DEJAN KESAR

Srpska napredna stranka

Rođen je 1987. godine. Živi u Beogradu.

Po obrazovanju je diplomirani pravnik.

Obavljao je funkciju odbornika u Skupštini opštini Savski venac od 2016. godine.

Na redovnim parlamentarnim izborima održanim 21. juna 2020. godine po prvi put postaje narodni poslanik.

Izabran je sa izborne liste "Aleksandar Vučić - za našu decu".
Poslednji put ažurirano: 04.11.2020, 11:52

Osnovne informacije

Statistika

  • 35
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 19.10.2021.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, cenjeni ministre sa saradnicima, poštovani građani Srbije, kao što su moje kolege u toku današnjeg dana govorile, pred nama su predlozi zakona o potvrđivanju sporazuma između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara BiH koji se odnose na granične prelaze, zajedničke lokacije na graničnim prelazima i Predlog sporazuma koji se odnosi na pogranične lokacije.

Svakako je da će se ovim sporazumima postojeće granične procedure ubrzati, pojednostaviti, ali takođe ostvarićemo i sve neophodne aktivnosti u cilju suzbijanja ilegalnih migracija. Na ovaj način doprinećemo bržem protoku roba i ljudi, a naročito kada govorimo o pograničnim delovima u kojima je taj promet roba i ljudi najčešći.

Srbija je zemlja koja je do 2012. godine preduzimala sve neophodne aktivnosti kako bi unapredila saradnju sa svojim susedima, u cilju jačanja ekonomske saradnje i jačanja razvoja ne samo Srbije i zemalja u susedstvu, već celokupnog regiona.

Najbolji primer želje da želimo danas sa svima da ekonomski sarađujemo jeste inicijativa "Otvoreni Balkan" koja je ugledala svetlost dana zahvaljujući angažmanu predsednika Aleksandra Vučića. Na taj način smo pokazali da smo uvek otvoreni za svaku ideju koja će nam doneti ekonomski napredak, infrastrukturno povezivanje i razmenu ideju.

Isto tako, očigledno je da određene države i njihovi lideri, koji nisu želeli da prihvate učešće u inicijativi "Otvoreni Balkan" su ostali zatvoreni u 90-im godinama, i ne da su samo ostali zatvoreni u 90-im godinama kada govorimo o ekonomskom napredovanju njihovih zemalja, koje su u dijametralno suprotnom položaju u odnosu na današnju Srbiju koja je u odnosu na 2012. godinu mnogo ekonomski jača, već i u pogledu određenih političkih poruka koje bih ja nazvao isključivo napadima na Srbiju i predsednika Aleksandra Vučića. Ti najžešći napadi danas dolaze iz Crne Gore, iz Hrvatske i sa Kosova.

Svedoci smo svega onoga što se dešavalo prethodne dve nedelje na prostoru naše južne srpske pokrajine Kosova i Metohije i svih onih napada koji su dolazi i od Aljbina Kurtija i od predstavnika njegove stranke "Samoopredeljenje" i svih onih koji danas sede u privremenim prištinskim institucijama. I danas separatistima na KiM Aleksandar Vučić je glavna meta, zato što je uspeo da postigne da se Aljbin Kurti povijenog repa povuče i sa Jarinja i sa Brnjaka i na taj način smo ostvarili još jednu diplomatsku pobedu.

Ne govorimo to samo mi ovde u Beogradu i ne govore to samo poslanici SNS, već to govori i opozicija Aljbinu Kurtiju u Prištini, koja kaže da je prihvatanjem tehničkog sporazuma u Briselu od 30. septembra Aljbin Kurti opet izgubio u odnosu na Srbiju i Aleksandra Vučića i da su se ti isti koji danas sede u Prištini vratili na sporazum iz 2016. godine a da je Petar Petković, koji je bio glavni pregovarač, uspeo zajedno i sa Aleksandrom Vučićem i Srbijom da ojača kapacitete Rezolucije 1244 kojom smo mi uspeli da zaštitimo interese srpskog naroda na KiM.

I, o tome kolika je podrška Aleksandru Vučiću kada kažu da je nema, ona iznosi 91,3% u svim srpskim opštinama, a očigledno je da bi tim istima koji sede u Prištini više odgovaralo da na mestu Srpske liste sedi Rada Trajković i ostali koji bi im bili ravnopravni partneri samo da i dalje trpaju milione u svoje džepove, a da ih za Srbe i srpsku bezbednost u tom trenutku nije briga, ali nije samo da takvi disonantni tonovi dolaze iz Prištine, nego ti tonovi dolaze iz Zagreba od strane njihovog predsednika Milanovića. On kada gleda Aleksandra Vučića vidi sve one osobine koje nikada neće moći da ima, a to je patriotizam, marljivost i borbenost za svoj narod.

