DEJAN KESAR

Srpska napredna stranka

Rođen je 1987. godine. Živi u Beogradu.

Po obrazovanju je diplomirani pravnik.

Obavljao je funkciju odbornika u Skupštini opštini Savski venac od 2016. godine.

Na redovnim parlamentarnim izborima održanim 21. juna 2020. godine po prvi put postaje narodni poslanik.

Izabran je sa izborne liste "Aleksandar Vučić - za našu decu".
Poslednji put ažurirano: 04.11.2020, 11:52

Osnovne informacije

Statistika

  • 8
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Prva sednica Prvog redovnog zasedanja , 03.03.2021.

Poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani članovi VSS, dragi građani Srbije, pred nama je danas Predlog odluke VSS za izbor nosilaca pravosudnih funkcija i to za sudije Privrednog suda u Beogradu, Drugog osnovnog suda u Beogradu, Osnovnog suda u Kragujevcu, kao i za sudije Prekršajnih sudova u Kragujevcu i Kruševcu.

Moram da naglasim da mi je izuzetno drago da danas raspravljamo o budućim nosiocima pravosudnih funkcija koji će svojim znanjem i stručnošću uticati na još bolje i ažurnije pravosuđe, a isto tako svojim znanjem će uticati da poverenje građanima u naše pravosuđe ostane na onom visokom nivou kao što je to danas slučaj.

Danas pre svega govorimo o sudijama koji su predloženi od strane VSS na tu funkciju i to nakon sprovedenog zakonom utvrđenog postupka, a sve u skladu sa Zakonom o VSS i Zakonom o sudijama.

Upravo u tom transparentnom postupku je utvrđeno da predloženi kandidati poseduju stručnost, dostojnost, kao i da su osposobljeni da obavljaju jednu od najzahtevnijih funkcija u oblasti pravde i pravosuđa, a to je biti sudija. Sudija jeste pre svega lice koje poseduje najviše moralne i stručne kvalitete da bi u određenom krivičnom, parničnom ili nekom drugom postupku odlučivao o nečijem pravu ili nečijoj slobodi. Isto tako, sudija svojim znanjem odlučuje da li određenim činjenjem ili nečinjenjem povređena zakonom propisana norma, a ukoliko to sagledava u nešto širem aspektu sudije jesu pre svega lica koja štite javnih poredak Srbije i njene zakone.

Čitajući predloženu odluku VSS možemo jasno videti da se radi o predloženim kandidatima koji su završili pravni fakultet, položili pravosudni ispit i stekli potrebna znanja i veštine u pravosudnim organima različitih instanci.

Takođe, iz predložene odluke možemo jasno utvrditi da se radi o 31 predloženom kandidatu, od kojih je određeni broj započeo i uspešno završio obuku na Pravosudnoj akademiji, ali isto tako postoji određeni broj lica koji su dugi niz godina radili na mestu sudijskih pomoćnika, te je ovo jasan pokazatelj da se jedan ozbiljan i odgovoran rad može prepoznati, a prirodan slet događaja jeste da ta lica budu izabrana za nosioce pravosudnih funkcija.

Građane bih želeo da podsetim da je Ustavom predviđena vodoravna podela vlasti i ona uključuje zakonodavnu, izvršnu i sudsku vlast i dok je zakonodavna vlast ovlašćena da donosi zakonske i podzakonske akte, izvršna vlast ovlašćena je da te zakone sprovodi. Dolazimo i do treće grane vlasti, odnosno sudske vlasti koji ima izuzetno važan društveni značaj.

Njen osnovni cilj pre svega jeste da zaštiti sva prava i slobode građana od narušavanja vlasti, ali ono što je mnogo bitnije jeste da pravosuđe i nosioci pravosudnih funkciju budu i ostanu nezavisni, jer jedan od osnovnih postulata demokratsko uređenog društva jeste upravo nezavisno pravosuđe. Ali, isto je veoma opasno ukoliko neko želi da sudsku vlast istrgne iz domena nezavisnosti i podvede pod politički uticaj kao što je to bio slučaj 2009. godine.

