| 21.10.2020. | Odluka o izboru predsednika Narodne skupštine |
usvojen
|
Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, predstavnici VSS i Državnog veća tužilaca, poštovani građani Srbije, pred nama je danas predlog većeg broja odluka, kako onih koje se odnose na izbor i na prestanak nosilaca pravosudnih funkcija, tako i Predlog odluke o razrešenju i imenovanju članova RIK, kao i predlog autentičnog tumačenja. Same predložene odluke koje su danas pred nama, narodnim poslanicima, pokazuju jasnu nameru i intenciju da što brže i u što kraćem roku razmatramo o predloženim odlukama kako bi obezbedili uslove za efikasniji rad nadležnih državnih organa, kako tužilaštva, tako i sudove, ali i RIK.
Kada govorimo o Predlogu odluke o prestanku funkcije javnih tužilaca, tu bih naveo da je Državno veće tužilaca, u skladu sa zakonskim aktima koji uređuju njihove nadležnosti, uputilo Narodnoj skupštini navedenu odluku i utvrdilo da su ispunjeni uslovi o prestanku funkcije većem broju viših i osnovnih javnih tužilaca na teritoriji Republike Srbije i istu uputilo Narodnoj skupštini, odnosno resornom Odboru za pravosuđe.
S obzirom da smo mi pre nekoliko sednica imali mogućnost da raspravljamo o određenim tužiocima koji su imenovani na te funkcije, smatram da je ovakav Predlog odluke koji je upućen resornom Odboru za pravosuđe i koji se danas nalazi pred nama narodnim poslanicima ovde u plenumu, odluka formalnog karaktera i poslanička grupa „Aleksandar Vučić – Za našu decu“ će u Danu za glasanje svakako glasati za ovakav Predlog odluke.
Takođe, pred nama se nalazi i Predlog odluke o izboru zamenika javnih tužilaca na teritoriji Republike Srbije i takođe, tu bih rekao da je Državno veće tužilaca sprovelo jasno definisan postupak u skladu sa Zakonom o tužilaštvu, da je sprovelo postupak u kome je utvrdio da su predloženi kandidati, stručni i osposobljeni i dostojni za obavljanje ovakve funkcije i nakon obavljanja ispita i nakon obavljanja svih drugih razgovora i svih drugih neophodnih elemenata koji uključuju ovaj proces, takav Predlog odluke je dostavljen Odboru za pravosuđe. Odbor za pravosuđe je razmotrio ovakvu odluku i istu uputio u plenum Narodne skupštine.
Kada govorimo o samim kandidatima i ono što je veoma važno nakon ovih formalnih stvari koje ste i vi, kao predstavnici Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca rekli na samom početku. Mi smo u periodu od godinu dana, kao najviše zakonodavno telo u velikom broju slučajeva razmatrali o predlozima odluka koje su nam dolazile i od Visokog saveta sudstva i od Državnog veća tužilaca. Razmatrali smo o tim odlukama na jedan brz i efikasan, transparentan način, zato što smo želeli da građane Srbije upoznamo koga ćemo to izabrati na sudijske i na tužilačke funkcije, zašto su ti ljudi zaslužili da dobiju preporuku, odnosno da budu u formi predloga od strane Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, ali u određenim slučajevima smo takođe osporavali određene kandidate. Neki su nam zamerali zašto smo kolege i ja osporavali određene kandidate na te funkcije, zato što smo smatrali da po automatizmu ne moramo da prihvatimo sve kandidate iz određenih, subjektivnih, odnosno objektivnih razloga.
Mi zaista želimo kao Narodna skupština, kao najviše zakonodavno telo da ovde raspravljamo o nosiocima, o budućim nosiocima pravosudnih funkcija koji imaju najbolje rezultate, koji su najstručniji, najdostojniji, najsposobniji za obavljanje ovako ozbiljne i odgovorne funkcije, pre svega da bi pravosudni organi obavljali svoje poslove, odnosno da bi obavljali poslove koji su im povereni zakonom i kako bi građani Srbije na jedan brži način stizali do pravde i kako bi stizali do određenih sudskih odluka kako bi zaštitili svoja zakonom zagarantovana prava.
Kada govorimo o izboru nosilaca pravosudnih funkcija, takođe ovde govorimo o predlozima odluka koje su nam upućene od strane Visokog saveta sudstva i govorimo o budućim nosiocima pravosudnih funkcija, kako na teritoriji grada Beograda, tako i za Osnovni sud u Vrbasu.
Takođe i u ovom postupku, kao u ranijim slučajevima, je utvrđeno da su kandidati i stručni, dostojni i osposobljeni, da su rangirani od strane Visokog saveta sudstva i da su upućeni u plenum Narodne skupštine na odlučivanje.
Mislim da smo takođe za period od godinu dana pokazali jedan ozbiljni stepen demokratičnosti i ozbiljan stepen transparentnosti kada govorimo o predloženim kandidatima, zato što smo u plenumu Narodne skupštine jasno govorili o svakom pojedinačnom kandidatu. Njihove biografije smo pročitali. Ukoliko bi utvrdili da su određeni kandidati na neki način, odnosno nedostojni, nesposobni, odnosno nedostojni i nestručni, mi smo takve kandidate osporavali, to ne može niko da nam zameri zato što je to upravo u nadležnosti i Narodne skupštine i narodnih poslanika.
Ono što je veoma važna crta jeste, to su tri crte koje će u potpunosti okarakterisati ovaj saziv Narodne skupštine, a to jeste što je, prva stvar jeste što je velikom broju mladih ljudi, pre svega u poslaničkoj grupi „Aleksandar Vučić – Za našu decu“ data šansa da zastupaju politiku prosperiteta, boljeg standarda, boljeg života, veće samostalnosti Republike Srbije i svih drugih stvari koje karakterišu politiku Aleksandra Vučića i SNS.
Druga stvar o kojoj je moj kolega takođe, Đorđe Milićević, govorio jeste što je ovaj plenum Narodne skupštine u jednoj od prethodnih sednica usvojio set izbornih zakona koje su pozitivan rezultat međustranačkog dijaloga koji se vodio zadnjih godinu dana kako u Narodnoj skupštini uz prisustvo predsednika Aleksandra Vučića i određenih opozicionih stranaka, tako i uz posredstvo evroparlamentaraca, takve razgovore su vodili predstavnici opozicionih stranaka koje nisu želele da dođu ovde u Narodnu skupštinu i da razgovaraju sa svojim, legitimno izabranim, predstavnicima naroda.