Najbolji pokazatelj te mržnje koja danas dolazi iz Zagreba jeste na preko hiljadu članaka u zadnjih pola godine, a samo u dva dana u Hrvatskoj je objavljeno preko 120 naslova protiv Aleksandra Vučića.

Oni znaju iz Zagreba da oni Srbiju napadaju zato što je Srbija danas faktor bezbednosti na Balkanu i zato što ekonomski jača iz godine u godinu i najbolji primer toga da to rade iz Podgorice jeste sastanak Milanovića i Đukanovića nakon ustoličenja mitropolita Joanikija i umesto da vode sastanke kako da unaprede svoje ekonomije koje su danas mnogo iza Srbije, oni se bave Aleksandrom Vučićem zato što ne mogu svom narodu da predstave ekonomske rezultate i to je najbolji pokazatelj da Srbija danas radi dobro i to je najbolji pokazatelj da SNS na čelu sa Aleksandrom Vučićem gaji politiku gde je patriotizam jedan od osnovnih elemenata te politike.

Kada vidite Milanovića da je nakon završetka Samita lidera zapadnog Balkana dao izjavu u kojoj kaže da Hrvatska u bilo kom trenutku može da zaustavi evrointegracije Srbije, znajte da njima Srbija nije krivac zato što ne otvara klastere, jer danas imamo Izveštaj Evropske komisije koja najavljuje otvaranje dva klastera, već im je zvanični Beograd i Aleksandar Vučić neprijatelj isključivo zato što ekonomski napredujemo i sustići ćemo ih verovatno i do kraja godine.

Ono što je trn u oku današnjem Zagrebu jeste i diplomatska pobeda koju je Aleksandar Vučić odneo 2015. godine, kada smo imali carinsku krizu i kada je zahvaljujući intervenciji tadašnje kancelarke Angele Merkel Hrvatska se po prvi put od devedesetih godina povukla i priznala da je Srbija odnela diplomatsku pobedu.

Da ne bih oduzimao vreme, želeo bih da kažem da je politika Aleksandra Vučića od 2012. godine pokazala da Srbija više nije slaba, da više nije siromašna i da nije tema koja služi za potkusurivanje drugima u regionu.

Region je danas zaista isti, ali Srbija više nije ista. Promenila je svoje poglede u odnosu na zaštitu srpskog naroda i identiteta i ne želimo da budemo više tema onih koji nam negativne teme nabacuju i koji nas stalno nazivaju dežurnim krivcima u ovom delu Evrope.

Poštujemo sve narode, ali isto tako očekujemo da sve te države i svi ti narodi poštuju Srbiju i srpski narod. Dosta je srpski narod patio i izvinjavao se za sve one stvari za koje nije kriv, a zahvaljujući predstavnicima bivšeg režima koji su išli u region i izvinjavali se za sve one stvari koje srpski narod nije učinio.

Danas smo nezavisna zemlja, danas smo ekonomski jaka i infrastrukturno moderna, u kojoj odluke donese građani, a ne donose stranci, ne donose ambasadori i ne donose tajkuni iz bivšeg režima.

Da bismo nastavili ovim kursom, veoma je bitno da svi zajedno izađemo na izbore u aprilu sledeće godine i damo podršku politici Aleksandra Vučića, koja nam je danas omogućila da budemo poštovani i cenjeni u Evropi i svetu. Hvala.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 13.10.2021.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, predstavnici VSS, poštovani građani Srbije, pred nama je danas Predlog odluke o izboru sudija koji se na sudijsku funkciju biraju po prvi put i Predlog odluke koju je Narodnoj skupštini Republike Srbije upućena od strane VSS.

Mi smo u ovom sazivu Narodne skupštine Republike Srbije veoma često razgovarali o predlozima odluka koje nam dolaze od strane Visokog saveta sudstva, a te odluke imaju za cilj da obezbede nesmetano i ažurnije obavljanje poslova od strane svih pravosudnih organa na teritoriji Republike Srbije.

Zaista, ažurnost jeste jedan od osnovnih prioriteta svih pravosudnih organa, jer upravo na taj način građani Republike Srbije mogu na brži i efikasniji način da ostvare i zaštite svoja Ustavom i zakonom zagarantovana prava. I ukoliko na taj način građani Republike Srbije ostvaruju svoja prava, njihovo poverenje u pravni poredak Republike Srbije ostaje neupitan.

