Zahvaljujem predsedniče.

Ja ću pokušati da budem kratak i sažet kada govorimo o ovoj važnoj temi.

Pa evo reći ću nekoliko stvari koje su po meni izuzetno važne i pre svega smatram da to što danas imamo priliku da razmatramo ovu tačku dnevnog reda i što generalno naravno Skupština Republike Srbije, može i postavljati na predlog naravno Visokog saveta sudstva, sudije razrešavati i prvi put imenovati sudije, kao što imamo priliku u ovoj debati, da kažem kao neko ko je pre 18 godina završio državni Pravni fakultet da je za sve ove, pa usudiću se, reći mlade ljude koji su danas kandidati za ove funkcije, a posle ću vam obrazložiti zašto smatram da su mladi iako su zaista u zrelim godinama, najveća čast koja može da ima neko ko je završio Pravni fakultet, položio pravosudni ispit, radio u pravosuđu i konačno došao u situaciju da ga u ovom slučaju Visoki savet sudstva predloži u najviši dom, u Narodnu skupštinu Republike Srbije kao predlog na izglasavanje. I tu praksu, i tu stabilnost koju Srbija manifestuje i kroz ovakav vid izbora, prvi put kod izbora sudija je po mom skromnom mišljenju najvažnija stvar koju treba sačuvati.

Kada pogledamo biografiju ovih kandidata i kada iščitamo godišta njihova, onda mislim da teza da su oni mladi ljudi, iako su zreli možda dobno, u smislu pravosudne funkcije, što je opet i te kako kompatibilno da se prvi put biraju danas, i te kako isto važna i snažna poruka. Čitajući ove predloge, izvukao sam njihova godišta, pa kaže ovako 1988, 1981, 1979, 1981, 1984, 1982, 1989, 1986, 1984, 1982, 1985, 1980, 1982, 1988, 1980, 1984, 1981. godište. Svega nekoliko ih ima koji su 1970. i 1973, 1975, 1976, 1972, 1978. godište. Ja sam 1978. godište i mogu sa pozicije nekog ko je 1978. godište, kada pogledam koliko je ovde kandidata koji su 1980. i više godište, koliko je ovo važna stvar za ove ljude i koliko je važno da ovde debatujemo upravo o tome.

Ja kao neko ko je završio ovaj fakultet, kada bi bio kandidat na ovakvu funkciju, kao što sad to osećam, ne osećam samo odgovornost, već bi se naježio u najmanju ruku. Odgovornost koja sutra čeka sve one koji dobiju podršku narodnih poslanika je najvažnija da sude i u ime prava i u ime naroda.

S obzirom da je ovde bilo mnogo debata po ovom pitanju i da je u javnosti već previše da kažem, izašlo negativnosti u svemu ovome, ja ne bih svoju diskusiju osvrnuo u tom pravcu, ali mogu samo da kažem kao neko ko dolazi ispred SNS, da mi sebi nikad, niti smo dozvolili, niti ćemo dozvoliti da ono što su radili predstavnici bivšeg režima, da u jednom cugu, u jednoj ruci pometu ne samo pravosuđe i postanu politički nosioci pravosudnih funkcija već da naprave toliku štetu, a nadam se da ne tražim mišljenje a da svi oni koji relevantno razmišljaju o ovome, koji su u pravosuđu, znaju da su te posledice i te kako i danas prisutne.

Jer, džaba nama manifestacija političke volje, svega ona što će raditi bezbedonosne i policijske agencije, čak i tužilaštva, ako nemamo sudije koje su spremne da presude i u efikasnom, brzom roku, u onom roku koji je zakonom propisan i koji su spremni da presuđuju i donose u ime naroda pravdu i da kriminalce i sve one koji su uradili protivzakonite stvari, što brže procesuiraju.

U tome svemu, najveću ulogu imaju upravo oni ljudi koje ćemo mi izabrati i izglasati. Nema nikakve politike, ja odgovorno sa ovog mesta tvrdim pred javnosti Republike Srbije da nikada niko u ovoj poslaničkoj grupi SNS i u SNS nije zagovarao bilo kakvu priču koja se tiče uticaja na bilo kog sudiju, komentara na bilo kog sudiju u smislu priče koja podrazumeva šta oni treba da rade, njihovih predmeta i svega ostalog. Nikada, nikada. Kao što nemamo u bilo kom smislu smernice koje podrazumevaju da mi nekoga treba da politički forsiramo i biramo na ovoj poziciji.

Iz tog razloga sam ponosan što se nalazim u takvoj stranci, takvoj poslaničkoj grupi koja sebi to nikad nije dozvolila i sigurno neće nikad, zato što mi baštinimo potpuno drugačije vrednosti. I mi poštujemo vladavinu prava i radimo ove stvari upravo u tom pravcu koje podrazumevaju sve ovo što smo malopre govorili.

U pravcu priče najavljenih izmena Ustava, amandmana, debate javne koja po meni treba, to je moje skromno mišljenje, da se i te kako vodi oprezno. Pravci i predlozi koji dolaze sa različitih adresa od Venecijanske komisije, institucija EU su svakako dobri i treba ih saslušati. Ali, mi smo ovde da uređujemo odnose koji su najbolji za Republiku Srbiju, za njene građane za njen narod da bi imali pravdu na pravi način.

Primeri koji se predlažu u svakom slučaju da nose veliki znak upitnika i dileme, a to je da ovu praksu koju imamo danas sutra ukinemo i da sami na VSS ili tužilaštva sutra sudije i tužioci sami biraju, a da nama godišnje jednom pošalju ovde izveštaj koji, ako mi ne prihvatimo neće ništa značiti za njih.

Dolazim i većinu svog života sam proveo u BiH. Taj primer Međunarodna zajednica, Venecijanska komisija je upravo tamo ustanovljen. Poraz takvog načina uređenja pravosuđa je vidljiv na svakom mogućem koraku. Ne iz ličnih razloga, već i racionalnih ne mogu da ne kažem da sa velikom dozom opreza u smislu te priče koja podrazumeva da idemo u ovom pravcu, treba da to sada istaknemo kao neku novu vrednost koja je evropska, koja je standard, koja je normativa itd.

Ozbiljnu i jaku važnu debatu po tom pitanju, obzirom da je reč o ustavnim amandmanima, o izmenama Ustava, treba povesti po ovom pitanju, jer je ovo i te kako osetljivo pitanje. Jednom kada krene u tom pravcu vrlo je teško vraćati ono što imamo praksu. Iz tog razloga hoću da kažem na samom kraju ono što je i te kako važno za sve nas, da podržavamo sve predstavnike pravosuđa u Republici Srbiji koji časno i odgovorno rade svoj posao. Znamo da u svakom žitu ima i kukolja i da od strane ove poslaničke grupe, od strane SNS, njenog rukovodstva, rukovodstva Republike Srbije imaju punu podršku da u skladu sa zakonom rade svoj posao. Živela Srbija.

Zahvaljujem predsedavajući. Evo šta dodati na samom početku u odnosu na ovo što su sve uvažene kolege danas govorile i o važnosti ove teme, a i pre svega, još jednom da istaknem, pošto često to u svojim govorima na ovu temu pravosuđa govorim, važnost parlamenta, Republike Srbije, što imamo priliku i da debatujemo oko ove teme i da biramo, pogotovo ovako važne funkcije kao što je predsednik Kasacionog suda. Iz tog razloga, smatram da u Republici Srbiji nema potrebe, s obzirom da mnogi zagovaraju određene promene u pravosuđu da se uspostavljaju određene institucije, koje bi bile paralelne pravosudne institucije, neke visoke, sudske, tužilačke savete, svuda gde su ti primeri, postojali u regionu.

Evo ja ću još jednom navesti taj primer da BiH ima takav sistem pravosuđa koji je sigurno najgori u Evropi, iako je to bio projekat međunarodne zajednice i određenih stranih ambasada, ništa nije dobro doneo građanima u smislu borbe protiv kriminala i borbe protiv korupcije, borbe protiv organizovanog kriminala i borbe protiv kriminala u regionu.Takva rešenja koje određene grupacije, koje su nama suprotstavljene, politički, politici SNS, politici Aleksandru Vučića, ništa dobro neće doneti Srbiji i ta kopiranja, fotokopiranja takvih praksa, neće doneti ništa dobro i upravo iz tog razloga ja svaki put kažem, da sam jako zadovoljan što ovde debatujem. Naravno, kolega Srbljanović je malopre govorio o tome, naravno da imamo pravo da debatujemo, naravno da parlament vrši ulogu i parlamentarnog nadzora nad radom pravosuđa, ne u smislu pojedinačnih odluka, presuda i svega ostalog.

Zašto? Iz prostog razloga, zato što građani, naši birači od nas traže, ne ono što smo mi već uradili, da stvorimo ambijent i političku borbu, volju za obračun sa organizovanim kriminalom i korupcijom. Mi smo to i manifestovali i pokazali.

Ali naša odgovornost, kao i zakonodavne i izvršne vlasti, nije za ono što se dešava u pravosuđu. Ali anomalije koje postoje, pojedinci koji se petljaju u svašta pa se bave kroz različite nevladine organizacije, i političkom aktivnostima je praksa koja ne postoji nigde.

Iz tog razloga mi ovde govorimo u parlamentu, ukazujemo na te anomalije. Nikada niko od nas nije ovde govorio i prozivao određenog sudiju zašto je nešto presudio i komentarisao te presude, ali građani očekuju efikasnu borbu.

Gospodo draga, svi koji su u pravosuđu od njih se očekuje da ono što se kaže, procesuiranje, da se upravo tu završi i da imamo takve odluke, da imamo takve presude.

Kada govorimo o odlukama, govorimo o tužilačkim odlukama. Kada govorimo o presudama, govorimo o sudovima i ono što nam je mnogo još više od toga potrebno, da konačno imamo praksu koja će podrazumevati da imamo efikasna i brza suđenja, gde će tužilaštva pripremiti sve ono što je neophodno.

U tom pravcu mi se u svakom slučaju zalažemo za veće nadležnosti tužioca policijskih agencija, bezbedonosnih agencija da bi efikasnije i brže došli u poziciju da bi sudovi mogli brže i efikasnije da presude. To je ono što je ključno i što je važno.

Ali, vidim da ovih dana naši politički protivnici koji se nazivaju opozicijom, koji bi trebali biti alternativa da su pojačano nervozni. Nervozni, upravo zbog procesa koji se tiču i stupanja na snagu i primenu različitih zakona koji upravo njihove lidere, poput Dragana Đilasa ne samo da stavljaju na tapet, stavljaju svakog građanina, nervoza se pojačava, medijska bitka, da kažem sa te strane, artiljerija, sve više i više se ispaljuje prema SNS, prema našim funkcionerima, prema predsedniku SNS, Aleksandru Vučiću i logično je da mi u političkoj borbi, u političkoj platformi imamo pravo da odgovorimo.

Prema tome gospodo draga, mi vidimo da ste vi jako nervozni, vidimo da je Dragan Đilas jako nervozan zato što je mislio da će brzo da se vrati na vlast. Pa, malo su se prevarili.

Mi smo tek u prvoj deceniji vlasti, a za ono što ste vi uradili u 12 godina vaše režimske vlasti, u načinu kako ste politički, ekonomski, diplomatski uništili Republiku Srbiju, pa minimalno je potrebno 30 godina da ispravimo, ne vaše greške, već ono što ste štetočinski uradili.

Vaša politika koja je bila poznata po tome - zaduži, prodaj, potroši, je prošlo. Danas Srbija ima drugu politiku - politiku investiranja, politiku stvaranja, dobrog imidža Srbije i na ekonomskom planu i na svakom drugom.

To što ste vi uradili na regionalnom planu je katastrofalno bilo u proteklom vremenskom periodu i imamo pravo ovde u parlamentu Republike Srbije da podsećamo građane na ono što vi mislite da su oni zaboravili.

Dokle god smo ovde mi ćemo podsećati građane, jer mi se ne obraćamo vama, mi se obraćamo građanima koji su dali nama podršku i onima koji nisu da bi napravili paralelu između nazovi politike koju ste vi vodili i politike i rezultata koje postižemo mi danas na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem.

Šta je Dragan Đilas znao u svom mandatu i satelitske političke partije koja je danas okružena oko njega, s obzirom da je on kako shvatamo tu određen lider. Očigledno da ima najviše resursa finansijskih koje je pokrao na pozicijama javnim, koje je obnašao paralelno radeći i kroz svoje privatne firme, što on čak danas čovek i ne krije. On kaže – ja sam obavljao javne funkcije, a moje firme su radile na tržištu.

Portfolija od tog tržišnog učešća u smislu priče koliko je radio na tržištu slobodnom, a koliko je radio sa državom i sa gradskim preduzećima, sa državnim preduzećima, o tome ne govori. A, sigurno, evo, paušalan je odnos 90% prema 10%. Pa, svi znaju takvi biznismeni da budu. Napravim sebi kombinaciju, posao, raspišem tender, zakupim reklami prostor i ja sam velika ekonomska faca, veliki sam privrednik, ja znam da napravim pare. Majstore, svako zna da napravi tako pare, ali to nije pravljenje para to je kriminal, to je pljačka.

Nije Dragana Đilas pljačkao samo u Republici Srbiji, pljačkao je u Bosni i Hercegovini i u Crnoj Gori preko javnih preduzeća, odnosno ćerki firmi, naših javnih preduzeća, pre svega mislim na „Telekom Srbiju“.

Malo se zna ovde u Srbiji da je Dragan Đilas preko svojih firmi, a ima ih različitih i ne možete ih pohvatati, i on se nigde, kao ne pojavljuje, a njegove firme kao krpelji koji se podvuku pod kožu sisaju krvotok i javne finansije i javne budžete javnih preduzeća. E, to je Dragan Đilas radio i njegove firme. Opustošio je dok je tamo bio u mogućnosti preko svojih kadrova da dobija razne poslove koje je dobijao ovde u Srbiji u „Mtel“ Republike Srpske, „Telekomu“ Republike Srpske koji je privatizovala Srbija.

O tome, naravno se ne govori uopšte, kao zaboravili smo svi tu priču. Pa, nismo zaboravili Dragane Đilasu, obraćam vam se upravo iz tog razloga zato što nikada više građani Republike Srbije neće birati takve političare koji su toliko unazadili Srbiju i sve ono što predstavlja srpski narod da je nama potrebno.

Još jednom, ponavljam, mi smo u prvoj deceniji. Džaba se trudite da srušite Aleksandra Vučića, on je tek u prvoj deceniji vlasti. Kao što smo rekli nama je potrebno barem 30 godina da ispravimo samo sve ono što ste vi uradili štetočinski, a posle toga, kad sve to uradimo, kad podignemo kao što svaki dan dižemo Srbiju, njena javna preduzeća, grad Beograd, časno i pošteno ako se sutra pojave bolji, a oni sigurno nisu alternativa, da im predamo vlast i da oni sigurnim korakom koračaju i urade, ako Bog da, i bolje nego što mi radimo danas.

Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Poštovani ministre, poštovani i uvaženi narodni poslanici, izgubili smo mnogo godina u proteklom vremenskom periodu i mnogo je važno iz tog razloga da danas razmatramo ovaj zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara Bosne i Hercegovine o održavanju i rekonstrukciji putnih međudržanih mostova između Republike Srbije i Bosne i Hercegovine.

Mnogo je važno što je ovaj sporazum u ovom sazivu u kontinuitetu u različitim oblastima, pogotovo je ovaj važan što uređuje pitanje rekonstrukcije i održavanja mostova. Jedanaest mostova na tri reke – na Savi, na Drini, na Uvcu koji povezuju ljude, koji povezuju narode, koji povezuju robnu razmenu između dve države, a koja je izuzetno važna, prvenstveno, za Republiku Srbiju, ali isto tako važna i za Bosnu i Hercegovinu. Izuzetno je važna i za entitet Republiku Srpsku i podjednako važna i za drugi entitet – Federaciju Bosne i Hercegovine.

