za sve drugo, onda bi prvo što bi bilo itekako važno reći, da isto tako kao što danas dobijamo pozitivne signale i inicijative u ovom slučaju iz Sarajeva, ova inicijativa je potekla od Saveta ministara koji dolaze iz Sarajeva, iz BiH, i evo i ovde dobija podršku i usvaja, da tako kad dolaze inicijative za potpisivanje sporazuma, različitih inicijativa iz Republike Srpske, koja je sastavni deo BiH, niko iz Sarajeva ili iz Podgorice ne spori to pitanje i postavlja Republiku Srbiju u poziciju hegemonije, u smislu toga da zloupotrebljava određene interese BiH ili, ne daj Bože, resurse.

Samo bih dve digresije na tom pitanju ovde postavio. Jedno je strateško pitanje izgradnje aerodroma u Trebinju, jer smo čuli mnogo negativnih, da kažem, komentara koji dolaze iz Sarajeva, kao da je to nešto što mi kad pokrenemo odavde, donosimo loše Trebinju, Republici Srpskoj, pa i BiH, kao da Republika Srpska nije sastavni deo BiH, pa je to problem. Pa kad se nešto investira tako strateški važno u Republiku Srpsku, u ovom slučaju u Trebinje, a samim tim i BiH, to ispada kao da se investiralo u drugu državu.

Upravo je to poštovanje i BiH i Republike Srpske i svakog grada gde takve investicije, a pogotovo je važno Trebinje, se pokreću i te inicijative dolaze iz Srbije.

Znači, moramo imati dvosmernu ulicu u ovoj vrsti priče. Moramo da se čujemo, da osluškujemo, a ne jedni druge da napadamo, pa da je osnovna poruka koja ovih dana dolazi iz Sarajeva to kako da se što više mrzimo. Pa smo čuli poruke koje je uputio Bakir Izetbegović, koje se ne mogu komentarisati. U normalnim, civilizacijskim parlamentima, u državama koje se smatraju da su civilizacijske, ono što je on izgovorio je neoprostivo, neoprostivo u svakom smislu reči.

Nikada u Srbiji to nikad niko nije rekao, nikada niko. I danas, posle toliko godina, i posle ratnih sukoba koji su bili devedesetih, mi imamo izjave koje su praktično i dovele do krvoprolića na prostorima bivše Jugoslavije, pogotovo BiH.

Izuzetno sam srećan upravo iz tog razloga, zato što se ova pitanja uređuju. Po ovom obrascu, ako racionalno razgovaramo, mi možemo o svemu razgovarati, pa i o državnoj granici na Drini, ali ne možemo da razgovaramo o stvarima koje jednosmerno Bakir Izetbegović pokušava da imputira Srbiji kao obavezu u smislu određenih dugovanja i svega ostalog, da je to uslov za neku buduću saradnju. Život ide dalje, poslovi idu dalje. Ljudi koji se bave biznisom u BiH, u Crnoj Gori, koji investiraju u različitim sektorima, pa i u ovom sektoru koji danas raspravljamo, o IT sektoru, recimo, rade bez obzira na to šta misli Bakir Izetbegović i kakve je on poruke slao prema Srbiji.

Oni se dobro razumeju sa nama, dobro se razumeju i znaju u kom pravcu ide. Srbija je motor ovog regiona, Srbija vuče ne samo Republiku Srpsku, već i BiH napred, a poruke koje dolaze iz Sarajeva, poruke koje su dolazile iz Podgorice, nažalost, poneku čujemo još uvek, idu u tom pravcu da se taj put zaustavi.

Nemojte motor koji je pokrenuo Aleksandar Vučić ovde u Srbiji, koji vuče kompletan region, da u te točkove ubacujete klipove, klipove koji liče na neke ratne igre, na neke ratne zastave itd.

I drugi primer koji ću ovde da ispričam je sjajna inicijativa i u ovom slučaju, ne samo inicijativa, već mi smo potpisali Memorandum sa Vladom Republike Srpske o izgradnji tri hidrocentrale na području gornje Drine, kako se zove, i to je strateški projekat u ovom slučaju. Opet po istoj analogiji, kada gledamo ovo, jeste potpisano zato što su nadležnosti u oblasti koncesija i oblasti voda u nadležnosti Republike Srpske, kao entiteta, pa je zato Vlada Republike Srbije inicirala i zajedno pokrenula inicijativu sa Vladom Republike Srpske, i to zato što je po Dejtonskom mirovnom sporazumu, po normativi u nadležnosti Republike Srpske. Da je u nadležnosti Saveta ministara, koji ima izuzetno male nadležnosti, u smislu izvršnih ovlašćenja, potpisalo bi se sa Savetom ministara i u tom slučaju Srbija ima interesa, ali u ovom slučaju normativno, ustavno, kako god hoćete pripada Republici Srpskoj.

Šta smo dobili od te inicijative koja je samo u prvoj fazi 520 miliona evra za izgradnju? Ja moram reći kapitalnog istorijskog projekta, primarno Buk Bijela, o kojem se priča, pa ja ne znam, barem zadnjih 50 godina i sada konačno krećemo u tu vrstu priče i postoje finansijske predispozicije. Mi u budžetu planiramo da se u Trebinju gradi aerodrom, kao da se gradi na Marsu, a ne u Bosni i Hercegovini, ne u Republici Srpskoj.

Oni koji nam trebaju biti partneri u Sarajevu upućuju - to je atak na Republiku Srpsku, to je atak na Bosnu i Hercegovinu. Nije atak, to je saradnja. To je saradnja koja ide u tom pravcu u kojem podrazumevamo da ono što… Kada pomognemo nešto Republici Srpskoj, bilo kojoj opštini, ali ako nešto investiramo zajedno na Drini, pa to je zajednički interes. Kako to može biti upućeno protiv Bosne i Hercegovine?

Prema tome, ako koristimo ovaj primer ovde, analogija za sve to je takva i neka se ne raduju oni koji smatraju da ovo što je potpisano će biti na nekim sudovima koji se opet pod političkom kontrolom obore. Od životnog interesa je za građane Republike Srpske i Bosne i Hercegovine, Republike Srbije, Crne Gore da se u energetskom sektoru ovi istorijski projekti ne pokrenu, već da zažive i da svi imaju interese i ekonomske i finansijske i u smislu zapošljavanja i infrastrukture i jedne i druge i treće države da radi i da se razvija. Toliko od mene.
Zahvaljujem.

Poštovani predsedniče, poštovani ministre spoljnih poslova, gospodine Selkoviću, mislim da je izuzetno važno da po prvi put u širem kontekstu razmatramo Izveštaj Evropske komisije o napretku Republike Srbije za 2020. godinu, iako formalno pravno mi raspravljamo o zaključcima Odbora za evropske integracije. Činjenica je da se kroz ova dva dana vidi da smo se mi dotakli različitog spektra tema koje se tiču i samog Izveštaja i generalno, bivstvovanja kao teme evropskih integracija u Republici Srbiji, a i u regionu.

Upravo iz tog razloga, ne želeći da budem predugačak, da bih ostavio svojim kolegama dovoljno vremena da svi govore o ovoj izuzetno važnoj temi, želim da se osvrnem samo na jedan aspekt, na jedan segment, koji se po meni čini da nije dovoljno istaknut u ovoj raspravi koju smo imali do sada, a to je segment uloge Republike Srbije u smislu regionalne saradnje.

Mi znamo da je ta ocena u kontinuitetu dobra za Republiku Srbiju, ali je važno istaknuti da ta pozitivna ocena koju Republika Srbija ima u ovom periodu je itekako zaslužena. I nije stvar neke ad hok ocene Evropske komisije, već prvenstveno kontinuiranog delovanja koje visoki predstavnici, da kažem, izvršne, zakonodavne, a pre svega, predsednik Republike Srbije, ima u kontinuitetu u regionu.

S obzirom da ja dolazim iz regiona, moram reći da poruke koje su dolazile iz Beograda, inicijative koje su pokrenute iz Beograda, su bile lekovite na prostoru kompletnog regiona, onog dela regiona koji se tiče upravo teme o kojoj danas raspravljamo, a to je integracioni proces, proces integracija i u EU, ali i proces ekonomskih integracija.

Iz tog razloga bi bilo dobro podsetiti da su upravo, s obzirom da imamo sada ovu novu metodologiju u delu klastera dva, koji definiše u ovom slučaju sva pitanja koja se tiču inicijative predsednika Republike Srbije, vezano za uspostavljanje mini Šengena, tako klasifikovane i u klasteru dva, ako vidimo da su to teme - sloboda kretanja robe, sloboda kretanja radnika, prava osnivanja preduzeća, sloboda kretanja kapitala, pravo kompanija, intelektualna svojina, politika konkurentnosti, finansijska uloga, zaštita potrošača i u trećem klasteru - carinska unija, vidimo da je i ta metodologija potpuno usklađena i sa spoljnom politikom i Vlade Republike Srbije, koji je premijerka u ekspozeu predstavljala ovde, ali onog što na spoljnopolitičkom planu radi predsednik Republike Srbije, u smislu inicijativa, i naš ministar Selaković, koji prati tu politiku.

Iz tog razloga želim da ovde podsetim javnost u Republici Srbiji i sve nas na jednu dobru komparaciju koju možemo u ovom momentu da napravimo, a to je komparacija sa Višegradskom grupom. Naime, za sve one koji nisu možda dovoljno pratili dinamiku kako je Višegradska grupa u čijem su u sastavu četiri važne zemlje EU, koji i dan danas u EU nastupaju zajednički u jednom blokovskom sistemu koji podrazumeva da se u EU oni pozicioniraju mnogo jače nego što bi pojedinačno to članice uradile, bez obzira na izuzetno veliku snagu i uticaj Mađarske, Poljske, Češke i Slovačke, oni zajedno i te kako važan posao danas čine u EU. Poruka i način kako su se oni integrisali u EU je mnogo važnija.

Još 1991. godine su formirali Višegradsku grupu i 13 godina je taj proces trajao, od 2004. do 1. maja. Sve zemlje Višegradske grupe imaju grad Višegrad, a i mi u regioni, Republici Srpskoj, BiH imamo Višegrad, pa je ta inicijativa negde nama najbliža. Takođe, zemlje Višegradske grupe podržavaju integracioni proces zapadnog Balkana i daju dobru stimulaciju, a pre svega smatram da daju izuzetno dobru poruku u tom smislu.

Upravo u tom kontekstu inicijative koja dolazi u pravcu formiranja mini Šengena idu u pravcu i pregovaranja po novoj metodologiji, vezano za klastere dva i tri, ali prvenstveno šalju poruku zemljama koje jesu na evropskom putu, a koje praktično, bez obzira na status pregovora u kojem se danas nalaze, imaju isti problem kao i Srbija.

Taj problem ne želim puno da ističem u ovom momentu, ali u svakom slučaju jeste odluka, namera EU kojom dinamikom će primiti kompletan ovaj prostor, i to je neupitno da zemlje koje su danas u statusu u kojem jesu u integracionim procesima u budućem vremenskom periodu sigurno biti primljene zajedno zbog inicijative koje idu u ovom pravcu formiranja mini Šengena izuzetno važna. Zajednički ekonomsko-integracioni procesi Bosna i Hercegovine koja se kolega, a nema potrebe da se koleba u ovom slučaju, Crne Gore koja smatra da je nešto naprednija u ovom smislu, kao da je ovo jednosmerna ulica. Integracioni proces sa EU je dvosmerna ulica i ono što je mnogo važno u svemu ovome jeste da zajednički u svemu tome nastupamo. Severna Makedonija je to shvatila, Albanija je shvatila, a Srbija i Aleksandar Vučić su lideri u tom procesu.

To je ideja gospodina Aleksandra Vučića, ne zato da ja hvalim svoga predsednika, već je to neupitno da je to tako. On strateški gura na svakom mogućem mestu u kontaktima koje ima sa predstavnicima EU, gura ideju koja je dobra i za Republiku Srbiju, a i dobra za sve narode koji žive u ovom regionu.

Iz tog razloga, mi jesmo za integracione procese, ali primarno jesmo za ekonomsku saradnju u regionu i to je prva stepenica, najvažnija, da se pripremimo i za veliku tržišnu i ekonomsku i političku utakmicu kada sutra uđemo uzdignutog čela, sa čistim obrazom u EU. Hvala.
Zahvaljujem.

Iako je važna tema biće dovoljno ovih šest i po minuta da ja nešto kažem o kodeksu ponašanja narodnih poslanika.

Poštovana predsedavajuća, poštovani narodni poslanici, pred nama je, kao što smo bezbroj puta ponovili juče i danas, kodeks ponašanja narodnih poslanika. Ja bih rekao mnogo važnije. Pred nama je i jedna prekretnica u smislu svega onoga što u budućem javnom obraćanju ovde ispred Narodne skupštine Republike Srbije u političkom životu Republike Srbije treba ovaj kodeks i znači.

Mi smo sa naše strane kao poslanička grupa SNS učinili sve i preko Administrativnog odbora da podržimo i kao što vidite moje cenjene, uvažene kolege su se redom izjasnile da će podržati ovaj kodeks.