Svi ovde moramo da budemo, pre svega, otvoreni i iskreni da je 2009. godine, odnosno početkom 2010. godine se sprovela jedna od najsramnijih i najdiskutabilnijih reformi pravosuđa u modernoj istoriji Srbije.

U jednom danu 850 nosilaca pravosudnih funkcija je ostalo bez posla. U tom jednom danu kada je objavljena odluka Ministarstva pravde o sprovedenom izboru, opštem izboru sudija za osnovne, više i apelacione sudove, nastale su nesagledive posledice kako po naše pravosuđe, tako i po ugled Republike Srbije u evropskim institucijama koje prate napredak u oblasti pravosuđa. Jednostavno rečeno, u tom trenutku je za Srbiju nastala sramota.

Godine 2009. tadašnje Ministarstvo pravde, a naravno u korelaciji sa tadašnjim državnim vrhom koji su činili ljudi iz DS, a to su upravo svi oni koji se danas nalaze na političkoj sceni, čine one partije koje su naravno ispod cenzusa, su raspisali opšti, odnosno Konkurs za opšti izbor sudija za buduće osnovne, više i apelacione sudove.

Oni su raspisali izbor koji u tom trenutku niti je bio neophodan, niti je bio u skladu sa Ustavom. U jednom danu 850 sudija od strane čelnika Ministarstva pravde i onih ljudi koji su sedeli u prvom sastavu VSS su okarakterisani kao nedostojni.

Nedostojni su bili oni koji su celokupne svoje karijere posvetili borbi protiv kriminala, pa je nagrada za tako težak i odgovoran posao i donete odluke bila ulica. Jednostavno rečeno, dragi građani, tih 850 sudija u jednom danu je ostalo na ulici, a ono što je veća sramota jeste da pojedincima čak nije bilo ni dozvoljeno da uđu u svoje kabinete, spakuju neophodne stvari, već su ih te iste čekale na ulazu u sudove.

To su sprovodili oni koji su 2009. godine imali većinu u ovom domu. To su sprovodili oni koji su imali većinu u izvršnoj vlasti, ali u trenutku potpune osionosti, oni su želeli da sudsku vlast podrede političkim interesima, ali da bi svi to ovde shvatili na jedan lakši način, oni su celokupan narod i celokupno pravosuđe želeli da podrede jednoj političkoj ideologiji tadašnje DS.

Sprovesti reforme u njihovom političkom rečniku nije bio sinonim za unapređenje, za poboljšanje, već je isključivo bio sinonim za uništavanje već postojećeg.

Setite se svih onih reformi u oblasti privrede nakon kojih je 500 hiljada naših sugrađana ostalo na ulici. Setite se svih onih reformi u oblasti zdravstva nakon kojih je Srbija 2012. godine zauzimala poslednje mesto u oblasti pružanja medicinske pomoći. Na sve te događaje ostaje jedno negativno osećanje koje su u tom trenutku imali 850 sudija.

U tom trenutku desilo se jedno flagrantno gaženje te odgovorne profesije i niko u tom trenutku nije brinuo o karijerama tih sudija, niko nije brinuo o zdravstvenom stanju tih sudija i niko nije brinuo o porodičnoj egzistenciji tih sudija.

Podsetiću vas da smo u nekim slučajevima imali kada su oba bračna druga bili nosioci pravosudnih funkcija. Zamislite tu morbidnost, tadašnji nezvanični stav Ministarstva pravde i onih ljudi koji su sedeli u prvom Sazivu VSS jeste bio da ukoliko su oba bračna druga nosioci pravosudnih funkcija, da oni ne mogu da prođu na reizboru. To je bio nezvaničan stav. Onda, ljudi plašeći se normalno za svoju porodičnu egzistenciju odlaze u te iste sudove u kojima su sudije, razvode svoje brakove, menjaju prezimena da bi mogli da izdržavaju svoje porodice.

