Poštovana premijerka sa ministrima, poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, razgovarati o promeni Ustava kao najvišeg pravnog akta jedne suverene države je za sve učesnike tog odgovornog dijaloga pre svega jedna velika čast, odgovornosti, ali i obaveza.

Sama promena Ustava ili nekih njegovih delova, a u ovom slučaju delova koje se odnose na pravosuđe, sama po sebi nosi veliki stepen odgovornosti. I ta odgovornost leži i na Vladi, kao ovlašćenom predlagaču i na Narodnoj skupštini, kao najvišem zakonodavnom telu i narodnim poslanicima i predstavnicima, civilnog sektora pravosuđa, ali i predstavnicima nevladinog sektora.

I ta odgovornost je postojala i ta odgovornost će postojati tokom celokupnog procesa promene Ustava, jer samo tako građani Republike Srbije mogu da očekuju da je taj proces promene Ustava opravdan i zakonit. Ali, princip zakonitosti se može samo ostvariti ukoliko je proces promene Ustava objektivan, transparentan i nepristrasan.

Toj činjenici u prilog ide i što je nadležni skupštinski Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo organizovao veliki broj javnih slušanja, što pokazuje jasnu želju i nameru da svi relevantni činioci mogu da iskažu svoje obrazložene stavove, a stavovi su veoma bitni. Oni su pre svega bitni kako bi na određena pitanja od suštinskog značaja za Republiku Srbiju i za građane Republike Srbije, dobili konkretne predloge kako da unapredimo oblast pravosuđa i rad pravosudnih organa.

Oblast pravosuđa čini stub jednog uređenog i demokratskog društva. Međuljudske odnose mi svakako ne možemo da uređujemo i oni su ostavljeni pojedincima da ih uređuju. Ali, ono što država, nadležni organi i nadležne institucije svakako mogu da urade, jesu da određena ponašanja podvedu pod zakonom definisane norme. I mi bez toga ne bi imali pravni promet. Mi bez toga ne bi jasno mogli da zaključimo šta su dozvoljena, a šta nedozvoljena ponašanja i bez toga ne bi imali jasno utvrđeni pravni poredak.

Ali, ono čime se određena ponašanja normiraju jesu upravo zakoni. I ti zakoni jesu podređeni Ustavu, kao najvišem pravnom aktu jedne države. I upravo iz ovoga možemo izvući zaključak da je Ustav, sem toga što je najviši pravni akt, a ja bih rekao i sa jedne strane politički akt, on upravo čini okosnicu jedne suverene i demokratske države.

Godine 2006. Republike Srbija je voljom građana iskazanom na referendumu i potvrdom u ovom domu Narodne skupštine dobila novi Ustav Republike Srbije. Ali, smo mi pre 20 godina odlučili da jasno idemo putem evrointegracija. I na tom putu evrointegracija, mi smo pokazali da smo bili i ostali ozbiljan i odgovoran partner na sveobuhvatnom putu evrointegracija, ali smo isto tako pokazali da smo bili i da ćemo biti ozbiljan i odgovoran partner svim relevantnim evropskim institucijama.

I tu smo radili zaista odgovorno i marljivo. Od 2012. godine smo napravili ogromne uspehe na putu evrointegracija, ali da bismo taj postupak okončali u potpunosti sa najvišim ocenama, sa najvišim uspehom moramo da donosimo zakone, moramo da donosimo podzakonske akte i moramo da uređujemo određena ponašanja.

Ali, najbolje mehanizme za uređivanje određenih spornih ponašanja, pa upravo ima pravosuđe, i upravo imaju sudovi i oni se u tom postupku isključivo pozivaju na zakone. Republika Srbija je 2013. godine donela Nacionalnu strategiju koja se odnosi na pravosuđe za period od 2013. do 2018. godine sa pet jasno definisanih načela, a to su – netransparentnost, objektivnost, stručnost, efikasniji rad sudova.

U toj Nacionalnoj strategiji je predviđena potreba da se izmene neki delovi Ustava, kako ne bi dobili, odnosno kako se kasnije ne bi dogodilo, a što se dogodilo 2009. godine, da imamo uticaj zakonodavne, izvršne vlasti i direktan uticaj političkih partija prilikom izbora određenih sudija i tužilaca.

Takođe, važno je utvrditi položaj Pravosudne akademije na kojoj se vrši stručna obuka sudija, tužioca, zamenika tužioca i budućih sudijskih saradnika u sudovima. I ta neophodnost je utvrđena Nacionalnom strategijom od 2020. do 2025. godine.

Donošenju Ustava 2006. godine su prethodili nacrti budućeg teksta Ustava i u junu mesecu 2005. godine, tadašnji ustavotvorci, a to su bili ljudi koji su bili bliski tadašnjoj Demokratskoj stranci, zatražili su mišljenje Venecijanske komisije, odnosno u delu Ustava koji se odnosi na pravosuđe.

I Venecijanska komisija je tada dala svoje kritike. Određeni deo kritika je inkorporiran u tekst Ustava, ali nažalost veliki broj kritika nije uzet u razmatranje.

I već 2005. godine Venecijanska komisija izražava ozbiljnu zabrinutost za budući uticaj političkih stranaka prilikom izbora sudija i tužilaca, zato što se predviđa opšti izbor sudija koji nije utemeljen ni u Ustavu, ni u zakonu i jasan uticaj izvršne i zakonodavne vlasti prilikom izbora sudija.

I već 2010. godine mi vidimo da su apeli Venecijanske komisije bili potpuno opravdani. Tadašnje ministarstvo pravde, tadašnji VSS sprovodi jednu od najdelikatnijih reformi u pravosuđu u novijoj istoriji Srbije. Oni oglašavaju opšti izbor, odnosno oglašavaju poziv za opšti izbor sa sudije za buduće osnovne, više, apelacione i VKS. Sprovodi se reforma koja u tom trenutku niti je bila neophodna, jer ste imali jasno uređenu nadležnost sudova, imali ste jasno definisanu mrežu sudova, ali nije bila ni u skladu sa Ustavom. Ta reforma je u potpunosti bila delikatna, nestručna, netransparentna.

Odlukom Ministarstva pravde, na čijem čelu su se nalazili ljudi iz DS, to ću uvek ponavljati u ovom domu, zato što takvim odlukama njihovim i odlukama VSS je 1500 nosilaca pravosudnih funkcija u jednom danu ostalo na ulici. Ostali su na ulici tužioci, zamenici javnih tužioca, ostale su sudije. Ostali su samo zato što nisu bili bliski tadašnjoj DS, nisu mogli da udovolje ideološkim potrebama DS. Sam taj postupak je u potpunosti bio netransparentan.

Prvi savet VSS je obavljao razgovore sa sudijama u kojima se se koristili podaci koji su u potpunosti bili falsifikovani. Nisu se prikazivali oni podaci koji se odnose na uspešnost sudija koji su bili stvarni. Vi ste u toj reformi pravosuđa imali kršenje osnovnih ljudskih prava na najflagrantniji način zato što je nezvaničan stav bio da ukoliko se oba supružnika nalaze u pravosuđu da oni moraju da se razvedu, da donesu presudu o razvodu braka kako bi nastavili da rade. Znači, vi direktno utičete na određena ljudska prava, na egzistenciju tih porodica tako što ih uslovljavate da razvode brak.

Onda drugi savet VSS obavlja te iste razgovore da bi opravdao sebe, da bi opravdao svoju savest. I tada se govori o tome kako će ta reforma pravosuđa da unapredi pravosuđe. Tadašnja ministarka govori kako će radni sporovi da se okončaju u šest meseci, parnični u godinu dana, šta smo dobili? Dobili smo tri miliona nerešenih predmeta, dobili smo troškove 44 miliona evra i dobili smo ozbiljnu zabrinutost i Venecijanske komisije i svih drugih relevantnih međunarodnih institucija da je ta reforma pokazala jasan uticaj političke stranke i njihovih političkih satelita prilikom izbora sudija.

Ali to nije najdramatičnije. Danas se u javnosti pojavi saopštenje Narodne stranke na čijem čelu se nalazi Vuk Jeremić. To je ista ona partija koja se osnovala zahvaljujući novcem koji je Vuk Jeremić uzeo od Patrika Hoa. Nelegalno, naravno. I Narodna stranka kaže - predsednik Vučić menja Ustav da bi potpuno kontrolisao izbor sudija. Narodna stranka je danas saopštila da su predložene izmene Ustava Srbije sračunate tako da olakšaju uticaj političke moći na sudije i tužioce. Ljudi, pa mi ovde govorimo da predlog promene Ustava bude usmeren na to da bi se smanjio uticaj izvršne i zakonodavne vlasti u VSS i Državnom veću tužilaca.

Vi očigledno niste pročitali Predlog za promenu Ustava. Ja vas ne krivim, vi ni jednu stvar koja je usmerena na dobrobit srpskog naroda i građana Srbije, vi ne pročitate. Vi ste samo navikli da dajete određene paušalne izjave kako bi stekli jeftine političke poene. Pa, kako to SNS može da utiče ukoliko ministar pravde ne bude bio u Visokom savetu sudstva i Državnom veću tužilaca? Vi u ovom saopštenju pominjete određene afere, ne znam, pominje se afera „Jovanjica“, „Krušik“ itd. Za te afere se već vode sudski postupci, ali očigledno je da Vuku Jeremiću i Mikiju Aleksiću je mnogo teško palo zato što ih je Prvi osnovni sud, odnosno Mikija Aleksića obavezao da plati 300.000 dinara na ime oštete zato što nije dokazano da je brat predsednika Andrej Vučić kontaktirao sa bilo kim iz afere „Jovanjica“.

Miki Aleksić mora da shvati, po ne znam koji put, da ga njegovi ljudi iz stranke žele da ga nasukaju na brod kao na stenu. Oni mu daju lažne informacije. On, tobože pribavlja informacije iz pouzdanih izvora, pa ti ljudi iz njegove stranke, ti ljudi koji su njegovi koalicioni partneri mu daju lažne informacije.

Takođe, ono što bih želeo da se vratim, vi ste tokom opšteg izbora sudija na grub način ste, odnosno prekršeno je nekoliko osnovnih pravila koji su definisani Ustavom i zakonom, a to je bilo stalnost sudijske funkcije zato što je zakonom jasno definisano da sudija obavlja sudijski, odnosno sudijsku funkciju od trenutka prvog izbora do navršenja radnog veka. Vi ste upravo raspisivanjem opšteg izbora na najočigledniji način prekršili odredbe Ustava i zakona. Stalnost sudijske funkcije, a to ministarka i vi to dobro znate, podrazumeva da sudija ne može biti lišen svog zvanja i položaja ničijom voljom ili samovoljom što je ovde evidentno bio slučaj, osim svojevoljno ili zakonom utvrđenih razloga.

Takođe, u potpunosti se slažem da se izmene delovi Ustava koji se odnose na probni period do tri godine, jer vi time direktno utičete na nezavisnost budućih nosilaca sudijskih funkcija i sve ovo su stvari o kojima moramo razgovarati kako bi unapredili pravosuđe i izbegli mogućnost da nam se desi katastrofalna reforma iz 2009. i 2010. godine.

Građani Srbije od nas očekuju kao i uvek, ozbiljnost, posvećenost i zaštitu njihovih interesa, a mi ćemo najboljim predlozima i nadam se budućim ustavnim amandmanima pokazati da smo maksimalno posvećeni tim ciljevima. Hvala.

Poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, cenjeni ministre sa saradnicima, poštovani građani Srbije, pred nama je danas Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o ličnoj karti koji će svojim predloženim izmenama doprineti, kako boljim zakonskim rešenjima, tako i mogućnosti za smanjivanje administrativnih troškova.

Predložene izmene su pre svega usmerene kako bi se istim stvorili uslovi za smanjenje nepotrebnih pravnih praznina, a istovremeno da doprinesu da građani budu oslobođeni određenih administrativnih troškova.

Vlada Republike Srbije je još 2017. godine prepoznala određene probleme prilikom sprovođenja procedura i postupaka, odnosno koji su dovodili do administrativnih troškova koji su postojali, kako na strani građana, tako i na strani privrede i iste želela da koriguje kako bi građani bili oslobođeni tih troškova.

Upravo osnov za sprovođenje ovakve ideje jeste bio i projekat „Stop birokratiji“. Sam dokument je donesen od strane Vlade Republike Srbije kako bi se preduzele neophodne aktivnosti, usmerene na smanjenje administrativnih tereta u korist građana kojima će se olakšati život, a takođe i na strani privrede čime će se doprineti da privreda bude mnogo konkurentnija u narednom periodu.

Vlada Republike Srbije je svakako ovim projektom pokazala da ima sluha za sve probleme sa kojima se suočava i stanovništvo i privreda kako bi u narednim godinama obe strane doprinele daljem jačanju kapaciteta države. Ovaj predlog zakona će svakako doprineti planiranim ciljevima ovog projekta.

Čitajući predloženi tekst zakona, osim obaveze da obavezna adresa prebivališta bude upisana kako na čipu, tako i na osnovnom obrascu lične karte. Lično smatram da su najvažnije izmene izvršene u pogledu izdavanja lične karte licima starijim od 16 godina, tako i u pogledu onih izmena kojima se građani Republike Srbije oslobađaju plaćanja određenih administrativnih tereta.

Osnovnim zakonom o ličnoj karti je propisana obaveza za sva lica starija od 16 godina da podnose zahtev organizacionoj jedinici MUP-a za izdavanje lične karte kao identifikacionog dokumenta. Upravo predloženom izmenom se omogućava da lica starija od 16 godina mogu podneti taj zahtev bez saglasnosti drugog roditelja koji ne vrši roditeljsko pravo. Sa ovom izmenom se u potpunosti slažem, jer ukoliko pročitamo Zakon o porodičnim odnosima, videćemo da lica koja ne vrše roditeljsko pravo jesu lica koja su ili nepoznatog baravišta, koja su nažalost preminula ili koja su lišena roditeljskog prava, što je u mnogome usporavalo ostvarivanje ličnih prava određenih subjekata.

Takođe, najznačajnije rešenje koje se direktno odnosi na građane Republike Srbije jeste rešenje kada dolazi do gubitka lične karte. Nakon ove izmene građani Republike Srbije više neće morati da pokreću postupak za oglašavanje lične karte izgubljene, pred „Službenim Glasnikom“, već će to učiniti MUP kada donese rešenje o proglašenju lične karte nevažećom i to isto rešenje objaviti na veb stranici MUP-a.

Kada govorimo o procesima koji dovode do skraćivanja neophodnog vremena za ostvarivanje određenih ličnih prava, želeo bih da pohvalim unapređenje portala e-uprave. Portal e-uprave je definisan kao jedinstveno mesto za sve elektronske procedure na kojem građani mogu da podnesu zahtev za izdavanje lične karte, pasoša, da podnesu zahtev za upis dece u vrtić, da podnesu zahtev odnosno prijavu za novorođeno dete, kao i mnoge druge stvari.

Upravo na ovom primeru je država pokazala da je jasno prepoznala značaj digitalizacije i objedinjavanja svih neophodnih baza podataka koje će doprineti da građani više ne moraju da čekaju u redovima i nećemo se više suočavati sa situacijama da građani više puta odlaze u nadležne institucije i da im tamo ovlašćena lica kažu da im fali jedan ili dva papira.

Sve te stvari koje su do pre tri ili četiri godine predstavljale problem, sada to građani mogu da urade iz svojih domova, što složićete se jeste novina u odnosu na neka ranija vremena.

Isto tako ovo sve pokazuje da je država preduzela određene neophodne mere kako bi smanjila negativne efekte koji se odnose na državnu administraciju, uvođenjem projekta „Stop birokratiji“, ali isto tako smo svedoci da smo u poslednje vreme rekli odlučno i sa jednim odlučnim i jasnim stavom stop kriminalu i korupciji.

Zato bih želeo ministre Vulin da iskoristim vaše prisustvo da dam punu podršku MUP, Ministarstvu pravde i svim drugim nadležnim institucijama u svakodnevnoj borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije. Ta borba čiji smo svedoci svi mi, i narodni poslanici, i građani Republike Srbije jasno pokazuje nameru države da se izbori sa svim oblicima kriminaliteta i protivpravnih ponašanja koja nisu u skladu sa zakonom. Ta borba pokazuje jasan stav države da niko ne može da vrši krivična dela na njeno teritoriji i da će svako krivično delo biti otkriveno i da će isto biti procesuirano. Smatram da smo kao država od 2012. godine izuzetno sazreli, da vodimo beskompromisnu borbu protiv kriminala, bez izuzetaka sa jednim jasnim i odgovornim ciljem, a to je bolja i zdravija Srbija. Rezultate u toj borbi vidimo svakodnevno, ali takođe u medijima se suočavamo sa određenim političkim činiocima koji ne prave razliku između politikanstva i vođenja ozbiljne i odgovorne politike. Mi politikanstvo vidimo na strani svih onih koji se nalaze na čelu opozicionih stranaka, koji su bez programa, koji su bez ideje i žele jeftinim političkim trikovima da steknu određene političke poene.

Svedoci smo, takođe, napada na predsednika, na njegovu decu, na sve relevantne državne institucije, samo zato da bi se bez programa, bez ideje i bez izbora došlo na vlast. To oni rade svakodnevno, rade preko svojih medija, rade preko svojih portala, rade preko svojih karikaturista, želeći da zamaskiraju ono što nemaju, a to je da Srbiji i građanima Republike Srbije pokažu politički program. I taj politički bumerang im se skoro svaki dan vraća u njihovo dvorište, želeći da zamaskiraju politička istraživanja koja pokazuju da nemaju čak ni onih 3% koje je potrebno da se pređe cenzus. Zato je bitno da nastavimo vođenje ozbiljne i odgovorne politike, da nastavimo borbu protiv kriminala i korupcije, jer samo na taj način možemo da se borimo za bolju, zdraviju i sigurniju Srbiju. Hvala.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, cenjeni ministre sa saradnicima, poštovani građani Srbije, danas je velika čast biti građanin Republike Srbije i stanovnik grada Beograda. U toku današnjeg dana ćemo u ovom domu po prvi put raspravljati o Predlogu zakona o metrou i gradskoj železnici. Zakon koji će sigurno uvesti novo poglavlje u istoriju Srbije i Beograda kao njenog glavnog grada.