Ono što je svakako vezano za današnju temu kada govorimo o sudijama i tužiocima, jeste što će ovaj skupštinski saziv ostati u potpunosti zapamćen zato što smo se mi kao skupštinska većina, odnosno Vlada kao ovlašćeni predlagač i trenutni skupštinski saziv, u potpunosti razvlastili kada govorimo o izboru sudija i tužilaca u Narodnoj skupštini.
To pokazuju i rezultati referenduma koji je održan 16. januara, gde je 60% izašlih građana na referendum podržalo predložene ustavne promene i što ubuduće, nakon godinu dana, odnosno nakon godinu dana od proglašenja akta o promeni Ustava i usvajanju drugih zakona, seta zakona, koje smo obavezni da u narednom skupštinskom sazivu usvojimo, budući izbor sudija i tužilaca više neće biti u Narodnoj skupštini, već će biti u VSS i DVT. Predsednik Odbora za pravosuđe ubuduće neće biti član VSS i DVT, ministar pravosuđe će ostati samo član DVT i to su značajne promene u odnosu na period pre 2012. godine kada su u ovoj skupštinskoj sali sedeli predstavnici opozicionih stranaka, koji su u potpunosti ruinirali pravosuđe Republike Srbije u periodu od 2009. godine do 2012. godine.
Zaista, uvek kada budem bio u mogućnosti, pričaću o toj reformi, o toj sramnoj reformi pravosuđa, koja je naš pravosudni sistem unazadila i koji mi pokušavamo da ispravimo, određene fleke, i deset godina kasnije koje su tadašnji ljudi koji su sedeli u tadašnjem Ministarstvu pravosuđa, VSS i DVT uspeli da urade za period manji od šest meseci.
Znate, na mnogo boljem položaju bi se danas nalazili da nije bilo takvih ljudi koji su želeli da u svojoj biografiji imaju da su reformisali srpsko pravosuđe, a onda ga u potpunosti devastirali i uništili. Ne samo kada govorimo o pitanju pravosudne mreže, ne samo kada govorimo o ugledu i integritetu Republike Srbije u međunarodnim institucijama koji prate rad pravosuđa, nego govorim o ljudskim sudbinama.
Hiljadu i sto ili preko hiljadu i sto nosilaca pravosudnih funkcija i sudija i tužilaca je zbog odluke malog broja ljudi, koji su bili direktno instruisani od strane ljudi koji su sedeli u vrhu tadašnje DS su ostali na ulici. To ću uvek ponavljati zato što su nama ove ustavne promene i sprovedeni referendum spočitavali zadnjih godinu dana predstavnici, politički predstavnici iz opozicionih stranaka i određeni ljudi iz sudova i tužilaštava, koji su nezakonito koristili svoje sadašnje funkcije kako bi nama spočitavali ono što mi želimo da uradimo u domenu pravosuđa. Nismo hteli ništa da uradimo ono što je protivustavno i protivzakonito, a što su oni radili od 2006. godine do 2009. godine.
Godinu dana se mi suočavamo sa jasnom histerijom predstavnika opozicionih stranaka kako nije dobro zato što radimo na ustavnim promenama. Nije dobro zato što će trenutna skupštinska većina biti okarakterisana kao ona skupštinska većina koja je izbor sudija i tužilaca izmestila iz Narodne skupštine.
Vi ste imali predstavnike DS, imali ste te predstavnike na Andrićevom vencu, i da govorim o Borisu Tadiću, da govorim o Nati Mesarević, da govorim o drugim članovima Visokog saveta sudstva koji su se ponašali kao veće staraca, koji su nakon prijave na opšti izbor, koji je u tom trenutku, ne da je bio nezakonit, nego je pritom bio i neustavan, su te prijave uzeli i razmatrali između sebe i onda gledali koje sudije i koji tužioci su bliski tadašnjoj DS. Nemojte da se lažemo da to tako nije bilo, i nemojte da se lažemo da je ta reforma pravosuđa bila dobra. Ne, nikako nije bila dobra. Bila je dobra onima koji su tada imali bliskost sa predstavnicima DS, koji su mogli da pozovu nekoga i da kažu – pa, znaš ja možda nisam bio član DS, ali sam te neke odluke donosio zato što su me zamolili ljudi iz opštinskih odbora. Kada kažete da ti opštinski odbori nisu predlagali to je neistina zato što imate papir na kome je lupljen pečat predsednika opštine i predsednika opštinskog odbora DS u kome se kaže – da, on je dobar, daj da ga predložimo za sudiju ili za tužioca zato što će on da zastupa naše interese i to nije neistina.
Onda u sedištu DS dve ili tri noći pred izbore precrtavaju imena sudija. Zamislite tu dozu malicioznosti da je jedno od nepisanih pravila bilo da ukoliko je jedan supružnik advokat, a drugi sudija ne mogu da prođu i onda su ljudi, naravno zbog porodične egzistencije i egzistencije svoje dece, odlazili i razvodili brakove. Zašto? Da bi u biografiji Snežane Malović bilo napisano da je ona reformator pravosuđa ili Nate Mesarević. Pa, kada govorimo o te dve ličnosti dovoljno je reći da je Nata Mesarević na suđenju pokojnom premijeru Zoranu Đinđiću rekla - upravo sam dobila presudu, pa ću je pročitati ili Snežana Malović koja je govorila da će radni sporovi nakon reforme pravosuđa biti gotovi, odnosno biti okončani u periodu od dve godine, odnosno, izvinjavam se, parnične dve, radni sporovi šest, pa se do dan danas ti sporovi vuku.
Kada govorimo o pravosudnoj mreži danas govorimo o predlozima kandidata za Prvi, Drugi i Treći Osnovni sud. Kome je trebalo da od ranije pravosudne mreže, na primer na teritoriji grada Beograda, koji je uključivao pet opštinskih sudova, stvore jedan centralizovani sud, pa da sve te sudove kojima su bili jasno definisane nadležnosti prebace u jedan sud. Pa odgovaralo je ljudima iz DS da imaju jednog predsednika suda koji će doći iz njihovog ešalona. Mi o tim stvarima moramo da govorimo. Mi o tim stvarima moramo da pričamo da nam se to više nikada ne bi dogodilo.
