Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, pred nama su danas dve odluke, i to Predlog odluke o prestanku imenovanja u RIK i Predlog odluke o izboru članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije. Dve odluke čijim ćemo potvrđivanjem omogućiti normalno funkcionisanje ovih radnih tela i obavljanje poslova iz njihove nadležnosti u skladu sa važećim zakonskim aktima.

Kada govorimo o skupštinskim odborima, oni predstavljaju zakonom utvrđena radna tela Narodne skupštine Republike Srbije koja u svom delokrugu rada prate rad Vlade i drugih organa, tela, a čiji rad nadzire Narodna skupština u skladu sa Ustavom i zakonom. Radna tela Skupštine čine poslanici iz reda poslaničkih grupa, primenjujući princip ravnomerne zastupljenosti, shodno njihovim poslaničkim grupama, odnosno u tim radnim telima mogu učešće uzeti i narodni poslanici koji u tom trenutku predstavljaju pozicione stranke, a i narodni poslanici koji u tom trenutku predstavljaju opozicione stranke.

Ne tako davno sa naše leve strane u Domu Narodne skupštine su sedeli predstavnici opozicionih stanaka, ali koji su Dom Narodne skupštine Republike Srbije koristili za sve, odnosno isključivo koristili za negativnu političku samopromociju, a ne za one stari koje bi obezbedile bolji život građanima Republike Srbije i nisu preduzimali one radnje koje su bile u skladu sa Poslovnikom i zakonom koji uređuje rad i delokrug Narodne skupštine Republike Srbije.

To što ih danas nema ovde u Domu Narodne skupštine nije čudna situacija zato što su određeni predstavnici današnje tzv. opozicije doneli odluku o bojkotu izbora, koji su održani u junu mesecu 2020. godine, a na kojima je lista Aleksandar Vučić – Za našu decu osvojila preko 60% glasova. Danas možemo slobodno da kažemo da su ti izbori bili demokratski, slobodni, fer, transparentni i te rezultate izbora su prihvatile sve relevantne i međunarodne i svetske institucije.

Te rezultate izbora su isključivo negirali predstavnici, određeni predstavnici današnjih opozicionih stranaka zato što su tu odluku o bojkotu doneli mnogo pre prvog međustranačkog dijaloga koji je održan na Fakultetu političkih nauka i tu odluku da ne izađu na izbore koristili su za paravan kako bi sakrili nedostatak svog političkog programa i kako bi sakrili nepostojanje podrške među građanima Republike Srbije za sve one ciljeve i ideje za koje se oni danas zalažu.

Takođe, ne smemo zaboraviti da su predstavnici opozicionih stranaka imali svoje predstavnike ovde u parlamentu i u sali Doma Narodne skupštine i u skupštinskim odborima i, kao što sam rekao, oni su te svoje fotelje i te svoje mandate koristili isključivo za negativnu političku samopromociju. Te stvari smo mogli svi da vidimo. Mogli smo da vidimo kada su na Odboru za administrativna pitanja napadali šefa poslaničke grupe dr Aleksandra Martinovića, kada ga je Boško Obradović gađao kompjuterskim mišem. Zatim smo mogli da vidimo da to što su bili u Narodnoj skupštini im je dalo za pravo da napadaju Marijana Rističevića i da mu raskrvare glavu, a onda sve to se zaokružilo protestima koji su bili održani u julu mesecu 2020. godine, kada su ti isti predstavnici opozicionih stranaka pozivali građane Republike Srbije da se okupe ispred ovog visokog doma, da zatim kamenuju Narodnu skupštinu, da povređuju policajce i da tom prilikom bude povređeno preko 100 policajaca, a neki pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova su u tom trenutku zadobili i teške telesne povrede.

Sama odluka o bojkotovanju izbora im je samo predstavljala paravan za politički neuspeh. Nakon izbora održanih u junu mesecu 2020. godine, oni već godinu dana, a i mnogo pre toga, zastupaju istu mantru da izborni uslovi u Republici Srbiji nisu dobri. Ta njihova mantra, mislim, iz meseca u mesec nema više utemeljenje zato što smo mi kao SNS pokazali da smo jedna ozbiljna i odgovorna stranka, da smo uvek spremni za razgovore sa svim političkim opcijama i da, kada pristupimo tim razgovorima, pokazujemo visok stepen konstruktivnosti.

Podsetiću vas da smo mi kao najjača opoziciona stranka 2009, 2010. i 2011. godine nudili građanima Republike Srbije politički program kako da Srbiju u tom trenutku izvučemo iz kandži tajkuna, predstavnika bivšeg tajkunskog režima i politički program na koji način ćemo oporaviti posrnulu ekonomiju i privredu. Kao što su moje kolege, i gospodin Mirković i gospodin Marković, govore o tome, niko u tom trenutku iz tadašnje vladajuće većine nije želeo sa nama da priča o bilo čemu, a ponajmanje o izbornim uslovima.

Moram da podsetim i sve moje kolege i građane Republike Srbije, nismo mi kao SNS 2008. godine spuštali, odnosno povećavali cenzus sa tri na pet posto kako bi direktno naškodili svojim političkim konkurentima, odnosno tadašnjoj stranci LDP, kako oni ne bi mogli da uzmu određena odbornička i poslanička mesta. To su radili predstavnici tadašnje DS.

Kada govorimo o SNS, pošto nam oni stalno spočitavaju da se mi u ovom trenutku ne borimo za bolje izborne uslove, iako ja smatram, kao i sve moje kolege da su izborni uslovi danas ne duplo, nego petoduplo bolji, nego što su bili 2012. godine, zahvaljujući SNS i ozbiljnoj i odgovornoj politici Aleksandra Vučića došlo je do spuštanja cenzusa sa pet na tri posto kako bi direktno pomogli malim političkim strankama da uđu ovde u ovaj parlament i da mogu da zastupaju svoju politiku.

Setićete se da je prvi međustranački dijalog o izbornim uslovima održan na Fakultetu političkih nauka. Tada su predstavnici opozicije izneli svoja 42 zahteva gde ja mogu slobodno da kažem da ne znate koji je bio maliciozniji i koji je bio negativniji po njihovu politiku, a pod mantrom da se oni bore u tom trenutku za bolje izborne uslove.

Podsetiću vas da jedini njihov zahtev u tom trenutku jeste bio da Aleksandar Vučić ne bude nosilac izborne liste. Tražili su, suludo, paralelno uredništvo na RTS i RTV. Zatim su tražili da se članovi REM biraju onako kako oni žele i još preko 30 zahteva koji bi direktno omogući da bez narodne volje, da bez izbora, mogu slobodno reći, uđu u skupštine gradove i u Narodnu skupštinu Republike Srbije zato što njih, dragi građani Republike Srbije, ne zanimaju.

Mene sad zanima kako su oni tražili da Aleksandar Vučić ne bude nosilac izborne liste, a Boris Tadić, nekadašnji predsednik Republike Srbije, je bio nosilac izborne liste na svim nivoima, odnosno i na izborima na lokalu, kao i na predsedničkim i parlamentarnim izborima. Vi ste tada tražili paralelnu uređivačku politiku gde ni jedan urednik informativnog programa, ni jedan urednik sa RTS nije smenjen za vreme vladavine SNS.

Nenad Lj. Stefanović, urednik informativnog programa je izabran za vreme vladavine bivšeg režima. Vi danas tražite, znači, da jedan dan uređuju vaši predstavnici, pa da drugi dan uređuje kolegijum sadašnjeg RTS-a, to je van svake pameti. Pri tome ste tražili u pregovorima, odnosno u razgovorima povodom poboljšanja izbor uslova da se uključe i predstavnici KRIK-a, BIRN-a i drugih nevladinih organizacija koji svaki dan vrše beskrupuloznu kampanju protiv Aleksandra Vučića i njegove celokupne porodice.

Mi kao jedna ozbiljna i konstruktivna stranka kažemo - želimo da razgovaramo o izbornim uslovima. Želimo da saslušamo sve vaše predloge kako bi unapredili ovaj izborni proces koji je, opet moram da kažem, mnogo bolji nego što je bio pre 2012. godine. Aleksandar Vučić je to više puta govorio, da su to ozbiljni i odgovorni pregovori u kojima mora da se nađu ozbiljni argumenti i da verovatno neće biti usvojeni svi zahtevi, ali da nam je cilj da obezbedimo mogućnost da narod iskaže svoju volju na slobodnim i demokratskim izborima.

Tada se oni podele u tzv. odnosno formiraju se razgovori u pogledu unapređenja izbornih uslova na dva koloseka, na jednom koloseku sa predstavnicima evroparlamentaraca, na drugom koloseku bez predstavnika evroparlamentaraca i do čega mi dolazimo? Predstavnici bivšeg tajkunskog režima i tu govorim o koloni za koju oni najavljuju da će oni izaći na izbore, a to je Stranka slobode i pravde Dragana Đilasa, Narodna stranka Vuka Jeremića i Demokratska stranka koja će verovatno opet okupiti sve reslove bivšeg tajkunskog režima i s druge strane kolona Zelenih, odnosno Ne davimo Beograd i svih drugih pokreta žele da razgovaraju sa evroparlamentarcima ali ne žele da razgovaraju sa predstavnicima svoga naroda.

Poseban značaj tim razgovorima koji su vođeni bez prisustva Evropljana je dao i Aleksandar Vučić svojim prisustvom i dao je ozbiljan legitimitet tim razgovorima i svi su oni želeli da razgovaraju o izbornim uslovima. Međutim, kada je došlo do trenutka da treba da se finalizuje taj dogovor, odnosno dokument Dragan Đilas odlazi sa tih razgovora. On napušta te razgovore i govori na jednoj konferenciji, koju je održao u toku prethodne nedelje, kako je on razočaran ponašanjem evroparlamentaraca, Tanje Fajon, gospodin Bilčeka i ostalih, i kako će se oni za slobodu boriti na svoj način, a taj njihov način smo upravo videli u julu mesecu 2020. godine kada su pozivali narod direktno da ruše Narodnu skupštinu.

Sam gospodin Bilček je dao izjavu i rekao – da se ja nalazim na političkoj sceni, da sam predstavnik određene opozicione stranke, ja bih u ovom trenutku izašao na izbore zato što su izborni uslovi dobri, ali to jedini ne može da shvati Dragan Đilas, Marinika Tepić, Vuk Jeremić.

Kao što je moj kolega, gospodin Mirković govorio, meni je drago što je došlo do zaključivanja sporazuma o unapređenju uslova za održavanje izbora i mi smo kao SNS tokom tih razgovora pokazali visok stepen konstruktivnosti i kroz dogovor o budućem broju članova RIK-a, gde će budući sastav imati tri predstavnika koji će dolaziti od strane stranaka koje su sa koloseka sa evroparlamentarcima, tri člana bez evroparlamentaraca, imaće svoje predstavnike u stalnom sastavu biračkih odbora. Takođe, tu su i dopisi RTS, RTV da će doći do određenih promena kada govorimo o samom programu, da će RTS obezbediti veći broj debatnih emisija.

Mi kada govorimo medijima, vi i danas imate te debatne emisije. Nismo mi krivi, predstavnici SNS, što oni šalju svoje predstavnike u emisije „Reč na reč“ u emisiju o izbornim uslovima, jutarnji program gde svako od njih bude poražen od strane predstavnika SNS. To samo govori da mi danas imamo mlade, da imamo kvalitetne ljude i da Aleksandar Vučić ni u čemu nije pogrešio kada je dao mogućnost da 40 mladih ljudi danas sedi ovde u domu Narodne skupštine i zastupa ozbiljnu i odgovornu politiku.

Nećemo valjda da menjamo danas programske šeme RTS i RTV kako bi on dolazili sami i pričali o svojim suludim političkim programima. Oni beže od bilo kakvog dijaloga i svako njihovo gostovanje u bilo kojoj emisiji se svodi na to da napadnete Aleksandra Vučića i njegovu porodicu i da izvršite kriminalizaciju i dehumanizaciju. Vi niste imali ove predstavnike sa koloseka sa evroparlamentarcima, nijednom rečju nisu dali bilo kakav komentar u ovom sporazumu koji je zaključen sa preostalim političkim strankama, a ja ću vam takođe spomenuti da su te političke stranke, koje su zaključile sporazum, dali legitimitet izborima koji su bili održani u junu mesecu 2020. godine zato što su ljudi želeli da se bore, želeli su da predstave svoje političke programe.

Danas ti predstavnici okupljeni oko Dragana Đilasa nemaju politički program. Vi nikada niste mogli da čujete kako će oni da unaprede zdravstveni sistem koji su potpuno razrušili do 2012. godine, kako će da sagrade jedan metar autoputa koji nisu uspeli da sagrade do 2012. godine.

Mi smo 2012. godine u Srbiji imali pola Kliničkog centra. Danas imamo novi Klinički centar. Danas rekonstruišemo kliničke centre. Danas radimo na stotine kilometara autoputa. Danas možemo da se pohvalimo rastom od 7,5% do kraja godine. Oni su tada uzimali kredite kako bi obezbedili plate i penzije i oni danas pričaju da će doći na vlast, ali ja zaista moram da pitam – sa kojim političkim programom? Jedini politički program oko koga se vi oni ujedinjuju jeste mržnja prema Aleksandru Vučiću i bilo kom predstavniku SNS.

Završiću polako, setite se izjave Dejana Bulatovića koji je rekao da će po njihovom dolasku na vlast svako juriti svog naprednjaka, a ja vam sada ovom prilikom kažem – mi ovde predstavnici SNS sedimo u domu Narodne skupštine skoro svaki dan i stojimo podignute glave. Dajte već da vidimo šta će to da se desi sa nama naprednjacima. Nećemo više da trpimo tu politiku koja isključivo poziva na mržnju i nasilje.

Nadam se da smo mi u ovom razgovorima pokazali želju da građani Republike Srbije mogu da izađu na slobodne, demokratske i fer izbore i da iskažu svoju volju, da sada predstavnici određenih političkih stranaka imaju pun legitimitet da izađu na izbore, da predstave svoje političke programe, a ovim predstavnicima bivšeg tajkunskog režima moram da poručim da će kulturna i pristojna Srbija izaći u najvećem broju na predstojeće aprilske izbore i da ćemo tu pokazati da je njihovo mesto na političkoj deponiji, tamo gde i pripadaju. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, ministarka, poštovani građani Srbije, pred nama je danas Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o postupku registracije Agencije za privredne registre. Ovim predlogom zakona uređuje se postupak registracije, evidentiranja i objavljivanja podataka i dokumenata koji su u skladu sa posebnim zakonom predmet registracije.

Samo izmene i dopune zakona su rezultat potreba usklađivanja sa merama iz Akcionog plana uslovima poslovanja "Duing biznis liste" za period od 2020. do 2023. godine. I upravo ova "Duing biznis lista" je bila dokaz prvih uspeha naše države kada govorimo o postupku digitalizacije i unapređenja rada javne uprave. Setićete se da je Srbija po prvi put od dolaska SNS na čelo države, sa Aleksandrom Vučićem, zauzela 9. mesto na "Duing biznis listi", kada govorimo o brzini i načinu izdavanja građevinskih dozvola.

To je upravo bio prvi pokazatelj da želimo da napravimo potpunu razliku u odnosu na period do 2012. godine, kada je naša građevinska industrija bila na poslednjem mestu što se tiče uvećanja BDP i na ovaj način smo želeli da pokažemo da želimo da napravimo razliku u odnosu na režim tadašnje DS, kada su se građevinske dozvole izdavale samo onim licima koji su bili bliski tadašnjim čelnicima DS.

Upravo ovaj napredak nam je obezbedio razvitak naše građevinske infrastrukture, kako bi bio ostvaren rast naše privrede.

Same izmene i dopune zakona, kada govorimo o postupku registracije u APR-u, će doprineti bržem otvaranju malih i srednjih preduzeća, što će doprineti našem intenzivnijem privrednom rastu, a što će kasnije doprineti i većem rastu plata i penzija i mogućnosti da veću količinu novca ulažemo u naše kapitalne projekte, u infrastrukturu, što će opet na kraju dovesti do rasta BDP-a.

Najbolji primer tog rasta privredne prakse, odnosno privredne aktivnosti i dobre privredne prakse pokazuju i izveštaji renomiranih finansijskih institucija. Tu bih želeo da napomenem Izveštaj MMF-a, koji je za razliku, opet kažem, od perioda pre 2012. godine, u Srbiju dolazio samo sa dobrim i pozitivnim komentarima.

Do 2012. godine, a najviše u periodu od 2009. do 2012. godine, predstavnici MMF-a su u Srbiju dolazili kako bi nam govorili da treba da smanjimo plate, kako treba da smanjimo penzije, kako treba da izvršimo restrukturiranje javnih preduzeća, zato što u tom trenutku nemamo, odnosno ne vodimo domaćinsku politiku kada govorimo o finansijama i nemamo mogućnost da toliku količinu novca ulažemo u infrastrukturne projekte, a nemamo pogotovo mogućnost da izdvojimo više novca za plate i penzije, zato što su tadašnji predstavnici DS uzimali nedomaćinske kredite, kako bi obezbedili fluktuaciju novca u našoj zemlji i kako bi obezbedili da isplaćujemo plate i penzije mimo onoga što smo u tom trenutku zaradili.

Najbolji primer toga jeste i kredit koji je pre nekoliko nedelja vraćen od strane države Republike Srbije finansijskim institucijama, a koji je od strane bivšeg režima uziman sa kamatom od 7,5%. To je najbolji primer ekonomske politike koja se tada sprovodila, a zahvaljujući politici SNS i Aleksandra Vučića mi smo tu ekonomsku politiku promenili za 180 stepeni i danas možemo da se pohvalimo tim ekonomskim rezultatima.

Svakako da ti dobri komentari i te pohvale ne dolaze samo od strane Međunarodnog monetarnog fonda, nego dolaze i od strane Evropske komisija koja je u prethodnim danima objavila Izveštaj u kojem kaže da je država Republika Srbija ostvarila napredak u mnogim oblastima, da je ostvarila napredak u oblasti pravosuđa i da je ostvarila napredak u oblasti ekonomije. To najbolje pokazuje kojim putem se mi danas krećemo.

Ta privredna aktivnost, kao što sam rekao, utiče i na naš BDP. Mi smo očekivali, tokom početka ove godine i tokom celokupne godine, da će naš BDP iznositi od 6% do 6,5%, a sada imamo određene naznake i uveravanja da će taj BDP do kraja godine iznositi i 7,5%. To nam u praksi govori da ćemo mi moći već krajem godine da izdvojimo određena novčana sredstva za dodatno povećanje plata i penzija, ali istovremeno ćemo omogućiti da naša infrastruktura, da naša građevinska infrastruktura raste, da možemo više novca da izdvajamo za kapitalne projekte, što smo pokazivali krajem 2019. godine i u 2020. godini kada smo bili suočeni sa pandemijom korona virusa.

Tada je država preduzela ozbiljne korake i prepoznala da se privatni sektor suočava sa određenim posledicama pandemije korona virusa i tada smo mi odlučili da iznađemo rešenje kako bi taj pritisak sa privatnog sektora jednim delom preuzela država. Obezbedili smo do 2021. godine tri paketa finansijske pomoći, ukupnog iznosa osam milijardi evra, što je retko koja zemlja u okruženju i u Evropi uradila. Mi smo sistematski pomagali i privredu, pomagali smo i stanovništvo Republike Srbije. To na najbolji način pokazuje i finansijska jednokratna pomoć u iznosu od 100 evra, a nastavili smo, ono što je mnogo bitnije, da ulažemo u našu infrastrukturu, da gradimo auto-puteve, da gradimo brze saobraćajnice, da gradimo bolnice. Te rezultate mi danas možemo da vidimo.

Mi danas obeležavamo godinu dana od početka rada Vlade. Zaista mislim da smo u prethodnih godinu dana uspeli da ostvarimo većinu stvari koje su se nalazile u ekspozeu premijerke Ane Brnabić koji je pročitan ovde u Domu Narodne skupštine u oktobru mesecu prošle godine.

Mi smo zaista dosta uradili i kada se radi o ekonomiji i kada se radi o zaštiti životne sredine i borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije i u pogledu zaštite određenih osnovnih prava koja su garantovana Ustavom i zakonom. O tome mi ne razgovaramo samo u Domu Narodne skupštine, nego se ti rezultati vide i u praksi.

Zaista imam potrebu, kada govorimo o onim uspesima koje smo ostvarili u oblasti zdravstva, jeste da smo se mi u periodu 2009. i 210. godine nalazili na poslednjem mestu, kada govorimo o oblasti zdravstvene zaštite. Na toj listi u pogledu pružanja zdravstvene zaštite smo se nalazili na poslednjem mestu, da bismo deset godina kasnije imali mogućnost da za samo četiri meseca izgradimo tri kovid bolnice, da obezbedimo četiri vrste vakcina i da obezbedimo najbolje, a mogu reći možda i najskuplje lekove od svih zemalja u okruženju za svoje sugrađane.

Ti rezultati se vide i kada predsednik Aleksandar Vučić otvara fabrike širom zemlje, u svim onim mestima u kojima su predstavnici bivšeg režima zatvarali te iste fabrike. Taj broj fabrika je danas povećan na skoro 200.

Mi smo imali pre nekoliko dana otvaranje, odnosno postavljanje kamena temeljca za fabriku „Hans Grohe“ koja će zapošljavati preko 1.000 ljudi i imali smo otvaranje fabrike u Aleksincu koja će zapošljavati 700 ljudi, ali to možda danas nije toliko propraćeno medijski zato što se to nama dešava skoro svaki dan. Mi skoro svaki dan imamo nove vesti o tome da će se postaviti kamen temeljac za novu fabriku, da će početi izgradnja određene brze saobraćajnice. Evo, primer najbolji jeste što smo mi za skoro godinu dana počeli rehabilitovanje i izgradnju skoro 1.200 kilometara saobraćajnica širom Srbije i izmene i dopune ovog zakona će svakako doprineti tome da mi, kao zakonodavna vlast, damo mogućnost daljem privrednom rastu kako bismo omogućili nastavak investicija i kako bismo omogućili bolji život za sve građane Srbije.

Ono što sam želeo da kažem jeste da bismo mi danas, 2021. godine, značajnije napredovali da nismo imali takvu štetočinsku vlast kao do 2012. godine. Zaista verujem da smo uspeli za samo osam godina, zahvaljujući politici SNS i Aleksandra Vučića, da ovu zemlju na najbolji mogući način transformišemo i da postanemo jedna od zemalja koja je ne samo lider u okruženju, nego kada govorimo o ekonomiji, jedna od brzorastućih zemalja na teritoriji današnje Evrope. To je zahvaljujući, pre svega, odgovornoj, marljivoj politici Aleksandra Vučića i fiskalnoj konsolidaciji koju smo mi sproveli, a najveći teret su podneli naši najstariji sugrađani, a ja im se sa ovoga mesta zahvaljujem.

Kada govorimo o predstavnicima opozicije zbog kojih smo i došli u tu poziciju 2012. godine, ja bih želeo da kažem nekoliko reči. Neću uzimati mnogo vremena zbog mojih dragih kolega koji žele da uzmu učešće u ovoj debati.

Nas očekuju izbori za nešto više od 150 dana. Predstavnici opozicionih stranaka danas obećavaju građanima sve one stvari koje su obećavali u periodu od 2012. godine i kako će oni to uraditi čim dođu na vlast, ali jedini uslov jeste kada bi mogli da ti predstavnici opozicionih stranaka ne izađu na izbore, kada ne bi dobili glas građana i kada bi neko mogao dekretom da ih danas postavi na vlast.

Danas imamo situaciju na našoj političkoj sceni da imamo najavljivanje nekoliko kolona godinu dana nakon bojkota i te meni kolone više liče na pokušaj ujedinjavanja nekadašnjih restlova DS. Vi imate sa jedne strane, nadam se, gospođo Čomić, da se nećete naljutiti na mene kada kažem restlovi DS, Dragana Đilasa i Vuka Jeremića koji kažu – mi ćemo izaći na vlast da bi napravili jednu listu, a to su dva čoveka koji su nekada bili nekadašnji lideri DS, onda imate sa druge strane listu tzv. zelenih, a tu su Dobrica Veselinović, Lazović, Zelenović, opet čovek koji je blizak DS, i određeni pokreti koji se u ovoj predizbornoj kampanji ponašaju kao filijale određenih političkih stranaka koje danas ne mogu da dobiju podršku svojih građana.

Sa jedne strane imate bivšeg tajkuna, i to ne kažem ja, to ne kažu poslanici SNS, to kaže izveštaj Verice Barić. Utvrđeno je da su njegove firme, odnosno da je Dragan Đilas koristeći svoj službeni položaj u to vreme direktora Kancelarije predsednika Republike i kasnije gradonačelnika kako bi za svoje firme obezbedio najbolje poslove.

Sa druge strane, imate Vuka Jeremića koji je nakon toga što nije reizabran na mesto generalnog sekretara UN došao da se ovde bori da bi došao na vlast i da bi mogao da sačuva, odnosno opet ostvari sve beneficije koje je imao do 2012. godine.