Mi danas razmatramo ovaj zakon i treba da ratifikujemo i potvrdimo ovaj sporazum. Kolege iz Bosne i Hercegovine su u Predstavničkom domu Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine 25. februara 2021. godine već dali saglasnost, s obzirom da je Predstavnički dom Parlamentarne skupštine dvodomni i Dom naroda Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine za 8. april je zakazao zasedanje i imaće ovu tačku dnevnog reda. Suštinski, s obzirom da ćemo mi u našoj poslaničkoj grupi i te kako podržati ovaj sporazum, praktično za nekoliko dana postoje svi uslovi i da on u narednom vremenskom periodu, kako je definisano sporazumom, u punoj snazi bude u primeni. On je u privremenoj primeni od dana potpisivanja njegovog. Dan potpisivanja je 18. septembar 2020. godine kada je prethodna ministarka Mihajlović zajedno sa ministrom Mitrovićem iz Saveta ministara Bosne i Hercegovine potpisala ovaj i te kako važan sporazum.

O samom sporazumu hoću samo nekoliko stvari da kažem, pošto on iako ima samo tri člana, u svom drugom članu definiše, da kažem, odnosno sam zakon ima tri člana, u samom zakonu u članu 2. imamo i opisan sporazum, odnosno sve njegove odredbe, sve njegove članove i nekoliko stvari koje su ovde istaknute, a koje su izuzetno važne. Pored toga što se definiše kojim mostovima je reč, a o kojima ću nešto više govoriti, moram da kažem da ono što je i te kako važno, definisano je ovde, u članu 8. i na to bih se posebno osvrnuo i apostrofirao, a reč je o procedurama, carinama i porezima.

Ono što je izuzetno važno jeste da sve ono što treba u ovom momentu da se istakne, takođe, da ovaj most, pogotovo most između Ljubovije i Bratunca, most „Bratoljub“ koji nosi to simbolično ime, da kažem, koji je kovanica dve opštine – Bratunca i Ljubovije, ali i u simbolici, a u smislu naziva „Bratoljub“, je i te kako važan, da konačno definišemo danas ovde mogućnosti za njegovu buduću rekonstrukciju i održavanje, već da taj most konačno stavimo u funkciju i da svim građanima Republike Srbije, a pre svega oni koji žive na tom prostoru, kao i Bosne i Hercegovine i Republike Srpske, da konačno stavimo taj most u funkciju.

Naime, Republika Srbija zajedno sa BiH je još 11. septembra 2013. godine Sporazumom između Vlade Republike Srbije i u ovom slučaju Vlade Republike Srpske, potpisala Sporazum koji je definisao da se urade pristupne saobraćajnice i da se definiše zajedno sa Bih zajednički granični prelaz.

Republika Srbija je još 2017. godine završila izgradnju ovog mosta i ukupan budžet za finansiranje ovih projekata, svih koje sam naveo, bio je 12 miliona evra. Srbija je učestvovala sa 4,5 miliona evra i još 2017. godine završila izgradnju ovog mosta.

Međutim, zbog problema, koji su pre svega nastali u kontekstu izgradnje pristupnih puteva, a onda složenih problema koji su postojali sa Savetom ministara i Upravom za indirektna oporezivanja u kontekstu knjiženja ove imovine i svega ostalog, taj proces se odužio i nažalost izgradnja graničnog prelaza koji je po ovom Sporazumu bila u obavezi BiH, još uvek nije završena.

Naime, ona je počela 1. aprila prošle godine po rokovima koji su definisani tada. Dakle, 1. aprila je trebalo da taj most bude završen. Po informacijama kojim raspolažem, izvođač radova je tražio dodatne rokove. Nadam se da ministar u ovom slučaju takođe ima informacije i da će ne samo sugestijom, već i apelom prema institucijama BiH usmeriti da ova rasprava ide u tom pravcu koja podrazumeva da se rokovi koji su definisani ispoštuju, bez obzira što je bila pandemija, i u Srbiji je pandemija, vidite da gradimo na svakom mogućem mestu.

To je mnogo važno iz prostog razloga zato što građani koji žive na području opštine Bratunac, a ne samo u Bratuncu, već i regije Birač i svih ostalih, onih koji žive na prostoru Republike Srbije u opštini Ljubovija i svim ostalim opštinama, reč je minimalno, sigurno, o 50.000 građana, da ne govorimo o robnoj razmeni, čekaju da taj most, koji smo još izgradili 2017. godine stavimo u funkciju. Iako je on izgrađen 2017. godine zato što nije u BiH izgrađen granični prelaz, on nije u funkciji. I svaki dan koji se troši na procedure, na propuštanje određenih rokova, znači slabije povezivanje između građana obe država, slabiju robnu razmenu, itd.

Mnogo je uloženo u ovaj most o kojem govorim, a praktično i ovi današnjim zakonom i Sporazum koji je njegov sastavni deo definiše se i usmeravaju se dve države carinske procedure i sve ostalo na neki način, koliko god je moguće uproste. U tom kontekstu, želim da apelujem pre svega na predstavnike BiH da prihvate inicijativu koja dolazi iz Beograda. Vidimo da sjajna inicijativa koja se tiče integrisanog graničnog prelaza Preševo-Tabanovci prema Severnoj Makedoniji daje svoj pun efekat u smislu što manjeg čekanja vremena kamiondžija, prevoza i svega ostalog i da roba može sada daleko brže i daleko efikasnije da ide prema drugih zemljama, zemljama izvoza itd. I te kako je važno da takav jedan integrisani granični prelaz, koji je sad pilot projekat primer između Severne Makedonije i Republike Srbije da uradimo i prema BiH.

Naravno, ta inicijativa koja u nekom širem kontekstu znači otvaranje prostora ideje mini Šengena je jedan od konkretnih stvari koje u ovom smislu od reči treba da ubrza ne samo procedure već i podigne ekonomiju obe države u ovom slučaju omogući otvaranje i novih radnih mesta, ali i brži protok i robe i ljudi.

Što se tiče mosta na Rači sećamo se perioda, davno, neki se možda i ne sećaju kada je bio stari most još u funkciji, koji ima i železnicu, pa smo izgradili novi most. Ja se igrom slučaja sećam i 2010. godine da je most bio izgrađen, ali nije dopušteno da ga građani, narod i sa jedne i sa druge strane obale Save koristi, zato što je tada trebalo sačekati Borisa Tadića da on to otvori.

Nažalost, te stvari više nisu nešto o čemu mi danas treba da pričamo, ali u svakom slučaju hoću da kažem da smo imali negativne primere gde smo čekali određene političare da dođu da preseku vrpcu po nekoliko meseci, jer im je protokol bio mnogo važniji u tom momentu nego život građana na tim prostorima.

Ono što je takođe i te kako važno za Raču, ministar to jako dobro zna, još jednom u iskoristiti priliku da pohvalim sve ono što Republika Srbija radi na prostoru Republike Srbije u smislu izgradnje pristupnih puteva i svega ostalog što je vezano za izgradnju nove trase autoputa koji treba da ide prema Rači i nadam se da ćemo u skorijem vremenskom periodu videti da se to dešava i od strane Republike Srpske i da ćemo imati prostor da spojimo ne samo Beograd i Bijeljinu, nego da spojimo i Bijeljinu sutra sa Banjalukom, obzirom da je Banjaluka izgradila i Republika Srpska autoput Doboja i da ćemo polako približavati Banjaluku, ali izgradnjom ovog autoputa prema Bijeljini, mi ćemo približiti u svakom slučaju i Tuzlu i Sarajevo i to je mnogo važno.

Još jednom da se referišem i da apelujem na most između Ljubovija i Bratunca da se rokovi koji su nekoliko puta do sada prolongirani ispoštuju i da izvođači radova, čini mi se da je reč o firmi „Enikvam“ iz Zvornika, da ubrzaju radove i da se konačno završi granični prelaz i da počnemo da koristimo taj most koji se ne koristi, još jednom apeluje iz tog razloga zato što granični prelaz nije završen.

U tom kontekstu hoću da kažem još jednu rečenicu u smislu ove diskusije da je Republika Srbija uradila u proteklom vremenskom periodu mnogo, da je kao što vidimo i sami zakonom i sporazumom definisala i budžetske stavke koje se tiču održavanja ovih 11. mostova, prema tome sve što budemo u narednom vremenskom periodu radili, podrazumevaće u ovom smislu reči da ćemo imati i bolje održavanje i bolju rekonstrukciju i bolje puteve, a nadam se u budućnosti i nove mostove.

U tom smislu, obzirom da je danas nekoliko mojih kolega referisalo nobelovca Ivu Andrića koji je nekako prva lična paradigma u smislu odnosa i Srbije i Bosne i Hercegovine, obzirom na svoj opus i da mi Ivu Andriću možda najviše poznajemo po njegovom najčuvenijem delu koje nije danas u ovom kontekstu, da kažem, ovih 11 mostova, ali obzirom da je on mostove na Drini ćuprije, najbolje opisao, ja bih ovom prilikom iskoristio i pročitao nešto što je on radio i u poeziji, a što ima veze sa mostovima. Za kraj da pročitam njegovu kratku pesmu koja nosi naziv „Ne ruši sve mostove“

„Ne ruši sve mostove, možda će se vratiti,

nisi ptica, ni leptir obalom što leti.

Kada nema mostova, uzalud je čeznuti,

uzalud je shvatiti, uzalud je hteti.

Ne ruši sve mostove, možda će se vratiti,

ostavi bar jedan, most između srca i mene.

U samoći je lakše neshvaćeno shvatiti,

mogle bi te nazad nagnuti uspomene.“

Živela Srbija, živeli mostovi, među ljudima i dragim ljudima.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Meni će biti zaista teško posle inspirativnog govora moga kolege Mrdića, energičnog i emocijom nabijenog govora, da sad nastavim da govorim o ovoj tački dnevnog reda, ali, idemo iz početka.

S obzirom da raspravljamo danas ovde u plenumu u domu Narodne skupštine Republike Srbije razrešenje određenih sudija u lokalnim sudovima, ja bih na samom početku da kažem da je to izuzetno važna stvar u Srbiji, da upravo u ovom domu, s obzirom da imamo podelu, kao i svuda u svetu, na tri nivoa vlasti – izvršnu, zakonodavnu i sudsku, ali u svakom slučaju da je izuzetno važno da upravo u zakonodavnom, najvišem organu, biramo i razrešavamo sudije po važećim procedurama.

Zašto to govorim? Govorim iz prostog razloga zato što je previše tih informacija i kvalifikacija u javnosti, u određenim medijima, i to medijima koji imaju posebnu ulogu u Republici Srbiji, da narušavaju njene institucije. Često se to ističe kao negativan primer, u smislu toga što mi imamo upravo ovakve tačke.

Moram da vam kažem, s obzirom da sam većinu i životnog i profesionalnog i ovog političkog veka proveo u BiH, koja je danas više puta ovde spominjana i koja je, nažalost, još uvek protektorat međunarodne zajednice, potpuno disfunkcionalna država, nažalost, u svakom smislu reči, da eksperimente koje ti predstavnici i opozicionih političkih partija ovde zagovaraju u Republici Srbiji da trebamo imati te nadinstitucije, kvaziinstitucije, da takav primer imamo u Bosni i Hercegovini. Recimo, to je primer Visokog sudskog i tužilačkog saveta, gde jedan organ, sastavljen upravo od sudija i tužioca, međusobno sami sebe biraju, sami sebe eventualno sankcionišu i sami sebe razrešavaju.

Taj eksperiment je počeo posle 2000. godine, od strane međunarodne zajednice i pojedinih ambasada u BiH, imao je uticaj i na normativu, pa, između ostalog, s obzirom da danas puno spominjemo i određene krivične procese i postupke, da kažem da je silom i nametajući određeni zakon od strane Visokog predstavnika, recimo, intervencija u Zakonu o krivičnom postupku, izbrisan institut subsidijarnog ili privatnog tužioca, pa vi u tom slučaju ne možete kao oštećena strana na bilo koji način u BiH, ako tužioc nije za to, da zaštite svoja prava. I to su sve uradili stranci u BiH.

Rezultat sve te priče je da je pravosuđe u BiH doživelo takav potop, to je jedna, nažalost, od zemalja koja beleži najlošije rezultate u borbi i sa kriminalom i sa korupcijom i svim drugim oblicima kriminaliteta.

Kad su to videli stranci, pokušali su da intervenišu po načinu kako oni to znaju i jedan od tih načina je da menjaju pojedince koji će u ovom slučaju ići u onom pravcu kako oni očekuju da presuđuju ili da podižu optužnice itd. To je negativan primer. Svi oni koji u Srbiji to zagovaraju, neka samo pogledaju preko Drine i videće kakvi su sumorni rezultati te borbe.

Takođe, izuzetno je dobro da se ovde istakne još jednom, kada govorimo o ovoj temi, da iako imamo podelu na tri stuba vlasti, iako je pravosuđe nezavisno u odlučivanju i svemu ostalom, ne znači da mi ne trebamo isticati institut međusobne kontrole sva tri stuba vlasti, i upravo u smislu izveštaja koje mi dobijamo ovde u plenumu, ovih razrešenja i imenovanja, kao i određenih stvari koje su negativne pojave koje su u pravosuđu su i te kako i zadatak i obaveza narodnih poslanika i Narodne skupštine, da ne samo diskutujemo, već da određene stvari govorimo.

Ono što je zabranjeno i što se nikada nije desilo ovde u ovom plenumu, a opet određeni mediji određenih političkih grupacija, nažalost, i neki drugi, pokušavaju da spočitaju Narodnoj skupštini Republike Srbije, da se mi mešamo na bilo koji način u odlučivanje pravosudnih institucija ili da govorimo o pojedinačnim primerima. Nikad se to nije ovde desilo.

Govorilo se svašta o pravosuđu, ali niko nije uticao na bilo kojeg sudiju u smislu presude ili tužioca u smislu njegove odluke i naredbe i svega ostalog. Prema tome, dajte da razdvojimo.

Sa druge strane, šta mi trebamo, da sedimo ovde kao kilo soli, kad vidimo da neko u pravosuđu ne radi svoj posao, da nakon javno izrečenih kvalifikacija, procesa koji su pokrenuti, krivičnih prijava koje su podignute, tužioci ćute i ništa ne preduzimaju. I za to ne odgovaraju.

Kao negativan primer još jedan iz Bosne i Hercegovine navešću vam i to da tamo, nažalost, tužioci ne mogu u vršenju službene dužnosti odgovarati. A vi u okviru službene dužnosti možete i te kako da oštetite ne samo državu Srbiju već i bilo kog građanina koji je oštećena strana, privredno društvo, evo, procesi privatizacije, koje je ovde neko navodio, itd, itd.

Na samom početku, ili sredini, s obzirom da je već pet minuta, moram još jednu stvar da kažem, a to je da sam i te kako zadovoljan što danas u plenumu imamo jednu tako kvalitetnu debatu u kojoj je tema odnos Srbije i Bosne i Hercegovine. Čak, još da budem skoncentrisan i fokusiran na poruku između odnosa dva naroda koji žive i u Srbiji i u BiH, između bošnjačkog naroda i srpskog naroda. I svih ostalih, naravno, ali ovo je danas bilo u fokusu.

Gospodin Martinović, naš šef poslaničke grupe je govorio i te kako dobro o tome i gospodin Fehratović, ja sam jako zadovoljan, iz prostog razloga, evo imaćemo na ovoj sednici tačku dnevnog reda koja će se ticati odnosa dve države, u smislu održavanja mostova, i imaćemo priliku i tu da vidimo koliki su pomaci važni, ne samo u smislu inicijalne saradnje, već i konkretnih stvari koji su važne za građane obe zemlje.

U tom smislu reči, moram da kažem da mi je od pošle sednice, pogotovo, srce na mestu, jer sam ovde u plenumu, pre devet dana tačno govorio i molio, apelovao na nadležne iz zdravstvenih, da kažem, institucija i državnih institucija, da omoguće da državljani Bosne i Hercegovine, koji žele, a u tom momentu sam imao i te kako veliki broj poziva od prijatelja iz Republike Srpske i iz Federacije Bosne i Hercegovine, da im se odobri da fizički, barem na jednom mestu mogu da dođu i da se vakcinišu.