Vi danas imate u oblasti pravosuđa veliki broj investicija da pomognemo da sudije i tužioci mogu da rade svoje zakonom poverene poslove. Imate rekonstruisanu Palatu pravde, imate novu zgradu u Katanićevoj, uskoro ćemo imati i opštu zgradu, odnosno zgradu Opšteg suda u Kragujevcu.
Šta je urađeno do 2012. godine? Imate 1.100 sudija koji su se borili za egzistenciju. Znate šta je još gore? Što niko od tih sudija koje su prošle nisu pozvale svoje kolege da ih pitaju da li su dobro, da li imaju od nečega da izdržavaju svoje porodice. Zato što nisu smeli, zato što bi verovatno neko u sudu rekao – e, vidiš ovaj izabrani zove ove neizabrane, a to se ne sviđa ljudima koji sede u DS.
Ono što je bilo 2012. godine, crvena linija podvučena, jeste što smo mi kao SNS rekli – ne, ne želimo da se mešamo u sudske postupke, ne želimo da se mešamo u rad pravosudnih organa, ne želimo da utičemo na sudije i tužioce tako što ćemo kao u vreme DS stavljati na naslove strane određenih tabloida, kako bi taj sudija trebao da postupa u određenom predmetu.
Vi ste i u ovom procesu promene Ustava imali sudiju Apelacionog suda koji je svaki dan izlazio u javnost i govorio, čovek verovatno od 8.00 do 16.00 časova sudi, pa od 16,00 onda zatvori vrata sudnice i ode u studio, odnosno ode u emisije ovih opozicionih medija i stalno napada. Ne sviđaju mu se ni stavovi Udruženja sudija, Udruženja tužilaca, ne sviđaju mu se stavovi kada dolazi na javna slušanja i kada predstavnici njegovog udruženja CEPRIS dobiju argumente od strane poslanika u trenutnom skupštinskom sazivu, da su te ustavne promene dobre zato što se njima bukvalno ništa ne sviđa i zato što bi oni ostavili sve u stanju koje je bilo 2012. godine da bi oni mogli da komanduju pravosuđem.
Vi imate tri godine, kao što sam već rekao, borbu sudija i tužilaca da dođu do svog Ustavom zagarantovanog prava, a to je pravo na rad. Ali, oni u tom trenutku drže u svojim rakljama i Ustavni sud.
Tek kada je Ustavni sud te 2012. godine, kad se Ustavni sud oslobodio tog političkog balasta sudije su vraćene na posao, ali nije problem to što su vraćene na posao, nego zato što je ovu državu ta reforma koštala milione evra, zato što su neke sudije i tužioci umrli, zato što su neki teško oboleli.
Znate šta je najgora stvar? Najgora stvar u profesiji jednog sudije i tužioca jeste da neko okarakteriše kao nedostojan. Znate ko ih je okarakterisao? Okarakterisali su ih ljudi koji su danas razdvojeni na nekoliko političkih formacija, koji u stvari predstavljaju ujedinjenu DS. Ti ljudi koji su sedeli u tadašnjoj DS sede danas u tim opozicionim strankama. To su vam ti isti ljudi koji žele danas da spomenik Stefanu Nemanji presele u Borču, odnosno to su ljudi koji danas ne biraju ni reči, ne biraju dela da napadnu većinsku i kulturnu i pristojnu Srbiju zato da bi oni stekli jeftine političke poene.
Sve će uraditi, verujte mi, sve će uraditi, samo da neko spolja, van Srbije donese dekret ili papir i da kažu – da, vi ste pobedili SNS i Aleksandra Vučića bez izbora, bez volje građana Srbije. To vam je upravo pokazao i međustranački dijalog danas kada govorimo o RIK-u. Oni su pozvali evroparlamentarce da bi oni verovatno, odnosno očekivali, da će im doneti papir u kome će reći – da, vaše visočanstvo, Dragan Đilas može da dođe na vlast bez izbor, bez volje građana. To tako neće moći. I građani su im dali crveni karton 2012. godine zbog svih afera, svih koruptivnih radnji, ali jednim delom i zbog reforme pravosuđa i zbog sudija i tužilaca.
Zato se nadam da ćemo i u budućem i u sledećem sazivu Narodne skupštine raspravljati o ovakvim i sličnim odlukama zato što na ovaj način obezbeđujemo na jasan način rad pravosudnih organa na jedan nezavistan i efikasan način, ali isto tako ovim odlukama ćemo doprineti da naša Srbija u budućnosti bude još jača i modernija. Hvala.
Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, cenjena ministarka sa saradnicima, građani Republike Srbije, pred nama je danas Predlog zakona o privremenom registru državljana Republike Srbije starosti od 16 do 29 godina kojima se uplaćuje novčana pomoć za ublažavanje posledica pandemije bolesti korona virusa. Ovaj predlog zakona jeste nastavak sprovođenja jedne ozbiljne i odgovorne politike usmerene pre svega na suzbijanje negativnih efekata pandemije korona virusa sa kojom se mi suočavamo od kraja 2019. godine.
Ovaj period je svima nama građanima Republike Srbije jasno pokazao da se naša država tokom pandemije korona virusa ponašala ozbiljno, odgovorno i da je znala da prepozna sve negativne efekte te pandemije koji su uticali kako na naše građanstvo, tako i na našu celokupnu privredu. Samo na ovaj način smo uspeli da naš ekonomski sistem učinimo održivim, da stvorimo prostor za ekonomski rast i da pored toga naš nivo javnog duga ne pređe tu granicu koja je utvrđena Mastrihtskim sporazumom.
Od početka 2020. godine naša Vlada Republike Srbije i resorno ministarstvo je uputilo pomoć i građanstvu Republike Srbije i našoj celokupnoj privredi kroz tri paketa pomoći ukupne vrednosti nešto više od osam milijardi evra. Moram da podsetim građane Republike Srbije da je taj prvi paket pomoći iznosio preko 600 milijardi dinara, drugi paket pomoći 66 milijardi dinara i treći ukupne vrednosti 274 milijarde dinara.