Ja bih želeo da kažem da je meni nepojmljivo da neko pre godinu dana govori o tome kako izborni uslovi u Srbiji nisu dobri, kako izborni uslovi su bili bolji u njihovo vreme, a onda kada pozovu evroparlamentarce da im pomognu i kada ti evroparlamentarci vide sa kakvim diletantima imaju posla, oni, odnosno Dragan Đilas pre nekoliko dana održi konferenciju ispred Skupštine u Kralja Milana i kaže da je ogorčen ponašanjem evroparlamentaraca, tih istih koje je on pozivao, on je ogorčen njihovih ponašanjem i on će se boriti za slobodu svojim sredstvima. Kada govorimo o tim sredstvima, ja mislim da će on u određenom periodu ispred nas pozivati opet na određene nerede, na određene proteste, kao što je to bilo u julu mesecu 2020. godine.

Kada govorimo o tim zelenim pokretima, i o tome sam stalno govorio i kolege moje iz Poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu su često govorile, vi ćete imati slučaj da će svi zeleni pokreti, sve zelene stranke imati istu političku mantru kao što imaju SSP, kao što ima Narodna stranka Vuka Jeremića, zato što su oni videli da ne mogu da dobiju podršku od građana, da ne mogu da pređu onaj magični cenzus od 3%, iako oni u svojim istraživanjima, koje daju preko novina koje se štampaju u Hrvatskoj, odnosno u Osjeku, stalno govore o tome kako imaju podršku preko 20 ili 30%, oni će sve vreme praviti proteste, pozivati ljude na nasilne promene, kako bi tim istim ljudima, restlovima nekadašnje DS, obezbedili da dođu na vlast bez volje građana.

Nadam se, završavam, zaista da je kulturna i pristojna Srbija shvatila šta žele da urade nekadašnji restlovi bivšeg tajkunskog režima, i da ćemo na predstojećim izborima podržati politiku Aleksandra Vučića i SNS, jer samo na taj način možemo da nastavimo politiku kojom ćemo obezbediti ubrzani privredni rast, doneti nam nove direktne strane investicije po kojima smo mi danas lideri na Zapadnom Balkanu, i politika koja će obezbediti bolji život za sve naše sugrađane. Hvala.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, ministarka sa saradnicima, poštovani građani Srbije, kao što su moje uvažene kolege u toku današnjeg dana rekle, pred nama je danas Predlog zakona o Zaštitniku građana, kao i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.

I u toku današnjeg dana ovde u Narodnoj skupštini ćemo razgovarati o zakonskim aktima koji imaju za cilj regulisanje oblasti koje spadaju u nadležnost nezavisnih institucija i koji za svoj rad odgovaraju Narodnoj skupštini, kao najvišem zakonodavnom telu.

Takođe, u toku prethodne sednice smo imali mogućnost da raspravljamo o izveštajima nezavisnih institucija, odnosno nezavisnih regulatornih tela, i na taj način smo jasno pokazali želju i nameru da čujemo komentare i mišljenja koja nam dolaze od strane nezavisnih institucija, ali ono što je značajna promena u odnosu na period kada je SNS predstavljala najjaču opozicionu stranku ovde u domu Narodne skupštine jeste što nismo mogli da čujemo negativna mišljenja koja su usmerena ka vladajućoj većini, nego komentare koji predstavljaju različite poglede na određene mere i aktivnosti koje preduzima Vlada Republike Srbije.

Kada govorimo o samom Predlogu zakona o Zaštitniku građana, ustavni i zakonski okviri za njegovo donošenje su sadržani u članu 91. Ustava Republike Srbije. Ustav Republike Srbije jasno definiše da je Zaštitnik građana nezavisni državni organ koji štiti prava građana Republike Srbije, ali istovremeno sprovodi kontrolu nad radom organa državne uprave, organizacija, javnih preduzeća i ustanova kojima su poverena javna ovlašćenja.

Da bismo u startu napravili jasnu distinkciju u pogledu ovlašćenja Zaštitnika građana, moramo da kažemo da Zaštitnik građana nije ovlašćen da nadzire rad Narodne skupštine Vlade Republike Srbije, predsednika Republike Srbije, Ustavnog suda i drugih sudova i javnih tužilaštava.

Ukoliko bismo govorili o razlozima za donošenje ovog zakona, s jedne strane, potrebno je unapređenje zakonskih odredbi koje se odnosi na sistem kontrole rada državnih organa uprave i onima kojima su poverena javna ovlašćenja i, s druge strane, unapređenje pojedinih zakonskih odredbi koje se odnose na način izbora Zaštitnika građana koji će doprineti efikasnijem i transparentnijem radu Zaštitnika građana u budućnosti.

Ali ukoliko bi nam neko postavio pitanje kako bismo mogli da definišemo ovaj zakonski akt u kratkim crtama, mi bismo rekli da je on jasan, koncizan i da sadrži jasno definisane odredbe i norme koje će doprineti lakšoj primeni ovog zakonskog teksta u svakodnevnim situacijama i koji će biti garant još nezavisnijem i transparentnijem radu Zaštitnika građana.

Svakako, pošto danas govorimo o novom zakonskom aktu, on sadrži takođe i nove zakonske norme, ja ću probati da se usredsredim samo na one zakonske norme koje predstavljaju specifičnost u odnosu na prethodni zakonski akt. Kao što su svakako i moje kolege rekle, taj predlog zakonskog akta definiše najširi krug lica prema kojima Zaštitnik građana može da preduzme radnju u cilju njihove pravne zaštite, odnosno sva pravna i fizička lica, kao i lica koja u tom trenutku nemaju državljanstvo ili lica koja ne poseduju državljanstvo, što je suštinska promena u odnosu na prethodni zakonski akt koji nije prepoznavao ovu kategoriju lica.

Takođe, u članu 2. se definiše da je Zaštitnik građana organ nadležan za obavljanje poslova Nacionalnog mehanizma za prevenciju torture, kao i Nacionalnog mehanizma za praćenje i sprovođenje Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom, što je direktan korak ka dodatnoj zaštiti i unapređenju korpusa ljudskih prava u Republici Srbiji.

Ali norme koje predstavljaju svakako novinu u odnosu na prethodni zakonski akt jesu one koje regulišu transparentniji način izbora Zaštitnika građana ovde u Narodnoj skupštini uz aktivno učešće nadležnog skupštinskog odbora. Te norme jasno definišu mogućnost raspisivanja javnog poziva od strane predsednika Narodne skupštine, koji će biti upućen svim onim zainteresovanim licima koja žele da budu kandidati za poziciju Zaštitnika građana i da se ovaj javni poziv objavi u novinama koje se distribuiraju na teritoriji Republike Srbije, kako bi najšira javnost mogla da bude uključena u ovaj vrlo odgovoran proces.

Svakako najbitnija promena jeste što se, umesto sadašnjeg šestogodišnjeg mandata, Zaštitnik građana bira na mandat od osam godina, ali razlika jeste što on neće moći da bude reizabran na tu funkciju.

Što se tiče poslova, smatram da smo malo pričali o tome u ovim uvodnim rečima ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa. Što se tiče promena kada govorimo o nadležnostima Zaštitnika građana jeste što će on sada imati mogućnost da upućuje inicijative za izmene i dopune zakona ne samo Narodnoj skupštini i ne Vladi Republike Srbije, nego svim onim drugim državnim organima koji se nalaze pod sistemom njegove kontrole.

Svakako, važnu novinu predstavlja i što podnosioci pritužba će sada morati da iscrpe sva pravna sredstva, pa da pritužbu podnose Zaštitniku građana i da Zaštitnik građana u budućnosti neće moći da raspravlja, odnosno neće moći da postupa po anonimnim prijavama.

Ono što možemo prepoznati kao pozitivne ciljeve ovog zakona jeste da se ostvaruje budžetsko-finansijska nezavisnost, zatim proširivanje postojećih ovlašćenja koja se ostvaruju kroz davanje inicijativa širem krugu državnih organa, kao i jačanje nezavisnosti institucije Zaštitnik.

Ono što ste vi, ministarka, rekli u postupku pripremanja ovog predloga zakona imali smo veoma jasan princip inkluzivnosti gde su uključena i fizička lica i drugi međunarodne institucije kako bismo danas mogli da pričamo o najboljem zakonskom aktu koji danas, odnosno, o kojem ćemo u narednim danima glasati u Narodnoj skupštini.

Što se tiče Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, to je sastavni deo Strategije reforme javne uprave od 2021. do 2025. godine i kao jedan od ciljeva jeste bio i izmena Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.

Ono što mi u poslednje vreme prepoznajemo kao negativnu praksu i ono što se u pravnoj struci naziva zloupotreba prava, jeste što veliki broj lica prosto guši instituciju Poverenika velikim brojem pritužbi i onda dolazi do pokretanja prekršajnog postupka gde ti isti podnosioci naplaćuju troškove u odnosu na učešće i na finalizaciju tog prekršajnog postupka.

Novine jesu, svakako, što je Poverenik za informacije od javnog značaja ovlašćen da izdaje prekršajne naloge u iznosu od 30.000 dinara onim odgovornim licima koji ne postupe po njegovom zahtevu, kao i obaveza Poverenika, odnosno da Poverenik može da izda nalog svim nadležnim državnim organima da sve najbitnije informacije obavljaju na svojim veb prezentacijama.

Zaista smatram da su ovi zakonski predlozi uređeni dobro od strane Vlade Republike Srbije kao ovlašćenog predlagača i resornog ministarstva i zaista možemo da budemo ponosi na određene zakonske norme koje su uvedene u ove nove zakonske tekstove.

Ipak, ono što ne mogu da shvatim i što će se moje izlaganje razlikovati u odnosu na moje uvažene kolege, jeste što se susrećemo sa određenim oprečnim stavovima u odnosu na period do 2012. godine.

Mi moramo ovde da postavimo jasnu distinkciju u odnosu na period pre 2000. i posle 2012. godine i da pričamo o svim onim ljudima koji su bili na čelu ovih nezavisnih institucija, koji su te institucije koristili za svoju političku samopromociju, a svoje poslove nisu radili u skladu sa Ustavom i zakonom.

Zato je meni prilikom čitanja ovog predloga zakona zaista neshvatljivo da su i Poverenik za informacije od javnog značaja i Zaštitnik građana davali preporuke još 2011. i 2012. godine da se ovi zakonski predlozi unaprede a ništa nisu uradili tokom svog mandata. Podsetiću vas da je gospodin Saša Janković obavljao ovu funkciju od 2007. do 2017. godine, a gospodin Rodoljub Šabić je ovu funkciju vršio od 2004. do 2018. godine.

Ono što mi je takođe neshvatljivo jeste da je broj pritužbi od 2009. do 2012. godine bio mnogostruko veći nego što je to bio 2019, 2020. i 2021. godine, pa je broj pritužbi 2012. godine iznosio, odnosno broj obraćanja 23.525 a broj podnetih pritužbi iznosio 5.021.

Ovaj egzaktan broj nam govori o tome na koji način su radili državni organi do 2012. godine. Oni prosto u tom trenutku nisu želeli da odgovaraju nikome zato što su znali da imaju apsolutnu većinu u Vladi, da imaju ovde apsolutnu većinu i da ne moraju nikome ništa da objašnjavaju u bilo kojoj oblasti, u bilo kom aspektu i to im se naravno obilo o glavu 2012. godine kada je narod shvatio da ne želi više na čelu države da ima diletante.

Isto kada govorimo o Zaštitniku građana, moram da podsetim sve moje uvažene kolege i građane Republike Srbije o izjavi koju je Saša Janković dao pre nekoliko nedelja za jedan mediji u kojoj je rekao da su mu određeni ambasadori i određeni kvaziprijatelji predlagali da na određeni način dođe u kontakt sa Aleksandrom Vučićem, da mu se približi, da mu se podvuče pod kožu, a nakon toga što dobije njegovo poverenje da na određeni način, naravno uz njihove savete, određenih centra moći pokuša da preuzme ulogu Aleksandra Vučića, jer tobože Aleksandar Vučić ima određene probleme sa srcem, pa je mnogo bolje da Saša Janković bude kalif umesto kalifa.

Ali, ja se ne bih složio sa tim nazivom kalif umesto kalifa, već da dođe na mesto predsednika Republike Srbije. Saša Janković koji je bio naš politički oponent i za koga smo mi govorili sve one stvari koje je on zaista radio je u određenom trenutku odlučio da olakša dušu i da nam kaže sve one stvari koje će biti uvod za stvari sa kojima se mi susrećemo poslednjih godinu, godinu i po dana. A te stvari koje su nastavak njegov izjave, jesu upravo ono što mi danas vidimo u medijima, medijima koje su u najvećem broju pod vlasništvom predstavnika bivšeg tajkunskog režima, koji vrše dehumanizaciju i kriminalizaciju porodice Aleksandra Vučića.

Imali smo pre neki dan izjavu potpredsednika SNS Miloša Vučevića, sa kojom se ja u potpunosti slažem, kao i sve moje kolege, nadam se i evo sada kada gledam svi mi svojim telom potvrđuju, odnosno da je Miloš Vučević prvi koji je olakšao dušu 2019. godine i koji je rekao da postoje paralelni centri moći koji hoće direktno da naude predsedniku Aleksandru Vučiću. Zašto se to dešava? Dešava se zato što je Srbija danas ekonomski jača, ekonomski nezavisna, samostalna, samostalno donosi svoje odluke i predstavlja problem i određenim i spoljašnjim i unutrašnjim centrima moći.

Zašto je nekome bilo potrebno da pravi paralelne strukture u državi u MUP da bi se izvršila potpuna kriminalizacija i dehumanizacija porodice Vučić, pre svega Aleksandra Vučića, a zatim njegovog brata Andreja Vučića uvlačenjem u afere kako bi neko mogao da posle određenog vremena dođe na vlast i preuzme sve zasluge koje smo mi ostvarili od 2012. godine.

Mi te rezultate danas vidimo. Mi vidimo da su pojedini visoki državni, odnosno u to vreme visoki funkcioneri MUP danas u pritvoru. Ne možemo da zanemarimo činjenicu da je predsednik Aleksandar Vučić bio prisluškivan 1882 puta. Ne možemo da zanemarimo činjenicu da su njegovog brata Andreja Vučića pratili određeni pripadnici MUP. Da je neko dostavljao podatke KRIK-u i drugim tzv. nezavisnim medijima o njegovom sinu Danilu Vučiću kako tobože sedi u nekom kafiću i gleda utakmicu. Pa, šta je u tome loše?

Onda kao vrh ledenog breza napravite, odnosno pokušate da izmislite aferu Jovanjica gde vam podršku daju određeni policijski funkcioneri kako je neko morao, odnosno kako su terali Koluviju da direktno optuži Andreja Vučića i time slome Aleksandra Vučića kako bi otišao sa vlasti. Nije ovo prvi put da se dešava.

Kada govorimo o spoljnim centrima moći, ti napadi dolaze iz Crne Gore, oni dolaze iz BiH, oni dolaze iz Hrvatske, ali evidentno je da imaju određenu podršku unutar Beograda i unutar Republike Srbije da sprovedu svoj plan da Srbija ne bude više jaka, nezavisna nego da ona bude slaba, da mora srpski narod uvek da pati i da srpski narod mora da se izvinjava za sve one stvari koje je radila ili koje nije radila.

Zaista molim, pošto smo juče pričali o rebalansu budžeta, da se odvoje veća sredstva i za Ministarstvo unutrašnjih poslova i za Ministarstvo pravde i da jedanput konačno ovo klupko koje ima više slojeva skroz otvorimo i da vidimo ko je bio sve učesnik ovih, ja bih rekao, katastrofalnih napada na porodicu Aleksandra Vučića. Zašto je to nekome trebalo u ovim trenucima i zašto su neki, ja kažem, nadam se da će državni organi ubrzo to otkriti, stvarali pojedine paralelne strukture i u državi i u tajkunskim medijima i u određenim opozicionim blokovima, ali i u određenim strukturama Ministarstva unutrašnjih poslova.

Nadam se da ćemo svi zajedno stati iza ove ozbiljne i odgovorne politike, da se više nikada nećemo sakrivati i da ćemo stati svi zajedno u odbranu i Aleksandra Vučića i Andreja Vučića. Zašto je potrebno nekome da vrši kriminalizaciju brata predsednika prethodnih nekoliko godina, da ga napada, da ga lažno optužuje da ima restorane, da ima vinograde, da ima kafiće, da ima ja ne znam šta? Gde ste vi videli Andreja Vučića da sedi u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu? Da li imate i jedan dokaz? Nemate. Zato što vam je potrebno da udarite na članove porodice Aleksandra Vučića, da bi određene paralelne strukture došle na njegovo mesto i kako bi uspele da preuzmu sve one zasluge koje je on stvorio od 2012. godine do danas.

Nadam se da nećemo raditi samo na izmeni zakona koje se odnose na nezavisne institucije. Zašto? Zato što tih nezavisnih institucija nema nigde da osude napade na članove porodice Aleksandra Vučića. Nemate nigde Poverenicu za rodnu ravnopravnost, nemate nigde Zaštitnika građana kada se u dnevnom listu "Danas" objavi naslovna strana protiv Danila Vučića, a nemate ni neke funkcionere SNS da osude takve napade. Oni bi verovatno žešće osudili određene napade da kuče udare na ulici. Nemate ih ni pre mesec dana, nemate ih ni sada.

Mi moramo jedanput da napravimo distinkciju od stvari koje su nam se dešavale do 2012. godine. Mi ne smemo ni na jedan način da postanemo nekadašnja Demokratska stranka, da radimo samo stvari koje ćemo stvoriti da bi stavili sebi u džep. Mi moramo da budemo mnogo napredniji u odnosu na period pre 2012. godine. Ali, zato nam je bitno da imamo jedinstvenu politiku, da nemamo paralelne strukture, da nemamo ljude koji žele iz ćoška da skinu Aleksandra Vučića, da napadnu Andreja Vučića, Danila Vučića, kako bi ga naterali da ode sa vlasti.

Dragi građani, ja vam kažem, sve dok je SNS na čelu sa Aleksandrom Vučićem u Srbiji, ovde odluke neće donositi tajkuni, neće donositi članovi pojedinih paralelnih struktura, neće donositi prljave značke iz Ministarstva unutrašnjih poslova i neće donositi tajkuni i strani ambasadori. Građani Republike Srbije su ovde jedini koji mogu da odlučuju, a ja se nadam da ćemo na predstojećim izborima 2022. godine dati punu podršku politici Aleksandra Vučića, jer je to jedina politika koja obezbeđuje prosperitet i dalji napredak Srbije. Hvala.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, cenjeni ministre sa saradnicima, poštovani građani Srbije, kao što su moje kolege u toku današnjeg dana govorile, pred nama su predlozi zakona o potvrđivanju sporazuma između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara BiH koji se odnose na granične prelaze, zajedničke lokacije na graničnim prelazima i Predlog sporazuma koji se odnosi na pogranične lokacije.

Svakako je da će se ovim sporazumima postojeće granične procedure ubrzati, pojednostaviti, ali takođe ostvarićemo i sve neophodne aktivnosti u cilju suzbijanja ilegalnih migracija. Na ovaj način doprinećemo bržem protoku roba i ljudi, a naročito kada govorimo o pograničnim delovima u kojima je taj promet roba i ljudi najčešći.

Srbija je zemlja koja je do 2012. godine preduzimala sve neophodne aktivnosti kako bi unapredila saradnju sa svojim susedima, u cilju jačanja ekonomske saradnje i jačanja razvoja ne samo Srbije i zemalja u susedstvu, već celokupnog regiona.

Najbolji primer želje da želimo danas sa svima da ekonomski sarađujemo jeste inicijativa "Otvoreni Balkan" koja je ugledala svetlost dana zahvaljujući angažmanu predsednika Aleksandra Vučića. Na taj način smo pokazali da smo uvek otvoreni za svaku ideju koja će nam doneti ekonomski napredak, infrastrukturno povezivanje i razmenu ideju.

Isto tako, očigledno je da određene države i njihovi lideri, koji nisu želeli da prihvate učešće u inicijativi "Otvoreni Balkan" su ostali zatvoreni u 90-im godinama, i ne da su samo ostali zatvoreni u 90-im godinama kada govorimo o ekonomskom napredovanju njihovih zemalja, koje su u dijametralno suprotnom položaju u odnosu na današnju Srbiju koja je u odnosu na 2012. godinu mnogo ekonomski jača, već i u pogledu određenih političkih poruka koje bih ja nazvao isključivo napadima na Srbiju i predsednika Aleksandra Vučića. Ti najžešći napadi danas dolaze iz Crne Gore, iz Hrvatske i sa Kosova.

Svedoci smo svega onoga što se dešavalo prethodne dve nedelje na prostoru naše južne srpske pokrajine Kosova i Metohije i svih onih napada koji su dolazi i od Aljbina Kurtija i od predstavnika njegove stranke "Samoopredeljenje" i svih onih koji danas sede u privremenim prištinskim institucijama. I danas separatistima na KiM Aleksandar Vučić je glavna meta, zato što je uspeo da postigne da se Aljbin Kurti povijenog repa povuče i sa Jarinja i sa Brnjaka i na taj način smo ostvarili još jednu diplomatsku pobedu.

Ne govorimo to samo mi ovde u Beogradu i ne govore to samo poslanici SNS, već to govori i opozicija Aljbinu Kurtiju u Prištini, koja kaže da je prihvatanjem tehničkog sporazuma u Briselu od 30. septembra Aljbin Kurti opet izgubio u odnosu na Srbiju i Aleksandra Vučića i da su se ti isti koji danas sede u Prištini vratili na sporazum iz 2016. godine a da je Petar Petković, koji je bio glavni pregovarač, uspeo zajedno i sa Aleksandrom Vučićem i Srbijom da ojača kapacitete Rezolucije 1244 kojom smo mi uspeli da zaštitimo interese srpskog naroda na KiM.

I, o tome kolika je podrška Aleksandru Vučiću kada kažu da je nema, ona iznosi 91,3% u svim srpskim opštinama, a očigledno je da bi tim istima koji sede u Prištini više odgovaralo da na mestu Srpske liste sedi Rada Trajković i ostali koji bi im bili ravnopravni partneri samo da i dalje trpaju milione u svoje džepove, a da ih za Srbe i srpsku bezbednost u tom trenutku nije briga, ali nije samo da takvi disonantni tonovi dolaze iz Prištine, nego ti tonovi dolaze iz Zagreba od strane njihovog predsednika Milanovića. On kada gleda Aleksandra Vučića vidi sve one osobine koje nikada neće moći da ima, a to je patriotizam, marljivost i borbenost za svoj narod.

Najbolji pokazatelj te mržnje koja danas dolazi iz Zagreba jeste na preko hiljadu članaka u zadnjih pola godine, a samo u dva dana u Hrvatskoj je objavljeno preko 120 naslova protiv Aleksandra Vučića.

Oni znaju iz Zagreba da oni Srbiju napadaju zato što je Srbija danas faktor bezbednosti na Balkanu i zato što ekonomski jača iz godine u godinu i najbolji primer toga da to rade iz Podgorice jeste sastanak Milanovića i Đukanovića nakon ustoličenja mitropolita Joanikija i umesto da vode sastanke kako da unaprede svoje ekonomije koje su danas mnogo iza Srbije, oni se bave Aleksandrom Vučićem zato što ne mogu svom narodu da predstave ekonomske rezultate i to je najbolji pokazatelj da Srbija danas radi dobro i to je najbolji pokazatelj da SNS na čelu sa Aleksandrom Vučićem gaji politiku gde je patriotizam jedan od osnovnih elemenata te politike.

Kada vidite Milanovića da je nakon završetka Samita lidera zapadnog Balkana dao izjavu u kojoj kaže da Hrvatska u bilo kom trenutku može da zaustavi evrointegracije Srbije, znajte da njima Srbija nije krivac zato što ne otvara klastere, jer danas imamo Izveštaj Evropske komisije koja najavljuje otvaranje dva klastera, već im je zvanični Beograd i Aleksandar Vučić neprijatelj isključivo zato što ekonomski napredujemo i sustići ćemo ih verovatno i do kraja godine.

Ono što je trn u oku današnjem Zagrebu jeste i diplomatska pobeda koju je Aleksandar Vučić odneo 2015. godine, kada smo imali carinsku krizu i kada je zahvaljujući intervenciji tadašnje kancelarke Angele Merkel Hrvatska se po prvi put od devedesetih godina povukla i priznala da je Srbija odnela diplomatsku pobedu.

Da ne bih oduzimao vreme, želeo bih da kažem da je politika Aleksandra Vučića od 2012. godine pokazala da Srbija više nije slaba, da više nije siromašna i da nije tema koja služi za potkusurivanje drugima u regionu.

Region je danas zaista isti, ali Srbija više nije ista. Promenila je svoje poglede u odnosu na zaštitu srpskog naroda i identiteta i ne želimo da budemo više tema onih koji nam negativne teme nabacuju i koji nas stalno nazivaju dežurnim krivcima u ovom delu Evrope.

Poštujemo sve narode, ali isto tako očekujemo da sve te države i svi ti narodi poštuju Srbiju i srpski narod. Dosta je srpski narod patio i izvinjavao se za sve one stvari za koje nije kriv, a zahvaljujući predstavnicima bivšeg režima koji su išli u region i izvinjavali se za sve one stvari koje srpski narod nije učinio.

