DEJAN KESAR

Srpska napredna stranka

Rođen je 1987. godine. Živi u Beogradu.

Po obrazovanju je diplomirani pravnik.

Obavljao je funkciju odbornika u Skupštini opštini Savski venac od 2016. godine.

Na redovnim parlamentarnim izborima održanim 21. juna 2020. godine po prvi put postaje narodni poslanik.

Izabran je sa izborne liste "Aleksandar Vučić - za našu decu".
Poslednji put ažurirano: 04.11.2020, 11:52

Osnovne informacije

Statistika

  • 24
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Peto vanredno zasedanje , 16.06.2021.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, cenjena ministarko, poštovani građani Srbije, pred nama su danas predlozi izmena i dopuna Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju.

Od 2014. godine izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju pokušavamo da određena pravna pitanja koja su od značaja za ostvarivanje ličnih prava, kao što je pravo na penziju, unapredimo, kao i da rešimo određene pravne dileme koje će doprineti da građani na jedan mnogo lakši i brži način mogu da ostvaruju svoja lična prava.

Pravo na penziju kao ustavnu kategoriju ostvaruju sva zaposlena fizička lica, ostvaruju poljoprivrednici, preduzetnici i druga lica koja ispunjavaju zakonom propisane uslove, a koji se odnose na godine života samih osiguranika, kao i na ostvarene godine radnog staža.

Prema važećem Zakonu o penzijskom i invalidskom osiguranju, sva lica koja su ispunila zakonske uslove, odnosno ukoliko su ispunili jedan ili kumulativno oba uslova, mogu ostvariti pravo na starosnu penziju, a to je ukoliko su napunili 65 godina života ili 15 godina radnog staža ili ukoliko su ostvarili 45 godina radnog staža, bez obzira na godine starosti.

Međutim, razlozi za donošenje predloženih izmena i dopuna Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju postoje, pre svega, iz potrebe rešavanja problema koji je nastao za korisnike prevremene starosne penzije, koji su zbog prihvatanja socijalnog programa Vlade, koji je rešavao višak zaposlenih, ostali bez mogućnosti da steknu punu starosnu penziju.

Zaista, izmenama i dopunama zakona iz 2014. godine, ta starosna granica je pomerena, ali istovremeno je stvorena mogućnost da građani mogu da iskoriste prevremenu, odnosno da iskoriste institut prevremene starosne penzije. I to 2014. godine nije bila samo praksa u Republici Srbiji, to su mnogo ranije uradile mnoge evropske i svetske države, pa su tako SAD, Australija i Norveška pomerile starosnu granicu na 67 godina, dok su Velika Britanija i Finska najavile pomeranje starosne granice na 68 godina.

Takođe, predloženim izmenama i dopunama ćemo konačno rešiti problem statusa lica kojima je u trenutku prestanka radnog odnosa, a zbog odluke njihovih poslodavaca, odnosno akta o sistematizaciji, nedostajalo pet, odnosno dve godine do navršenja prvog uslova za ostvarivanje starosne penzije.

Meni je zaista drago što smo svi zajedno uspeli da nađemo model za rešavanje egzistencijalnog problema određenih kategorija lica i na taj način smo pokazali da su nam problemi i interesi građana isključivo na prvom mestu i što uvek pokušavamo da nalazimo najoptimalnija rešenja, kako za državu, tako i za građane.

Svakako, ovaj problem, zbog koga danas i raspravljamo predloženim izmenama i dopunama zakona, je postojao mnogo ranije, i to pre svega u periodu od 2008. godine do 2012. godine, kada smo svi bili svedoci svakodnevnih zatvaranja društvenih preduzeća i fabrika pod okriljem tadašnje Demokratske stranke, gde su upravo najdeblji kraj izvukli zaposleni radnici u tim fabrikama.

Srbija je 2012, 2013. i 2014. godine započela sa teškim merama fiskalne konsolidacije, ali te mere su u tim godinama bile zaista neophodne da bismo obezbedili normalno funkcionisanje države i kako bismo stvorili zdrave temelje da Srbija napreduje, a da građani istovremeno imaju veće plate i penzije.

Godine 2012. bili smo suočeni sa katastrofalnom finansijskom situacijom. U tom trenutku u budžetu Republike Srbije bilo je dovoljno novca za isplaćivanje jedne mesečne zarade ili jedne mesečne penzije. Javni dug je iznosio preko 70% našeg BDP-a, a predstavnici bivšeg režima su nas na mesečnim i na godišnjim nivoima zaduživali komercijalnim kreditima čije su kamatne stope išle i preko 7%. I svi zajedno smo doneli odluku da te stvari moramo da menjamo iz korena.