Međutim, kodeks kao kodeks je samo jedna ili deset stranica napisanog teksta. On ne vredi ako neće biti upotrebljavan i ako opšti dijalog koji je potreban u našem društvu kao nasušna potreba ne bude kodeks za sve. Sve struke i lekarske i advokatske i bilo koje druge imaju svoje kodekse, pa tako je u redu da i u politici i u Narodnoj skupštini narodni poslanici usvajaju kodekse o svom načinu ponašanja.

Osvrnuću se samo na osnovna načela i na ono što je najvažnije i u odnosu na sve ovo što su govorile moje uvažene kolege, da se ne ponavljam sa njima. Pročitaću jedno od osnovnih načela, gde se kaže da narodni poslanik u članu 2. ostvaruje stalni i neposredni kontakt sa građanima u poslaničkim kancelarijama, na tribinama i drugim javnim skupovima, kao i odgovaranje na pitanja građana koja su upućena poštom ili elektronskim putem.

Moram da kažem nešto afirmativno ispred svoje političke stranke i da kažem, pošto sam dobro upućen i na određen način i koordinišem na nivou republičkom upravo tu aktivnost, a to je neposredni kontakt svih naših funkcionera, prvenstveno narodnih poslanika, ali i pokrajinskih poslanika, većnika, odbornika, gradskih funkcionera, svi mi u SNS imamo potrebu, obavezu, želju i svakodnevno ostvarujemo neposredan kontakt sa građanima. Koji je neposredan kontakt? Onaj kontakt koji ne podrazumeva o tome ko će šta i kako koga da kvalifikuje kroz ovaj etički kodeks i ko će kakvu ružnu političku poruku da uputi o kome, već onaj koji građani Republike Srbije primarno čekaju od nas, a to je da budemo u funkciji ostvarivanja njihovih prava i interesa.

Upravo tu narodni poslanici i upravu tu političke stranke stupaju na snagu. Šta je drugo politička partija nego posrednik između ostvarivanja interesa i mogućnosti da se ostvari određeno pravo pred određenom institucijom između građanina i te institucije. Mi upravo to radimo, radimo sistematizovano i radimo kao vojska koja je u funkciji smo narodu. Svakodnevno u našim stranačkim kancelarijama, a i tamo gde su naši funkcioneri mi primamo građana. Na hiljade i hiljade građana su u proteklom vremenskom periodu obavili razgovore sa našim funkcionerima. Mi smo svaki problem zabeležili i pokušali da pošaljemo onu ključnu poruku – da, mi smo tu u funkciji da ostvarimo sve ono što je neophodno da bi vi došli do određenog prava ili da bi rešili određen problem.

Ako ništa, mi ćemo saslušati vas. Kojom porukom? Pa tome da ćemo mi vaš problem uputiti pred nadležnu adresu ili će naši pravnici koji rade u pravnoj službi, pravnim odborima naše stranke napisati neku molbu, žalbu, neki zahtev kao besplatnu pravnu pomoć. Mi to radimo zato što imamo kadrove, zato što imamo znanje, zato što imamo i funkcionere na odgovornim mestima koji su spremni ne da zloupotrebljavaju bilo šta, već da ubrzaju procedure koje su građanima omogućene zakonskim aktima.

Upravo je to uloga svake političke partije. Upravo je to ključna uloga svakog narodnog poslanika, a nije uloga svakako da se blatimo ovde. Nije dobro u ovoj atmosferi ako usvajamo ovaj etički kodeks da sve drugo što postoji u politici ide upravo u suprotnom pravcu.

Moram da kažem, iako mi imamo ovakvu potrebu, i ako imamo potrebu kao što je rekao naš šef juče ovde obraćajući se, naše poslaničke grupe, da imamo obavezu i dalje kao što smo imali do danas, da odgovaramo i medijima, ali i mediji koji izveštavaju iz Narodne skupštine imaju obavezu ovde da izveštaju na jedan način koji je potpuno objektivan, istinit i nije zlonameran.

Objasnite mi. Uzeću primer iz jednih dnevnih novina danas. Nažalost, to je tabloid Dragana Đilasa koji izlazi na dnevnom nivou i objasnite mi kakvo je ovo izveštavanje, pokazaću treću stranicu koja je udarna stranica, gde kaže – Martinović prihvatio Orlićeve amandmane, pa ide tekst, a ispod teksta ima jedna fotografija, a ispod te fotografije piše – Mariniki Tepić u glavu čekić. Tako piše ovde na ovoj stranici, a ja hoću da poručim sledeće – gnušam se svakog vida pretnje i svakog grafita koji je upućen prema bilo kome i osuđujem ga.

Urednike ovakvih novina koji hoće gospodina Orlića, gospodina Martinovića da stave u kontekst ovakvog ružnog izveštavanja, ovakvim podvaljivanjem, imputiranjem da stvore da se ovakva atmosfera pravi u Narodnoj skupštini neka im je na čast, ali bi im bila obaveza i po kodeksima koje oni imaju i u svojoj novinarskoj struci da se izvine i gospodinu Martinoviću i gospodinu Orliću i SNS.

Naravno, mi to nećemo gledati u dnevnicima Dragana Đilasa, odnosno na onim televizijama kojima Dragan Đilas upravlja. Naravno, mi tu poruku nećemo gledati nažalost u dnevnim novinama koje uređuje Dragan Đilas. Toliko.
Zahvaljujem, potpredsedniče.

Pošto je moja intencija bila da govorim pre svega o prethodnom amandmanu, u svakom slučaju, na samom početku želim da pohvalim predstavnike Vlade, Ministarstva finansija koji su imali dovoljno sluha da sve ove diskusije koje smo imali protekla dva dana u smislu amandmana i svega onoga što se tiče tematike koju smo imali u prethodna dva dana uvrste i da idemo sa daljim unapređenjima.

Na samom početku, jednu bih stvar tehničku želeo ovde da istaknem. Naime, i kad imamo ove rasprave o amandmanima, s obzirom da imamo ovakav kakav imamo informacioni sistem, mi kao narodni poslanici, a i javnost Republike Srbije ne može videti tok te rasprave, moram da primetim kao neko ko je dugogodišnji parlamentarac, mislim na Narodnu skupštinu Republike Srpske, da ovaj informacioni sistem ne samo da je zastareo, već pokazuje još jednu tezu, a to je da svega onog što su se dotakli ovi iz prethodne vlasti, žuti, da su upropastili. Pa i ovaj informacioni sistem ukazuje upravo na to.

Ja vas molim kao predsedavajući i sve da u narednom vremenskom periodu unapred vidimo ovaj informacioni sistem, ne samo zbog poslanika, već i zbog javnosti da bismo mogli na jedan transparentniji način učestvovati u svemu onome što možemo raspravljati na ovakvim sednicama.

Očigledno je da je ovo bila nečija dobra kombinacija i da ovaj informacioni sistem kada je ugrađivan ovde u rad Narodne skupštine Republike Srbije imao za cilj da rad Narodne skupštine bude što ne transparentniji.

Sad, s obzirom da se mi nalazimo u procesu opšte digitalizacije, elektronske uprave i svega ostalog, da je sva zakonska regulativa koju danas usvajamo, ide u pravcu koju Srbiju etablira na širem planu kao zemlju digitalizacije. Srpski softver postaje brend na tržištu softvera širom sveta. Zaista je neupitno da je i ovaj proces, koji treba ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije da se završi, da treba biti unapređen. Iz tog razloga ja sam hoću da primetim da svega čega su se oni dotakli su bukvalno upropastili.

Mi želimo da budemo transparentni, želimo da budemo efikasniji u ovoj vrsti priče i prema tome i sama Narodna skupština Republike Srbije treba da ide u tom pravcu. Nadam se da to nisu velika sredstva, i sam predsednik Narodne skupštine Republike Srbije je zamolio gospođu Brnabić prilikom iznošenja ekspozea, da se pronađu određena sredstva koja bi bila, ne u korist narodnih poslanika samo, već pre svega javnosti Republike Srbije u smislu praćenja svega onoga što mi imamo na dnevnom redu.

Iz tog razloga ja bih se referisao malo i na prethodni amandman i rekao da sve ovo što se tiče sigurnosti u smislu, da kažem, borbe protiv ovih novih pošasti, novih kriminalnih dela, novih organizovanih kriminalnih grupa koje na različite i sofisticirane načine praktično traže načina kako da operu novac, kako da se bave određenim krivičnim delima, da je izuzetno važno da i samo Ministarstvo unutrašnjih poslova, o tome smo juče pričali, bude što bolje osposobljeno kako tehnički, tako i kadrovski.

Vrlo je teško pratiti te trendove i načine kako se sve može oprati novac i kako određene kriminalne grupe preko izvršenja drugih krivičnih dela, gde stiču određena protivzakonita sredstva, ulažu preko ovog elektronskog novca, digitalnog novca i praktično uspevaju da zaobiđu određene zakonske procedure i mi moramo osposobljavati naše resurse, pre svega u MUP-u, ali i u tužilaštvima da bi se mogli boriti protiv ovakvih vidova kriminala.

Iz tog razloga ja bih nekoliko stvari samo istakao koliko je važna digitalizacija u srpskom društvu i koliko su ti trendovi izuzeto važne za prihodovne stavke u budžetu. Samo ću izvući jedan podatak koji je i te kako važan, koliko naš srpski softver, naši ljudi koji se bave tim poslom, koliko su važni, koliko doprinose izvozu srpske privrede.

Samo jedan podatak Narodne banke Srbije da je u periodu od 2012. do 2019. godine prosečni godišnji rast izvoza IT tehnologija bio 21%. Recimo, poređenja radi, 312 miliona izvoza smo imali u 2011. godini, a 1,42 milijarde evra u 2019. godini. Ako govorimo o 2020. godini i trendovima koje imamo u ovoj godini, koju je obeležila pandemija korona virusa, vidimo da u prvih šest meseci tu granu nije dotakla pandemija, jer je izuzetno važno istaknuti, evo i ovi ljudi koji su frilenseri, koji rade od kuće, kao i svi drugi koji rade u IT kompanijama širom Srbije, kojih ima bezbroj u Novom Sadu, Beogradu, Kragujevcu, Nišu. Ogroman broj mladih ljudi radi u tom sektoru, oni doprinose. Država Srbija ulažući praktično u digitalnu infrastrukturu, u elektronsku upravu, u sve ove modelitete koje imamo danas, omogućava da se taj proces sve više i više razvija.

Kakve su perspektive po procenama stručnjaka? Kažu da bi Srbija mogla u idućih deset godina da porast, u smislu izvoza IT usluga na čak 20 milijardi evra godišnje. Perspektive su ogromne, zato svaki vid ulaganja, svaki vid odricanja u smislu i ove legislative koju usvajamo ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije ukazuje upravo na tu činjenicu da je sve ovo što radimo izuzetno dobro i ne samo da je dobro već daje efekat u ovim prihodovnim stavkama. Daje ono što je možda najvažnije, mogućnost, ako možemo da pričamo o tome ne samo danas već u idućim godinama gde će se taj izvoz povećavati, da ćemo mi ovde imati sve veću i veću potrošnju tih stavki jer zarada koja dolazi iz tog sektora, ljudi koji se bave tim poslom troše novac u Srbiji, povećavamo PDV, povećavamo prostor za druge investicije, povećamo prostor za zarade, za plate. Prema tome ovo je izuzetno plodotvorna grana privrede i u nju Srbija i u narednom vremenskom periodu treba sve više i više da ulaže.

S obzirom da ja dolazim u Republike Srpske i da je ovde bilo dosta tema i BiH i Republika Srpska i o tome što smo mogli ovih dana da čujemo kako Republika Srbija ima određene pretenzije iz tih sarajevskih kvazi intelektualnih krugova koji u jednom zajedničkom tonalitetu sa zagrebačkim krugovima, sa krugovima ovde iz Beograda iz kruga dvojke, građanske kvazi elite, praktično da duvaju u istu trubu. Vi ako pročitate različite vesti različitih portala, da kažem iz regiona, praktično vidite da je kontekst potpuno isti. Kao da imaju jedno uredništvo.

Evo, ja ću u kontekstu ove rasprave da pitam da li je pretenzija Republike Srbije prema Republici Srpskoj to što je Srbija najavila što će isporučiti 500 digitalnih učionica u obrazovnom sektoru Republike Srpske. Da li je to doprinos ne samo Republici Srpskoj, već i BiH? Jel to ta pretenzija u koje država Srbija ulaže u obdaništa, u škole, u mostove, u kojem se voze i Bošnjaci, Hrvati i Srbi i svi ostali koji žive u BiH, koji se ne izjašnjavaju kao jedan od tri konstitutivna naroda? Jel to ta pretenzija u kojoj mi dajemo, a s druge strane iz Sarajeva dobijamo takvu poruku, dobijamo u političkom smislu, retoričkom smislu samo šamare i uvrede.