Danas smo nezavisna zemlja, danas smo ekonomski jaka i infrastrukturno moderna, u kojoj odluke donese građani, a ne donose stranci, ne donose ambasadori i ne donose tajkuni iz bivšeg režima.

Da bismo nastavili ovim kursom, veoma je bitno da svi zajedno izađemo na izbore u aprilu sledeće godine i damo podršku politici Aleksandra Vučića, koja nam je danas omogućila da budemo poštovani i cenjeni u Evropi i svetu. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, predstavnici VSS, poštovani građani Srbije, pred nama je danas Predlog odluke o izboru sudija koji se na sudijsku funkciju biraju po prvi put i Predlog odluke koju je Narodnoj skupštini Republike Srbije upućena od strane VSS.

Mi smo u ovom sazivu Narodne skupštine Republike Srbije veoma često razgovarali o predlozima odluka koje nam dolaze od strane Visokog saveta sudstva, a te odluke imaju za cilj da obezbede nesmetano i ažurnije obavljanje poslova od strane svih pravosudnih organa na teritoriji Republike Srbije.

Zaista, ažurnost jeste jedan od osnovnih prioriteta svih pravosudnih organa, jer upravo na taj način građani Republike Srbije mogu na brži i efikasniji način da ostvare i zaštite svoja Ustavom i zakonom zagarantovana prava. I ukoliko na taj način građani Republike Srbije ostvaruju svoja prava, njihovo poverenje u pravni poredak Republike Srbije ostaje neupitan.

Mi narodni poslanici Republike Srbije temu pravne sigurnosti građana Republike Srbije stavljamo na prvo mesto i to pokazujemo kroz postupak i raspravljanja i odlučivanja o predlozima zakona i predlozima odluka koje nam dolaze i od strane Ministarstva pravde i od strane Visokog saveta sudstva.

Kada govorimo o Predlogu odluke koji je upućen Narodnoj skupštini, Visoki savet sudstva je u skladu sa odredbama Zakona o sudijama oglasio izbor za sudije osnovnih, prekršajnih i Privrednog suda. Visoki savet sudstva je nakon okončanja prijava po oglasu sproveo postupak za svakog kandidata pojedinačno, u kojima je utvrđivao njihovu stručnost, osposobljenost, dostojnost, zatim, sproveo ispit za buduće nosioce sudijskih funkcija, nakon toga utvrdio predlog odluke i istu uputio Narodnoj skupštini i nadležnom Odboru za pravosuđe.

Mi smo na taj način danas dobili priliku da razgovaramo i da debatujemo o budućih 17 nosilaca sudijskih funkcija, koji će zaista svojim znanjem i stručnošću doprineti da u sudskim postupcima odlučuju o nečijim pravima, obavezama i slobodama, ali koji će, takođe, svojim znanjem i stručnošću doprineti da pravni poredak Republike Srbije i pravni sistem ostane objektivan, nezavistan i nepristrastan.

Ova tri termina objektivnost, nepristrasnost i nezavisnost jesu tri ključna elementa kako bi pravni poredak jedne zemlje ostao jedinstven i zaštićen, a istovremeno da bi sudska vlast nastavila da ostvaruje svoju osnovnu ulogu, a to je da građane zaštiti od samovolje izvršne i zakonodavne vlasti i da odlučuje o njihovim pravima i slobodama, a svakako u određenim postupcima i o njihovim obavezama.

Danas, kada razgovaramo o sudijama, biti sudija u Republici Srbiji jeste čast, ali istovremeno i odgovornost i obaveza, jer građani Republike Srbije očekuju od vas da vi sudite po pravu i pravičnosti, ali da nikada nijednom svojom radnjom, niti nijednom donesenom odlukom ne utičete, odnosno ne utičete na taj način da povredite i prekršite osnovne postulate sudske vlasti, kao treće grane, odnosno nezavisne grane vlasti, a to je da su svi građani Republike Srbije pred zakonom jednaki i da je svima Ustavom i zakonom zagarantovano pravo na sudsku zaštitu.

Da, postoje situacije kada su predstavnici zakonodavne i izvršne vlasti želeli da treću granu vlasti, odnosno da sudsku vlast oblikuju u skladu sa svojim željama, u skladu sa svojim interesima i u skladu sa političkim interesima političkih stranaka iz kojih oni dolaze. Imali smo takvu situacije pre nešto više od 10 godina kada je sprovedena sramna reforma pravosuđa.

Kada posmatrate period od kraja 2009. do početka 2010. godine, a kada je sproveden opšti reizbor sudija, to je sa istorijske tačke gledišta jedan izuzetno kratak period, i to možemo iz istorijskog ugla sagledavati kao jednu tačku u istoriji, ali mi tu tačku danas pokušavamo da ispravimo i ta tačka je veoma crna i ona je podvučena neznanjem i greškama predstavnika tadašnje bivše vlasti.

Oni koji su bili opijeni snagom uverenja da baš njima sve pripada u ovoj zelji i da baš oni mogu da donose sve odluke u ovoj zemlji takođe su želeli da promene i određene ustavne tekovine i na taj način su želeli da promene i načelo podele vlasti koje je Ustavom definisana da se deli na zakonodavnu, izvršnu i sudsku, a na taj način da bi sudsku vlast na određeni način pripojili izvršnoj vlasti, da oni sa svojih određenih izvršnih funkcija mogu direktno da utiču na sudsku vlast, na način donošenja odluka itd.

Ta njihova osionost i ta njihova osiona politika koja ih je krasila do 2012. godine je uspela da sprovede opšti reizbor sudija. Tadašnje Ministarstvo pravde na čijem čelu se nalazila Snežana Malović, ministarka iz redova DS, je oglasilo zajedno sa Visokim savetom sudstva oglas za opšti reizbor sudija po prvi put u savremenoj istoriji Srbije. O kakvom reizboru koji se tada dogodio, a danas vidimo njegove posledice, govorimo jeste što je nakon tog reizbora hiljadu i po nosilaca sudijskih funkcija, odnosno sudija i tužilaca ostalo na ulici, što nas je ta reforma koštala preko 44 miliona evra i što je ostavljena jedna zaista negativna slika kod svih međunarodnih institucija koje prate napredak u oblasti pravosuđa, kada govorimo o Republici Srbiji.

Tadašnji vrh DS, znajući za sve one negativne stvari kojima su se bavili od 2000. do 2012. godine, videli su u određenom trenutku da neće dobiti političku podršku koju oni očekuju na predstojećim izborima i znali su da će se u određenom trenutku postaviti pitanje i svih tih stvari koje su oni radili mimo zakona i želeli su za sebe i svoje političke komesare da obezbede određeni stepen abolicije, a ta abolicija najbolje može da se ostvari preko sudija i tužilaca, koje postavljate u reizboru sudija.

Od 2010. godine počinje borba sudija i tužilaca, a ja bih rekao da je ta borba više izgledala kao borba sa aždajom u vidu DS gde su ljudi koji su oglasili tu reformu, odnosno oglasili oglas za opšti izbor i sproveli reformu do kraja, unapred definisali pravila ko može da prođe, ko ne može da prođe i tada je počela borba sudija i tužilaca sa sistemom koji u tom trenutku nije ni na jedan način želeo da prizna svoju grešku.

Kada govorimo o sudijama i tužiocima, rezultati te reforme jesu da neki nisu ostvarili svoju moralnu i profesionalnu satisfakciju zato što nisu doživeli da ih Ustavni sud vrati na posao, neki su doživeli da sa teškim zdravstvenim stanjem se vrate na svoj posao, a takođe su svi bili suočeni sa borbom da Ustavni sud dve godine nakon toga donese odluku, kada je izašao iz raklji DS, i da kaže da VSS i Ministarstvo pravde nisu sproveli tu reformu u skladu sa Ustavom i da im je bilo prekršeno njihovo osnovno pravo, Ustavom zagarantovano pravo, a to je pravo na rad.

Zaista smo ovde u Narodnoj skupštini dosta puta govorili o toj reformi pravosuđa. Definisali smo osnovne greške koje je ta reforme, te greške koje su uticale da ta reforma pravosuđa, najblaže rečeno, bude katastrofalna, a to jesu da su korišćeni falsifikovani podaci, da nisu korišćeni oni podaci o učinku sudija i tužilaca koji su se nalazili u njihovim matičnim sudovima, da ste bili suočeni sa situacijom, ukoliko su oba bračna druga nosioci pravosudnih funkcija, da su morali da razvode svoje brakove, a da ne govorimo o načinu i sastavu prvog saziva VSS i drugog saziva VSS koji su donosili mnogo kriminalnije odluke, nego što su to bile odluke prilikom izbora sudija i tužilaca.

Kada govorimo o ljudima koji su učestvovali u toj sramnoj reformi pravosuđa, pa najbolji primer možemo danas da vidimo da je Nata Mesarević za taj reizbor nagrađena mesto predsednice Vrhovnog kasacionog suda. To je ona sudija koja je vodila jedan od najvećih i najobimnijih postupaka u istoriji pravosuđa Republike Srbije, a kada je došla na izricanje presude i u mikrofon sudnice Specijalnog suda je rekla – ja ću sada da pročitam ovu presudu koju sam upravo dobila. Mislim da o njoj više ne moramo ništa da komentarišemo, koliko je ona negativnih odluka donela da bismo danas govorili o ovoj sramnoj reformi pravosuđa, a da ne govorimo o Snežani Malović koja je za svoje odluke bila tapšana od strane onih koji su predstavljali glavnu ideološku kapislu tadašnje DS, a nažalost, moram da kažem, pojedinci su bili nagrađeni mestima u osnovnim i višim i apelacionim i Vrhovnom kasacionom sudu zato što su na određeni način bili bliski DS.

Vi kada danas sedite, predstavnici VSS, ja znam da će mi pojedini građani Republike Srbije koji gledaju ovaj prenos zameriti što to kažem, ali to jeste istina. Ja sam dosta puta u ovoj sali govorio o tome da trebamo da otvorimo sve karte koje se tiču pravosuđa i da nam predstavnici DS, tadašnje DS, pošto ova sada DS ni na jedan način ne liči, niti ima podršku kao što je imala tadašnja DS, odgovore ko je sedeo u Krunskoj ulici, sedištu DS, dve noći pred izbor sudija, ko je škrabao po tim spiskovima, ko je izbacivao te sudije i ko je davao te komentare iz vrha DS za određene sudije da su oni bili nekompetentni ili nestručni.

Kada otvorimo sve te stvari videćemo na koji način se sprovodila reforma pravosuđa, a ta reforma pravosuđa se sprovodila isključivo da bi se ostvarili interesi DS.

Ono što je najbitnije jeste da je sve nas ta reforma koštala 44 miliona evra, ali takođe danas vidimo da isti ti predstavnici DS koriste i troše silne milione kako bi o sebi uspeli da naprave neku dobru sliku, da građani o njima govore sve najlepše i to rade putem određenih fiktivnih pozajmica sa višemilionskim iznosima, ali to rade vrlo neuspešno.

I najbolji primer toga jesu danas i Dragan Đilas i njegova „Multikom grupa“, koja je dala veći broj fiktivnih pozajmica ljudima koji su bliski Draganu Đilasu i njihovim firmama kako bi kupili lojalnost i odanost i kako ne bi progovorili za sve one stvari za koje znaju da je Dragan Đilas radio dok je bio gradonačelnik Beograda.

Ja u svojoj ruci danas držim tu sramnu mapu na koji način je „Multikom grupa“ uplaćivala sebi bliskim ljudima i sebi bliskim i novinarima i PR agencijama i određenim političarima određene fiktivne pozajmice, kako bi kupila njihovu lojalnost.

Danas kada vidite da je određeni novčani iznos u vidu fiktivne pozajmice uplaćen od strane „Multikom grupe“ firmi „Ultradraj rentakar“, vama to i građanima Republike Srbije možda neće mnogo značiti. Ali, iza te firme „Ultradraj rentakar“ se krije ime Saše Bjelića, a to vam sigurno govori mnogo više, a to je čovek koji je danas zaposlen u „Multikom grupi“, koji je bio gradski menadžer u vreme vladavine Dragana Đilasa, optužen za zloupotrebu prilikom rekonstrukcije Bulevara Kralja Aleksandra, a danas smo dobili i informaciju da je potvrđena optužnica protiv Saše Bjelića i drugih u predmetu Bulevar Kralja Aleksandra.

Takođe da je simptomatično da fiktivne pozajmice su odlazile i na račun Ljubana Pantića, visokog funkcionera Stranke slobode i pravde i to u iznosu od 100.000 evra. Čudno je, takođe, kako je firma direktno „Didžital Njuz“ dobila pozajmicu od „Multikom grupe“ u iznosu od 4,5 miliona dinara, a to je onaj portal, „Direktno“, odnosno ta firma je vlasnik portala „Direktno“ gde se vrši beskrupulozna kampanja i protiv svih predstavnika SNS, Aleksandra Vučića i njegove porodice.

Ono što je mnogo simptomatičnije jeste da je gospodin Dejan Bulatović, koji je isto takođe blizak saradnik Dragana Đilasa, to je onaj gospodin koji je jednom prilikom pozivao da će nakon svrgavanja ove vlasti svako naći svog naprednjaka, dobio od „Multikom grupe“ 50.000 evra i očigledno je da dobijete želju za jurnjavom naprednjaka kada vam Đilas uplati preko 50.000 evra.

Kada govorimo o pravosuđu, zaista me zanima kada će se uključiti nadležna tužilaštva, kada će se uključiti Uprava za sprečavanje novca, kada će se aktivirati Poreska uprava, da utvrdimo kako je Dragan Đilas preko „Multikom grupe“ uplaćivao tolike iznose na firme sebi bliskih ljudi, a da ni jedan evro od tih pozajmica nije vraćen?

Očigledno je da je Dragan Đilas danas „beli medved“, za koga se ne interesuju ni mediji, ni nadležni pravosudni organi. Kada govorim o medijima, meni je to potpuno jasno zato što on danas u vlasništvu ima i svoje televizije i svoje portale i svoje sajtove i to me ne brine, jer on na taj način pokazuje da se najbolje snalazi u medijima, kao što se snalazio i do 2012. godine, kada je stekao putem reklama i putem određenih sekundi, preprodajom sekundi na RTS-u, stekao enormno bogatstvo.

Očigledno je i da je reforma pravosuđa iz 2009. godine ostavila posledice i 10 godina kasnije i da određene sudije i tužioci nisu imuni na žuto-plavu boju, a to su boje nekadašnje Demokratske stranke, koja im je u određenim slučajevima obezbedila avanzovanje.

Ja se zaista nadam, još jedanput apelujem na sva nadležna tužilaštva da će da se uključe i da ispitamo sve ove stvari koje se tiču „Multikom grupe“ i drugih ljudi koji su bili bliski tadašnjem gradonačelniku Draganu Đilasu i da vidimo na koji način se to uplaćuju fiktivne pozajmice, zato što ako uplatite fiktivne pozajmice, zajmodavac ukoliko je prekršio određene odredbe Zakona o platnom prometu, na taj način mora da plati porez na odbitak, a ukoliko je zajmoprimac, u ovom slučaju Saša Bijelić, direktno i ostale firme, a takođe da ukažem i određene PR agencije i određeni glumci, ako su primili takve fiktivne pozajmice oni moraju to jasno definišu da li je to uplata, da li je to poklon i na kraju poslovne godine i da na to plate porez.

Zato apelujem još jednom da se uključe svi nadležni organi da konačno dobijemo rezultat svih ovih fiktivnih pozajmica, koje, opet kažem, nije vraćen ni jedan evro od strane onih kojima su te pozajmice bile upućene.

Ja bih takođe želeo da pri kaju ove rasprave, želeo bih predstavnicima VSS da iznesem neka moja viđenja. U ovom Predlogu koji ste vi uputili Narodnoj skupštini, ja bih želeo da osporim nekoliko kandidata koji se po prvi put biraju na sudijsku funkciju.

To su: Jelena Srdanović, tužilački pomoćnik u Višem javnom tužilaštvu u Šapcu, Svetlana Jović, sudijski pomoćnik u Osnovnom sudu u Požarevcu, Mina Borota Ristić, sudijski pomoćnik u Prekršajnom sudu u Beogradu, Milijana Jovnaš, sudijski pomoćniku Prekršajnom sudu u Zaječaru, kao i Nataša Rubežić, sudijski pomoćnik u Prekršajnom apelacionom sudu.

Ja te kandidate koje ste vi uputili Narodnoj skupštini, ja bih želeo da osporim iz razloga zato što kandidati ne ispunjavaju osnovne elementarne bezbednosne kriterijume. Zaista bih zamolio, odnosno ovo nije prvi put da osporavamo određene kandidate, to smo radili i u nekim prethodnim sednicama, ali bih isto tako zamolio VSS da vodi računa, ali nemojte ovo da shvatite kao bilo kakav oblik pritiska, ali da kada definišete određene predloge odluka o izboru sudija koji se biraju na prvi put, da malo detaljnije, na jedan malo sažetiji način vidite ko su kandidati, kakve oni kvalitete imaju i da takve kandidate uputite Narodnoj skupštini na odlučivanje.

U svakom slučaju, nadam se da će moje kolege u Danu za glasanje podržati Predlog odluke o izboru sudija koje se prvi put biraju na sudijsku funkciju i da će takođe odlučivati i o ovim sudijama koje sam ja tokom današnjeg izlaganja osporio.

Isto želim da kažem da za ovaj Predlog odluke ću glasati sa nadom da će pravosudni sistem ostati nezavisan, objektivan i nepristrasan, za razliku od onog vremena kada je pravosuđe bilo oruđe propale politike Demokratske stranke i njenih tajkuna. Hvala.

Poštovani predsedavajući, cenjeni ministre, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, danas kada raspravljamo o amandmanima na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i administraciji, važno je reći nekoliko bitnih stvari.

Pre svega da se amandmanima na Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji i samim tekstom osnovnog zakona vrši usklađivanje i ti amandmani će svakako doprineti unapređenju našeg poreskog sistema, ali važno je isto reći da ovim Predlogom zakona o poreskom sistemu i administraciji istovremeno dobro utičemo i na Predlog zakona o fiskalizaciji.

Kada govorimo o Predlogu zakona o fiskalizaciji, važno je reći da se ovim zakonom definiše prelazni period za obveznike fiskalizacije kako bi se prilagodili novom sistemu fiskalizacije. Kao dobra strana ovog predloga zakona jeste i što će planirane troškove zamene fiskalnih uređaja, kada govorimo o privredi, snositi država, a ne obveznici fiskalizacije.

Umesto da se pojedini mediji bave dobrim stvarima koje se nalaze i u Predlogu zakona o porezima i poreskoj administraciji, kao i u Predlogu o izmenama i dopunama Zakona o fiskalizaciji, danas se mediji prethodnih nekoliko dana bave iznošenjem krupnih neistina, i to je najblaža reč koju mogu da kažem, kada govorimo o određenim naslovima koje možemo pročitati u medijima koji su danas bliski predstavnicima opozicionih stranaka.

Umesto da govorimo o onim rešenjima koja će unaprediti našu privredu i koja će unaprediti doprinos celokupne privrede našem poreskom sistemu, mi se danas bavimo špekulacijama i neosnovanim napadima. Umesto da danas ti mediji govore o svim onim dobrim stvarima koje je ministar Siniša Mali uradio od početka svog mandata, a koje su jasno doprinele jačanju našeg fiskalnog sistema, koje su doprinele jačanju našeg ekonomskog sistema, oni se svakodnevno bave napadima na lik i delo ministra finansija. Ti napadi jesu zasnovani na onim neistinama koje se danas recikliraju, a koje su dokazane kao notorne neistine.

Danas predstavnici opozicije koriste isključivo svoje medije da bi ministra Malog napali kako on tobože ima 24 stana. Ta 24 stana mi danas možemo da pomnožimo i sa deset i sa sto i sa dvesta i da kažemo da danas ministar Mali možda ima 240 ili 2400 stanova. Isto tako, možemo da optužimo bilo koga od ministara ili od ovde prisutnih narodnih poslanika da imaju dvesta ili trista stanova, ali mi vrlo dobro znamo da je to jedna dokazana neistina.

Kontekst ove teme napada na ministra Malog jeste da se zamaskiraju sve one stvari koje se dešavaju u redovima opozicije. Mi od 2012. godine tražimo od svih nadležnih organa da nam odgovore kako je to bivši gradonačelnik grada Beograda Dragan Đilas stekao toliko enormno bogatstvo i da se niko od nadležnih pravosudnih organa nije temeljno bavio njegovim razvojnim putem od trenutka kada je prijavio da je kao uspešni preduzetnik iz Češke prijavio 70 hiljada evra i jedan star automobil, a kada je odlazio sa te funkcije prijavio skoro 22 miliona evra u nekretninama?

Da on ima danas 22 miliona evra u nekretninama, a ja mislim da ima i mnogo više, ne kažem ja, ne kažu samo predstavnici SNS, to dokazuje prijava iz Agencije za sprečavanje korupcije. Kada Agencija za sprečavanje korupcije kao nadležni organ kaže da Dragan Đilas danas poseduje toliku imovinu, mi moramo, svi građani Srbije, da se zapitamo kako je neko od zarade od 100, 120 ili 150 hiljada dinara, koliko je on imao kao gradonačelnik Beograda, mogao da stekne tolike nekretnine? Očigledno je da postoje određene sumnje da on to nije stekao u skladu sa zakonom.

Da nije tu imovinu stekao u skladu sa zakonom, možemo govoriti i o funkcionisanju „Multikom grupe“ koja je bila pod njegovom šapom dok je on bio gradonačelnik Beograda. Kada kažem pod njegovom šapom, mislim zato što je on direktno rukovodio radom te „Multikom grupe“, a direktno kao gradonačelnik Beograda je obezbeđivao da ta „Multikom grupa“ sarađuje sa gradskim preduzećima i gradskim ustanovama. To opet ne kažem ja, nego to kaže izveštaj Verice Barać, u kome je jasno taksativno napisano kako je „Multikom grupa“ dobijala određene poslove i kako je Dragan Đilas preko te „Multikom grupe“ vršio određeni uticaj na određena gradska i državna preduzeća kako bi „Multikom grupa“ dobila te poslove.

U tom izveštaju se jasno navodi kako je „Multikum grupa“ uvećavala svoj neto prihod od 2008. godine do 2012. godine, kako je „Multikum grupa“ dobijala mogućnost da preprodaje sekunde po desetostruko većim cenama nego kolika je cena iznosila na RTS-u, čak da su i određene štamparije koje su bile u okviru „Multikum grupe“ dobijale poslove od Narodnog pozorišta i tako dalje.

I kada želite da zamaskirate nedela onih koji su vaši direktni osnivači, kada govorim o određenim televizijama i tabloidima, najbolje je da nekog napadnete iz SNS, zato što mogućnost da sakrijete određenu istinu, vi pokušavate da je sakrijete određenim napadima.

Kao što sam rekao, kontekst cele priče jeste da se zamaskiraju određene istine. I takođe ti napadi nisu samo usmereni da se zamaskira istina, nego su ti napadi usmereni i na Aleksandra Vučića, predsednika Republike Srbije.

I na vašu veliku žalost, Aleksandar Vučić nema račune po belom svetu, kao što ima Dragan Đilas, nema 68 miliona evra na 17 računa po belom svetu i nema svoju firmu, kao što je „Multikum grupa“ i da njome direktno rukovodi i da obezbeđuje određene poslove za tu firmu kako bi se on enormno obogatio.

Ali, ne samo da napadate ministra Malog, vi takođe napadate i određene narodne poslanike, svakodnevno i određene ministre, samo zato što rade isključivo u interesu Republike Srbije i zato što svi zajedno imaju rezultate kojima mi kao SNS možemo da se podičimo od 2012. godine.

O rezultatima te politike ne moramo samo da govorimo, rezultate te politike možemo da vidimo, da vidimo kada se vozimo autoputevima, da vidimo kada idemo u nove bolnice, u nove škole, a možemo da osetimo i u našem novčaniku, danas kada imamo platu od 560 evra, a da je ona iznosila 320 evra 2012. godine.

Kada vidite sve te stvari koje danas praktično mogu da se osete, vi morate da vršite jednu beskrupuloznu kampanju kako bi dehumanizovali određene ljude i kako bi sproveli klasičnu autoprojekciju onoga što ste vi radili do 2012. godine. I rezultat te histerije i te kampanje laži koje vi želite da sakrijete vidi se i kroz aferu „Jovanjica“ koju vi prebacujete već nekoliko dana kroz vaše medije, a direktna meta toga jeste i predsednik i njegov brat Andrej Vučić i kompletna porodica Vučić.

Kao što sam na jučerašnjoj sednici, ovde u Narodnoj skupštini govorio, nije to afera, to je sudski postupak koji se danas vodi pred nadležnim sudskim organima i mi ćemo taj epilog sudskog postupka videti, da li za godinu, dve, tri ili četiri godine, ali svakako ćemo dočekati da vidimo epilog tog sudskog postupka.