Mi narodni poslanici Republike Srbije temu pravne sigurnosti građana Republike Srbije stavljamo na prvo mesto i to pokazujemo kroz postupak i raspravljanja i odlučivanja o predlozima zakona i predlozima odluka koje nam dolaze i od strane Ministarstva pravde i od strane Visokog saveta sudstva.

Kada govorimo o Predlogu odluke koji je upućen Narodnoj skupštini, Visoki savet sudstva je u skladu sa odredbama Zakona o sudijama oglasio izbor za sudije osnovnih, prekršajnih i Privrednog suda. Visoki savet sudstva je nakon okončanja prijava po oglasu sproveo postupak za svakog kandidata pojedinačno, u kojima je utvrđivao njihovu stručnost, osposobljenost, dostojnost, zatim, sproveo ispit za buduće nosioce sudijskih funkcija, nakon toga utvrdio predlog odluke i istu uputio Narodnoj skupštini i nadležnom Odboru za pravosuđe.

Mi smo na taj način danas dobili priliku da razgovaramo i da debatujemo o budućih 17 nosilaca sudijskih funkcija, koji će zaista svojim znanjem i stručnošću doprineti da u sudskim postupcima odlučuju o nečijim pravima, obavezama i slobodama, ali koji će, takođe, svojim znanjem i stručnošću doprineti da pravni poredak Republike Srbije i pravni sistem ostane objektivan, nezavistan i nepristrastan.

Ova tri termina objektivnost, nepristrasnost i nezavisnost jesu tri ključna elementa kako bi pravni poredak jedne zemlje ostao jedinstven i zaštićen, a istovremeno da bi sudska vlast nastavila da ostvaruje svoju osnovnu ulogu, a to je da građane zaštiti od samovolje izvršne i zakonodavne vlasti i da odlučuje o njihovim pravima i slobodama, a svakako u određenim postupcima i o njihovim obavezama.

Danas, kada razgovaramo o sudijama, biti sudija u Republici Srbiji jeste čast, ali istovremeno i odgovornost i obaveza, jer građani Republike Srbije očekuju od vas da vi sudite po pravu i pravičnosti, ali da nikada nijednom svojom radnjom, niti nijednom donesenom odlukom ne utičete, odnosno ne utičete na taj način da povredite i prekršite osnovne postulate sudske vlasti, kao treće grane, odnosno nezavisne grane vlasti, a to je da su svi građani Republike Srbije pred zakonom jednaki i da je svima Ustavom i zakonom zagarantovano pravo na sudsku zaštitu.

Da, postoje situacije kada su predstavnici zakonodavne i izvršne vlasti želeli da treću granu vlasti, odnosno da sudsku vlast oblikuju u skladu sa svojim željama, u skladu sa svojim interesima i u skladu sa političkim interesima političkih stranaka iz kojih oni dolaze. Imali smo takvu situacije pre nešto više od 10 godina kada je sprovedena sramna reforma pravosuđa.

Kada posmatrate period od kraja 2009. do početka 2010. godine, a kada je sproveden opšti reizbor sudija, to je sa istorijske tačke gledišta jedan izuzetno kratak period, i to možemo iz istorijskog ugla sagledavati kao jednu tačku u istoriji, ali mi tu tačku danas pokušavamo da ispravimo i ta tačka je veoma crna i ona je podvučena neznanjem i greškama predstavnika tadašnje bivše vlasti.

Oni koji su bili opijeni snagom uverenja da baš njima sve pripada u ovoj zelji i da baš oni mogu da donose sve odluke u ovoj zemlji takođe su želeli da promene i određene ustavne tekovine i na taj način su želeli da promene i načelo podele vlasti koje je Ustavom definisana da se deli na zakonodavnu, izvršnu i sudsku, a na taj način da bi sudsku vlast na određeni način pripojili izvršnoj vlasti, da oni sa svojih određenih izvršnih funkcija mogu direktno da utiču na sudsku vlast, na način donošenja odluka itd.

Ta njihova osionost i ta njihova osiona politika koja ih je krasila do 2012. godine je uspela da sprovede opšti reizbor sudija. Tadašnje Ministarstvo pravde na čijem čelu se nalazila Snežana Malović, ministarka iz redova DS, je oglasilo zajedno sa Visokim savetom sudstva oglas za opšti reizbor sudija po prvi put u savremenoj istoriji Srbije. O kakvom reizboru koji se tada dogodio, a danas vidimo njegove posledice, govorimo jeste što je nakon tog reizbora hiljadu i po nosilaca sudijskih funkcija, odnosno sudija i tužilaca ostalo na ulici, što nas je ta reforma koštala preko 44 miliona evra i što je ostavljena jedna zaista negativna slika kod svih međunarodnih institucija koje prate napredak u oblasti pravosuđa, kada govorimo o Republici Srbiji.