Presrećan sam što je taj apel urodio plodom, ne zbog mene što sam rekao, već što se to desilo. Znači, mi ne mlatimo ovde praznu slamu, mi pokrećemo izuzetno ozbiljne inicijative, koje su četvrtak, petak, subota i nedelja doveli do toga da preko 22.000 građana, i to se nastavlja, za razliku od onih koji ovih dana u tajkunskim medijima Dragana Đilasa, imenom i prezimenom njegovim pokušavaju da ono što je najsvetliji čin, ja ću se osuditi u ovom momentu reći, možda i posle sukoba od devedesetih koji se desio, praktično prošle sedmice, da pokušaju da isprljaju.

Ne mogu isprljati tu vrste priče, građani Bosne i Hercegovine i kompletnog regiona, pogotovo iz Federacije BiH, i iz Sarajeva, iz Tuzle, iz Zenice, pa iz određenih opština iz Hercegovine, naravno iz Republike Srpske, iz Banja Luke, iz Bijeljine, svi su životno, ne politički, ocenili tu vrste priče koja je izuzetno važna.

(Predsedavajuća: Tema.)

Naravno, ja se referišem na sve teme, pa i na ovu. Molim vas, s obzirom da niste nikoga drugoga opomenuli, ne bi bilo razloga, ali bi bilo izuzetno važno u ovoj vrsti priče da se istakne ovo. Zašto? Evo, daću vam primer, pošto me već vraćate na temu.

Ustavni sud, s obzirom da je pravosuđe tema, Bosna i Hercegovina preko Ministarstva spoljnih poslova se Srbiji obratio ovde, zamolio naše institucije u Srbiji ovde pre ove odluke da dođu da se vakcinišu. Zašto je to važno? Ne mogu raditi pravosudne institucije, sudovi i tužilaštva, ni u Srbiji, ni u regionu ako nemamo ove stvari o kojima u ovom momentu debatujemo.

Prema tome, sve je povezano i te kako je povezana ova vrsta priče, koja podrazumeva da se praktično ovaj događaj koji se desio, koji je odobren od naših institucija, od našeg predsednika republike, pre svega da je najvažniji čin od devedesetih do danas.

Tako su to ljudi doživeli i to je ono što je važno, s obzirom da smo se referisali ovde na razne teme, ne postoji zemlja u svetu, koja je susednoj zemlji ili susednim zemljama, odobrila da njeni građani, državljani, pređu bez PSR testa u drugu državu, po važećim procedurama, bez bilo kakvih barijera da dođu da se vakcinišu.

Ne postoji komparacija da imate jedan, dva, pet ili deset primera, pa da kažemo da je Srbija to najbolje uradila. Srce koje je pokazala Srbija, snagu odgovornosti, ali i raciju u pravcu te priče da naša država, naše institucije, naša privreda, naša ekonomija, naša infrastruktura, naši mostovi koje ćemo, evo i prema BiH, prema regionu da spajamo, da su preduslov upravo zdravstvena situacija u kojoj se svi nalazimo.

Dok se svi u regionu ne vakcinišemo, takva je nažalost situacija da vlasi u BiH se nisu uspele organizovati i da nema, ne dovoljan broj, nema ni minimalan broj vakcina tamo, a država Srbija je pokazala, njeno rukovodstvo, kada je najteže, kako treba da se odgovori.

Kada smo već u pravosuđu i u tim temama važno je istaknuti i danas se govorilo, nažalost i o Srebrenici, o velikom zločinu u Srebrenici i svemu ostalom, istaknuti i to da Srbija, bez obzira i njen predsednik, tadašnji predsednik Vlade, što je doživeo na komemoraciji u Srebrenici, pre više godina, da još uvek nema zvaničnih odgovora institucija BiH, ko je to naredio, ko je to sproveo i mi smo tog dana, nažalost mogli imati situaciju, da je tadašnji premijer Republike Srbije, gospodin Aleksandar Vučić, mogao stradati.

Na tu priču, koju određene snage, koje su vrlo loše u BiH, a to nije običan narod, to nisu normalni ljudi, koji su pokušali da odalje dva naroda. Mi na kamen koji je bačen na predsednika, odgovaramo sa pomoći kada je najteže. U zdravlju, u vakcinama odgovaramo hlebom, odgovaramo otvaranjem novim radnih mesta, zidanjem mostova, otvaranjem krakova auto-puta, koji znači povezivanje.

Ta poruka je važnija od bilo kakve druge diskusije u ovoj vrsti priče, zato što ovo podrazumeva, ne samo da smo na pravom putu, već da smo upravo lideri tih odnosa. Kakvi su drugi u ovoj vrsti priče, i kako oni koji nas kvalifikuju šta radimo ovde i kako pokušavaju da ovaj najsvetliji čin, da isprljaju, ja ću samo kroz jedan primer da dam, a to je jedan od dnevnih listova, koje je opisao ovu vakcinaciju koja je toliko važna, da napravi jednu sliku koja je toliko ružna.

Pa, su napisali, „vlast napravila gužvu, jer vakcini ističe rok“. Zamislite, kaže zašto nisu dostavili tim stranim državama, u susedstvu, vakcinu, kao da oni ne znaju, samo zbunjujući javnost, da ne možemo zbog proizvođača da dostavljamo vakcinu, bez njihovih odobrenja.

Šta ima loše u ovoj vrsti priče, ako je nešto u budućnosti nekoj vakcini ističe rok, šta to treba da znači? Pa, to samo može značiti ovo što oni preporučuju, pošto vidim da se i sinoć, i ovih dana, ističu u medijima. Šta ističu oni, pa oni kažu, vidite i premijerka je, kao potvrdila, da ističe rok toj vakcini. Šta bi oni uradili? Šta to znači? Pa, znači da bi oni ostali ovde da tim vakcinama isteknu rokovi, ne bi pozvali prijatelje.

Da li vi komšiji, kada imate višak hrane, ili kada slavite nešto, da li odnesete preko plota, preko puta i hoćete da počistite?

E, takve smo mi komšije, mi ćemo se boriti za tu priču, a oni neka pokušavaju da odnose između dva naroda, između dve države i dalje da prljaju. Zato oni neće nikada biti alternativa, a mi ćemo uvek biti dobri susedi, dobri domaćini, ali i dobre patriote.

Zahvaljujem, potpredsedniče.

Poštovani ministre Momiroviću sa saradnicima, nisam imao priliku prošli put iz zdravstvenih razloga, kada ste bili prvi put u parlamentu, pa mi je čast i zadovoljstvo što imam priliku i da govorim danas i da čujem kako proaktivno učestvujete u ovoj raspravi koja ima malo i širi kontekst u odnosu na tačku dnevnog reda, koja je u svakom slučaju izuzetno zahvalna za raspravu, pogotovo ako je posmatramo u širem kontekstu, ne samo regionalno, nego i usklađivanju sa evropskom regulativom iz ove oblasti.

Ja nisam ekspert i ne bih hteo da se dokazujem kroz neku vrstu priče normative, u smislu ratifikacije ovog sporazuma, kao i nekih ranijih sporazuma koji su ovde bili, međudržavni. S obzirom da dolazim iz Republike Srpske, iz BiH, već određeno vreme živim ovde u Srbiji, moram da istaknem svoje zadovoljstvo što u ovom mandatu, u ovom sazivu imamo i današnji sporazum u vidu zakona, u smislu ratifikacije ranije kao čestu pojavu.

Nadam se da će ti sporazumi i inicijativa koja dolazi iz Srbije u smislu ne samo regionalnog liderstva u određenim aspektima vezano za infrastrukturne radove biti dominantna tačka, ne samo u ovom sazivu, već i u radu Vlade Republike Srbije i vašeg ministarstva. To u delu i u rečima, kao što možemo i videti. Evo i danas imam priliku da idem za Bijeljinu, pa sam prolazio kroz Raču. Vidim da radovi i te kako dobro napreduju. Nadamo se da će radovi vrlo brzo i predispozicije koje se tiču eksproprijacije i svega ostalog u Republici Srpskoj vrlo brzo krenuti i da ćemo moći te radove da vidimo i u Republici Srpskoj, odnosno u BiH.

Ovaj deo koji se revnosno ispunjava, za koji postoje budžetske stavke, za koji radovi već ozbiljno napreduju u svakom smislu, je velika podrška i poruka, ne samo građanima u Republici Srbiji, već građanima u Republici Srpskoj na području i Semberije, a i Majevice i Posavine i regije Birča, ali i svih građana BiH koji će tuda u budućnosti prolaziti.

Najbolji mogući ktitor i lider u jednoj zemlji je onaj koji pokreće projekte koji idu u ovom pravcu. Znamo da je i ovu inicijativu, kao i sve druge, pokrenuo predsednik Republike Srbije koji i te kako zna da građani Republike Srpske znaju koliko je važno da ovaj deo autoputa i kraka prema Bijeljini, odnosno prema Rači bude što pre završen. To je od strateške važnosti, kao što je od strateške važnosti da se povezujemo, ne samo onim delom trase koji je vezan za Banja Luku, već da se povezujemo i sa Sarajevom. Zato će ovaj drugi krak, koji je vezan za Kotroman, za Višegrad, pa i ono što će se raditi i na teritoriji Republike Srpske, ali i Federacije BiH, približiti Banja Luku i Sarajevo Beogradu, gde oni prirodno treba da gledaju i gde su, kao što ste vi malopre u svojoj diskusiji govorili, u ovoj eri pandemije i korona virusa, pa ako hoćete konkretno svega ovoga o čemu danas najviše pričamo, promocija i kampanja vakcinacije i te kako važne poruke.

Zamislite samo, evo, kada pređemo preko reke Drine, mi imamo potpuno drugu situaciju. Ovde građani Republike Srbije, bez obzira da li žive na jugu ili severu, bez obzira u kom okrugu, u kojoj opštini, kojoj lokalnoj zajednici žive, mogu da biraju koju će vakcinu da prime. Imamo sada mobilne ekipe i u domovima i seoskim ambulantama, vakcinišemo, ne moraju čak ni ovaj model koji je toliko uspešan, koji smo toliko hvalili preko e-uprave da koriste, već je dovoljno svojom voljom, fizički da dođu, a tamo ih čekaju naši medicinski radnici koji su non-stop na punktovima i na taj način da izvrše ono što je najvažnije u ovom momentu, vrhunski patriotski čin, a to je da se vakcinišu.

Nema značajnijeg patriotskog čina u ovom momentu, a ni važnijeg, ako to poredimo sa regionom, jer nažalost, videli ste, ako samo pričamo o BiH, a možemo pričati o Hrvatskoj, Crnoj Gori, kompletnom regionu koji se baždario na sistemu Kovaksa, prošli su tako da u tim državama praktično i nema vakcina i bez podrške Srbije, koja je to dobrosusedski i dobrokomšijski podelila sa svojim susedima… Situacija kada pređete reku Drinu je potpuno drugačija.

Veliki broj građana, prijatelja kojih ima i u Republici Srpskoj i u Federaciji BiH mole i traže način kako da se vakcinišu, pa makar došli i u Srbiju. Do pre 10-15 dana stranci su se na jednom mestu vakcinisati. U ovom slučaju, ako govorimo o državljanima BiH, u Zavodu za biocide. Nažalost, zbog ove pandemijske situacije koja se usložnjava, to sada trenutno nije moguće ni tu.

Apel koji dolazi od strane građana, kojima nije teško da dođu u Beograd ili bilo gde u Republici Srbiji, da se omogući barem na jednom mestu da mogu doći ovde i vakcinisati se. Dobre su mere koje su danas usvojene na Kriznom štabu, a koje idu u tom pravcu da i stranci, kada govorimo o strancima, tu govorimo o državljanima koji dolaze iz regiona, koji su uspeli da li zbog dvojnog državljanstva ili na drugi način, tako što su određene institucije zamolile, recimo, institucija Ustavnog suda BiH, administrativnim, službenim putem preko Ministarstva spoljnih poslova ili njihovog Ministarstva spoljnih poslova da se sudije Ustavnog suda vakcinišu, pa je to odobreno, pa su oni išli u Loznicu itd.

To su sve mnogo važne poruke koje ukazuju da je Srbija, ne samo lider u ovoj oblasti, već pokazuje svoje ljudsko lice prema svim građanima u regionu, znajući da u ovoj vrsti priči da tek kada se svi vakcinišemo u regionu da će biti sigurna i Srbija, odnosno građani Srbije i da će ekonomija, infrastrukturni radovi, planove koje imamo u ovoj vrsti priče moći brže i efikasnije da se realizuju.

U tom pravcu moja uvažena koleginica Milanka je malopre govorila i postavila vama pitanje u vezi izgradnje i planova za izgradnju aerodroma u Trebinju. To više nije inicijativa, koliko smo i upoznati. Koliko smo ovde i sami kao narodni poslanici mogli da usvajamo, usvojili smo određene budžetske stavke koji su predispozicija za to, izabrane su određene lokacije. Nadamo se da će uskoro krenuti i eksproprijacija.

Samo da kažem da ta, opet, inicijativa predsednika Vučića koji je imao tu želju da se upravo pomogne Republici Srpskoj, Bosni i Hercegovini da se izgradi i aerodrom u Trebinju koje je predivno mesto u svakom smislu reči, koje svi vole iz regiona da posećuju. Aerodromska linija će na relaciji Beograd-Trebinje i svi drugi letovi koji će biti komercijalni, nisko budžetni pretpostavljam, biti jako važna.

Ono što je mnogo važnije je da Srbija daje lidersku inicijativu i u tom smislu, nažalost, u Republici Srpskoj je postojala inicijativa za izgradnju aerodroma koja je ugašena još 2014. godine. Nažalost, taj projekat na bazi domaće inicijative lokalnih snaga nije uspeo da se realizuje u tom periodu.

Zato je mnogo važno i građani ne samo Trebinja, ne samo Hercegovine, već i kompletne Republike Srpske i Bosne i Hercegovine gledaju Beograd i očekuju ne samo realizaciju tog projekta, već očekuju i da što pre, u 2022. ili 2023. godini, zbog ove pandemije, imamo prve letove i da možemo iz Beograda da odemo direktno u Trebinje. To je toliko važno.

Pred vama su mnogi izazovi, pred vašim ministarstvom, i mnogo je važno u ovoj vrsti priče da sve ono što ćemo u narednom vremenskom periodu da pokrećemo i ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije, poruke koje ćemo upućivati odavde, poruke koje vi upućujete ispred vašeg ministarstva, infrastrukturni radovi koji idu u pravcu povezivanja, u ovom slučaju dve države, a što je mnogo važnije, ako pogledamo samo iz pozicije nacionalne jednog naroda koji je konstitutivan narod u Bosni i Hercegovini, koji je većinski narod ovde, srpskog naroda, i te kako važno i nacionalno pitanje.

Zato, još jednom, puna podrška i predsedniku Republike Srbije za ovo što je predložio, vama, vašim saradnicima, javnim preduzećima koja rade na izgradnji ovih auto-puteva, brzih cesta, puteva, kao i firmama koje učestvuju u tome da što efikasnije i bolje to urade za dobrobit svih građana ne samo Republike Srbije, već i regiona. Toliko i hvala vam.

Zahvaljujem, potpredsedniče.

Dobro sam proučio oba ova zakona koja danas u objedinjenoj raspravi razmatramo. Moram da kažem da sam ja zaista uvek radostan kada i ove ugovore i sporazume koji su regionalni, usklađeni sa evropskom regulativom, potpisujemo, nekako i u ovom mandatu upravo nas zateklo da sve više i više usklađujemo ovih sporazuma i aneksa i da na neki način šaljemo iz Beograda poruku da priča, da kažem, i regionalnog vezivanja, ali usklađivanja naše regulative, pa bilo da je reč i o zajedničkom vazdušnom prostoru, bilo da je reč o svemu drugome, da upravo dolaze na ratifikaciju u ovom sazivu parlamenta.

Nadam se da će takvih sporazuma biti sve više, a sada bih se referisao i na ovu temu koju su moje uvažene kolege danas praktično najviši deo vremena i posvetili, a koji se tiče ovog novog zaduženja. Ja ne bih rekao zaduženja ili zajma, ja bih pre svega rekao ulaganja.