Zamislite taj nivo morbidnosti da vi reformom utičete na bračni status određenih ljudi i da ih terate da se razvode na konto onih pravila pisanih i nepisanih koje ste vi u tom trenutku doneli. Setite se da u tom trenutku u VSS sedi ministarka Snežana Malović, sedi predsednik Vrhovnog saveta i sede drugi članovi Visokog saveta. Da li ti isti ljudi 10 godina kasnije mogu i smeju da kažu izvinite tim porodicama?

Podsetiću vas da je u toku opšteg izbora određeni broj ljudi bio izabran na funkcije sudija koje su u tom trenutku preminule. Setite se dopisa tadašnjeg Društva sudija Srbije koje je dostavilo listu „Politika“ iz koga se jasno vidi kako su pravljeni spiskovi sudija u opštini Vlasotince na osnovu preporuke lokalnog odbora DS. Zatim se iz istog dokumenta jasno vidi da su prednost pri izboru imala ona lica koja su funkcioneri DS ocenili kao simpatizere stranke i na kraju, što je još tragičnije jeste da je isti taj dokument bio overen pečatom opštine Vlasotince. Ovo je još jedan od dokaza da tadašnju elitu nije zanimao narod, napredak Srbije, već isključivo politički interes.

Sada kada smo sve ovo razjasnili postavljamo 10 godina nakon toga jedno pitanje nama i celokupnom narodu – šta smo mi u tom trenutku dobili tom reformom? Apsolutno ništa. Od jedne sistematski uređene mreže sudova u tom trenutku dobili smo potpuno konfuznu mrežu sudova. Uzeću za primer glavni grad, Beograd. U tom trenutku na teritoriji grada Beograda postoji pet opštinskih sudova. Nakon reforme mrežom sudova se ustanovljava samo jedan Osnovni sud. Svaki sudija u tom osnovnom sudu zadužuje preko 1.000 predmeta. Znate šta je rezultat? Rezultat toga je da se ročišta zakazuju dva ili tri put godišnje a da ljudi iz Beograda čekaju na presude i po 10 godina.

Sve te negativne stvari mi pokušavamo 10 godina kasnije da ispravimo. Nas ta reforma iz 2010. godine košta 44 miliona evra. Oni u tom trenutku nisu želeli da iskoriste 44 miliona evra za unapređenje pravosudne infrastrukture. Nisu želeli da iskoriste za povećanje plata sudijama, tužiocima, zapisničarima, tehničkom osoblju, nego smo mi morali iz budžeta 2012. i 2013. godine da isplatimo 44 miliona evra kako bismo ispravili greške onih koji u tom trenutku nisu ni mogli, ni umeli da sprovedu reformu, već su se time dičili u svojim biografijama.

Dok o njima govore razne afere, dok o njima govore propale reforme u privredi, zdravstvu, pravosuđu iza SNS postoje jasni rezultati. Pravosuđe Republike Srbije je u periodu od 2013. do 2016. godine rešilo tri miliona predmeta, uključujući i predmete izvršne materije, povećanje plata u svim oblastima je praćeno povećanjem plata i u pravosuđu, a 2014. godine je uvedena tužilačka istraga koja je imala za cilj da unapredi istražni postupak i da spreči da država godišnje daje preko 10 miliona evra iz budžeta na ime onih istraga koje su sprovedene bez valjanih dokaza ili prebrzo, pa su donošene oslobađajuće presude, pa je država morala da isplaćuje visoke novčane iznose na ime neosnovanog pritvora.

Takođe, moram da vam kažem da smo iz godine u godinu povećavali investicije u pravosudnu infrastrukturu i 2019. godine taj iznos je iznosio 1,9 milijardi. Potpuno su rekonstruisane zgrade Prvog osnovnog suda i zgrade Višeg suda u Katanićevoj, potpuno rekonstruisana zgrada Palate pravde, a Ministarstvo pravde u narednoj godini ili u narednim godinama planiralo je još osam kapitalnih projekata od kojih je izgradnja zgrade za pravosudne organe u Kragujevcu i kompletna rekonstrukcija i adaptacija zgrade Trećeg osnovnog suda u Beogradu.