Tadašnji vrh DS, znajući za sve one negativne stvari kojima su se bavili od 2000. do 2012. godine, videli su u određenom trenutku da neće dobiti političku podršku koju oni očekuju na predstojećim izborima i znali su da će se u određenom trenutku postaviti pitanje i svih tih stvari koje su oni radili mimo zakona i želeli su za sebe i svoje političke komesare da obezbede određeni stepen abolicije, a ta abolicija najbolje može da se ostvari preko sudija i tužilaca, koje postavljate u reizboru sudija.

Od 2010. godine počinje borba sudija i tužilaca, a ja bih rekao da je ta borba više izgledala kao borba sa aždajom u vidu DS gde su ljudi koji su oglasili tu reformu, odnosno oglasili oglas za opšti izbor i sproveli reformu do kraja, unapred definisali pravila ko može da prođe, ko ne može da prođe i tada je počela borba sudija i tužilaca sa sistemom koji u tom trenutku nije ni na jedan način želeo da prizna svoju grešku.

Kada govorimo o sudijama i tužiocima, rezultati te reforme jesu da neki nisu ostvarili svoju moralnu i profesionalnu satisfakciju zato što nisu doživeli da ih Ustavni sud vrati na posao, neki su doživeli da sa teškim zdravstvenim stanjem se vrate na svoj posao, a takođe su svi bili suočeni sa borbom da Ustavni sud dve godine nakon toga donese odluku, kada je izašao iz raklji DS, i da kaže da VSS i Ministarstvo pravde nisu sproveli tu reformu u skladu sa Ustavom i da im je bilo prekršeno njihovo osnovno pravo, Ustavom zagarantovano pravo, a to je pravo na rad.

Zaista smo ovde u Narodnoj skupštini dosta puta govorili o toj reformi pravosuđa. Definisali smo osnovne greške koje je ta reforme, te greške koje su uticale da ta reforma pravosuđa, najblaže rečeno, bude katastrofalna, a to jesu da su korišćeni falsifikovani podaci, da nisu korišćeni oni podaci o učinku sudija i tužilaca koji su se nalazili u njihovim matičnim sudovima, da ste bili suočeni sa situacijom, ukoliko su oba bračna druga nosioci pravosudnih funkcija, da su morali da razvode svoje brakove, a da ne govorimo o načinu i sastavu prvog saziva VSS i drugog saziva VSS koji su donosili mnogo kriminalnije odluke, nego što su to bile odluke prilikom izbora sudija i tužilaca.

Kada govorimo o ljudima koji su učestvovali u toj sramnoj reformi pravosuđa, pa najbolji primer možemo danas da vidimo da je Nata Mesarević za taj reizbor nagrađena mesto predsednice Vrhovnog kasacionog suda. To je ona sudija koja je vodila jedan od najvećih i najobimnijih postupaka u istoriji pravosuđa Republike Srbije, a kada je došla na izricanje presude i u mikrofon sudnice Specijalnog suda je rekla – ja ću sada da pročitam ovu presudu koju sam upravo dobila. Mislim da o njoj više ne moramo ništa da komentarišemo, koliko je ona negativnih odluka donela da bismo danas govorili o ovoj sramnoj reformi pravosuđa, a da ne govorimo o Snežani Malović koja je za svoje odluke bila tapšana od strane onih koji su predstavljali glavnu ideološku kapislu tadašnje DS, a nažalost, moram da kažem, pojedinci su bili nagrađeni mestima u osnovnim i višim i apelacionim i Vrhovnom kasacionom sudu zato što su na određeni način bili bliski DS.

Vi kada danas sedite, predstavnici VSS, ja znam da će mi pojedini građani Republike Srbije koji gledaju ovaj prenos zameriti što to kažem, ali to jeste istina. Ja sam dosta puta u ovoj sali govorio o tome da trebamo da otvorimo sve karte koje se tiču pravosuđa i da nam predstavnici DS, tadašnje DS, pošto ova sada DS ni na jedan način ne liči, niti ima podršku kao što je imala tadašnja DS, odgovore ko je sedeo u Krunskoj ulici, sedištu DS, dve noći pred izbor sudija, ko je škrabao po tim spiskovima, ko je izbacivao te sudije i ko je davao te komentare iz vrha DS za određene sudije da su oni bili nekompetentni ili nestručni.