Zašto ulaganja? Pa iz prostog razloga, iz svih onih razloga koje smo danas mogli ovde da čujemo, ja ne volim da se ponavljam sa svojim uvaženim kolegama, ali bih možda iz jednog ugla opisao tu situaciju na koju su se mnogi danas referisali da je ovo jedan od preduslova za ostanak i mladih ljudi i obrazovanih i onih koji rade nešto u ruralnim sredinama, da imaju brz i kvalitetan internet. To u svakom slučaju pospešuje kvalitet života u ruralnim i seoskim mesnim zajednicama, ali ja bih rekao iz jednog drugog ugla koji je možda važniji da će to biti preduslovi da u ovoj eri urbanizacije mnogi mladi ljudi ili radno sposobni koji su otišli u urbane sredine, pre svega prema Beogradu, Novom Sadu, Nišu, da razmisle i da se vrate u ona mesta koja će im omogućiti ono što su nekada imali, ali sada po daleko kvalitetnijim uslovima života.

Paralelno uz ovu digitalnu infrastrukturu koja se radi sistemski u Republici Srbiji, radi se svakodnevno infrastruktura, putna i svaka druga koja u suštini treba da omogući osnovne stvari koje u značenju reči koja znači kvalitet života na jednom mestu, sigurno unapređuju u svakom smislu.

Kada već pričamo o kvalitetu života, ja sam dva puta u životu ili dva perioda u životu imao priliku, pošto sam iz urbane sredine, da odlazim na selo. To je nažalost, jedan je bio period ratnih dešavanja kada je u mom gradu rodnom, bio je obasipan granatama. Ja sam tada bio u osnovnoj školi, morali smo da odlazimo u obližnja sela gde domet nije bio tako lak za naše neprijatelje koji su dolazili sa druge strane reke Save, koji danas gledaju Srbiju na jedan potpuno drugačiji način, o tome ću posle da govorim, razmišljali su da će Srbija da propadne u svakom smislu reči, ali da se vratim na temu.

Ti trenuci, odlasci, iako je bio rat i sve ono što se moglo videti šta je život na selu, za mene su ostali urezani ceo život. U pozitivnom smislu reči. Apelovao bih danas sa ove pozicije, sa ovog mesta, pre svega ne u tom smislu ostanka , već povratka svih onih koji su možda pojurili prema Beogradu i drugim većim sredinama ili su otišli u inostranstvo, da razmisle kakve preduslove danas, pa i ovaj zajam što sam rekao, ulaganje, znači i da praktično sve ono što možda pokušavaju da ostvare na nekim drugim mestima će imati ili već imaju na svom kućnom pragu koji ne može da se zameni bilo gde.

U tom smislu reči, hoću nekoliko stvari da kažem koje su takođe važne u svemu tome, videli smo da u ovoj eri digitalizacije naša Kancelarija za IT, za elektronsku upravu Vlade Republike Srbije je uradila jedan ogroman i fantastičan posao. Koliko je to važno, možda u ovoj eri pandemije, upravo u onom drugom smislu koji sam hteo da kažem kada sam malopre pričao o tome, druga prilika koju sam morao zbog dece da uradim, da ih odvedem na selo da praktično provedu dva meseca prošle godine kada je bilo sve zaključano je upravo bila u eri korone, u eri pandemije korona.

Razgovarajući tada sa meštanima koji žive na selu, da ne govorim o kom selu i o kom području je reč, da ne ističem bilo koga, smatram da su upravo ove stvari koje su možda za njih najveći hendikep. U tom periodu je počinjala on-lajn škola itd. Brzina interneta zaista može pospešiti tu odluku da roditelji koji donose odluku u ime svoje dece ne donesu tu odluku da prodaju neko seosko imanje koje vredi sigurno desetine a možda i stotinu puta više, da se presele u neku urbanu sredinu, da bi njihova deca mogla ići u bolju ili kvalitetniju školu. To sada i ovakvim sistemskim unapređenjima sve više i više ta razlika će da se topi i neće biti uopšte razlike, a daleko kvalitetnije će biti živeti u prigradskim mestima, u seoskim mestima i neće biti razloga da se odlazi, izuzev ako nemate neki posao i poziv koji vam može doneti druge vrednosti da obezbedite svom domaćinstvu.

Ono što želim u svemu ovome da kažem, što je mnogo važno u toj vrsti priče, je momenat u kojem se mi danas nalazimo, a to je period praktično koji je kompletan, ne samo u regionu, već i u Evropi i svetu, to je pandemija korona virusa, koja nas je dovela sada u poziciju da Republika Srbija, za razliku od drugih zemalja u regionu, značajno se bolje postavila i u ovom momentu ona svojom politikom, koju je bazirala na spoljnoj politici, je omogućila da imamo ogroman broj vakcina i ogroman broj vakcinisanih.

Ono što je važno, i sa ovog mesta još jednom apelovati, za sve druge građane koji praktično još nisu ni preležali koronu, i oni koji jesu, da se vakcinišu, da se revakcinišu i da praktično tim svojim činom urade najbolje moguće i za svoje najbliže i za svoje porodice i za svoje komšije i za svoje prijatelje, a i za svoju državu Srbiju, jer to je najuzvišeniji patriotski čin koji u ovom momentu može bilo koji pojedinac u našem društvu da uradi, bez obzira da li živi na selu ili gradu, a pogotovo s obzirom da vidimo da smo sada krenuli sa kampanjama i u seoskim ambulantama, i u mobilnim timovima, da je to praktično omogućeno, i ne samo uz ove elektronske načine, digitalne, elektronske uprave, prijave i svega ostalog, sada i fizički, svako ko ima nameru, a trebalo bi da ima svako nameru, treba da se vakciniše i dođe, pa makar to bila i seoska ambulanta.

Poruke koje je uputio i ministar poljoprivrede i predsednik Republike najavom gde će se vakcinisati upravo idu u tom pravcu i ja još jednom želim da apelujem u tom smislu na sve.

Ono što takođe želim da istaknem kao jednu paralelu u svemu ovome, recimo, sa Republikom Hrvatskom, ako bi poredili Republiku Srbiju, koji su nažalost u proteklih 20 godina svi smatrali da je Republika Srbija poražena, da je sve ono što se dešavalo 90-ih, pa nažalost što se dešavalo i početkom 2000. i svi oni političari koje smo u proteklom vremenskom periodu kao predstavnike bivšeg režima mogli da slušamo kako su se izvinjavali za sve ono što se tobože dešavalo 90-ih i da je to krivica Srba odnosno Srbije, da smo došli u tu poziciju teške ekonomske situacije nakon toga i da je Srbija u odnosu na, recimo, Republiku Hrvatsku, sigurno da 20-30 godina zaostaje i to je bila njihova percepcija, svakog prosečnog građanina Republike Hrvatske.

Danas kada odete u Republiku Hrvatsku, ja imam priliku pošto često putujem, percepcija se promenila. Smatraju da Republika Srbija ne samo da se izjednačila sa Republikom Hrvatskom koja je postala u međuvremenu i članica EU, već da značajno napreduje, da oni svojom pozicijom, svojim članstvom u EU, a to se najbolje pokazalo u eri pandemije na korona virus, najbolje se pokazalo u kontekstu priče upravo nabavke vakcina, prethodno i respiratora, da od EU u onom smislu što je obećavano i što se desilo, nisu dobili ono što se očekivali.

Ako bi mi to poredili ovde sa Draganom Đilasom, koji je promovisao … sistem, mi u Republici Srbiji danas, kao, nažalost, i u Bosni i Hercegovini, koja se baždarila … sistem ne bi imao nijednu vakcinu i mi bi brojke koje su i danas sumorne imali sigurno za 10 do 100 puta više.

Prema tome, politička odgovornost, vizija predsednika Aleksandra Vučića da spoljnu politiku odmah nakon preuzimanja vlasti u Republici Srbi baždari na četiri stuba je omogućila vizionarski da ovako se možemo postaviti danas i da ovakve rezultate imamo u smislu pre svega obezbeđivanja vakcina, ali kroz digitalizaciju i kroz rad Kancelarije za e-Upravu, kroz promociju koju radimo svakodnevno i ovaj broj vakcinisanih koji je među najvećim u Evropi i u svetu.

U tom smislu reči želim samo još jednom da istaknem jednu stvar koja je izuzetno važna. Danas smo imali Administrativni odbor. Razmatrali smo nešto što ima veze sa internetom i svim onim što se dešava proteklih dana. Mi smo danas na Administrativnom odboru razmatrali zahteve za kršenje etičkog kodeksa narodnih poslanika Martinovića, Atlagića, Orlića u smislu te priče da su oni prekršile određeni etički kodeks koji smo mi svi zajedno ovde na predlog dr Martinovića, koji je izvršio praktično i sam predlog i uvažio sve ove dopune koje su omogućile da danas neko zloupotrebljava i podnosi te prijave, da smo došli u poziciju da raspravljamo o onome što je neko u Narodnoj skupštini ovde rekao kao svoju slobodu izražavanja kao narodni poslanik.

Imali smo priliku da vidimo da bi određeni kreatori javnosti koji pre svega obnašaju svoju funkciju na Tviteru pokušavajući da opravdaju svoje postojanje kroz različite oblike projektizma da bi napali ne gospodina Martinovića, Orlića, Atlagića ili bilo koga drugog od nas, već da bi unizili Skupštinu i pokazali da je Narodna skupština Republike Srbije institucija koja ne vredi ništa i u kojoj narodni poslanici govore neke teške kvalifikacije, ne gledajući sa druge strane šta oni na tim istim društvenim mrežama, na tim istim portalima, da ih ne reklamirao, i neki danas pišu kolumne, ne samo da su jednosmerne, već su toliko ružne da ih ovde nije lepo ni ponoviti. To što oni pišu na svojim portalima, na svojim Tviter nalozima o dr Martinoviću, Orliću i svima ostalima neka bude njima na čast, a ja im ovde sa ovog mesta kažem – neka ih bude sramota. Mi ćemo nastaviti da se borimo za Srbiju, za njenu decu bez obzira da li žive u gradu ili na selu. U svakom slučaju, ono što nas čeka u budućnosti podrazumeva samo jednu stvar, a to je da mi se nećemo povući pred njihovim napadima već da ćemo širokog osmeha i uzdignutog čela boriti se za budućnost naše dece.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Poštovani predlagači, uvaženi narodni poslanici, statistika je zaista ozbiljna nauka. Ovaj Program zvanične statistike za period 2021-2025., koju sam zaista od početka do kraja pročitao ukazuje samo na to da mi način statističkih obrada i rezultata ozbiljno pripremamo i da država Srbija ne izbacuje statističke podatke preko svog Republičkog zavoda za statistiku ad hok ili … već jednom ozbiljnom strategijom, metodologijom koja se sve više i više usklađuje sa evropskom normativom, a sa druge strane služi kao alat i putokaz i državnom rukovodstvu, a i javnosti u kom pravcu treba da idemo, kakvi su nam rezultati, i tako dalje.

Ja nisam bilo kakav ekspert statističar, statistika je ozbiljna nauka i vrlo teško bi se upustio u tu vrstu polemike, ali kao narodni poslanik više sam zabrinut zbog nekih drugih stvari.

Pre svega sam zabrinut za rezultate koje u ovom periodu planiramo da obavestimo javnost, a to je period 2021. - 2025. godine, iz kojih razloga? Primarno, zbog epidemije korona virusa, zbog Kovida-19 i svega onoga što će on, nažalost, ostaviti kao posledicu u svim statistikama koje ste vi ovde obradili, i u smislu nataliteta i u smislu ekonomskog razvoja, rasta i svega ostalog, koji je neupitno najbolji u Evropi.

Sjajna stvar koja se dešava u Srbiji i koja, na neki način, daje dobre statističke rezultate, kako globalno, tako ovde u regionu, tako će i u Srbiji taj rast onemogućiti da ide onim kapacitetima i da raširi krila upravo onako kako su napravljene predispozicije da država Srbija napreduje.

Iz tog razloga i s obzirom da je toliko važno da se nalazimo u jednom … momentu, želim da ovu govornicu i ovo vreme iskoristim, pre svega, da apelujem na građane Republike Srbije da se vakcinišu, da proces imunizacije, koji je najbolji u regionu i među najboljim u Evropi i svetu, krene još ozbiljnije i u ovoj novoj etapi posle ova dva miliona da idemo brzo prema četiri miliona i tako dalje, jer na taj način ćemo na najbolji mogući način doprineti ekonomskom i svakom drugom razvoju i prosperitetu Republike Srbije.

Danas je vrhunski patriotizam vakcinisati se, zaštiti svoje najuže članove porodice, pogotovo one najstarije, a i sve ostale, i na taj način sačuvati i svoje zdravlje, zdravlje svojih najbližih, svojih prijatelja, komšija, sugrađana, i na taj način omogućiti da se država Srbija što pre oporavi i uhvati u koštac sa ovim virusom i postiže što bolje i statističke rezultate.

Poređenja radi, ono što je mnogo važno, da bi shvatili na pravi način poziciju Republike Srbije, njenog državnog rukovodstva koji je omogućio da državljani Srbije biraju između četiri vakcine, sutra i novih fabrika gde ćemo proizvoditi vakcine, i praktično, snabdevati ne samo Republiku Srbiju, već i kompletan region, kako je rekao to predsednik, po vrlo dobrim i kvalitetnim cenama koje će biti komercijalne, ali u svakom slučaju, prijateljski i komšijski za region.

Da napravim samo jednu malu digresiju i komparaciju sa regionom i da se shvati da vakcina, praktično, u Bosni i Hercegovini, osim pomoći koja je stigla iz Republike Srbije i nešto što je Republika Srpska nabavila, Crne Gore, Severne Makedonije, Kosova i Metohije, Albanije praktično da nema, i da građani tih zemalja i tih prostora, nažalost, vape i traže bilo koju mogućnost da se vakcinišu i da se spasu.

Bezbroj poziva sam dobio iz Bosne i Hercegovine, ličnih, da me pitaju prijatelji koji je način, ne pitaju koliko košta, ali to nema cenu, niti je definisana bila koja cena ili mogućnost da dođu u Srbiju da se vakcinišu. I, sada, zamislite građanina koji žive u Sarajevu, u Banjaluci, Nikšiću, Skoplju, bilo gde u regionu koji ne može da se vakciniše, ne može da vakciniše ni svoju staru majku, svog starog oca, koji ne smeju da zaraze i građanina u bilo kojem delu Republike Srbije, koji može da bira, koji u ovom momentu još razmišlja?

Sa ovog mesta želim da apelujem i motivišem svakog građanina i uputim poruku da je u ovom momentu najznačajniji i najvažniji oblik patriotizma upravo ovaj koji ide u pravcu imunizacije, odnosno vakcinacije u pojedinačnom smislu.

Drugu stvar koja je izuzetno važna, a koju nisam uspeo, iako ste vi ozbiljno spremali ovaj Program, da utvrdim, a koja me i te kako zabrinjava i kao poslanika i kao nekog ko brine o budućnosti svoje dece i sve dece u Srbiji, koji je to statistički model nekadašnji predstavnik režima Dragan Đilas upotrebio po broju dana koje je proveo na vlasti u skladu sa brojem miliona koje je zgrnuo i koje ima na svojim bankovnim računima.

Kako smo uspeli da vidimo na bazi vrlo ozbiljnog i kredibilnog dnevnog lista „Večernjih novosti“, koji su objavili te podatke, a niko to ne izmišlja, već je to ozbiljno istraživačko novinarstvo, egzaktni podaci, da je u tim statističkim modelima koji su samo njemu poznati, uspeo čak da zaboravi, kako je on to nama rekao, i za milione koje ima na egzotičnom ostrvu Mauricijus. Mi čekamo taj odgovor. Nikako da ga dobijemo. Kaže, „Dojče bank“, Mauricijus, limitid, 5.730.000 evra, broj računa taj i taj, „Dojče bank“, firma „Aksanius“, Dragna Đilas. Evo, svi još jednom koji nisu kupili današnju dnevnu štampu da vide.