Ideja o izgradnji beogradskog metroa je stara decenijama i ona je iz decenije u deceniju ostajala nedovršena, odnosno neostvarena iz različitih razloga, ali danas je ta ideja najbliža realizaciji.

Realizacija ovog projekta će u mnogome uticati kako na stvaranje bolje slike i načina života, tako i na sliku Beograda kao jedne moderne evropske metropole. Srbija i Beograd su definitivno zaslužili noviji i moderniji oblik saobraćaja, koji će doprineti kako ubrzanom razboju svih delova Beograda, sa jasnim potencijalom na izgradnju novih poslovnih i stambenih kompleksa.

Ideja izgradnje i razvoja metroa je stara 70 godina i prvi začeci te ideje su bili još 1950. godine, da bi se nastavljali iz decenije u deceniju, sve do današnjeg dana kada smo svedoci da u ovom domu raspravljamo o Predlogu zakona o metrou i gradskoj železnici.

Realizacija otpočinjanja projekta izgradnje i razvoja metroa, kao jednog od najbezbednijih, najefikasnijih i najpouzdanijih vidova saobraćaja je planirana za kraj 2021. godine i upravo donošenjem ovog zakona stvaramo preduslove za taj težak i kompleksan poduhvat.

Projektom je predviđena izgradnja dve linije metroa i to prva od Železnika ka Mirijevu, kao i druga linija koja će povezivati Mirijevo i Zemun. Kada vidimo ovakav plan koji je, pre svega, realan i ostvariv, veoma mi je drago što će buduće linije metroa povezivati teritorije pet beogradskih opština, koje će doprineti bržem i efikasnijem prevozu putnika.

Takođe, planiran završetak radova prve linije metroa je planiran za 2028. godinu, a planiran završetak projekta je 2033. godine. Kada vidimo planirane, odnosno planirane dužine ovih trasa metroa koje će iznositi 22, odnosno 19,2 kilometara, govori o tome da je cilj ovog projekta da poveže sve najbitnije delove grada, kako bi pristup metrou imao najveći broj žitelja ovih delova Beograda.

Svakako ovaj projekat u koji su uključeni Vlada Republike Srbije, resorno ministarstvo i Grad Beograd kao lokalna samouprava je izuzetno kompleksan i on zahteva realizaciju više faza. Sam projekat uključuje fazu pribavljana zemljišta, pribavljanja neophodnih građevinskih dozvola, kao i sprovođenje javnih nabavki kako bi dobili siguran i bezbedan vid saobraćaja.

Najvažnije pitanje na koje se dobija odgovor usvajanjem ovog Predloga zakona jeste šta Beograđani i Beograd dobijaju uvođenjem metro sistema. Tu bih želeo da podsetim građane Beograda da je broj prevezenih putnika 2010. godine iznosio skoro 650 hiljada, da bi 2019. godine taj broj prevezenih putnika iznosio skoro 900 hiljada i da je polovina tih prevezenih putnika bila prevezena autobuskim saobraćajem.

Sigurno, ono što će Beograđani i Grad Beograd dobiti jeste uvođenje sistema metroa, odnosno dobiće jedan moderan, efikasan i prilagođen sistem saobraćaja sa posebnim akcentom na bezbednost i tačnost.

Ovakav sistem će sigurno omogućiti ubrzanje životnih i poslovnih procesa, omogućiće izgradnju novih stambenih i poslovnih kompleksa, kao i mogućnost za nove domaće i strane investicije.

Takođe, doprinećemo i smanjenju saobraćajnih gužvi, sa posebnim akcentom na zaštitu životne sredine usled smanjenja emisije štetinih gasova. Vrednost ovog projekta će iznositi šest milijardi evra i sredstva će biti obezbeđena kako iz kase republičkog budžeta, tako iz kase Grada Beograda kao lokalne samouprave.

Sam projekat će doprineti povećanju BDP, ali ono što je mnogo važnije jeste da će izgradnja celokupne infrastrukture svakako uticati na povećanje prosečne cene nekretnina koje postoje i koje će biti izgrađene u blizini samog metroa.

Jedan podatak koji želim da istaknem jeste da je nakon izgradnje metroa u Santjagu u Čileu, nakon izgradnje metroa, prosečna cena nekretnina je bila uvećana za 7,4%. Svakako projekat metroa je projekat koji će nas izdvojiti u odnosu na mnoge zemlje u regionu, ali ono što bih ja želeo da istaknem da je projekat metroa bio obećavan i od strane bivše republičke i gradske vlasti, na čelu sa Draganom Đilasom. Tada je obećavano da će prva linija metroa biti izgrađena 2017. godine, ali svi smo svedoci da tog metroa ni te prve linije nema ni na mapi.

Zato danas 2021. godine, kada se na čelu države nalazi Aleksandar Vučić i SNS, mi danas raspravljamo o Predlogu zakona o metrou. Krajem 2021. godine će započeti realizacija izgradnje metroa, a putnici će se prvom linijom metroa moći da voze 2028. godine. Hvala. Živela Srbija.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, pred nama je danas Predlog odluke o prestanku funkcije predsednika Prekršajnog suda u Lazarevcu na lični zahtev i to usled navršenja radnog veka. Članom 74. stav 1. Zakona o sudijama utvrđeno je da funkcija sudije prestaje, između ostalog i na lični zahtev. Zaista smatram a u ovom Predlogu odluke nema ništa sporno i ja ću ovaj Predlog odluke, zajedno sa mojim kolegama iz poslaničke grupe podržati u danu za glasanje.

Moram takođe i da istaknem da nisu svim sudijama na ovakav način prestajale sudijske funkcije. Eklatantan primer prestanka sudijske funkcije protivno zakonu i Ustavu imamo u 2010. godini kada se sprovela jedna od najdiskutabilnijih reformi pravosuđa nakon čega je 900 sudija u jednom danu ostalo na ulici. Da bismo shvatili značaj, odnosno katastrofu te reforme moramo da pođemo od Ustava kao najvišeg pravnog akta.

Mi moramo da shvatimo je Ustavom definisana trodelna podela vlasti, odnosno vodoravna podela vlasti koja uključuje zakonodavnu, izvršnu i sudsku vlast. Dok je zakonodavna ovlašćena da donosi zakonske i podzakonske akte, izvršna da te zakone sprovodi, sudska vlast je upravo treća grana vlasti koja ima izuzetno značajnu ulogu u celokupnom društvu, a to je da se sva prava i sloboda građana zaštite od narušavanja vlasti, a što je još značajnije jeste da samo pravosuđe i nosioci pravosudnih funkcija u potpunosti budu nezavisni. Nezavisno pravosuđe jeste jasna slika jednog demokratskog uređenog društva.

Isto tako, je vrlo opasno kada neko pokuša da treću granu vlasti istrgne iz domena nezavisnosti i podvede pod direktan politički uticaj. Direktan politički uticaj na pravosuđe smo upravo imali 2010. godine. Tadašnji ljudi koji su sedeli u vrhu DS pod izgovorom reforme i unapređenja pravosuđa sproveli su najsramniju reformu pravosuđa u modernoj istoriji u Srbiji. U jednom danu niste samo lustrirali sudije, lustrirali ste i tužioce, a lustrirali ste i njihove porodice.

Taj dan kada je objavljena odluka Ministarstva pravde o opštem izboru sudija je proizveo nesagledive posledice, kako po unutrašnje funkcionisanje pravosuđa, tako i po ugled Republike Srbije u svim evropskim institucijama koje prate napredak Srbije i napredak pravosuđa u Srbiji. U jednom danu mi smo za celokupnu javnost doživeli jednu veliku sramotu.

U novembru mesecu 2009. godine tadašnje Ministarstvo pravde, naravno, po nalogu tadašnje DS raspisuje opšti izbor za izbor sudija za novoformirane osnovne, više apelacione i Vrhovni kasacioni sud. Oni raspisuju taj izbor koji u tom trenutku niti je potreban, niti je u skladu sa zakonom i Ustavom, izbor nakon koga, opet moram da napomenem, i svaku sednicu kada budemo govorili o pravosuđu ja ću to napominjati, da je 850 sudija ostalo bez posla.

Tih 850 sudija je dovodilo u pitanje materijalnu egzistenciju svojih porodica. Oni su razmišljali kako će da prehrane svoje porodice u narednom periodu zato što je neko u tadašnjem vrhu DS u tadašnjem vrhu Visokog saveta sudstva odlučio da je taj sudija nedostojan.

Kada pročitate, odnosno kada uzmete srpski rečnik i kada izvedete sinonime za reč „nedostojan“, možete naći određena objašnjenja, a to može značiti – neprikladan, neodgovarajući, nepodesan, itd.

Kada ja čitam ove sinonime, nalazim razloge zašto te sudije i tužioci nisu izabrani - nisu bili podesni za DS, nisu imali člansku kartu DS, nisu imali nikoga u vrhu DS da pozovu telefonom i da kažu – znate, mi se ne slažemo sa politikom DS ali radimo svoj posao u skladu sa Ustavom i zakonom. To im je bila jedina mana.

Dakle, 850 sudija ostaje na ulici, oni su proglašeni da su nedostojni i ne postoji termin koji će na jači način da zgazi sve ono što su te sudije radile u prethodnih 20 godina.

Ja ću vam napomenuti da postoje u sudovima i parnična i krivična i vanparnična odeljenja i ista je težina sudijskog posla ukoliko vi odlučite u nekom parničnom sporu a možda je veća težina, izvinjavam se sudijama iz parničnih odeljenja, ukoliko neki sudija donese presudu i nekoga osudi na 20 godina zatvora.

Znate, taj sudija tu presudu nosi kući. Nije lako da se izdrži ni godina, ni 20 godina zatvora. I onda te ljude koji su tokom karijere izrekli možda i hiljadu i dve hiljade godina zatvora vi oglasite da su nedostojni.

Te 2009. i 2010. godine ljudima koji su sedeli u DS je bilo malo da imaju većinu u ovom domu Narodne skupštine. Bilo im je malo da imaju većinu u Vladi Republike Srbije, pa su onda želeli da se u tom trenutku potpune osionosti presude donose u ime DS, ali da većinu sudija oni postave na te pozicije. I to su radili zato što su negde 2010. godine videli da gube političku podršku u narodu.

Znate, kada vidite da gubite političku podršku, kada vidite da nemate da predložite ni jedan politički program koji će Srbiju voditi napred, vi idete ka tome da kreirate pravosuđe po svojoj meri.

Ja bih se složio da je neko reformisao pravosuđe, da je rekao – hajte da unapredimo sudsku mrežu, hajte da unapredimo program rešavanja starih predmeta. Ali, jedina mera za tu reformu jesu bili politički i lični interesi DS.

Mi moramo da kažemo vrlo otvoreno – Boris Tadić, koji se nalazio na čelu DS, je želeo da ovu reformu pravosuđa iskoristi da bi ojačao poziciju DS pred same izbore.

Plašili su se oni mnogo i tada, a plaše se i danas. I trebalo im je vreme da naprave pravosuđe po svojoj meri da bi se odbacivale krivične prijave i da bi se obustavljale istrage.

Znate, „sprovesti reformu“ u njihovom rečniku nije bio sinonim za unapređenje ili stvaranje boljeg mesta za život. On je bio sinonim da nešto što je dobro uništite.

Setite se svih onih reformi u oblasti privrede nakon kojih je 500 hiljada naših sugrađana ostalo bez posla. Setite se reforme u zdravstvu kada smo 2010, 2011. i 2012. godine bili na poslednjem mestu u Evropi po pružanju zdravstvene zaštite. Godine 2021. mi smo prva zemlja u Evropi koja može svojim građanima da ponudi četiri vrste vakcine.

U tom trenutku niko nije mislio na sudije, na tužioce, na njihovo zdravstveno stanje, na njihovu egzistenciju.

Čitajući određene opskurne portale, koji naravno pripadaju i Draganu Đilasu i svim ostalima koji sede u tzv. opoziciji, ja nađem jedan intervju bivše predsednice Vrhovnog kasacionog suda i gospođe koja je na pravnom fakultetu ispitivala pravosudni ispit i to oblast građanske materije, a biće značajno zato što ću u narednih nekoliko minuta objasniti, da na jednom portalu kaže, a to je gospođa Vida Petrović Škero, da nema nezavisnog sudstva.

U tom svom prvom delu intervjua ona navede ovako, citiram: „Kada imate situaciju da je narodni poslanik i predsednik Odbora za pravosuđe istovremeno član Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca koji učestvuje u izborima sudija i tužilaca i uz to i advokat i kad zastupa jednog od okrivljenih u najvećoj aferi, postavlja se pitanje da li će građani smatrati da je sudija u pomenutom postupku presudu doneo jer zaista tako misli?“

Znate, kada vi čitate ovu izjavu Vide Petrović Škero, ukoliko se ne bavite oblašću pravosuđa, vi to možete jednim delom da prihvatite. Ali, ja to ne mogu da prihvatim i nadam se da moje kolege iz poslaničke grupe SNS to ne mogu da prihvate. Znate zašto?

Prvi saziv Visokog saveta sudstva, koji je direktno odlučivao o izboru sudija, u tom istom prvom sazivu VSS, je sedeo gospodin Boško Ristić, advokat iz Niša.

Gle čuda, 2009. godine istovremeno predsednik Odbora za pravosuđe, državnu i lokalnu samoupravu.

I vi dan danas prozivate gospodina Đukanovića, zato što je istovremeno narodni poslanik, predsednik Odbora i član VSS.

Pa gde je razlika 2009. godina i 2021. godina? Nema je nigde.

On obavlja istu funkciju koja mu je data u skladu sa Ustavom i zakonom, kao i Bošku Ristiću.

Istovremeno, član prvog saziva VSS je Dejan Ćirić, isto advokat iz Niša, i kako to da u ovom intervjuu niste rekli da su Boško Ristić i Dejan Ćirić, odgovorni da je 900 sudija ostalo na ulici.

Šta znači kada kažete najveća afera? Kako to da Vida Petrović Škero, ne govori o aferi Mosta na Adi, ne govori o aferi Multikom grupe, ne govori o desetina drugih afera o izveštaju Verice Barać?

Šta znači afera? Da li je to ona afera, koju je Prvi osnovni sud doneo odluku da je Miki Aleksić, dužan da isplati 300hiljada dinara, zato što u tom postupku nije utvrđeno da je Andrej Vučić, kontaktirao sa bilo kim ko se navodi u aferi Jovanjica.

Kakve su to afere? Afere, koje nemaju sudski epilog.

Vi pokušavate bilo kog člana, porodice Vučić, da vežete za određenu aferu i to vam ne uspeva, ne uspeva ni 2012, 2013, 2014. i 2015. godine, i onda idete u dubinu, da počnete da vezujete članove porodice, za određene kriminalne stvari.

A za vas ljudi iz DS, iz opozicije, za vas presude postoje već. Već su određeni postupci i pravosnažno okončani, a ovde nijedan postupak nije okončan, i vi napadate sina Aleksandra Vučića, Danila Vučića da se ne znam šta, sastaje sa nekim članovima navijačkih grupa, itd. Ni za to nemate dokaz.

I nijedan državni organ neće da postupi po tim navodima i da kaže, ljudi, šta radite, zašto napadate porodicu Aleksandra Vučića, vezujete sve njih za određene afere.

Znate, da ja sada počnem da pričam o svim njihovim aferama, ne bi mi trebalo 20 minuta koliko imam po Poslovniku, nego bi mi trebalo 100, 200 minuta.

Isto, hoću da kažem da je Vida Petrović Škero, kao predsednica Vrhovnog Kasacionog suda morala da zna da jedan čovek, u ovom slučaju gospodin Đukanović, ne bira samo on sudije i tužioce.

Visoki Savet sudstva ima 10 članova i donosi se većinom glasova. Znači, ne može on direktno da utiče, ali … vraćam se u 2009. godinu, Boško Ristić je direktno uticao da se izaberu ljudi iz Niša koji su bili bliski Demokratskoj stranci.

Znate šta, iako smo mi doživeli katastrofu na unutrašnjem planu mnogo je gore ono što je preživela Republika Srbija u međunarodnim institucijama.

Želim da pročitam da je tadašnja Evropska komisija, kao i Venecijanska komisija za sve vreme pripremanja i nakon sprovedenog reizbora upućivala na različite nepravilnosti. I 2009. godine u svom Izveštaju je navela da reforma koja je u toku i njena, donekle ishitrena primena predstavlja veliki rizik po nezavisnost i kredibilitet.

Ne moramo mi ništa više ovde da govorimo, jer mi stalno govorimo o nepravilnostima. Jedanaest godina kasnije niko iz Visokog Saveta i Ministarstva pravosuđa nije izašao u javnost i da kaže – ljudi postoje odluke, vraćeno je 800 sudija, vraćeno je 700 tužilaca. Mi smo pogrešili, dajte da snosimo odgovornost. Nećemo mi to verovatno, nikada dočekati od njih, jer oni su naviknuti da za svoje postupke ne odgovaraju.

Istovremeno, kao što su moje kolege rekle, reforma pravosuđa nas je koštala 11 milijardi dinara, ali tih 11 milijardi dinara nije uloženo u rekonstrukciju Palate pravde i opšte zgrade sudova u Kragujevcu i Kruševcu, kao što je to danas slučaj, nego na isplaćene zarade, naknade za materijalnu i nematerijalnu štetu i tako dalje.

Da bih ostavio dovoljno vremena mojim kolegama da uzmu učešće u raspravi ja želim da kažem da o zakonima i zakonskim aktima koje donosimo u Skupštini možemo da raspravljamo. O odlukama izvršne vlasti možemo, naravno, da debatujemo, što mi svaki dan radimo, ali kada je u pitanju pravosuđe tu nismo i nećemo da zalazimo zato što je za nas najbitnije da treća grana vlasti ne trpi pritiske bilo koje vrste i da ostane nepostojana na svom putu i ciljevima.

Zato na kraju želim da kažem da ću u Danu za glasanju podržati sve predložene odluke.

Hvala.

Poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, cenjena ministarko sa saradnikom, poštovani građani Srbije, Odbor za pravosuđe, državnu i lokalnu samoupravu je na svojoj sednici razmotrio predloge zakona o potvrđivanju tri ugovora između Republike Srbije i Argentine, kao i Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora između Republike Srbije i države Belorusije i predložio plenumu Narodne skupštine da iste predloge zakona u celosti prihvati.