Kao što sam rekao, svi ovi problemi su rezultat pogubne ekonomske i privredne politike koja je vođena od 2008. do 2012. godine, kada su svakodnevno stavljani katanci na društvena preduzeća i fabrike i gde je po nekim procenama 500 hiljada naših sugrađana ostalo na ulici. I rodonačelnici takve pogubne politike, ne samo za zaposlene u društvenim preduzećima, ne samo za radnike u fabrikama, jesu bili predstavnici Demokratske stranke. A, kada govorimo o Demokratskoj stranci, to su ljudi koji danas se nalaze na čelu određenih opozicionih stranaka i koji gotovo svakodnevno lažno obećavaju narodu da ukoliko se oni vrate na vlast, da će da im obezbede bolji život.

Vi danas kada slušate i Dragana Đilasa i Vuka Jeremića i sve ostale perjanice bivše Demokratske stranke, vi zaista u jednom trenutku pomislite da vi niste živeli u vreme kada je Demokratska stranka bila na vlasti, a to je upravo ono vreme kada su zatvarana preduzeća, kada su zatvarane fabrike, kada oni nisu znali, nisu umeli i nisu imali želje da unaprede te fabrike, da obezbede nova tržišta, nego im je bilo mnogo jednostavnije i lakše da te fabrike zatvore, a da ljude koji su radili u tim fabrikama pošalju na biro ili pošalju na ulicu.

Međutim, ne samo da su otpuštali, oni su vršili i kriminalne privatizacije, kako bi sebi i bliskim ljudima iz tadašnje Demokratske stranke obezbedili određena novčana sredstva.

Zbog te pogubne politike, nezaposlenost je 2012. i 2013. godine dostigla do neverovatnih 23%.

Oni nisu bili kadri da obezbede nova tržišta, pa da se fabrikama i društvenim preduzećima obezbedi novi priliv novca kroz domaće i strane investicije, već su ljude otpuštali. I kada imate više otpuštanja nego novih zapošljavanja, samim tim imate i manja izdvajanja za penzijsko i invalidsko osiguranje, pa su penzije 2012. godine iznosile 150 evra, prosečna zarada 250 evra, a danas kada je SNS na čelu države i kada vodimo jednu ozbiljnu, odgovornu i marljivu politiku, mi danas imamo prosečnu zaradu od 550 evra, očekuje se do kraja godine da ta ista zarada iznosi 600 evra.

Pa, šta to pokazuje? Pokazuje da SNS, pre svega, ima jasan plan i ima jasnu politiku, a njihov jedini osnovni plan jeste da lažno obećavaju, da napadaju Narodnu skupštinu, da napadaju policajce ispred Narodne skupštine, da Vuk Jeremić, kao što je to moj kolega Mirković danas rekao, da poziva na revanšizam.

Ja bih pitao gospodina Jeremića, umesto da poziva na revanšizam, dajte više da nam on kaže koliko je para potrošio na službena putovanja po belom svetu, a ništa nije uradio za pitanje Kosova i Metohije.

Zaista, kada je SNS došla na čelo države, mi smo znali, mi smo jednim delom znali šta nas očekuje. Nismo znali da smo na ivici ambisa, ali smo vodili jednu ozbiljnu, odgovornu i marljivu politiku i to radimo i danas.

Mi smo danas prva zemlja na Zapadnom Balkanu po privlačenju direktnih stranih investicija i to nam omogućava da otvaramo nove fabrike, da otvaramo nova radna mesta, a da nam nezaposlenost danas bude ispod 10%.

Zbog takve politike, mi smo se na najbolji način suočili sa pandemijom korona virusa i dok su drugi u Evropi i na Zapadnom Balkanu stezali kaiš, mi smo imali dovoljno novca da otvaramo nove bolnice, da obezbedimo četiri vrste vakcina, da obezbedimo respiratore, da obezbedimo nove bolničke krevete, ali smo takođe istovremeno imali dovoljno novca da nastavimo i sa infrastrukturnim projektima. I danas imamo dovoljno novca da u istom trenutku gradimo osam novih autoputeva.