Naša ruka, ruka iz Beograda, ruka iz Banja Luke i pružena prema Sarajevu u tom smislu priče saradnje. Ljudi koji su, evo i u ovom sektoru digitalne industrije i svega ostalog trebaju biti pokretači tih promena, priča ljudi koji dolaze iz privrede trebaju upravu biti oni ljudi koji će pokrenuti nove procese, a zastarele politike, retrogradne politike, politike stranke Demokratske akcije, sina od Alije Izetbegovića, Bakira Izetbegovića, i na ovim izborima u BiH poražena. Prema tome, budućnost jeste orjentisana na stvaranje nove vrednosti, budućnost jeste orjentisana u tom pravcu koja podrazumeva da stvaramo nove unije, carinske unije, unije u kojim će tržišta i kapitala i radne snage i tržište obrazovanja, priznavanja diploma i svega ostalog, radnog staža, na ovim prostorima, praktično dati mogućnost bez obzira ko gde živeo na prostorima zapadnog Balkana od Hrvatske pa skroz dole do Albanije, da će imati prostor da na jedinstvenom tržištu, praktično konkurentskom tržišnom utakmicom nametne sebe.

Ovde nema pretenzija koje mogu jednu državu staviti u bolji položaj, ovde je jednostavno jedna utakmica u kojoj će tržište koje će na ovom prostoru biti značajno veće doprineti svakoj državi pojedinačno i nema pretenzija Srbije prema bilo kome. Iz tog razloga ja se još jednom Ministarstvu finansija zahvaljujem na svemu ovome što su ovih dana izneli. Smatram da smo stvorili ozbiljne preduslove da Srbija zaštiti svoje interese i da svi oni koji su u proteklom vremenskom periodu govorili da mi nemamo planove, da ih mi svaki dan demantujemo i da će Srbija u narednom vremenskom periodu biti sve snažnija i snažnija. Hvala.
Hvala predsedniče. Biću kratak i ostaviti kolegi Đukanoviću da da završnu reč na diskusiju vezano za ovaj amandman koji je poslanička grupa SDA podnela.

Odmah na samom startu da kažem da zaista kao čovek pre svega ne mogu da podržim vaš amandman iz prostog razloga zato što vi iako imate puno pravo da pišete ovaj amandamn se pozivate na objektivnost javnog servisa, niste bili objektivni kada ste taj argument objektivnosti uzeli, kao razlog zašto tražite da se smanji na jedan dinar taksa koju treba građani da plaćaju.

Poređenja radi, daću samo jedan mali parametar ovoj vrsti priče. U BiH, na koju se takođe referišete se plaća svim javnim servisima taksa još od 2013. godine, 7,5 KM. To je otprilike oko 400 dinara. Znači, sa ovim uvećanjem na 299 dinara još 100 dinara je razlika u odnosu na BiH. To se odnosi na federalnu televiziju, na zajedničku televiziju i na RTVRS.

Prema tome, to je samo jedan od argumenata koji bi u ovom slučaju trebalo uvažiti, a smeštajući ovu diskusiju isključivo u politički fokus, u fokus informativne delatnosti javnog servisa, mi nismo sigurni objektivni kada govorimo o tome, jer znamo šta RTS predstavlja i koliko je važan kao simbol našeg društva i koliko je važan i u regionu, koliko se taj isti RTS gleda i u Banjaluci, ali i u Sarajevu, Mostaru, besplatno na ovim različitim kablovskim operaterima itd. i doprinosi povezivanju i poverenju i različitim aspektima i vrednostima koje ima svaki narod koji živi na ovim prostorima. To bi trebalo znati, a ne samo iz neke usko stranačko čaršijske Sarajevsko političke potrebe komentarisati i napadati RTS zato što je RTS simbol ne samo države Srbije, već jednog ozbiljnog i profesionalnog načina rada gde ogroman broj ljudi profesionalaca radi.

Ja ću samo kao jednu malu digresiju navesti primer kako niste u pravu. Subotom i nedeljom, odmah posle centralno informativne emisije imamo igrani program, imamo uvek serije.

Ne znam da li ste primetili, sada se emituje serija "Kosti", scenarista je poznati glumac, banjalučki, beogradski, naš Nikola Pejaković. Ne znam da li ste gledali poslednju seriju u nedelju. Pošto imate opciju i mogućnost da premotate kanal, toplo bih vam savetovao da pogledate scenu pa ću sada opisati kako Goran Sultanović, koji igra ulogu lika Dide, komšije koji je čuvao Mešu za vreme sukoba u Banjaluci u BiH. Meša, koji je Musliman ili bošnjak, kako se izjašnjavaju Muslimani u BiH i čuvao je njegovu kuću u kojoj stanuje u podrumu i održava i čekaju Mešu da dođe negde sa zapada u svoju kuću, koju su sačuvali. U podrumu te kuće pod kirijom je Kosta Govoruša, glumac je Jovo Maksić, dečak koji je iz Knina traktorom dovezao svoju porodicu ili samo sestru, pošto su mu otac i majka stradali na petrovačkoj cesti.

Šta je završna scena u seriji, u nedelju, za koju je naš Nikola Pejaković napisao scenario? Meša dolazi u Banjaluku i Kosta Govoruša je, okrečio mu kuću i dočekuju ga i on mu kaže da pređe na sprat, ne da živi u podrumu. Međutim, Meša je došao u svoju Banjaluku i nažalost je preminuo u tih par dana i njemu na postelju dolazi Dida (Goran Sultanović) i čita njegovo pismo, poslednje pismo koje je napisao. U tom pismu Meša (glumac Bora Nenić) oprašta se i na kraju kaže da kuću ostavlja Kosti Govoruši i kaže svom prijatelju Didi – to je njegova kuća, ja njemu hoću da ostavim, zato što je on doživeo, smo krivi ti i ja, jer nismo znali da vodimo nekadašnju zajedničku državu. Toliko. Hvala.
Zahvaljujem.

Ja ću u svom govoru, potpredsedniče, da se referišem pre svega na jedan zakon, na Predlog zakona o fiskalizaciji.

Iako sam duboko svestan činjenice da Republika Srbija i u smislu digitalne infrastrukture, uložila mnogo i stvorila preduslove praktično da mi sada u ovom novom talasu reformskih zakona i svega onoga što treba praktično da uradimo u narednom vremenskom periodu, smo već unazad par godina postali lideri u ovom procesu.

Tako da i sam proces fiskalizacije i ukupne reforme i Poreske uprave i svih drugih, da kažem, elemenata u državi ide mnogo lakše i mnogo konkretnije u odnosu na bazične pretpostavke koje podrazumevaju da smo mi našu digitalnu infrastrukturu i od svega onog što smo radili do sada i novog Data centra u Kragujevcu, a i generalno svih alata koji idu preko, da kažem, i Ministarstva finansija, ali i sa druge strane i preko Kancelarije za IT Vlade Republike Srbije, smo praktično uveli nove alate i građani Republike Srbije i privreda, privrednici sve više i više te alate koriste na određen način i poslovanja i funkcionisanje je u mnogome lakše. Sa druge strane i Republika Srbija svoje finansijske benefite u smislu prihoda koje može da ubira sve lakše i lakše dolazi do doticaja onih sredstava možda koje nisu do danas i bile na pravi način viđene.

Ono što je važno istaknuti u svemu ovome je da mi u ovom novom sazivu Skupštine nastavljamo sa reformama i kao što vidimo mi praktično već nekoliko sednica, od strane Ministarstva finansija imamo što redovne zakone, što ove koje upravo idu u tom pravcu, kako je to najavljeno u ekspozeu premijerke Brnabić, koja je najavila i brojne reforme, najavila i novu etapu digitalizacije i kako su sve ove, da kažem, faze usklađene u smislu napretka Srbije.

Kada pogledamo ovaj zakon danas koji razmatramo, vidimo da mi sada ulazimo u novu eru, u novu eru fiskalizacije, koja u svakom slučaju, kako je to ministar u uvodno izlaganju i obrazložio, ne samo zbog vremenskog perioda, zbog činjenice da je Zakon o fiskalizaciji još iz 2004. godine, on je, koliko ja znam, jednom dopunjen svega 2012. godine, već i zbog drugih inovacija, pre svega u serverskom, u digitalnom smislu, a sve u svrhu upravo povećanja prihoda, u smislu uvećanja naplate PDV i bolje finansijske kontrole u segmentu poslovanja svih privrednih subjekata u Republici Srbiji.

Iz tog razloga, odmah na početku treba da otklonimo sve moguće barijere i špekulacije koje stoje po ovom pitanju, da je ovo neki novi namet na privredu, na građanstvo, na sve one koji posluju već praktično 2004. godine kroz ovu priču poznatih fiskalnih kasa. Mi smo u uvodnom izlaganju dobro čuli ministra, ali je važno istaknuti više puta ovde u plenumu da svi koji prate ovaj prenos shvate da privreda, poslovanje u Republici Srbiji od 2022. godine, kada ovaj zakon bude u primeni, mi ćemo ga usvojiti, ako Bog da, ove sedmice, ali kada krene sa primenom će biti dobro pripremljen kako svim podzakonskim aktima, tako i, ono što je najvažnije, da se da odgovor na pitanje da li će to biti novi namet na poslovanje, na sva lica koja se bave bilo kojom delatnošću. Odgovor je vrlo prost, kao što vidite u samom zakonskom tekstu i obrazloženju definisano je da se izdvoje sredstva, oko osam milijardi dinara, koja će omogućiti svim privrednim subjektima praktično da brzo i efikasno ovu elektronsku jedinicu sistema koji je integrisan u Poreskoj upravi bude, ne novo opterećenje, već praktično olakšavanje u načinu poslovanja svih privrednih subjekata, bilo da su oni mali, bilo srednji, bilo veliki. To je ono što je mnogo važno istaknuti.

Kada smo već kod toga i kad znamo ovu činjenicu da od 2004. godine praktično nismo ovaj zakon usvajali, osim ove izmene iz 2012. godine, treba istaknuti još određene razloge koji su u faktičkom smislu, u fizičkom smislu ometale jedan brži i plodotvorniji rad svih privrednih subjekata u Republici Srbiji. Ja ću ih samo navesti nekoliko, ali sam imao ovih dana intenzivnu komunikaciju, dobro sam se raspitao, slušao sam danas ministra i ne bih nikad sebe doveo u poziciju da glasam za neki zakon, a da ne znam da je to dobro za privredu.

Zaista, kada idete taksativno, kada nabrajate jedan po jedan segment, vidite koliko je ovaj zakon u svojoj primeni zastareo i koliko su određena serverska rešenja, pre svega u Poreskoj upravi, zastarela. Mi taj server, je li tako, ministre, imamo još od 2004. godine, kada je Srbija možda među prvima slala sa fiskalnih kasa na taj server u Poresku upravu i ta ponavljanja tih uzastopnih postupaka slanja tih podataka u tom momentu su možda i bila celishodna u 2004. godini, ali mi smo danas na koncu 2020. godine i ta serverska rešenja ne mogu više odgovoriti potrebama koje ima i Poreska uprava i koje ima Ministarstvo finansija, odnosno koje ima država Srbija u smislu očekivanja što većih poreskih prihoda.

Prema tome, mi moramo ići na inovativna rešenja i to su upravo rešenja koja se ovde samo kroz ovaj zakonski tekst najavljuju. Mi ćemo podzakonskim aktima i kroz komunikaciju sa svim subjektima iskomunicirati tako da niko ne bude oštećen u ovoj vrsti, odnosno da šteta koja potencijalno bude postojala u smislu prelaska, jer i ovo je jedna reforma, kao što se neko bunio 2004. godine kada su uvođene prve fiskalne kase, pa su rekli šta će nam to, lakše ćemo poslati, pa su se prihodi sve više i više povećavali, ali su došli do nekog limita kada uz najbolju fiskalnu politiku, uz najbolju ekonomsku politiku vi ne možete doći do onih prihoda koje bi ostvarili sa boljim softverskim, sa boljim serverskim rešenjima u smislu svega onoga što danas ima Republika Srbija za potrebu.

Iz tog razloga, reći ću jedan od tih primera, to su te duple trake koje su potpuno suvišne. Nigde to u svetu više nema. to izgleda malo i prosto. Zamislite sada kada neko dođe, neki stranac, sada je pandemija virusa korona i nema, nažalost, mnogo turizma, ali to izgleda dosta naivno danas kada pogledate. Vidite, mi sa jedne strane promovišemo digitalizaciju, a sa druge strane imamo neku fiskalizaciju u kojoj dosta kaskamo.

Ne bih zaboravio, ministre, i na tu vrstu fiskalizacije iz 2004. godine. Kad se to radilo ovako naopako, imaju dosta primera koji mogu upravo na to da ukažu, ko je tu omastio brke? Pa, omastili su brke upravo oni predstavnici bivše vlasti, žuti ministri, različitim poslovima u kojima se pogodovalo različitim firmama, neka Galeb grupa ovde se navodi, gde su zvali, kažu, iz Privredne komore privredne subjekte da uzimaju upravo te fiskalne kase. Pa, neko je imao dobre tu provizije, razumete. Možda i dan danas i te kako na nekim rešenjima koja nisu dobra za državu Srbiju neko ubira ekstra profit koji vuče još iz tog perioda.