Pored svih ovih izdvajanja, uspeli smo, a moram da kažem da smo jedna od retkih zemalja u Evropi, a pogotovo u regionu, koji smo uspeli da, pored ova tri paketa pomoći, izdvajamo novac za izgradnju infrastrukture, da ulažemo u povećanje plata i penzija, da izgrađujemo nove kliničke centre, nove škole, nove bolnice i nove domove zdravlja. Znali smo da samo ulaganjem u privredu možemo da stvorimo zdrave osnove za dalji privredni razvoj i to se upravo pokazalo u 2021. godini kada smo, prema fleš procenama, ostvarili rast privrednog sektora u iznosu od 7,5%, da smo u prethodnoj 2020. godini ostvarili rast od preko 6%, što će u kumulativnom zbiru iznositi preko 6,5%, što nas stavlja na prvo mesto u Evropi po stopi privrednog rasta.
Ali ono što nas je svakako izdvajalo u odnosu na zemlje u Evropi, a moram da kažem i u odnosu na zemlje u regionu jeste što smo sistematski pomagali i privredu i građane Republike Srbije. Mi smo 2020. godine odlučili da uputimo jednokratnu novčanu pomoć svim punoletnim građanima Republike Srbije u iznosu od 100 evra, a mnogi iz današnje opozicije su napadali tu meru govoreći da ćemo time oslabiti naš budžet Republike Srbije i da ništa nećemo postići. Upravo se totalno suprotno dogodilo. Oni su govorili kako se ta jednokratna novčana pomoć još može nazvati i „helikopter novac“ i da će takva novčana pomoć ići ka tome da smo ugrozimo budžet Republike Srbije, a mi smo time, evo dve godine kasnije možemo da vidimo, pospešili potrošnju i određena količina novca se vraćala u budžet Republike Srbije i upravo taj novac smo mogli da iskoristimo za sve investicije u prethodnih godinu dana. Takođe, pomagali smo svim kategorijama našeg stanovništva. Pomagali smo i zaposlenima i nezaposlenima, pomagali smo našim najstarijim sugrađanima, pomagali smo zdravstvenim radnicima, ali i pripadnicima vojske i pripadnicima Ministarstva unutrašnjih poslova, ali takođe i mladima.
Ovaj predlog zakona koji se danas nalazi pred nama jasno definiše načine i procedure u kojima mladi od 16 do 29 godina mogu da ostvare pravo na jednokratnu novčanu pomoć u iznosu od 100 evra.
Članom 2. ovog zakona jasno je definisano da pravo na ostvarivanje jednokratne novčane pomoći imaju svi državljani Republike Srbije od 16 do 29 godina koji imaju prebivalište, odnosno boravište na teritoriji Republike Srbije, koji poseduju važeću ličnu kartu i koji se prijave za uplatu novčane pomoći. Takođe, pravo na ostvarivanje ove pomoći imaju i korisnici socijalne pomoći, kao i lica koja se nalaze u zavodima za izvršenje krivičnih sankcija.
Proces prijave građana za jednokratnu novčanu pomoć je isti kao i prethodnih puta i on i sva lica koja ispunjavaju ove uslove se mogu prijaviti na portalu Uprave za trezor gde je neophodno uneti ime i prezime, jedinstveni matični broj i broj važeće lične karte. Takođe, građani mogu da biraju gde će im se uplatiti novac, gde žele da imaju račun i ukoliko ga nemaju banke će u njihovo ime otvoriti namenski račun.
Zato, ovom prilikom pozivam sve naše mlade sugrađane da se prijave za ovu pomoć i da samo na ovaj način možemo da nastavimo vođenje politike koju predvodi Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka, a to je brža, sigurnija i jača Srbija.
Osim mladih, mi ćemo takođe pomagati zdravstvenim radnicima. Zdravstveni radnici mogu da očekuju 14. januara jednokratnu novčanu pomoć u iznosu od 10.000 dinara a naši najstariji sugrađani od 14. februara jednokratnu novčanu pomoć od 20.000 dinara.
Sada, kada sam ja rekao i one stvari koje su ponavljale, odnosno koje su govorile i moje kolege u prethodnih nekoliko sati ove rasprave, moramo da napravimo suštinsku razliku u odnosu na period pre 2012. godine.
Šta je ono što nas u potpunosti razlikuje u odnosu na vreme vladavine bivšeg tajkunskog režima? Jeste što mi danas imamo snažan budžet, što imamo jaku zemlju, zato što smo samostalni u donošenju svojih odluka, a upravo rezultati te ozbiljne i odgovorne politike jesu i rast od 7,5% i što danas imamo 180 milijardi dinara u našem budžetu, ali što možemo da ulažemo u kompletnu infrastrukturu.
Danas možemo da se pohvalimo da je Srbija u prethodnoj godini privukla 3,9 milijardi evra stranih investicija. Mi smo gotovo privukli više investicija nego sve zajedno zemlje u regionu, što je približno izuzetno dobar rezultat kao što je bio rekordne 2019. godine.
Koji su parametri, odnosno o kojim parametrima mi danas moramo da govorimo kako bismo napravili potpunu distinkciju u odnosu na period od 2012. godine? Pa, to jesu plate i penzije. To jeste nezaposlenost.
Danas je nezaposlenost 10,5%, skoro kao rekordne opet 2019. godine. Ali, moramo da kažemo da smo se mi iz prethodne dve godine suočavali sa pandemijom Korona virusa i mi smo tu kao država reagovali na najbolji način da zaštitimo naše građane ali i da zaštitimo privrednu fluktuaciju.
Ono što je takođe bitno reći jeste da smo i u tih dve godine pandemije korona virusa izdvajali novčana sredstva da izgradimo najmoderniju fabriku vakcina, da smo izgradili novi Klinički centar Niš, da, evo, privodimo kraju rekonstrukciju KC Srbije, da ćemo raditi rekonstrukciju KC Vojvodine. Radimo domove zdravlja, radimo škole, radimo bolnice. To danas možemo da vidimo koliko nam je to nedostajalo pre 2012. godine.
Ovom prilikom bih hteo da pozovem sve građane Republike Srbije da se vakcinišu, zato što je to izuzetno neophodno kako bismo nastavili da vodimo normalan život i kako bi naša privredna aktivnost bila na najvišem mogućem nivou.