Nije vas briga za sudski postupak, nije vas briga šta će se na kraju tog sudskog postupka dokazati ili nedokazati, vama je bitno da u epicentru te priče bude konstantno Aleksandar Vučić, da bude Andrej Vučić, da budu svi članovi porodice Vučić, kako biste vi, vašim biračima pokazali da ono što ste vi radili, tobože, je mnogo manje nego što danas radite i što želite da pripišete Aleksandru Vučiću.

Vas brinu sve one stvari koje će se uskoro saznati i zato je prisutna histerija u vašim redovima, a predvodnik te potpune histerije, da se ne bi saznala istina ko je sa kim radio, ko je za čiji račun radio, ko je sa kojim stranim faktorima i stranim ambasadama radio u napadima na Aleksandra Vučića, jeste potpredsednik Narodne stranke, Miroslav Aleksić.

I ne samo da je dokazano da je Miroslav Aleksić grupo slagao i da je osvedočeni lažov kada je govorio da se Andrej Vučić čuo sa nekim iz predmeta „Jovanjica“, ne da se nije čuo ni sa kim iz predmeta „Jovanjica“, nego se nije ni video, a to da je osvedočeni lažov ne govorim ja, nego to govori presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu. Ali, da takvi ljudi su spremni na sve stvari, samo da bi dobili određene političke poene, pokuje upravo i ovo svedočanstvo Miroslava Aleksića u kome piše da je gospodin potpredsednik Narodne stranke morao da završava treću godinu srednjeg obrazovanja u avgustu.

Zamislite sada čoveka koji je krio sve ove godine da je srednju školu završavao sa ocenama dva i tri, da je završavao u avgustu, zamislite na šta je sve spreman taj čovek da kaže i da uradi da bi direktno napao svoje političke oponente. Ali ne napada on te političke oponente zato što u tim nekim njegovim izjavama i reakcijama ima istine, nego zato što Miroslav Aleksić danas pokušava da pobegne sa broda koji je udario u stenu i pokušava sada da pobegne sa tog broda zato što je dobijao informacije od određenih ljudi koji nisu želeli dobro ni Aleksandru Vučiću, ni njegovoj porodici.

Ima izjava Aleksandra Vučića koju bih želeo da podelim sa vama ovde, nadam se da je većina vas pročitala, a to je da primetna histerija u redovima opozicionih stranaka, a i u redovima određenih službenika MUP-a zato što su mislili da su oni tu tobože istinu, dobro zapakovali, da će građani Srbije to da prihvate. Neće građani Srbije to da prihvate zato što su oni svedoci svega onoga što ste radili od 2012. godine sa jedinim ciljem da se destabilizuje Srbija i da se diskredituje porodica Vučić.

Da bi ostavio dovoljno vremena mojim kolegama za raspravu, želim da kažem da takvim notornim neistinama i lažima nikada nećete dobiti podršku građana Srbije, zato što građani Srbije vide koliko smo obezbedili autoputeva, koliko smo obezbedili novih škola i bolnica, koliko smo vrsta vakcina obezbedili i to su one stvari koje pobeđuju na izborima. Nadam se da će građani Srbije na predstojećim izborima pokazati predstavnicima opozicionih stranaka gde oni stvarno pripadaju, a to je na smetlištu političke istorije. Hvala.

Poštovani predsedavajući, cenjena ministarka sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, pred nama je danas Predlog Zakona o zaštiti buke i ciljevi tog važnog zakona jesu višestruki.

Sa jedne strane usmereni na proces usklađivanja zakonskog akta sa direktivama Evropske unije, i sa druge strane ostvarivanje svih neophodnih i značajnih procesa kako bi unapredili sistem zaštite od buke u životnoj sredini u Republici Srbiji.

I ovaj Predlog zaista jasno pokazuje nameru Vlade i resornog ministarstva da nam zaštita životne sredine bude na visokom mestu prioriteta, kao što je to navela i premijerka Brnabić u svom ekspozeu prilikom formiranja Vlade.

Vaše Ministarstvo i vi ministarka od kada ste na čelu Ministarstva ste uradili za temu zaštite životne sredine zaista mnogo.

Nemojte da se osvrćete na napade ovih predstavnika bivšeg mafijaško-tajkunskog kartela, kada vam spočitavaju da temu zaštite životne sredine niste postavili na mesto gde i ona danas pripada.

Svi možemo da se setimo šta su njihovi predstavnici radili dok su se nalazili na čelu tog Ministarstva i kako su pljačkali i budžet Republike Srbije i budžet tadašnjeg Ministarstva, kako bi obezbedili pare za finansiranje nekadašnje DS i kako bi obezbedili pare za svoje džepove.

Tada pod akcijom „Očistimo Srbiju“ očistili su budžet Republike Srbije za više miliona evra, a nisu očistili ni jednu deponiju do 2012. godine.

Svakako nama tema zaštite životne sredine jeste osnovni prioritet, kao što nam je i bio osnovni prioritet da 2012. godine sprovedemo mere fiskalne konsolidacije da bismo našim građanima obezbedili i nove autoputeve, nove škole, nove bolnice, nove institute i sve ostalo, ali ono o čemu sam ja pričao na nekim ranijim sednicama jeste da se mi u poslednje vreme susrećemo sa određenim zelenim pokretima koji se danas ne mogu smatrati zelenim pokretima nego se oni samo kriju iza tog imena, a direktno su pod palicama određenih političkih stranaka koje se danas bore da opet uđu u vlast, da opet sednu u fotelje kako bi pljačkali građane Srbije.

Oni to pravdaju time, a to je upravo ona fabrikovana laž i služi se samo lažima od 2012. godine kako bi nama Srpskoj naprednoj stranci spočitavali one dobre stvari koje mi radimo da građani Srbije u poslednje vreme imaju više poverenja u pokrete nego u političke stranke i da su se građani u određenom stepenu zasitili političkih stranaka, ali onda moram da postavim pitanje tim zelenim pokretima – kako je moguće da u junu 2020. godine Srpska napredna stranka i lista Aleksandar Vučić osvoji preko 60% glasova? To je zato što imamo poverenje naših građana, a građani isključivo samo gledaju rezultate koje smo mi napravili od 2012. godine.

Ti zeleni pokreti koji se još nazivaju - zeleni džihad, oni će se samo služiti lažima i služiti svime onim negativnim da bi zamaskirali sve one loše stvari koje je bivši režim radio do 2012. godine.

Oni će pozivati na proteste, oni će pozivati na demonstracije, oni će pozivati na sve nasilno samo kako bi uspeli da minimalizuju one naše rezultate koje vide svi građani Srbije, a to je da ćemo do kraja godine uspeti da počnemo ili da završimo devet autoputeva, danas imamo tri kovid bolnice, danas imamo platu od 560 evra, danas je minimalna zarada dva puta veća nego u njihovo vreme.

A, šta rade ti zeleni pokreti? Ti zeleni pokreti idu u Brisel, idu u strane ambasade kako bi dobili podršku ne za svoju politiku, nego za politiku opozicionih stranaka koji su ovu Srbiju uništavali do 2012. godine.

Vama su, ministarka i vašem ministarstvu, spočitavali problem Vinče. Taj problem Vinče je problem star 70 godina. Zašto onda nisu rešili ovi stručnjaci od 2000. godine taj problem Vinče, nego nama spočitavaju?

Onda na tu istu Vinču dovedu ljude iz Evropskog parlamenta, ali dovedu ljude, ne stručnjake, dovedu ljude koji se otvoreno zalažu za nezavisnost Kosova. Direktno sa te deponije Vinče te iste evropske predstavnike odvedu „N1“, kako bi tamo pozivali na nezavisnost Kosova. Kada vide da im to ne uspeva, onda pozivaju svoje istomišljenike da dođu na demonstracije i proteste. I, odu na proteste, odu na Brankov most, zatvore Brankov most, drže ljude, drže porodice i njihovu decu u automobilima dva sata da bi oni pričali, ne o ekološkim temama, nego da bi pričali sve najgore protiv Aleksandra Vučića i protiv Srpske napredne stranke.

Oni tu podršku nemaju samo od evroparlamentaraca, nemaju podršku od stranih ambasada, oni imaju podršku i od određenih medija, a ti mediji su danas tajkunski mediji i mi moramo određene stvari da nazovemo pravim imenom.

Oni će vas stalno ubeđivati da ovde u Srbiji ne postoji sloboda medija, a ja ću građane da obavestim da od 2012. godine na teritoriji Srbije su se otvorili mediji „N1“, „Nova S“, „Euronews“. Ako pogledate, i „N1“ i „Nova S“ ne podržavaju ono što radi Aleksandar Vučić, ne podržavaju ono što radi SNS, ministri, narodni poslanici. Vi ste na njihovim portalima svakodnevno mogli da vidite najgore uvrede i na račun Vladimira Orlića i Sandre Božić i Aleksandra Martinovića i na vaš račun, ministarka, ali najviše na račun Aleksandra Vučića i njegove porodice.

Evo, juče smo videli nove napade na ministra Sinišu Malog. Oni počinju da fabrikuju laži koje su u potpunosti reciklirane. Oni počinju da opet sprovode mantru koju su sprovodili pre nekoliko godina, da ministra Malog optuže da ima neke nekretnine, ali nije cilj da se optuži Siniša Mali. Cilj je na kraju da se optuži Aleksandar Vučić. Tih 24 stana, koje oni spominju, pa oni mogu da ih danas pomnoži i sa 10 i sa 100, i mogu da kažu da Siniša Mali ima 2.400 stanova, ali tema tih napada jeste da se zaštite marifetluci Dragana Đilasa, da se zaštiti kako je on stekao enormno bogatstvo dok je bio gradonačelnik Beograda, kako dok je upravljao „Multikom grupom“, a u toj istoj „Multikom grupi“ danas rade i Marinika Tepić i Slaviša Nikezić i njegov Bojan Bjelić, nekadašnji gradski menadžer koji je optužen za zloupotrebu položaja prilikom renoviranja Vojvode Stepe i svi drugi koji su bili sa njim u vrhu tadašnje beogradske vlasti.

Šta je bitno? Bitno je, kao što sam rekao, da se ne otkrije kako je Dragan Đilas posadio 68 miliona na 17 računa po belom svetu, gde je razlika do 619 miliona, odakle Draganu Đilasu danas 22 miliona evra samo u nekretninama koje je on prijavio Agenciji za borbu protiv korupcije. Kako je moguće da niko od nas ovde 180 nema ni jedan posto od tih 22 miliona?

Kako ste stekli 22 miliona? Tako što ste bili izuzetan preduzetnik u Češkoj, pa ste prilikom započinjanja političke karijere prijavili 70.000 evra u ušteđevini i neki stari automobil i to je bilo sve sa čime ste počeli i onda ste nekoliko godina kasnije došli do toga da osnivate političku stranku i da se vi i vaš megafon Marinika Tepić vozite po Srbiji automobilima od po 100.000 evra. To je tema. To je tema, da se zamaskira kriminal onih koji su Srbiju uništavali do 2012. godine. Ali, centralna tema jeste da se opet optuži Aleksandar Vučić.

Na njihovu žalost, moram da im kažem da Aleksandar Vučić nema nijedan račun po belom svetu zato što njemu nije interes da se obogati. Njemu je interes da ova Srbija napreduje, da bude prosperitetna, da ima veće plate i penzije.

Nemojte da se služite svaki dan novim i novim lažima kako biste uspeli da ga dehumanizujete porodicu Vučić sa krajnjim ciljem da srušite Aleksandra Vučića, da se vratite na vlast, da se vratite u vaše fotelje kako bi sticali milione, da prodajete građane Srbije, da prodajete narod na Kosovu i Metohiji zato što vi u tome vidite samo zaradu.

Vi kažete da je 24 stana proizašlo iz nekih pandorinih papira, a da li u tim pandorinim papirima postoji kako je Vuk Jeremić dobijao 200.000 dolara iz Katara? Da li u tim pandorinim papirima piše kako su mu Patrik Ho i Lozo uplaćivali 5,3 miliona, od toga 1,3 miliona na račun njegove PR agencije? To sigurno ne piše, ali i da piše, vi to ne biste spominjali.

Da li piše u tim papirima da je Dragan Đilas koristio svoju „Multikom grupu“, da direktno sarađuje sa gradskim preduzećima i gradskim ustanovama i time na najgrublji način iskoristi svoju poziciju gradonačelnika do 2012. godine?

Ali, ne napadate vi iz opozicije, vi koji danas nemate ni 3% podrške, pa zovete na sva usta evroparlamentarce da ovde dođu, da vam donesu neki dekret, da možda u tom dekretu piše da njegovo veličanstvo Dragan Đilas danas stupa na vlast, iako nema podršku svojih građana. Tražite po belom svetu pomoć, ali ne možete da je dobijete zato što su i ti evroparlamentarci videli sa kakvim diletantima oni ovde imaju posla. Došli ljudi, rekli nam šta treba da uradite, vi otišli sa tih pregovora i za taj neuspeh okrivljujete opet Aleksandra Vučića, koji vam je dao mogućnost da pregovaramo o izbornim uslovima. A kada je SNS pregovarala o izbornim uslovima za vreme Borisa Tadića? Niko nije kao najveću opozicionu stranku hteo da nas primi, da razgovaramo o bilo čemu, a najmanje o izbornim uslovima.

Ali, sem Siniše Malog, imamo još jednu goru i jednu histeričniju kampanju koja se sprovodi poslednjih dana, a to je ono što oni nazivaju afera "Jovanjica". Nije to, gospodo iz opozicije, afera "Jovanjica". Tu nema nikakve afere. To je sudski postupak koji se vodi pred nadležnim sudovima, a vaša je potreba da napadate Aleksandra Vučića, Andreja Vučića i njegovu porodicu i zato vi to nazivate aferom. A znate šta je mnogo gore od toga? Zato što je to dokazana laž. To ne govorim ja, to ne govore poslanici SNS, to je rekla presuda Prvog osnovnog suda kada je onaj stručnjak koji je završavao treću godinu srednje škole u avgustu, kada su mu ocene bile 2 i 3, dokazani i osvedočeni lažov presudom Prvog osnovnog suda, kada je izgubio direktno od Andreja Vučića.

Ne da se Andrej Vučić nije čuo ni sa kim iz tog predmeta "Jovanjica", nije se čak ni video, a Miroslav Aleksić nastavlja sa svojim lažima i to samo pokazuje da je primetna histerija u redovima opozicije, da je primetna histerija u redovima tajkuna i mafijaša. Da li znate zašto? Zato što će se vrlo brzo saznati celokupna istina - ko je za koga radio, ko je sa kim radio, ko je od koga dobijao informacije, ko je sa kim bio u vezi od stranih agentura i određenih stranih ambasada sa ciljem da se uruši Aleksandar Vučić.

Aleksandar Vučić je pre nekoliko dana dao jednu dobru izjavnu, a to je da je primetna histerija u određenim redovima, a pogotovo u određenim medijima, a ja bi ih nazvao tajkunskim medijima i među određenim policijskim službenicima zato što će se ubrzo saznati sve stvari koje se tiču afere "Jovanjica". Oni su svi zajedno mislili da su tu aferu dobro spakovali i da će to narod prihvatiti. To narod neće da prihvati zato što su videli šta radite i kada govorimo o Siniši Malom i kada govorimo o Andreju Vučiću i kada govorimo o deci Aleksandra Vučića. Vi samo sprovodite politiku histerije i mržnje.

Ta mržnja je viđena i u Novom Sadu, kada je sin Borislava Novakovića polomio Gradski odbor SNS samo zato što se ne slaže sa politikom SNS. Ko je od vas iz opozicije osudio napade na majku Aleksandra Vučića koje su iznesene od strane Marka Vidojkovića na tajkunskom mediju "Nova S"? Pa, niko. To je vama cilj. Vi ne možete u Srbiji da pobedite na osnovu političkog programa. Vi ne možete da pobedite na osnovu volje građana. Vi samo možete da pobedite na taj način što ćete svaki dan fabrikovati nove i nove laži isključivo usmerene ne Aleksandra Vučića i njegovu porodicu, ali građani Srbije znaju ko radi za svoju zemlju, ko gradi auto-puteve, škole, bolnice, ko ne pristaje na ucene stranaca kako bi interese svoje zemlje stavio iznad svega, ko brani svoj narod na Kosovu i Metohiji. Građani vrlo dobro znaju ko je rasparčavao ovu zemlju, ko je davao nezavisnost na tacni Albancima danas u Prištini i ko je prodavao Kosovo i Metohiju zarad tapšanja po ramenu u stranim ambasadama. Najvažnije, znaju građani vrlo dobro ko je građane uništio dok je sebi punio džepove.

Hvala.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, cenjena ministarka, poštovani građani Srbije, pred nama su danas dva akta i jedan od akata jeste i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju korupcije i drugi akt jeste Predlog odluke o izmenama i dopunama Odluke o usvajanju Kodeksa o ponašanju narodnih poslanika. Oba akta koja se danas nalaze pred nama, narodnim poslanicima, imaju za cilj da predloženim rešenjima urede ponašanja u svojim oblastima delovanja.

Kada govorimo o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju korupcije, razlozi zbog kojih je Vlada, kao ovlašćeni predlagač, ovaj predlog zakona uputila u Dom Narodne skupštine su dvostruki.

Sa jedne strane potreba usklađivanja postojećeg zakonskog akta sa preporukama koje su stigle od Grupe država za borbu protiv korupcije, odnosno GREKO, i sa druge strane potrebe da se postojeća zakonska rešenja jasno definišu kako bi u narednom periodu mogla da se primenjuju na bolji način. Upravo na ovom primeru, na primeru Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju korupcije vidimo jasno želju i volju i Vlade, kao ovlašćenog predlagača, i Ministarstva pravde i Agencije za sprečavanje korupcije da ovaj zakonski tekst učinimo boljim kako bi se na efikasniji način borili protiv koruptivnih dela i koruptivnih radnji.

Kao što su moje kolege prethodnici govorili o korupciji – korupcija jeste bolest savremenog sveta i, kada bismo želeli da korupciju definišemo kroz primer stručne literature, mogli bi da kažemo da je korupcija jedan od vidova kriminaliteta koji se može definisati i kao kriminal „belog okovratnika“. Time se definišu sva ona krivična dela kod kojih postoji teškoća dokazivanja izvršenja, odnosno postojanja konkretnog krivičnog dela, kao i ona krivična dela gde se izvršioci tih krivičnih dela služe na način da koriste određene praznine u postojećim zakonskim aktima. Zato je veoma važno da postojeće zakonske akte prilagodimo trenutnom vremenu, da prilagodimo postojećim situacijama kako bi se na efikasniji način borili protiv svih onih stvari koje su regulisane krivičnim zakonodavstvom, a kako država i državni resursi ne bi bili na gubitku.

Ono što je bitno reći jeste da se u stručnoj literaturi korupcija naziva, odnosno može definisati zbirom radnji kojim određeno lice želi da ostvari lično blagostanje na uštrb države i državnih resursa. Zato je veoma bitno da na taj način preduzmemo sve neophodne radnje kao ozbiljni i odgovorni činioci da zaštitimo i državu i da zaštitimo državne resurse. Korupcija svoje negativne efekte može da pokaže i na pojedincima i na državi, jer ukoliko imate raširenu korupciju u jednoj demokratskoj državi, te negativne implikacije se mogu videti na različitim primerima.

Sa jedne strane imate problem prilikom ostvarivanja zakonom zagarantovanih prava koje proizilaze iz Ustava i zakona, a sa druge strane što strani investitori neće da dođu u vašu zemlju da investiraju svoj novac zato što kažu – pa, da, ta zemlja ima problem sa korupcijom, pitanje je kako ćemo mi poslovati i pitanje je kako ćemo mi određene pravne probleme koji proizilaze iz tog poslovanja moći da rešimo u daljem vremenskom intervalu. Zato je veoma bitno da radimo konstantno na tome da korupciju svedemo na najmanji mogući nivo.

Kada govorimo o samoj korupciji, veoma mi je žao, ministarka, što ovakve odredbe koje se danas nalaze u Predlogu zakona o sprečavanju korupcije nismo imali 2010, 2011. i 2012. godine, kada smo imali eklatantan primer korupcije koja je vršena od strane javnih funkcionera koji su sedeli u tadašnjem vrhu države.

Ono što bih, takođe, želeo da kažem, a vratiću se na ovu temu, jeste da su predložena rešenja veoma jasna, da su veoma koncizna i da otklanjaju svaki oblik sumnje kako će se određena rešenja primeniti u konkretnoj situaciji. Sem onih rešenja kojima se jasno regulišu određena kadrovska pitanja u okviru Agencije za sprečavanje korupcije, a to je da će mandat zamenika direktora Agencije trajati, odnosno ukoliko dođe do prestanka mandata direktora Agencije, do izbora novog direktora, odnosno da prilikom izbora novog direktora on mora da poseduje određena stručna znanja iz oblasti korupcije.

Takođe, veoma mi je drago što danas imamo predložene izmene i dopune koje jasno definišu da lica koja su zaposlena u organu, koja su zasnovali stalni radni odnos u organu javne vlasti ne mogu da osnivaju privredna društva i ne mogu da se bave samostalnom delatnošću.

Ono što je takođe veoma bitno jeste da isti ti nosioci javnih funkcija ubuduće ne mogu da učestvuju u upravljanju privrednim društvima, niti mogu da imaju određena upravljačka prava.

Kao što sam rekao, veoma mi je žao što ovakve odredbe nismo imali 2010. godine. O svim koruptivnim radnjama koje su se dešavale do 2012. godine nismo samo mi govorili kao predstavnici najjače opozicione stranke u tom trenutku. Nismo samo mi govorili šta se dešavalo na republičkom nivou, šta se dešavalo na gradskom nivou, šta se dešavalo po opštinama širom Srbije. O tome su govorile i nadležne državne institucije, a o tome najbolje govori i Izveštaj tadašnjeg saveta za borbu protiv korupcije na čelu sa Vericom Barać.

Ovo što ja danas držim u rukama jeste Izveštaj o pritiscima i kontroli medija u Srbiji koje je sačinio Savez za borbu protiv korupcije 19. septembra 2011. godine.

Zašto sam ja ovaj dokument danas doneo u Narodnu skupštinu? Zato da bi prestali da mediji koji su bliski predstavnicima bivšeg tajkunskog režima govore o tome da mi ovde narodni poslanici koji vrlo savesno i odgovorno obavljamo ovaj posao, mi konstantno iznosimo paušalne izjave da su te izjave neutemeljene, da su te izjave bez dokaza i da tim izjavama želimo da naštetimo njihovim strankama, a i njihovom ličnom ugledu i integritetu.

Ovaj dokument koji sam ja doneo je javno dostupan i on se može naći na sajtu Saveta za borbu protiv korupcije. Da ja sada ne bih iznosio sve detalje i da ne bih oduzimao vreme mojim dragim kolegama, ja ću citirati neke stvari koje se odnose na ljude koji su bili visoki javni funkcioneri do te 2012. godine i koji su odlučivali o našim pravima i interesima u tom trenutku.

Ukoliko dođete na stranu 28. ovog Izveštaja, veoma lepo piše da je Savez za borbu protiv korupcije svoju pažnju posvetio „Multikom grupi“ i „Dajrekt mediji“ i Emoušn grupi“. Sve te tri firme su bile u vlasništvu ili je imao određena upravljačka prava, što je u vezi sa današnjim izmenama i dopunama, bivši gradonačelnik Beograda, Dragan Đilas.

Ne pričamo mi ovde, narodni poslanici, o Draganu Đilasu zato što je on predsednik određene opozicione stranke. Mi narodni poslanici ovde pričamo o Draganu Đilasu zato što govorimo o svim onim činjenicama i svim onim stvarima koje se mogu dokazati da je on direktno učestvovao da budžet Republike Srbije i budžet grada Beograda bude oštećen u određenim novčanim iznosima.

Savet za borbu protiv korupcije kaže – preduzeće „Multikom grupa“ je osnovano još 2004. godine. Znači, mnogo ranije, pre nego što je Dragan Đilas došao na funkciju gradonačelnika. „Multikom grupa“ i „Dajrekt medija“ iz godine u godinu beleže rast neto dobitka. Tako je „Dajrekt medija“, prema podacima iz APR-a u 2008. godini, ostvarila neto dobitak od 558 miliona dinara, dok je u prethodnoj 2007. godini bio manji za gotovo 200 miliona, a u 2009. godini je ostvarila dobitak od 619 miliona evra.

Slično je i sa „Multikom grupom“ koja je zajedno sa povezanim preduzećima iz godine u godinu, od 2008. do 2012. godine ostvarivala sve veće i veće neto dobitke.

Ono što je važno, u 5. stavu strane 29. stoji – Savet za borbu protiv korupcije utvrdio je da štamparija „Big print“, koja je deo „Multikom grupe“, ostvaruje, sada molim građane da obrate pažnju, ostvaruje direktnu poslovnu saradnju sa državnim institucijama, među kojima ima onih koje se finansiraju direktno iz budžeta grada Beograda, čiji je gradonačelnik upravo Dragan Đilas. Ta firma sarađuje sa „Ateljeom 212“, „Zvezdara teatrom“, „BDP“-om, „JDP“-om, ali i Turističkom organizacijom Beograd.