Na početku svog izlaganja, u svojstvu izvestioca Odbora za pravosuđe, želeo bih da kažem da ćemo danas u Domu Narodne skupštine raspravljati o zakonima koji spadaju u nadležnost resora Ministarstva za pravosuđe i koji se odnose na uspostavljanje međunarodne pravne pomoći, kao i transfer, izručenje osuđenih lica.

Svakako se ovim aktima daje jasna poruka da svako ko je izvršio krivično delo u obavezi je da odgovara pred nadležnim organima. Trudiću se da u svom izlaganju danas budem što koncizniji, jer se radi o četiri vrlo važna ugovora.

Kada govorimo o Predlogu zakona o izručenju osuđenih lica, istim su jasno definisani način i uslovi za izručenje lica protiv kojih se pred nadležnim srpskim sudovima i sudovima Argentine vodi krivični postupak, kao i prema onim licima kojima je od strane nadležnog suda izrečena kazna zatvora.

Veoma je važno da prilikom postupka izručenja dođe do punog poštovanja svih osnovnih ljudskih prava i prava osuđenika, a sve u skladu sa zakonom. Predlogom zakona se stvaraju uslovi da državljani Republike Srbije i Argentine, i to na osnovu zamolnice budu izručeni drugoj strani ugovornici, ukoliko je prema njima izrečena kazna zatvora duža od godinu dana.

Kada govorimo o Predlogu Zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći, ovaj Predlog zakona, pre svega, uspostavlja bolju i efikasniju saradnju između dve države ugovornice u pogledu istrage krivičnog gonjenja i otkrivanja svih oblika kriminaliteta, kako nacionalnog, tako i transnacionalnog karaktera.

Predmet međunarodne pravne pomoći je usmeren na otkrivanje i identifikaciju lica, predmeta i dokaza, kao i oduzimanje imovine koja je proizašla iz krivičnih dela.

Međunarodna pravna pomoć je danas izuzetno značajna zato što se susrećemo sa novim oblicima kriminaliteta i nadam se da će ova pomoć doprineti da se ti novi oblici kriminaliteta svedu na najmanji mogući nivo.

Predlogom Zakon o transferu osuđenih lica su jasno takođe definisani načini i uslovi za transfer lica koji su zbog izvršenja krivičnih dela pravosnažno osuđeni u drugoj zemlji ugovornici. Ali, isto tako ovaj Predlog zakona omogućava da državljani Republike Srbije koji su pravosnažno osuđeni za izvršenje krivičnog dela u Argentini budu isporučeni zemlji Srbiji i da tu kaznu zatvora izdržavaju ovde, kako bi mogli da koriste svoj jezik, da budu u kontaktu sa svojim porodicama, što značajno doprinosi postupku rehabilitacije, odnosno resocijalizacije istih lica.

Takođe, predmet ovog zakona su krivična dela koja su kažnjiva po zakonu obe države i bitan uslov jeste da su osuđena lica izdržala minimalni deo kazne u državi domaćina.

Svakako ovi predlozi zakona su usmereni na sprečavanje svakog oblika kriminaliteta i kao što sam rekao koji imaju nacionalni i transnacionalni karakter. Ali, Srbija ne sme i ne može da bude zemlja u kojoj će pojedinci vršiti krivična dela i nadati se da mogu izbeći bilo kakav oblik odgovornosti.

Svedoci smo danas beskompromisne borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije na čijem čelu se nalaze kako Ministarstvo pravde, tako i Ministarstvo unutrašnjih poslova i te rezultate svakodnevno možemo videti u medijima. Ali, isto tako smatram da stub ove borbe protiv organizovanog kriminala čine sudovi i čini pravosuđe i nadam se, ministarka, da više nikada nećemo dozvoliti reformu pravosuđa iz 2010. godine koja nas je unazadila mnogo godina unazad.

Ne smemo dozvoliti nikada više da sudovi budu izdvojena politička krila političkih stranaka kao 2010. godine i da se presude donose u ime Demokratske stranke ili njihovih satelita, a ne da se donose u ime naroda što je u skladu sa zakonom. Sudovi moraju da budu mesta u kome nema kompromisa, bez obzira protiv koga je podignuta optužnica i da li je taj okrivljeni član bilo koje političke stranke.

I zbog svega ovoga navedenog pozivam sve moje kolege da u Danu za glasanje podrže predloge zakona o potvrđivanju ugovora. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, cenjeni ministri sa saradnicima, poštovani građani Srbije, Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu je na svojoj sednici razmotrio Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o pečatu državnih i drugih organa i predložio plenumu Narodne skupštine da isti predlog zakona u celosti prihvati.

Vlada Republike Srbije i nadležno resorno Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu predlogom teksta zakona ima za cilj utvrđivanje elektronskog kvalifikovanog pečata kako za državne, tako i za druge organe.

Predloženi zakon će svakako urediti namenu, sadržinu, izgled i upotrebu elektronski kvalifikovanog pečata kada u vršenju poslova iz delokruga svoje nadležnosti s jedne strane državni organi, kao što su predsednik Republike Srbije, Narodna skupština, Vlada Republike Srbije i sa druge strane imaoci javnih ovlašćenja, kao što su agencije, javna preduzeća i druge ustanove, razmenjuju dokumentarni materijal.

Svakako, predloženim zakonom se u punom kapacitetu stvaraju pravni okviri za uspostavljanje elektronskog poslovanja, imajući u vidu da je elektronska uprava svakako jedan od glavnih pokretača unapređenja kvaliteta i efikasnosti javne uprave.

Svakako, 2012. godine mi smo kao država uradili mnogo na polju digitalizacije kako javne uprave i drugih segmenata života, što je u mnogome olakšalo kako poslovne, tako i životne procese i doprinelo skraćivanju vremena zarad postizanja boljih rezultata javne uprave i privrede.

Dokaz dobre prakse jeste unapređenje portala eUprave koji je doprineo da građani više ne moraju da čekaju u redovima i smanjenju nepotrebnih gužva u nadležnim državnim institucijama kada građani podnose zahtev za ostvarivanje jednih od zakonom propisanih prava.

Tako danas građani mogu da podnesu zahtev preko portala eUprave za zamenu lične karte, izdavanje vozačke dozvole, izdavanje zdravstvene knjižice.

Digitalizacijom smo uspeli da smanjimo negativne efekte pandemije koronavirusa, jer su građani u prethodnih godinu i po dana mogli tokom 24 sata da podnose zahteve kako za testiranje, tako i za postupak imunizacije, odnosno vakcinacije i upravo na ovaj način smo jasno pokazali da kada se država nalazi u najizazovnijim trenucima, interese građana stavljamo svakako na prvo mesto.

Predlogom zakona obezbeđujemo da zaposleni u administraciji mogu na brži i efikasniji način da obavljaju svoje poslove, a da građani u potpunosti budu ravnopravni prilikom ostvarivanja svojih prava.

Predlogom zakona se predviđaju dve forme pečata i to prva u formi otiska na papirnim dokumentima i druga forma u elektronskom obliku, koja će biti sastavni deo elektronskog dokumenta.

Svakako, procedura za dobijanje saglasnosti na izgled i formu pečata će se obavljati takođe preko portala eUprave.

Kako bi građani mogli da razumeju značaj ovog Predloga zakona jeste što će veliki broj državnih organa koristiti elektronski pečat, čime će se ubrzati komunikacija između građana i javne uprave.

Takođe, predlagač je imao za cilj da se zaštite interesi nacionalnih manjina, pa je predviđeno da će elektronski pečat biti ispisan na jeziku nacionalne manjine.

Želeo bih, takođe, da napomenem da su u zakonu jasno definisane prekršajne i krivične sankcije ukoliko odgovorno lice izradi pečat bez saglasnosti nadležnog državnog organa ili taj pečat iskoristi u određenim radnjama koje se mogu u skladu sa krivičnim zakonom definisati kao zloupotreba.

Svakako jeste da ćemo efekte primene ovog zakona sigurno videti u narednih godinu dana, čime pokazujemo da su nam jednako bitni svi segmenti društva i života, pogotovo sada, kada u toku pandemije koronavirusa vidimo svetlo na kraju tunela, koje se zove imunizacija.

Ovim i sličnim zakonima želimo da stvorimo uslove za brže, lakše i jednostavnije ostvarivanje prava građana, a da privredi pomognemo da u narednim godinama ostvari svoj puni potencijal i da bude motor razvoja cele Srbije. zato bih pozvao sve moje kolege da u danu za glasanje podrže Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o pečatu državnih i drugih organa.

Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, danas govorimo o predlogu dve odluke upućene od strane Visokog saveta sudstva ovom domu, a koje se odnose na izbor budućih nosilaca sudijskih funkcija.

S jedne strane, pred nama je odluka kojom VSS predlaže da se izabere 21 sudija za prekršajne sudove, a s druge strane odluka kojom VSS takođe predlaže da izaberemo 98 sudija za osnovne sudove na teritoriji Republike Srbije. Iz predloženih odluka se može steći zaključak da danas raspravljamo o izboru 116 sudija, što jasno pokazuje nameru VSS da radi na konstantnom jačanju kadrovskih kapaciteta u cilju postizanja maksimalne efikasnosti srpskog pravosuđa.

Ukoliko pročitamo navedene odluke, videćemo da se radi o kandidatima koji su završili pravni fakultet, položili pravosudni ispit i stekli neophodno znanje i iskustvo u pravosudnim organima različitih instanci. I upravo ove činjenice nam govore da danas raspravljamo o budućim sudijama kojima možemo dati poverenje da budu delioci pravde, a koji će svojim radom i zalaganjima opravdati ugled sudijskog poziva.

Želeo bih da pohvalim nameru Visokog saveta sudstva da predloženim odlukama konstantno radi na jačanju kadrovskih kapaciteta, imajući u vidu da pojedini osnovni i prekršajni sudovi u radu imaju veliki broj predmeta i smatram da će upravo ovim odlukama se doprineti efikasnijem rešavanju kako postojećih tako i novih predmeta.

Zaista, određeni broj sudova na teritoriji Republike Srbije je opterećen velikim brojem priliva novih predmeta i smatram da je to rezultat kako svakodnevnih životnih, tako i poslovnih procesa na koje naše pravosuđe izuzetno uspešno odgovara, donoseći odluke u zakonito propisanom roku. Tu bih želeo da pohvalim Ministarstvo pravosuđa i sve nadležne sudove koji su uspeli da do 2016. godine uspešno reše preko milion i po predmeta iz izvršne materije, koji su dodatno opterećivali postojeće sudske kapacitete. Takođe, Vrhovni kasacioni sud je doneo strategiju za rešavanje starijih predmeta u kojoj su jasno definisani mehanizmi za rešavanje istih, koji su doprineli da 2017. i 2018. godine taj broj predmeta bude prepolovljen.

I zaista, danas se susrećemo sa manjim brojem predmeta u kojima se na presude čeka preko 10 i više godina i to jasno pokazuje trud i zalaganje Ministarstva i svih nadležnih pravosudnih institucija da se ti predmeti efikasnije rešavaju kako bi građani brže stizali do pravde. Tu bih zaista želeo da pohvalim sve nadležne sudove, jer smatram da smo u ovom domenu postigli izuzetno velike uspehe, što pokazuju izveštaji o nerešenim starim predmetima preko pet i deset godina. Smatram da će i nove izmene Zakona o parničnom postupku takođe doprineti efikasnijem rešavanju predmeta u parničnoj materiji.

Ali, trud nadležnog ministarstva i trud svih nadležnih pravosudnih institucija je rezultat pogubne reforme pravosuđa iz 2010. godine kada je ostalo nerešeno preko tri miliona predmeta, preko tri miliona predmeta koji su u tom trenutku bili u hodnicima i pisarnicama novoformiranih sudova. Svi ti stari predmeti su čekali pozitivne efekte reforme pravosuđa iz 2010. godine, koji se nisu desili ni u jednoj oblasti. Oni se nisu desili ni u oblasti efikasnijeg rešavanja starih predmeta, nisu se desili u oblasti formiranja novih mreža sudova, ali su se ti pozitivni efekti dogodili prilikom izbora određenih sudija koji su bili potpomognuti od strane određenih stranaka koje su bile tada u vlasti, a tu pre svega mislim na vladajuću DS. U tom trenutku mi smo po tome bili pravosuđe koje je bilo jedinstveno u Evropi, pravosuđe koje je u tom trenutku uspelo da se odbrani od političkog uticaja DS, pojedinih ljudi iz DS i njihovih političkih satelita.

Pravosuđe je 2010. godine postalo tzv. politički aparat tadašnje vladajuće stranke i to se nikada nije krilo i o tome se tada ćutalo, jer ćutanje u tom trenutku je značilo odobravanje i sve nadležne pravosudne institucije su 2010. godine ćutale i nemo posmatrale direktno kršenje Ustava i zakona. Ti isti koji su sprovodili reformu pravosuđa, na krilima političke moći i političke obesti, su se naširoko hvalili reformom pravosuđa, smatrajući da su tom reformom pravosuđa za sebe obezbedili aboliciju za sve one stvari koje su do tada bile kažnjive po važećem krivičnom zakonu.

Godine 2010, suočeni sa surovom realnošću da su izgubili u potpunosti političku podršku u narodu, oni su započeli krojenje pravosuđa po svojoj meri. A te mere su bile isključivo lični i politički interesi. Na toj listi prioriteta građani su se nalazili na poslednjem mestu i niko u tom trenutku nije mario zašto se pojedini sudski postupci vode po 15 i više godina i zašto se u tom trenutku građani izlažu nepotrebnim sudskim troškovima. Ali ono što je bilo bitno svima njima u Ministarstvu pravde u DS jeste da se stvore uslovi da se krivične prijave što pre odbace, a da se pojedine istrage obustave. To je bilo potrebno uraditi do narednih izbora 2012. i 2013. godine, kada je SNS dobila poverenje većine građana Srbije i kada ti isti iz DS nisu mogli više da kontrolišu pravosuđe, nisu mogli da kontrolišu sve druge segmente života i kada je konačno politički balast pao sa pravosuđa.

Takođe moram da kažem da se za tih nekoliko meseci, od novembra 2009. do 2010. godine su se radile mnoge loše stvari. Definisana su nepisana pravila od strane onih koji su sedeli u Visokom savetu sudstva, a pritom koji nisu dva puta u životu kročili u sudove, formirana je nova mreža sudova koja je trebalo da doprinese efikasnijem pravosuđu, a doprinela je potpuno neefikasnijem pravosuđu, gde su građani morali da putuju do najbliže sudske jedinice i po 50 kilometara. Sve je to rađeno na teret građana Republike Srbije, sve nas ovde i sve građane Republike Srbije ta reforma je koštala 44 miliona evra. To radio mali i uzak krug ljudi koji je imao tada podršku u Nemanjinoj i na Andrićevom vencu. U Vladi Republike Srbije i u Predsedništvu, na čelu sa Borisom Tadićem i na čelu sa tadašnjim premijerom Mirkom Cvetkovićem, donosile su se odluke isključivo u interesu ljudi koji su sedeli u vrhu DS, ne pitajući ništa građane Republike Srbije. I kada se završila reforma pravosuđa naravno da su shvatili da su radili sve što je protivno Ustavu i zakonu i počinju da rade stvari da operu svoju savest.

Izmenjeni Savet Visokog saveta sudstva počinje da obavlja razgovore sa neizabranim sudijama, ali ti razgovori više liče, kada želite da operete savest, ali određenu obavezu morate da izvršite da biste opravdali određeni lični i politički interes. U tim razgovorima nisu bili predočeni izveštaji o učinku sudija, koji su, mogu slobodno reći, bili falsifikovani od strane pojedinih ljudi iz Ministarstva pravde, niti je bilo kom sudiji u tom trenutku rečeno zašto nije ispunio uslove za opšti izbor sudija. Oni su za period od godinu dana pokušavali svim silama da odlože donošenje odluke kojom će potpuno negirati reformu pravosuđa iz 2010. godine.

Dve godine traje da se pojedini čelnici Ministarstva pravde i Visokog saveta sudstva kriju. Oni se kriju od svojih kolega, kriju se od građana Srbije, kriju se od javnosti. Oni izlaze u javnost, pritisnuti osudama inostrane i domaće javnosti, samo zato da ne bi bili zapamćeni kao grobari, već kao reformatori pravosuđa. Takođe, ono što je vrlo upečatljivo jeste da nijedan član Visokog saveta sudstva nije izašao ni 11 godina kasnije da kaže da su određene stvari rađene nezakonito.

Dve godine se oni pojavljuju u različitim sudovima na teritoriji Republike Srbije, pravdajući da je ta reforma sprovedena u skladu sa zakonom, ali se kriju. Kriju se od građana, kao što sam rekao, kriju se od svojih kolega, ali ponosno odlaze na sve one događaje gde treba da opravdaju politički rejting njihovih ideoloških vođa i to rade do 2012. i 2013. godine, kada Ustavni sud skida politički balast sa sebe DS-a i kada je smogao snage da kaže – ljudi, pa reforma pravosuđa 2010. godine je bila neustavna i nezakonita i doneo odluku da se skoro 800 sudija vrati na posao. Jedanaest godina kasnije ti isti ljudi pokušavaju nama da spočitavaju stvari koje mi radimo u srpskom pravosuđu, što donosimo određene zakone, što donosimo određene podzakonske akte.

Oni nama danas govore da je pravosuđe u jednom delu zavisno. Gospodo, pravosuđe je danas nezavisno i objektivno. Ono je danas isključivo zavisno od Ustava i zakona, a ne od vašeg političkog programa i političke ideologije Borisa Tadića, Dragana Đilasa, Snežane Malović i drugih koji su sedeli u DS.

Vi nama spočitavate organizaciju pravosuđa, a niste smogli snage za 12 godina da izgradite jednu zgradu suda, sudske jedinice ili da donesete zakon koji će doprineti efikasnijem pravosuđu. Vi ste upravo kreatori političkog pravosuđa.

Do dan danas niste mi odgovorili na moje pitanje sa prethodne sednice – ko je to u Krunskoj ulici dve noći pred opšti izbor cepao spiskove sudija? Znam ja ta imena, ali želim da mi vi odgovorite.

Vi ste imali u svojim rukama papire u kojima su bile markirane sudije koji nisu bili bliski DS. Ajte više izađite u javnost i recite ko je cepao te spiskove.