Prema tome, šta je poruka koju je danas Vlada Srbije preko Ministarstva finansija, preko Poreske uprave, preko ovih novih rešenja koja se najavljuju upućuje? Mi smo spremni da stvari uzmemo potpuno u svoje ruke i da sa novim rešenjima dođemo do uvećanih novih prihoda u smislu bolje i kvalitetnije naplate PDV-a, više naplate PDV-a. Znači, veća stavka u budžetu po ovom osnovu, odnosno to znači više bolnica, više puteva, a s druge strane veća i javna potrošnja u smislu povećanja penzija, plata i svega ostalog.

Prema tome, moramo voditi računa o svojim prihodima, moramo voditi računa o tome da određeni reformski potezi koji se sada najavljuju će možda izazvati određenu konfuziju upravo kod onih koji žele da proizvedu takav efekat da bi građanima Republike Srbije nametnuli neki novi strah. Znači, nema straha, mi idemo postepeno godinu dana sa prilagođavanjem podzakonskih akata, razvijaju se softverski i serverski alati koji su potrebni za ova unapređenja i u tom kontekstu građani Republike Srbije, odnosno svi oni koji rade u privredi nemaju potrebe da smatraju da će u narednom vremenskom periodu, najprostije da kažem to tako, morati kupiti neku novu fiskalnu kasu. Znači, nema nove fiskalne kase, to će biti nova elektronska jedinica. Pretpostavljam, ministre, da će ona i drugačije izgledati, da neće izgledati kao ova fiskalna kasa koju danas vidimo i da će u tom smislu njihovi troškovi i sve ostalo moći mnogo efikasnije da se koristi.

Takođe, ovo što se izveštaj slao svakih 15 dana, vi ste u početku objasnili i rekli da to slanje izveštaja na svakih 15 dana je upravo podrazumevalo da smo mi tu, da nismo mogli raditi analitiku na dnevnom nivou kao što ćemo moći u novim softverskim i serverskim rešenjima da uradimo. Prema tome, mi ćemo naše prihode u smislu integrisanog sistema koji ćemo ustanoviti od 2022. godine moći da pratimo na dnevnom nivou, a dnevni nivo podrazumeva dnevni nivo sigurnosti. Dnevni nivo sigurnosti podrazumeva mesečni, godišnji i svaki drugi.

Prema tome, nema iznenađenja. Zato, kada usvajamo budžet, kada usvajamo određene planove i zakone koji ih prate, mi sa sigurnošću možemo sve izgovoriti ono što smo izgovarali ovih dana, da znamo da Srbija ide stabilno napred, da znamo kakve će imati prihode. Kada imamo optimizam u smislu planiranja budžeta za 2021. godinu, za 2022. godinu, srednjoročnoj budžetskoj stavci i planovima koji se prave, mi znamo kako ćemo doći do toga. Jedan od načina je ovaj.

Prema tome, sa ove govornice poručujem svima, ovo danas što sam pročitao u ovom zakonu, da Ministarstvo finansija ne ide sa nikakvim ad hok rešenjima, već ide sa onim rešenjima koja će upravo podrazumevati da sve ono što u narednom vremenskom periodu treba da se desi će se uvoditi postepeno, da neće dovesti do novih troškova svima onima koji imaju fiskalne kase, već da će država Srbija praktično izdvojiti sredstva od osam milijardi kojima će omogućiti da svako može na efikasniji, transparentniji i jednostavniji način, u smislu i smanjivanja troškova, a i efikasnosti koja treba za njihovo poslovanje da bude kvalitetnija, će to u narednom vremenskom periodu lakše raditi.

Evo, jedan od podataka koji sam dobio, jeste da na postojećim fiskalnim kasama vi niste mogli raditi popuste, već ste morali uraditi prethodno nivelaciju svih cena da bi uradili popuste na određenu robu. Prema tome, sve su to male stvari koje će praktično ovim integrisanim sistemom mnogo lakše pomoći, recimo, ja ću sada izvući samo jednu granu, trgovcima da lakše i efikasnije rade ono što su u administraciji, u poslu, u odlasku kod knjigovođe mnogo vremena koristili. Vreme je novac i taj novac treba neko da zaradi. Ako morate da idete stalno kod knjigovođe, jasno je da gubite novac na drugoj strani.

Prema tome, integrisani sistem, ozbiljan plan i nova, ozbiljnija i kvalitetnija reforma fiskalizacije dovešće do uvećanja budžetskih stavki, više naplate PDV-a i jaču i snažniju Srbiju. Toliko. Hvala.
Zahvaljujem, gospodine Dačiću.

Poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, evo već dva dana ovde imamo priliku da raspravljamo o izveštajima različitih regulatora u oblasti finansija, Fiskalni savet u oblasti tržišta kapitala, u oblasti borbe i protiv korupcije ili sprečavanja korupcije u našim institucijama od strane javnih funkcionera, pa evo do danas do regulatora u oblasti energetike i oblasti medija.

Imamo mi već ovde praksu dugo godina da analiziramo izveštaje svake godine ovih regulatora, da razmatramo kako na Odboru za finansije, tako i ovde u plenumu njihove planove za finansiranja svega onoga što je njihova delatnost.

Međutim, postavlja se pitanje da li svi ti brojni regulatori postižu onaj osnovni cilj u smislu uređenja onih oblasti za koje su zaduženi? Ili se postavlja pitanje da li su oni sami po sebi cilj, s obzirom da od rezultata koji očekujemo od njih, ne od svih, ali evo, ja ću se bazirati, recimo, na REM ili na Agenciju za borbu protiv korupcije, da vidimo kakvi su to stvarni rezultati ili je rezultat ukupnog rada da mi razmotrimo određene izveštaje ovde i da ga usvojimo i da im obezbedimo budžet za to?

To ne sme biti svrha i oni ne smeju svoje postojanje da svedu na to da dobiju podršku ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije u kojoj svakako imaju institucionalnu i svaku drugu podršku, od njih se očekuje rezultat, od njih se očekuje da postignu cilj.

I u tom smislu, evo, ja ću se referisati samo u svom govoru na REM i evo pročitaću jednu od njihovih nadležnosti. To je nadležnost pod rednim brojem 17 i kaže da REM vrši istraživanje potreba korisnika medijskih usluga i štiti njihove interese.

Ako pogledamo medijsku scenu Republike Srbije i nazovi medije koji su danas spominjali svi, to je pre svega N1 televizija, „Nova S“, različiti drugi portali koji kontaminiraju u kontinuitetu javnu scenu Republike Srbije, mi u svakom slučaju ne možemo reći da bilo ko u ovom slučaju brine o interesu korisnika medijskih usluga, već da je dozvoljeno da se tim sadržajima ta scena u kontinuitetu kontaminira.

Ono što hoću da kažem i što je mnogo važno, šta je posledica svega toga i šta smo, ne otklanjajući ove uzroke, dobili? Dobili smo rijaliti politiku na ovim medijima, rijaliti politiku, rijaliti emisije, rijaliti pres-konferencije ispred institucija Republike Srbije u kojem to treba da bude sadržaj i reper kako određene institucije rade.

Šta smo dobili još? Dobili smo i tu se postavlja odgovornost i REM-a, rijaliti protest, lažnu sliku kako javnost Republike Srbije reaguje na pandemijske mere u smislu sprečavanja širenja zaraze, pa smo imali ovde uživo prenos 24 sata i pripreme i samih protesta nasilnih, gde se na ovu instituciju pokušavalo ne samo fizički da nasrne, već se to i dogodilo i svi smo bili svedoci toga. Znamo da je jedna televizija po direktnom palicom Dragana Đilasa i njegovih drugih finansijskih kooperanata i oni koji preko njega sprovode tu, da kažem, politiku i te interese. Videli smo kako to izgleda. Videli smo na koji način bi oni upravljali Srbijom. Videli smo na koji način oni nekoliko dana posle izbora žele da preuzmu vlast.

Imali su podršku u bojkotu na tim medijima, imali su podršku da ovde nasilnim putem pokušaju da urade neku priču koja podrazumeva da uđu ovde u Narodnu skupštinu Republike Srbije i da za to dobiju aplauz u takvoj kontaminiranoj sceni od svih onih koji su pratioci tih medijskih usluga, zbunjujući tako i sve druge koji pokušavaju možda da gledajući iz različitih uglova, saznaju šta je istina.

Međutim, novinari, urednici koji su kreirali te vesti, kreirali su atmosferu linča u Srbiji, kreirali su atmosferu u kojoj treba brat na brata, Srbin na Srbina, građanin na građanina da udari ovde.

Šta su završne scene bile tih priloga iza ponoći? Bile su scene reakcije policije, MUP kada se više nije moglo da ne reaguje. Nije bilo scena koje su poslali svuda u svet, oštetili tako Republiku Srbiju, pokušali da stvore jednu lažnu sliku kako rijaliti program lažnom slikom o tome šta predstavlja većina u Srbiji, šta predstavlja ono što je pravi glas naroda, šta je pravi "vox populi" i šta su građani Republike Srbije rekli na izborima.

Prema tome, ono što je važno istaknuti u ovoj vrsti priče, kako smo došli do toga? Šta su uzroci toga, a tu je negde uloga REM, koja u kontinuitetu nije uradila svoj posao? Dragan Đilas je kreirao sav ovaj ambijent u Republici Srbiji. Kako? Dragan Đilas je "Veliki Brat" svih finansijskih pronevera u Republici Srbiji.

Usput, on je i tog "Velikog Brata" doveo prvi u Srbiju da bi zaradio ekstra profit, da bi zaradio silne novce, a da bi kontaminirao medijsku scenu Republike Srbije. Sad se navodno buni protiv takvih sadržaja.

Kako je to radio? Kreirao je zakonsku regulativu. Prvo, okupirao je sve medije, stavio u svoj džep REM, ne samo medijski prostor, već reklamni prostor je stavio takođe pod sebe. Stvorio je ekstra profit kroz ovaj promet od 619 miliona o kojem mi pričamo.

Znači, mi ne izmišljamo. Mi pričamo o posledici koja se desila. Šta su uzroci? Uzroci su tadašnja vlast koja je kreirala takvu mogućnost i zakonodavnu i podzakonsku i pritisak koji su radili prema svim drugim institucijama.

Danas šta on može da uradi? Danas može to da radi preko SBB, preko tog kablovskog operatera, preko ta dva kablovska kanala i na taj način pokušava da nastavi kontinuitet svega onog što je pre nego što je otišao sa vlasti radio i u javnim medijima. Zato je on nervozan i zato mu ovo nije dovoljno danas.

Šta govoriti o svemu tome, možda najbolje potvrđuje i njegova pres konferencija koju je neki dan održao, na koju opet niko nije reagovao. Ja ću uzeti sada jedan dnevni list "Informer", koji je naveo nekoliko primera na koji evo i REM nije reagovao.

Gospodin Đilas je na pres konferenciji pretio medijima, pretio novinarima, a u toj svojoj maniji tuženja, tužbi, krivičnih prijava, kleveta, svega ostalog, to ne možemo drugačije nazvati nego manijom, svakodnevno nekoga tuži, a to ću potvrditi ovom tezom. On se odlučio ovaj put da tuži, zamislite i novinare i voditelje centralnog dnevnika. U ovom slučaju, najavio je tužbu protiv gospođe Bojane Lilić Odavić, koja vodi Nacionalni dnevnik na Pink televiziji i niko nije reagovao.

Onda je normalno kada Dragan Đilas to radi i dobija podršku još ovih medija i niko neće ništa reći, naravno, u tim medijima, a pokušavaće se ovde stvarati iz ove Narodne skupštine Republike Srbije lažna slika kako mi pričamo ne znam ni ja o čemu. Ko kontaminira javnu scenu?

Ko napada novinare? Ko kaže da će tužiti one koji, zamislite, čitaju vesti, one koji su dobili da pročitaju u toj emisiji, voditelje Nacionalnog dnevnika?

Da ne bih dalje pričao o tome, ja ću samo da navedem kako ja gledam na to šta su razlozi zbog čega je gospodin Đilas nervozan.

Prvi je ovaj koji sam već naveo, a to je nervozan jer ne može više da uređuje informativni program u svim medijima kao što je to radio do 2012. godine ili u Beogradu tamo do oktobra 2013. godine. Sada može to samo na SBB da radi i to možemo da gledamo kako on to radi.

Druga nervoza i osnovna nervoza upravo zbog svega ovoga što smo mogli ovih dana da vidimo, a to je šta je to njegova ukupna imovina i kako preko povezanih lica on nakon silaska sa vlasti pokušava da opere ta sredstva i novac kupujući različite nekretnine, kupujući različite firme i nervoza se pojačava. Zašto se pojačava nervoza kada spomenete njegovog brata Gojka, koji ima 29, 35 ili nije važno koliko nekretnina? Pa iz prostog razloga zato što evo zna da ono što znamo svi mi, a hvala Bogu, ovaj skupštinski saziv, odnosno u prošlom sazivu smo to usvojili, ali pod patronatom SNS ispunjavajući svoja predizborna obećanja, mi smo usvojili Zakon o utvrđivanju porekla imovine i posebno poreza.