Ono što želim da kažem, o zakonima možemo da raspravljamo, o odlukama izvršne vlasti u Domu Narodne skupštine možemo da debatujemo, ali kada je u pitanju pravosuđe tu nismo i nećemo zalaziti zato što je za nas najbitnije da treća grana vlasti ostane nezavisna i da ostane postojana na svom putu i ciljevima.

U danu za glasanje ću podržati predloženu odluku VSS, kako bi u godinama ispred nas mogli da kažemo da smo svakom svojom odlukom, kao vladajuća većina radili isključivo na jačanju kapaciteta pravosuđa. Hvala.

Treće vanredno zasedanje , 23.02.2021.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, cenjeni ministre sa saradnikom, poštovani građani Srbije, pred nama je danas Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu. Pre svega smatram da je to jedan od najvažnijih zakona od uvođenja višestranačja u Srbiji koji je u ovom domu Narodne skupštine usvojen 29. februara 2020. godine, a koji će stupiti na snagu, odnosno koji će početi sa primenom 12. marta ove godine.

Izuzetno mi je drago što je nastavljena praksa da se svi važniji zakoni na koje Srbija i njeni građani čekaju po deceniju i više predlažu i usvajaju u ovom domu Narodne skupštine i to za vreme mandata SNS. To su upravo svi oni važni zakoni čijim smo usvajanjem dali pozitivan impuls nastavku reformi i uređenju, odnosno razvijanju Srbije u jedno uređeno i demokratsko društvo.

Zaista bi mi trebalo dugo vremena da sve te zakone posebno nabrojim, pa bih želeo posebno da istaknem neke od njih, tu pre svega smatram da su najvažniji Zakon o radu, Zakon o socijalnoj karti, kao i Zakon o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu. Stojim čvrsto na stanovištu da smo usvajanjem ovog zakona napravili jedan krupan korak napred ali takođe želeo bih sve vas da podsetim na one stvari koje su prethodile donošenju ovog zakona.

Želeo bih da podsetim građane Srbije da oblast koja je predmet regulisanja ovog zakona postala aktuelna još 2000. godine. Godine 2007. tadašnji ministar finansija, kasnije i predsednik Vlade Republike Srbije, gospodin Mirko Cvetković iz redova DS je na pitanje novinara i stručne javnosti kada će se Zakon o poreklu imovine naći u skupštinskoj proceduri odgovarao da nama takav zakon u tom trenutku nije potreban, da imamo isuviše dobar Zakon o naplati poreza i da država nema potrebe za ovakvim zakonom. Ono što gospodin Mirko Cvetković u tom trenutku nije naveo jeste da se iza ove suštinski politički nekorektne izjave krije nedostatak političke volje.

Nedostatak političke volje, onog malog kruga ljudi koji je u tom trenutku dirigovalo političkom scenom Srbije je upravo bila kočnica za nedonošenje ovakvog zakona. Taj zakon je u tom trenutku trebao da raskrsti sa vremenima, jer Srbija u tom trenutku nije mogla na transparentan način da kontroliše tokove novca i trebao je da spreči bogaćenje određenih pojedinaca, jer to bogaćenje pojedinaca nije bilo uslovljeno preduzetničkim duhom ili određenom sposobnošću, već isključivo pripadnošću određenoj političkoj stranci ili kasnije određenim savezima.

Sve do dolaska Aleksandra Vučića i SNS na vlast mi smo bili suočeni da svakodnevno čujemo ili vidimo da se imovina određenih pojedinaca u kraćem ili dužem vremenskom periodu uvećavala i za nekoliko desetina puta.

I svi mi obični građani Srbije smo svakodnevno postavljali pitanje kako to nekome polazi za rukom? Sva ta pitanja su nažalost ostajala bez odgovora. Imovina pojedinaca je nastavljala da se uvećava sve do stvaranja političke volje.

Tu moram posebno da naglasim da prvi koji je stvorio političku volju za donošenje ovog zakona je bio tadašnji privi potpredsednik Vlade, a današnji predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić, koji u tom trenutku bio zadužen za borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije. Prvi je on pokrenuo temu da je ovakav zakon nešto elementarno što je potrebno Srbiji i njenim građanima.