Cepali ste spiskove i smejali se tom prilikom za određene sudije. Šta vam smeta? Šta vam je tad smetalo, što tih 900 sudija nije išlo u kampanju da lepi plakate vaših ideoloških vođa? Da li vam je smetalo možda tada što te sudije nisu uspele da učlane svoje porodice u DS? Da li vam je smetalo tada što se presude donose u sudnici, a ne preko telefona i emisara iz Krunske ulice ili vam je smetalo što zbog blokade pravosuđa tadašnji advokati nisu uspeli da nauče osnove parničnog i krivičnog postupka na koji se danas pozivaju?

Mislim da vam mnogo više od svih ovih stvari smeta u pravosuđu, ali morate da shvatite da više niste u poziciji i da nećete biti u poziciji da reformišete srpsko pravosuđe, niti jedan drugi segment društva zato što iza svake vaše reforme su nama ostajali dugovi i ostajali su nam ljudi na ulici. Danas kada uđete u srpske sudnice, ja vas molim da pogledate i da vidite šta znači objektivno, nepristrasno i nezavisno pravosuđe.

Molim vas da vidite danas sudije koji ne čitaju na naslovnim stranama kako treba da donose presude, nego presude donose isključivo na osnovu zakona. A, za vas, gospodo iz opozicije, zakoni su nepoznanica zato što su za vas zakoni do 2012. godine bili isključivo mrtvo slovo na papiru. Hvala.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo, cenjeni ministre, poštovani građani Srbije, pred nama su danas predlozi zakona iz oblasti finansija koji imaju za cilj da na najbolji način stvore uslove za obezbezđivanje podrške kako privredi, tako i svim građanima Srbije, u cilju neutralisanja negativnih posledica pandemije Korona virusa.

To svakako obezbeđujemo današnjim predlozima zakona, kao i jučerašnjim predlogom rebalansa budžeta, ali želeo bih da istaknem da je Republika Srbija, pre svega jedan odgovorna, jaka , stabilna, i pragmatična država koja za jedini i osnovni cilj ima da privreda i građani Republike Srbije, kroz pandemiju korona virusa prođu sa što manje posledica.

Tu ne pravimo razliku između privrede i građana Republike Srbije, jer odgovorno shvatamo da i jedni i drugi su nam neophodni, kako bi u narednim godinama Srbija ostala jaka država sa stabilnim finansijama i stabilnom ekonomijom.

Pandemija korona virusa je početkom 2020. godine, pokazala da nijedna država u Evropi i da nijedna država u svetu nije bila spremna za događaj koji će uslediti u narednom periodu.

Pandemija korona virusa je u potpunosti pokazala sve svoje negativne efekte, kako u oblasti zdravstva, tako i u oblasti ekonomije. Ali, istovremeno nam je pokazala da ukoliko države vode ozbiljnu i odgovornu i mudru politiku, i te kako možemo naći rešenje da se izborimo, sa ovom pošasti.

Takvu politiku je upravo vodila i Republika Srbija. Kreatori te politike, koji ni u jednom trenutku nisu stavljali interese građana ispred sebe, nam je pokazala da samo odgovornim i marljivim radom možemo da Srbiju stavimo na mesto lidera u regionu i možemo da stavimo na mesto jednog od lidera u Evropi, u borbi protiv pandemije korona virusa, i u borbi za bolju i stabilniju Srbiju.

Upravo kreatori te politike svakako jesu bili predsednik Aleksandar Vučić i Vlada Republike Srbije. To je upravo politika koja ni u jednom trenutku nije dovodila u pitanje interese građana Srbije i politika koja nam je pokazala da samo mudrim i danonoćnim radom svih zajedno možemo postići najbolje rezultate o kojima pričaju ne samo mediji u regionu, već i svetski i evropski mediji.

Politika Aleksandra Vučića je pokazala da nijedna vanredna situacija ne može da utiče na stabilnost Republike Srbije, ukoliko se interesi građana Srbije, ukoliko se njihova zdravstvena zaštita i njihova ekonomska stabilnost, stavlja ispred svega i ispred svih.

Svakako, ta borba ne bi bila jaka, ne bi bila ozbiljna, ukoliko nismo uspeli da sprovedemo teške mere fiskalne konsolidacije 2012. godine. Upravo te mere su nam omogućile da se u 2020. godini uhvatimo u koštac sa pandemijom korona virusa, iz koje ćemo sigurno izaći kao apsolutni pobednici, jer u mentalitetu Srbije i u mentalitetu svih građana Republike Srbije, nije da se predajemo.

Mi se nismo predavali ni 2012. godine, kada smo u budžetu Republike Srbije, zatekli katastrofalno stanje i kada smo imali gotovo novca da isplatimo jednu platu i jednu mesečnu penziju.

Nismo se predavali ni početkom 2020. godine, kada je u Srbiji registrovan prvi slučaj pandemije Korona virusa, već smo želeli da građanima i privredi damo punu podršku u cilju suzbijanja negativnih posledica pandemije korona virusa.

Takođe, u trenucima kada su se države suočavale sa početnim negativnim efektima pandemije korona virusa, mi smo imali jasan i detaljan plan.

Taj jasan i detaljan plan jeste bio da iz borbe protiv korona virusa, izađemo kao pobednici, a da bismo to ostvarili morali smo da imamo jak zdravstveni sistem, stabilnu ekonomiju, stabilne finansije i jaku viziju i ideju koju je imao predsednik Aleksandar Vučić i Vlada Republike Srbije.

Za najkraći mogući rok konsolidovali smo u potpunosti zdravstveni sistem, obezbedili smo maksimalne bolničke kapacitete, obezbedili smo neophodna medicinska sredstva i druge medikamente, kako bi na najbolji mogući način, mogli da odgovorimo na prvi talas pandemije korona virusa.

Ali, istovremeno, pokazali smo da država nije tu za sebe, već je tu isključivo za građane Republike Srbije.

Tu moram da istaknem prvi paket ekonomskih mera za ublažavanje posledica pandemije korona virusa, vredan 5,1 milijardu evra.

Glavni cilj paketa jeste bio očuvanje ekonomske stabilnosti. Ono što je važnije, jeste podrška mikro, malim, srednjim i velikim preduzećima u privatnom sektoru, kao i direktna podrška svim punoletnim građanima Republike Srbije.

Država je tada jasno locirala probleme sa kojima se suočava privatni sektor. Da bi privreda u tom trenutku mogla da iznađe rešenja došlo je do oslobađanja od plaćanja poreza i doprinosa na zarade i isplaćivanje tri minimalne zarade.

Ono što nas je svakako razlikovalo u odnosu na sve zemlje regiona i Evrope jeste bila direktna podrška građanima Republike Srbije u iznosu od 100 evra.

Tu bi želeo da kažem, da mi ni u jednom trenutku nismo pravili razliku između građana Srbije u pogledu uzrasta, materijalnog stanja ili političke pripadnosti.

Ukoliko tome dodamo vrednost drugog paketa ekonomske pomoći koji je bio vrednosti 564 miliona evra, dolazimo do ukupne vrednosti od skoro šest milijardi evra, što složićete se, pokazuje jačinu i stabilnost budžeta Republike Srbije u 2020. godini.

Tim potezom smo pokazali da država revnosno brine o svom građanima Republike Srbije. Od te novčane podrške, kako privredi tako i građanima Republike Srbije nismo odustali ni u 2021. godini.

Pred nama su predlozi zakona kojima se obezbeđuje treći paket podrške privredi i građanima Republike Srbije koji vredi 257 milijardi dinara.

Mi već u ovom trenutku na računu budžeta Republike Srbije imamo 259 milijardi dinara i mi to danas možemo da isplatimo i privredi i građanima Republike Srbije.

Za razliku od 2012. godine i perioda pre 2012. godine, mi se više ne zadužujemo. Ne zadužujemo državu Republiku Srbiju, ne zadužujemo ni jednog građanina Republike Srbije, jer nama je bitna budućnost svakog građanina i bitna nam je budućnost svačije porodice na teritoriji Republike Srbije.

Da bismo mogli da stvorimo načine, uslove i procedure za ostvarivanje trećeg paketa podrške privredi i građanima Republike Srbije, pred nama su danas predlozi zakona kojima to omogućavamo.

Kada govorimo o Predlogu zakona o privremenom registru punoletnih državljana Republike Srbije kojima se uplaćuje novčana pomoć za ublažavanje posledica pandemije kovid virusa, stvaraju se uslovi za uplatu dvokratne novčane pomoći svim punoletnim državljanima Republike Srbije.

Trudiću se da u nekoliko narednih minuta što jasnije i što konciznije svim građanima Republike Srbije predočim na koji način mogu da ostvare pravo na dvokratnu novčanu pomoć.

Ministarstvo finansija, kao resorno ministarstvo će za potrebe ostvarivanja ove pomoći formirati privremeni registar podataka u kome će biti sadržani svi neophodni podaci kako bi punoletni državljanin Republike Srbije mogao da ostvari pravo na novčanu pomoć. Istovremeno, Ministarstvo stavlja poseban akcenat na zaštitu podataka o ličnosti.

Pre svega, želeo bih da obavestim, a vi me gospodine ministre opomenite ukoliko pogrešim, želeo bih građanima Srbije da predstavim ko sve ima prava na ostvarivanje novčane pomoći. Tu su svi punoletni državljani Republike Srbije, zatim korisnici starosne, invalidske penzije, zatim korisnici socijalne pomoći, kao i lica koja se nalaze na izdržavanju kazne u kazneno-popravnim zavodima.

Takođe, želeo bih da kažem, i to je ono najvažnije, da građani Srbije za dvokratnu novčanu pomoć mogu da se prijave u periodu od 28. aprila do 15. maja ove godine, i to elektronski preko portala Uprave za trezor ili telefonskim putem, putem kontakt centra. Korisnicima penzija ili socijalne pomoći novac se direktno uplaćuje bez podnošenja dodatne prijave i bez otvaranje posebnih namenskih računa.

Za one punoletne građane koji nemaju svoje tekuće račune Ministarstvo finansija će u saradnji sa NBS, a bez dodatnih provizija otvarati namenske račune u onim bankama koji građani opredele u svojoj prijavi.

Ministarstvo finansija započinje isplatu prve novčane pomoći u maju 2021. godine, a isplatu drugog dela novčane pomoći u iznosu od 30 evra u novembru 2021. godine.

Tu bih, takođe želeo da istaknem da će naši najstariji sugrađani koji su podneli najveći teret mera fiskalne konsolidacije pored ovih 60 evra, takođe dobiti dodatnih 50 evra.

Takođe, odgovornom politikom pokazujemo da će svaki građanin KiM dobiti pomoć u iznosu od 100 evra, a svaki nezaposleni građanin još 200 evra.

Predlog zakona o garantnoj šemi kao mera podrške privredi jeste nastavak dobre prakse, pre svega usmerena jačanju privrednog sektora.

Mi ovom drugom garantnom šemom želimo da pomognemo najugroženijim sektorima i kompanijama u zemlji. Sa tom dobrom praksom smo započeli 2020. godine, iznos prve garantne šeme iznosio je dve milijarde evra. Zatim smo izmenili postojeću prvu garantnu šemu i uvećali je za još 500 miliona evra.

Druga garantna šema je, takođe vrednosti 500 miliona evra. Tu bi želeo da istaknem da mi ovim paketom pomoći želimo da pomognemo, kao što sam rekao najugroženijim sektorima, a to jesu ugostitelji, turističke agencije, licencirani turistički vodiči, pratioci i hoteli.

U sklopu ovog paketa pomoći svi gradski hoteli će dobiti pomoć od 350 evra po jednom krevetu i 150 evra po jednom smeštajnom kapacitetu, odnosno sobi.

Sektor prevoznika će dobiti pomoć od 600 evra po svakom autobusu u narednih šest meseci.

Za celokupan iznos od 500 miliona evra, Republika Srbija preuzima obavezu da kao garant izmiri potraživanje prema bankama, a maksimalni iznos portfolio od strane komercijalnih banaka iznosi 128 miliona evra.

Pre svega, želeo bih da kažem da smo i ovde u dogovoru sa komercijalnim bankama bili izuzetno odgovorni i da poček prilikom plaćanja, odnosno otplate novčane pomoći, odnosno grejs period iznosi 12 meseci, a da će period otplate novčane pomoći iznositi 36 meseci.

Takođe, želeo bi da kažem da na ovom primeru se jasno vidi da je država o svim ugroženim sektorima vodila računa, bez selektivnosti u cilju što uspešnije posledice borbe sa korona virusom.

Svakako, ta borba ne bi bila uspešna da 2014. godine nismo prepoznali značaj ulaganja u modernizaciju zdravstvenog sektora u bolnice i domove zdravlja.

Podsetiću vas da smo se na početku 2020. godine, susreli sa pandemijom korona virusa, ali smo u tom trenutku imali kompletno izgrađen Klinički centar Niš. U tom trenutku smo započeli rekonstrukciju Infektivne klinike u Beogradu, koja je izgrađena davne 1926. godine. Mi smo 2017. godine, imali kompletnu rekonstruisanu bolnicu Dragišu Mišović, ali sa tim nismo stali. Mi smo 2014. godine nastavili da ulažemo sredstva u modernizaciju zdravstvene infrastrukture.

Mi smo uradili gotovo više za sedam godina, nego što smo uradili za prethodnih 40 godina. Svi možemo da budemo svedoci da se Klinički centar Srbije, da se njegova rekonstrukcija približava kraju, da mi u ovom trenutku gradimo kompletno Klinički centar Vojvodine.

U tom trenutku, na početku 2020. godine, mi smo prenamenili halu „Arena“ i halu „Doma sportova“ u privremene bolnice, kako bi svaki građanin mogao da ostvari medicinsku pomoć.

Mi smo od 2014. godine, do danas u modernizaciju zdravstvenog sistema u izgradnju novih kapaciteta proširenje i rekonstrukciju postojećih uložili 11 milijardi dinara.

li, ono što nas je posebno izdvojilo u odnosu na sve zemlje u regionu u Evropi, jeste što smo mi za samo četiri meseca izgradili potpuno dve nove kovid bolnice.

Hoću opet da napomenem, više smo uradili za četiri meseca nego za prethodnih 40 godina. Mi smo izgradili potpuno novu kovid bolnicu u Batajnici sa smeštajnim kapacitetom od 930 mesta, ali da ne brinemo samo o Beogradu i okolnim gradovima, pokazali smo time da smo izgradili potpuno novu kovid bolnicu u Kruševcu, i to nam je u tom trenutku doprinelo da rasteretimo već prenapregnutu medicinsku mrežu.

Svakako, ono što je najbitnije jeste da se sa ovom pandemijom koronavirusa ne bi mogli da se izborimo da nije bilo sjajnih medicinskih radnika. Ti ljudi su bili na prvoj liniji fronta od marta 2020. godine. Ti ljudi su svakodnevno u skafanderima radili sa najtežim bolesnicima i zato njima treba da pokažemo da istovremeno brinemo o medicinskom osoblju i da brinemo o zdravstvenom sistemu.

Mi smo u toku pandemije koronavirusa zaposlili 4.559 medicinskih radnika u 186 zdravstvenih ustanova. Ono što, takođe, želim da kažem, osim ulaganja u bolničku infrastrukturu, gotovo svakodnevno smo od marta 2020. godine marljivo i danonoćno radili da bismo nabavili medicinska sredstva i drugu neophodnu opremu kako bismo sačuvali živote naših sugrađana i u tom trenutku smo imali jednu nejednaku tržišnu utakmicu u pogledu nabavke respiratora i drugih medicinskih sredstava i samo zahvaljujući danonoćnom radom, mudrom politikom Aleksandra Vučića uspeli smo da za kratak period nabavimo preko 2.200 respiratora.

Ali, određeni opozicioni političari, umesto da se aktiviraju u toku pandemije korona virusa, oni su napadali Aleksandra Vučića naslovima kako taj broj ne odgovara broju nabavljenih respiratora, kako taj broj nije tačan, a onda usledi šok, usledi video prilog iz magacina u kome se jasno vidi da su rafovi puni respiratora, medicinske opreme, ali, za razliku od toga, mi smo do 2012. godine mogli samo da zateknemo prazne fabrike i prazne hale i 2020. godine nismo stali.

U junu mesecu 2020. godine dobili smo podršku većine građana Republike Srbije i oni su znali da nagrade trud koji smo mi uložili u 2020. godini, ali smo znali da moramo da radimo još odgovornije, još marljivije i još više. Znali smo da pred nama još teži put, još odgovorniji put, jer je to pitanje vakcinacije, odnosno imunizacije našeg stanovništva.

Mi kao država u 2021. godini imamo privilegiju da možemo našim građanima da ponudimo četiri vrste vakcine. Mi imamo danas privilegiju da na potezu sajma imamo najveću bolnicu na teritoriji zapadne Evrope, odnosno na teritoriji Zapadnog Balkana i Evrope za imunizaciju našeg stanovništva. Naši sugrađani mogu da odu na vakcinaciju, ali bez prethodne prijave i zato bih želeo da sve stanovnike Republike Srbije pozovem da se vakcinišu, jer vakcinacija je život i vakcinacija je borba da možemo da budemo još ekonomski i finansijski stabilniji i jači.

Istovremeno, svedoci smo da je Srbija u izuzetno kompleksnom trenutku našla mogućnost i želju da se solidariše sa svojim susedima i uputi pomoć u vakcinama i medicinskoj pomoći, jer, ono što je bitno, bez zdravog regiona nema zdrave Srbije, bez ekonomski jakog regiona nema ekonomski jake Srbije.

Ljudi, moramo da shvatimo da mi moramo svi zajedno da sarađujemo i da obezbedimo bolje uslove za život kako građanima Srbije, tako i BiH, Republike Srpske, Crne Gore. Mi smo tu pokazali jedan veliki stepen solidarnosti i pragmatičnosti.

Sigurno najjači adut Republike Srbije, gospodine predsedavajući, završavam brzo, jeste što ćemo započeti postupak proizvodnje vakcina na Institutu "Torlak".

Predsednik Vučić je pre nekoliko dana najavio ulaganje u iznosu od 18 miliona evra u prvu fazu, koja uključuje pakovanje i distribuciju vakcina, a da ćemo krajem godine početi sa samostalnom proizvodnjom prvih vakcina.