Kada otvorimo sve te stvari videćemo na koji način se sprovodila reforma pravosuđa, a ta reforma pravosuđa se sprovodila isključivo da bi se ostvarili interesi DS.

Ono što je najbitnije jeste da je sve nas ta reforma koštala 44 miliona evra, ali takođe danas vidimo da isti ti predstavnici DS koriste i troše silne milione kako bi o sebi uspeli da naprave neku dobru sliku, da građani o njima govore sve najlepše i to rade putem određenih fiktivnih pozajmica sa višemilionskim iznosima, ali to rade vrlo neuspešno.

I najbolji primer toga jesu danas i Dragan Đilas i njegova „Multikom grupa“, koja je dala veći broj fiktivnih pozajmica ljudima koji su bliski Draganu Đilasu i njihovim firmama kako bi kupili lojalnost i odanost i kako ne bi progovorili za sve one stvari za koje znaju da je Dragan Đilas radio dok je bio gradonačelnik Beograda.

Ja u svojoj ruci danas držim tu sramnu mapu na koji način je „Multikom grupa“ uplaćivala sebi bliskim ljudima i sebi bliskim i novinarima i PR agencijama i određenim političarima određene fiktivne pozajmice, kako bi kupila njihovu lojalnost.

Danas kada vidite da je određeni novčani iznos u vidu fiktivne pozajmice uplaćen od strane „Multikom grupe“ firmi „Ultradraj rentakar“, vama to i građanima Republike Srbije možda neće mnogo značiti. Ali, iza te firme „Ultradraj rentakar“ se krije ime Saše Bjelića, a to vam sigurno govori mnogo više, a to je čovek koji je danas zaposlen u „Multikom grupi“, koji je bio gradski menadžer u vreme vladavine Dragana Đilasa, optužen za zloupotrebu prilikom rekonstrukcije Bulevara Kralja Aleksandra, a danas smo dobili i informaciju da je potvrđena optužnica protiv Saše Bjelića i drugih u predmetu Bulevar Kralja Aleksandra.

Takođe da je simptomatično da fiktivne pozajmice su odlazile i na račun Ljubana Pantića, visokog funkcionera Stranke slobode i pravde i to u iznosu od 100.000 evra. Čudno je, takođe, kako je firma direktno „Didžital Njuz“ dobila pozajmicu od „Multikom grupe“ u iznosu od 4,5 miliona dinara, a to je onaj portal, „Direktno“, odnosno ta firma je vlasnik portala „Direktno“ gde se vrši beskrupulozna kampanja i protiv svih predstavnika SNS, Aleksandra Vučića i njegove porodice.

Ono što je mnogo simptomatičnije jeste da je gospodin Dejan Bulatović, koji je isto takođe blizak saradnik Dragana Đilasa, to je onaj gospodin koji je jednom prilikom pozivao da će nakon svrgavanja ove vlasti svako naći svog naprednjaka, dobio od „Multikom grupe“ 50.000 evra i očigledno je da dobijete želju za jurnjavom naprednjaka kada vam Đilas uplati preko 50.000 evra.

Kada govorimo o pravosuđu, zaista me zanima kada će se uključiti nadležna tužilaštva, kada će se uključiti Uprava za sprečavanje novca, kada će se aktivirati Poreska uprava, da utvrdimo kako je Dragan Đilas preko „Multikom grupe“ uplaćivao tolike iznose na firme sebi bliskih ljudi, a da ni jedan evro od tih pozajmica nije vraćen?

Očigledno je da je Dragan Đilas danas „beli medved“, za koga se ne interesuju ni mediji, ni nadležni pravosudni organi. Kada govorim o medijima, meni je to potpuno jasno zato što on danas u vlasništvu ima i svoje televizije i svoje portale i svoje sajtove i to me ne brine, jer on na taj način pokazuje da se najbolje snalazi u medijima, kao što se snalazio i do 2012. godine, kada je stekao putem reklama i putem određenih sekundi, preprodajom sekundi na RTS-u, stekao enormno bogatstvo.

Očigledno je i da je reforma pravosuđa iz 2009. godine ostavila posledice i 10 godina kasnije i da određene sudije i tužioci nisu imuni na žuto-plavu boju, a to su boje nekadašnje Demokratske stranke, koja im je u određenim slučajevima obezbedila avanzovanje.