Zakon jeste stupio na snagu, ali njegova primena će krenuti, ako sam dobro sračunao, negde 6. ili 7. marta sledeće godine. Šta to znači? Pa, to znači da dolazi na dnevni red ne samo Dragan Đilas, već i sva druga povezana lica, i njegov brat i svačiji drugi brat, da posebno ne ističemo njegovog brata u ovoj vrsti priče, ali zašto ne i on, jer će se utvrđivati ta razlika koja je ovde limitirana na 150.000 evra. Kako ste vi prijavili određenu imovinu, a imali ste tolike i tolike prihode? Kako će opravdati u ovom slučaju tu razliku, kako će opravdati Dragan Đilas tu ulogu gde je bio gradonačelnik Beograda, ne znam kolika mu je bila plata, pretpostavljam da nije više od 1.500 evra mesečno, jer nisu plate visoke, kako može da opravda plus, naravno svi ovi preduslovi su stvorili da preko svojih fantomskih firmi i svih drugih u kojima je izvukao ekstra profit opravda ovaj broj nekretnina i kako će to opravdati njegovi članovi porodice i sva druga firma? Tu je nervoza. Zbog toga nervoza.

Kada pričamo o regulatorima ovde onda, navešću primer koji smo juče imali, koji je Agencija za borbu protiv korupcije, možda u jednom malom delu objasnila, sve uzroke problema, ali i posledicu koju možemo da vidimo, mi možemo ovde razmatrati izveštaje regulatora, ali koja je njihova moć da urade nešto bez saradnje sa pravosuđem, bez efikasnog pravosuđa. Evo, ja ću samo jedan primer da pročitam. Juče smo imali raspravu o tome. Kaže - Upravni sud je u toku 2019. godine dostavio Odboru 37 odluka, 35 presuda i dva rešenja. Odbijeno je 29 tužbi, šest tužbi je uvaženo, jedan postupak od tužbi je rešenjem Upravnog suda obustavljen, zbog odustanka tužioca od tužbe, dok je jedna tužba rešenjem odbačena kao neuredna.

Nema sudske prakse, nema tužilačke prakse gde se visoka korupcija, korupcija u belim rukavicama kažnjava i daje za primer svima drugima da to ne mogu raditi više.

Prvi primer opet te sistemske korupcije i da nije odgovarao je upravo Dragan Đilas, koji sa ovakvim pravosuđem i sa ovakvim tužiocima, u kojima je ključna nadležnost i odgovornost da procesuira i sve ono što i regulator i kontrolori, sutra i Poreska uprava usmere u onom pravcu koji podrazumeva da je evidentno da je neko počinio krivično delo i da imate nesklad između prihoda i imovine.

Prema tome ja očekujem lično da će ova vrsta kontaminacije na javnoj sceni, na medijskoj sceni, na ovim kablovskim operaterima, na njihovim kanalima, kako se primiče mart mesec sve biti žešće i žešće.

Naravno da smo mi svesni te činjenice da nije ovde reč o nekretninama u Beogradu, imovini u Beogradu, finansijskim transakcijama koje su samo u okviru Srbije. Ja znam pouzdano da se to radilo i u regionu. Znam da je Dragan Đilas preko svojih firmi pelješio i ćerka firmu Telekoma Republike Srbije M:tl Republike Srpske. Sistemski je pelješio po istom obrascu kao što je radio ovde u Republici Srbiji i svi će se upitati, a on će se braniti i reći – pa ja nisam odgovarao. Zna mi osim ovoga što možemo da uradimo ovde danas u Narodnoj skupštini možemo uraditi? Šta mi osim toga da damo podršku MUP-a, ministru, da dostavi izveštaj o počinjenom krivičnom delu za evidentan sistemski privredni kriminal i korupciju možemo uraditi bez tužioca? U ovakvoj zakonskoj regulativi i sa ovakvim tužiocima koji nisu spremni da se uhvate u koštac sa tom pošasti danas, borbi protiv i kriminala i korupcije sistemske, ne možemo uraditi ništa. Mi smo nemoćni u tom smislu i odgovornost ne može biti na političkim partijama, na vlasti.

Odgovornost u tom lancu koji se svodi na nekoliko stvari koje su ovde izuzetno važne, a to je lanac, u ovom slučaju agencija, Poreska uprava, policija, tužilaštvo, sve padne zato što tužilac donese odluku o nesprovođenju istrage ili blokira istragu na taj način što neće da je sprovodi u zakonom predviđenom roku, ne izvodi određene radnje, istražne, tužilačke u onom momentu kada je potrebno da se to uradi, već radi to upravo na taj način tako da one koji su počinioci određenih krivičnih dela dovede u tu poziciju da mogu dobiti oslobađajuće presude ili da donesu takve tužalačke odluke koje je moguće na bilo kom sudu lako oboriti.

Imali smo praksu u vezi svega toga i upravo iz tog razloga jasno je zašto smo danas u ovoj poziciji, ali jasno je šta dolazi. Sve ovo mi možemo videti da u tim medijima koji kontaminiraju javnu scenu, ali šta ne možemo videti? Ne možemo videti recimo, s obzirom da imamo danas regulatora u oblasti energetike, da su Republika Srbija i Republika Srpska 13. novembra ove godine potpisale tako jedan važan sporazum u kojem će zajednički, ali primarno Srbija investirati preko 520 miliona u novo energetsko preduzeće hidro HES Gornja Drina. HES Gornja Drina treba da obuhvati izgradnju tri nove hidroelektrane Buk bijelu, hidroelektranu Foču i još jednu hidroelektranu koje su istorijski, da kažem, važna stvar ne samo na prostoru Republike Srbije, već i na prostoru Republike Srpske, s obzirom da Republika Srpska ima ta ovlašćenja da može takve stvari da potpiše i to upravo znači ovo što smo počeli malopre da govorimo.

Oni će kontaminirati javnu i političku scenu u Republici Srbiji sve više i više, a mi ovde ćemo se i dalje boriti sa investicijama, borićemo se sa otvaranjem novih radnih mesta, sa načinom kako da povećamo prihode u budžetu i kako da budućnosti naše dece, sve dece u Srbiji obezbedimo i normalnu Srbiju, ali i Srbiju koja će se razvijati i u kojoj ovakvi pojedinci, pojedinci poput Dragana Đilasa nikada neće predstavljati budućnost. Toliko. Hvala.
Zahvaljujem potpredsedniče.

Neću uzimati mnogo vremena, ali bih samo kratko, da bi i ostale kolege mogle da govore. Samo nekoliko osvrta na ovu temu koju smo praktično juče započeli, evo danas je nastavljamo i da istaknem i da se fokusiram možda na ono što možda moje cenjene kolege koje su danas iz bezbroj uglova govorile o svemu ovome što se zove stabilizacija javnih finansija, ali sa druge strane i saradnja sa međunarodnim finansijskim institucijama u smislu i kontinuiteta, ali i situacije u kojoj se svi zajedno nalazimo.

Ono što je važno istaknuti, mi smo imali priliku sinoć u direktnom gostovanju predsednika Republike Srbije koji je praktično najavio otvaranje nove Kovid bolnice koja je samo jedna od dve koje otvaramo. Jedna u Beogradu, u Batajnici, druga u Kruševcu, da istaknem ono što možda danas nije rečeno što je najvažnije u vezi te teme. Najvažnije je da u ovako teškoj finansijskoj situaciji Srbija sama finansira takve kapitalne projekte, dok se svi drugi u regionu i svetu bore kako da povežu ono što je dnevna problematika i uticaj korona krize na javne finansije, mi u ovako teškoj situaciji radimo takve kapitalne investicije. I to radimo bez pomoći.

Sa druge strane, ono što je ključno u svemu tome reći, niko danas ne može predvideti koliko će Kovid da traje i njegove posledice. Iz tog razloga moramo vratiti i uvezivati se sa svim međunarodnim finansijskim institucijama i pratiti na dnevnom nivou, na mesečnom, na tromesečnom kako će se stvari razvijati. Iz tog razloga, bilo kakvi sporazumi, zajmovi koji će dolaziti u aspektu u budućnosti, znači da naši predstavnici Ministarstva finansija, Vlade Republike Srbije i predsednik Republike Srbije razmišlja dugoročno, jer resursi kojima Srbija, koliko god mi dobro stajali u protekle četiri godine obzirom da smo imali suficit su ograničeni, jer sve što je nominalno je ograničeno.

Sa druge strane, braneći se od korona virusa, masovnim testiranjem koje danas mnogo razvijenije zemlje poput Austrije tek najavljuju da je to prvi princip da kažem i načelo u borbi protiv korone, mi već radimo.

Kako opisati drugačije kada gledamo ove cifre koje su zaista da vas zaboli glava - 7.600 danas obolelih? To kada gledate iz tog ugla zvuči frapantno. Međutim, hajde da pogledamo ugao koji je mnogo važniji. Možda to zvuči zaprepašćujuće u ovom momentu koliko je obolelih, međutim ono što je mnogo važnije da kažemo jeste koliko smo mi testirali građana, pa je to danas ne znam ni ja preko 22.000, a ako odemo u BiH u Crnu Goru, Makedoniju, Hrvatsku, vidimo da oni 10 puta manje testiraju. E sad, to 10 puta manje testiraju, znači 10 puta su manje novca potrošili i koliko košta jedan dan svakog obolelog i koliko to košta sa brojem obolelih svakodnevno? Naravno da je teško građanima koji moraju možda da odu u drugi grad, ali kapaciteti se smanjuju, ali nekako svi su u drugi plan stavili to odakle će se to sve finansirati.

Srbija sama finansira, sama gura priču, zato što je drugo godina unazad stvarala stabilne finansije. Naravno, niko se nije spremao na ovu situaciju, ali pokazujemo svoju spremnost. Rsursi su svake zemlje ograničene, pogotovo zemlja koja je krenula sama, samoinicijativno praktično, svojim resursima da masovno testira.

Zar nije masovno testiranje 22.000 testiranja na dnevnom nivou? Znači, mi smo ušli u tu priču, ali to, ljudi, pobogu, košta. Mi ne foliramo i ne testiramo po 2.000, 3.000 obolelih, pa ne znam ni ja, imamo 2.000, 3.000 građana, pa imamo 1.000 obolelih, da se ispravim, već mnogo, mnogo više, po desetinu puta više nego što to rade u regionu.

Po meni, znači, uz svu zahvalnost na koji način sve ovo radimo kako treba, ovaj aspekt koji podrazumeva i smanjivanje radnog vremena ugostiteljskih objekata i svega ostalog, znači da će to biti značajno manji priliv u smislu prihoda koji ćemo imati u našim javnim budžetima, kako na lokalnom nivou, tako i na republičkom.

O tome neko mora voditi računa i hvala Bogu da mi imamo one ljude koji su to već i u proteklom vremenskom periodu pokazali da znaju, da umeju i da u budućem vremenskom periodu, pored svega toga što ćemo prvi prioritet ispunjavati, a to je borba za zdravlje stanovništva, građana Republike Srbije, da ćemo u svakom slučaju obezbediti sve te predrasude.

U tom smislu ja još jednom samo mogu da istaknem da Republika Srbija zajedno sa Vladom Republike Srbije, zajedno sa Ministarstvom finansija, zajedno sa Ministarstvom zdravlja, na čelu sa predsednikom Republike Srbije, je obezbedila da u ovu fazu, koju već sada mnogi najavljuju, uđe i da je izuzetno spremna.

Toliko i hvala.
Na samom početku želim da drugi put pozdravim ministra finansija u Vladi Republike Srbije koji evo već po drugi put revnosno pokazuje da će i po prirodi, a očigledno i po potrebi, po momentima u kojima se nalazimo, Ministarstvo finansija u ovoj svetskoj i ekonomskoj krizi prednjačiti ne samo u smislu svega onoga što treba da se uradi, već i ovde u Narodnoj skupštini da će u kontinuitetu ne samo zbog budžetske dinamike izlaziti ovde pred narodne poslanike i u momentima u kojima se nalazimo donositi i predlagati one mere koje su neophodne da sačuvamo naše javne finansije, da ih dižemo na viši nivo.

S druge strane, opet sa potpunim osećajem odgovornosti, senzibiliteta za sve ono što se dešava u Republici Srbiji oko pandemije kovida i virusa koji praktično hara kompletnom Srbijom, da imamo osećaj za sve one poreske obveznike, za sve one ljude koji doprinose stabilizaciji javnih finansija u Republici Srbiji i u ovako teškom vremenu da Vlada Republike Srbije, da Narodna skupština Republike Srbije pošalje poruku da sve to u ovom momentu, kada donosimo ovakve predloge zakona, imamo na razumu i imamo na neki način konstanto u svojim mislima. To upravo potvrđuje i ovaj set zakona. Da krenem na sve ono što je izuzetno važno ovde istaknuti. Ja bih krenuo ovim redom.

Mi praktično ovim setom zakona, koji danas Vlada preko Ministarstva finansija predlaže i potvrđuje kao jedan od šest principa i načela na kojima je ova Vlada Republike Srbije i osnovana. To je nastavak reformi. Ovde je reč o reformama u javnim finansijama, u poreskom sistemu, u carinskom sistemu, uopšte u sistemu javnih finansija zato što sve ovo što smo mi na neki način omogućili u ovako teškoj godini, koju će nažalost obeležiti korona virus, jer to je jedino obeležje u ovoj godini, mi ćemo izaći sa jednim setom zakona koji će na određeni način doprineti stabilizaciji javnih finansija i to upravo što se danas i potvrđuje. Iz tog razloga još jednom akcentiram ovaj nastavak reformi koje smo najavili, ali sa senzibilitetom svega onoga u čemu se u ovom momentu i ključno nalazimo.