Ono drugo pitanje sa kojim se mi suočavamo poslednjih mesec dana jeste pitanje referenduma. Izuzetno značajno pitanje i sve nas za nešto više od pet dana očekuje izlazak na biračka mesta i da možemo da ostvarimo svoje biračko pravo i da zaokružimo jednu od ponuđene dve opcije koja nam se stavlja na tom glasačkom listiću, a to je odgovor „da“ ili „ne“.
Veoma je bitno da pozovemo građane Republike Srbije da tog 16. januara svi zajedno izađemo na biračka mesta i da zaokružimo „da“. Zašto je izuzetno bitno da zaokružimo „da“?
Zato što ukoliko ovaj referendum ne uspe mi se vraćamo nekoliko koraka unazad, kao što je rekao predsednik Aleksandar Vučić, a to vraćanje dva ili tri koraka unazad jeste vraćanje kada govorimo o procesu evrointegracija.
Mi se danas nalazimo na putu ka EU, na putu ka punopravnom članstvu ka EU i to je izuzetno bitno. Jedan od razloga zašto možemo danas da razgovaramo o evropskim vrednostima i kada govorimo o usvajanju nekih evropskih vrednosti što se tiče našeg zakonodavstva, pa jeste upravo nezavisno pravosuđe.
Ne slažem se sa određenim predstavnicima opozicije kada govore o tome da ukoliko ovaj referendum prođe ili ne prođe mi nećemo obezbediti nezavisnije pravosuđe. Ono svakako jeste nezavisnije nego što je bilo 2012. godine, ali ono što mi dajemo građanima i što nije uradila nijedna vlast do 2021, odnosno kada se završio proces, kada govorimo o aktu koji se uputio ka građanima da ga odlučuje, odnosno početkom 2022. godine, jeste što mi hoćemo kompletno izbor nosilaca pravosudnih i tužilačkih funkcija da izmestimo ovde iz Narodne skupštine.
Nama predstavnici opozicije zameraju zato što mi to radimo sada, govore nam da to radi nelegitimna Skupština, što u potpunosti nije istina. Nelegitimna, odnosno po njima nelegitimna, a nama legitimna Skupština jeste zato što smo mi poverenje građana Republike Srbije dobili na izborima koji su održani 2020. godine. Taj proces je bio transparentan, taj proces je bio inkluzivan, taj proces je u potpunosti bio otvoren.
Zašto sada njima smeta to što mi sprovodimo. Zato što smo kao Narodna skupština uputili Akt o promeni Ustava da bi o njima odlučivali građani Republike Srbije. To nam govore ljudi koji su u ovom parlamentu sedeli do 2012. godine u punom kapacitetu, a zatim u narednim godinama sedeli u polu kapacitetu zato što kada su videli da nemaju podršku građana Republike Srbije otišli su iz ovog parlamenta, istovremeno su primali mesečne naknade, oni su se svaki dan ovde zalagali sa evropski put.
Moram da vas podsetim, ti ljudi koji su veliki zagovarači Evrope, evropskih vrednosti, evropskog puta Srbije nisu otvorili nijedno pregovaračko poglavlje, nisu otvorili nijedan klaster. Mi smo otvorili klaster 4 koji se odnosi na zaštitu životne sredine. Mi pripremamo da otvorimo klaster 3, ali je veoma bitno da razgovaramo i veoma je bitno da debatujemo o nezavisnosti pravosuđa.
Svakako je pravosuđe danas nezavisnije nego što je bilo 2012. godine i zato građani Republike Srbije treba da izađu 16. januara i da zaokruže da. Zato što ćemo time u punom kapacitetu imati potpuno nezavisno pravosuđe, imati jasno definisane načine za izbor sudija i tužilaca u Visokom savetu sudstva i Državnom veću tužilaca, ukinućemo probni period od tri godine koji se odnosi na izbor sudija, sprečićemo bilo kakav oblik političkog uticaja na nosioce pravosudnih i tužilačkih funkcija, ali ćemo istovremeno reći da, mi se nalazimo na putu ka EU.
Ono što je svakako bitno i ono na šta moram da se osvrnem u narednih nekoliko minuta, a ostaviću dovoljno vremena da i moje kolege uzmu učešće u raspravi, jesu određene zablude koje nam predstavnici opozicionih stranaka guraju preko svojih tajkunskih medija, to jeste da se promena Ustava odnosi ili na Rio Tinto, da se odnosi na preambulu. Ne, dragi građani Republike Srbije, kao što su vas obmanjivali do 2012. godine koriste ovo ekskluzivno pravo zadnjih dva ili tri meseca da nastave da vas obmanjuju. Nikakav Rio Tinto se ne spominje, nikakav promena preambule Kosova i Metohije kao naše južne srpske pokrajine se ne pominje da bi se izmenilo, ovde se govori isključivo o nezavisnosti pravosuđa i svim drugim ključnim pitanjima koje se odnose na naš pravosudni i tužilački sistem.
Ali, te njihove podle priče, o zaštiti životne sredine, najbolje možemo da vidimo zadnjih dva i po meseca na auto-putu, na međunarodnom javnom putu i drugim saobraćajnicama širom Srbije. Ti ljudi, veliki zagovarači zaštite životne sredine koriste te blokade kako bi obezbedili jeftine političke poene.
Šta misliti, da nama niko, ovde u Narodnoj skupštini nikome nije stalo do zdrave vode, do zdravog vazduha, do zdrave zemlje. Svima nama je stalo, ali ne mogu oni da nam govore da je njima više stalno nego što je nama stalo.
Ono do čega je njima najviše stalo jeste to što oni nisu, zato i napadaju Aleksandra Vučića i SNS, u poziciji da otvore klaster o zaštiti životne sredine, da upravljaju projektima o zaštiti životne sredine i da taj novac koji dolazi iz Evrope, koji ćemo mi investirati u zdravije reke, vodotoke, zdraviju zemlju, oni da mogu da uzmu i da stave u svoje džepove. Zašto to nije uradio ministar Oliver Dulić koji je dolazio iz DS, koji je vodio Ministarstvo ekologije, nego je sproveo onu akciju "Očistimo Srbiju" pa milione dinara stavio u svoje džepove?
Mi danas treba da pričamo otvoreno, treba da pričamo transparentno, što i činimo, skoro godinu dana ovde u Narodnoj skupštini. Sve je otvoreno i sve je jasno. Ali, očigledno je, da bi neko dobio jeftine političke poene, kako bi se neko dodvorio svom biračkom telu, mora stalno da svoju politiku zasniva na lažima i na izmišljotinama.