Mi kada ovde govorimo da postoje sumnje je najblaže upotrebljena reč kada vidimo ove podatke koje je dala relevantna državna institucija. O čemu mi ovde, narodni poslanici, treba više da objašnjavamo kada Savez za borbu protiv korupcije govori o tome da postoji direktna povezanost firmi sa gradskim preduzećima, na čijem čelu grada tada je bio Dragan Đilas?

Da ne pričamo o mostu na Adi, koji je veoma bitan zato što su se predstavnici bivše vlasti mnogo puta pozivali na to. Taj most je nas koštao, sve ovde, 500 miliona evra. Tri stotine miliona evra su samo koštale pristupne saobraćajnice. Cena mosta od 500 miliona je pola vrednosti ukupne vrednosti današnjeg Moravskog koridora.

Zašto je to bitno? Most u Francuskoj, čiju ja sliku danas ovde držim, je najviši most na svetu koji ima, ovde možete da prebrojite, šest pilona. Mosta na Adi na koji se Dragan Đilas i te kako pozivao, da je to najveći infrastrukturni projekat koji je izgrađen za vreme njegovog mandata, ima dva pilona, a košta 500 miliona evra. Onda, otkrivamo da su određena lica bliska njemu uzimala određeni novac na ime provizije.

Nije samo most na Adi u tom trenutku bio problem. Bio je problem nabavke podzemnih kontejnera, bio je problem nabavke softvera u vrednosti od 10 miliona evra koji nikad nije iskorišćen, bio je problem da se sarađuje direktno sa javnim ustanovama i javnim preduzećima i rezultat svega toga jeste da je grad ostao zadužen za skoro milijardu i dvesta miliona evra.

Ono što je takođe veoma bitno, druga stvar koju sam doneo u Narodnu skupštinu, da ne bi ispalo da predstavnici SNS iznose paušalne izjave, jeste kada odete na bazu imovine političara koji se može naći na sajtu KRIK, a svi ovde znamo i cela Srbija zna da KRIK nije blizak politici SNS i da se na KRIK-u mogu naći najgori tekstovi koji su usmereni i protiv SNS i protiv predsednika Aleksandra Vučića i protiv njegove porodice, nađete bazu imovine političara, odnosno imovine Dragana Đilasa.

U tom tekstu stoji: „Dok je bio na vlasti, razvio je svoje poslove i uvećao bogatstvo, a njegove firme tih godina imali su prihode i do 80 miliona evra godišnje“. Da ne pričamo mi ovde paušalno da Dragan Đilas i njegov brat imaju trideset i nešto stanova na najelitnijim lokacijama, to pokazuje izveštaj KRIK-a iz baze imovine političara.

Sada, ono što je najbitnije jeste da dolazimo do međustranačkog dijaloga. Zašto je međustranački dijalog veoma važan? Ti isti predstavnici koji su navikli da trpaju sebi milione u džepove neće da dođu mirno na vlast. Oni konstantno prete nasiljem, konstantno prete pobunama i žele da dođu na vlast tako da ih dovede neko. A to da ih dovede neko je jasno prikazano i nakon međustranačkog dijaloga, kada su se oni sve vreme ranijih godina pozivali na strance, pozivali na strani faktor, da neće da razgovaraju sa Aleksandrom Vučićem, da neće da razgovaraju sa predstavnicima svog naroda, nego je njima najbolje da razgovaraju sa Tanjom Fajon, Bilčekom, Kukanom i Falkenštajnom.

Nakon druge runde dijaloga, kada su videli da taj njihov zahtev su puste želje koje niko neće da prihvati zato što te želje mogu samo oni sebi da ispunjavaju zato što te stvari nisu realne, oni posle toga kažu – nisu nama dobri ni stranci, nećemo mi strance, mi ćemo sami da se borimo za našu slobodu.

Znate zašto oni to rade? Oni stalno odlažu rešavanje tog problema zato što znaju da nemaju podršku u svom narodu i zato što su odluku o bojkotu doneli i pre prvog međustranačkog dijaloga.

Građane moram da podsetim da je predsednik Aleksandar Vučić takođe pokrenuo i unutrašnji dijalog o pitanju KiM, gde su ti isti predstavnici bežali od toga i rugali se tom dijalogu.

Zato je veoma važno da danas kada govorimo o Kodeksu, o ponašanju narodnih poslanika, tim Kodeksom, koji je već ranije donet u domu Narodne skupštine, moramo da regulišemo međusobne odnose kako više ne bi bili svedoci konstantnih napada od strane predstavnika opozicionih stranaka i drugih činilaca na nas, da idemo ka tome zato što nemamo politički program, da vređamo Aleksandra Vučića, da vređamo poslanike SNS i da vređamo sve one koji ne podržavaju to njihovo, a to njihovo jeste da dođu na vlast bez izbora i bez volje građana.

Kao što je predsednik poslaničke grupe Aleksandar Martinović rekao, podneo sam dva amandmana i to amandman na član 23. gde se posle reči u daljem tekstu – vodič, dodaju reči - u roku od 15 dana od dana obrazovanja komisije. Zato što smatram da je veoma važno da se postupak sprovođenja obuke narodnih poslanika za primenu tog Kodeksa da se sprovede, a veoma je važno da se sa njim započne u roku od 15 dana od dana obrazovanja komisije.

Ono što je mnogo bitnije jeste da u amandmanu 2. koji sam podneo, u članu 5. Predloga odluke, član 30 menja se i glasi. U njemu je jasno sadržan celokupan postupak ukoliko dođe do prijave kako se vrši postupak od početka do kraja. Time, samo da bi javnosti objasnio, da ne misle opet građani da mi podnosimo kojekakve amandmane i da ne mislimo u interesu i Narodne skupštine i svih drugih činilaca, koji mogu učestvovati u tom postupku, jeste da ukoliko je prijava podneta protiv člana odbora da će umesto njega postupati zamenik člana odbora, a ukoliko je podneta prijava protiv zamenika člana odbora njega će menjati drugi zamenik člana odbora koji je uzeo učešće u radu tog odbora.

Da ne bi previše vremena oduzimao mojim kolegama, koji će učestvovati u raspravi u toku današnjeg dana, želim da kažem da je veoma važno da ovakve i slične akte Vlada predlaže i vaše ministarstvo, ministarka, jer smatram da su oni veoma bitni kako bismo očuvali resurse Republike Srbije i kako bismo nastavili putem prosperiteta i boljeg života.

Ono što bi želeo da poručim predstavnicima opozicionih stranaka i ljudima koji misle da oni rade dobre stvari jeste da dok je SNS i dok je predsednik Aleksandar Vučić na čelu države, mi nikada nećemo dozvoliti da odluke u našoj državi donose stranci i drugi strani faktori, zato što mi jedni poštujemo volju građana Srbije. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, cenjena ministarka sa saradnicom, poštovani građani Srbije, jedan od sporazuma koje danas pred nama narodnim poslanicima u domu Narodne skupštine jeste i predlog zakona, odnosno Predlog zakona o potvrđivanju amandmana na Montrealski protokol.

Sam Montrealski protokol predstavlja deo jedne mnogo značajnije teme, a to je tema zaštite životne sredine. Tema koja je postala vrlo aktuelna u poslednje vreme zahvaljujući naporima Vlade Republike Srbije, nadležnog Ministarstva za zaštitu životne sredine, a ono što je najvažnije predsednika Aleksandra Vučića da Srbiju učinimo zdravijom i ekološki prihvatljivijom zemljom.

Skoro sve evropske države temu zaštite životne sredine stavljaju opravdano na prvo mesto. Zaista smatram da Srbija ide za evropskim državama, da idemo u dobrom pravcu i da zaista preduzimamo sve neophodne radnje kako bi Srbiju učinili i zdravijom i efikasnijom. Prepoznali smo probleme sa kojima se Srbija suočava u domenu zaštite životne sredine i želimo da ih rešimo na najbolji način, a sve u interesu građana Republike Srbije.

Kada posmatrate pitanje zaštite životne sredine ona je zaista veoma kompleksno i ja bi u okviru tog kompleksnog, odnosno u okviru te kompleksne teme želeo da istaknem i individualni i kolektivni karakter. Taj individualni karakter polazi od samog pojedinca i mi svi kao pojedinci moramo da budemo svesni da svakom svojom radnjom možemo da utičemo da ta tema zaštite životne sredine bude još bolja i da Srbija bude još čistija i bude još zdravija. Svakako kao i svi problemi i tema zaštite životne sredine ima određene probleme sa kojima, odnosno koje mora da rešava uz pomoć države, koja mora da rešava uz pomoć nadležnih državnih institucija, odnosno nadležnog Ministarstva za zaštitu životne sredine.

Zaista smatram da kada je Vlada Republike Srbije, odnosno premijerka Brnabić, temu zaštite životne sredine stavila na visoko mesto osnovnih prioriteta buduće Vlade i Ministarstvo za zaštitu životne sredine zajedno sa vama ministarka ispunjava sve ona očekivanja koje je istakla premijerka Brnabić u svom ekspozeu.

Želeo bih da istaknem jedan primer, kada se vozite auto-putem od Beograda ka Nišu na jednoj svetlosnoj signalizaciji puteva Srbije stoji tekst, da koliko prirodi date ona vam toliko vraća. Zaista se slažem sa tim i zaista smatram da smo mi kao država od 2012. godine prepoznali stvari i da zajedno idemo u dobrom pravcu, a to jeste da Srbiju učinimo boljom u domenu zaštite životne sredine.

Isto tako verujem da se po pitanju rešavanja suštinskih problema krećemo u dobrom smeru i to pokazuju sve one stvari koje Ministarstvo radi na terenu i taj rad na terenu je ključan i taj rad na terenu prepoznaju građani Srbije.

Ukoliko imate problem u državi, bez obzira da li je on u sektoru bezbednosti, sektoru poljoprivrede, sektoru zaštite životne sredine, ne možete da sedite u kabinetu Ministarstva i da pravite određene strategije, već morate da odete na teren, morate da sagledate taj problem i zajedno sa građanima i zajedno sa svojim saradnicima da preduzmete mere u cilju rešavanja tih problema.

Današnje Ministarstvo u zaštitu životne sredine te stvari radi na terenu. Rešili su problem deponije Stanjevina koje čeka svoje rešenje nekoliko desetina godina. Ono što predstavlja takođe veliki problem jeste i zagađenje vazduha i Ministarstvo je zajedno sa više lokalnih samouprava pokrenulo pitanje rešavanje višedecenijskih problema. Pravi primer toga jeste i poseta ministarke u Valjevu u kome je definisan postupak rekonstrukcije postojeće gradske toplane koja će nakon zamene velikog kotla buduće koristiti umesto mazuta, ekološki prihvatljivi gas.

Takođe, doneta je odluka da se na teritoriji grada Bora zaštiti, odnosno zasadi preko 2.000 stabala crnog bora i time će se direktno uticati na zdraviji vazduh. Takođe, Ministarstvo, a tu takođe mislim i na Vladu Republike Srbije koja sprovodi politiku jeste, pre svega, zaštita životne sredine u lokalnim samoupravama, a ono što je najvažnije jeste uklanjanje smetlišta i deponija.

Ali, ono što je velika razlika u odnosu na 2012. godinu, što mi te deponije ne uklanjamo onako kao je radio bivši ministar, Oliver Dulić, tada ministra za ekologiju u vreme vladavine DS i premijera Mirka Cvetkovića. Oni su tada deponije čistili samo da bi očistili budžet Republike Srbije i tada su pod nazivom „Očistimo Srbiju“, očistili skoro milion evra koji je bio namenjen za čišćenje deponija. Mi to svakako danas ne radimo, mi to radimo u postupcima koji su vrlo transparentni i koji su usmereni da Srbiju stave na visoko mesto kada govorimo o zaštiti životne sredine.

Ono što je mnogo značajnije za nas koji sedimo u Narodnoj skupštini Republike Srbije i za nas koji se trudimo da svakodnevno radimo na dobrim, odnosno da debatujemo, razgovaramo o dobrim zakonskim predlozima i da se suočavamo i sa onim činjenicama sa kojima se možda u određenom domenu ne slažemo, jeste da se u poslednje vreme suočavamo sa sve više zelenih pokreta, ali čije aspiracije nisu samo vezane za zaštitu životne sredine.

Predstavnici bivšeg režima, znajući da ta politika koju oni danas zastupaju ne može da prođe ni među građanima Republike Srbije, a čak ni među onima koji su glasali za njih do 2012. godine, oni su se dosetili da na jedan perfidan način uđu među stanovništvo Republike Srbije i da dobiju neophodne glasove kako bi ušli u određene institucije. To su uradili tako što su, opet kažem, na jedan perfidan način osnovali određene zelene pokrete, finansirali određene zelene pokrete kako bi sprovodili njihovu politiku na terenu.

Fascinantno je kako se u isto vreme dešavaju protesti u kojima su jedini zahtevi isti oni koji se mogu čuti iz usta opozicionih lidera. I, kada govorimo o zelenim pokretima, tu je predsednik Aleksandar Vučić rekao da ćemo se mi u budućnosti susretati sa problemom zelenog džihada. To zaista jeste, jer vas će ucenjivati i preko zelenih pokreta za sve one stvari koje vi sprovodite tada u svojoj državi i koje ne odgovaraju tzv. zelenim pokretima.

Već godinu dana mi se susrećemo sa različitim pozivima da se izađe na ulicu i da se tobože brani zaštita životne sredine i da se na tim istim protestima iznose isključivo politički stavovi. Ti politički stavovi jesu usmereni na rušenje Aleksandra Vučića i svega onoga što je protiv SNS i svega onoga što mi dobro radimo u svim institucijama, pa i u domu Narodne skupštine.

Znate, kada određeni opozicionari govore da oni nemaju veze sa zelenim pokretima, da nemaju veze sa tzv. zelenim džihadom, podsetio bih vas da se u međustranačkom dijalogu u domu Narodne skupštine jedan od pokreta koji se ranije nazivao „Žuta patka“, a danas „Ne davimo Beograd“ nalazi na istom koloseku gde sve stranke pod pokroviteljstvom Dragana Đilasa razgovaraju sa evroparlamentarcima. Nije to ništa čudno, sve te stranke ne žele da pričaju sa legitimno izabranim predstavnicima svog naroda, ne žele da pričaju sa onim strankama koje učestvuju na koloseku bez evro predstavnika, zato što su oni to tako navikli i zato što verovatno očekuju da ih na političku scenu dovedu evroparlamentarci, da ih dovedu ljudi iz Brisela i Strazbura, a ne da ih dovedu građani Republike Srbije.

Pravi primer toga jeste poseta, današnja poseta gospodina Zelenovića i gospodina Dobrice Veselinovića iz pokreta Ne davimo Beograd, u Briselu, i dokaz tome jeste i ova fotografija gde su se oni zajedno slikali ispred Evropskog parlamenta gde su gospoda umesto da se zalažu za zaštitu životne sredine otišli da govore o onim problemima sa kojima se mi suočavamo u Republici Srbiji.

Ja bih želeo da pitam gospodina Dobricu Veselinovića, najpoznatijeg volontera na teritoriji Balkana, koji ima nekoliko stanova, koji ima čak i svoj poseban fond ili kako se on naziva, ja mislim da je fond ili je institut preko kojih on gospodin Zelenović i ostali zaštitnici životne sredine prikupljaju pare, pa su se gospodin Zelenović, gospodin ovde sa leve strane, koji je ranije već išao u evropski parlament i tužio Republiku Srbiju i Aleksandra Vučića kako je sve loše u Srbiji, a SNS i Aleksandar Vučić mu dali cenzus od 3% da može da uđe u ovaj parlament. Ali, znate šta njega neće ni građani Srbije zato što ga neće ni građani njegovog Šapca pošto vrlo dobro znaju šta je radio u Šapcu, a gospodin sa desne strane, najpoznatiji volonter u Republici Srbiji gospodin Dobrica Veselinović.

Znate šta, šta je još veoma fascinantno? Vi imate gospodu iz pokreta „ne davimo Beograd“ koji su se ranije nazivali „žuta patka“ i sad oni iz jednih izbora u druge menjaju to ime. Jedne godine se zovu „žuta patka“, pa se onda zovu, ne znam kako je to bilo, udruženje za savski nasip, pa onda se zovu „ne davimo Beograd“.

Ja to sagledavam tako da meni više izgledaju na neka preduzeća koja žele da prevare građane. Oni stalno menjaju svoja imana. Znate, to vam je isto kao sa određenim prevarama kada stalno menjate iz godine u godinu imena preduzeća. Znate zašto menjaju preduzeća, odnosno zašto menjaju i gazdu i zašto menjaju ime preduzeća? Zato što znaju za koju su se stvar zalagali u prethodnim godinama, a sve te stvari za koje su se zalagali su se ispostavile sa strane Aleksandra Vučića i SNS, da su oni, Aleksandar Vučić i SNS bili u pravu.

„Žuta patka“ ukoliko se svi dobro setimo je pričala o tome da se „Beograd na vodi nikada neće izgraditi“ i da će od „Beograda na vodi“ ostati samo jedna maketa. Ja bih želeo, evo da pozovem i gospodina Dobricu Veselinovića i Lazovića i Zelenovića, da jedan dan zajedno prošetamo, zato što ja dolazim sa opštine Savski Venac, da odemo zajedno da prošetamo promenadom, pa da vidimo sve one zgrade i da opipamo da li je to od gipsa ili je to od betona.

Vi danas imate na potezu savskog amfiteatra „Beograd na vodi“ koji predstavlja centar društvenih i poslovnih aktivnosti, gde će uskoro biti završena najviša zgrada u Beogradu, a oni su pričali o tome kako to nije dobro. Na potezu savskog amfiteatra ste imali miševe, pacove, nalazili ste igle, nalazili ste polomljene flaše, ljudi su tu svašta radili.

Pa, taj deo Beograda je sad jedan od najmodernijih delova Beograda. Ljudima neposredno pored „Beograda na vodi“ je cena kvadrata skočila za nekoliko stotina evra, i oni nama pričaju o zaštiti životne sredine, a onda shvatite da u tim udruženjima stoje, odnosno sede samo ljudi koji žele da ostvare sopstveni profit, ali da nigde ne rade.

Pa, gde gospodin Veselinović ima jedno prijavljeno formalno, odnosno gde ima formalno radno mesto? Nema ga nigde. I, onda oni pričaju o tome kako se oni zalažu za zaštitu životne sredine.

Imali smo mi pre do 10, 15 dana, imali smo problem sa deponijom i to nismo krili. Taj problem deponije je star 30, 40 godina, ali ti predstavnici koji se zalažu za zaštitu životne sredine dovedu Violu fon Kramon ovde, predstavnicu Evropskog, odnosno poslanicu Evropskog parlamenta, dovedu je ovde i zajedno sa njom pod ruku odu na tu istu Vinču, a nakon te Vinče, Viola fon Kramon ode na N1 televiziju Dragana Šolaka i direktno se zalaže za nezavisnost Kosova i onda kada vidite u paketu Dragan Đilas, Dobrica Veselinović, razgovori sa evroparlamentarcima Viola fon Kramon, pa šta vam to govori?

To stavimo znak jednakosti i znamo da se radi protiv Srbije. znači, sve ćemo da uradimo, da radimo protiv Aleksandra Vučića, da radimo protiv Srbije, da radimo protiv Vlade, da radimo protiv resornog ministarstva. Pa, kako se niste setili do 2012. godine da upirete prstom u sve probleme koji se nalaze u Srbiji u domenu zaštite životne sredine. Niste, jer vas to nije zanimalo.

Danas vas zanima da vas dovedu evroparlamentarci, danas vas zanima da Viola fon Kramon, u Srbiji se zalaže za nezavisnost Kosova, danas vas zanima da vi dođete na vlast bez volje građana Republike Srbije.

Mi svi ovde koji smo u Narodnoj Skupštini ćemo marljivo raditi na tome da usvajamo sve zakonske predloge i druge podzakonske akte koji su u interesu građana Srbije, ali ove ljude koji su danas u Briselu, dok mi ovde radimo za interese građana Srbije, oni verovatno sede u nekom restoranu i dogovaraju akcije koje će da rade, pošto pozivaju na buduće proteste 11, 12. i 13. već ne znam kada, ali moraju da znaju da je takav protest bio održan i 4. septembra.

Ja bih želeo samo da ovo kamera zumira, 4. septembra su održani protesti, tzv. ekološki i pogledajte koliko je ljudi bilo na Trgu, ti isti koji pozivaju ti Zeleni pokreti, taj zeleni džihad, neće proći bolje ni 11. I zato bih želeo opet da kažem, pošto ste protiv svog naroda, radilii do 2012. godine, i pošto ste za određene odluke i Vlade sazivali po nalogu stranih ambasada i taj isti dnevni red nosili u strane ambasade, zaista vas molim da ukoliko poštujete građane Republike Srbije, ne idete u Brisel da kukate protiv Aleksandra Vučića, i SNS, i građana Republike Srbije, nego dajte da sednemo ovde i kao ozbiljni politički činioci razgovaramo, ali mislim da ni ti razgovori neće da vam pomognu, jer vi danas ne možete da pređete ni 3% koliko je potrebno za ulazak u Narodnu skupštinu.

Zašto? Zato što građani ne vole prevarante, građani ne vole ljude koji više vole strance od svoje zemlje, i zato što građani vide u kom pravcu ide Srbija, a to je pravac prosperiteta i sigurnije budućnosti. Hvala.

Poštovani predsedavajući, cenjena ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, pred nama je danas Predlog zakona o zaštiti potrošača.

Smatram da smo tokom današnjeg dana ovde u Narodnoj skupštini imali jednu veoma konstruktivnu raspravu u kojoj smo mogli da čujemo različite argumente koji su usmereni na to da se opravda podnošenje Predloga zakona o potrošačima od strane Vlade, kao ovlašćenog predlagača. Ti argumenti jesu zasnovani i na činjenicama i na svim onim stvarima koje predstavljaju sastavni deo ovog predloga zakona, i to upravo ovaj predlog zakona čini još značajnijim.

Predlog zakona o zaštiti potrošača je zakonski akt čiji osnov za donošenje možemo naći i u Ustavu Republike Srbije, kao najvišem pravnom aktu, i to u članu 97. u kome se kaže da Republika Srbija preduzima sve mere i radnje u cilju zaštite interesa potrošača i upravo je ovaj predlog zakona danas, koji se nalazi u Narodnoj skupštini, primer dobre prakse koju sprovodi i Vlada i većina koja se nalazi u Narodnoj skupštini.

Svakako Republika Srbija se uvek nalazila u ulozi ozbiljnog i odgovornog partnera prema svim relevatnim institucijama EU i zato je veoma važno da svi zajedno radimo na iznalaženju najboljih zakonskih rešenja, čime bi omogućili da građani na najbolji i najbrži način ostvare svoje osnovna zakonom zagarantovana prava.

Osnovni cilj ovog zakona jeste brže, efikasnije i deltvornije sprovođenje već postojećih zakonskih rešenja, ali i takođe i potreba usklađivanja našeg zakonodavstva sa zakonodavstvom EU, ali Republika Srbija, ni Narodna skupština kao najviše zakonodavno telo, nikada neće biti protočni bojler, pa da prihvatamo sva ona rešenja koja nam dolaze iz drugih zakonodavstava, već ćemo ozbiljno da posmatramo sva ta rešenja i ukoliko su ta rešenja pozitivna mi ćemo ih svakako inkorporirati u naše zakonodavstvom, jer je nama sigurnost građana u pravnom prometu najvažnija.

Vlada Republike Srbije, kao ovlašćeni predlagač, je imala cilj podnošenjem Predloga zakona o zaštiti potrošača da se na jedan jasan i decidan način utvrde prava i obaveze prodavaca, sa jedne strane, i potrošača, sa druge strane, da se iznađu rešenja za bolje sprovođenje zakonskih rešenja, a sve sa ciljem da svi relevatni činioci i na strani potrošača i na strani trgovaca i drugih neophodnih činilaca imaju veći stepen sigurnosti u zakonodavstvu Republike Srbije.

Kada govorimo o samom Predlogu zakona, on je obiman, koncizan, sa jasno definisanim odredbama koje služe da prodavci, odnosno trgovci i potrošači ostvare svoja prava i obaveze, ali nama svima ovde u Narodnoj skupštini i Vladi, kao ovlašćenom predlagaču, konačni cilj jeste sigurnost. Ukoliko tu sigurnost imate u zakonskim aktima, imaćete sigurno mnogo sigurniju povezanost između trgovaca i potrošača, a sigurno je da ćete imati dinamičnije poslovne procese, a samim tim da će ti procesi svakako biti zakoniti.

Predlozi zakona koji dolaze u Narodnu skupštinu, a koji su iz domena nadležnosti vašeg ministarstva, ministarka, su rezultati određenih društvenih i poslovnih procesa koji se trebaju na jedan jasniji način urediti.

Svakako postoji potreba da se određeni zakonski predlozi u određenim vremenskim intervalima ponovo razmatraju i da u koliko postoji potreba za tim da se oni revidiraju.

Kao što sam rekao, nama je sigurnost građana najbitnija i ta sigurnost se upravo vidi u članu 2, odnosno odredbi člana 2. ovog zakona u kome se kaže da će se prilikom tumačenja pojedinih odredbi uzimati da je potrošač slabija ekonomska strana, odnosno sa posebnim akcentom na ugroženog kupca.