Mi ni u tom trenutku nismo imali potpuno jedinstvo u pogledu ove teme, već smo tada bili suočeni da na televiziju izlaze razni pravni i ekonomski eksperti da navode da nama u tom trenutku nije potreban takav zakon

Ono što je još malicioznije jesu navodi da mi nikada nećemo imati istinsku političku volju i da nikada nećemo imati konsenzus za donošenje ovakvog zakona.

Upravo te 2014, 2015 i 2016. godine, po prvi put vidimo strah i strepnju pojedinih interesnih grupa i političkih pojedinaca da će se njihova imovina, ne daj Bože, naći na udaru državnih institucija u cilju utvrđivanja porekla imovine.

Ne samo što smo doneli Zakon o poreklu imovine, već smo doneli niz zakonskih i podzakonskih akata kojima smo sproveli postupak reforme Poreske uprave koja će voditi ovaj jedan težak i ambiciozni poduhvat, a ta ista Poreska uprava je sprovela postupak stručnog usavršavanja pojedinaca koje će voditi i koji će učestvovati u ovom postupku, a sve u skladu sa zakonom.

Da bi naša namera u tom trenutku izgledala ozbiljno i da bi građani bili uvereni da će se ovaj zakon primenjivati u punom obimu mi smo morali da sprovedemo određene mere, odnosno mere fiskalne konsolidacije i određene ekonomske reforme.

Nakon sprovedenih tih ekonomskih mera doneli smo niz zakonskih i podzakonskih rešenja kojima smo dali veću nadležnost Ministarstvu finansija i Poreskoj upravi da objedini i poveže sve neophodne podatke, a zatim ukoliko postoji potreba, isključivo na osnovu činjenica i dokaza da pokrene postupak za utvrđivanje porekla imovine.

Zašto je veoma važno da u zakonom utvrđenom postupku se utvrdi određena nesrazmer ili disproporcija između nečijih prijavljenih prihoda i nepokretne ili pokretne imovine sa druge strane u periodu od tri godine od dana kontrole imovine u iznosu od 150 hiljada evra. Pre svega, ukoliko u tom postupku postoji određena nesrazmer ili disproporcija, očigledno je da postoji i višak novca za koji su oštećeni i država i njeni građani.

Država je oštećena zato što je ostala uskraćena za naplatu poreza bez svoje krivice, a građani su ostali uskraćeni za nove domove zdravlja, škole, bolnice, mostove i tako dalje.

Pravi primer kako svaki naš sugrađanin revnosnim plaćanjem poreza pomaže državi sa jedne strane i kako država tim našim sugrađanima na isti način pomaže tim istim novcem pokazuju i mere koje država preduzela u toku 2020. godine, za vreme trajanja pandemije Korona virusa i tu, pre svega, mislim na paket pomoći privredi, pomoć građanima, izdvajanje novca za testiranje, kao i mogućnost da Srbija u ovom trenutku bude lider u regionu i peta zemlja na svetu u postupku vakcinacije.

Dobrom fiskalnom konsolidacijom i dobrom naplatom poreza smo omogućili da danas naši građani mogu da biraju između četiri proizvođača vakcine, da vakcinišemo preko milion naših sugrađana, kao i da određeni kontigent vakcina doniramo našim susedima kao što je u pitanju Makedonija i Crna Gora.

Ali, već nakon godinu dana od donošenja ovog zakona smo se susretali sa vapajem pojedinih opozicionih političara koji su najavljivali da će se ovaj zakon isključivo koristiti u borbi protiv svih onih koji nisu deo vladajuće većine.

Sa ovog mesta moram da kažem da je žalosno što ti isti političari koji su lideri onih stranaka koje su danas ispod cenzusa koriste ovako važne zakone da se obrate svom biračkom telu i da, istovremeno, tim izjavama negiraju pravdu i jednakost.