Sve ovo jasno pokazuje da je predstavnike bivšeg režima isključivo zanimao lični profit. A, kada kažem lični profit, umesto da je Dragan Đilas i da su njegovi stručnjaci koji imaju, ja se nadam, koji imaju isti njegov mehanički mozak da zna da izračuna 100 minus 20 minus 20, pa je zato on danas jedan od najbogatijih ljudi u Srbiji, umesto da su privlačili domaći i strani kapital da bi održali fabrike, njegova naširoko poznata „Multikom grupa“, dok je on bio gradonačelnik Beograda, gde direktno postoji sukob interesa, je izvlačila pare poreskih obveznika preko javnih preduzeća i preko gradskih ustanova, a to su pare svih građana Srbije. I od tih para se danas isplaćuju plate Mariniki Tepić, to je žena koja je pozivala na donošenje deklaracije o genocidu u Srebrenici, isplaćuju se mnogi drugi koji konstantno na dnevnom nivou vrše bestidnu kampanju protiv Aleksandra Vučića i to rade preko njihovih medija.

Nemojte nikada zaboraviti da oni danas imaju mnogo više medijskog prostora nego što je imala SNS kada je bila u opoziciji 2008. godine. Oni imaju svoje novine, oni imaju svoje televizije, oni imaju svoje tabloide i imaju nebrojeno svojih portala.

Hoću da završim, kako bih ostavio mojim kolegama dovoljno vremena za diskusiju.

Penzioneri i zaposleni su Draganu Đilasu, Vuku Jeremiću, DS bili isključivo bitni tokom predizborne kampanje, a kako oni žive i na koji način žive, to im je bilo manje bitno.

Zato danas kada je Srbija ekonomski jaka i stabilna, mi možemo da kažemo da su nam podjednako važni i mladi i penzioneri i zaposleni i nezaposleni, jer samo zajedno možemo da nastavimo da gradimo još bolju i jaču Srbiju. Hvala.

Četvrta posebna sednica , 07.06.2021.

Poštovana premijerka sa ministrima, poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, razgovarati o promeni Ustava kao najvišeg pravnog akta jedne suverene države je za sve učesnike tog odgovornog dijaloga pre svega jedna velika čast, odgovornosti, ali i obaveza.

Sama promena Ustava ili nekih njegovih delova, a u ovom slučaju delova koje se odnose na pravosuđe, sama po sebi nosi veliki stepen odgovornosti. I ta odgovornost leži i na Vladi, kao ovlašćenom predlagaču i na Narodnoj skupštini, kao najvišem zakonodavnom telu i narodnim poslanicima i predstavnicima, civilnog sektora pravosuđa, ali i predstavnicima nevladinog sektora.

I ta odgovornost je postojala i ta odgovornost će postojati tokom celokupnog procesa promene Ustava, jer samo tako građani Republike Srbije mogu da očekuju da je taj proces promene Ustava opravdan i zakonit. Ali, princip zakonitosti se može samo ostvariti ukoliko je proces promene Ustava objektivan, transparentan i nepristrasan.

Toj činjenici u prilog ide i što je nadležni skupštinski Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo organizovao veliki broj javnih slušanja, što pokazuje jasnu želju i nameru da svi relevantni činioci mogu da iskažu svoje obrazložene stavove, a stavovi su veoma bitni. Oni su pre svega bitni kako bi na određena pitanja od suštinskog značaja za Republiku Srbiju i za građane Republike Srbije, dobili konkretne predloge kako da unapredimo oblast pravosuđa i rad pravosudnih organa.

Oblast pravosuđa čini stub jednog uređenog i demokratskog društva. Međuljudske odnose mi svakako ne možemo da uređujemo i oni su ostavljeni pojedincima da ih uređuju. Ali, ono što država, nadležni organi i nadležne institucije svakako mogu da urade, jesu da određena ponašanja podvedu pod zakonom definisane norme. I mi bez toga ne bi imali pravni promet. Mi bez toga ne bi jasno mogli da zaključimo šta su dozvoljena, a šta nedozvoljena ponašanja i bez toga ne bi imali jasno utvrđeni pravni poredak.

Ali, ono čime se određena ponašanja normiraju jesu upravo zakoni. I ti zakoni jesu podređeni Ustavu, kao najvišem pravnom aktu jedne države. I upravo iz ovoga možemo izvući zaključak da je Ustav, sem toga što je najviši pravni akt, a ja bih rekao i sa jedne strane politički akt, on upravo čini okosnicu jedne suverene i demokratske države.

Godine 2006. Republike Srbija je voljom građana iskazanom na referendumu i potvrdom u ovom domu Narodne skupštine dobila novi Ustav Republike Srbije. Ali, smo mi pre 20 godina odlučili da jasno idemo putem evrointegracija. I na tom putu evrointegracija, mi smo pokazali da smo bili i ostali ozbiljan i odgovoran partner na sveobuhvatnom putu evrointegracija, ali smo isto tako pokazali da smo bili i da ćemo biti ozbiljan i odgovoran partner svim relevantnim evropskim institucijama.