Ja još uvek nisam čuo da je gospodin Đilas odgovorio, a možda je već otputovao, pa negde preseda na nekom letu za Mauricijus da što pre uzme ove milione koje je zaboravio, pa iz tog razloga ne možemo da dobijemo odgovore koje smo neki dan već dobili od njega, ali to su bili lažni odgovori, a možda je, evo, da ne budem sarkastičan, ali da i tu mogućnost kažem, možda je čovek, koliko ima miliona, zaboravio na ove milione tamo, pa je otrčao i ne može da stigne da se javi i odgovori javnosti Republike Srbije otkud njemu toliki milioni zašto on kao neko ko je bio predstavnik režima, bio režim u Republici Srbiji, koji je očigledno planirao da se brzo vrati na pozicije vlasti, pa, evo, nešto se malo produžilo to.

Na koji način on misli da predstavlja Republiku Srbiju, a da novac koji je zgrtao ovde preko državnih firmi, preko gradskih preduzeća, iznosi na račune na egzotična mesta, ostrva ili u poznate bankarske države, kao što je Švajcarska ili sve ono što će se još u budućnosti pokazati? Da li je to taj patriotizam gde se narodu predstavljate, pa se vozate ovde gradskim prevozom, prekomitite se na pres konferenciji, govorite - ne znamo o čemu se priča ovde, ja sam malo putovao, bio sam sa porodicom pre 20 godina, znate šta, ja sam tako skroman, fin čovek, ne znam o čemu se radi uopšte ili je patriotizam kada se borite za svoju državu, kada otkrivate kriminal i korupciju, kada nabavljate vakcine kada ih niko ne može nabaviti, kada vam se sav svet normalan divi na načinu kako ste to uspeli obezbediti i kada se brinete za svoje građane, kada radite na izgradnji puteva, kada radite na dobroj i pozitivnoj atmosferi u kojem svaki normalan poslovan čovek, koji se danas bori u eri pandemije da sačuva radna mesta, da stvori novu vrednost, dobije podršku od države kao što je dobijao u svakom momentu, ili je patriota Dragan Đilas koji sada se sakrio ili otputovao da podigne ove milione koje je opljačkao od građana Srbije? Toliko i hvala.

Zahvaljujem predsedniče Dačiću.

Hvala vam i na ovoj diskusiji što ste se nadovezali na kolegu Banđura koji je imao iscrpno izlaganje ali vrlo kvalitetno. Ja sigurno neću moći u svojoj diskusiji da pratim nivo njegovog znanja i obrazovanja i ove oblasti, kao i kolege Tomića, kao i ukupno našeg kluba koji danas posebnu pažnju posvećuje ovoj oblasti.

Ovo je oblast koja je izuzetno važna, jer razmatrajući ovaj izveštaj Agencije za energetiku Republike Srbije, mi istinski pokazujemo i ne samo interes o građanima kao krajnjim potrošačima, već i u svemu ovome što ste vi rekli gospodine Dačiću, o energetskoj suverenosti koju Republika Srbija ima u svakom segmentu i naravno da može sprovoditi određenu politiku, pa može podnositi i ovakve izveštaje koje u svakom slučaju mogu sa dosta sigurnosti svi građani Republike Srbije prateći ovaj prenos da shvate da država Srbija brine o njihovim interesima, brine o svemu ostalom što je u pojedinim medijima ovih dana postala čitav niz spekulacija koje se tiču upravo vašeg sektora.

Zato je jako važno i dobro što ste danas ovde. Pozivam vas takođe da se uključite proaktivno u diskusiju sa poslanicima i da odgovorite na određena pitanja koja ću i ja postaviti, čisto da bi danas kada već imamo priliku, kada toliko raspravljamo i pokazujemo interes, dali odgovore na određena pitanja koja traži javnost, ali pojedini mediji i određeni opozicionari špekulišu ne bi li stvarali zabune.

Mislim da je vaša dužnost u tom kontekstu da date odgovore na određena pitanja, da razjasnite iz stručnog ugla određene špekulacije koje postoje u javnosti, o kojima ću da govorim u svojoj diskusiji.

Ono što hoću na samom početku da kažem, obzirom da vašem izveštaju kada pročitate u sadržaju, vidite koliko važnih nadležnosti vi imate. Izuzetno važnih nadležnosti i za privredu i za ekonomiju i za stanovništvo i za svaki vid, da kažem, energetske bezbednosti naše države.

U tom kontekstu hoću da se osvrnem na ono što možda nije dovoljno danas istaknuto, a to je da Republika Srbija u ekonomskom smislu, onom široko potrošačkom i dalje ima najjeftiniju cenu električne energije i da smo tu da kažem, lideri u smislu socijalne osetljivosti i cene električne energije kao socijalne kategorije još uvek. Samo nekoliko parametara, da Crna Gora koja ima niži ekonomski standard i prosečna primanja ima za 42,3% skuplju cenu ili visinu električne energije. Albanija koja ima 44% manja prosečna primanja ima 33% skuplju cenu električne energije. Severna Makedonija 13% itd. Čini mi se da samo Ukrajina ima jeftiniju visinu cene električne energije.

Prema tome, to dovoljno govori o brizi, a i o strategiji našeg državnog vrha, naše Vlade Republike Srbije, pa i menadžmenta u javnim preduzećima, ali pre svega strateške odluke da „Elektroprivreda“ Republike Srbije ne bude do sada privatizovana. To je ključna stvar koja treba ovde da se istakne.

Treba imati jaku političku državotvornu kičmu da izdrži te udare, interese velikih igrača na tom tržištu koji su Srbiju opkolili, praktično, sa svih strana. Praktično imamo još dva sistema u regionu, koja isto po sistemu spojenih posuda funkcionišu, a to je Elektroprivreda Republike Srbije i Elektroprivreda Republike Srpske, naravno i Federacije BiH. Tu me pogotovo, s obzirom kao Srbina prekodrinskog Krajišnika, kako god da me nazovete raduje pre svega ono što je i u ovako teškim okolnostima Srbija uspela da najavi kapitalne projekte koje čekaju preko 50 godina.

Prošle godine izjavom dva predsednika Vlade je najavljen kapitalan, istorijski projekat u gornjem slivu Drine, HES Gornja Drina, novo preduzeće koje treba da se osnuje po principu 51% vlasništvo države Srbije i 49% vlasništvo Republike Srpske. Vuk Bjela kao istorijski projekat na Drini se čeka preko 50 godina. Upravo ova Vlada na čelu sa Anom Brnabić i država Srbija na čelu sa Aleksandrom Vučićem pokrenula je ove procese koji su kapitalni procesi, obezbedila sredstva i očekuje se da u periodu idućih šest do sedam godina ovaj projekat od izuzetne važnosti, vrednosti 520 miliona evra bude i završen.

Tu govorimo i o „Vuk Bjeloj“, ali pre svega o Hidroelektrani Foča i Hidroelektrani Palci, koji će biti istorijski važna za razvoj, ne samo Republike Srbije već i Republike Srpske, samim tim i BiH.

Si oni koji u Sarajevu, ovih dana špekulišu i pokušavaju da ospore ovaj kapitalni projekat, govoreći da Republika Srpska nema nadležnosti u svemu ovome i te kako da ima. Komisija za koncesije na nivou BiH ne dodeljuje ni jednu koncesiju. To rade entitetske koncesije. Republika Srpska takođe ima svoju Komisiju za energetiku i slične nadležnosti ima, praktično identične kao i vi što predstavljate danas nama u ovom izveštaju.

U tom kontekstu je izuzetno važno istaknuti da sve ove stvari koje, znači da nismo naš najvažniji sistem Elektroprivrede privatizovali, da smo tri komponente ugradili koje su ključne u svemu ovome. Mi u našoj energetskoj politici imamo izuzetno izraženu socijalnu komponentu koja se izražava pre svega u visini cene električne energije za domaćinstva.

Drugo je razvojna. U svakom kapacitetu i svi postojeći kapaciteti i novi pokazuju upravo ovu vrstu priče koja podrazumeva da Srbija ulaže energetske potencijale i ove tradicionalne i ove ekološke, zelene o kojima vi govorite, koje su moje kolege govorile, ali i ovaj aspekt koji se tiče vašeg izveštaja o regionalnoj saradnji. Prosto je neodvojiva priča da mi Drinu razdvajamo na dva dela. To su isti energetski sistemi. Ništa prirodnije nema od saradnje Elektroprivrede Republike Srbije i Elektroprivrede Republike Srpske. To su nekada bili zajednički sistemi. Vi me ispravite ako grešim. Nemoguće ih je razdvajati. Samo dobrom sinergijom, političkom voljom, odlučnošću mi možemo stvarati novu vrednost za domaćinstva s jedne i s druge strane reke Drine.

U tom smislu, želim da vam postavim danas nekoliko pitanja da bi iskoristili ovo vreme da odgovorite na određene špekulacije koje ovih dana zbunjuju javnost Republike Srbije, a tiče se na ovo minimalno povećanje, koje se tiče povećanja iznosa naknade za obnovljive izvore energije. Molim vas da to rastumačite građanima, da ne moram ja kao narodni poslanik ovde, iako sam se dobro informisao, o koliko malim povećanjima je reč u dinarskoj protivvrednosti koja spada u ovu kategoriju koja podrazumeva da i dalje imamo neuporedivo najnižu cenu u regionu i koliko smo u tom smislu konkurentni.

Takođe, da nam kažete i ovde analitiku u smislu te priče kvota koje mi moramo da ispunimo u smislu zelene energije, koju mora da proizvodi Republika Srbija i s druge strane koncesija koje koncesionari koji proizvode na bazi prirodnih resursa, bilo da je reč o solarnoj energiji, bilo da je reč o vetroelektranama, bilo da je reč o malim hidroelektranama, koliko oni plaćaju koncesija, koliko dobijaju naknada i da se zna konačno jednom za sva vremena da tu nema nikakvih zloupotreba, zašto mi određene stvari moramo raditi. Kako se one dugoročno odražavaju na kvalitet života, na kvalitet vazduha, na kvalitet životne sredine u Republici Srbiji i zašto se to mora raditi.

Molim vas, izađite i konačno razbijte tu priču jednom, da svi oni koji se javljaju pojedinim medijima, pokušavaju da zbune javnost Republike Srbije, zašto Republika Srbija to radi i kakvi su parametri u budućnosti, odnosno u kom pravcu mi idemo. Da li je to novi zakon o obnovljivim izvorima energije, koji su to načini u kojim će Republika Srbija svoj životni prostor, svoje resurse da zaštiti, a sa druge strane da pronađe mogućnost da što više zelene energije stvori, jer ona je budućnost ne samo za reke koje su možda u fokusu u ovom smislu reči najviše, već i za solarnu energiju, za vetroelektrane, naravno i za gas i za sve ostalo što u svakom slučaju ovih dana vidim da je udarna tema.

Molim vas još jednom, imate odličnu priliku ovde zbog javnosti, zbog građana Republike Srbije, pa i zbog onih loših namera koje postoje, vaša je dužnost i verujem u vas da ćete dati odgovore koji su ispravni. Toliko, hvala.

Zahvaljujem, potpredsedniče.

Evo, pročitao sam ovaj Predlog odluke o izboru predsednika, zamenika predsednika, članova Upravnog odbora Regulatorne agencije za elektronske komunikacije i poštanske usluge, kao i s obzirom da vodim objedinjeni pretres i predlog kandidata za izbor članova Veća Agencije za sprečavanje korupcije.

U svakom slučaju, mora se priznati kada pročitate biografije predloženih kandidata da su vrlo respektabilne biografije i da u svakom slučaju pojedinci koji su danas predloženi imaju i veliku odgovornost, a sa druge strane i biografiju koja može ukazati na to da u narednom vremenskom periodu mogu dati doprinos u svemu onome što su njihove nadležnosti.

S obzirom da je danas centralna tema borba protiv korupcije, da se više kolega referisalo, ja bih nešto nadovezao se i na prethodnog kolegu koji je govorio o različitim indeksima o percepciji i korupciji i svega ostalog da je mnogo važnije od indeksa tih koji se vode i globalno i koji ne mogu napraviti, da kažem, analitiku, dubinsku, sve ovo što se dešava u državi Srbiji u kontekstu borbe protiv korupcije i najave koja je na početku izbora Vlade i Republike Srbije, ne samo bila najava koja je bila predstavljena u Ekspozeu premijerke Brnabić, već jedna realnost. Praktično, odmah posle i 100 dana mi smo videli konkretne rezultate i to rezultate koje do sada praktično nismo mogli da vidimo.

Sve je stvar, naravno, i temeljne pripreme u smislu usvajanja određene zakonske regulative, pripreme kadrovskih rešenja, ali pre svega političke volje. Kao što znate, u proteklom vremenskom periodu predstavnici kvazi-opozicionih političkih partija, određenih, da kažem, medija ili kvazi-medija u Republici Srbiji koji vrše negativnu propagandu u kontinuitetu, govore da u Srbiji nema političke borbe za borbu protiv kriminala i korupcije.

Kako te teze koje praktično, evo, već pet-šest godina slušamo, možda i više mogu danas da se predstave kao jedna laž i kao obmana. Upravo država Srbija sa njenim rukovodstvom, sa Aleksandrom Vučićem, sa MUP pokazuje da ima politička volja. To pokazuje i ovim regulatorima i određenim agencijama koji su pomoćni organi i MUP i Tužilaštvu da takva politička volja postoji.

Prema tome, ako bih ja sedeo u Tužilaštvu i ako bih bio tužilac i ako bih gledao sve šta se dešava u državi Srbiji, ako bih gledao sve izjave koje njeni najviši funkcioneri daju praktično ovih dana, upravo sve ono što možemo da vidimo ovih dana je da je država Srbija pokazala istinsku političku volju i rezultate koje u aspektu priče odgovornosti izvršne vlasti koje može imati jedna izvršna vlast bilo gde u svetu, a ne možemo je mešati sa pravosudnom vlašću, ne možemo je mešati sa radom tužioca ili sutra sa presudama sudija, ali ono što je država Srbija trebala da uradi preko svoje izvršne vlasti, ne samo da je uradila, već je i svojom političkom voljom, svojim izjavama koje u kontinuitetu daje prema javnosti ukazuje da je ta borba ne samo počela, već i da će se nastaviti u kontinuitetu i da neće biti nedodirljivih.

Sveobuhvatna borba protiv kriminala i korupcije upravo to i potvrđuje. Saradnja MUP, BIA, VOA i svih ostalih i kad nađete jednog časnog tužioca, poštenog, koji je spreman da se uhvati u koštac sa kriminalcima, možete da dobijete i konkretne rezultate koje ovih dana smo mogli da vidimo.

Takođe, šta smo mogli da slušamo, pogotovo ovih dana, a unazad sigurno nekoliko godina, u kontinuitetu u određenim medijima, koje ne želim da spominjem danas, da ih reklamiram bez ikakvog razloga, a svi znamo koji su to mediji, gostovali su određeni političari, tako se nazivaju, koji mahom dolaze da kritikuju i da govore određene besmislice, a s druge strane da izriču i određene optužbe, klevete i sve ostalo, koji su jako teška, potencijalna krivična dela. I dođu mrtvi ladni u određene emisije i govore o tome. Ja pratim šta se dešava i vidim da su ovih dana jako iznenađeni što država Srbija reaguje, što reaguje tužilaštvo, što reaguje MUP, kada oni nešto izreknu, da ih neko pozove i da ih sasluša u MUP-u. Težina javno izgovorene reči u bilo kojoj emisiji, pa i ovde, u Narodnoj skupštini Republike Srbije, ima težinu za svakog tužioca da automatski prouči, da pozove, da izvede potencijalne dokaze u tom smislu i da sasluša one koji su to izrekli.