Prvi princip u tome je borba za zdravlje, ali s druge strane mi moramo ekonomski da napredujemo, moramo omogućiti sve one stvari koje su i te kako važne, a u ovom momentu da bi mogli odgovoriti u toj borbi stabilnost javnih finansija je od ključne važnosti.

Pod broj dva - šta je važno ljudima u Srbiji? Važno je, i to je ministar finansija već i prošli put ponovio, takvu ćemo imati situaciju i u budžetu, stabilnost i isplata svih javnih davanja. Znači, svi u Srbiji sa sigurnošću mogu da očekuju penzioneri da će dobiti svaki mesec penziju, svi oni koji rade u javnom sektoru da će dobiti plate i sve ostale obaveze u socijalnom sektoru da će se redovno izmirivati. To u ovako teškoj situaciji je izuzetno visok nivo odgovornosti. Koliko god to redovno bilo i po potrebi, u ovako teškoj situaciji to je jedan veliki plus za naše javne finansije.

Iz tog razloga upravo taj optimum sa kojim mi izlazimo danas potvrđuje da, pored odgovornosti koju imamo u smislu svega onoga što smo u ovoj godini imali, od isplate 100 evra svakom građaninu, pa do finansijske pomoći penzionerima, povećanje 10% plate zdravstvenim radnicima, pa do ove najnovije podrške od 10.000 dinara zdravstvenim radnicima, omogućuje upravo stabilnost realnih finansija. Da bi to uradili sve ono što su resursi, u smislu naših prihoda, mi moramo na jedan maksimalan nivo podići koji podrazumeva da ćemo u tom aspektu imati sigurnost. Upravo ovaj set zakonskih rešenja to pokazuje.

Iz tog razloga ova možda nezahvalna uloga koju ima Ministarstvo finansija upravo potvrđuje tezu da smo se u tom pogledu i te kako dobro pripremili da u ovako teškim situacijama možemo izneti prava rešenja.

Kada govorimo o senzibilitetu, onda primarno bih želeo da govorim o Zakonu o poreskom postupku koji danas izmenjujemo i dopunjujemo i koji na određen način upravo potvrđuje sve ovo što sam rekao u uvodu, a to je nekoliko stvari koje su izuzetno važne. Pored toga da mi praktično ovim zakonskim rešenjima usklađujemo Zakon o poreskom postupku sa drugom zakonskom regulativom, pre svega sa alternativnim fondovima i drugim stvarima koje su ovde istaknute, ali ono što je važno, što mi u Zakon o poreskom postupku uvodimo ono što je svakako deo obligacije, pa i ove javne obligacije, a to je viša sila i uvodimo, praktično, ne na mala vrata, ali u zakonsku kategoriju pandemiju kao nešto što se u javnim finansijama konstatuje i omogućava.

Naravno, da bi bili oprezni, da bi bili odgovorni, da ne bi bili manipulativni, da ne bi bili populisti, Vlada Republike Srbije predlaže upravo sa jednom ozbiljnom dozom opreza kako će se pristupiti svima i kako poslati ključnu poruku ljudima koji danas privređuju, privrednicima koji redovno plaćaju svoje poreske obaveze, svim pravnim subjektima, svim fizičkim licima da danas, plaćajući porez, oni ispunjavaju i, pored ovih drugih obaveza, svoju najvišu patriotsku obavezu. Danas platiti porez, zaposliti jednog radnika je ispunjavanje najvišeg oblika patriotizma zato što tim prihodima koje ostvarujemo mi možemo da izgradimo novu kovid bolnicu, možemo da se borimo na ovako jedan težak način i u finansijskom smislu protiv pandemije.

Za sve to neko kada kaže da ćemo nešto uraditi, mora da zna sutra kada ode u kancelariju Ministarstva finansija ili sutra kada neko sedi u nekom poreskom odeljenju u bilo kojoj opštini, zna koliko radi važan patriotski posao, kao i građani koji idu i plaćaju taj porez, a teško im je, da znaju da to ide za sve ove stavke i to je ta povezanost i to je to jedinstvo. To je ta potreba da u ovako teškoj situaciji budemo svi zajedno. Zato je Ministarstvo finansija u ovom momentu možda, pored Ministarstva za zdravlje, jedno od ključnih ministarstava koje treba u ovom momentu da odigra presudnu i važnu ulogu. Iz tog razloga, pogotovo odredbe koje se tiču, kako ste vi to ovde naveli, mogućnosti odgađanja plaćanja dugova, obaveza, ali opet uz ovaj reper koji sam na početku rekao, uz odluku Vlade Republike Srbije koja će na dnevnom nivou, zajedno sa Ministarstvom finansija, prateći na dnevnom nivou prihode i rashode, moći usklađivati i tu politiku da ne bi došlo do dizbalansa da u određenom smislu mi imamo veliku količinu obaveza, a s druge strane da nemamo tolike prihode. To je jedna tanana borba i bitka u kojoj se na sitne momente mora posmatrati priča, a s druge strane ne ugroziti ni javno zdravstvo, ni javne finansije, a pre svega sačuvati stabilnost institucija Republike Srbije. Toliko. Hvala.
Na samom početku, pre svega, da pozdravim predsedavajućeg i sve uvažene kolege, kao i javnost koja prati ovaj prenos.

Da pohvalim našeg ministra finansija koji, evo, već osmi sat sedi ovde. Mi smo svi izlazili, nešto smo i pojeli, otišli smo u toalet, a on sedi ovde, sluša i uredno beleži sve ove diskusije i apsolutno da sve ovo što mi zajedno ovde radimo je sprovođenje jednog programa koji smo i najavili.

Upravo ovaj rebalans, kada pogledate ekspoze koji smo prošli put imali priliku od strane premijerke gospođe Brnabić da čujemo, vidimo da je i ovaj rebalans koji danas imamo pred sobom usklađen sa ekspozeom.

Ono što je, takođe, mnogo važno jeste da je on usklađen i sa planom „Srbija 2025“. To su mnogo važne stvari, a u smislu procena koje je prilikom prvog rebalansa ovde takođe ministar Siniša Mali predstavljao. Vidi se da su te procene bile izuzetno dobre i da smo na neki način čak bili malo više pesimisti u odnosu na ono što je realna situacija koja je predstavljena ovde ovim drugim rebalansom.

Šta smo zaboravili? Zaboravili smo u kojoj se godini nalazimo i da je ovo godina, nažalost, koja je na izmaku, a koju će obeležiti korona virus, velika svetska zaraza koja je na neki način, kao što piše ovde u rebalansu, uticala ne samo na ekonomiju Srbije, već i na ekonomiju čitavog sveta. Mi se ne možemo izolovati od toga, kao što ne možemo da se izolujemo od činjenice da je Srbija praktično bila zatvorena, zaključana, sakrila se od te zaraze u martu, aprilu mesecu, u prvoj sedmici maja i da je ekonomija neupitno u tom periodu morala da stagnira da bi sačuvali ono što je prioritet i jedan od ovih šest prioriteta koji imamo sada i u novoj Vladi i novom sazivu, a to je borba protiv korona virusa, borba za bolji i kvalitetnije zdravlje, za što manji broj obolelih u Republici Srbiji. To je ono što je suština.

Mi smo u redu prioriteta stavili, u tom momentu kada smo svi pokušavali da se snađemo, zdravlje našeg stanovništva na prvom mestu, kao što ga stavljamo i danas. Ali, ekonomija, privreda mora da živi, mora da se razvija, mora da raste. Kada pogledate sve ove mere, da ponovo građane Republike Srbije ne opterećujem statističkim podacima, jer teško je statistikom koja se danas čita i predstavlja, što je potpuno argumentovano da danas govorimo o tome, nahraniti građane Srbije, ali ne predstavljamo mi ovu statistiku da bi pričali o statistici, mi sve što smo obećali smo uradili. Hajdemo zato konkretno, onako kako je ministar govorio da ponovimo stvari koje je Republika Srbija, koje je ovo Ministarstvo finansija, koje je ova Narodna skupština, ova Vlada Republike Srbije, čiji je predsednik kao lider predstavio kako će pomoći njenim građanima u situaciji koja je zadesila čitav svet, pa tako i našu voljenu otadžbinu.

Pa, kada pričamo redom o tome, hajde da se podsetimo na ono što je bilo izuzetno važno za privredu. Od svih ovih danas dušebrižnika koji kažu da Vlada Republike Srbije ne brine o privrednicima, da li su svi u paketu dobili pet minimalaca? Vidim da ima kritičara koji kažu da je trebalo praviti neku klasifikaciju po tom pitanju, kriterijume uvoditi, a ne vode računa o tome tamo gde je onaj privrednik najmanji, koji zapošljava jednog radnika. Jeste, da, naravno, ovo što je i gospodin Marinković govorio, jeste, ekonomski patriotizam je jedno novo radno mesto, svaki dan, svaki sekund, svaki minut ako je moguće da se kroz mere koje se obezbeđuju, kroz zakonodavni okvir, kroz podzakonske akte, kroz atmosferu, kroz ambijent, kroz poruke koje dolaze iz institucija da nisu zaboravljeni. Nisu sigurni bili zaboravljeni ako su dobili pet minimalaca. Istina, ova dva, da budemo potpuno precizni, 60% iznosa minimalca.

Ali, takvu podršku, u smislu bilo male, srednje ili velike privrede, kako god da je nazovemo, nije niko dobio u regionu. Navedite mi primer u okruženju gde su privrednici koji se isto sada prevrću ovih dana i gledaju kako da obezbede, da zatvore ovu godinu, da pošalju završne račune, kako da izađu iz ove godine, koja je to država, budžet, narodna skupština, vlada, vlast imala hrabrosti da povuče takav potez, ili koja je imala hrabrosti da povuče potez, kako je obećano, da svakom građaninu koji se prijavio isplati 100 evra? Zar to nije upravo ono što je jedna od osnovnih definicija ekonomskog oporavka bilo koje zemlje, a to je stimulacija potrošnje? Pa, ko je tih 100 evra u ovoj eri pandemije otišao negde vani i potrošio? Većina ili najveći broj građana ih je potrošio ovde u Republici Srbiji.

Takođe, odmah su uplaćeni indirektni porezi, pa direktni porezi. Neko je dobio platu od toga i otišao svojoj kući i nahranio svoju decu. Kada su se završile ove mere izolacije i svega onoga što smo morali da prođemo, poslao je tu decu u vrtić, u školu i nastavio da radi i da se bori. E, sada oni zagovornici koji su ovde protestvovali pred Narodnom skupštinom Republike Srbije da se ne uvodi policijski sat, sada oni pozivaju na to da se zatvaraju lokali, da se privreda zaustavlja. Sada zagovaraju stvari potpuno drugačije od onoga što su govorili u onom periodu.

Dakle, sada treba sve zaključati, sada ne treba ništa da radi, sada treba da stane privreda i sada očekujemo, kao što možemo da vidimo ovih dana od tih dušebrižnika kako se oni ponašaju kroz njihove portaloide, kroz njihove kvazi medije koje su instalirali da samo truju svojim kontaminiranim vestima koje isključivo imaju za cilj ne urušavanje kredibiliteta ili rejtinga Aleksandra Vučića ili SNS koja stoji na istorijskom maksimumu, već na urušavanju institucija Republike Srbije, jer znaju ako se uruši poverenje u institucije Republike Srbije da će se urušiti i njene javne finansije.

Nema stabilne Srbije bez stabilnih finansija i hvala ovom čoveku ovde koji vodi računa svakodnevno o tome kako i na koji način da se usmeravaju svi prihodi koje imamo, pazeći i vodeći računa kako i na koji način rashodi koje pravimo ne idu u onom smislu rashoda, već da to budu primarno investicije koje će sutra u budućnosti otvoriti nova radna mesta i da to ne budu rashodovane stavke, već da to budu investicione, iako danas možda po potrebi i po nekim budžetskim grantovima moraju tako i da se stave.

Ono što je mnogo važno u svemu ovome reći, takođe da smo mi u ovom periodu brinuli o onima koji su najviše brinuli o građanima, a to su zdravstveni radnici. Ne treba zaboraviti da smo obećali i da smo dali, odnosno imali povećanje od 10% zdravstvenim radnicima i da se sada ovim novim merama najavljuje i ova simbolična, ali jaka poruka u iznosu od 10.000 dinara koja će ići svim zdravstvenim radnicima.

Nismo zaboravili penzionere. Penzioneri su dobili tu jednokratnu pomoć od 4.000 dinara. Bili su u kategoriji kao i svi drugi građani od 100 evra i, ono što je najvažnije za svakog penzionera, i sa ove govornice ovde je to ministar danas ponovio i svi mi ponavljamo, a to je stabilnost isplate svih javnih davanja u budućnosti.