Kada sam govorio da je zakon obiman, on sadrži delove u kojima se definišu prava i obaveze potrošača, u kojima se definišu instrumenti za ostvarivanje tih prava i obaveza, ali svakako i instrumenti koji predviđaju određene kaznene odredbe.

Sam zakon donosi dosta dobrih novina, ali ja bih se samo fokusirao na one koje su najvažnije, što se tiče novog Predloga zakona o zaštiti potrošača. Tu možemo videti uvođenje registra „ne zovi“, kojima se onemogućava određenim trgovcima da tokom radne nedelje pozivaju građane Republike Srbije i daju ponude ili nude na prodaju određene proizvode i sada će građani to moći da spreče tako što će registrovati svoj broj telefona kod nadležnog tela za Regulatorne elektronske medije.

Mislim da je ova odredba svakako dobra. Ja neću pričati detaljnije, jer su moje kolege veoma iscrpno pričale o tom institutu, ali je veoma važno da mi blagovremeno i na najbolji način obavestimo građane o toj mogućnosti.

U društvima gde postoji povećana ponuda i potražnja, usled bolje ekonomske i platežne sposobnosti, kao što je to slučaj sa Republikom Srbijom koja je značajno ojačala što se tiče ekonomije i finansija i time dala mogućnost da građani mogu više da troše, takođe javlja se potreba za jasnim definisanjem reklamacionog postupka, jer time ostvarujemo određeni stepen pravne sigurnosti za građane Republike Srbije. Taj postupak reklamacioni je veoma jasno definisan. Trgovac je sada dužan da primi reklamaciju od strane potrošača, takođe dužan je da mu izda broj pod kojim je ta reklamacija zavedena kod trgovca.

Takođe, ono što mi je veoma drago i ono čime mi svi pokazujemo ovde da su nam interesi građana najbitniji prilikom ostvarivanja njihovih osnovnih i zakonom zagarantovanih prava, jeste definisanje kratkih i striktnih rokova za ostvarivanje njihovih prava. Trgovac je sada dužan da na reklamaciju odgovori u roku od osam dana, odnosno 15 ili 30 dana ukoliko se radi o tehničkoj robi ili ukoliko se radi o nameštaju.

Ono što je važno, jeste da će ova zakonska rešenja doprineti da građani brže ostvare svoja prava i da se građani ne nađu u određenom vremenskom vakumu u kojem će mu biti onemogućeno da ostvari svoja prava, pa da li je to zamena robe ili povraćaj novca.

Ono što je svakako najvažnije, jeste uvođenje instituta vansudskog rešavanja sporova. Građani su do sada taj postupak, odnosno usled uočavanja određenih materijalnih nedostataka ili drugih nedostataka kod robe, mogli da reaguju na dva načina, podnošenjem reklamacije, pa da li će se sada reklamacioni postupak okončati pozitivno ili negativno i u slučaju kada je on okončan negativno da pokrenu sudski postupak.

Iz nekih razloga građani nisu želeli da pokreću sudske postupke, jer su oni trajali predugo i zato što su bili izloženi određenim novčanim troškovima, kako za podnošenje tužbe i tako u slučaju da potrošač eventualno izgubi spor protiv trgovca.

Time smatram da im je jednim delom bilo onemogućeno korišćenje njihovih, zakonom zagarantovanih, prava. Sada, kada imamo mogućnost vansudskog rešavanja sporova, uz saradnju određenih tela koja imaju potrebna znanja, a koja se nalaze u registru nadležnog ministarstva, to ćemo sada mnogo brže i efikasnije rešavati, ali da bi građani mogli da ostvaruju svoja prava.

Isto tako je važno reći da su građani Republike Srbije bili izloženi enormnim novčanim gubicima i troškovima za vreme vladavine onih koji su upravljali Srbijom do 2012. godine. Oni, nažalost, nisu imali mogućnost da se na te stvari, koje su rađene mimo zakona, da izjave žalbu ili neki drugi pravni lek.

Novac građana Republike Srbije koji pripada i svima nama ovde i poreskim obveznicima koji nas danas gledaju su korišćeni za one projekte koji su bili opravdani samo od onih ljudi koji su sedeli u vrhu DS i ti poslovi na izradu tih projekata i tih, kako su oni nazivali, velikih infrastrukturnih projekata, su davani samo onim firmama koje su bile bliske tadašnjem režimu.

Jedan primer toga jeste i most na Adi, koji je bivši gradonačelnik Dragan Đilas predstavljao kao ne znam kakvo infrastrukturno rešenje, on se gradio kao Skadar na Bojani i koštao je sve poreske obveznike 500 miliona evra. Samo 300 miliona evra su koštale pristupne saobraćajnice.

Sad, zamislite to da most na Adi koji je dužine 900 metara je koštao kao danas pola Moravskog koridora, ali to njima u tom trenutku nije bilo bitno. Bilo im je bitno da određeni ljudi bliski tadašnjoj DS uzmu određene provizije u iznosu od četiri do pet miliona evra na ime projekata, da se taj projekat sprovede što brže, pa su jurili za tim da se taj projekat, odnosno da se taj projekat realizuje do izbora kako bi oni izašli u predizbornu kampanju sa tim infrastrukturnim projektom zato što nisu imali bilo šta da ponude građanima Republike Srbije.

Vi danas kada slušate ujedinjeno-razjedinjenu opoziciju, a moram da vas podsetim da su svi ti ljudi nastali iz nekadašnje DS, zato ja postavljam pitanje – kada oni danas u medijima se nazivaju ujedinjeni i kada narodu predstavljaju da će oni izaći u tzv. „jednoj koloni“, što ste onda razbijali DS ako ste svi bili tako idealni i bajni? Ne, nego zato što je između vas bio jedan prazan prostor, a to se zvala sujeta. I ta sujeta i danas postoji.

Vi od svoje sujete, dragi predstavnici opozicije, nemate ništa da ponudite narodu. Vi se fokusirate na beogradske izbore, a znate iz kog razloga? Samo da bi ste opet došli na vlast, da bi opet vaš pokrovitelj Dragan Đilas došao na vlast i da bi ste opet očerupali kasu, kao što ste je čerupali do 2012. godine. Naravno da vam je to najvažniji plen zato što danas kada gradom rukovode ozbiljni i odgovorni ljudi, u toj kasi se nalazi preko milijardu evra.

Nije ni to bitno, nego vi kada nemate ni jedan politički argument, vi odlazite i tužite i državu Srbiju i SNS i Aleksandra Vučića i pričate kako vas mi svi zajedno ugnjetavamo. Čime vas ugnjetavamo? Ugnjetavamo vas time što su izborni uslovi danas na koje se vi pozivate mnogo bolji nego 2012. godine? Time što vam je Aleksandar Vučić i SNS su vam dali izborni cenzus od 3% koji vi ne možete ni dan danas da pređete, da uđete u ovaj parlament da budete određena politička opozicija, pa da pričate narodu šta ćete da uradite za njih u narednim godinama?

Ne, nego vi idete po Evropskom parlamentu, idete po svim evropskim institucijama i tužite Aleksandra Vučića, tužite Srbiju, tužite građane Republike Srbije, zašto?

Zato što ne možete opet da dođete do kase Beograda, ne možete da dođete do republičkog budžeta da bi vaše firme direktno sarađivale sa tim istim preduzećima i ustanovama i pare nosili izvan zemlje ili koristili te pare da vozite skupe automobile i da kupujete stanove po ekskluzivnim lokacijama.

Danas, 2021. godine Aleksandar Vučić ovde u Narodnoj skupštini priča sa strankama koje ne idu da tuže Republiku Srbiju u evropske institucije, ne idu u Brisel, ne idu u Strazbur, nego žele ovde da pričaju sa legitimno izabranim predstavnicima svoga naroda.

Setite se svi, u periodu pre 2012. godine, da li ste ikada videli Borisa Tadića da je razgovarao o izbornim uslovima tada sa bilo kim od predstavnika SNS koji su bili u opoziciji? Naravno da ne. Mi koji smo se tada nalazili u opoziciji smo želeli da dođemo na vlast, da unapredimo Srbiju, da građanima učinimo Srbiju boljim mestom za život, ali smo se borili na osnovu zakonom utvrđenih pravila.

Zato vas molim, nemojte da idete, ako ste već išli direktno protiv svog naroda do 2012. godine, nemojte da idete protiv svog naroda i da najavljujete nove demonstracije, nov lom grada Beograda, novo prebijanje policajaca. Uskladite se, definišite se, ali svakako i da pokušate da se ujedinite, ne možete da pobedite ono što je lako vidljivo, a to je politika Aleksandra Vučića, napredak Srbije i prosperitet svih građana Srbije. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, cenjena ministarka sa saradnicima, predstavnici Visokog saveta sudstva, poštovani građani Srbije, pred nama su danas dva Predloga zakona kojima Vlada Republike Srbije, kao ovlašćeni predlagač s jedne strane, i Ministarstvo pravde kao resorno ministarstvo s druge strane, žele da obezbede zakonske uslove za kvalitetnije obavljanje poslova, a koji se odnose na sistem vrednovanja rada sudija, tokom njihove profesionalne karijere.

Predlaganjem zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudijama, kao i predlaganja zakona o dopunama Zakona o Visokom savetu sudstva, preduzimaju se koraci u cilju ispunjavanja preporuka koje proizilaze iz akata GREKA, kao i preduzimanja svih drugih neophodnih aktivnosti, koje proizilaze iz revidiranog plana, odnosno koji je vezan za Poglavlje 23, a koji se suštinski odnosi na oblast pravosuđa i osnovnih prava.

Mi smo o Poglavlju 23 i svim stvarima koje trebaju da se unaprede kroz razgovore sa evropskim institucijama, kada govorimo o Poglavlju 23, se suštinski odnose i na Ustav Republike Srbije, i mi smo i u parlamentu i u toku javnih slušanja koja su organizovana bila od strane Odbora za ustavna pitanja, u saradnji sa Ministarstvom pravde, razgovarali o svim tim stvarima i nadam se, da ćemo u budućnosti kroz ustavne amandmane upravo definisati one stvari kojima želimo da unapredimo pravosuđe, a to je jačanje kapaciteta nezavisnosti i jačanje pozicije nosilaca sudijskih funkcija.

Preporuke koje su inicirale ove izmene i dopune su suštinske usmerene na revidiranje ocene sudija, odnosno ocene njihovog rada tokom njihove profesionalne karije, i one su usmerene suštinski kroz uvođenje kvalitativnih kriterijuma kao i da nezadovoljavajući kriterijumi ne budu osnov za razrešenje postupajućih sudija, što smatram da su takve izmene i dopune, kada govorimo o Zakonu o sudijama, vrlo dobre, zato što jasno pokazujemo da smo radili od 2012. godine, da ćemo u budućnosti raditi na jačanju kapaciteta nosilaca sudijskih funkcija, i što jasno i nedvosmisleno pokazuje da je nama najbitnije da treća grana vlasti, odnosno sudska vlast, u potpunosti bude nezavisna i da njen jedini osnovni cilj bude zaštita Ustavom i zakonom zagarantovanih prava i puna zaštita pravnog poretka Republike Srbije.

Naime, predlogom zakona se stvaraju uslovi za formiranje etičkog odbora kao stalnog radnog tela pri Visokom savetu sudstva.

Taj novoformirani etički odbor će, u skladu sa svojim zakonskim ovlašćenjima odlučivati o svemu onome što može biti ocenjeno kao negativno sa stanovišta sudija, odnosno nezavisnosti sudija i sa stanovišta njihovog ugleda, kao i o svemu onome što se može negativno oceniti kada govorimo o štetnom uticaju na sudove kao institucije koje ostvaruju puni integritet na teritoriji Republike Srbije.

Svakako etički odbor ima svoju zakonsku obavezu da taj izvešta jedanput godišnje dostavlja Visokom savetu sudstva, a da će Visoki savet sudstva u skladu sa svojim zakonskim ovlašćenjima, a nakon što izvrši uvid u taj izveštaj etičkog odbora moći da preduzima zakonom utvrđene postupke.

Ovom prilikom bih želeo da pohvalim i ažurnost Vlade Republike Srbije, kao ovlašćenog predlagača, i vas ministarka i vašeg Ministarstva, što ste ove preporuke koje su date, od strane GREKA prihvatili u najboljoj veri, što na ovaj način isto pokazujemo da nam je bitna u potpunosti nezavisna sudska vlast i da nam je bitno da mi kao zakonodavna i izvršna vlast, ni na jedan način nećemo niti želimo da utičemo na njihovu nezavisnost kao što je to bilo 2009. i 2010. godine.

Kada govorimo o samim izmenama i dopunama Zakona o sudijama, tu bih želeo da se osvrnem i na član 24. Zakona o sudijama i to u stavu 2. u kome se kaže da se – postupajućim sudijama predmeti poveravaju na osnovu rasporeda poslova u sudu, vodeći računa o složenosti predmeta, i isključivo na osnovu oznake i broja predmeta.

Zašto je ovo važno? Kada govorimo o sentenci, vodeći računa o složenosti predmeta, smatram da ova sentenca može u mnogome da doprinese da postupajuće sudije u sudovima redovne i sudovima posebne nadležnosti, mada više sudovi redovne nadležnosti, mogu da budu ravnomerno opterećene, što će svakako doprineti većem stepenu efikasnosti i većem stepenu produktivnosti, samih sudija i u njihovom radu, da bi se presude donosile u zakonu definisanim rokovima i da bi se te presude donosile isključivo na osnovu činjenica i dokaza.

Kada govorimo o samim sudovima a da kao primer uzmemo teritoriju grada Beograda, kao glavnog grada, na njemu, na teritoriji glavnog grada, mi imamo tri osnovna suda, jedan viši sud, tri apelaciona, odnosno jedan apelacioni sud, jedan privredni sud, jedan privredni apelacioni sud i ne uzimajući u obzir sudove posebne nadležnosti, mi u određenim trenucima možemo da vidimo da su postupajuće sudije u određenom stepenu opterećene.

Ta opterećenost je rezultat ubrzanih poslovno društvenih procesa, i to je rezultat većeg broja na žalost izvršenja određenih krivičnih dela, odnosno protiv pravnih dela u gradu u kome vi imate i preko dva miliona stanovnika.

Smatram da ćemo ovakvom izmenom i dopunom doprineti da pojedine sudije, naročito u osnovnim sudovima, a naročito u sudovima u kojima se postupa u parničnim predmetima da doprinesemo da sudije budu ravnomernije opterećene.

Tu možemo uzeti i primer trećeg osnovnog suda u Beogradu, koji je u ovom trenutku izuzetno opterećen, s obzirom na tužbe građana protiv banaka i zaista mislim da će ovo doprineti nekom vidu relaksacije.

Takođe, kada bi građani Srbija i da bi stanovnici Beograda, to lakše shvatili na jedan način, vi kada kao tužilac podnosite tužbu, na pisarnici suda, odnosno kada podnosite tužbu kod stvarnom i mesnog nadležnog suda, vi je zavodite na pisarnici i tada tužba dobija svoj broj i kroz libra sistem suda, ona se raspodeljuje određenom sudiji, nasumično na osnovu broja.

Vi, kada pogledate referat određenih predmeta, videćete da postoji blaga nejednakost.

Zašto kažem nejednakost? Zato što imate određene parnične sudije, koji će npr. kroz libra sistem dobiti veći broj predmeta u kojima na strani tužioca, na strani tuženog postoji veći broj lica, i koji mora da zakaže veći broj ročišta, kako bi saslušao veći broj stranaka itd. a onda sa druge strane imate određeni broj sudija, koji odlučuje po tužbama o verodostojnoj ispravi ili odlučuje po tužbi o naknadi štete, npr. koja je proistekla iz krivičnog dela, a gde vi već imate presudu iz krivičnog postupka, koje predstavlja pravni osnov i mnogo je lakše, nadam se, složićete se sa mnom, da kao sudija u parničnom postupku donesete presudu na osnovu verodostojne isprave ili da konstatujete da imate krivičnu presudu, kao pravni osnov a da utvrđujete samo koliko je visina naknade štete.

Smatram da će ove izmene i dopune u potpunosti doprineti relaksaciju u pogledu ravnomerne opterećenosti, koja će doprineti da sudije ne moraju svaki mesec da jure da ispune određenu kvotu, nego da ta presuda bude isključivo bazirana na dokazima i činjenicama.

Kada govorimo o ocenjivanju sudija tokom njihove profesionalne karijere, podržavam sistem ocenjivanja i sistem vrednovanja rada sudija tokom njihove profesionalne karijere, jer upravo na jedan transparentan način možemo da vidimo kako određeni sudija radi svoj posao, ali da ne idemo ka tome da utičemo na njihovu nezavisnost i samostalnost koja su načela koja proizilaze iz Ustava Republike Srbije.

Taj problem ocenjivanja je jednim delom problem koji je proizašao iz nakaradne reforme pravosuđa iz 2009. godine. U toku sprovođenja reforme 2009. i 2010. godine kada je ta reforma sprovedena i znamo kako je sprovedena, i znamo da je preko hiljadu nosilaca sudijskih funkcija u jednom danu ostalo na ulici, vi ste željom ljudi koji su tada sedeli u Ministarstvu pravde i Visokom savetu sudstva, naročito ljudi koji su sedeli u prvom sazivu Visokog saveta sudstva, uveli tzv. probni period za nove nosioce sudijskih funkcija, odnosno sudije koji se prvi put biraju na tu sudijsku funkciju.

Mi to vreme i dan danas nosimo. Na jednoj od prethodnih sednica sam rekao da i članovi Visokog saveta sudstva imaju veliko breme na sebi i 10 godina kasnije, zato što oni moraju da opravdaju poverenje celokupne javnosti da se ne bi desile sve one stvari koje su se desile 2009. godine, kada je hiljadu nosilaca sudijskih funkcija ostalo na ulici.

Šta sad imate i dan danas? Vi imate da se sudije koji se prvi put biraju imaju obavezu da budu ocenjivane tri godine uzastopno. I kada ocenite te sudije tri puta uzastopno nakon toga se donosi odluka, da li će sudija nastaviti da postupa u određenoj materiji ili neće više postupati kao sudija. Vi u tom probnom period direktno možete da učinite na nezavisnost i samostalnost sudija, zato što su 2012. godine i 2013. godine sudije bile suočene sa tim da su ih potcenjivali ljudi koji su posredno i neposredno učestvovali u reformi pravosuđa i sada zamislite da vas neko ocenjuje ko je blizak sada sa tadašnjim vrhom Demokratske stranke i vi ne možete po slobodnom sudijskom uverenju da postupate u određenom predmetu, zato što možete da očekujete da će vam neko dati lošiju ocenu zato što ste postupili protivno interesu tadašnje Demokratske stranke. To je u tom trenutku stvarao izuzetan psihički pritisak za mlade nosioce sudijske funkcije.

Smatram da ove odredbe treba takođe da izmenimo, odnosno da bude predlog da izmenimo kada budemo govorili o samom Ustavu zato što ćemo i time direktno doprineti da jačamo kapacitet nosilaca sudijskih funkcija i da oni isključivo svoje presude donose u skladu sa slobodnim sudijskim uverenjem.

Kada govorimo o reformi pravosuđa, a o toj reformi pravosuđa smo dosta puta govorili u ovom parlamentu, ja bi zaista želeo da podsetim građane Srbije da nas je ta reforma koštala 44 miliona evra. Koštala je sve nas ovde, narodne poslanike, koštala je sve poreske obveznike Republike Srbije i umesto da je taj novac iskorišćen, da se unapređuje pravosudna infrastruktura, kao što danas imamo sud u Katanićevoj, kao što imamo rekonstruisanu Palatu pravde, zgradu suda u Kragujevcu, itd, mi smo taj novac morali da iskoristimo da bi isplatili naknadu štete po osnovu materijalne ili nematerijalne štete nosiocima sudijskih funkcija.

Ali, ono što je suštinska razlika u odnosu na tadašnji period jeste što je po prvi put, i tu bih želeo, ministarka, vas da pohvalim od 2014. godine, donesem kadrovski plan koji će omogućiti da se radno-pravno angažuju lica na neodređeno radno vreme koji su do sada u sudovima bili angažovani po ugovoru, odnosno koji su bili angažovani na određeno vreme.

To je zaista velika i pozitivna promena koji su očekivali svi zaposleni u pravosuđu. Kada govorim o tome, tu mislim i na pomoćno tehničko osoblje, tu mislim i na zapisničare i na ljude koji rade u pisarnicama i to su zaista sjajni ljudi koji svaki dan rade na tome da pomognu da sudovi postupajući sudiju u potpunosti budu ekspeditivnije kako bi se sudske odluke na kraju donosile u zakonom definisanim rokovima.

Kada govorimo o pritiscima, ti pritisci su postojali 2009. i 2010. godine kada se sprovodila reforma pravosuđa, ti pritisci su najviše dolazili iz tadašnjeg sedišta Demokratske stranke i tadašnjeg Ministarstva pravde da se izaberu isključivo sudije koje su u tom trenutku bile bliske Demokratskoj stranci, odnosno čiji su tada rođaci, prijatelji sedeli u Demokratskoj stranci koji su odlučivali da pravosuđe unificiraju po svojoj nekoj potrebi.

Ta potreba nije bila iskazana time da se taj pravosudni sistem u potpunosti unapredi, nego da imate određenu većinu tadašnjeg Visokog saveta sudstva i da postavite sudije kako bi sebi stvorili mogućnost da abolirate određena dela za koje će tadašnji funkcioneri Demokratske stranke tada, a i u narednom periodu odgovarati pred sudovima redovne i posebne nadležnosti.

Kada govorimo u oblasti pravosuđa ne suočavamo se mi danas samo sa pritiscima kad govorimo o medijima koji većinom pripadaju jednom tajkunskom opozicionom delu i ne govorimo o pritiscima koji dolaze od strane opozicionih stranaka, nego govorim i o određenom vidu pritisaka koje mi kao narodni poslanici i vi kao Ministarstvo trpite od strane i određenih ljudi koji sede u istim tim sudovima.

Znate, ja kada sam završavao Pravni fakultet i kad sam polagao pravosudni ispit, jedna od osnovnih stvari jeste da naučite da je sudija nezavisan, samostalan, ali da sudija može da nastupa u medijima isključivo uz dozvolu predsednika suda, drugog nadležnog organa i da mora da poštuje Poslovnik o radu suda.

Vi dan danas imate određene nosioce sudijskih funkcija koji sede u najvišim instancama, koji ne poštuju Poslovnik, koji ne poštuju Zakon o sudijama, koji izlaze konstantno i svakodnevno u medije i komentarišu nas ovde narodne poslanike.

Kada neko izađe sa Pravnog fakulteta, on je stekao diplomu Pravnog fakulteta, ali mu to ne daje pravo da komentariše i da utiče na donošenje sudskih odluka.

Kada ste videli bilo kog predstavnika Srpske napredne stranke da odlazi ispred Višeg suda u Katanićevoj ulici i da direktno utiče na tužioce i da se postupa po određenoj prijavi? To Dragan Đilas radi, Marinika Tepić i rade svi funkcioneri Stranke slobode i pravde, odlaze u Katanićevu ulicu i direktno traže u tužilaštvu da se postupi po njihovoj prijavi. Ljudi, pustite tužioce da rade svoj posao. Nije to vreme 2009. i 2010. godine, pa da vi možete da uzimate spiskove, sedite u Ministarstvu pravde, vi, Snežana Malović i ostala ekipa, Dušan Petrović i da precrtavate sudije koji vam odgovaraju, nije to više isto vreme. Niste više u poziciji, niti ćete biti da reformišete srpsko pravosuđe. Nemojte to da radite.

Znate šta je još gore? Gore je da ti određeni ljudi koji su bliski njima, koji to više ne kriju sede u Nemanjinoj ulici u sudu i komentarišu odluke i komentarišu o tome da predsednik ne poštuje Ustav itd. Kako se taj stručnjak iz tog suda nije setio da prokomentariše kako je to kada neko glasa u parlamentu iz Bodruma? Kako je to kada Dragan Đilas stekne 619 miliona evra? Kako je to kada Dragan Đilas sedi sa sudijom osnovnog suda u Valjevu? Kako je to kada 44 miliona evra treba da se isplati zato što ste oterali sudije i tužioce na ulicu zato što nisu bili vama po volji? Kako to taj stručnjak dan danas ne komentariše?

On komentariše sve one stvari koje su njima bliske, i komentariše sve one stvari koje on može da zameri Srpskoj naprednoj stranci, Aleksandru Vučiću.

Pravosuđe mora da bude i mora da ostane treća i nezavisna grana vlasti, ali mi ne smemo da dopuštamo da određeni ljudi iz sudova komentarišu odluke.

Želeo bi da poručim tom gospodinu, a on će se jasno prepoznati - dajte ostavku, odnosno razrešite se. Osnujte svoj pokret, osnujte svoju političku partiju, izađite na izbore ukoliko imate podršku građana, zauzmite neku političku poziciju i tada možete da dajete bilo koje komentare, a onda kada moje kolege, narodni poslanici iznesu određene argumente protiv njih, onda se oni obraćaju svim domaćim evropskim institucijama kako se vrši pritisak na pravosuđe. Nikada ovde u parlamentu niste videli da smo vršili bilo kakav oblik pritiska na pravosuđe.