Takođe, nije mi jasno zašto ni jedan opozicioni lider nije za godinu dana od usvajanja zakona izašao u medije, kao što je to učinio Aleksandar Vučić, izjavio da jedva čeka da bude prvi političar čije će imovina biti predmet sagledavanja od strane Poreske uprave. Pa, nije, dragi građani Srbije, zato što postoji određeni strah i zebnja da će se proveravati imovina onih političara koji su uvećavali prodajom TV sekundi, kao i imovina onih političara koji su za vreme predizborne kampanje za predsedničke izbore dobijali sumnjive donacije u iznosu od osam miliona evra iz Katara i drugih zemalja.

Verujte mi, želim da vas uverim da ukoliko u bilo kom trenutku imovina tih istih političara bude na radaru Poreske uprave da ćemo proći kroz monstruoznu kampanju, gde će oni isticati da se ovaj zakon isključivo koristi za borbu protiv opozicije i ugnjetavanje iste.

Zato sa ovog mesta želim da dam punu podršku Poreskoj upravi i svim drugim relevantnim institucijama, da ni u jednom trenutku ne podlegnu političkom pritisku bilo kakve vrste.

Takođe, želim da dodam da mi ovim zakonom ne derogiramo postojeće poreske zakone, već donošenjem ovog zakona stvaramo još jači temelj za primenu istih.

U danu za glasanje ću podržati predložene izmene i dopune zakona, jer smatram da se njima vrši upodobljavanje određenih terminoloških izraza, pa se tako termin zakonito stečena imovina menja izrazom – imovina za koju se utvrđuje poseban porez, i to, pre svega, stoji na stanovištu da se to radi, da se ne bi prejudicirao konačno rešenje upravnog postupka, niti krivičnog postupka, tako da bi se taj postupak sproveo u skladu sa zakonom.

Ono što želim da na kraju da istaknem jeste da zakonom o utvrđivanju porekla imovine pokazujemo da od 2012. godine, u Srbiji počinje da vlada red, transparentnost i odgovornost.

Upravo ovim zakonom pokazujemo da se institucijama daju odrešene ruke u pogledu vršenja njihovih nadležnosti, a u cilju sprečavanja zloupotreba i mahinacija, da bi na kraju država i građani ostali oštećeni.

Ovim zakonom stvaramo uslove da se u Srbiji poštuje red, znanje, ideja i preduzimljivost. Svi ostali načini će biti predmet ovog zakona, a cilj je da naša Srbija bude još bogatija i bolje mesto za život svih nas. Hvala.

Drugo vanredno zasedanje , 09.02.2021.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, cenjena ministarko sa saradnicima, poštovani građani Srbije, na početku svog izlaganja želeo bih da pohvalim Vladu Republike Srbije kao ovlašćenog predlagača Predloga zakona o socijalnoj karti, a pre svega iz razloga zato što na ovaj zakon čekamo skoro 30 godina.

Trideset godina su nas mnoge vlasti, sve do dolaska SNS, uveravale da će pristupiti izradi zakona o socijalnoj karti, kao i da će se on naći u skupštinskoj proceduri za vreme njihovog mandata. Ali, sve ovo nažalost ostalo je samo mrtvo slovo na papiru. Kao i u mnogim drugim oblastima rešenja koja su od suštinskog značaja za građane Republike Srbije i njihov položaj su odlagana za neka bolja vremena i veoma mi je drago što su ta bolja vremena došla sa dolaskom SNS, jer upravo i ovim zakonom pokazujemo da radimo i da se borimo isključivo za građane za njihov položaj i njihova osnovna prava.

Moram da vas podsetim da je SNS, odnosno lista Aleksandar Vučić – Za našu decu u junu mesecu 2020. godine na parlamentarnim izborima osvojila preko dva miliona glasova svih izašlih birača. Upravo taj respektabilan rezultat nam je pokazao u tom trenutku da većina građana Republike Srbije podržava politiku Aleksandra Vučića, a istovremeno stvorilo je još jednu veću obavezu da se na isti način borimo za sve građane i njihova prava. Kada kažem – za sve, pre svega mislim na prava naših najmlađih, prava žena, prava omladine i prava naših najstarijih sugrađana.