Takođe ćemo započeti i sa proizvodnjom četvorovalentnih vakcina za grip, a još bolja vest jeste da će Srbija pre kraja godine moći i da samostalno proizvodi vakcine.

Pored toga, predsednik Vučić je najavio izgradnju i otvaranje fabrike vakcina koja će proizvoditi vakcine tipa „Sinofarm“ i cilj nam je da u jednom mesecu proizvedemo dva miliona doza vakcina i da time možemo da imunizujemo kako naše stanovništvo, tako i stanovništvo u regionu.

Za kraj bih želeo da kažem - zamislite sliku jedne male do 2012. godine potpuno razorene zemlje koja je danas tema evropskih i svetskih medija, zemlja koja ima odgovorne državnike, ali koja ima plan i viziju. Taj plan jeste da se izborimo sa pandemijom korona virusa i na tom putu smo odlučni. Vizija jake i stabilne Srbije je svakim danom sve jača i ta vizija postaje java. Gradimo nove fabrike, gradimo nove puteve, zapošljavamo više ljudi nego ikada. Privredu i građane posmatramo jednako i zato želimo da jednaku pomoć uputimo i privredi i građanima Republike Srbije. Samo odgovornom i državničkom politikom predsednika Aleksandra Vučića od posrnule države došli smo do mesta gde primamo pohvale i nagrade i tu nećemo stati. Svakim novim danom radićemo još više, odgovornije i marljivije, jače jer je Srbija naša država, naša kolevka i samo sa jakom Srbijom svi zajedno smo još jači.

Pozivam sve moje kolege da u danu za glasanje podrže predložene zakone. Hvala.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, trudiću se da u svom današnjem izlaganju budem što koncizniji, kao bih ostavio dovoljno vremena i mojim kolegama za debatu.

Pred nama je danas Predlog odluke o izboru članova Komisije za kontrolu izvršenja krivičnih sankcija. Sama komisija se obrazuje od strane Narodne skupštine u skladu sa njenim zakonskim nadležnostima, a zadaci i nadležnosti same komisije jesu jasno definisani, odnosno propisani kako Odlukom o obrazovanju komisije, tako i Zakonom o izvršenju krivičnih sankcija.

Na početku je veoma važno napomenuti da se komisija obrazuje od pet članova, odnosno narodnih poslanika i to tri člana iz reda odbora u čijoj nadležnosti jeste oblast pravosuđa, kao i dva člana odbora u čijoj nadležnosti se nalaze socijalna politika, zdravstvo i ljudska prava.

Predsednik komisije se bira iz redova članova komisije, a mandat člana komisije prestaje danom prestanka mandata narodnog poslanika.

Važno je reći da su zadaci nadležnosti komisije, pre svega, usmereni na sagledavanje postojećeg stanja u oblasti izvršenja krivičnih sankcija.

Takođe, ukoliko za tim svakako postoji opravdana potreba, komisija može da predloži mere u cilju otklanjanja nepravilnosti, kao i mere za unapređenje tretmana osuđenih lica, poštovanje osnovnih prava osuđenika, kao i uslove u kazneno-popravnim zavodima.

Kada govorimo o licima u odnosu na koje se može primeniti Zakon o izvršenju krivičnih sankcija, svakako govorimo o dve grupe lica. S jedne strane, lica prema kojima je od strane nadležnog organa određena mera zadržavanja, odnosno mera pritvora kao jedna mera za obezbeđenje prisustva okrivljenog i, s druge strane, licima koji se već nalaze na izdržavanju kazne zatvora po odluci nadležnog suda.

Samim izvršenjem krivičnih sankcija se ostvaruje opšta, odnosno individualna svrha njihovog izricanja, a to je ono što je najbitnije, a to je reintegracija osuđenih lica u društvu.

Ukoliko posmatramo sam termin kazne, nju možemo posmatrati kao propisanu društvenu reakciju koja se izriče od strane nadležnog državnog organa, u ovom slučaju od strane suda, u odnosu na ona lica koja su svojim radnjama izvršila određena krivična dela ili koja su svojim činjenjem ili nečinjenjem počinila određeni prekršaj.

Naš Krivični zakon je jasno decidan da ukoliko lice svojom radnjom izvrši određeno protivpravno ponašanje kojim povređuje zakonom propisanu normu se može izreći kazna zatvora. Ali je veoma važno da ukoliko prema određenom licu izreknete kaznu zatvora, da se u tom postupku poštuju sva osnovna prava, sva osnovna ljudska prava i osnovna prava koja se odnose na osuđenika, jer ono što je ključ izvršenja krivičnih sankcija, jeste resocijalizacija, odnosno reintegracija osuđenih lica u društvu. Na posledice resocijalizacije i te kako utiču uslovi u kazneno-popravnim zavodima, a istovremeno, utiče i postupak izvršenja krivičnih sankcija.

Zato, upravo polazna osnova za ovaj postupak jeste i strategija razvoja sistema krivičnih sankcija, koja definiše kontinuirano poboljšanje uslova u kojima se sankcije izvršavaju. Sam cilj ovakvih mera jeste povećanje stope reintegracije osuđenih lica u društvo i sa druge strane, smanjenje povrata krivičnih dela.

Uprava za izvršenje krivičnih sankcija u svom sastavu ima kazneno-popravne zavode, okružni zatvor, kazneno-popravni zavod za žene, za maloletnike, vaspitno-popravne domove i specijalnu zatvorsku bolnicu. Ali, veoma je važno da ukoliko nadležni sud uputi određeno lice na izdržavanje kazne zatvora, da u tom postupku dođe do punog poštovanja svih zakonom propisanih procedura, a pogotovo da se poštuje načelo zabrane diskriminacije, odnosno da nijedan osuđenik ne može biti stavljen u neravnopravniji položaj od ostalih osuđenika.

Uprava za izvršenje krivičnih sankcija iz godine u godinu preduzima različite mere i aktivnosti u cilju poboljšanja uslova u kazneno-popravnim zavodima, sve u skladu sa standardima EU, što je veoma važno istaći. I to se radi kontinuirano od 2013. godine do dan danas, a jasni pokazatelji toga jesu izgradnja novih kapaciteta, kao i proširenje i rekonstrukcija postojećih kapaciteta.

Tu bih želeo da istaknem da je 2013. godine počeo sa radom Kazneno-popravni zavod u Padinskoj skeli, sa smeštajnim kapacitetom od 850 mesta, i da je rekonstruisan postojeći Kazneno-popravni zavod u Padinskoj skeli, sa smeštajnim kapacitetom od 150 mesta.

Ali, isto tako, Ministarstvo pravde i Uprava za izvršenje krivičnih sankcija, gotovo iz godine u godinu rade i ulažu značajne napore u poboljšanju infrastrukture i kvaliteta kazneno-popravnih domova. Dokaz da smo kao država uložili maksimalne napore, kako bi tretman osuđenih lica bio u skladu sa evropskim principima i poveljama, pokazuje Izveštaj Saveta EU od 2018. godine, u kojem se kaže da je u srpskim zatvorima došlo do smanjenja preopterećenosti i da veće probleme sa smeštajnim kapacitetima imaju i pojedine zemlje EU, kao što su Malta, Grčka, Belgija itd.

Sve ovo jasno govori o nameri nadležnih institucija i Republike Srbije da ulože značajne napore u poboljšanje uslova u kazneno-popravnim domovima i u oblasti izvršenja krivičnih sankcija, kao što su to radili u gotovo svim segmentima života.

Kako je Uprava za izvršenje krivičnih sankcija sastavni deo Ministarstva pravde, svedoci smo u zadnje vreme i beskompromisne borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije. Ta borba, pre svega, ima za cilj smanjenje opšte stope kriminaliteta i jasan i odlučan stav kada govorimo o borbi za bolje i zdravije društvo, jer borba protiv organizovanog kriminala nije samo borba protiv svih vidova kriminala, nego je to borba za nove investicije, nova radna mesta i bolju sliku Srbije van njenih granica, što mi svi ovde svakako radimo od 2012. godine, donoseći određene zakonske i podzakonske akte, kao i akcijama na terenu.

Smatram da formiranje Komisije za nadzor jeste još jedan korak u unapređenju sistema izvršenja krivičnih sankcija, koje će doprineti transparentnosti, zakonitosti i kako bi građani Srbije stekli još veće poverenje u institucije, a tako i nameru države da svake godine radi na unapređenju svih segmenata društva.

U danu za glasanje ću podržati navedenu odluku. Hvala.

Poštovani predsedavajući, Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, Narodna skupština je najviše zakonodavno telo jedne države, ali naravno ona ne bi mogla da funkcioniše ukoliko u svom sastavu ne bi imala skupštinske odbore.

Skupštinski odbori jesu radna tela Narodne skupštine na kojima se donose, razmatraju odluke, a zatim upućuju na plenum Narodne skupštine u kojima se one podrobno raspravljaju, a to su odluke koje su pre svega u interesu svih građana Srbije.

Isto tako želeo bih da vas podsetim da su u tim skupštinskim odborima bili oni koji su u prethodnom sazivu činili tzv. konstruktivnu opoziciju Srbije, onu konstruktivnu opoziciju Srbije koja je tokom prethodnog mandata napadala sve one koji su bili protivnici te politike i bili protivnici prosperiteta Srbije.

Mi smo svi bili svedoci različitih fizičkih i verbalnih napada kako na naše kolege dr Aleksandra Martinovića, gospodina Rističevića i druge, koji ni u jednom trenutku nisu želeli da odstupe od one politike koju mi sledimo, a to je politika Aleksandra Vučića i politika napretka Srbije. To su pre svega bili oni koji su mesto narodnog poslanika koristili za samopromociju, a nakon se pozivali na Ustav, zakon i druge međunarodne konvencije i odlazili svuda tamo gde su mogli da mole da se vrate na vlast. Oni su to radili. Oni su molili da se vrate na vlast zato što nisu imali program, nisu imali šta da ponude građanima Srbije.

Takođe, želim da kažem, svesni da ne mogu da osvoje ni onaj prag od 3%, oni su pozivali na bojkot izbora, na kojima je 21. juna 2020. godine lista „Aleksandar Vučić – Za našu decu“ osvojila preko dva miliona glasova.

Te noći, kada su videli da Aleksandar Vučić ima apsolutnu podršku svih građana Srbije, pokušali su na različite načine, kroz njihove štampane medije i emisije da obesmisle politički proces, da obesmisle izbore, svesni da tada, a ni danas, ukoliko bi se sproveli izbori, ne mogu da dobiju ni 10% podrške građana Republike Srbije. A znate zašto? Narod ih ne želi. Narod ih neće. Narod je video sve one stvari koje su oni radili u prethodnom mandatu. Videli su sve one stvari koje su radili u pravosuđu, u zdravstvu, u prosveti, u obrazovanju. Oni te ljude ne žele više da vide na vlasti. Oni žele da vide na vlasti samo one ljude koji se bore za interese građana Republike Srbije, za njihove porodice i za bolje uslove u svim segmentima društva.

Ukoliko Srbiju posmatramo 2012. godine kroz prizmu pandemije korona virusa, Srbija je 2012. godina bila pacijent koji se bori za kiseonik. To kažem zato što su finansije Republike Srbije bile potpuno razorene. Mi smo imali tek samo onoliko novca da isplatimo jednu mesečnu zaradu i jednu mesečnu penziju. Do 2012. godine se sprovodila najkriminalnija privatizacija javnih preduzeća. O tome je govorila i Verica Barać u svom izveštaju.

Nakon tih privatizacija, nakon tih reformi, 500 hiljada naših sugrađana je ostalo na ulici. Ti ljudi su svakodnevno razmišljali kako da prehrane svoju decu. Oni nisu razmišljali ni o čemu drugom. A tadašnji funkcioneri DS su se borili da što više novca oduzmu i da što više novca donesu u DS i na svoje bankovne račune.

Da ih tad nije zanimao interes građana nego isključivo njihov sopstveni politički interes pokazuje primer Miroslava Aleksića, današnjeg funkcionera neke male opozicione stranke koja čak nema ni 1% podrške, koji je svoju stranku iznajmio odnosno ustupio Vuku Jeremiću. A Vuk Jeremić je čovek koji se danas izdaje za velikog opozicionara i koji na Tviteru i drugim društvenim mrežama konstantno vređa one koji ne misle kao on. On se poziva na neki program „Dan posle“, on se poziva na lustraciju. A ja mislim da gospodin Vuk Jeremić i ne zna šta to znači lustracija.

Takođe, Miroslav Aleksić u jednom dnevnom listu, a podsetiću vas da je to bivši predsednik opštine Trstenik, izjavljuje, a to je verovatno upućeno svima nama koji sledimo politiku Aleksandra Vučića: „Oni verovatno planiraju da odu jednog dana kada ostave zemlju rasprodanu, reke stave u cevi i poseku šume, a nama da ostave da se patimo ovde. Srbija nije njihova više nego što je svih nas“. To je izjavio gospodin Aleksić. Ali, gle čuda, mi svi koji zastupamo interese građana Republike Srbije se nalazimo ovde u parlamentu. To građani mogu da vide. Mi se svakodnevno nalazimo ovde u parlamentu i donosimo zakonske akte, kako bi unapredili život u Srbiji. Mi donosimo zakone iz oblasti građevinarstva jer gradimo osam auto-puteva. Mi donosimo zakone iz oblasti zdravstva jer smo danas prvi u Evropi i regionu u postupku imunizacije i po broju vakcina.

Mi ne želimo, gospodine Aleksiću, nigde da idemo. Mi se ne plašimo svog naroda. Mi smo svakodnevno sa našim narodom. Mi svakodnevno pričamo sa našim narodom. Mi želimo da čujemo koji su to problemi koji taj narod tište i te probleme želimo da rešimo. Ali, očigledno je da vaši politički šefovi, Vuk Jeremić i Dragan Đilas, planiraju da odu. A to ne kažem slučajno.

Znate, kada neko planira da ode na put, on priprema određene količine novca kako bi tamo mogao da ostane što duže, a to Dragan Đilas radi. Novac koji ne pripada njemu, novac koji pripada svima nama ovde i svim građanima Republike Srbije, koji je pripadao javnim preduzećima, se našao na njegovim računima – 52 računa u 17 zemalja. Očigledno je da Dragan Đilas onoga trenutka kada mu Srbija više postane nezanimljiva i kada mu građani Srbije postanu teret, on će otići iz Srbije, otići će u te banke, uzeće taj svoj novac i nakon toga uživati i podsmevati se svima nama zato što smo verovali u njegovo politikanstvo. Verovali su mu mladi. Verovali su mu penzioneri. Verovali su mu radnici.

Gospodine Aleksiću, vi očigledno danas njemu verujete. Ali, nije tajna da su vas i Jeremić i Đilas nekoliko puta slagali i pokušali da vas nasukaju kao brod na stenu. I vi onda, nakon tih nastupa u medijima, pokušavate da tražite zaštitu od pravosuđa. Ali, hoću da vam kažem, pravosuđe danas nije kao što je bilo 2012. godine. Danas alibi za učinjena dela ili nedela nije članska karta opozicione stranke ili članska karta pozicione stranke. Danas građani očekuju da svi odgovaraju za svoja dela i svoja nedela.

Ja znam šta vas u poslednja dva meseca tišti. Tišti vas Zakon o poreklu imovine. Zakon koji je cela Srbija čekala 20 godina, pa ga nisu doneli ni Demokratska stranka, ni DSS i njihovi sateliti, donela ga je Srpska napredna stranka.

Vi ste 2007. ili 2008. godine, neće mi zameriti građani Srbije, i vaš premijer Mirko Cvetković izjavljivali kako ne postoji u ovom trenutku politički konsenzus da se donese zakon o poreklu imovine. Pa, eto, nekoliko godina kasnije, Aleksandar Vučić, tadašnji prvi potpredsednik Vlade zadužen za borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije stvara političku volju da se donese Zakon o poreklu imovine. Znajući da ćete zbog Zakona o poreklu imovine morati da odgovarate za sve one stvari koje ste radili prethodnih 12 godina, vi sada želite da utičete na funkcionere u institucijama kao što je podnošenje krivičnih prijava protiv direktora Uprave za sprečavanje pranja novca. Vi biste isto tako želeli da utičete na sve nas ovde da ne pričamo o svim onim stvarima koje ste radili. Ali, gospodine Đilas, vi to nećete uspeti. Nećete uspeti zato što mi stojimo postojano na putu politike SNS i Aleksandra Vučića, a to je bolji život za sve nas i za našu decu.

Takođe želim da vam kažem, kako to da od donošenja Zakona o poreklu imovine nijednog trenutka nijedan od vas nije izašao u medije kao što je uradio predsednik i rekao da želi da bude prvi na listi čija će imovina biti pod lupom poreske uprave? Niste smeli. I zato svakodnevno se upinjete da izmišljate neistine o predsedniku Aleksandru Vučiću i njegovom bratu Andriji Vučiću. Andreja Vučića pokušavate da predstavite kroz autoprojekciju vaših šefova i vaših šizofrenih ideja.

Ono što smo svedoci u poslednje vreme, pokušavate da napadate sve one koji žele dobro Srbiji. Isto tako pokušavate da napadate ministarku za ekologiju Irenu Vujović. Napadate za sve one stvari koje mi danas pokušavamo da rešimo a posledice su vaših nedela zadnjih 12 godina.

Vi nama pričate o rekama, pričate nam o jezerima, pričate nam o lošem vazduhu, a ne pričate o vašem ministru Oliveru Duliću koji je vodio tadašnje ministarstvo. Ne pričate o Duliću koji je za skoro dve godine dao milion evra na iznajmljivanje panoa za akciju „Očistimo Srbiju“. O tome ne pričate. Vi svoje ne želite da napadate a naše želite da napadate. E, pa, znate, gospodine Jeremiću, Đilasu, Aleksiću, mi naše ljude poštujemo. Mi naše ljude volimo. Mi smo ovde svi na jednom zadatku.

Takođe, ono što želim da nastavim, jeste da Irenu Vujović, ne možete da napadate zato što je na načelu ministarstva šest meseci, a za tih šest meseci uradila mnogo. Uradila je mnogo, kao i predsednica opštine Savski Venac. Kako to da ne napadate, kako to da niste izašli da je napadate kada je očišćeno Potpećko jezero? Kako to da niste rekli da je dobro da se zamene sve individualne kotlarnice i da se sprovede postupak pošumljavanja?