Poslednjih sedam dana imamo toliko teških kvalifikacija i onda kad država reaguje, kad MUP pozove nekog na informativni razgovor – to je pritisak. Hajde, gospodo, odlučite se, šta je pritisak? Jel onda kad vi nešto govorite i kažete da tužilaštvo nije reagovalo, da je kriva SNS? Kako je kriva? Jel treba da privodi tužioca, da se meša u rad pravosudnih institucija? Ili je sad kriva, kako vi opet kažete, kada se reaguje na vaše izjave i saslušavate se, dajete izjave o tome o kakvim vi krivičnim delima govorite? Ili vas je strah zato što znate da izmišljate, da lažete, pa ćete se suočiti sa krivičnom odgovornosti zato što lažno prijavljujete krivično delo? Ne morate vi samo podneti krivičnu prijavu, jel ćete se suočiti sa klevetom, sa nematerijalnom odštetom u parničnom postupku. Odlučite se kada vam odgovara. Očigledno vama odgovara samo onda situacija kada država Srbija, kada njene institucije ne rade, a kada vi pričate šta hoćete i kada radite one stvari koje ste radili u proteklom vremenskom periodu kada ste vi bili vlast, kada ste bili režim ovde u Republici Srbiji, kada niko ni za šta nije odgovarao.

Država Srbija je pokazala odlučnost, njene institucije su pokazale odlučnost i ta vrsta odlučnosti u borbi protiv kriminala i korupcije će se nastaviti i u narednom vremenskom periodu.

Kad sam se već prijavio da govorim, hoću da kažem neke stvari oko elektronskih medija i svega ostalog, ono što je u proteklom vremenskom periodu bio kontekst ne samo ovde u Republici Srbiji, već i u regionu.

Govoreći danas o svemu tome, moram i da pohvalim naše rukovodstvo, pre svega u ovoj opštoj imunizaciji, borbi protiv korona virusa i nabavci ogromnog broja vakcina, pogotovo da prenesem pohvale, čestitke i dobre želje koje sam dobio od prijatelja iz Federacije Bosne i Hercegovine, iz Sarajeva, kojih ima bezbroj i koji su se zahvalili nama svima u Srbiji, a pre svega gospodinu Aleksandru Vučiću, koga nisu mogli, nažalost, svi da vide u Sarajevu i da se zahvale. To je upravo suprotno od svega onoga što smo, nažalost, mogli da čujemo od nekih zvaničnika BiH, pre svega ministrice spoljnih poslova Bisere Turković, koja je rekla, zamislite, da donacija Srbije od 10 hiljada vakcina „Astra Zeneka“ da su to jeftine i nekvalitetne vakcine. To je nešto što, naravno, ovi mediji o kojima smo malo pre govorili, koji su pod kontrolom opozicionih političara, nije niko tu izjavu preneo.

Međutim, ono što je mnogo važnije, što takođe nije prenešeno, zamislite, posle tako jedne fine poruke i svega onoga što je gospodin Vučić izgovorio u Sarajevu, da dobijete takvu diskvalifikaciju, ne od bilo koga već od ministra spoljnih poslova, šta je Bisera Turković i u Sarajevu ta kvazi-elita zaboravila da kaže – dva dana posle posete gospodina Aleksandra Vučića u Sarajevu, Borut Pahor, predsednik Slovenije, takođe je najavio donaciju od 4.800 vakcina, i to zamislite kojih vakcina – „Astra Zeneka“, a niko iz Sarajeva nije rekao da su to nekvalitetne i jeftine vakcine. E, toliko o tom licemerju. Toliko o tome koliko im je krivo zašto Srbija napreduje i zašto se ljudski ponela prema svojim susedima.

Nažalost, takvih natpisa imamo i u medijima u Hrvatskoj. Evo, „Večernji list“ je toliko ružnih reči izgovorio rukovodstvu Srbije o predsedniku Aleksandru Vučiću, da to ne možete da ponovite. Oni su u svojoj frustraciji zato što su izabrali put, dinamiku koju su izabrali, uslove koje su dobili a koje nije niko dobio koje je dobila Republika Hrvatska da uđe u EU i sada se žale zato što su se opredelili za takav način. Žale se i kukaju zato što je Srbija svojom spoljnom politikom na četiri stuba uspela da obezbedi ovoliko veliki broj vakcina i što se čvrsto bori za svoj zdravstveni sistem i pomaže svojim susedima.

Srbija je pobednik. Srbija je pobednik iz prostog razloga zato što je pružila ruku svojim susedima onda kada im je bilo najteže. Toliko i hvala.

Zahvaljujem predsedavajuća.

S obzirom da danas razmatramo ovo autentično tumačenje i ispravku koju smo dobili juče zgodna je prilika i u svakom slučaju važna tema o kojoj danas raspravljamo i sve ovo što se dešava ovih dana u smislu borbe korupcije, koje je MUP zajedno sa BIA i određenim odeljenjem tužilaštava koji se bave upravo organizovanim kriminalom, dotiče se praktično i svega ovog što smo mi u ranijim vremenskim periodima normirali, što i kroz ova autentična tumačenja u smislu širine svih javnih funkcionera, koje obuhvata i ovaj zakon, a i zakoni koji će sa da stignu u primenu od 1. marta praktično o ispitivanju porekla imovine i svega ostalog, koja se tiču ne samo javnih funkcionera, već i svih povezanih lica koja su vezana za te javne funkcionere i gde ćemo moći videti konačno i ući u borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije koja postoji u svim porama društva.

Kao što smo slušali juče u uvodnom izlaganju ministra Vulina jasno je da je država Srbija, MUP se odlučilo da uđe u beskompromisnu borbu i da Narodna skupština, kao jedna od najvažnijih institucija, kao zakonodavni organ, prati praktično sve ono što je potreba u smislu logistike i normativne i svake druge da da podršku institucijama gonjenja i svih onih drugih predstavnika koji pomažu institucijama gonjenja da privedemo počinioce krivičnih dela i svih onih koji njima pomažu, koji su saučesnici u izvršenju tih krivičnih dela i koji se nalaze na odgovornim javnim funkcijama.

Ja bih ovo izlaganje upravo iskoristio u tom pravcu da se fokusiramo na sve ovo što ovih dana imamo i u sredstvima javnog informisanja. Čitajući samo današnju štampu vi možete videti da su očekivanja građana Republike Srbije ogromna u smislu borbe protiv kriminala i korupcije, što zbog hapšenja ove organizovane, mafijaške grube Belivuka ili već kako se on zove, koja je očigledno imala uticaja na različite strane, i kao što vidimo jedna naslovnica danas govori da je određeni sudija, da ga sada ne imenujem ovde, da ne tergetiram bilo koga da je izvukao Velju Nevolju iz zatvora. Meni je ovo odličan uvod da raščlanimo u smislu odgovornosti ko šta u državi Srbiji može da uradi u smislu toga da u finalu priče imamo procesuirane kriminalce, mafijaše i da oni završe iza rešetaka.

Ne bih mnogo o tome govorio, ali moramo raščlaniti upravo ovo što je sada važno u smislu politike što dolazi preko naših izabranih predstavnika, preko MUP-a, preko našeg ministra Vulina i da sada tačno lociramo i kažemo da sve one špekulacije koje su se nadovezivale, kao i na ovu jučerašnju diskusiju koju smo imali, pa kao što vidite pala je ta koncepcija antivakser. Znači, mi imamo vakcinaciju u Srbiji najbolju u regionu, u samom smo vrhu u čitavom svetu. Pada koncepcija ta antimigrantske politike u smislu toga da će se oni naseljavati ovde u Srbiji i na tome se toliko gradilo različitih priča, teorija zavere da je prosto to prebukiralo svaki mogući video zapis na određenim društvenim mrežama, u štampanim mecijima, itd. Pogotovo se tu koristili predstavnici opozicije, očigledno nemajući šta da ponude, špekulisali, plašili građane Srbije, kao što su plašili građani Srbije sa različitim pričama koje su čiste izmišljotine, klevete, za koje su odgovarali, da predstavnici vlasti u Srbiju imaju veze sa azličitim kriminalnim grupama. Upravo ovo što se dešava potvrđuje da je sve ovo što su oni govorili laž.

Ako govorimo o spremnosti koju mi imamo ona se potvrđuje u institucionalnom delovanju svih institucija koje u ovom pravcu mogu nešto da učine. Šta može MUP da uradi? Može znači, da u saradnji sa tužilaštvom, sa BIA, da u dužem vremenskom periodu posmatra određene kriminalne grupe i sve kad spremi da u procesnom smislu podnese izveštaje o počinjenom krivičnom delu određene kriminalne grupe ili pojedinca. I gde to putuje onda? Putuje tužiocu koji analizira sve to, gleda da li postoje elementi u ovoj vrsti priče da se donese naredba o sprovođenju istrage i ta naredba o sprovođenju istrage ima svoje vremenske okvire koji su limitirani, hvala Bogu, zakonom. To je mnogo bolje nego u regionu. Dugo vremena sam proveo u BiH. Tamo nema roku u kojem tužilac mora ili zaključkom da obustavi istragu ili da podigne optužnicu i da ona ide sudiji za prethodni postupak i onda tu dolazimo do pravosuđa. Došli smo i kod tužilaštava, ali dolazimo i kod sudije za prethodni postupak koji će to sve izanalizirati, potvrditi tu optužnicu i onda je poslati na suđenje. Suđenje traje, izvode se dokazi itd.

Hajde sada da rasčlanimo ulogu svakoga u državi Srbiji u smislu borbe protiv kriminala i korupcije. Jesmo li mi sa strane politike opredelili se i najavili u smislu izbora ove Vlade da ćemo se čvrsto boriti protiv kriminala i korupcije i protiv mafije? Jesmo li to uradili? Jesmo li organizovali sve strukture koje su u tom pravcu učinile da ovakvu jednu tešku kriminalnu grupu razbijemo?

Kao što se može videti danas, ta akcija se nastavlja. Nastavlja se u regionu, sada u BiH, gde se privode članovi određenih mafijaških grupacija koje su uvezene ovde u Srbiji, pre svega mislim na ova dva crnogorska klana i očigledno da je jezgro te borbe protiv mafije i korupcije u regionu upravo ovde u Beogradu, upravo uz političku podršku SNS i Aleksandra Vučića, ministra Vulina i svih koji rade u bezbedonosnim strukturama?

Sada, gospodo draga, mi dolazimo na red kod pravosuđa. Videćemo kako će tužilaštvo prvo da se ponaša. Svi ovi spinovi koji ovih dana idu u tom pravcu, znate kao – privedeni su, biće oslobođeni. Da li je odgovornost ove Narodne skupštine, bilo koje političke stranke, pa i moje SNS i delegiranih predstavnika u izvršnim institucijama, izvršne vlasti pre svega u MUP-u, kojima smo mi narodni poslanici dali podršku ovde, da odlučuju o tome kako će pravosuđe odlučivati ili su to upravo ove kriminalne veze koje imaju svoje pipke u pravosuđu u mogućnosti da takve projekcije čak i kroz određene dnevne listo u štampi nagoveštavali da je moguće da će se to desiti? Kako je to moguće da neko već sada zna?

Da li postoji mogućnost da neki sudija za prethodni postupak optužnicu koja će se sistematski pripremiti, za koju svi znamo da je sigurno tačna, da je obori ili na suđenju da se tako nešto desi i kakva je odgovornost politike, MUP-a da u tom smislu bilo šta uradi, više od onoga što radi trenutno? Jeste odgovornost jedino u tom pravcu da se možda počnu podnositi određene krivične prijave protiv ne pravosuđa, već pojedinaca u pravosuđu koji se zovu sudije, koji se zovu tužioci, koji imaju svoje imovinske kartone, koji imaju enormno bogatstvo i koji služe kao spona i veza sa ovim kriminalnim grupama. Da li će neko optužiti onda nas ako budemo u taj proces krenuli da podnosimo krivične prijave protiv ljudi koji rade u pravosuđu na odgovornim mestima?

Da li je to isto takođe posao države da procesuira i one koji rade u pravosuđu, ne samo one koji su predmet istraživanja pravosudnih institucija ili predmet suđenja?

Prema tome, da zaključim ovu raspravu u dve rečenice i da kažem ono što je važno, da smo mi u ovom aspektu u ovom konkretnom krivičnom delu uradili sve i nastavićemo da radimo ono što je moguće u smislu zakonodavnih aktivnosti i nadležnosti koju imaju institucije Republike Srbije. Na pravosuđe niti želimo, niti možemo da utičemo. Sa druge strane, ovde sigurno iz Narodne skupštine kroz poslanička pitanja, kroz rad drugih institucija da ćemo pratiti šta će sada da uradi pravosuđe u Srbiji. Toliko i hvala.

Zahvaljujem, predsedniče Dačiću.

Poštovani ministre unutrašnjih poslova, gospodine Vulin, ja ću u svojoj diskusiji danas da se referišem na samo jedan od ova dva sporazuma, pošto je tema svakako preširoka, pa će i ovo vreme biti dovoljno da kažem nešto o ovom sporazumu, a što nisu možda do sada rekle moje uvažene kolege.

Ali, prvo da idemo od samog početka, s obzirom da je fokus otišao nekako samo na migrante i da se podsetimo da je ovo Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Severne Makedonije o saradnji u oblasti borbe protiv trgovine ljudima.

Trgovina ljudima kao oblik borbe protiv kriminala je mnogo širi termin od borbe protiv trgovine migrantima i svega onoga što se dešava, pogotovo što je u ovom sporazumu definisano da je akcentirano pitanje najviše borbe protiv trgovine decom. Iz tog razloga ovaj sporazum i saradnja između dve suverene države u ovom smislu reči je mnogo značajnija, a ovi konkretni oblici sporazuma koji su viši nivo saradnje koja je i do sada postojala imaju institucionalnu snagu, pošto imamo i definisane uloge samih sporazuma. I to je ono što je glavni benefit ovog sporazuma, kao i unapređenje ukupne saradnje između Severne Makedonije i Republike Srbije.

Na samom početku, ono što je i sam ministar Vulin rekao, treba da razgraničimo, ako se već fokusiramo na ovu temu, na dva termina - trebamo razlikovati izbeglice od migranata.

Republika Srbija je, nažalost, u proteklih 20-30 godina postala druga kuća za brojne izbeglice sa prostora bivše Jugoslavije i te izbeglice kako su se nekad zvale više nisu izbeglice u Republici Srbiji, već su državljani Republike Srbije koji ostvaruju sva moguća prava i sve druge benefite koje svaki drugi državljanin Republike Srbije ostvaruje.

Ono što je pitanje problematike migranata je u svakom slučaju nešto, takođe, po čemu se Republika Srbija izdignula iznad regiona i pokazala jedno i ljudsko lice, ali i osećaj sigurnosti, državotvornosti, jakih institucija, da neko ko bi pokušao zloupotrebiti prolazno domaćinstvo za ljude koji imaju tako tešku sudbinu a koje danas nazivamo migrantima da ne može da se šali sa institucijama, da ne može da radi bilo šta na prostoru Republike Srbije. Naše institucije, prvenstveno Ministarstvo unutrašnjih poslova, ali i Ministarstvo odbrane koje ste vi, gospodine Vulin, takođe vodili i imali puno obaveza po ovom pitanju, jer je vrlo specifična ta uloga – vi morate biti humani i želite da budete humani, ali morate da štitite svoje građane, svoju imovinu, svoje institucije i ne smete dati nikome pardona.

Upravo iz tog razloga želim sad na ovom mestu da demantujem sve one nazovi pokrete i ludila koja su u Srbiji u javnom prostoru ovde postojala, da će migranti širom Srbije, pogotovo na prostorima koji su pasivni, koji su zbog urbanizacije, zbog drugih stvari, prosto su se desile tako, da ljudi gravitiraju prema većim gradovima, mnogi su otišli u inostranstvo, da će te krajeve upravo da nasele migranti i da će ovde brojna državljanstva da ti migranti dobiju i da praktično, kako su to, ja ne znam ni kako bih nazvao ali evo, reći ću tu reč – protivnici politike SNS i Aleksandra Vučića, govorili da je naš predsednik pokrovitelj čak te priče i da je neke tajne sporazume potpisao koji će to označiti.

Evo, ministar sigurno može na to odgovoriti, a ja mislim da nemamo ni desetinu takvih primera da je neko od tih ljudi koji su možda ranije došli a koji dolaze, recimo, sa područja Sirije, s obzirom da je bivša Jugoslavija uvek imala dobru saradnju recimo sa Sirijom, koliko ima državljana koji su zadnjih evo 10 godina od kada smo u ovoj prošloj deceniji veći deo te prošle decenije smo mi bili na vlasti i nosimo neku odgovornost, da vidimo koliko je tih državljanstava bilo? Ja mislim da je bila možda desetina.