Polazeći od Ustava Republike Srbije kao najvišeg pravnog akta koji u sebi inkorporira osnovni korpus ljudskih prava, a tu pre svega mislim na pravo na slobodu, pravo na rad, pravo na penziju takođe predviđa i pravo na ostvarivanje socijalne zaštite u članu 69.

Da bismo omogućili svim građanima da ostvare svoja osnovna prava, uključujući i pravo na socijalnu zaštitu, jedan od načina jeste donošenje Zakona o socijalnoj karti. Svi ćemo se verovatno zapitati zašto je taj zakon važan. Važan je pre svega zato što njegovim potvrđivanjem u Domu Narodne skupštine iskazujemo puno poštovanje za socijalne potrebe svih naših građana i za njihovo lakše ostvarivanje pred nadležnim organima na mnogo brži, racionalniji i efikasniji način i verovatno ćemo se takođe zapitati šta to predstavlja socijalna karta? Socijalna karta predstavlja jedan jedinstveni centralizovani registar podataka u elektronskom obliku koji sadrži tačne i ažurne podatke o svim korisnicima socijalnoekonomske zaštite i njima povezanih lica, a ti podaci su pre svega neophodni kako bi sva lica mogla da ostvare svoja prava iz oblasti socijalne zaštite i to na mnogo, kao što sam rekao, brži, racionalniji i efikasniji način.

Podrobnim čitanjem ovog Predloga zakona došao sam do zaključka da je ostvaren jedan takođe važan cilj, a to je transparentnost i to na koji način? Transparentnost je pre svega ostvarena zato što će u budućoj socijalnoj karti biti sadržani podaci Poreske uprave, MUP-a, Katastra nepokretnosti. Upravo ćemo na osnovu tih podataka jasno moći da utvrdimo da li je određeno lice obveznik poreza, da li nosilac prava svojine na određenoj pokretnoj ili nepokretnoj stvari, da li je korisnik penzije jer sa jedne strane cilj jeste da imamo jedinstvenu bazu podataka radi lakšeg ostvarivanja prava sa jedne strane, a sa druge da onima kojima je ta pomoć najpotrebnija i prvi je ostvare.

Dalje, zakonom se omogućava da lica koja se nalaze u najtežem ekonomskom položaju budu još vidljivija za sistem i da na najbrži mogući način ostvare neophodnu podršku kako institucija tako i države. Takođe, ovim Predlogom zakona omogućavamo da se ostvari određena ušteda u pogledu prikupljanja dokumentacija koja je licima neophodna radi dokazivanja svog socijalnog statusa. Tu pre svega mislim na pribavljanje uverenja o poreskim obavezama, listu nepokretnosti itd, ali istovremeno sa smanjivanjem troškova doprinećemo i uštedi vremena koje je potrebno za prikupljanje te dokumentacije.

Izuzetno mi je drago što smo već nakon 100 dana od formiranja Vlade pristupili raspravljanju o ovom Predlogu zakona koji je posebno istican u programu Vlade premijerke Brnabić. To nam pokazuje da mi zastupamo politiku onih obećanja koja će se ispuniti u najkraćem mogućem roku. Dokaz da će ovaj zakon ugledati svetlost dana pokazuje i realizacija prve faze koja se odnosi na pribavljanje softverskog programa koji će doprineti objedinjavanju u popunjavanju svih podataka koji se nalaze u podsistemu nadležnog ministarstva, jer upravo objedinjavanje i dostupnost svih podataka pokazuje jasnu nameru nadležnog ministarstva da prava građana budu prioritet i da ona budu ostvare u najbržem mogućem roku bez obzira na pol, godine ili materijalno stanje.

Jer, ono što je prioritet svih prioriteta jeste ostvarivanje jednakosti. Isto tako, ne mogu a da se ne osvrnem na određene negativne i pozitivne stvari koje su nam se dešavale u ranijim godinama iz oblasti socijalne zaštite.