Ali, sigurno, ministarka Vujović bi vam bila dobra, kada bi vašim firmama davala milion evra, pa da vi vaše firme oglašavate na bilbordima Dragana Đilasa, i kada bi vam dala određene projekte da te projekte ne opravdate. E, pa to tako ne može. To je moglo do 2012. godine. Mogla je vaša bratija da se dogovara i mogli ste da delite novac između sebe, a taj novac kasnije da iznosite van Srbije.

Želeo bih da poručim gospodinu Aleksiću, pošto ste bivši predsednik opštine Trstenik, za vreme vašeg mandata defakto svi ljudi u Trsteniku su živeli loše. Ali, moram da vas podsetim da je postojala jedna fabrika u Trsteniku, fabrika „Petoletka“, koju je tadašnja direktorka te fabrike, današnja ministarka privrede, i želeo bih da vam poručim, nemojte da se bavite politikanstvom i izmišljanjem, iskoristite ovaj period da naučite kako funkcioniše lokalna samouprava i pokušajte da ne vršite zloupotrebe i pokušajte da naučite da narod želi rezultate, bolji život, a ne laži.

Narod ne želi pretnje i politikanstvo. Ugledajte se na Aleksandra Vučića, i pokušajte makar da radite jednog dana u nedelji duže od šest sati i da ga ne napadate, kako bi ućarili jeftin politički pojen. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, danas, kada govorimo o jakoj, nezavisnoj i modernoj Srbiji, svakako ne možemo a da ne govorimo o Srbiji koja ima nezavisno i objektivno pravosuđe, pravosuđe koje danas se nalazi u prostoru između granica Ustava i zakona, i koje je kao takvo usmereno na očuvanje pravnog poretka i zaštitu osnovnih ljudskih, građanskih i manjinskih prava.

Svakako, kada govorimo o nezavisnom i objektivnom pravosuđu, ne možemo a da ne govorimo o sudijama i tužiocima koji su nezavisni od izvršne vlasti i koji svoje odluke donosi isključivo posle ovog zakona.

Sudije i tužioci jesu, pre svega, nezavisni od izvršne vlasti i oni se biraju od strane Narodne skupštine, a kasnije i od strane Visokog saveta sudstva, ali ono što nikako ne smemo da zaboravimo jeste da se presude donose u ime naroda, a logično sled tome jeste da ukoliko presude donosimo u ime naroda da mi narodni poslanici, kao legitimno izabrani predstavnici naroda, donosimo odluke koje možemo doprineti jačanju pravosudnog aparata, ali ne preko one crvene linije koje bi od strane mnogih bilo okarakterisano kao mešanje u nezavisnu treću granu vlasti.

Danas razgovaramo od dve odluke. Jedna odluka se odnosi na izbor budućih nosilaca sudijskih funkcija, a druga se odnosi na prestanak funkcije višeg javnog tužioca u Smederevu.

Kao i u ranijim sednicama kada smo govorili o izboru budućeg nosilaca sudijskih funkcija, tako i danas govorimo o novih 37 delilaca pravde koji su predloženi od strane Visokog saveta sudstva i to nakon sprovedenog zakonom utvrđenog postupka.

Kao i ranije kada smo govorili o onim deliocima pravde, nadam se da će i ovih 37 delilaca pravde doprineti ažurnijem i efikasnijem pravosuđu.

Pre svega, moram da kažem da to objektivnije i nezavisnije i ažurnije pravosuđe, pre svega, zaslužuju građani Srbije.

Takođe, mogu da kažem da su ovi kandidati stekli potrebna znanja i iskustva kako na pravosudnoj akademiji, tako i obavljajući poslove sudijskih saradnika.

Pre svega, ovo su kandidati koji su ispunili sve zakone propisane uslove i nadam se da će svoju sudijsku funkciju koristiti isključivo u daljem jačanju pravosudnog aparata.

Nisam slučajno rekao „koristiti“, zato što se u poslednje vreme susrećemo sa slučajevima kada nosioci visokih sudijskih funkcija izlaze u javnost, šalju političke poruke i bivaju po potrebi političari.

Pre svega, ono što svakako naučite na prvoj godini pravnog fakulteta jeste da je pravosuđe nezavisno, da su sudije nezavisne, da sudije ne mogu i ne smeju da budu članovi političkih stranaka i da nije moralno da sudije izlaze u javnost i komentarišu one teme koje imaju politički karakter.

Sudije mogu da izlaze u javnost, to njima nije zabranjeno, ali to mogu da rade samo u specifičnim slučajevima, uz odobrenje nadležnih sudskih instanci i onda kada postoji obrazložen zahtev sudije zašto želi da izađe u javnost i da komentariše određenu temu.

Čak i Disciplinski savet Visokog saveta sudstva je u jednom slučaju rekao da je prilikom istupanja sudije u medijima došlo do povrede člana 58. sudskog Poslovnika, ali očigledno je da sudija Apelacionog suda gospodin Majić ne haje za odredbe sudskog Poslovnika i zakona koje on primenjuje kao sudija Apelacionog suda.

Zato bih sa ovog mesta želeo da poručim gospodinu Majiću da on, vršeći svoju sudijsku funkciju, vršeći sudijsku funkciju Apelacionog suda, treba da bude uzor mlađim generacijama studenata pravnog fakulteta, a da svojim integritetom doprinese da imperativ sudijske funkcije bude još jači za mlađe studente Pravnog fakulteta, ali očigledno je da to danas nije slučaj.

Mi svi, naravno, imamo pravo na različite stavove i to pravo nam daje pravni poredak i Ustavom zagarantovano pravo na izražavanje i pravo na slobodu mišljenja, ali mi narodni poslanici ne idemo u sudove, ne idemo ispred sudova, ne komentarišemo sudske odluke i ne tražimo kako u određenom sudskom postupku pojedinac ili veće treba da odluči. Mi svakodnevno radimo na taj način da građanima Srbije, da mlađim našim naraštajima pokažemo kako se radi posao legitimno izabranih predstavnika naroda, a da taj posao radimo isključivo u skladu sa Ustavom i zakonom.

Ono što ne stoji u udžbenicima pravnog fakulteta, koji je gospodin Majić završio i koji sam ja završio, jeste da ne smemo da odlazimo u medije i da komentarišemo one teme koje nisu u našoj nadležnosti. Mi ne smemo da komentarišemo pravosuđe, oni ne bi trebalo da komentarišu politiku, ali to gospodin Majić skoro svakodnevno radi kako u štampanim medijima, tako i u određenim emisijama.

Želeo bih gospodina Majića ovom prilikom da pitam kako to da 2009. godine nije komentarisao reformu pravosuđa nakon kojih je hiljadu delilaca pravde ostalo na ulici? U jednom svom nastupu je rekao da se pravosuđe nalazi u dubokoj krizi. Pa, gospodine Majiću, pravosuđe se nalazilo u dubokoj krizi kada su to isto pravosuđe reformisali Malovića, Mesarevićka i drugi čelnici Ministarstva pravde. To pravosuđe se nalazilo u dubokoj krizi kada advokati godinu dana nakon reforme nisu mogli da rade svoj posao, a morali su da plaćaju poreze od kojih vi i mi danas primamo plate.

Zato želim ovom prilikom da vas pitam da li se vi stavljate na stranu reformatora ili se stavljate na mesto svojih hiljadu neizabranih kolega? Očigledno je da aršini i danas i u to vreme nisu isti zato što mnogi od vas u tom trenutku se nisu stavili na stranu hiljadu neizabranih delilaca pravde.

Niko od vas nije digao glas zato što su ti ljudi bili okarakterisani kao nedostojni, ali očigledno je da vremena nisu ista i da ova tema vama tada nije bila popularna zato što niste mogli na njoj da zaradite političke poene. Možda, ukoliko to malo dublje sagledavamo, niste želeli da se zamerite onima koji su reformisali pravosuđe zato što ste napredovali iz osnovnog u apelacioni sud. Dva stepena ste napredovali, gospodine Majiću, a pravilo je bilo da se može napredovati iz stepena u stepen, odnosno, što bi bilo prirodno, da vi kao sudija opštinskog suda napredujete u viši sud.

Ono što takođe moram da kažem jeste da je nas, gospodine Majiću, ta reforma koštala 11 milijardi dinara, ali ono što je najgore jeste da je ta reforma te sudije i tužioce koštala života, zdravlja i dobrih porodičnih odnosa. Zamislite da ste se vi našli u poziciji da okolina mora o vama da komentariše kao o nedostojnom sudiji.

U jednom svom nastupu ste rekli da je vrlo opasno ukoliko postoji veza između pravosuđa i političara. Moram da vam kažem, gospodine Majiću, da je vrlo opasno kada postoji dokument demokratskog odbora, odnosno opštinskog odbora DS iz Vlasotinaca u kome se jasno vidi kako je DS kadrirala ljude za opšti izbor. Očigledno, opet ponavljam, vama tad ta tema nije bila aktuelna, jer niste mogli da zaradite političke poene.

Takođe, moram da vam kažem, želeli vi to da prihvatite ili ne, pravosuđe je danas objektivno nezavisno i nepristrasno. Danas se sudije ne boje da zbog svojih presuda budu premešteni u druge sudove ili da budu podvrgnuti novom reizboru.

Godine 2009. pravosuđe je bilo podvedeno pod političke interese DS, onih ljudi koji su sedeli na čelu DS zbog čije sujete se ona nekoliko godina kasnije raspala. Od te reformističke DS, bajne i sjajne, 2009. godine se stvorilo nekoliko manjih opozicionih stranaka na čijem čelu su tadašnji funkcioneri, koji su zbog njihovih sujeta razbili tu DS. Znate šta se tad dogodilo? Dogodilo se, odnosno i danas se događa, da se oni pozivaju na Ustav, zakon, međunarodne konvencije, da mole sve da se vrate na vlast, ali narod ih ne želi. Znate zašto ih ne želi? Zato što je video sve šta su radili u pravosuđu, zdravstvu, privredi. Narod zna da prepozna one koji se brinu za njihove interese, interese njihovih porodica i bolje uslove u pravosuđu, zdravstvu i privredi.

Svi moramo da se složimo da vi, gospodine Majiću, imate političke aspiracije, i to naravno nije zabranjeno, ali na isti način na koji se sudski procesi vode u sudovima, politički procesi, politička debata se vodi ovde u parlamentu. Da biste bili politički činilac parlamenta morate da osnujete politički pokret ili političku stranku i da osvojite neophodan broj glasova da biste bili ovde u parlamentu, jer ne mogu ja iz parlamenta da budem sudija i ne možete vi, gospodine Majiću, da iz sudnice budete političar. To je ono što očekuju građani Srbije.

Ukoliko se vi, kao što kažete u medijskim nastupima, zalažete za pravnu i legalnu državu treba da uradite sve ono što nisu uradili Malovićka, Mesarovićka i drugi članovi VSS kada su ruinirali pravosuđe. Zato želim opet da kažem - pravosuđe je prostor u granicama Ustava i zakona i ukoliko želite ova država ostane pravna, želeo bih da vas savetujem da ne koristite medije i medijski prostor i da sagledavate političke odluke i političke prilike iz ugla sudijske funkcije. Hvala.

Poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine Milojeviću, građani Republike Srbije, kao što su moje cenjene kolege u toku današnje rasprave istakle, danas ćemo razgovarati o Predlogu odluke o izboru predsednika Vrhovnog kasacionog suda.

Sam izbor predsednika Vrhovnog kasacionog suda je s jedne strane čast za sve nas koji se nalazimo u parlamentu, jer govorimo o instituciji koja je osnovana davne 1846. godine, dok s druge strane predstavlja veliku obavezu, jer danas biramo kandidata koji će u narednih pet godina biti prvi među jednakima u oblastima pravosuđa.

Vrhovni kasacioni sud je najviši sud na teritoriji Republike Srbije i on je kao takav prošao kroz različite istorijske i vremenske periode i zaista smatram da njegov ugled do dan danas nije ostao okrnjen i da je on usmeren pre svega na ostvarivanje prava i pravde na teritoriji Republike Srbije.

Vrhovni kasacioni sud je ustanovljen novom mrežom sudova iz 2010. godine, pa čak ni on nije bio pošteđen posledica reforme pravosuđa koja je iza sebe ostavila mnoge posledice.

Kada govorimo o predloženoj odluci o izboru predsednika Vrhovnog kasacionog suda, izuzetno mi je drago što danas možemo da razgovaramo i da debatujemo o kandidatu koji će zaista u narednih pet godina biti prvi među jednakima.

Na tu izuzetno odgovornu i važnu funkciju a od strane Visokog saveta sudstva je predložena sudija Vrhovnog kasacionog suda, gospođa Jasmina Vasović.

Gospođa Vasović je prilikom podnošenja kandidature Vrhovnom kasacionom sudu takođe dostavila i program za unapređenje rada sudova na teritoriji Republike Srbije.

U tom programu, koji je od strane VSS ocenjen najvišom ocenom, odnosno ocenom pet, je izloženo pet osnovnih ali ne jedinih ciljeva kojim će kandidat težiti tokom svog petogodišnjeg mandata, a to jesu ostvarivanje jedinstvene sudske prakse, zatim, jednakost stranaka pred sudovima, unapređenje stručnosti i transparentnosti, jačanje institucije sudova, kao i saradnja sa drugim institucijama.

Kada pročitamo biografiju sudije Vasović, možemo videti da ona zaista iza sebe ima bogato iskustvo koje je stekla obavljajući funkciju sudije Opštinskog, Višeg, Apelacionog, pa i Vrhovnog kasacionog suda.

Ono što bih želeo da napomenem jeste da je sudija Vasović tokom svoje karijere postupala u predmetima krivične materije, a da je kao sudija Apelacionog suda postupala u Veću za organizovani kriminal i tom prilikom donosila odluke o najosetljivijim predmetima.

Zato bih sa ovog mesta želeo da poručim sudiji Vasović da biti predsednik Vrhovnog kasacionog suda je čast, odgovornost i obaveza koja vas neće pratiti samo tokom petogodišnjeg mandata, već tokom celokupne karijere.

Baš vi ćete biti nosilac najviše pravosudne funkcije na teritoriji Republike Srbije i nadam se da ćete svojim znanjem i iskustvom unaprediti rad pravosuđa u postizanju zakonom propisanih ciljeva, a da ćete svojim iskustvom uticati da naše pravosuđe ostane objektivno i nezavisno, kao što je to dan danas slučaj.

Predsednik Vrhovnog kasacionog suda je po funkciji predsednik Visokog saveta, a jedna od nadležnosti VSS jeste biranje nosilaca pravosudnih funkcija. Ovu funkciju zaista do 2012. godine su pratile različite kontroverze, pa i reforma pravosuđa nakon kojih je 1.000 nosilaca pravosudnih funkcija ostalo na ulici.

Zaista bi želeo da zamolim sve čelnike današnjeg pravosuđa da nikada više ne dozvolimo da nam se dogodi reforma pravosuđa koja je dovela do tektonskih poremećaja i onih posledica koje mi pokušavamo danas da saniramo.

Mi pokušavamo da popravimo sve ono što su učinili oni koji do 2012. godine nisu želeli dobro srpskom pravosuđu, koji nisu želeli dobro građanima Srbije i koji nisu želeli dobro Srbiji, oni su želeli isključivo dobro samo onim delovima i onim ljudima koji su bili bliski njima i onim delovima pravosuđa koji nisu želeli da stanu u odbranu od njihovog ludila koja se nazivala reforma pravosuđa.

Na čelu Vrhovnog kasacionog suda te 2009. godine, kada se reforma naširoko spremala je bila Nata Mesarović, koja je u tom trenutku bila prva, ali ne među jednakima i koja je želela da sprovede kompletnu reformu pravosuđa.

Tadašnje Ministarstvo pravde na čijem čelu je bila Snežana Malović iz DS je raspisalo oglas za opšti izbor sudija za novoformirane osnovne, više, apelacione, pa i uključujući Vrhovni kasacioni sud. Taj oglas je raspisan iako je Zakonom o sudijama predviđena stalnost sudijske funkcije, koja predviđa da sudijska funkcija traje od prvog izbora do navršenja radnog veka.

Stalnost sudijske funkcije takođe propisuje da nijedan sudija, ma bilo kog suda ne može biti razrešen zbog svog mišljenja ili zbog svoje presude samovoljno ili nečijom voljom, već isključivo svojevoljno i zakonom propisanih uslova.

Takođe, stalnost sudijske funkcije, a to i vi gospodine Milojeviću, veoma dobro znate da uključuje i nepokretnost sudija, odnosno da sudijama bilo kog suda ne može biti premešten u drugi sud bez svog izričitog pristanka.

Čak i Monteskje, jedan od tvoraca podele vlasti je navodio da ukoliko želimo pravnu, ispravnu državu moramo da imamo odvojenu izvršnu vlast od zakonodavne, pa i sudske.

U 2010. godini mi imamo najflagantnije kršenje podele vlasti i jasan uticaj izvršne vlasi u izbor nosilaca pravosudnih funkcija i to zato što je to u tom trenutku bilo nužno neophodno. Nužno neophodno je bilo zato što sudije nisu mogle da odgovore na političke i lične interese tadašnje demokratske stranke.

Mi moramo da kažemo, takođe, da je Ustavni sud 2012. godine rekao da je ta reforma neustavna. Moram da vas podsetim da bilo koja reforma da se sprovodi, pa i reforma pravosuđa bila ona sveobuhvatna, bila ona detaljna, bila ona temeljna, ne može da bude ustavna ukoliko je povređeno bilo koje osnovno načelo o sudijskom pozivu. To je rekao Ustavni sud 2012. godine. Ustavni sud je 2012. godine rekao da je ta reforma neustavna na onaj način na koji su nam govorile i evropske institucije, i Venecijanska komisija.

Nakon te reforme 1000 nosilaca pravosudnih funkcija je ostalo na ulici. Znate zašto je ostalo na ulici? Ostali su na ulici zato što svoje znanje, čast, nisu želeli da zamene članskom kartom Demokratske stranke i nisu želeli da zamene svoju čast za pohvale tadašnjih gradskih odbora Demokratske stranke.

Oni su želeli da svoj posao rade isključivo u skladu sa zakonom. Oni su želeli da svoj posao rade na isti onaj način kako su podneli zakletvu u Narodnoj skupštini.