Ja se zaista nadam, još jedanput apelujem na sva nadležna tužilaštva da će da se uključe i da ispitamo sve ove stvari koje se tiču „Multikom grupe“ i drugih ljudi koji su bili bliski tadašnjem gradonačelniku Draganu Đilasu i da vidimo na koji način se to uplaćuju fiktivne pozajmice, zato što ako uplatite fiktivne pozajmice, zajmodavac ukoliko je prekršio određene odredbe Zakona o platnom prometu, na taj način mora da plati porez na odbitak, a ukoliko je zajmoprimac, u ovom slučaju Saša Bijelić, direktno i ostale firme, a takođe da ukažem i određene PR agencije i određeni glumci, ako su primili takve fiktivne pozajmice oni moraju to jasno definišu da li je to uplata, da li je to poklon i na kraju poslovne godine i da na to plate porez.

Zato apelujem još jednom da se uključe svi nadležni organi da konačno dobijemo rezultat svih ovih fiktivnih pozajmica, koje, opet kažem, nije vraćen ni jedan evro od strane onih kojima su te pozajmice bile upućene.

Ja bih takođe želeo da pri kaju ove rasprave, želeo bih predstavnicima VSS da iznesem neka moja viđenja. U ovom Predlogu koji ste vi uputili Narodnoj skupštini, ja bih želeo da osporim nekoliko kandidata koji se po prvi put biraju na sudijsku funkciju.

To su: Jelena Srdanović, tužilački pomoćnik u Višem javnom tužilaštvu u Šapcu, Svetlana Jović, sudijski pomoćnik u Osnovnom sudu u Požarevcu, Mina Borota Ristić, sudijski pomoćnik u Prekršajnom sudu u Beogradu, Milijana Jovnaš, sudijski pomoćniku Prekršajnom sudu u Zaječaru, kao i Nataša Rubežić, sudijski pomoćnik u Prekršajnom apelacionom sudu.

Ja te kandidate koje ste vi uputili Narodnoj skupštini, ja bih želeo da osporim iz razloga zato što kandidati ne ispunjavaju osnovne elementarne bezbednosne kriterijume. Zaista bih zamolio, odnosno ovo nije prvi put da osporavamo određene kandidate, to smo radili i u nekim prethodnim sednicama, ali bih isto tako zamolio VSS da vodi računa, ali nemojte ovo da shvatite kao bilo kakav oblik pritiska, ali da kada definišete određene predloge odluka o izboru sudija koji se biraju na prvi put, da malo detaljnije, na jedan malo sažetiji način vidite ko su kandidati, kakve oni kvalitete imaju i da takve kandidate uputite Narodnoj skupštini na odlučivanje.

U svakom slučaju, nadam se da će moje kolege u Danu za glasanje podržati Predlog odluke o izboru sudija koje se prvi put biraju na sudijsku funkciju i da će takođe odlučivati i o ovim sudijama koje sam ja tokom današnjeg izlaganja osporio.

Isto želim da kažem da za ovaj Predlog odluke ću glasati sa nadom da će pravosudni sistem ostati nezavisan, objektivan i nepristrasan, za razliku od onog vremena kada je pravosuđe bilo oruđe propale politike Demokratske stranke i njenih tajkuna. Hvala.

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 07.10.2021.

Poštovani predsedavajući, cenjeni ministre, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, danas kada raspravljamo o amandmanima na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i administraciji, važno je reći nekoliko bitnih stvari.

Pre svega da se amandmanima na Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji i samim tekstom osnovnog zakona vrši usklađivanje i ti amandmani će svakako doprineti unapređenju našeg poreskog sistema, ali važno je isto reći da ovim Predlogom zakona o poreskom sistemu i administraciji istovremeno dobro utičemo i na Predlog zakona o fiskalizaciji.

Kada govorimo o Predlogu zakona o fiskalizaciji, važno je reći da se ovim zakonom definiše prelazni period za obveznike fiskalizacije kako bi se prilagodili novom sistemu fiskalizacije. Kao dobra strana ovog predloga zakona jeste i što će planirane troškove zamene fiskalnih uređaja, kada govorimo o privredi, snositi država, a ne obveznici fiskalizacije.

Umesto da se pojedini mediji bave dobrim stvarima koje se nalaze i u Predlogu zakona o porezima i poreskoj administraciji, kao i u Predlogu o izmenama i dopunama Zakona o fiskalizaciji, danas se mediji prethodnih nekoliko dana bave iznošenjem krupnih neistina, i to je najblaža reč koju mogu da kažem, kada govorimo o određenim naslovima koje možemo pročitati u medijima koji su danas bliski predstavnicima opozicionih stranaka.