I da razbijemo sve te iluzije, znači, niko se ne naseljava, nikakvi planovi ne postoje. Postoji humano lice Srbije koje ima potrebu za te ljude, s obzirom da smo mi imali loše sudbine ovde, da odgovorimo ljudski. Ali, nećemo da budemo, kako je rekao ministar, parking za migrante i nećemo ovde da budemo kusur EU u onom smislu reči da se ovde neko sa nama poigrava.

Prema tome, ozbiljnost institucija, odgovornost, sigurnost za građane, ali poštovanje međunarodnih obaveza, saradnja sa zemljama u regionu, u ovom slučaju sa Severnom Makedonijom. Kad smo već kod Severne Makedonije, jako sam zadovoljan, s obzirom da svi mi imamo sigurno i prijatelje i rodbinu u Severnoj Makedoniji, pogotovo dosta Srba, bogu hvala, živi u Severnoj Makedoniji, što je ta saradnja i srpsko pitanje u Severnoj Makedoniji sve bolje i bolje stoji u odnosu na neki protekli vremenski period.

Podsetiću sve građane Republike Srbije i regiona da je upravo predsednik Republike Srbije pokrovitelj i neko ko na neki način stoji iza te ideje i tog projekta, Srpskog kulturnog centra u Skoplju. Takođe, sporazumi koji su postojali ovde ranije i koji idu u pravcu toga da to više nije pitanje samo srpskih škola, već da je to izborni predmet sada, srpski jezik, u svakoj školi u Makedoniji, su upravo proaktivnost naših institucija u onom smislu reči da Srbi u Severnoj Makedoniji ne budu asimilirani u većinsku zajednicu.

Srbi koji žive u Severnoj Makedoniji u svakom slučaju imaju svoj identitet, imaju svoje mesto, kao što i svaki Makedonac koji dolazi na prostor Republike Srbije ili živi ovde ili nešto radi ima posebno mesto u srcu svakog Srbina, sa svojim identitetom, sa svojom kulturom i sa svim ostalim.

U Severnoj Makedoniji je u toku popis. Srpska zajednica, Republika Srbija pomaže, ali treba značajnije još da se pomogne u svakom smislu reči, da asimilacija koja je prisutna, nažalost, i u Severnoj Makedoniji, u ovom važnom institucionalnom momentu a to je momenat popisa stanovništva, da podršku srpskoj zajednici da bi srpsko pitanje u Severnoj Makedoniji dobilo onu podršku koja je potrebna i od svoje matične države, a to je Republika Srbija. U to ime, živela Srbija i svako dobro.

Zahvaljujem, predsedniče.

Evo, na samom početku, moram da kažem da sam jako zadovoljan što danas raspravljamo o ovim sporazumima, prvenstveno što raspravljamo o Sporazumu o prenosu nadležnosti za pružanje usluga u vazdušnom saobraćaju između Saveta ministara Bosne i Hercegovine i Vlade Republike Srbije i Vlade Crne Gore.

Nisam to rekao tek tako iz prostog razloga da bi to zvučalo kao neka floskula, već zaista smatram da je dobro i pozitivno da ovakvi međudržavni sporazumi, u ovom slučaju tri države, potpisuju ovako važne sporazume, a pogotovu je važno način kako se došlo od ovog sporazuma i koliko je bilo potrebno i vremena i mudrosti, ali pre svega, realnosti da se prihvati da nešto što je životno pitanje, procesno pitanje, civilizacijsko pitanje, normativno u smislu evropske normative i svih drugih akata koji su potrebni da uskladimo i sve to na jednu stranu, a na drugu stranu je život koji se odvija čak i u vazdušnom saobraćaju, u ovom smislu reči, između ove tri države.

Dobro je što upravo potpisujemo ovaj Sporazum koji usvajaju i Savet ministara Bosne i Hercegovine i, u ovom slučaju Vlada Srbije i Vlada Crne Gore, i ratifikuju postojeći parlamenti koji su nadležni za ovakve stvari.

To je upravo pokazatelj da država Srbija poštuje teritorijalni i svaki drugi integritet BiH i Crne Gore i da rešavanje ovakvih pitanja, u kojem, ako bi samo iz jednog ugla posmatrao ovaj sporazum, u onim delovima, recimo, gde BiH nije u mogućnosti da kontroliše i svoj vazdušni prostor, nema nikakvih problema da zajedno sa Srbijom, zajedno sa Crnom Gorom, u zajedničkom interesu pokrije sav prostor.

Ako bi po toj analogiji koristili primer za sve drugo, onda bi prvo što bi bilo itekako važno reći, da isto tako kao što danas dobijamo pozitivne signale i inicijative u ovom slučaju iz Sarajeva, ova inicijativa je potekla od Saveta ministara koji dolaze iz Sarajeva, iz BiH, i evo i ovde dobija podršku i usvaja, da tako kad dolaze inicijative za potpisivanje sporazuma, različitih inicijativa iz Republike Srpske, koja je sastavni deo BiH, niko iz Sarajeva ili iz Podgorice ne spori to pitanje i postavlja Republiku Srbiju u poziciju hegemonije, u smislu toga da zloupotrebljava određene interese BiH ili, ne daj Bože, resurse.

Samo bih dve digresije na tom pitanju ovde postavio. Jedno je strateško pitanje izgradnje aerodroma u Trebinju, jer smo čuli mnogo negativnih, da kažem, komentara koji dolaze iz Sarajeva, kao da je to nešto što mi kad pokrenemo odavde, donosimo loše Trebinju, Republici Srpskoj, pa i BiH, kao da Republika Srpska nije sastavni deo BiH, pa je to problem. Pa kad se nešto investira tako strateški važno u Republiku Srpsku, u ovom slučaju u Trebinje, a samim tim i BiH, to ispada kao da se investiralo u drugu državu.

Upravo je to poštovanje i BiH i Republike Srpske i svakog grada gde takve investicije, a pogotovo je važno Trebinje, se pokreću i te inicijative dolaze iz Srbije.

Znači, moramo imati dvosmernu ulicu u ovoj vrsti priče. Moramo da se čujemo, da osluškujemo, a ne jedni druge da napadamo, pa da je osnovna poruka koja ovih dana dolazi iz Sarajeva to kako da se što više mrzimo. Pa smo čuli poruke koje je uputio Bakir Izetbegović, koje se ne mogu komentarisati. U normalnim, civilizacijskim parlamentima, u državama koje se smatraju da su civilizacijske, ono što je on izgovorio je neoprostivo, neoprostivo u svakom smislu reči.

Nikada u Srbiji to nikad niko nije rekao, nikada niko. I danas, posle toliko godina, i posle ratnih sukoba koji su bili devedesetih, mi imamo izjave koje su praktično i dovele do krvoprolića na prostorima bivše Jugoslavije, pogotovo BiH.

Izuzetno sam srećan upravo iz tog razloga, zato što se ova pitanja uređuju. Po ovom obrascu, ako racionalno razgovaramo, mi možemo o svemu razgovarati, pa i o državnoj granici na Drini, ali ne možemo da razgovaramo o stvarima koje jednosmerno Bakir Izetbegović pokušava da imputira Srbiji kao obavezu u smislu određenih dugovanja i svega ostalog, da je to uslov za neku buduću saradnju. Život ide dalje, poslovi idu dalje. Ljudi koji se bave biznisom u BiH, u Crnoj Gori, koji investiraju u različitim sektorima, pa i u ovom sektoru koji danas raspravljamo, o IT sektoru, recimo, rade bez obzira na to šta misli Bakir Izetbegović i kakve je on poruke slao prema Srbiji.

Oni se dobro razumeju sa nama, dobro se razumeju i znaju u kom pravcu ide. Srbija je motor ovog regiona, Srbija vuče ne samo Republiku Srpsku, već i BiH napred, a poruke koje dolaze iz Sarajeva, poruke koje su dolazile iz Podgorice, nažalost, poneku čujemo još uvek, idu u tom pravcu da se taj put zaustavi.

Nemojte motor koji je pokrenuo Aleksandar Vučić ovde u Srbiji, koji vuče kompletan region, da u te točkove ubacujete klipove, klipove koji liče na neke ratne igre, na neke ratne zastave itd.

I drugi primer koji ću ovde da ispričam je sjajna inicijativa i u ovom slučaju, ne samo inicijativa, već mi smo potpisali Memorandum sa Vladom Republike Srpske o izgradnji tri hidrocentrale na području gornje Drine, kako se zove, i to je strateški projekat u ovom slučaju. Opet po istoj analogiji, kada gledamo ovo, jeste potpisano zato što su nadležnosti u oblasti koncesija i oblasti voda u nadležnosti Republike Srpske, kao entiteta, pa je zato Vlada Republike Srbije inicirala i zajedno pokrenula inicijativu sa Vladom Republike Srpske, i to zato što je po Dejtonskom mirovnom sporazumu, po normativi u nadležnosti Republike Srpske. Da je u nadležnosti Saveta ministara, koji ima izuzetno male nadležnosti, u smislu izvršnih ovlašćenja, potpisalo bi se sa Savetom ministara i u tom slučaju Srbija ima interesa, ali u ovom slučaju normativno, ustavno, kako god hoćete pripada Republici Srpskoj.

Šta smo dobili od te inicijative koja je samo u prvoj fazi 520 miliona evra za izgradnju? Ja moram reći kapitalnog istorijskog projekta, primarno Buk Bijela, o kojem se priča, pa ja ne znam, barem zadnjih 50 godina i sada konačno krećemo u tu vrstu priče i postoje finansijske predispozicije. Mi u budžetu planiramo da se u Trebinju gradi aerodrom, kao da se gradi na Marsu, a ne u Bosni i Hercegovini, ne u Republici Srpskoj.

Oni koji nam trebaju biti partneri u Sarajevu upućuju - to je atak na Republiku Srpsku, to je atak na Bosnu i Hercegovinu. Nije atak, to je saradnja. To je saradnja koja ide u tom pravcu u kojem podrazumevamo da ono što… Kada pomognemo nešto Republici Srpskoj, bilo kojoj opštini, ali ako nešto investiramo zajedno na Drini, pa to je zajednički interes. Kako to može biti upućeno protiv Bosne i Hercegovine?

Prema tome, ako koristimo ovaj primer ovde, analogija za sve to je takva i neka se ne raduju oni koji smatraju da ovo što je potpisano će biti na nekim sudovima koji se opet pod političkom kontrolom obore. Od životnog interesa je za građane Republike Srpske i Bosne i Hercegovine, Republike Srbije, Crne Gore da se u energetskom sektoru ovi istorijski projekti ne pokrenu, već da zažive i da svi imaju interese i ekonomske i finansijske i u smislu zapošljavanja i infrastrukture i jedne i druge i treće države da radi i da se razvija. Toliko od mene.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedniče, poštovani ministre spoljnih poslova, gospodine Selkoviću, mislim da je izuzetno važno da po prvi put u širem kontekstu razmatramo Izveštaj Evropske komisije o napretku Republike Srbije za 2020. godinu, iako formalno pravno mi raspravljamo o zaključcima Odbora za evropske integracije. Činjenica je da se kroz ova dva dana vidi da smo se mi dotakli različitog spektra tema koje se tiču i samog Izveštaja i generalno, bivstvovanja kao teme evropskih integracija u Republici Srbiji, a i u regionu.

Upravo iz tog razloga, ne želeći da budem predugačak, da bih ostavio svojim kolegama dovoljno vremena da svi govore o ovoj izuzetno važnoj temi, želim da se osvrnem samo na jedan aspekt, na jedan segment, koji se po meni čini da nije dovoljno istaknut u ovoj raspravi koju smo imali do sada, a to je segment uloge Republike Srbije u smislu regionalne saradnje.

Mi znamo da je ta ocena u kontinuitetu dobra za Republiku Srbiju, ali je važno istaknuti da ta pozitivna ocena koju Republika Srbija ima u ovom periodu je itekako zaslužena. I nije stvar neke ad hok ocene Evropske komisije, već prvenstveno kontinuiranog delovanja koje visoki predstavnici, da kažem, izvršne, zakonodavne, a pre svega, predsednik Republike Srbije, ima u kontinuitetu u regionu.

S obzirom da ja dolazim iz regiona, moram reći da poruke koje su dolazile iz Beograda, inicijative koje su pokrenute iz Beograda, su bile lekovite na prostoru kompletnog regiona, onog dela regiona koji se tiče upravo teme o kojoj danas raspravljamo, a to je integracioni proces, proces integracija i u EU, ali i proces ekonomskih integracija.

Iz tog razloga bi bilo dobro podsetiti da su upravo, s obzirom da imamo sada ovu novu metodologiju u delu klastera dva, koji definiše u ovom slučaju sva pitanja koja se tiču inicijative predsednika Republike Srbije, vezano za uspostavljanje mini Šengena, tako klasifikovane i u klasteru dva, ako vidimo da su to teme - sloboda kretanja robe, sloboda kretanja radnika, prava osnivanja preduzeća, sloboda kretanja kapitala, pravo kompanija, intelektualna svojina, politika konkurentnosti, finansijska uloga, zaštita potrošača i u trećem klasteru - carinska unija, vidimo da je i ta metodologija potpuno usklađena i sa spoljnom politikom i Vlade Republike Srbije, koji je premijerka u ekspozeu predstavljala ovde, ali onog što na spoljnopolitičkom planu radi predsednik Republike Srbije, u smislu inicijativa, i naš ministar Selaković, koji prati tu politiku.

Iz tog razloga želim da ovde podsetim javnost u Republici Srbiji i sve nas na jednu dobru komparaciju koju možemo u ovom momentu da napravimo, a to je komparacija sa Višegradskom grupom. Naime, za sve one koji nisu možda dovoljno pratili dinamiku kako je Višegradska grupa u čijem su u sastavu četiri važne zemlje EU, koji i dan danas u EU nastupaju zajednički u jednom blokovskom sistemu koji podrazumeva da se u EU oni pozicioniraju mnogo jače nego što bi pojedinačno to članice uradile, bez obzira na izuzetno veliku snagu i uticaj Mađarske, Poljske, Češke i Slovačke, oni zajedno i te kako važan posao danas čine u EU. Poruka i način kako su se oni integrisali u EU je mnogo važnija.

Još 1991. godine su formirali Višegradsku grupu i 13 godina je taj proces trajao, od 2004. do 1. maja. Sve zemlje Višegradske grupe imaju grad Višegrad, a i mi u regioni, Republici Srpskoj, BiH imamo Višegrad, pa je ta inicijativa negde nama najbliža. Takođe, zemlje Višegradske grupe podržavaju integracioni proces zapadnog Balkana i daju dobru stimulaciju, a pre svega smatram da daju izuzetno dobru poruku u tom smislu.

Upravo u tom kontekstu inicijative koja dolazi u pravcu formiranja mini Šengena idu u pravcu i pregovaranja po novoj metodologiji, vezano za klastere dva i tri, ali prvenstveno šalju poruku zemljama koje jesu na evropskom putu, a koje praktično, bez obzira na status pregovora u kojem se danas nalaze, imaju isti problem kao i Srbija.

Taj problem ne želim puno da ističem u ovom momentu, ali u svakom slučaju jeste odluka, namera EU kojom dinamikom će primiti kompletan ovaj prostor, i to je neupitno da zemlje koje su danas u statusu u kojem jesu u integracionim procesima u budućem vremenskom periodu sigurno biti primljene zajedno zbog inicijative koje idu u ovom pravcu formiranja mini Šengena izuzetno važna. Zajednički ekonomsko-integracioni procesi Bosna i Hercegovine koja se kolega, a nema potrebe da se koleba u ovom slučaju, Crne Gore koja smatra da je nešto naprednija u ovom smislu, kao da je ovo jednosmerna ulica. Integracioni proces sa EU je dvosmerna ulica i ono što je mnogo važno u svemu ovome jeste da zajednički u svemu tome nastupamo. Severna Makedonija je to shvatila, Albanija je shvatila, a Srbija i Aleksandar Vučić su lideri u tom procesu.