Mi smo danas mogli da čujemo, ono što je najveće olakšanje danas u ovoj eri pandemije, što je ipak privilegija, a to je sigurnost isplate i plata i penzija u Republici Srbiji. To je danas veliki uspeh i svaki nastavak koji bi išao u tom pravcu, da možemo da povećamo za 1%, 2%, 5%, 10% u budućnosti je velika stvar, velika stvar, ako govorimo realnim jezikom. Ako govorimo jezikom populizma, ako govorimo o tome da je ljudima teško, ako govorimo o tome da na ljudskoj nesreći, na ovoj zdravstvenoj nesreći koja je zadesila čitav svet, pokušavamo da uberemo političke poene, nemajući bilo kakav plan drugi, osim da kritikujemo, onda je jasno da je ovde loša namera upravo usmerena u tom pravcu da se institucije uruše i da se uruši poverenje u institucije. To ne treba dozvoliti.

Iz tog razloga, mi smo sve ovo što smo do sada govorili i ispunili, upravo iz razloga, kako je to rekao ministar, da smo protekle četiri godine, iako su mnogi i tu imali primedbi, imali suficit. Mi smo dobrim i predanim radom koji smo imali u proteklom vremenskom periodu, ne mogu reći tu reč, bili spremni za ovakav izazov, jer niko u svetu nije bio spreman, ali smo spremno dočekali i uhvatili se u koštac i, kao što vidite, upravo iz tog razloga mi u ovom momentu možemo imati ovakve grafikone i ovakve predispozicije koje relevantne međunarodne finansijske institucije govore da imamo u ovom momentu – najviši ekonomski rast i da ćemo u budućnosti imati najviši ekonomski rast.

Zlonamernici bi rekli da taj ekonomski rast ne znači ništa, da je to paušalan podatak, pa se valjda mi trebamo, kao oni što se ovih dana raduju, povećanom broju obolelih u Srbiji, tome da treba da se zatvara i da na neki način sve ono što smo imali ovih dana kao ružne vesti u Srbiji proširi. Nema sreće na tuđoj nesreći. Nema sreće i političkog uspeha na tome da svoju kritiku gradite isključivo na onim stvarima koje se odnose na to da govorite bez razloga određene stvari, ne znajući šta bi vi sutra da se nađete u toj poziciji uradili, ali ste spremni isključivo iz tog razloga da kritikujete.

Da završim, mi ne vodimo ovde bitke u Narodnoj skupštini. Mi smo svoju političku bitku dobili i pobedili smo na ovim izborima i dobili smo legitimitet i legalitet. Mi sad vodimo bitku za građane Republike Srbije, da ispunimo sve ono što smo u našem programu definisali i da bi građanima Republike Srbije bilo bolje. Mi sa njima bitku ne vodimo, oni vode bitku sa nama. Mi vodimo bitku da sačuvamo našu ekonomiju, da izgradimo još novih kilometara auto-puteva, Bogu hvala, jednim krakom i prema mojoj Republici Srpskoj i da nas ima više. Živela Srbija.
Zahvaljujem predsedavajuća.

Govoriću i o tehničkim nedostacima ovih amandmana, koje je uložila poslanička grupa, kako se oni zovu, Ujedinjena dolina SDA, i ovaj dodatak protivustavnog naziva ove poslaničke grupe, Sandžak.

U samom startu da kažem dve stvari koje diskvalifikuju kolege da pričaju ovde da su se spremili prvo da govore o ovim amandmanima. Prvo, oni su napravili ovu konfuziju, jer sam tekst amandmana je predstavljen na pogrešan način. Kao što vidite u samom tekstu, mi imamo samo amandman jedan, iako nekoliko članova Zakona o ministarstvima treba da se promeni, pa bi tehnički trebalo izgledati po svakom članu da imamo amandman dva, amandman tri, amandman četiri itd, bez obzira koliko god kolege žele tih amandmana da predlože.

Gospodin Jovanov je govorio o onom što sam uočio na samom početku, a to je nespremnost ove poslaničke grupe u smislu pisanja i forme, ali i suštine. Prema tome, oni su u amandmanu dva, koji se sada ovde nadovezuje, a s obzirom da smo mi imali priliku ovde upravo da slušamo predstavu koja je pre ove sale iscenirana ili kao što vidite da će ova poslanička grupa, i Bogu hvala da je tako, imati puno publiciteta u ovom sazivu, a koristiće ga da dokaže da Srbija ne poštuje manjinska prava, iako ne postoji nijedan parametar za takvu diskvalifikaciju.

Njihovo odsustvo u ovom momentu pokazuje da oni ni na sledećim amandmanima koje su uložili neće ovde biti, već pretpostavljam da su završili sada na nekoj pres konferenciji gde će za dva Đilasova medija sada izjavljivati kako su oni tobože ugroženi. Vidite vi koliko mi pažnje njima posvećujemo, koliko smo se mi posvetili da pročitamo sve ono što su oni spremili na brzinu, da bi populističkim merama u svom biračkom telu i dalje nastavili da manipulišu.

Ko je SDA? Ko je Stranka demokratske akcije koja se spaja ovde sa Albancima u jednu dolinu, u jedan Sandžak koji je protivustavan? Kolega Imamović, koga nema nažalost ovde, želeo sam da ga pitam, pozivao se pre neki dan, dobro sam pazio i zapisivao šta je govorio iz prostog razloga zato što je meni lično kao nekom ko je odrastao sa Bošnjacima, koji ima mnogo prijatelja Bošnjaka, izuzetno važno da shvatim šta je u osnovi tog nerazumevanja, u osnovi uzroka da on kaže ili pripadnici bošnjačkog naroda koji oni zastupaju, nažalost oni su u manjini, na njihovu nesreću po broju glasova koji su dobili, čime su oni to ugroženi ili je ugrožena država Srbija kada ovde je prvo u Srbiji registrovana takva politička partija, pa se kaže SDA Sandžak, pa je onda ovde registrovana poslanička grupa takva.

Molim vas, kolega je govorio o članu 182. stav 3. o načinu kako se, o statusu autonomnih pokrajina, a sam Ustav govorio o načinu kako se menja Ustav i kako se dobija status autonomne pokrajine. Nemamo mi ovde autonomnu pokrajinu Sandžak da bi mi govorili o nekim ugroženim pravima.

Hvala mladom kolegi koji je sada govorio o komparaciji sa regionom. Daj Bože da Srbin u Federaciji BiH ima pravo kao što ima Bošnjak u Republici Srbiji. Daj Bože. Daću vam nekoliko parametara. Koliko je Srba danas u Sarajevu? Kažu čaršijski da ima više Kineza sa kineskim prodavnicama. Verujem da ima više Pazaraca sa dućanom na Baščaršiji nego što ima Srba danas u Sarajevu, to su prave slike, ili koliko je Srba institucionalno prisutno u gradu Mostaru, u Mostaru koji je takođe srpski grad?

Poređenja radi, Srbi su na prostoru čitave BiH konstitutivni narod. Kao konstitutivni narod u Federaciji BiH oni imaju daleko manja prava nego nacionalna manjina bila ona bošnjačka ili bilo koja druga koju mi izuzetno uvažavamo pokazujući upravo primerom da mi imamo Bošnjaka koji je danas potpredsednik Skupštine. To što se ne sviđa Stranci demokratske akcije, koju je ustanovio i pokrenuo pokojni Alija Izetbegović, koji je u osnovi svog političkog programa imao priču i zelene transvezale i svega onoga što se pokušava ovde kroz ove nazive da provuče.

Nije ovde suština, da budemo jasni u ministarstvima, nije ovde suština u Zakonu o ministarstvu. Ovde je suština da se napadne Republika Srbija, da se Republika Srbija prikaže na spoljnom planu preko kanala komunikacije koji se ovde ostvaruje, kanala koji su sebi izburgijali po Srbiji ovde ugrađujući optiku preko kriminalnih tajkunskih ugovora da bi danas plasirali te lažne vesti koje nisu protiv SNS, oni su osnovani protiv Republike Srbije i svaka diskusija ima tu boju.

Vrlo je zahvalno biti u ovoj poslaničkoj grupi iz prostog razloga što je manjinska i zato što je ovakav sastav Skupštine koji održava volju građana Republike Srbije. Iz tog razloga ja ću kao narodni poslanik izuzetno se zalagati za ono za šta se zalaže predsednik Republike Srbije, a to je novo srpsko-bošnjačko prijateljstvo. Nemate, dragi prijatelji Bošnjaci, nikoga bližeg od Srba, nikoga na prostoru Zapadnog Balkana, bivše Jugoslavije i loša politika, politika SDA, koja još nažalost većinski dominira u Federaciji BiH, je put bez kraja, put u kojem nemate gde da se povezujete. Mi treba zajedno jedni drugima da pružimo ruke i svaka poruka od kada je gospodin Aleksandar Vučić izabran i za predsednika Vlade i za predsednika Republike je bila poruka pomirenja, poruka pružene ruke, poruka pa slikovito, kako se to gospodin Vučić izražavao – ući ćemo mi Srbi u bošnjačke cipele, uđite i vi u naše da vidite da nije lako.

Suštinska je poruka poruka saradnje, institucionalno, politički, voljom, upravo prema narodu, prema nacionalnoj manjini, prema drugim nacionalnim manjinama. Srbija danas, a samim tim i Srpska napredna stranka, koja predstavlja većinsku volju Srba i građana Republike Srbije, pokazuje da u ovakvoj eri dominacije ona želi da ima dva potpredsednika Narodne Republike Skupštine.

Još jedan parametar ću ovde da navedem. Bošnjaci u Republici Srpskoj imaju četiri ministarstva, imaju potpredsednika Vlade, od 16 ministarstava oni imaju četiri predstavnika Bošnjaka koji su konstitutivni na prostoru Republike Srpske.

Ovde se u medijima pravi jedna pogrešna slika, slika u kojem gospodin Imamović, njegova stranka, poslanička grupa u kojoj on radi, je ovde ugrožena. Ne, mi želimo, ako diskutujemo normativno, ako diskutujemo o amandmanima kako se ulažu, onda moramo pomenuti da se nisu spremili. Ako pričamo o suštini, suština je ovo što sam rekao. Ako pričamo o nameri, onda je jasno da se ovde vidi namera koja institucionalno treba da potkopava osnovne ustavne temelje Republike Srbije, a jedan od osnovnih temelja je njena teritorijalna integracija i celovitost i u tom prostoru Sandžaka nema. Imamo Raški okrug. Sandžak nemamo.

Ideološki, priča Sandžaka je priča koja je vezana za Sarajevo. Ideološki ta priča možda mnogo bolje pripada danas u nekoj diskusiji, pošto je i tamo predizborna kampanja za lokalne izbore, u „Zetri“, koja je skraćeni naziv za „Zelenu transferzalu“, a ne za dom Narodne skupštine Republike Srbije. I to onaj koji dolazi ovde s poštovanjem treba prvenstveno da zna.

Te politike koje se danas pokušavaju ovde reciklirati su odavno poražene. Te politike nisu dobile utočište nigde u međunarodnoj zajednici, a politike koje predvodi SNS i Aleksandar Vučić su dobile na svim stranama sveta, u svim relevantnim međunarodnim institucijama podršku i kredibilitet. Mi ćemo nastaviti tim pravcem, ali nećemo dozvoliti da nas neko ponižava u tom smislu u Republici Srbiji, pa da kaže da ta jedna mala kancelarija, uprava, za Srbe u regionu i dijaspori, pa i to vam bode oči pa ne smemo ništa da nazovemo srpskim već sve mora da ima kvalifikaciju „državljanin Srbije“. Pa, valjda bar jedna uprava u sastavu institucija Republike Srbije zaslužuje taj naziv? Jel to previše? Ako je previše, otiđite u federalno Sarajevo, otiđite u Republiku Hrvatsku, pa ćete videti da nijedan naziv institucije nema naziv građana ili državljana Republike Hrvatske, već ima predznak – hrvatski. A ovde bode oči i to, pa hajde i to da sklonimo iz ovog predloga zakona.

To nije u redu. Međusobno uvažavanje i tolerancija je dvosmerna ulica. Ali, prvi preduslov za tu vrstu priče je poštovanje one države u kojoj živite i njenih institucija. Toliko i hvala.
Samo nekoliko stvari, da se nadovežem na cenjenog kolegu Milićevića, kome se zahvaljujem što je spomenuo stvari koje još mi u SNS nismo stigli, pripremajući se za ovu tačku dnevnog reda, da istaknemo, a koje su danas u eteru. Naravno, reč je o napadu na porodicu gospodina Aleksandra Vučića.

Da se vratim kratko na amandman o kojem raspravljamo. Kao što vidite, predlagač je uneo konfuziju i mi sada u ovoj vrsti priče ne znamo više o kom amandmanu raspravljamo, iz prostog razloga zato što on nije numerisao amandmane, pa se malo ova priča, u smislu zakonske regulative ili amandmanskog delovanja, razlila. Ali, možda je mnogo važnije iz tog razloga govoriti o suštini.

Pa, zar upravo današnja rasprava i rasprava iz subote o Zakonu o ministarstvima, o novom ministarstvu za ljudska prava, za manjine, za dijalog, sukcesivno govorim iz prostog razloga da bi se razumeo značaj, ne pokazuje na pravi način stratešku odrednicu buduće Vlade Republike Srbije u kom pravcu želi da ide? I vi dođete ovde i to napadate?! Pa, ovo je jedna od strateških odrednica, upravo uvođenje tog ministarstva.