Tada 2010. godine počinje jedna nejednaka borba 850 delilaca pravde sa sistemom koji je već unapred doneo odluku, a ta odluka je bila a vi to znate takođe gospodine Milojeviću, u odlukama Prvog saziva Visokog saveta da su ste sudije i tužioci nedostojni. Ne postoji terminološki malicioznija reč za one ljude koji su se u tom trenutku suprotstavili nedemokratskim principima Demokratske stranke. Ne postoji gora reč za njihove porodice, za njihove supružnike da nekome kažete da je nedostojan, a da je godinu dana ranije postupao u predmetima krivične, građanske, upravne materije i donosio zakonite odluke.

Jedini osnovni kriterijum tadašnjih sudija u reformi pravosuđa jeste bio zato što su tadašnji članovi Visokog saveta koristili podatke, netačne podatke o njihovom učinku i njihovim rezultatima. I to je bio jedini njihov argument. Jer, su se u tom postupku koristili mogu slobodno reći falsifikovani dokumenti. A dokaz tome je zato što je nekoliko sudija podnelo desetine krivičnih prijava protiv gospođe Malović, Mesarević i prvih članova Visokog saveta sudstva.

Takođe moram reći, da jedini njihov argument takođe u toj reformi pravosuđa jeste da se otvore arhive Visokog saveta sudstva i da su sudije koje su dolazile na razgovore u drugi saziv Visokog saveta sudstva jeste da im se daju ti dokumenti na uvid. Oni ni to nisu želeli. Dokaz da je reforma pravosuđa sprovedena nakaradno jeste bilo što su ljudi koji su bili tadašnji poznavaoci pravosuđa odlazili kod Borisa Tadića na Andrićev venac i govorili mu šta se dešava u postupku pravosuđa. Govorili mu koji ljudi postupaju u reformi pravosuđa. Govorili mu čiji se rođaci biraju na sudijske funkcije čiji su članovi Visokog saveta sudstva, on na to nije reagovao, on je ostao inferioran. Znate zašto je ostao inferioran? Zato što je postavljao ljude u vrh srpskog pravosuđa po sopstvenoj svesti i oni su bili dželati srpskog ponosnog pravosuđa.

Zašto kažem srpsko ponosno pravosuđe? Jer, danas 2021. godine, tada 2011. godine, verujte mi da postoje poštene sudije, da postoje savesne sudije koje donose presude na osnovu svog znanja i iskustva. Oni nisu želeli da svoje sudijske funkcije zamene pohvalama gradskog i opštinskog odbora. To je bio jedini njihov kriterijum. A kriterijumi koji su korišćeni protiv njih jesu bili falsifikovani izveštaji, izveštaji gradskih odbora Demokratske stranke gde se navodi da li su oni dobri, da li su lepi, da li ne donose odluke u korist Demokratske stranke.

Još jedan najgori argument jeste bio što ukoliko je sudija u nekom trenutku bio u braku sa nosiocem pravosudnih funkcija, vi ste morali da donesete presudu o razvodu braka. I zato bih želeo da postavim sa ovog mesta pitanje i Mesarevićki i Malovićki i svim članovima Visokog saveta sudstva – ljudi, da li ste ste vi u tom trenutku osetili nedostojnim da obavljate ove funkcije? Da li ste vi pitali kako se osećaju tih 850 sudija i njihove porodice? To se niste pitali. Ne, nego ste se samo pitali u Krunskoj ulici kako ćete da dobijete pohvale tadašnjeg vrha Demokratske stranke?

Ko je u Krunskoj ulici tada menjao spiskove o Visokom savetu sudstva? Ko je tada škrabao markerima koje sudije ne smeju da prođu na sledeće izbore? I onda jel ste znali šta ste uradili, promenili ste kompletan sastav prvog Visokog saveta sudstva i doveli ste ljude u drugi Visoki savet da oni obave razgovore sa tih 850 sudija da bi tobože oni rekli - da, mi možda nismo pogrešili, ali će ti vi kad tad biti vraćeni na svoje funkcije, a kada će da budu vraćene, 2012. godine? I Ustavni sud donese 2012. godine odluku, ali onda ti isti reformatori kažu - pa da vi ste imali članske karte SNS. Evo 10 godina kasnije sudija nije izneo člansku kartu SNS, a i nisam pogrešio zato što su i pojedinci imali članske karte Demokratske stranke i to većina u pravosuđu zna.

Na sreću, građani 2012. godine znajući šta ste radili u pravosuđu, znajući šta ste radili u privredi, znajući šta ste radili u zdravstvu su vam dali crveni karton, da se više nikada ne vratite na vlast. Oni su vam dali crveni karton, zato što ste pravosuđe gledali kao svoju nahiju, a sudije ste gledali kao državne činovnike koji moraju da se podvedu pod vaše političke i lične interese. Znate šta se desilo? Sudije kao jedan ozbiljan i odgovoran sistem su vam u tom trenutku rekle da njihov integritet je najvažniji i da oni nisu teren za osvajanje jeftinih političkih poena. I umesto tada da ste uzeli političke poene, vi ste te političke poene izgubili i otišli ste sa vlasti 2012. godine.

Verujete mi, zbog tih sudija, zbog tih porodica, nadam se da ćemo svi u narednim izborima glasati da se vi više nikada ne vratite na vlast. Mi nikada više ne smemo da dozvolimo da jedna sudija Mesarević nama govori kako sudije moraju da donose presude. Setiće se da je sudija Mesarević u jednom krivičnom postupku rekla prilikom izricanja presude da je ona u tom trenutku dobila presudu, apostrofiram da je dobila presudu i da želi da pročita tu presudu. To sudije danas ne rade.

Sudije su danas deo jednog nezavisnog objektivnog i naizgled pravičnog sistema. Danas sudije zbog svoje presude se ne plaše da budu premeštene u drugi sud ili da budu podvrgnute novom reizboru. Danas sudije ne idu u sudnice da čitaju naslovne strane dnevne štampe, pa čitajući između redova da vide kako tadašnji politički vrh sa Andrićevog venca želi da se odluči u nekom predmetu. To se danas ne dešava, jer su sudije danas kompletno odvojene od izvršne i zakonodavne vlasti.

Zato želim da vam kažem i da poručim svim građanima, ne smemo nikad više da dozvolimo da ova grupacija ljudi nam reformiše pravosuđe, zdravstvo, privredu i druge segmente života. Moramo da imamo u svakom trenutku jako pravosuđe, a građani treba da imaju poverenje u naše institucije. Jer, ukoliko nemamo jako pravosuđe, nemamo državu, a ukoliko građani nemaju poverenja u njene istitucije, mi Srbiju vraćamo u 2012. godinu kada su Srbijom vladali oni koji nisu želeli modernu i jaku Srbiju. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, predstavnici VSS, predstavnici Poverenika, poštovani građani Srbije, pred nama su danas dve veoma važne odluke i jedna se odnosi na Predlog odluke za izbor zamenika Poverenika za informacije od javnog značaja, dok se druga odluka odnosi na izbor budućeg nosioca pravosudne funkcije i to za izbor sudije u Privrednom sudu u Zaječaru.

Na početku svog izlaganja bih želeo da istaknem da Narodna skupština iz sednice u sednicu nastavlja sa dobrom praksom, a ona je pre svega usmerena na efikasnosti i transparentnost. Efikasnost se pre svega ogleda u tome što se svi predloženi zakoni i predložene odluke nalaze pred poslanicima odmah nakon proteka zakonom utvrđenog perioda od dana predlaganja od strane nadležne institucije, dok je transparentnost pre svega usmerena da se svi ti predloženi zakoni i predložene odluke veoma podbrobno raspravljaju u ovom domu.

Upravo na ovaj način Narodna skupština pokazuje veoma visok stepen odgovornosti kada se radi o izboru kadrovskih rešenja, a istovremeno obezbeđuje nesmetano funkcionisanje institucija i obavljanje poslova u skladu sa zakonom, kao što je to slučaj kada govorimo o dve važne odluke.

Pre svega, izborom zamenika Poverenika za informacije od javnog značaja mi obezbeđujemo nesmetano funkcionisanje te institucije i takođe stvaranje terena za ostvarivanje još boljih rezultata kada se radi o zaštiti podataka o ličnosti.

Za zamenika je predložena gospođa Unković Sanja i čitanjem njene biografije se može videti da je završila Pravni fakultet u Beogradu i da dolazi iz reda zaposlenih, obzirom da je kod Poverenika zasnovala radni odnos 2011. godine. Ova činjenica ide u prilog da predloženi kandidat poseduje veoma bogato iskustvo na poslovima zaštite podataka o ličnosti, ali takođe sa ovoga mesta bih želeo da kažem da institucija Poverenika u poslednjih godinu dana je uradila zaista dosta i tu pre svega želim da kažem da je broj inspekcijskih nadzora kod banaka i osiguravajućih društava drastično smanjen na koje su građani Srbije imali najviše prigovora, pa danas te institucije prikupljaju samo najneophodnije podatke.

Takođe je pokazatelj dobrog rada i praksa institucije Poverenika i to što su svetske eminente kompanije, kao što su Viber, Gugl, Jandeks i druge imenovale svoje predstavnike za zaštitu podataka o ličnosti i upravo ovo pokazuje jasnu nameru kako privatnog sektora tako i same države da se ozbiljno i dalje pozabavi zaštitom podataka o ličnosti.

Kada govorimo o predloženoj odluci o budućem nosiocu pravosudne funkcije pre svega tu moramo govoriti da je kandidat predložen od strane VSS i to nakon sprovedenog zakonom utvrđenog postupka, u kome je utvrđeno da se radi o stručnom, dostojnom kandidatu i da je osposobljen za obavljanje ovako važne funkcije.

Kao i u ranijim slučajevima kada smo govorili o budućim nosiocima pravosudnih funkcija pre svega moram reći da smo mi, odnosno da govorimo o ljudima koji su stručni u okviru svoje oblasti. Kada govorimo o današnjem izboru i kada govorimo o izborima 2010. godine stvaramo jasnu sliku kroz šta je sve pravosuđe prolazilo do 2012. godine. Dok je za vreme DS 850 sudija ostalo na ulici i ostalo bez posla i dok je oblast pravosuđa sistematski uništavana i razarana od strane DS, od dolaska SNS na vlast pre svega oblast pravosuđa je oblast koja je nezavisna i objektiva.

Ona se, pre svega, stavlja u osnovnu društvenu ulogu, a to je zaštita prava i sloboda građana. Takođe, danas pravosuđe nije teren na kome se mogu sprovoditi različiti eksperimenti od strane neostvarenih političara i tzv. pravnih eksperata iza kojih ostaje samo naširoko poznata reforma sudija iz 2010. godine.

Kada govorimo o pravosuđu ja bih želeo da kažem da pravosuđe danas ostvaruje svoju osnovnu društvenu ulogu a to je upravo treća grana vlasti koja je usmerena na zaštitu prava građana, jer prava građana su upravo najvažnija i ona oslikavaju jedno jasno stanje, a to je jedan uređeni sistem, jedno uređeno društvo, kao što je to danas slučaj.

Danas pravosuđe nije instrument za disciplinovanje onih koji nisu bliski partiji, kao što je to bio slučaj do 2012. godine i danas se presude ne donose tako što sudija ujutru čita između redova na naslovnim stranama dnevne štampe. Danas se sudije biraju u skladu sa zakonom i rezultatima, a ne biraju se po opštinskim i gradskim odborima DS i njihovom integritetu govore presude a ne mišljenja lokalnih funkcionera i predsednika opština.

Razlog tome je veoma očigledan. Zašto ovo govorim? Pre svega, tadašnji čelnici DS plašeći se za svoje političke i poslovne odluke koje su im tada donele enormno bogatstvo, želeli su da sprovedu reformu pravosuđa kako bi sebi obezbedili aboliciju od bilo kakvog oblika krivične odgovornosti. Pre svega, oni su bili prisiljeni da sprovode reformu pravosuđa kako se ne bi otkrili različiti marifetluci koji su im doneli nekretnine na najekskluzivnijim lokacijama, koji su im doneli skoro 600 miliona evra i koji su im doneli restorane i najekskluzivnije automobile.

U toku reforme birale su se sudije koje su napredovale čak i po dva stepena, a bila je praksa da se napreduje iz stepena u stepen. Birale su se sudije čiji su rezultati bili daleko slabiji od sudija koje su nakon te reforme ostajali na ulici, ali ove prve, na sreću, su imale jasnu političku podršku tadašnjoj DS. Te sudije koje su nakon reforme ostale na ulici su svojoj okolini, svojoj porodici i svojoj deci morale da objašnjavaju da termin „nedostajan“ koji je tada bio u odlukama Visokog saveta sudstva u tom trenutku nije bio kazna, već nagrada. Nagrada zato što svoju čast, svoje znanje i svoje iskustvo nisu zamenili članskom kartom DS.

Kada pogledamo sa ove distance, deset godina nakon sprovedene reforme, moramo da postavimo pitanje - zašto se sve to dogodilo i tu pre svega moramo tražiti razlog u tome da su se pojedini politički funkcioneri enormno obogatili. Zašto to govorim? Pre svega, zadnjih dana i zadnjih nedelja suočeni smo sa aferom i beskompromisnom željom predsednika Stranke slobode i pravde Dragana Đilasa da sakrije svoj enormno stečeni novac po tajnim računima po belom svetu i da izbegne bilo kakav oblik odgovornosti pred nadležnim organima. Pre svega, on želi da te pare sakrije, koje je stekao od građana Srbije i da izbegne da odgovori na sva pitanja tužilaštva.

Postavljam pitanje sa ovog mesta - zašto 2010. godine tadašnje reformisano tužilaštvo nije pozvalo Dragana Đilasa da da odgovore na sva ova pitanja?

Postavljam takođe pitanje - da li tim tužiocima u tom trenutku nakon sprovedene reforme su bili važniji kabineti i važnija nova službena vozila od toga da se Dragan Đilas pozove i da se ispita na sve ove navode i da se ispita na one navode iz izveštaja Verice Barać u kome su decidno objašnjene pljačke „Telekoma“, RTS i drugih državnih firmi?

Na kraju bih želeo da kažem da nikada više ne smemo da dozvolimo da nam se desi reforma bilo kog sistema kao što je to bio slučaj do 2012. godine, nakon koje je preko 500.000 naših sugrađana ostalo na ulici, nakon koje je 850 sudija ostalo bez posla i nakon čega je Srbija bila na poslednjem mestu po pružanju zdravstvene zaštite.

Nikada više ne smemo da dozvolimo da se pojedinci enormno obogate i da taj novac iznose na Mauricijus i druga egzotična ostrva, dok mi pokušavamo da od Srbije napravimo bolje mesto za život za sve naše građane.

Ne smemo da dozvolimo da se ti isti vrate na vlast, jer tog trenutka Srbija postaje njihova Srbija, a naš novac postaje njihov novac, koji će im očigledno služiti isključivo za letovanja na Maldivima i Mauricijusu.

Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, cenjena ministarko sa saradnicama, poštovani građani Srbije, izuzetno mi je drago što danas na ovom mestu možemo da razgovaramo i da debatujemo kako o predloženom zakonu, tako i o amandmanima na predloženi zakon o klimatskim promenama.

Pre svega, na početku svog izlaganja želeo bih da istaknem značaj ovog zakona koji će, pre svega, svojim odredbama i postavljenim ciljevima uticati na stvaranje pravnog okvira za još bolju zaštitu životne sredine, a pre svega na zdravlje svih naših sugrađana.

Želeo bih da kažem da ovaj predlog zakona pokazuje da smo kao država u ovom trenutku sazreli, a da je politika SNS i predsednika Aleksandra Vučića uticala da se nakon sprovedenih teških reformi kojima smo obezbedili stabilnost Srbije danas možemo posvetiti još boljoj zaštiti životne sredine.

Naravno, teren zaštite životne sredine nije teren na kom država treba sama da reaguje, već to moramo da radimo svi zajedno. Isključivo zajedničkom svešću i zajedničkim naporom moramo da utičemo da našu okolinu učinimo boljom za život svih nas. Zato smatram da je ovaj predlog zakona samo prvi u nizu zakona kojim ćemo postaviti najviše ciljeve u ovom procesu, a takođe te ciljeve i realizovati kako smo to do dan danas radili u gotovo svim oblastima.

Ministarstvo za zaštitu životne sredine i vi, ministarka, ste naprali ovim predlogom zakon krupan korak napred, pre svega pokazujući nameru i zainteresovanost da ovim predlogom zakona stvorite bolje uslove za život svih građana Srbije.

Čitajući ovaj predlog zakona, došao sam do zaključka da je zakon vrlo detaljno napisan, da su najvažniji instituti podrobno definisani, a da ono što je mnogo važnije, da su ciljevi realni i ostvarivi. Ukoliko govorimo o razlozima donošenja ovog zakona, tu bih pre svega želeo da kažem da će se uspostaviti sistem za monitoring, praćenje i verifikovanje onih podataka koji su od značaja za klimatske promene, zatim ispunjavanje naših obaveza prema Međunarodnoj zajednici, kao i usklađivanje našeg zakonodavstva sa tekovinama EU.

Upravo na ovom primeru danas pokazujemo da je Srbija danas i da će Srbija u narednom periodu biti ozbiljan i odgovoran partner svim institucijama EU. Kada govorimo o ciljevima koji se žele postići ovim predlogom zakona, takođe tu bih vaše ministarstvo želeo da pohvalim, jer ste ovim predlogom zakona obuhvatili sve one oblasti i sektore koji su od značaja za našu državu. Tu pre svega mislim na proces usklađivanja razvoja sektora, kao što je energetika, rudarstvo, građevinarstvo, saobraćaj, a pre svega što utiče na njihovu konkurentnost i opstanak na samom tržištu.

Takođe, ovim predlogom zakona je predviđena i odgovornost za sprovođenje pojedinih odredbi i to u odnosu na Agenciju za zaštitu životne sredine, Ministarstvo za građevinarstvo, Ministarstvo rudarstva i energetike i druge pripadajuće organe i agencije.

Ono što je mnogo važnije jeste što uspostavljanje sistema za smanjenje nezdravih čestica je jedan od uslova održivog ekonomskog razvoja i smanjenje rizika, šteta i gubitaka od elementarnih nepogoda i katastrofa.