Umesto da govorimo o onim rešenjima koja će unaprediti našu privredu i koja će unaprediti doprinos celokupne privrede našem poreskom sistemu, mi se danas bavimo špekulacijama i neosnovanim napadima. Umesto da danas ti mediji govore o svim onim dobrim stvarima koje je ministar Siniša Mali uradio od početka svog mandata, a koje su jasno doprinele jačanju našeg fiskalnog sistema, koje su doprinele jačanju našeg ekonomskog sistema, oni se svakodnevno bave napadima na lik i delo ministra finansija. Ti napadi jesu zasnovani na onim neistinama koje se danas recikliraju, a koje su dokazane kao notorne neistine.

Danas predstavnici opozicije koriste isključivo svoje medije da bi ministra Malog napali kako on tobože ima 24 stana. Ta 24 stana mi danas možemo da pomnožimo i sa deset i sa sto i sa dvesta i da kažemo da danas ministar Mali možda ima 240 ili 2400 stanova. Isto tako, možemo da optužimo bilo koga od ministara ili od ovde prisutnih narodnih poslanika da imaju dvesta ili trista stanova, ali mi vrlo dobro znamo da je to jedna dokazana neistina.

Kontekst ove teme napada na ministra Malog jeste da se zamaskiraju sve one stvari koje se dešavaju u redovima opozicije. Mi od 2012. godine tražimo od svih nadležnih organa da nam odgovore kako je to bivši gradonačelnik grada Beograda Dragan Đilas stekao toliko enormno bogatstvo i da se niko od nadležnih pravosudnih organa nije temeljno bavio njegovim razvojnim putem od trenutka kada je prijavio da je kao uspešni preduzetnik iz Češke prijavio 70 hiljada evra i jedan star automobil, a kada je odlazio sa te funkcije prijavio skoro 22 miliona evra u nekretninama?

Da on ima danas 22 miliona evra u nekretninama, a ja mislim da ima i mnogo više, ne kažem ja, ne kažu samo predstavnici SNS, to dokazuje prijava iz Agencije za sprečavanje korupcije. Kada Agencija za sprečavanje korupcije kao nadležni organ kaže da Dragan Đilas danas poseduje toliku imovinu, mi moramo, svi građani Srbije, da se zapitamo kako je neko od zarade od 100, 120 ili 150 hiljada dinara, koliko je on imao kao gradonačelnik Beograda, mogao da stekne tolike nekretnine? Očigledno je da postoje određene sumnje da on to nije stekao u skladu sa zakonom.

Da nije tu imovinu stekao u skladu sa zakonom, možemo govoriti i o funkcionisanju „Multikom grupe“ koja je bila pod njegovom šapom dok je on bio gradonačelnik Beograda. Kada kažem pod njegovom šapom, mislim zato što je on direktno rukovodio radom te „Multikom grupe“, a direktno kao gradonačelnik Beograda je obezbeđivao da ta „Multikom grupa“ sarađuje sa gradskim preduzećima i gradskim ustanovama. To opet ne kažem ja, nego to kaže izveštaj Verice Barać, u kome je jasno taksativno napisano kako je „Multikom grupa“ dobijala određene poslove i kako je Dragan Đilas preko te „Multikom grupe“ vršio određeni uticaj na određena gradska i državna preduzeća kako bi „Multikom grupa“ dobila te poslove.

U tom izveštaju se jasno navodi kako je „Multikum grupa“ uvećavala svoj neto prihod od 2008. godine do 2012. godine, kako je „Multikum grupa“ dobijala mogućnost da preprodaje sekunde po desetostruko većim cenama nego kolika je cena iznosila na RTS-u, čak da su i određene štamparije koje su bile u okviru „Multikum grupe“ dobijale poslove od Narodnog pozorišta i tako dalje.

I kada želite da zamaskirate nedela onih koji su vaši direktni osnivači, kada govorim o određenim televizijama i tabloidima, najbolje je da nekog napadnete iz SNS, zato što mogućnost da sakrijete određenu istinu, vi pokušavate da je sakrijete određenim napadima.

Kao što sam rekao, kontekst cele priče jeste da se zamaskiraju određene istine. I takođe ti napadi nisu samo usmereni da se zamaskira istina, nego su ti napadi usmereni i na Aleksandra Vučića, predsednika Republike Srbije.

I na vašu veliku žalost, Aleksandar Vučić nema račune po belom svetu, kao što ima Dragan Đilas, nema 68 miliona evra na 17 računa po belom svetu i nema svoju firmu, kao što je „Multikum grupa“ i da njome direktno rukovodi i da obezbeđuje određene poslove za tu firmu kako bi se on enormno obogatio.

Ali, ne samo da napadate ministra Malog, vi takođe napadate i određene narodne poslanike, svakodnevno i određene ministre, samo zato što rade isključivo u interesu Republike Srbije i zato što svi zajedno imaju rezultate kojima mi kao SNS možemo da se podičimo od 2012. godine.