Zato na kraju želim da kažem da i u prethodnim sednicama i na današnjoj sednici razmatramo Predloge odluka i Predloge zakona koji će, ja se nadam, doprineti da mi u budućnosti imamo još bolje i još efikasnije pravosuđe, a danas ga svakako imamo u odnosu na period pre 2012. godine.

Smatram da ćemo ovakvim odlukama doprineti da naša Srbija u budućnosti zasigurno bude još sigurnija i bezbednija.

Hvala.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, pred nama je danas Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prirode, Predlog zakona koji ima za cilj da se njegovim usvajanjem otklone određeni problemi i nedostaci koji su uočeni u dosadašnjoj primeni zakona.

Svakako, potreba da se ovaj Predlog zakona nađe u skupštinskoj proceduri pred narodnim poslanicima postoji u pogledu toga što je potrebno da se određene zakonske procedure usaglase i sa propisima EU, čime jasno pokazujemo da nam je postupak usklađivanja sa evropskim zakonodavstvom veoma važan i da ćemo tu uvek postupati odgovorno.

Odredbama Predloga zakona o izmenama i dopuna Zakona o zaštiti prirode se vrši uspostavljanje ekološke mreže na teritoriji Republike Srbije, kao i ekološke mreže EU pod nazivom „Natura 2000“, što je veoma važno kada govorimo o zaštiti prirodnih resursa i lokaliteta. Tu bih istakao odredbe člana 36. koji propisuje da područja koja su klasifikovana kao područja od evropskog značaja, a u skladu sa odredbama ovog zakona uspostavljaju se kao delovi ekološke mreže i uživaju punu zaštitu dok ne postanu deo Evropske ekološke mreže „Natura 2000“.

Upravo predloženim zakonom, kao i Zakonom o klimatskim promenama koji smo usvojili na jednoj od prethodnih sednica, pokazujemo jasnu nameru i viziju da nam je tema zaštite životne sredina na visokom mestu osnovnih prioriteta, kao što je to bilo i sadržano u ekspozeu premijerke Brnabić u oktobru mesecu 2020. godine.

Pitanje prirode i zaštite životne sredine je pitanje i taj odgovor moramo svi zajednički da damo. Kada kažem svi, tu moramo da damo odgovor, odnosno odgovor moraju da daju relevantne institucije, nadležni državni organi, a sami pojedinci.

Kada pođete autoputem od Beograda ka Nišu na jednoj svetlosnoj signalizaciji „Puteva Srbije“ stoji slogan koji možete pročitati, a to je da vam priroda vraća onoliko koliko joj vi kao pojedinac date. U tome se ja u potpunosti slažem. Svako od nas ovde, i narodnih poslanika i građana Republike Srbije, ima na sebi jedan veliki stepen odgovornosti kada govorimo o zaštiti životne sredine i zaštiti prirode.

Svako od nas svojim ponašanjem i danas i sutra može da utiče i na bolju, manje bolju ili lošiju zaštitu životne sredine, ali taj stepen odgovornosti, koji svi mi imamo zajedno, je u mnogome veći ukoliko imamo jasan odgovor Vlade Republike Srbije i resornog ministarstva kako bi se određena suštinska pitanja od značaja za celu zemlju i kompletno društvo rešavala na jedan brži, konkretniji i na jedan dinamičniji način.

Ono što mi kao narodni poslanici i građani Republike Srbije u biti nikako ne možemo da negiramo jeste da je pitanje zaštite životne sredine stavljeno na visoko mesto osnovnih prioriteta, što pokazujemo da smo kao država i da smo kao društvena zajednica u potpunosti zreli i potpuno spremni da rešavamo pitanja koja su od značaja za celokupno društvo. Ta zrelost se veoma uspešno gradila nekoliko godina unazad kada smo kao država bili primorani da rešavamo pitanja koja su bila od značaja za opstanak države i njenog sistema.

Do pre nekoliko godina smo morali da brinemo o tome da naš monetarni sistem bude održiv, da naša država bude finansijski stabilna, da nam plate i penzije budu stabilne i da obezbedimo da nam u narednim godinama plate i penzije budu veće.

Naravno, kada radite na tome da stvorite jednu jaku i finansijski stabilnu državu svakako i kada radite da je razvijate na zdravim osnovama pitanja zaštite životne sredine i slična pitanja ostaju u senci prethodnih problema.

Danas kada prosečna zarada iznosi 550 evra, danas kada minimalna zarada iznosi 32 hiljade dinara, a za vreme predstavnika bivšeg režima je iznosila oko 15 hiljada dinara, danas kada je infrastruktura u Republici Srbiji ne istorijskom maksimumu, mi danas mnogo posvećenije možemo da rešavamo pitanja koja se odnose na prirodu i zaštitu životne sredine.

Ne mogu a da ne primetim jasnu viziju i ciljeve koje ste vi, ministarka, i vaše ministarstvo postavili ispred sebe i drago mi je što svakodnevno kroz različite akcije pokazujete jedan veliki stepen marljivosti i odgovornosti. Ministarstvo je u poslednjim mesecima u žiži interesovanja većine medija koji u jednom manjem ili većem obimu na jedan objektivan način obaveštavaju građane o svemu što je vaše ministarstvo radilo, a ti rezultati nisu ni mali, ali nisu ni nevidljivi.

Rezultate vašeg ministarstva možemo da vidimo svakodnevno kroz realizaciju različitih projekata koji su od suštinskog značaja za građane Republike Srbije i tu bih istakao rešavanje višegodišnjeg problema sa nesanitarnom deponijom Stanjevinu u Prijepolju koja je nakon 40 godina sanirana, a na mestu smetlišta zasađeni su trava i zimzeleno rastinje. Tu bih istakao i radove na izgradnji transfer stanice Banjica nakon kojih će se na ovu lokaciju dovoziti otpad iz četiri opštine, a to su Prijepolje, Priboj, Nova Varoš i Sjenica i koji će nakon toga biti transportovan u regionalni centar Duboko u Užicu. Svakako cilj jeste da se na kraju i zatvori nesanitarna deponija u Priboju na koju se odlaže otpad susednih opština.

Ono što nas je svakako izdvojilo u odnosu na period pre 2012. godine i što nas izdvaja u odnosu na mnoge zemlje u regionu jesu kapitalni projekti. U Programu „2020-2025“ za kapitalne projekte i projekte iz oblasti građevinarstva i infrastrukture će biti izdvojeno preko pet milijardi evra, što pokazuje jednu jasnu i odgovornu politiku Aleksandra Vučića i SNS da ovu zemlju i ovo društvo učinimo boljim i prosperitetnijim. Naravno ti kapitalni projekti uključuju i ekološke projekte koji će život naših sugrađana učiniti boljim i zdravijim.

Sve ove stvari koje sam ja rekao i koje su moje prethodne kolege rekle u svojom izlaganjima ne mogu a da ne ostanu propraćene od strane medija koji na različite načine nisu blagonakloni na politiku Aleksandra Vučića, SNS i svega onoga što mi kao narodni poslanici radimo u ovom visokom domu.

Primetio sam i primećujem stalno napade tih medija na sve ono što se dobro uradi za bolji život građana, ali stalna intencija tih medija koji su bliski predstavnicima bivšeg režima, a pogotovo Draganu Đilasu, Vuku Jeremiću i ostalima koji se danas nazivaju opozicijom jeste da se tema zaštite životne sredine i svih uspeha koje ministarstvo ostvarilo u poslednjih nekoliko meseci prevale na politički teren u kome će se zelena boja pretvoriti u žutu, crvenu ili planu s obzirom koja im boja prevlađuje u grbu stranke.

Nijednom od meseca oktobra kada je formirana Vlada Republike Srbije, kada ste vi preuzeli Ministarstvo za zaštitu životne sredine nismo imali u medijima nijednog predstavnika opozicionih stranaka koji je na jedan način pohvalio ono što smo uradili u domenu zaštite životne sredine.

Znate, to su stvari koje su lako vidljive, to su stvari koje vide i građani Priboja i građani Prijepolja i građani Nove Varoši, građani kompletne Srbije, ali očigledno je da sve ono što se dobro uradi i ne samo u oblasti zaštite životne sredine, već i u oblasti građevinarstva u oblasti ekonomije, u oblasti, socijalne politike, mora da se uprlja političkim sloganima kako bi se ti isti predstavnici bivšeg režima zamaskirali svoj nerad, neznanje i nekompetenciju.

Rešiti nekome probleme ne znači da se već istog dana oglasite u vašim medijima i da to što je dobro pokušate da napravite lošim, jer vama i vašoj propaloj politici to u potpunosti odgovara. Ali, ono što moram posebno da naglasim jeste što se mi u poslednjih nekoliko meseci susrećemo sa određenim vidovima ekoloških pokreta i ti ekološki pokreti koji mogu da doprinesu zdravijoj i boljoj Srbiji, u potpunosti podržavam. Ti ekološki pokreti mogu da daju veći značaj zaštiti životne sredine i mogu da daju jedan dobar putokaz kako određena suštinska pitanje koja se odnose na zdravlje i zaštitu životne sredine mi možemo i na koji način da rešavamo.

Ali, ne podržavam one ekološke pokrete koji su registrovani kao ekološki kako bi bili prijemčiviji narodu, a iza njih se krije politika i retorika predstavnika bivšeg režima. Znajući da ih narod ne želi, i znajući da nemaju podršku, dosetili su se da kreiraju ekološke pokrete koji će biti njihova maska za političke poene. Onda, odjednom vidite ogromnu količinu ekoloških pokreta na našoj političkoj sceni koji se zalažu da sve što je dobro bude loše, i vidite da se ta retorika ne razlikuje od retorike Dragana Đilasa, Vuka Jeremića, i onih koji konstantno vode napade protiv SNS, Aleksandra Vučića i svih nas koji smo narodni poslanici u poslaničkoj grupi Aleksandar Vučić-Za našu decu.

Znate, u toku današnjeg dana ste mogli da vidite da je tzv. lider opozicije Dragan Đilas zajedno sa svojim ljudima, a ne bih rekao iz stranke SSP, kako je oni već nazivaju, nego iz rekao bih iz političke stranke „Multikom grupe“, pošto svi ti ljudi koji se nalaze oko njega su zaposleni u firmi „Multikom grupa“, oni danas odlaze pred Prvo osnovno tužilaštvo i traže takozvane odgovore od Tužilaštva zašto Tužilaštvo u poslednjih nekoliko meseci nije postupilo po njihovoj navodnoj prijavi, vezano je za aferu Mauricijus.

Tako bih isto postavio pitanje svim nadležnim tužilaštvima, kada će mi da dobijemo i narodni poslanici i građani Republike Srbije odgovore na koji način, kako su trošile narodne pare, kako se čerupao RTS, kako su se čerupale druge gradske ustanove i gradska preduzeća, i na koji način je Dragan Đilas, obavljajući isključivo državne funkcije stekao 619 miliona evra, a zatim stekao mogućnost da od tih istih para plaća i Mariniku Tepić i da plaća sve druge koji danas vode kampanju protiv Aleksandra Vučića i SNS.

Takođe, moram da vam kažem da svi ti ljudi danas moraju da koriste tzv. ekološke pokrete kako bi stekli određene političke poene zato što znaju da njihovim delovanjem oni ne mogu da pređu ni taj prag od 3%, koji smo mi promenili kako bi direktno pomogli malim političkim strankama da uđu u ovaj parlament, a svi danas vide da tih stranaka ovde nema. Nema ih zato što se oni zalažu za revanšizam, i ako ja ni dan danas, evo, posle dva, ili tri meseca, ne mogu da odgonetnem šta to u glavi Vuka Jeremića predstavlja revanšizam. Očigledno je da on ima potrebu svima nama koji podržavamo politiku prosperiteta, da će nakon odlaska SNS sa vlasti da nas oni jure po ulicama, ne znam šta će da nam rade. Onda, kada im ne uspe ta politika tzv. revanšizma onda odlaze u predsedništvo direktno kod predsednika da se obračunaju sa njim.

Znate, četiri musketara, u jednom danu se dogovore da oni steknu određenu medijsku pažnju, odu kod predsednika Aleksandra Vučića, i onda prođu kao bosi po trnju, a onda daju narednih dana mnoge komentare kako oni to uopšte nisu želeli da urade, nego su otišli tako, eto, da ga pitaju kada će biti izbori i ne znam šta.

Znate, takva politika ne može da prođe i takva politika je prolazila do 2012. godine. Samo takva loša politika, je dovela dao toga da smo mi 2012. godine bili u potpunom ambisu i da smo sve te stvari morali da rešavamo i da moramo da rešavamo 10 godina kasnije.

Kako ja ne bih oduzimao vreme mojim narednim kolegama koji će učestvovati u ovoj debati, želim ministarka da vam dam punu podršku vama i vašem ministarstvu u daljem radu i da ćemo svi zajedno u narednom periodu dati pun doprinos da naša Srbija bude još i čistija i zdravija. Hvala.

Hvala, predsedavajuća.

Poštovana predsedavajuća, poštovani predstavnici Visokog saveta sudstva, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, pred nama je danas Predlog odluke Visokog saveta sudstva o izboru predsednika sudova, i to Apelacionog suda u Kragujevcu, Višeg suda u Pančevu, kao i Privrednog suda u Beogradu. Visoki savet sudstva je u zakonom utvrđenom postupku utvrdio da su predloženi kandidati pre svega stručni, osposobljeni, dostojni za obavljanje ovako odgovorne funkcije.

Drago mi je što mi kao narodni poslanici i što parlament, kao najviše zakonodavno telo, nastavljamo sa vođenjem dobre prakse, a to je da na jedan vrlo odgovoran i transparentan način biramo nosioce i sudijskih funkcija, kao i predsednike sudova. Isto tako mi je drago što opet mi narodni poslanici nismo ovaj parlament pretvorili u tzv. protočni bojler, kao što je to bilo pre 2009. godine, kada su predstavnici tadašnjeg vladajućeg režima samo aminovali ono što su im slali predstavnici Visokog saveta sudstva i što danas o svakom predlogu koji nam uputi Visoki savet sudstva mi debatujemo, raspravljamo i iznosimo naše predloge, iznosimo naše zamerke, što će rezultirati najboljim rešenjima. U prilog tome ide i činjenica da smo pre nekoliko sednica čak i odbili predlog za izbor skoro 20 sudija, čime jasno pokazujemo nameru parlamenta, kao najvišeg zakonodavnog tela, da biramo najbolje, najsposobnije i najčestitije.

I kada se vratimo na početak mog izlaganja, Visoki savet sudstva je u tom postupku koji je on vodio, u skladu sa Zakonom o sudijama i u skladu sa Zakonom o Visokom savetu sudstva, utvrdio da su predloženi kandidati pre svega stručni, osposobljeni i dostojni. Taj termin "dostojnost" je bio vrlo često upotrebljavan na jedan vrlo negativan način krajem 2009. i početkom 2010. godine. Znate, vi kao predstavnici Visokog saveta sudstva i danas, posle deset godina, imate veoma veliko breme na sebi, a to veliko breme se odnosi na to da morate da pokažete javnosti da niste kao predstavnici Visokog saveta sudstva iz 2009. i 2010. godine i nosite veoma veliku odgovornost, svaki član Visokog saveta sudstva, počevši od ministarke, pa do svakog pojedinačno člana Visokog saveta sudstva.

Znate, kada nekog oglasite nedostojnim, nije to samo poraz njegove profesionalne karijere, to je poraz i njega kao čoveka u jednoj društvenoj zajednici. Moja koleginica Milanka Vukojičić je rekla da smo 2009. godine i celokupna javnost to zna, da smo se susreli sa jednom od najdiskutabilnijih reformi pravosuđa u modernoj istoriji Srbije. Nikada do tada nismo videli takav pelcer reforme pravosuđa, ali ta reforma pravosuđa nije rezultirala problemima koje smo imali 2009. i 2010. godine. Ti problemi su počeli već 2005. godine, kada smo bili u obavezi da donesemo novi Ustav Republike Srbije.

Znate, imate određena strukovna udruženja, imate civilne i necivilni sektor koji dolazi na javna slušanja i daje svoje primedbe kako bi trebalo pravosuđe da nastavi sa svojim radom i kako bi ono trebalo u budućnosti da se reformiše na najbolji način, da štiti interese građana. Vi ste tada, prilikom donošenja novog Ustava imali određene primedbe, civilnog i necivilnog sektora, kako da se unapredi pravosuđe. Neke od primedbi su inkorporirane, ali neke primedbe nisu inkorporirane, a nisu inkorporirane one najznačajnije, koje se odnose na Visoki savet sudstva, koji se odnosi na Državno veće tužilaca, koje se odnosi na sam postupak izbora sudija.

Već, 2006. godine nam Venecijanska komisija, znate, izvinjavam se, vratiću se. Vrlo je sramotno da vi ugrožavate zbog svojih ličnih i partijskih interesa, interes Republike Srbije i ugled Republike Srbije u međunarodnim institucijama. Venecijanska komisija, već 2006. godine kaže da izražava ozbiljnu sumnju u nezavisnost pravosuđa, izražava ozbiljnu zabrinutost zbog mogućeg uticaja zakonodavne izvršne vlasti prilikom izbora nosilaca sudijskih funkcija. Godine 2006. posle tih komentara donosi se Strategija razvoja pravosuđa u narednim godinama i niko se ne obazire u tom trenutku na probleme sa kojima se suočava, zbog kritika Venecijanske komisije naše pravosuđe i nastavlja se da se radi na tome.

To ide po onom sistemu, odlažemo problem za nekada, nećemo mi rešavati te probleme, rešavaće neko posle nas i dolazimo do 2009. godine. Imate tada u potpunosti u državi jedno potpuno rasulo. Zdravstvo nam je na poslednjem mestu u oblasti pružanja zdravstvene zaštite, 500 hiljada građana jednim delom, zbog neažurnosti sudova ostaje na ulici, upravni postupci, radni sporovi se vode po dve, tri, četiri, pet godina, ljudi ne mogu da se vrate na posao, ne mogu da prehrane svoju decu.

Vide tu predstavnici bivšeg režima da im se klima stolica i znaju oni vrlo dobro šta su radili, i ne samo 2009. i 2010. godine, već od 2000. godine. Znaju da postoje tu neke sporne privatizacije, znaju da postoje neka prebacivanja novca na inostrane račune, pa hajde da uradimo ovako, da bismo sprečili da mi za to odgovaramo, hajte da reformišemo pravosuđe onako kako nama odgovara. Ne možemo nešto da radimo kako nama odgovara. Srpska napredna stranka danas da želi da radi ono što samo njoj odgovara, pa mi bismo birali sve sudije koje Visoki savet sudstva nama predloži. Mi to tako ne radimo. Mi dobijemo predlog, pročitamo biografije vrlo detaljno. Ja sam i danas pročitao predloge, odnosno biografije predloženih kandidata. Nismo protočni bojler i nećemo nikada biti protočni bojler i radimo sve stvari samo u interesu građana Republike Srbije.

Moje kolege i ja smo prethodnih tri dana, prebacivani kroz medije, crtana nam je meta na čelu, zato što smo želeli da uradimo nešto što je u interesu građana Republike Srbije, zato što smo podneli zahtev za autentična tumačenja. A šta je to, kakva je to kazna za nas, da se tri dana provlačimo kroz medije.

Zahvaljujem se ovom prilikom, gospodinu Martinoviću što je objasnio o čemu se radilo. Vi imate danas Advokatsku komoru, koja je moje kolege i mene svih tri dana neosnovano napadala. Znate šta, niko nije postavio pitanje – ljudi, ajte da sačekamo ponedeljak ili utorak, dajte da pročitamo to što su oni napisali. E, tako je rađeno i 2009. godine, zato što je ova Skupština usvajala ono što su joj slali iz Krunske ulice. Oni su tada podnosili zahteve za autentično tumačenje, kako bi mogli da odnesu milione van zemlje. Šta smo krivi moje kolege i ja ovde? Šta smo krivi, kome smo krivi?

Krivi smo zato što smo u poslaničkoj grupi Aleksandar Vučić – Za našu decu. Kako to da Advokatska komora se nikad nije uzbunila 2009. godine, da kaže – naših hiljadu kolega je ostalo na ulici? Kako to danas da se Advokatska komora nije oglasila što je naša koleginica Biljana Pantić Pilja na naslovnoj strani medija koji se štampa u Hrvatskoj? Ne, nego samo kada su ugroženi njihovi interesi. Pa, što ne popričaju između sebe da vide, odnosno kojim će putem da idu i da reformišu tu Advokatsku komoru.

Trpeli ste Vladimira Gajića, čoveka koji je hapšen u aferi Geneks. Trpeli ste Gajića koji je i hapšen u aferi Geneks i koji se lažno predstavljao za predsednika Advokatske komore. Što tada 2009. godine niste izašli na ulice i rekli – 1600 naših kolega je ostalo na ulici. Pa, niste, zato što to tada nije bilo, a ja sa ove govornice, branim te iste advokate i kažem da su oni bili u nezavidnoj situaciji 2010. godine zato što nisu mogli da rade svoj posao zbog blokade pravosuđa godinu dana.

Da nastavim sada. Nadam se da će moje kolege iz Advokatske komore se drugačije ponašati u narednom periodu zato što, znate, jedno od najviših načela jeste pretpostavka nevinosti. Nećemo mi ovde govoriti o pretpostavci nevinosti, zato što mi nismo ništa loše ovde uradili, ali pretpostavka nevinosti mora da postoji i u medijima. Niko se nije, dragi predstavnici Visokog saveta sudstva, niko nije hteo da kaže – hajte da ostavimo ponedeljak ili utorak, pa da pročitamo njihova predložena rešenja. Ali, kao što je rekao predsednik Aleksandar Vučić, mi smo tu temu stavili ad akta i nadam se da više nećemo prolaziti kroz ono što su prolazile moje kolege i ja u ova tri dana.

Kada se vratimo na reformu pravosuđa, imamo jednu stvar, a prvo ću vam izneti moja zapažanja vezano za sam postupak reforme pravosuđa, a onda i mreže sudova. Znate, vi ste 2009. godine zato što ste znali da nemate političku podršku hteli da reformišete pravosuđe i postavite svoje sudije. A znate zašto kažem, da postavite svoje sudije? Zato što nisu korišćeni oni podaci koje su uprave sudova dostavljale, koje bi trebalo da dostavljaju Visokom savetu sudstva kako bi mogli na jedan transparentan način da vide koliko sudija ima ukinutih odluka, koliko ne potvrđenih odluka, koliko ima ožalbenih odluka, koliko ima potvrđenih u roku od 30, 60 dana i tako dalje, nego su korišćeni podaci i falsifikovani podaci koji su njima tada odgovarali. Vi oglašavate, tada ministarka Snežana Malović, Nata Mesarović, Homen, Dejan Đirić, ne idu u Ministarstvo da pričaju o reformi pravosuđa nego idu u Krunsku ulicu. Da, i Dušan Petrović. Oni idu u Krunsku ulicu.

Da li je Krunska ulica institucija? Predstavništvo DS i dogovaraju ovako i kažu – sad ćemo mi da dobijemo spiskove sudija od naših opštinskih odbora, pa ćemo da vidimo šta opštinski odbori kažu, ali ćemo negde da vidimo i tamo gde nam odgovara da pročitamo njihove podatke. Onda kažu, za jednog sudiju kažu dobar čovek, ali nije blizak DS. Za drugog kažu, stručan, voli da popije, ali ne donosi odluke u korist DS.

I to tako ide, DS tada na vrhuncu vlasti, oni imaju svuda opštinski odbor u svakom mestu, sad ga nemaju, jer nemaju ni podršku i ekipa se njihova skupi u Krunskoj ulici na prvom spratu i kažu, da vidimo šta smo dobili. Dobili smo sve podatke i sad ćemo mi da brišemo listu. E, pa ne može tako. Vi ćete da brišete listu, a ko ste vi da brišete liste sudija. Vi ćete nečije biografije da obrišete posle 20 godina. Vi imate tada pet opštinskih sudova. Evo, uzećemo Peti opštinski sud, na primer.

Hajdemo da uzmemo Peti opštinski sud, ja se nadam da vi znate kako je funkcionisao Peti opštinski sud. Teritorija Voždovaca. Kome je postojala potreba da napravi dva osnovna suda, tad jedan osnovni sud 2009. godine i da zatrpa sa tri miliona ukupno nerešenih predmeta, da zatrpa tadašnje pravosuđe?

Kome je to odgovaralo? Zašto je tada, na primer, Peti opštinski sud ili Četvrti, ili Treći opštinski sud trebao da bude kazna za reformu pravosuđa i onda sve sudije postavite u jedan osnovni sud kako biste centralizovano vršili uticaj na njih da se donose presude onako kako vam odgovara?

I tada ti isti ljudi, koji su tada advokati danas nas napadaju mene i moje kolege, pa nemojte, napadate nas što smo hteli da rešimo jedan problem, u koji su uključeni svi relevantni činioci, a niko od vas neće da izađe ni u jedan medije, kaže ljudi pogrešili smo što smo tako reformisali pravosuđe.