To je ideja gospodina Aleksandra Vučića, ne zato da ja hvalim svoga predsednika, već je to neupitno da je to tako. On strateški gura na svakom mogućem mestu u kontaktima koje ima sa predstavnicima EU, gura ideju koja je dobra i za Republiku Srbiju, a i dobra za sve narode koji žive u ovom regionu.

Iz tog razloga, mi jesmo za integracione procese, ali primarno jesmo za ekonomsku saradnju u regionu i to je prva stepenica, najvažnija, da se pripremimo i za veliku tržišnu i ekonomsku i političku utakmicu kada sutra uđemo uzdignutog čela, sa čistim obrazom u EU. Hvala.

Zahvaljujem.

Iako je važna tema biće dovoljno ovih šest i po minuta da ja nešto kažem o kodeksu ponašanja narodnih poslanika.

Poštovana predsedavajuća, poštovani narodni poslanici, pred nama je, kao što smo bezbroj puta ponovili juče i danas, kodeks ponašanja narodnih poslanika. Ja bih rekao mnogo važnije. Pred nama je i jedna prekretnica u smislu svega onoga što u budućem javnom obraćanju ovde ispred Narodne skupštine Republike Srbije u političkom životu Republike Srbije treba ovaj kodeks i znači.

Mi smo sa naše strane kao poslanička grupa SNS učinili sve i preko Administrativnog odbora da podržimo i kao što vidite moje cenjene, uvažene kolege su se redom izjasnile da će podržati ovaj kodeks.

Međutim, kodeks kao kodeks je samo jedna ili deset stranica napisanog teksta. On ne vredi ako neće biti upotrebljavan i ako opšti dijalog koji je potreban u našem društvu kao nasušna potreba ne bude kodeks za sve. Sve struke i lekarske i advokatske i bilo koje druge imaju svoje kodekse, pa tako je u redu da i u politici i u Narodnoj skupštini narodni poslanici usvajaju kodekse o svom načinu ponašanja.

Osvrnuću se samo na osnovna načela i na ono što je najvažnije i u odnosu na sve ovo što su govorile moje uvažene kolege, da se ne ponavljam sa njima. Pročitaću jedno od osnovnih načela, gde se kaže da narodni poslanik u članu 2. ostvaruje stalni i neposredni kontakt sa građanima u poslaničkim kancelarijama, na tribinama i drugim javnim skupovima, kao i odgovaranje na pitanja građana koja su upućena poštom ili elektronskim putem.

Moram da kažem nešto afirmativno ispred svoje političke stranke i da kažem, pošto sam dobro upućen i na određen način i koordinišem na nivou republičkom upravo tu aktivnost, a to je neposredni kontakt svih naših funkcionera, prvenstveno narodnih poslanika, ali i pokrajinskih poslanika, većnika, odbornika, gradskih funkcionera, svi mi u SNS imamo potrebu, obavezu, želju i svakodnevno ostvarujemo neposredan kontakt sa građanima. Koji je neposredan kontakt? Onaj kontakt koji ne podrazumeva o tome ko će šta i kako koga da kvalifikuje kroz ovaj etički kodeks i ko će kakvu ružnu političku poruku da uputi o kome, već onaj koji građani Republike Srbije primarno čekaju od nas, a to je da budemo u funkciji ostvarivanja njihovih prava i interesa.

Upravo tu narodni poslanici i upravu tu političke stranke stupaju na snagu. Šta je drugo politička partija nego posrednik između ostvarivanja interesa i mogućnosti da se ostvari određeno pravo pred određenom institucijom između građanina i te institucije. Mi upravo to radimo, radimo sistematizovano i radimo kao vojska koja je u funkciji smo narodu. Svakodnevno u našim stranačkim kancelarijama, a i tamo gde su naši funkcioneri mi primamo građana. Na hiljade i hiljade građana su u proteklom vremenskom periodu obavili razgovore sa našim funkcionerima. Mi smo svaki problem zabeležili i pokušali da pošaljemo onu ključnu poruku – da, mi smo tu u funkciji da ostvarimo sve ono što je neophodno da bi vi došli do određenog prava ili da bi rešili određen problem.

Ako ništa, mi ćemo saslušati vas. Kojom porukom? Pa tome da ćemo mi vaš problem uputiti pred nadležnu adresu ili će naši pravnici koji rade u pravnoj službi, pravnim odborima naše stranke napisati neku molbu, žalbu, neki zahtev kao besplatnu pravnu pomoć. Mi to radimo zato što imamo kadrove, zato što imamo znanje, zato što imamo i funkcionere na odgovornim mestima koji su spremni ne da zloupotrebljavaju bilo šta, već da ubrzaju procedure koje su građanima omogućene zakonskim aktima.

Upravo je to uloga svake političke partije. Upravo je to ključna uloga svakog narodnog poslanika, a nije uloga svakako da se blatimo ovde. Nije dobro u ovoj atmosferi ako usvajamo ovaj etički kodeks da sve drugo što postoji u politici ide upravo u suprotnom pravcu.

Moram da kažem, iako mi imamo ovakvu potrebu, i ako imamo potrebu kao što je rekao naš šef juče ovde obraćajući se, naše poslaničke grupe, da imamo obavezu i dalje kao što smo imali do danas, da odgovaramo i medijima, ali i mediji koji izveštavaju iz Narodne skupštine imaju obavezu ovde da izveštaju na jedan način koji je potpuno objektivan, istinit i nije zlonameran.

Objasnite mi. Uzeću primer iz jednih dnevnih novina danas. Nažalost, to je tabloid Dragana Đilasa koji izlazi na dnevnom nivou i objasnite mi kakvo je ovo izveštavanje, pokazaću treću stranicu koja je udarna stranica, gde kaže – Martinović prihvatio Orlićeve amandmane, pa ide tekst, a ispod teksta ima jedna fotografija, a ispod te fotografije piše – Mariniki Tepić u glavu čekić. Tako piše ovde na ovoj stranici, a ja hoću da poručim sledeće – gnušam se svakog vida pretnje i svakog grafita koji je upućen prema bilo kome i osuđujem ga.

Urednike ovakvih novina koji hoće gospodina Orlića, gospodina Martinovića da stave u kontekst ovakvog ružnog izveštavanja, ovakvim podvaljivanjem, imputiranjem da stvore da se ovakva atmosfera pravi u Narodnoj skupštini neka im je na čast, ali bi im bila obaveza i po kodeksima koje oni imaju i u svojoj novinarskoj struci da se izvine i gospodinu Martinoviću i gospodinu Orliću i SNS.

Naravno, mi to nećemo gledati u dnevnicima Dragana Đilasa, odnosno na onim televizijama kojima Dragan Đilas upravlja. Naravno, mi tu poruku nećemo gledati nažalost u dnevnim novinama koje uređuje Dragan Đilas. Toliko.

Zahvaljujem, potpredsedniče.

Pošto je moja intencija bila da govorim pre svega o prethodnom amandmanu, u svakom slučaju, na samom početku želim da pohvalim predstavnike Vlade, Ministarstva finansija koji su imali dovoljno sluha da sve ove diskusije koje smo imali protekla dva dana u smislu amandmana i svega onoga što se tiče tematike koju smo imali u prethodna dva dana uvrste i da idemo sa daljim unapređenjima.

Na samom početku, jednu bih stvar tehničku želeo ovde da istaknem. Naime, i kad imamo ove rasprave o amandmanima, s obzirom da imamo ovakav kakav imamo informacioni sistem, mi kao narodni poslanici, a i javnost Republike Srbije ne može videti tok te rasprave, moram da primetim kao neko ko je dugogodišnji parlamentarac, mislim na Narodnu skupštinu Republike Srpske, da ovaj informacioni sistem ne samo da je zastareo, već pokazuje još jednu tezu, a to je da svega onog što su se dotakli ovi iz prethodne vlasti, žuti, da su upropastili. Pa i ovaj informacioni sistem ukazuje upravo na to.

Ja vas molim kao predsedavajući i sve da u narednom vremenskom periodu unapred vidimo ovaj informacioni sistem, ne samo zbog poslanika, već i zbog javnosti da bismo mogli na jedan transparentniji način učestvovati u svemu onome što možemo raspravljati na ovakvim sednicama.

Očigledno je da je ovo bila nečija dobra kombinacija i da ovaj informacioni sistem kada je ugrađivan ovde u rad Narodne skupštine Republike Srbije imao za cilj da rad Narodne skupštine bude što ne transparentniji.

Sad, s obzirom da se mi nalazimo u procesu opšte digitalizacije, elektronske uprave i svega ostalog, da je sva zakonska regulativa koju danas usvajamo, ide u pravcu koju Srbiju etablira na širem planu kao zemlju digitalizacije. Srpski softver postaje brend na tržištu softvera širom sveta. Zaista je neupitno da je i ovaj proces, koji treba ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije da se završi, da treba biti unapređen. Iz tog razloga ja sam hoću da primetim da svega čega su se oni dotakli su bukvalno upropastili.

Mi želimo da budemo transparentni, želimo da budemo efikasniji u ovoj vrsti priče i prema tome i sama Narodna skupština Republike Srbije treba da ide u tom pravcu. Nadam se da to nisu velika sredstva, i sam predsednik Narodne skupštine Republike Srbije je zamolio gospođu Brnabić prilikom iznošenja ekspozea, da se pronađu određena sredstva koja bi bila, ne u korist narodnih poslanika samo, već pre svega javnosti Republike Srbije u smislu praćenja svega onoga što mi imamo na dnevnom redu.

Iz tog razloga ja bih se referisao malo i na prethodni amandman i rekao da sve ovo što se tiče sigurnosti u smislu, da kažem, borbe protiv ovih novih pošasti, novih kriminalnih dela, novih organizovanih kriminalnih grupa koje na različite i sofisticirane načine praktično traže načina kako da operu novac, kako da se bave određenim krivičnim delima, da je izuzetno važno da i samo Ministarstvo unutrašnjih poslova, o tome smo juče pričali, bude što bolje osposobljeno kako tehnički, tako i kadrovski.

Vrlo je teško pratiti te trendove i načine kako se sve može oprati novac i kako određene kriminalne grupe preko izvršenja drugih krivičnih dela, gde stiču određena protivzakonita sredstva, ulažu preko ovog elektronskog novca, digitalnog novca i praktično uspevaju da zaobiđu određene zakonske procedure i mi moramo osposobljavati naše resurse, pre svega u MUP-u, ali i u tužilaštvima da bi se mogli boriti protiv ovakvih vidova kriminala.

Iz tog razloga ja bih nekoliko stvari samo istakao koliko je važna digitalizacija u srpskom društvu i koliko su ti trendovi izuzeto važne za prihodovne stavke u budžetu. Samo ću izvući jedan podatak koji je i te kako važan, koliko naš srpski softver, naši ljudi koji se bave tim poslom, koliko su važni, koliko doprinose izvozu srpske privrede.

Samo jedan podatak Narodne banke Srbije da je u periodu od 2012. do 2019. godine prosečni godišnji rast izvoza IT tehnologija bio 21%. Recimo, poređenja radi, 312 miliona izvoza smo imali u 2011. godini, a 1,42 milijarde evra u 2019. godini. Ako govorimo o 2020. godini i trendovima koje imamo u ovoj godini, koju je obeležila pandemija korona virusa, vidimo da u prvih šest meseci tu granu nije dotakla pandemija, jer je izuzetno važno istaknuti, evo i ovi ljudi koji su frilenseri, koji rade od kuće, kao i svi drugi koji rade u IT kompanijama širom Srbije, kojih ima bezbroj u Novom Sadu, Beogradu, Kragujevcu, Nišu. Ogroman broj mladih ljudi radi u tom sektoru, oni doprinose. Država Srbija ulažući praktično u digitalnu infrastrukturu, u elektronsku upravu, u sve ove modelitete koje imamo danas, omogućava da se taj proces sve više i više razvija.

Kakve su perspektive po procenama stručnjaka? Kažu da bi Srbija mogla u idućih deset godina da porast, u smislu izvoza IT usluga na čak 20 milijardi evra godišnje. Perspektive su ogromne, zato svaki vid ulaganja, svaki vid odricanja u smislu i ove legislative koju usvajamo ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije ukazuje upravo na tu činjenicu da je sve ovo što radimo izuzetno dobro i ne samo da je dobro već daje efekat u ovim prihodovnim stavkama. Daje ono što je možda najvažnije, mogućnost, ako možemo da pričamo o tome ne samo danas već u idućim godinama gde će se taj izvoz povećavati, da ćemo mi ovde imati sve veću i veću potrošnju tih stavki jer zarada koja dolazi iz tog sektora, ljudi koji se bave tim poslom troše novac u Srbiji, povećavamo PDV, povećavamo prostor za druge investicije, povećamo prostor za zarade, za plate. Prema tome ovo je izuzetno plodotvorna grana privrede i u nju Srbija i u narednom vremenskom periodu treba sve više i više da ulaže.

S obzirom da ja dolazim u Republike Srpske i da je ovde bilo dosta tema i BiH i Republika Srpska i o tome što smo mogli ovih dana da čujemo kako Republika Srbija ima određene pretenzije iz tih sarajevskih kvazi intelektualnih krugova koji u jednom zajedničkom tonalitetu sa zagrebačkim krugovima, sa krugovima ovde iz Beograda iz kruga dvojke, građanske kvazi elite, praktično da duvaju u istu trubu. Vi ako pročitate različite vesti različitih portala, da kažem iz regiona, praktično vidite da je kontekst potpuno isti. Kao da imaju jedno uredništvo.

Evo, ja ću u kontekstu ove rasprave da pitam da li je pretenzija Republike Srbije prema Republici Srpskoj to što je Srbija najavila što će isporučiti 500 digitalnih učionica u obrazovnom sektoru Republike Srpske. Da li je to doprinos ne samo Republici Srpskoj, već i BiH? Jel to ta pretenzija u koje država Srbija ulaže u obdaništa, u škole, u mostove, u kojem se voze i Bošnjaci, Hrvati i Srbi i svi ostali koji žive u BiH, koji se ne izjašnjavaju kao jedan od tri konstitutivna naroda? Jel to ta pretenzija u kojoj mi dajemo, a s druge strane iz Sarajeva dobijamo takvu poruku, dobijamo u političkom smislu, retoričkom smislu samo šamare i uvrede.

Naša ruka, ruka iz Beograda, ruka iz Banja Luke i pružena prema Sarajevu u tom smislu priče saradnje. Ljudi koji su, evo i u ovom sektoru digitalne industrije i svega ostalog trebaju biti pokretači tih promena, priča ljudi koji dolaze iz privrede trebaju upravu biti oni ljudi koji će pokrenuti nove procese, a zastarele politike, retrogradne politike, politike stranke Demokratske akcije, sina od Alije Izetbegovića, Bakira Izetbegovića, i na ovim izborima u BiH poražena. Prema tome, budućnost jeste orjentisana na stvaranje nove vrednosti, budućnost jeste orjentisana u tom pravcu koja podrazumeva da stvaramo nove unije, carinske unije, unije u kojim će tržišta i kapitala i radne snage i tržište obrazovanja, priznavanja diploma i svega ostalog, radnog staža, na ovim prostorima, praktično dati mogućnost bez obzira ko gde živeo na prostorima zapadnog Balkana od Hrvatske pa skroz dole do Albanije, da će imati prostor da na jedinstvenom tržištu, praktično konkurentskom tržišnom utakmicom nametne sebe.

Ovde nema pretenzija koje mogu jednu državu staviti u bolji položaj, ovde je jednostavno jedna utakmica u kojoj će tržište koje će na ovom prostoru biti značajno veće doprineti svakoj državi pojedinačno i nema pretenzija Srbije prema bilo kome. Iz tog razloga ja se još jednom Ministarstvu finansija zahvaljujem na svemu ovome što su ovih dana izneli. Smatram da smo stvorili ozbiljne preduslove da Srbija zaštiti svoje interese i da svi oni koji su u proteklom vremenskom periodu govorili da mi nemamo planove, da ih mi svaki dan demantujemo i da će Srbija u narednom vremenskom periodu biti sve snažnija i snažnija. Hvala.