Zašto je to u ovom trenutku bitno? Bitno je pre svega zato što se Srbija u periodu od 2000. do 2015. godine suočavala sa elementarnim nepogodama koje su nam donosile kako ljudske, tako i novčane gubitke. U prilog ovoj činjenici ide podatak da je Srbija za taj period izgubila nešto više od pet milijardi evra.

Kada govorimo o elementarnim nepogodama, tu pre svega govorim o sušama, o poplavama i visokim temperaturama. Zato je veoma važno da u danu za glasanje podržimo Predlog zakona o klimatskim promenama kojim ćemo pre svega izbeći ovakve događaje i pokušati da taj iznos novca uložimo u dalju modernizaciju Srbije.

Ukoliko govorimo o temi zaštite životne sredine, takođe bih želeo da govorim i o temi koja je vrlo zastupljena u medijima, kako štampanim, tako i elektronskim, a to je upotreba motornih vozila i možda njihov manji doprinos nešto nezdravijem vazduhu. Zato mi je veoma drago što je u predlogu zakona u članu 17. jasno definisana obaveza prodavaca motornih vozila da je potrebno obezbediti dostupnost podataka o ekonomičnosti i potrošnji goriva i emisije CO2.

Takođe, prodavac motornih vozila je dužan da o svom trošku postavi oznaku o potrošnji i ekonomičnosti. Ova odredba je samo pokazatelj da je Ministarstvo želelo da utiče na svest budućih kupaca motornih vozila, da svojim odabirom tih istih motornih vozila mogu da utiču na zaštitu životne sredine.

U prilog ovoj činjenici ide da je Ministarstvo u decembru 2020. godine donelo uredbu kojom se definišu načini i uslovi za subvencionisanje, odnosno pomoć države za kupovinu električnih, odnosno motornih vozila.

Kada govorimo o tekstu zakona, samo bih želeo da se osvrnem na one najvažnije delove. U poglavlju jedan su definisani svi oni ciljevi koji se žele postići ovim zakonom, a jedan od najvažnijih jeste svakako opšti interes Republike Srbije u cilju smanjenja nezdravih čestica. Kada govorimo o poglavlju dva, tu su definisani svi

oni dokumenti koji predstavljaju osnov za sprovođenje ovog zakona, a to jesu pre svega strategija, akcioni plan, kao i pravilnik u odnosu na izmenjene klimatske promene. Isto tako osim mera koje se odnose na motorna vozila, želeo bih da govorim danas pred vama i o svim onim stvarima koje je ministarstvo uspelo da uradi za veoma kratak period, od kada je ministarka Vujović na čelu Ministarstva za zaštitu životne sredine.

Podsetiću građane Republike Srbije da je Vlada Republike Srbije formirana u novembru 2020. godine i da je premijerka Brnabić tada prilikom čitanja ekspozea poseban akcenat stavila na zaštitu životne sredine. Veoma mi je drago što ste vi ministarka prepoznali značaj ove oblasti i to što ste prepoznali one ciljeve koje je premijerka istakla ovde pred narodnim poslanicima. Isto tako, nažalost susrećemo se sa svim onim medijima i susrećemo se sa onim pojedincima koje možemo isključivo nazivati politikantima koji čak nisu sačekali ni 100 dana rada Vlade, pa da pokušaju da umanje napade na sve ono što ste vi uspeli da uradite za veoma kratak period.

To samo govori o tome da vaše znanje, vaše iskustvo, vaša posvećenost i ono što je najvažnije, vaš rad na terenu, nisu blagonaklono gledani od strane onih koji iza sebe imaju samo neuspeh i loše odluke. Govorim o svim onim ljudima, govorim o svim onim funkcionerima koji se danas nalaze na čelu onih stranaka, koje su naravno, ispod cenzusa, koji u tom trenutku do 2012. godine, nisu imali vremena za Srbiju, nisu imali sluha za građane Srbije i nisu imali želju da temu zaštite životne sredine podignu na lestvicu više.

Kada govorimo o rezultatima u svim oblastima oni su očigledni, i kada govorimo o rezultatima koje je postiglo vaše ministarstvo, oni su takođe, očigledni. Ali, takođe, je očigledno da pojedinci iz opozicije pokušavaju da relativizuju vaše rezultate na skoro beznačajan način. Vi ste postavili temu zaštite životne sredine na ono mesto koje ona zaslužuje i pokazali ste da samo terenskim radom i u kontaktu sa građanima možemo da ostvarimo krupne stvari za veoma kratak period.

Podsetiću sve da je Ministarstvo ekologije, tada od 2009. do 2012. godine bila institucija čiji budžet je korišćen za partijske interese i bogaćenje pojedinca. Tada je ministarstvo sprovelo akciju „Očistimo Srbiju“, pa je umesto čišćenja deponija i određenih mesta u Srbiji očišćen budžet tog ministarstva za milion evra. Tada je zakupljen pano na jednom sportskom događaju za period od dve godine u iznosu od 500 hiljada evra, a zatim je zakupljen još jedan pano u ulici Pop Lukinoj na Savskom Vencu, takođe, za iznos od 500 hiljada evra za period od mesec dana.

Zamislite onda građani, šta se sve dešavalo u periodu od 2009. do 2012. godine, kada je tada na čelu bio nekadašnji ministar Oliver Dulić, i gde su završavale pare građana Srbije za taj period.

Ali, dok o njima govore krivične prijave, zloupotrebe, pronevere, o vama ministarka i vašem ministarstvu govore isključivo rezultati. Ne bih želeo da mi građani Srbije zamere što ću u nekoliko minuta pročitati sve ono najvažnije što ste vi uspeli da uradite za veoma kratak period.

Pre nešto više od četiri meseca je zatvorena nesanitarna deponija „Stanjevina“ u Prijepolju, koja je dugi niz godina bila gorući problem. Ministarstvo je izdvojilo sredstva za proširenje deponije regionalnog centra za upravljanje otpadom Duboko u Užicu, u kojem se odlaže otpad iz devet lokalnih samouprava Zaltiborskog i Moravičkog okruga. Ove godine će se graditi transfer stanica u Novoj Varoši za četiri opštine i to; Priboj, Prijepolje, Nova Varoš i Sjenica.

Takođe, ono što zavređuje posebnu pažnju i ono što bi želeo posebno da akcentujem jeste pravovremena reakcija vašeg ministarstva i vas ministarka u cilju rešavanja potencijalne ekološke katastrofe na potezu Potpećkog jezera usled izlivanja otpada 25. januara ove godine. Samo pravovremenom akcijom je došlo do trilateralnog sastanka na nivou ministara između zemalja Srbije, Crne Gore i BiH, a zatim je za samo nekoliko dana došlo do odvoženja desetina hiljada kubika otpada u regionalni centar. Ovom prilikom bih želeo da pored vašeg ministarstva pohvalim i rukovodstvo JP „Srbijavode“ i Elektroprivrede Srbije.

Takođe, građani treba da budu zadovoljni zato što je u ovom trenutku raspisivanje tenderske dokumentacije za izgradnju i rekonstrukciju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, kao i za izgradnju kanalizacione mreže za 28 lokalnih samouprava, uključujući opštine i gradove.

Upravo ovde pokazujemo da mi svi zajedno i dalje sledimo politiku Aleksandra Vučića i SNS, a to je ravnomerni razvoj svih delova Srbije.

Na kraju, sve ovo, uključujući i Zakon o klimatskim promenama, jasno govori o nameri Vlade i vas ministarka, da tema zaštite životne sredine ne bude više u zapećku. Danas smo kao Srbija pre svega finansijski, institucionalno mnogo jači nego 2012. godine kada smo sproveli teške reforme i stvorili temelje da danas možemo da govorimo o životnoj sredini i naravno njenom unapređenju. To pre svega od nas očekuju građani. Samo ovakvim zakonima i akcijama možemo da pokažemo da su za nas jednako važni svi građani i njihov bolji i zdraviji život.

Naravno, u ovom parlamentu ćete uvek imati podršku za ovakve i slične zakone. Očigledno je da ste potrebno znanje i energiju upotrebili za postizanje dobrih ciljeva, kao što je to bio slučaj dok ste bili na čelu opštine Savski venac. Nadam se da ćete svojim zalaganjem doprineti da Srbija bude još bolje i zdravije mesto za život naše dece i svih nas. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, cenjena ministarko, poštovani građani Srbije, danas govorimo o predlozima kandidata za predsednika, zamenika predsednika, članove Upravnog odbora Regulatorne agencije za elektronske medije, kao i za kandidate članova Veća Agencije za sprečavanje korupcije.

Pred nama su predlozi Vlade i resornog ministra za pravosuđe, za one kandidate koji će u narednim godinama obavljati izuzetno odgovorne funkcije. Želeo bih pre svega da se osvrnem na predloge kandidata za RATEL, da ćemo mi potvrđivanjem ove Odluke, u stvari dati tim licima puni legitimitet da u okviru svojih ovlašćenja organizuju rad i ostvaruju ciljeve koji su u skladu sa Statutom Agencije, a naravno i u skladu sa zakonom.

Pred nam su kandidati koji su predloženi od strane Vlade Republike Srbije i to nakon sprovedenog, zakonom utvrđenog javnog konkursa, čime su ispunjeni uslovi za nesmetano funkcionisanje i nesmetano upravljanje tom Agencijom.

Čitanjem predložene Odluke možemo zaključiti da se radi o licima koje poseduju kako životnog i stručno iskustvo za obavljanje ovih funkcija.

Takođe, možemo utvrditi da se radi o licima koji su veći deo svog radnog veka proveli u oblastima koji predmet regulisanje ove Agencije, kao i da se radi o licima koji iza sebe imaju veliki broj stručnih i naučnih radova, što je jasan pokazatelj da mi biramo pre svega stručne i kvalifikovane kandidate.

Kada govorimo o predlozima za članove Veća Agencije za sprečavanje korupcije, moram pre svega da kažem da se pred nama nalazi lista sa 18 kandidata. Postupak, odnosno javni konkurs koji je sproveden pre utvrđivanja konačne liste kandidata je sproveden na veoma visokom nivou transparentnosti počevši od trenutka objavljivanja tog konkursa u sredstvima javnog informisanja, zatim preko postupka testiranja koja je obavili Pravosudna akademija, pa sve do trenutka objavljivanja konačne rang liste.

Pre svega, u tom postupku je utvrđeno da se radi o licima koja poseduju stručnost, dostojnost i koji poseduju visok stepen integriteta da svojim znanjem i iskustvom doprinesu još boljem i transparentnijem radu Agencije, a pravi dokaz tome jeste zato što nakon sprovedenog konkursa nije bilo uloženih žalbi.

Takođe i u ovom slučaju možemo da kažemo da se radi o licima koji su veći deo svog radnog veka proveli u oblastima koje predmet regulisanja Agencije, među njima ima kako sudija, tako i tužilaca, a tako i lica koji su dugi niz godina radili u Agenciji.

Pre svega, želeo bih da kažem da ukoliko pogledamo listu među tim kandidatima se nalazi i Krsman Ilić, koji je nekadašnji Apelacioni javni tužilac u Beogradu, pa i sudija Danica Marinković, koja je javnosti poznata kao istražni sudija koji je dugi niz godina obavljala različite uviđaje i istražne radnje na prostoru KiM, a tu bi pre svega želeo da istaknem slučajeve Klečka i Rača, 1999. godine.

Želeo bih da kažem na osnovu svega napred navedenog da mi pre svega danas raspravljamo o ljudima koji imaju visok stepen integriteta, da se u potpunosti suoče sa svim onim izazovima koje očekuje Agenciju.

Kada govorimo o izazovima moramo da govorimo o izazovima sa kojima se bori država, a sa kojima se bori i Agencija za sprečavanje korupcije. Država se pre svega bori sa onim izazovima u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije, i sa ovog mesta bi želeo da dam punu podršku svim nadležnim institucijama i vama ministarka, da se izborimo sa ovom pošasti i da nastavimo onim trasiranim putem koji je utvrdio Aleksandar Vučić, kao prvi potpredsednik Vlade, a zadužen za borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije.

Takođe, izuzetno mi je drago što danas možemo da raspravljamo o izveštajima i predlozima za određena kadrovska rešenja onih organa koji su po zakonu nezavisni, a koji za svoj rad podnose izveštaj Narodnoj skupštini. Takođe, moram da kažem da to ranije nije bio slučaj, i u ranijim skupštinskim sazivima kada SNS nije imala većinu, određeni izveštaji su bili raspravljani po hitnom postupku, određena kadrovska rešenja su bila razmatrana na jedan vrlo netransparentan način, što danas možemo zaključiti da Skupština nije mesto gde se nešto krije, već je Skupština mesto gde građani mogu da dobiju sva neophodna obaveštenja i potrebne informacije u određenim zakonima, sporazumima ili ugovorima.

Takođe, sa ovog mesta želeo bih da pohvalim Agenciju za sprečavanje korupcije, pre svega u oblasti međunarodne saradnje i to u oblasti međunarodne saradnje sa međunarodnom organizacijom GREKO, koja u odnosu na Srbiju uputila 13 preporuka, a koju smo mi u vrlo kratkom vremenskom roku sveli na sve preporuke koje se danas odnose na ustavne promene što pokazuje veoma jasnu zrelost države Republike Srbije i njenih nadležnih institucija.

U ovom domu Narodne skupštine mi smo usvojili Zakon o lobiranju. Formirao se registar lobista koji građani mogu da pronađu na veb prezentaciji Agencije za sprečavanje korupcije. Takođe, Agencija za sprečavanje korupcije je napravila i veliki pomak u oblasti nevladinog sektora i to donošenjem niza pravilnika kojim se utvrđuje način raspisivanja konkursa u nevladinom sektoru.

Ono što je veoma važno reći jeste da je registar imovine funkcionera veoma važan instrument u borbi protiv korupcije i veoma mi je drago što građani u bilo kom trenutku mogu da izvrše uvid u taj isti registar i da pronađu sve neophodne informacije o određenim funkcionerima i o određenoj imovini ukoliko postoji bilo kakva dilema.

U prethodnim nedeljama smo u ovom domu usvojili i izmene i dopune Zakona o poreklu imovine koji treba da predstavlja jedan krucijalni instrument u borbi protiv korupcije i u borbi protiv kriminala, tako što ćemo u određenom postupku utvrđivati određenu nesrazmeru ili disproporciju između nečijih prijavljenih prihoda i između nečije pokretne i nepokretne imovine sa druge strane. Jer, ukoliko u tom slučaju postoji određena nesrazmera, možemo, a samo na osnovu činjenica i dokaza govoriti o određenim koruptivnim radnjama, u pogledu kojih nadležni organi moraju odmah da reaguju.

Zato moram da kažem da je Agencija za sprečavanje korupcije jeste upravo onaj organ koji je veoma bitan da se otkriju sve koruptivne radnje, da Agencija treba da bude organ koji će signalizirati ostalim nadležnim organima da u određenom slučaju postoji koruptivna radnja i da se to spreči.

Isto tako mi je vrlo nerazumljivo kako Agencija nije mogla da utvrdi određene nepravilnosti kod određenih pojedinaca i kod određenih firmi u poslovanju, u periodu od 2010. do 2012. godine. Tu pre svega govorim o svim onim medijskim naslovima, kako kod štampanih, tako kod elektronskih medija, da se mali krug ljudi koji je tada bio blizak DS, enormno obogatio, da su se okoristili o državni budžet i državne resurse, a sve zarad svog ličnog bogaćenja. Govorim upravo o onom krugu ljudi koji su u to vreme bili u vrhu DS, a danas se nalaze na čelu onih stranaka koje se nalaze ispod cenzusa i koje pokušavaju da se vrate na političku scenu, ali bezuspešno. Bezuspešno pokušavaju zato što ih narod u ovom trenutku ne želi da vidi na političkoj sceni.

Ne želi da ih vidi zato što je ranijih godina uspeo da čuje i da vidi za sve one koruptivne radnje koje su oni sprovodili, a da su 2012. godine u budžetu Republike Srbije ostavili samo onoliko da se isplati jedna mesečna zarada ili jedna mesečna penzija. Zato sa ovog mesta želim da vas podsetim na akciju, odnosno mogu reći akciju koju je tada sprovodilo Ministarstvo za zaštitu životne sredine, pod nazivom – „Očistimo Srbiju“, pod patronatom nekadašnjeg predsednika Narodne skupštine, a kasnije i ministra, Olivera Dulića. Tada pod izgovorom medijskog oglašavanja, Ministarstvo životne sredine je na jednom sportskom događaju platilo za pano 500 hiljada evra u periodu od dve godine. Nakon toga, samo dva ili tri meseca nakon toga su zakupili još jedan pano u ulici Pop Lukinoj i za to isto platili 500 hiljada evra za period od mesec dana.

Većini građana je verovatno poznat izveštaj o pritiscima i kontroli na medije iz 2011. godine, odnosno koji je sastavila Verica Barać, u kome je na jedan jasan i nedvosmislen način opisano i utvrđeno kako se novac građana Srbije koristio od strane tadašnje političke elite i njenih prvaka. Nerazumljivo mi je takođe kako Agencija u tim trenucima nije mogla da ispita određene navode iz ovog i drugih sličnih izveštaja.

Dolazim jednostavno do zaključka da u tom trenutku nije postojao ni minimum političke volje da se istraže sve navedene radnje i da se podignu krivične prijave u tim postupcima. Možemo svi da se zapitamo zašto? Zato što u tom trenutku je bio isuviše veliki pritisak tadašnje DS i pojedinaca iz vrha DS da se sakriju svi oni marifetluci koji su njima doneli veliki broj stanova na ekskluzivnim lokacijama i najskuplje automobile koje danas voze i to sve od našeg i vašeg novca dragi građani Srbije.

Nikako ne bih želeo da ovo shvatite kao bilo kakav oblik pritiska, ali narod Srbije želi da svi ovi drugi navodi se istraže i da ukoliko postoje elementi korupcije, da se određena lica procesuiraju.

Naravno, u danu za glasanje ću podržati obe predložene odluke, a kada govorimo o odluci za članove Veća Agencije za korupciju, želim da kažem da stojim u veri da će kandidati za Agenciju svojim stručnim kvalifikacijama, integritetom pokušati da problem korupcije svedu na najmanju moguću šansu i mogućnost za određene interesne grupe i pojedince. Hvala.