Moram sve građane Republike Srbije da podsetim na aferu „Heterlend“ koja se desila na teritoriji Vojvodine 2011. godine. Tada, pod izgovorom adaptacije i rekonstrukcije dvorca „Heterlend“, a za potrebe dece ometene u razvoju i njihovih roditelja, sprovedena je jedna od najvećih zloupotreba položaja od strane čelnika grada Novog Bečeja, a tadašnjih visokih funkcionera DS u Vojvodini.

Tadašnji Fond za kapitalna ulaganja, a čiji je predsednik Upravnog odbora bio nekadašnji premijer Vojvodine Bojan Pajtić odobrava skoro milion evra za rekonstrukciju i adaptaciju dvorca „Heterlend“. Naravno, taj novac je uplaćen na račun firme koja je u tom trenutku bila nosilac radova. Rok za završetak tih istih radova iznosio je 310 dana, a do dan danas taj objekat nije završen.

Novac je, kako sam rekao, uplaćen nosiocu radova, a taj isti nosilac radova je prikazivao lažne dnevnike u kojima je prikazivao da su radovi izvršeni. Iako ti radovi nisu izvršeni, tadašnji čelnici Grada Novog Bečeja i Fonda za kapitalna ulaganja su mogli i morali da aktiviraju menice kao sredstvo obezbeđenja i da spreče štetu koja je nastala za Fond za kapitalna ulaganja, kao i za sve građane Republike Srbije u iznosu od 67 miliona dinara.

Takođe, pošto to nisu sprečili, građani Vojvodine su ostali bez rekonstruisanog objekta. Korisnici socijalne zaštite su ostali bez rekonstruisane ustanove, a građani Republike Srbije su ostali bez novca. I sve ovo pričam na osnovu podataka koji su sadržani u drugostepenoj sudskoj odluci kojom je tadašnji gradonačelnik Novog Bečeja pravosnažno osuđen na godinu dana zatvora. Ali, dok o njima govore sudske presude, o nama govore podaci koje je moguće lako naći.

Izvinio bih se građanima Republike Srbije zato što ću ove podatke sada pročitati, jer ih ima izuzetno mnogo. Za početak moram istaći da su socijalna davanja u 2020. godini iznosila 420 miliona dinara, a u 2021. godini 430 miliona, iako je iza nas godina kada se pojavio virus Kovid i kada smo preduzeli mere da pomognemo svim kategorijama stanovništva, pa čak i privredi. Godine 2012. moram da podsetim, trudnicama i porodiljama se dugovalo 396 miliona dinara, a pomoć deci koja se isplaćuje preko Gradskog centra za socijalni rad u iznosu od 11,4 miliona dinara, dok 2020. godine po tim osnovima nema dugovanja ni jednog jedinog dinara.

Moram takođe da vas podsetim da su ukupna dugovanja za korisnike socijalne pomoći 2013. godine iznosila neverovatnih 5,3 milijarde dinara. Godine 2012. prava iz ove oblasti ostvarivalo je 3.500 trudnica, dok danas taj broj iznosi 17.500. Takođe, sa istim entuzijazmom i željom smo radili na unapređenju infrastrukture za naše najstarije sugrađane. Otvoreno je 13 novih klubova za penzionere i to po četiri na kojima nikad nismo imali klubove, a to su: Barajevo, Zemun, Zvezdara, Rakovica, a na drugim opštinama, među kojima je i Savski Venac, odakle ja dolazim, su rekonstruisane.

Sve ovo pokazuje razliku u pristupanju rešavanja svakodnevnih problema naših sugrađana, razlika koja ne sme da postoji ukoliko želimo da se naša Srbija i naši gradovi razvijaju uz poštovanje svih potreba naših sugrađana. Ali, očigledno je da kategoriju građana bivša vlast i mi ne doživljavamo na isti način. Ne doživljavamo, jer mi radimo, gradimo i borimo se da naša budućnost još bolja i sigurnija, jer za nas postoji, dragi građani Republike Srbije, samo jedna Srbija. Hvala.