Pa, ljudi zbog vas su ljudi umirali, zbog vas nisu mogli da izađu na ulicu, jer su rekli da ste nedostojni kada kažete nekom da je nedostojan, to znači da je neko ukrao, da je neko ubio, da je neko nekoga oštetio. Šta to znači?

Vaš jedan od nepisanih pravila jeste bio da, ukoliko imate dva nosioca studenske funkcije u istoj kući da moraju da razvedu brak da ne bi morali, odnosno da bi dalje obavljali svoju funkciju i imate te primere, imate iz Beogradskog pravosuđa, imate i sudije Apelacionog suda.

Zamislite, ta monstruoznost da vi razvodite, da idete ka tome da razvedete brak dva čoveka, da bi neko obavljao sudijsku funkciju, pa neko je možda od tih 800 sudija, ja znam većinu od tih 800 sudija, pa ljudi su davali po 40 godina robije u skladu sa zakonom, naravno, i onda im dođe neko, ko nije kročio u sud, Snežana Malović posle toga kaže mi ćemo u radne sporove da završavamo u roku od šest meseci, parnično u roku od godinu dana.

Pa, evo, vi nam recite, vi predstavnici Visokog saveta sudstva koliki je rok za rešavanje predmeta, nije ni blizu toga, i neće ni biti blizu toga.

Četrdesetčetiri miliona evra nas košta ta reforma, košta i mene, košta i gospodina Martinovića i vas, i predstavnike Visokog saveta sudstva, to je naš novac, zato što smo trebali da isplaćujemo sudijama po osnovu materijalne i nematerijalne štete 44 miliona evra zato što je neko hteo da pravosuđe formira u skladu sa svojim potrebama.

Pa, zar im nije bilo dosta u parlamentu što su imali većinu, imali većinu u Nemanjinoj među ministrima, hteli ljudi svoje pravosuđe da tako formiraju i svaki dan u medijima, oni konstantno vode hajku protiv nas narodnih poslanika 10 godina kasnije kad mi pričamo o pravosuđu, vodi protiv mene, vodi protiv Bilje Pantić Pilje, vodi protiv gospodina Martinovića, protiv svih nas. Šta smo mi krivi?

Mi koji smo sada pokrenuli inicijativu ovde u ovom domu, za promenu Ustava u delu pravosuđa, kako bismo jasno pokazali nameru i volju da ne ćemo da dozvolimo uticaj zakonodavne i izvršne vlasti, prilikom izbora sudija. E, onda pošto im i to ne odgovara, onda izmisle da mi diramo preambulu.

Koju preambulu mi diramo? Ne diramo ništa što ima veze sa bilo kojim delom Ustava, sem u delu pravosuđa.

Da ja ne bih oduzimao vreme mojim kolegama, u daljoj debati, nadam se da će VSS otkloniti vreme koje javnost smatra da ono ima na svojim plećima, zbog ljudi koji su tada činili prvi i drugi VSS.

Moram isto da vam kažem, izvinjavam se, zaboravio sam ovo.

Vi imate prvi saziv VSS u kojem su Dejan Ćirić, Snežana Malović i Nata Mesarović, i onda su uplašeni kada su shvatili šta su uradili, onda brže bolje menjaju taj, formiraju drugi VSS koji obavlja razgovore sa sudijama, samo da bi oprali svoju savest i ne donesu nikakvu odluku i onda Ustavni sud 2012. godine kada se oslobodio političkog balasta, donese odluku da se ti ljudi vrate na svoj posao. Njihovo, zakonom zagarantovano i Ustavom, pravo, to je pravo na rad i onda ti stručnjaci koji u svojoj biografiji nemaju dva ulaska u jedan sud, koji nemaju nijednu presudu i nijednu žalbu, onda oni pričaju o tome kako su te sudije vraćene zato što su članovi SNS.

Ja bih više pitao, koliko ima među sudijama koji su ostali, ima člansku kartu DS, imali su svoje bliske porodične prijatelje i rođake koji su tada bili u DS.

Znači, vi nastavljate i dan danas anatemisanje tih istih ljudi, pod izgovorom da oni imaju članske karte SNS.

Za kraj ću vam reći, SNS je stranka koja, pre svega poštuje i voli svoj narod. Poštuje i voli svakog pojedinca i radi isključivo u interesu građana, a nadam se da ćemo ovakvim i sličnim odlukama nastaviti da radimo za bolju, lepšu i sigurniju Srbiju. Hvala vam.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, cenjeni ministre, poštovani građani Srbije, pred nama su danas amandmani na predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o finanskijskoj podršci porodici sa decom.

Predlog zakona koji ima za cilj da određene zakonske odredbe unapredi, a pojedine zakonske odredbe uredi, ukoliko uzmemo u obzir odluke Ustavnog suda iz 2017. i 2018. godine.

Kada govorimo o tekstu zakona, moram pre svega da kažem da danas razgovaramo o jednom od najmlađih zakonskih propisa, iako je njegova primena otpočela još 1. januara 2018. godine, ovaj zakonski tekst je dao poseban podsticaj kako zadovoljenju osnovnih potreba dece, tako i zadovoljenju osnovnih potreba koje se odnose na rađanje dece. Upravo ovakvim i sličnim zakonima, Vlada Srbije je kao ovlašćeni predlagač izrazila jasnu nameru i Vlade i svih relevantnih institucija, da nam je briga o demografiji budućnost generacija na visokom mestu osnovnih prioriteta.

Srpska napredna stranka na čelu sa Aleksandrom Vučićem od 2012. godine, pokušava da od Srbije napravi bolje mesto za život, za sve građane Srbije i da to radimo veoma uspešno i odgovorno, pokazuje i iskazana podrška građana Republike Srbije na izborima u junu mesecu 2020. godine, kada je lista Aleksandar Vučić – Za našu decu, osvojila preko 60% glasova, odnosno u apsolutnim brojevima preko 2 miliona glasova.

Ta podrška jeste jasan vetar u leđa i predsedniku Aleksandru Vučiću i SNS, da svi zajedno nastavimo sa politikom ekonomskog prosperiteta i da nastavimo sa politikom izgradnje auto puteva, bolnica, kliničkih centara, što mi radimo vrlo savesno i odgovorno.

Ali ono što nas izdvaja u odnosu na sve političke stranke na današnjoj političkoj sceni jeste što mi radimo vrlo savesno i odgovorno za budućnost naših generacija, a budućnost su deca, budućnost su naši naraštaji i budućnost su porodice.

Srpska napredna stranka je na izborima 2020. godine, izašla sa listom – Za našu decu. A naša deca su naša Srbija i tu nema mesta razlikama i nema mesta za političke floskule. Da su nam deca i budućnost generacija na visokom mestu osnovni prioriteti, pokazuju upravo i osnovni tekst zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom.

Jedno od osnovnih prava i dužnosti svakog roditelja jeste da vaspitava i podiže svoju decu, a jedno od osnovnih prava svakog deteta jeste da mu budu obezbeđeni uslovi za pravilan razvoj i zato je upravo velika odgovornost na državi da ulaže u dobrobit samih porodica, jer ukoliko ulažemo u dobrobit samih porodica, istovremeno ulažemo u budućnost naših novih generacija.

Zaista, mi smo od 2012. godine, uradili mnogo kada govorimo o izgradnji zdravih temelja, za buduće generacija, ali isto tako moramo da nastavimo da radimo vrlo savesno, odgovorno i marljivo, kako ne bismo dozvolili da se ikad više vratimo u period do 2012. godine.

Ovim zakonom su obuhvaćene sve kategorije i to pokazuje jednu društvenu brigu u kojoj nema mesta za razlike. Kada govorimo o samom tekstu zakona, predložene izmene i dopune i predloženi amandmani će ovaj zakon sigurno učiniti boljim, jasnijim i stvoriće jasnije mogućnosti za ostvarivanje prava koja proizilaze iz zakona.

Kada govorimo o izmenama i dopunama, tu bih želeo samo da istaknem dve stvari, a to su izmene i dopune u odnosu na član 14. u kome se kaže da pun iznos naknade, odnosno pun iznos naknade plate za vreme porodiljskog odsustva, ne može biti niži od iznosa minimalne zarade, na dan početka ostvarivanja prava.

Zaista smatram da će ovakve izmene doprineti boljem statusu budućih majki koje se nalaze na porodiljskom odsustvu, imajući u vidu prethodno zakonsko rešenje koje je propisivalo da postoji obaveza evidentiranja najmanje 6 najnižih osnovica, za koje nisu plaćeni doprinosi.

Kada govorimo o iznosu minimalne zarade, takođe bih tu želeo da podsetim građane Republike Srbije da je minimalna zarada 2012. godine bila 15.000 dinara, a da ona danas iznosi 32.000 dinara.

Kada govorimo o članu 28. izmenama i dopunama je predviđeno, odnosno uvođenje instituta jednoroditeljske porodice, odnosno porodice u kojoj jedan roditelj vrši samostalno roditeljsko pravo, pod uslovom da je drugi roditelj nepoznat, da je na žalost preminuo, a da nije ostvario pravo na porodičnu penziju.

Smatram da je ovakvo rešenje izuzetno dobro, jer se ovakvom odredbom daje mogućnost ostvarivanja šireg spektra prava, u odnosu na jednog roditelja bez intervencije suda.

Mislim da predloženim izmenama i dopunama Zakona država jasno pokazuje da porodice sa decom mogu da imaju puno poverenje u kapacitete države sa jednim ciljem, a to je poboljšanje demografske slike u našoj zemlji. Ali kreiranje boljih uslova za decu i kreiranje boljih uslova za porodice i nove naraštaje nije bila praksa za vreme vladavine bivšeg režima.

Da biste stvorili uslove za veći natalitet i da biste stvorili uslove za nove generacije istovremeno morate ozbiljno i odgovorno da radite na kreiranju obrazovnih kapaciteta za nove generacije.

Navešću vam dva primera. Jedan dobar primer jeste Opština Savski Venac, sa koje ja dolazim, da su u periodu od 2016. godine potpuno rekonstruisane učionice i kabineti u svim osnovnim školama, gde su renovirane četiri fiskulturne sale i gde je rešen višedecenijski problem priključenja jedne osnovne škole na sistem daljinskog grejanja. To je sve ostvareno zahvaljujući ekspeditivnosti tadašnjeg opštinskog rukovodstva i ažurnosti grada Beograda.

Upravo kada govorim o ažurnosti grada Beograda dolazim do onog drugog, negativnog primera. Svi smo mi bili svedoci da je grad Beograd od 2008. do 2012. godine bio svojevrsna prćija Dragana Đilasa i ljudi koji su bili u tadašnjem rukovodstvu grada Beograda i koji su bili u tadašnjem rukovodstvu Demokratske stranke. Za samo četiri godine, grad Beograd, kao najveća lokalna samouprava na teritoriji Republike Srbije je zadužena za 1,2 milijarde evra.

Dragan Đilas u tom trenutku nije brinuo zato što je zaduživao svakog pojedinačnog stanovnika Beograda, već je brinuo o tome kako će njegova Multikom grupa na najbezbolniji način po njega, zakonski, da zaključuje štetne ugovore sa gradskim preduzećima i gradskim ustanovama, na osnovu kojih je on prihodovao 619 miliona evra. Vi se u tom trenutku suočavate sa direktnim sukobom interesa.

Ne samo da je Beograd ostao zadužen za 1,2 milijarde, nego za vreme vladavine DS roditelji dece koja su pohađala vrtiće na teritoriji grada Beograda njima su protivzakonito uvećavane cene vrtića. I, kada je došlo novo rukovodstvo na čelu sa Srpskom naprednom strankom ka gradu je bilo upućeno 15.000 tužbi ukupne vrednosti 3,3 milijarde evra. Moj kolega Mirković je o tome pričao da to kada vidimo u protivvrednosti iznosi 30 miliona evra ali to u to vreme Dragana Đilasa i DS u potpunosti nije zanimalo.

Takođe, nije ih ni zanimalo što je porodiljama tadašnje rukovodstvo grada ostalo dužno 400.000 evra, ali ih je mnogo manje brinulo što su se tada Beograđani zaduživali po komercijalnim kreditima, kako bi Dragan Đilas mogao da dalje nastavi sa pljačkanjem gradskih preduzeća i gradskih ustanova, a za svoj džep.

Svi mi smo bili svedoci da je grad Beograd bio zaduživan komercijalnim kreditima sa kamatnim stopama od 7%, 8%, 9% i više posto samo za jedan isključivi cilj, a to je da Multikum grupa nastavi da sarađuje sa gradskim preduzećima i da se profit odnese na Mauricijus, Delaver i druge zemlje.

Takođe, danas svi ti ljudi koji su činili nekada DS se danas nalaze na čelu tzv. opozicionih stranaka, a imate istraživanje IPSOS-a od pre nekoliko dana u kome se kaže da SNS ima podršku 59,8% građana, dok njihove stranke ne mogu da pređu cenzus od 3%.

Vidite, vi kada nemate plan i program, kada nemate osnovni cilj, jedino šta možete da uradite jeste da sprovodite nasilje, da pozivate na nasilje, čega smo mi bili svedoci pre nekoliko dana kada su četiri predstavnika opozicionih stranaka pokušali da napadnu legitimno izabranog predsednika Republike.

Znate da je u svakoj zemlji moguće da vi određeno političko nezadovoljstvo izražavate na različite načine, ali ne može da bude u 2021. godini način da ostvarite određeni politički poen tako što ćete da napadnete legitimno izabranog predsednika Republike, i to urade četiri čoveka koji bi pre trebalo da se pokriju ušima nego da odlaze u instituciju kao što je Predsedništvo Republike Srbije.

Vi imate Mikija Aleksića, bivšeg predsednika Opštine Trstenik koji je tu opštinu u potpunosti zavio u crno, a zatim je odlukom Prekršajnog suda osuđen na kaznu samo od 10.000 dinara, koliko danas jedan prosečan građanin Republike Srbije plati zato što nije vezao pojas u saobraćaju.

Vi imate gospodina Vladimira Gajića, advokata koji se lažno predstavljao da je predsednik Advokatske komore, a istovremeno je hapšen u aferi „Geneks“.

Vi imate Boru Novakovića, nekadašnjeg funkcionera DS iz Vojvodine, koji je zbog svojih pronevera osuđen na tri godine, a onda volšebno oslobođen. Znate, nije on oslobođen zato što nije bilo dokaza, nego je to ono o čemu ja konstantno pričam u ovom parlamentu, zato što je 2010. godine sprovedena reforma pravosuđa i što su oni direktno postavili sudije i tužioce, odnosno one sudije i tužioce koji su njima odgovarali, kako ne bi u narednim godinama odgovarali za ove pronevere.

Na kraju, vi imate Vuka Jeremića, čoveka koji je opljačkanim parama osnovao svoju stranku, koji je pitanje Kosova stavio u potpuno nepovoljan položaj, čije mi posledice i danas pokušavamo da ispravimo, 10 godina kasnije.

Imate, očigledno, jednu skupinu ljudi koja više ne zna šta da uradi, jer vide na ulici da ih narod ne želi i onda idu ka tome da na neki, meni nepoznat način, zarade neki politički poen tako što će da napadnu Aleksandra Vučića.

Da ne bih dužio i da bih ostavio mojim kolegama dovoljno vremena za diskusiju, ja želim da kažem da sve ovo što je SNS prethodnih godina radila kada govorimo o demografiji i budućnosti naših generacija jasno pokazuje da tema budućnosti Srbije i njene generacije nije nešto sa čime smemo i možemo da baratamo olako. Budućnost naših generacija za nas je izuzetno važna i zato želimo da konstantno ulažemo u tu oblast.

U danu za glasanje ću podržati predložene amandmane.

Hvala.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, cenjena ministarko, poštovani građani Srbije, pred nama su danas predlozi izmena i dopuna Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju.

Od 2014. godine izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju pokušavamo da određena pravna pitanja koja su od značaja za ostvarivanje ličnih prava, kao što je pravo na penziju, unapredimo, kao i da rešimo određene pravne dileme koje će doprineti da građani na jedan mnogo lakši i brži način mogu da ostvaruju svoja lična prava.

Pravo na penziju kao ustavnu kategoriju ostvaruju sva zaposlena fizička lica, ostvaruju poljoprivrednici, preduzetnici i druga lica koja ispunjavaju zakonom propisane uslove, a koji se odnose na godine života samih osiguranika, kao i na ostvarene godine radnog staža.

Prema važećem Zakonu o penzijskom i invalidskom osiguranju, sva lica koja su ispunila zakonske uslove, odnosno ukoliko su ispunili jedan ili kumulativno oba uslova, mogu ostvariti pravo na starosnu penziju, a to je ukoliko su napunili 65 godina života ili 15 godina radnog staža ili ukoliko su ostvarili 45 godina radnog staža, bez obzira na godine starosti.

Međutim, razlozi za donošenje predloženih izmena i dopuna Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju postoje, pre svega, iz potrebe rešavanja problema koji je nastao za korisnike prevremene starosne penzije, koji su zbog prihvatanja socijalnog programa Vlade, koji je rešavao višak zaposlenih, ostali bez mogućnosti da steknu punu starosnu penziju.

Zaista, izmenama i dopunama zakona iz 2014. godine, ta starosna granica je pomerena, ali istovremeno je stvorena mogućnost da građani mogu da iskoriste prevremenu, odnosno da iskoriste institut prevremene starosne penzije. I to 2014. godine nije bila samo praksa u Republici Srbiji, to su mnogo ranije uradile mnoge evropske i svetske države, pa su tako SAD, Australija i Norveška pomerile starosnu granicu na 67 godina, dok su Velika Britanija i Finska najavile pomeranje starosne granice na 68 godina.

Takođe, predloženim izmenama i dopunama ćemo konačno rešiti problem statusa lica kojima je u trenutku prestanka radnog odnosa, a zbog odluke njihovih poslodavaca, odnosno akta o sistematizaciji, nedostajalo pet, odnosno dve godine do navršenja prvog uslova za ostvarivanje starosne penzije.

Meni je zaista drago što smo svi zajedno uspeli da nađemo model za rešavanje egzistencijalnog problema određenih kategorija lica i na taj način smo pokazali da su nam problemi i interesi građana isključivo na prvom mestu i što uvek pokušavamo da nalazimo najoptimalnija rešenja, kako za državu, tako i za građane.

Svakako, ovaj problem, zbog koga danas i raspravljamo predloženim izmenama i dopunama zakona, je postojao mnogo ranije, i to pre svega u periodu od 2008. godine do 2012. godine, kada smo svi bili svedoci svakodnevnih zatvaranja društvenih preduzeća i fabrika pod okriljem tadašnje Demokratske stranke, gde su upravo najdeblji kraj izvukli zaposleni radnici u tim fabrikama.

Srbija je 2012, 2013. i 2014. godine započela sa teškim merama fiskalne konsolidacije, ali te mere su u tim godinama bile zaista neophodne da bismo obezbedili normalno funkcionisanje države i kako bismo stvorili zdrave temelje da Srbija napreduje, a da građani istovremeno imaju veće plate i penzije.

Godine 2012. bili smo suočeni sa katastrofalnom finansijskom situacijom. U tom trenutku u budžetu Republike Srbije bilo je dovoljno novca za isplaćivanje jedne mesečne zarade ili jedne mesečne penzije. Javni dug je iznosio preko 70% našeg BDP-a, a predstavnici bivšeg režima su nas na mesečnim i na godišnjim nivoima zaduživali komercijalnim kreditima čije su kamatne stope išle i preko 7%. I svi zajedno smo doneli odluku da te stvari moramo da menjamo iz korena.

Kao što sam rekao, svi ovi problemi su rezultat pogubne ekonomske i privredne politike koja je vođena od 2008. do 2012. godine, kada su svakodnevno stavljani katanci na društvena preduzeća i fabrike i gde je po nekim procenama 500 hiljada naših sugrađana ostalo na ulici. I rodonačelnici takve pogubne politike, ne samo za zaposlene u društvenim preduzećima, ne samo za radnike u fabrikama, jesu bili predstavnici Demokratske stranke. A, kada govorimo o Demokratskoj stranci, to su ljudi koji danas se nalaze na čelu određenih opozicionih stranaka i koji gotovo svakodnevno lažno obećavaju narodu da ukoliko se oni vrate na vlast, da će da im obezbede bolji život.

Vi danas kada slušate i Dragana Đilasa i Vuka Jeremića i sve ostale perjanice bivše Demokratske stranke, vi zaista u jednom trenutku pomislite da vi niste živeli u vreme kada je Demokratska stranka bila na vlasti, a to je upravo ono vreme kada su zatvarana preduzeća, kada su zatvarane fabrike, kada oni nisu znali, nisu umeli i nisu imali želje da unaprede te fabrike, da obezbede nova tržišta, nego im je bilo mnogo jednostavnije i lakše da te fabrike zatvore, a da ljude koji su radili u tim fabrikama pošalju na biro ili pošalju na ulicu.

Međutim, ne samo da su otpuštali, oni su vršili i kriminalne privatizacije, kako bi sebi i bliskim ljudima iz tadašnje Demokratske stranke obezbedili određena novčana sredstva.

Zbog te pogubne politike, nezaposlenost je 2012. i 2013. godine dostigla do neverovatnih 23%.

Oni nisu bili kadri da obezbede nova tržišta, pa da se fabrikama i društvenim preduzećima obezbedi novi priliv novca kroz domaće i strane investicije, već su ljude otpuštali. I kada imate više otpuštanja nego novih zapošljavanja, samim tim imate i manja izdvajanja za penzijsko i invalidsko osiguranje, pa su penzije 2012. godine iznosile 150 evra, prosečna zarada 250 evra, a danas kada je SNS na čelu države i kada vodimo jednu ozbiljnu, odgovornu i marljivu politiku, mi danas imamo prosečnu zaradu od 550 evra, očekuje se do kraja godine da ta ista zarada iznosi 600 evra.

Pa, šta to pokazuje? Pokazuje da SNS, pre svega, ima jasan plan i ima jasnu politiku, a njihov jedini osnovni plan jeste da lažno obećavaju, da napadaju Narodnu skupštinu, da napadaju policajce ispred Narodne skupštine, da Vuk Jeremić, kao što je to moj kolega Mirković danas rekao, da poziva na revanšizam.

Ja bih pitao gospodina Jeremića, umesto da poziva na revanšizam, dajte više da nam on kaže koliko je para potrošio na službena putovanja po belom svetu, a ništa nije uradio za pitanje Kosova i Metohije.

Zaista, kada je SNS došla na čelo države, mi smo znali, mi smo jednim delom znali šta nas očekuje. Nismo znali da smo na ivici ambisa, ali smo vodili jednu ozbiljnu, odgovornu i marljivu politiku i to radimo i danas.

Mi smo danas prva zemlja na Zapadnom Balkanu po privlačenju direktnih stranih investicija i to nam omogućava da otvaramo nove fabrike, da otvaramo nova radna mesta, a da nam nezaposlenost danas bude ispod 10%.

Zbog takve politike, mi smo se na najbolji način suočili sa pandemijom korona virusa i dok su drugi u Evropi i na Zapadnom Balkanu stezali kaiš, mi smo imali dovoljno novca da otvaramo nove bolnice, da obezbedimo četiri vrste vakcina, da obezbedimo respiratore, da obezbedimo nove bolničke krevete, ali smo takođe istovremeno imali dovoljno novca da nastavimo i sa infrastrukturnim projektima. I danas imamo dovoljno novca da u istom trenutku gradimo osam novih autoputeva.

Sve ovo jasno pokazuje da je predstavnike bivšeg režima isključivo zanimao lični profit. A, kada kažem lični profit, umesto da je Dragan Đilas i da su njegovi stručnjaci koji imaju, ja se nadam, koji imaju isti njegov mehanički mozak da zna da izračuna 100 minus 20 minus 20, pa je zato on danas jedan od najbogatijih ljudi u Srbiji, umesto da su privlačili domaći i strani kapital da bi održali fabrike, njegova naširoko poznata „Multikom grupa“, dok je on bio gradonačelnik Beograda, gde direktno postoji sukob interesa, je izvlačila pare poreskih obveznika preko javnih preduzeća i preko gradskih ustanova, a to su pare svih građana Srbije. I od tih para se danas isplaćuju plate Mariniki Tepić, to je žena koja je pozivala na donošenje deklaracije o genocidu u Srebrenici, isplaćuju se mnogi drugi koji konstantno na dnevnom nivou vrše bestidnu kampanju protiv Aleksandra Vučića i to rade preko njihovih medija.

Nemojte nikada zaboraviti da oni danas imaju mnogo više medijskog prostora nego što je imala SNS kada je bila u opoziciji 2008. godine. Oni imaju svoje novine, oni imaju svoje televizije, oni imaju svoje tabloide i imaju nebrojeno svojih portala.

Hoću da završim, kako bih ostavio mojim kolegama dovoljno vremena za diskusiju.

Penzioneri i zaposleni su Draganu Đilasu, Vuku Jeremiću, DS bili isključivo bitni tokom predizborne kampanje, a kako oni žive i na koji način žive, to im je bilo manje bitno.

Zato danas kada je Srbija ekonomski jaka i stabilna, mi možemo da kažemo da su nam podjednako važni i mladi i penzioneri i zaposleni i nezaposleni, jer samo zajedno možemo da nastavimo da gradimo još bolju i jaču Srbiju. Hvala.