Šta je jedno od ključnih ili novih termina u tom ministarstvu? To je dijalog. Izuzetno će biti teško novom ministru koji bude rukovodio tim ministarstvom, jer, kao što vidite, čini mi se da se agenda sada malo pomera, pa da li ćemo sada i na političkoj i na javnoj sceni u Republici Srbiji imati tu priču o tzv. ugroženim manjinskim pravima. Pogotovo ove priče o tzv. Sandžaku.

Iz tog razloga, ja ću reći jedan predlog svoj i lično za šta ću ja apelovati i kao narodni poslanik, ali i na šta ću apelovati ovom ministarstvu, a to je da se na pravi način povede dijalog između Srba i Bošnjaka. Upravo onaj dijalog koji stalno i u kontinuitetu ponavlja predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić. Stalno pozitivna poruka – na uvredu nećemo da odgovorimo, na poniženje, s druge strane, ćutimo, nećemo da odgovorimo jer nećemo zlu krv da posejemo. Sve uvrede koje dolaze iz Sarajeva i iz Zagreba mi prećutimo. Predsednik Republike prećuti, pa onda i mi svi redom prećutimo. Zašto? Zato što znamo šta je naša odrednica, a ta nova srpska politika koju predstavlja predsednik Aleksandar Vučić strateški se opredeljuje upravo sa pruženom rukom prema Bošnjacima.

Dragi prijatelji, Bošnjaci, ja ih mnogo imam, na pruženu ruku se ne uzvraća tako kako vaši tobože predstavnici nekih političkih partija koji imaju sedište u Sarajevu danas predstavljaju u ovom visokom domu. Na pruženu ruku se pruži ruka. Na pozivanje na dijalog se sedne za sto, pa se razgovara. Dijalog između Srba i Bošnjaka treba da uđe u novu fazu, višu fazu.

Ako bih govorio o bilateralnim odnosima sa Turskom, onda i politika Erdogana ide u tom pravcu i ne podržava ovakve separatističke poteze koji imaju tu ideološku pozadinu.

Iz tog razloga ja ću još samo terminološki nešto što je ovde kroz ove amandmane provučeno, a što je izuzetno važno da se razume, to je opet jedno od načela koje bi trebalo shvatiti. Ne možemo mi u znak jednakosti stavljati konstitutivnost i pravo nacionalnih manjina, a prvi temeljni princip konstitutivnosti bi trebalo valjda da bude da gradite državnost jedne države, institucija itd, a vi sa pozicije nacionalne manjine ovde amandmanski predlažete i tražite pravo konstitutivnog naroda.

Takođe, ja ću se složiti sa kolegom Mirkovićem, koji je rekao – zašto se

ograničavate? Pravo državljana Srbije nije diskvalifikovano time kako se neko nacionalno opredeljuje, kako se opredelio kao narod. Mi identitet svakog naroda, svakog građanina u Republici Srbiji shvatamo kao prednost, kao bogatstvo. Deo njihove kulturne baštine smo usvojili kao deo naše baštine, a kada pričamo o srpskoj kulturnoj baštini, ako vam nije jasna paralela, onda možete, ako se nađete blizu Neuma, pa na petnaestak minuta, da odete do nekad sedišta Zahumsko-hercegovačke eparhije u gradu Stonu i na poluostrvo Pelješac, pa ćete videti da tamo ne postoji nijedan informatički, materijalni ili životni trag da je to bilo naše sedište.

To su paralele i to su slike u kojima mi živimo i to je naša pozicija za koju mi moramo da se izborimo da naš identitet opstane, a identitet Bošnjaka i poruke koje dolaze sa ovih govornica upravo potvrđuju, ne da je ruka pružena, pružena je i stolica, pružene su i pozicije, pružena je i volja i, kao što vidite, i danas pozivamo na dijalog, sa pruženom rukom i sa željom da svi zajedno radimo u interesima Republike Srbije. Toliko i hvala.
Zahvaljujem, predsedavajući.

Dozvolićete mi na samom početku da dam jedan kratki uvod i da ponovim ono što je već bezbroj, pogotovo mojih mladih kolega danas reklo, da im je čast, a zaista ja u ovom trenutku doživljavam ogromnu odgovornost i čast iz prostog razloga zato što danas prvi put govorim kao prvi srpski poslanik koji je bio poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srpske i danas je izabran u Narodnoj skupštini Republike Srbije i samim tim ja sam prvi srpski poslanik u oba srpska parlamenta.

To ne govorim da bi to posebno isticao, već da bi istaknuo odgovornost koja me upravo tom ulogom i stavlja danas u ovom visokom domu, u domu Narodne skupštine Republike Srpske koja predstavlja svetinju institucija Republike Srbije i kojoj mi svi, pogotovo Srbi, Srbi Krajišnici, Srbi koji dolaze preko Drine, kada dolaze u Beograd, ovde uvek prođu pored ove Narodne skupštine. Moram da kažem i kao čovek, ali i kao narodni poslanik, da san koji sam imao da budem jednog dana ovde u Narodnoj skupštini, a pogotovo da budem narodni poslanik, da sam ostvario.

Taj san sam ostvario zbog podrške naroda i građana Republike Srbije, ali pre svega zbog vizije gospodina Aleksandra Vučića, predsednika Republike Srbije, čoveka koji u ovom regionu, ne samo u ovom periodu, najbolje poznaje srpsko pitanje, najbolje poznaje svaki srpski grad, svako srpsko mesto, svako srpsko stratište gde se našao, svaki srpski manastir. Takav se nije rodio u prošlom veku. Da li će se roditi neko u ovom veku ko će imati takve predispozicije? Nije on bez razloga predsednik Republike Srbije i nije Srbija danas ovde bez razloga gde jeste, ona je tu isključivo zbog vizije, zbog kredibiliteta koji je izgradio Aleksandar Vučić.

Upravo iz tog razloga mi svi koji dolazimo iz drugih krajeva gde žive Srbi gledamo danas u Srbiju, gledamo u Aleksandra Vučića, kako je reklo to više kolega danas, kao lidera, lidera koji se odredio kredibilitetom, vizijom i koji je postigao rezultate. Gledamo s ponosom na Srbiju i iz tog razloga gledamo ponosno i na ovaj visoki dom, na dom Narodne skupštine Republike Srbije.

Iz tog razloga moram da kažem da me jako bole činjenice, nemile scene koje su bile ovde ispred institucije Republike Srbije koja treba da bude svetište demokratije i koja je i danas, kao i svaki put, odraz narodne volje i odraz, da kažem, politika koje vode različite političke strukture.

Iz tog razloga, mogu mnogi da se bune što je ovaj sastav Narodne skupštine Republike Srbije ovakav, ali upravo ovaj sastav u kom SNS ima ovakvu dominaciju potvrđuje ispravnost politike, potvrđuje ispravnost vizije i pokazuje, s druge strane, pogrešnu politiku svih onih koji napadajući institucije nisu bili opozicija SNS, već su bili opozicija Srbiji i zato su ih narod i građani Republike Srbije kaznili, zato oni, i pored toga što je to bila delimično i njihova volja, nisu danas u Narodnoj skupštini Republike Srbije, zato što nemaju šta da kažu.

Danas sam sa ponosom slušao vaše diskusije, pogotovo mlade kolege, i moram da kažem da je svaka diskusija bila na mestu, da sa ponosom pratite sva dešavanja koja se dešavaju u regionu. Moram da kažem ovde, gospodin Glišić je danas govorio o tome kako neće da glasa, navodno, sad za ovaj zakon iz tog razloga što nemamo ministarstvo za dijasporu, ne spominjući region. Naravno, kao što je rekao šef naše poslaničke grupe, mi imamo upravu koja je institucionalno određena trajno, ne kao jedno ministarstvo koje može biti i ad hok i iz političkih razloga, ali ono što je mnogo važnije u ovoj vrsti priče je da je mnogo važnija suština, a ne forma.

Da vas podsetim, a pogotovo da podsetim svu javnost u Republici Srbiji i u regionu koja prati ovu Narodnu skupštinu, imala je nekad Republika Srbija to ministarstvo i vodile su to neke bivše vlasti. Šta je bio rezultat toga? Ja kao neko ko je živeo u Gradiški u Banjaluci, koji je obišao bezbroj puta Republiku Srpsku, znam da nije bilo nikakvog doprinosa koji je bio suštinski. Koliko taj parametar danas znači i šta znači vizija Republike Srbije u smislu pomoći Republici Srpskoj, dovoljno je reći da je Republika Srbija pomogla Republici Srpskoj oko 60 miliona evra, odnosno 120 miliona maraka i da praktično ne postoji u Republici Srpskoj nijedna opština kojoj institucije Republike Srbije nisu pomogle da se izgradi barem vrtić, barem škola, barem neki put, barem most koji znači bolji i kvalitetniji život, koji znači upravo povezivanje koje mi danas toliko želimo.

Iz tog razloga, ja želim u odnosu na sve ciljeve koji su definisani i proklamovani u ovih šest ciljeva, da ih ne bih ponovo ponavljao i uzimao dragoceno vreme, da kažem da i sastav ove skupštinske većine koja je danas koncentraciona i koncentraciona Vlada koja će biti koncentraciona, da će značiti upravo ono što i predstavlja, a to je da smo se odlučili da svi u ovom teškom trenutku, u trenutku u kojem treba da se borimo protiv pandemije virusa korona, u kojem je pitanje vezano za Kosovo i Metohiju posebno aktuelno u ovom momentu i kad znamo da je strateška odrednica ove Vlade Republike Srbije koja će biti izabrana borba protiv mafije, protiv kriminala i korupcije, upravo daje za potrebu da u tako jednom istorijskom i važnom trenutku se formira ovakva široka Vlada, široka koalicija koja će u kraćem vremenskom periodu, kako je to najavljeno, moći izneti krupne reformske poteze. Upravo ovaj kapacitet Vlade i skupštinske većine pokazuje da ćemo imati snage za to.

Iz tog razloga želim na samom kraju da pohvalim još jednom sve one koji su učestvovali u predlaganju ovog akta i još uvek aktuelni, naravno, v.d. u tehničkom mandatu, kabinet Ane Brnabić, našu poslaničku grupu koja je iznela jedan ovakav svrsishodan predlog i donela odluku da donese i usvoji tri nova ministarstva.

Iz tog razloga takođe treba povezati i još jednu činjenicu da ovde prilikom izbora rukovodstva Narodne skupštine Republika Srbija takođe može da se ponosi na spoljnom planu i da kaže da je izabrala dva narodna poslanika za potpredsednike Narodne skupštine iz reda nacionalnih manjina. To nigde u regionu nema. Srbija se ponosi svakim građaninom, bez obzira da li je on Bošnjak, da li je on Albanac, da li je Bugarin ili na bilo koji drugi način ako se izjasnio kao nacionalna manjina, živi u Srbiji i daje, kao što smo videli ovde i podršku mnogih nacionalnih manjina i njihovih grupa, podršku Vladi Republike Srbije i politici Aleksandra Vučića.

Takođe želim još jednu stvar da kažem ovde, koja je izuzetno važna, a to je formiranje ministarstva za porodicu i za brigu o porodici, za demografiju. To pitanje se stavlja u epicentar i to nije bilo, kako neki zlonamerni govore, političko potkusurivanje. To je nasušna potreba u Republici Srbiji, to je nasušna potreba srpskog nacionalnog pitanja. Iz tog razloga sam sa sobom doneo jednu knjigu, koju sam čitao još pre 15 i više godina, a to je – „Zašto Srbi nestaju“? Znam da su mnogi od vas čitali tu knjigu. Nažalost, otvorite ovu knjigu koja je izdata još 2003. godine i videćete da su se ove crne slutnje nažalost ostvarile.

Međutim, dobrim i progresivnim merama, merama koje su bivša Vlada Republike Srbije, koja je sad još u tehničkom mandatu, i prošli saziv Narodne skupštine usvojio, imamo Zakon o pomoći roditeljima sa decom i o finansijskoj podršci roditeljima sa decom, koji ne postoji nigde u regionu. Verujte, ja dolazim iz Banjaluke, to nemate u Bosni i Hercegovini, nemate u Hrvatskoj, nemate u Makedoniji, nemate u Crnoj Gori, nemate nigde tamo do Austrije, do Beča. Nigde porodica nije podržana na ovakav način. Sada treba sistemski ove mere objediniti i na određeni način dati dodatnu podršku, ne samo deci, već i porodici, majkama, očevima, da nas sutra ima više. Iz tog razloga se upravo nalazim ovde i nalazim se u ovoj poslaničkoj grupi, jer njen naziv kaže „Aleksandar Vučić – Za budućnost naše dece“ i pokazuje na najbolji mogući način da je upravo ova poslanička grupa neko ko će inicirati mnogo stvari.

Iz tog razloga, oprostićete mi, ali ja ću svoju diskusiju završiti sa onim što je meni na srcu, a to je – živela Srpska, živela Republika Srbija!