Zato, građani Republike Srbije, još jednom vas pozivam da 16. januara svi zajedno izađemo na referendum, da zaokružimo "da", jer ćemo time pokazati da se ponašamo kao jedna ozbiljna i odgovorna država, kao što smo se ponašali i u prethodnih dve godine tokom pandemije korona virusa. Hvala.
Hvala.
Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine Pantiću, građani Republike Srbije, na početku ću samo iskoristiti da se nadovežem na izlaganje mog cenjenog kolege gospodina File, gde se ne bih složio da je samo predsednik Narodne skupštine izlazio u javnost, govorio o samom postupku referenduma u predstojećem referendumu koji će se održati 16. januara, već su o tome govorili i poslanici SNS, o tome je govorila i premijerka Ana Brnabić, a o tome je govorio i predsednik Aleksandar Vučić.
Ja shvatam vašu potrebu da govorite o tome da vaš predsednik stranke i predsednik Narodne skupštine izlazi u medije i poziva, ali svakako, moramo da kažemo da izlaze i visoki funkcioneri SNS da govore o referendumu. Ono što sam takođe želeo da nadovežem jeste da se mi nalazimo na putu ka EU, putu ka punopravnom članstvu u EU i ono što je potrebno da radimo, jeste da naše zakonodavstvo usklađujemo sa evropskim zakonodavstvom, da uzimamo dobra rešenja, da ona rešenja koja nisu dobra o njima debatujemo, da o njima razgovaramo u parlamentu i drugim nadležnim institucijama, ali
zaista, jeste dobro da smo počeli sa postupkom promene Ustava koji se odnosi na deo pravosuđa što je potvrđeno i u izveštaju Evropske komisije za ovu godinu u kome je jasno rečeno da je Srbija ostvarila dobar, odnosno da je ostvarila napredak u oblasti pravosuđa i svakako, ovaj proces kada govorimo o promeni Ustava je doveo do toga da danas možemo da otvorimo Klaster 4, da možemo da se pripremimo za otvaranje Klastera 3 i da nastavimo sa evropskim integracijama, jer se na tom putu u evropskih integracija i ka punopravnom članstvu u EU krećemo već punih devet godina.
Kada govorimo o dnevnom redu, pred nama se danas nalaze Predlozi odluka o izboru nosilaca pravosudnih funkcija, koji se na tu funkciju biraju prvi put, kao i lista kandidata za člana Saveta Komisije za zaštitu konkurencije.
Kada govorimo o listi kandidata za člana Saveta Komisije za zaštitu konkurencije treba reći da predsednika i četiri člana saveta bira i razrešava Narodna skupština na predlog nadležnog Odbora za poslove trgovine.
Odbor za privredu, regionalni razvoj turizam i energetiku, na sednicama održanim 15. novembra i 6. decembra, obavio je razgovor sa prijavljenim učesnicima javnog konkursa i istom prilikom konstatovao da je podneto šest predloga. Nakon utvrđivanja ispunjenih uslova, podnete dokumentacije i obavljenih razgovora, sa svim prijavljenim kandidatima, nadležni resorni odbor za trgovinu, regionalni razvoj i energetiku je Narodnoj skupštini prosledio utvrđenu listu na kojoj se nalazi jedan kandidat i predložio da se za člana Saveta Komisije za zaštitu konkurencije izabere Radojičić Čedomir, koji će ovu funkciju obavljati u narednih pet godina, a Poslanička grupa Aleksandar Vučić – Za našu decu, će u danu za glasanje podržati ovaj predlog.
Kao što sam rekao, pred nama se nalazi i predlog odluke o izboru nosilaca pravosudnih funkcija koji se na tu funkciju biraju prvi put, a koju ste vi gospodine Pantiću, odnosno VSS, uputio Narodnoj Skupštini na odlučivanje.
I danas razgovaramo o kandidatima koji su predloženi na predlog VSS, za osnovne i privredne sudove na teritoriji Republike Srbije. Moram da naglasim, kao ranijih puta da mi je drago da razgovaram o kandidatima, koji će ukoliko ovaj dom Narodne skupštine, potvrdi njihov izbor, govoriti o nosiocima sudijskih funkcija, koji će svojim znanjem, i svojom stručnošću da naš pravosudni sistem bude bolji, da bude ažurniji i da će svojim znanjem isto tako doprineti da poverenje u naše pravosuđe i dalje ostane izuzetno visoko, kao što je slučaj od 2012. godine. Vi ste ovaj postupak, gospodine Pantiću, kao VSS, vaše kolege i vi ste sproveli u skladu sa Zakonom o VSS, i u skladu sa Zakonom o sudijama, utvrdili da predloženi kandidati ispunjavaju sve subjektivne i objektivne, da se utvrdila njihova dostojnost, stručnost i osposobljenost i izuzetno mi je drago što će ovakvi kandidati u budućnosti obavljati izuzetno odgovornu funkciju, kao što je nosilac pravosudne funkcije.
Ono što je svakako bitno reći jeste da sudije moraju da poseduju visoke moralne i stručne kvalitete, jer oni svojim postupcima, oni svojim sudskim odlukama odlučuju o nečijim pravima u parničnim, vanparničnim postupcima, ali isto tako i o slobodi, u krivičnim postupcima.
Ono što je važno oni svojim postupanjima i svojim odlukama štite u potpunosti pravni poredak Republike Srbije.
Iz predloženih odluka možemo videti da se radi o budućim sudijama koji su završili Pravni fakultet i koji su položili pravosudni ispit, a neki su polaznici pravosudne akademije, a neki su tokom svoje karijere obavljali i poslove stručnih saradnika, što je jedan dobar i jasan signal da se rad i trud isplati i da to neko prepoznaje kao što je VSS i da ta lica mogu posle određenog broja godina da budu predložena za nosioce pravosudne funkcije.
Ono što je svakako bitno reći jeste da je pravosuđe stub jedne uređene i demokratske države. Ali, mi smo imali problem da pojam politike povežemo sa oblašću pravosuđa 2009. i 2010. godine gde smo, sa jedne strane taj termin demokratija stavili u zagradu. Zašto? Zato što, sećate se svi, da smo se prilikom donošenja novog Ustava 2006. godine suočili sa određenim komentarima Venecijanske komisije koja je rekla da moramo da ispravimo određene delove Ustava koji se odnose na oblast pravosuđa kako ne bi stvorili mogućnost za uticaj izvršne i zakonodavne vlasti prilikom izbora i tužilaca i sudija. I, šta se desilo?