O rezultatima te politike ne moramo samo da govorimo, rezultate te politike možemo da vidimo, da vidimo kada se vozimo autoputevima, da vidimo kada idemo u nove bolnice, u nove škole, a možemo da osetimo i u našem novčaniku, danas kada imamo platu od 560 evra, a da je ona iznosila 320 evra 2012. godine.

Kada vidite sve te stvari koje danas praktično mogu da se osete, vi morate da vršite jednu beskrupuloznu kampanju kako bi dehumanizovali određene ljude i kako bi sproveli klasičnu autoprojekciju onoga što ste vi radili do 2012. godine. I rezultat te histerije i te kampanje laži koje vi želite da sakrijete vidi se i kroz aferu „Jovanjica“ koju vi prebacujete već nekoliko dana kroz vaše medije, a direktna meta toga jeste i predsednik i njegov brat Andrej Vučić i kompletna porodica Vučić.

Kao što sam na jučerašnjoj sednici, ovde u Narodnoj skupštini govorio, nije to afera, to je sudski postupak koji se danas vodi pred nadležnim sudskim organima i mi ćemo taj epilog sudskog postupka videti, da li za godinu, dve, tri ili četiri godine, ali svakako ćemo dočekati da vidimo epilog tog sudskog postupka.

Nije vas briga za sudski postupak, nije vas briga šta će se na kraju tog sudskog postupka dokazati ili nedokazati, vama je bitno da u epicentru te priče bude konstantno Aleksandar Vučić, da bude Andrej Vučić, da budu svi članovi porodice Vučić, kako biste vi, vašim biračima pokazali da ono što ste vi radili, tobože, je mnogo manje nego što danas radite i što želite da pripišete Aleksandru Vučiću.

Vas brinu sve one stvari koje će se uskoro saznati i zato je prisutna histerija u vašim redovima, a predvodnik te potpune histerije, da se ne bi saznala istina ko je sa kim radio, ko je za čiji račun radio, ko je sa kojim stranim faktorima i stranim ambasadama radio u napadima na Aleksandra Vučića, jeste potpredsednik Narodne stranke, Miroslav Aleksić.

I ne samo da je dokazano da je Miroslav Aleksić grupo slagao i da je osvedočeni lažov kada je govorio da se Andrej Vučić čuo sa nekim iz predmeta „Jovanjica“, ne da se nije čuo ni sa kim iz predmeta „Jovanjica“, nego se nije ni video, a to da je osvedočeni lažov ne govorim ja, nego to govori presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu. Ali, da takvi ljudi su spremni na sve stvari, samo da bi dobili određene političke poene, pokuje upravo i ovo svedočanstvo Miroslava Aleksića u kome piše da je gospodin potpredsednik Narodne stranke morao da završava treću godinu srednjeg obrazovanja u avgustu.

Zamislite sada čoveka koji je krio sve ove godine da je srednju školu završavao sa ocenama dva i tri, da je završavao u avgustu, zamislite na šta je sve spreman taj čovek da kaže i da uradi da bi direktno napao svoje političke oponente. Ali ne napada on te političke oponente zato što u tim nekim njegovim izjavama i reakcijama ima istine, nego zato što Miroslav Aleksić danas pokušava da pobegne sa broda koji je udario u stenu i pokušava sada da pobegne sa tog broda zato što je dobijao informacije od određenih ljudi koji nisu želeli dobro ni Aleksandru Vučiću, ni njegovoj porodici.

Ima izjava Aleksandra Vučića koju bih želeo da podelim sa vama ovde, nadam se da je većina vas pročitala, a to je da primetna histerija u redovima opozicionih stranaka, a i u redovima određenih službenika MUP-a zato što su mislili da su oni tu tobože istinu, dobro zapakovali, da će građani Srbije to da prihvate. Neće građani Srbije to da prihvate zato što su oni svedoci svega onoga što ste radili od 2012. godine sa jedinim ciljem da se destabilizuje Srbija i da se diskredituje porodica Vučić.

Da bi ostavio dovoljno vremena mojim kolegama za raspravu, želim da kažem da takvim notornim neistinama i lažima nikada nećete dobiti podršku građana Srbije, zato što građani Srbije vide koliko smo obezbedili autoputeva, koliko smo obezbedili novih škola i bolnica, koliko smo vrsta vakcina obezbedili i to su one stvari koje pobeđuju na izborima. Nadam se da će građani Srbije na predstojećim izborima pokazati predstavnicima opozicionih stranaka gde oni stvarno pripadaju, a to je na smetlištu političke istorije. Hvala.