Godina 2009. i 2010. o kojoj mi ovde govorimo već godinu dana i o kojoj su govorili naše kolege u prethodnim sazivima nije slučajnost, mi to ne možemo podvesti pod slučajnost, to je samo rezultat loših odluka, loših političkih i loših stručnih odluka koje su postojale od 2006. do 2009. godine. Nismo mi za to odgovorni, nego su odgovorni oni koji su sedeli u tadašnjoj Demokratskoj stranci, koji su želeli da treću granu vlasti, sudsku vlast, podvedu pod direktan politički uticaj, ljudi koji su sedeli u tadašnjem vrhu Demokratske stranke.
Danas mi govorimo o referendum. To je izuzetno značajno pitanje, ne samo za nas narodne poslanike, ne samo za vas predstavnike Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužioca, to je pitanje značajno za Republiku Srbiju.
Mi moramo da napravimo potpunu distinkciju u odnosu na period 2009. i 2010. godine, kada smo se suočavali sa očiglednim političim pritiscima na naš pravosudni sistem. Taj pravosudni sistem smo uspeli, na neki način da relativizujemo, na taj način da ne dozvolimo da se ikada više dese stvari koje su nam se događale 2009. godine.
Zato smo pre nešto više od godinu dana započeli, odnosno Narodna Skupština kao najviše zakonodavno telo je donelo akt o započinjanju procesa koji se odnosi na promenu Ustava. Za taj period od godinu dana smo omogućili da u tom odgovoru, da bi u ozbiljnom procesu učestvovali svi relevantni činioci, i Vlada kao ovlašćeni predlagač, i Narodna skupština kao najviše zakonodavno telo, Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo, ali i mnoga druga udruženja i predstavnici civilnog i necivilnog sektora koji su, svakako svojim komentarima i svojim mišljenjima doprineli da ovaj proces učinimo odgovornim i ozbiljnim.
Poslednjih godinu dana se, svakako suočavamo sa određenim različitim oprečnim mišljenjima koje nam dolaze najviše od predstavnika pojedinih opozicionih stanaka i to od onih predstavnika bivšeg tajkunskog režima, ali i od određenih ljudi i stručne javnosti gde se stvara dilema šta predstavlja predmet promene Ustava.
Kada bismo morali o predmetu promene Ustava tu se pre svega definišu pitanja koja se odnose na način izbora nosioca sudijskih funkcija koji se biraju po prvi put, sastav VSS i DVT o pitanjima koje se odnose na ukidanje probnog mandata od tri godine, ali druga pitanja koja su od značaja za srpsko pravosuđe.
Sada postavljam pitanje sa ovoga mesta – zašto neki predstavnici opozicionih stranaka govore da su te promene loše? Te promene uopšte nisu loše zato što ćemo ovim stvarima u potpunosti izmestiti izbor sudija u VSS, u DVT i time u potpunosti ukinuti mogućnost uticaja zakonodavne izvršne vlasti na izbor sudija i tužilaca.
Ali, vi imate predstavnike opozicionih stranaka koji se nisu udostojili, koji se danas bore da uđu u ovaj parlament a koji nisu pročitali ni jedan jedini dokument koji se odnosi na promenu Ustava. Najviše bi njima odgovaralo da se ne dese takve promene, iako su se oni za takve promene zalagali u prethodnim skupštinskim sazivima, iako su oni tokom svoje vladavine od preko nešto više od 10 godina govorili da svi oni zagovaraju put ka EU, i punopravnom članstvu ka EU, a nisu otvarali ni jedno poglavlje, nisu otvorili ni jedan klaster, ali su se zalagali za to da pravosudni sistem podvedu pod svoj direktan politički uticaj.
Vi sami znate, gospodine Pantiću, kako se desila celokupna reforma pravosuđa. Od prvog saziva Visokog saveta sudstva koji je nakaradno formiran, do drugog saveta Visokog saveta sudstva koji je želeo da opere mrlje prvog saziva, do toga da Ustavni sud kada je uspeo da se izvuče iz kandži Demokratske stranke, doneo odluku da se ljudi vrate na posao i ostvare svoje zakonom zagarantovano pravo.
Vi imate predstavnike opozicionih stranaka, Mariniku Tepić koja juče u emisiji govori o tome kako je katastrofalno pravosuđe.
Takođe, imate Vericu Barać koja je rekla 2010. godine, da sve one sporne privatizacije koje su se dogodile u njihovo vreme, gde su milioni stavljeni u džep visokih funkcionera Demokratske stranke nije ništa u odnosu na reformu pravosuđa koja se dogodila.
Imate Miroslava Aleksića koji se danas predstavlja kao veliki poznavalac pravosuđa i pravosudnog sistema koji se bori da uđe u ovu Narodnu skupštinu, koji ne može da pogodi padež kada govori o tužiocima, odnosno on Državno veće tužilaca naziva Državno veće tužioca. To meni ništa nije čudno, s obzirom kada vidite njegovu diplomu gde čovek iz srpskog jezika ima dvojku.
Sada pitam – da li takvi ljudi trebaju da se bore za nezavisnost sudijskih i tužilačkih funkcija? Da li takvi ljudi treba da razgovaraju o ovim kandidatima koji su završili Pravni fakultet, položili pravosudni ispit?
Želeo bi da spomenem i one i predstavnike desnice koji obmanjuju narod zadnjih mesec dana. Imate Boška Obradovića koji izbacuje svaki dan pamflete i kaže – mi pozivamo građane da glasaju „ne“ na referendumu, zato što će se time dati mogućnost da se menja preambula, time se daje mogućnost „Rio Tintu“ da ostane u Srbiji. Pa, ne.
Ne znam kako gospodin Boško Obradović zamišlja da vođenjem paušalne politike stvori poverenje kod građana Republike Srbije da mu daju podršku da uđe u ovaj parlament. Više puta smo govorili da je ovaj proces bio vrlo otvoren i inkluzivan, iako nam to spore i gospodin Majić, iako nam to spori Gajić iz Narodne stranke, iako nam to spori Aleksić, ali meni je to vrlo jasno zato što oni ljudi ne prate ništa što se tiče teme referenduma.
Svi znamo da je bilo osam javnih slušanja. Na tim slušanjima su bili i predstavnici Majićevog udruženja CEPRIS, gde su davali određena konkretna mišljenja. Na tim sednicama je bila i Vida Petrović Škero koja je govorila za ovom ovde govornicom. Na tim sednicama su bili predstavnici vanparlamentarnih stranaka, Dosta je bila, Srpska radikalna stranka, Narodna stranka i drugih.
Sve što mi uradimo u Narodnoj skupštini vi govorite da mi radimo protiv interesa građana Republike Srbije. Zašto onda nije 2011. godine dat Izveštaj Evropske komisije da su ostvarili napredak u pravosuđu, nego su se svi u Evropi krstili šta su uradili sa tadašnjim pravosuđem i tužilaštvom.
Ostalo nam je 44 miliona evra koje je država morala da isplati sudijama i tužiocima, ostalo nam je tri miliona nerešenih predmeta, ostalo nam je u potpunosti uništena pravosudna, odnosno sudska mreža.
Vi ste na teritoriji grada od pet opštinskih sudova koji su imali svoja parnična i krivična odeljenja uspeli da stvorite jedan sud koji je bio u potpunosti devastiran, gde su ljudi, odnosno sudije i sudijski saradnici išli i pretrčavali predmete u hodnicima tadašnjih sudova.
Ništa nisu uradili po pitanju infrastrukture. Zašto ne govorimo o unapređenju sudske infrastrukture dok je Srpska napredna stranka na vlasti?
Kada govorimo o Srpskoj naprednoj stranci, velika je razlika zato što mi, dok smo na vlasti nećemo zadirati u sudske odluke, nećemo pozivati sudije i tužioce da im kažemo kako da u određenom predmetu odlučuju, nećemo ići u sudove i tužilaštva da pijemo kafe sa sudijama i tužiocima i da im kažemo – znate, ovo je naš politički protivnik, vi morate njega da optužite kako bismo ga mi disciplinovali. Ne, to nećemo da uradimo, nego ćemo da sva bitna pitanja koja se odnose na pravosuđe dati građanima da odlučuju na referendumu. To je demokratski.
Nije demokratski da vi sprovodite reformu zato što u biografijama određenih ministra i visokih funkcionera Demokratske stranke treba da piše da su oni reformatori. Koliki su reformatori, to nam govori da smo po pitanju zdravstvene zaštite bili poslednji u Evropi, da su zatvorili 500.000 radnih mesta, da su zatvorili preko 200 fabrika, da su 1.500 ljudi sudija i tužilaca isterali na ulice, ali mi radimo u skladu s demokratskim načelima.
Mi ćemo raditi na unapređenju pravosudne infrastrukture, obnovili smo Palatu pravde, obnovili smo sud u Katanićevoj, radimo zgradu Opšteg suda u Kragujevcu i Kraljevu, radimo na renoviranju i zatvora, radimo na renoviranju određenih objekata koji su za potrebe tužilaca, odnosno sudijskih saradnika i radimo sve na tome, radimo sve stvari da naše pravosuđe učinimo mnogo ažurnijim.
Mene zaista tišti jedna stvar, da ljudi koji su uništili srpsko pravosuđe danas govore o tome kako imaju veću podršku nego Srpska napredna stranka, kako jedan Dragan Đilas, Marinika Tepić i ostali koji se nalaze u toj „Multikom koaliciji“, koja se poziva da će izaći na predstojeće izbore, imaju veću popularnost, a onda kad im pokažete ovaj grafikon u kome jasno piše da su se izbori održali prošle nedelje, listu „Aleksandar Vučić“ bi podržalo 57% građana.
Jedan od razloga zašto ovoliku podršku danas imamo u narodu jeste zato što kada govorimo o temi pravosuđa nismo zadirali u oblast pravosuđa, nismo dirali u nezavisnost sudija i tužilaca. Nismo želeli da sprovodimo bilo kakvu reformu pravosuđa.
Kada vam kažu da je ovo uvod u novu reformu pravosuđa znajte, građani Republike Srbije, da vas direktno lažu zato što u Zakonu o sprovođenju samog Ustava kaže da se neće desiti reforma pravosuđa i da će svi obavljati svoju sudijsku funkciju do samog glasanja, odnosno i u narednom periodu.
Oni koji se danas bore da uđu u ovaj parlament i koji svoju politiku zasnivaju i temelje samo na lažima, obmanama, zastrašivanjima, na jednoj dehumanizaciji, dekriminalizaciji bilo koga iz SNS ako kaže nešto suprotno što nije u skladu sa njihovim tajkunskim stavovima, vi se suočite sa obmanjivanjima i sa lažima, ali ti isti treba da shvate da jedan od razloga zašto vas je narod oterao sa vlasti 2012. godine i zašto je dao podršku Srpskoj naprednoj stranci jeste bila reforma pravosuđa.
Ne smete nikada da zadirete u ničije Ustavom i zakonom zagarantovano pravo. Ne smete nijednog sudiju da oterate na ulicu, kao što ste vi radili, jedino možete da ga pošaljete u penziju ili možete da ga razrešite u skladu sa zakonom utvrđenim pravilima.
Ja bih zamolio građane Republike Srbije i kada govorimo o referendumu i kada govorimo o politici Aleksandra Vučića da vrlo dobro razmisle, da pogledaju sve rezultate koje smo ostvarili u prethodnih devet godina, da pogledaju stvari koje planiramo da uradimo i u narednim godinama, da pogledaju Plan „Srbija 2025“ i da ne potpadaju pod laži i obmane ovih koji su Srbiju vodili do 2012. godine, a vodili su nas u direktan ambis.
Ostalo je nešto manje od tri meseca do održavanja predsedničkih, parlamentarnih i lokalnih izbora i zato je bitno da svi zajedno izađemo na predstojeće izbore, da podržimo politiku Srpske napredne stranke i politiku Aleksandra Vučića, jer time pokazujemo da nećemo i da ne želimo da se povlačimo pred najgorima, a ti najgori jesu koji su nas 2012. godine doveli do potpunog ambisa.
Živela Srbija!