I tu smo radili zaista odgovorno i marljivo. Od 2012. godine smo napravili ogromne uspehe na putu evrointegracija, ali da bismo taj postupak okončali u potpunosti sa najvišim ocenama, sa najvišim uspehom moramo da donosimo zakone, moramo da donosimo podzakonske akte i moramo da uređujemo određena ponašanja.

Ali, najbolje mehanizme za uređivanje određenih spornih ponašanja, pa upravo ima pravosuđe, i upravo imaju sudovi i oni se u tom postupku isključivo pozivaju na zakone. Republika Srbija je 2013. godine donela Nacionalnu strategiju koja se odnosi na pravosuđe za period od 2013. do 2018. godine sa pet jasno definisanih načela, a to su – netransparentnost, objektivnost, stručnost, efikasniji rad sudova.

U toj Nacionalnoj strategiji je predviđena potreba da se izmene neki delovi Ustava, kako ne bi dobili, odnosno kako se kasnije ne bi dogodilo, a što se dogodilo 2009. godine, da imamo uticaj zakonodavne, izvršne vlasti i direktan uticaj političkih partija prilikom izbora određenih sudija i tužilaca.

Takođe, važno je utvrditi položaj Pravosudne akademije na kojoj se vrši stručna obuka sudija, tužioca, zamenika tužioca i budućih sudijskih saradnika u sudovima. I ta neophodnost je utvrđena Nacionalnom strategijom od 2020. do 2025. godine.

Donošenju Ustava 2006. godine su prethodili nacrti budućeg teksta Ustava i u junu mesecu 2005. godine, tadašnji ustavotvorci, a to su bili ljudi koji su bili bliski tadašnjoj Demokratskoj stranci, zatražili su mišljenje Venecijanske komisije, odnosno u delu Ustava koji se odnosi na pravosuđe.

I Venecijanska komisija je tada dala svoje kritike. Određeni deo kritika je inkorporiran u tekst Ustava, ali nažalost veliki broj kritika nije uzet u razmatranje.

I već 2005. godine Venecijanska komisija izražava ozbiljnu zabrinutost za budući uticaj političkih stranaka prilikom izbora sudija i tužilaca, zato što se predviđa opšti izbor sudija koji nije utemeljen ni u Ustavu, ni u zakonu i jasan uticaj izvršne i zakonodavne vlasti prilikom izbora sudija.

I već 2010. godine mi vidimo da su apeli Venecijanske komisije bili potpuno opravdani. Tadašnje ministarstvo pravde, tadašnji VSS sprovodi jednu od najdelikatnijih reformi u pravosuđu u novijoj istoriji Srbije. Oni oglašavaju opšti izbor, odnosno oglašavaju poziv za opšti izbor sa sudije za buduće osnovne, više, apelacione i VKS. Sprovodi se reforma koja u tom trenutku niti je bila neophodna, jer ste imali jasno uređenu nadležnost sudova, imali ste jasno definisanu mrežu sudova, ali nije bila ni u skladu sa Ustavom. Ta reforma je u potpunosti bila delikatna, nestručna, netransparentna.

Odlukom Ministarstva pravde, na čijem čelu su se nalazili ljudi iz DS, to ću uvek ponavljati u ovom domu, zato što takvim odlukama njihovim i odlukama VSS je 1500 nosilaca pravosudnih funkcija u jednom danu ostalo na ulici. Ostali su na ulici tužioci, zamenici javnih tužioca, ostale su sudije. Ostali su samo zato što nisu bili bliski tadašnjoj DS, nisu mogli da udovolje ideološkim potrebama DS. Sam taj postupak je u potpunosti bio netransparentan.

Prvi savet VSS je obavljao razgovore sa sudijama u kojima se se koristili podaci koji su u potpunosti bili falsifikovani. Nisu se prikazivali oni podaci koji se odnose na uspešnost sudija koji su bili stvarni. Vi ste u toj reformi pravosuđa imali kršenje osnovnih ljudskih prava na najflagrantniji način zato što je nezvaničan stav bio da ukoliko se oba supružnika nalaze u pravosuđu da oni moraju da se razvedu, da donesu presudu o razvodu braka kako bi nastavili da rade. Znači, vi direktno utičete na određena ljudska prava, na egzistenciju tih porodica tako što ih uslovljavate da razvode brak.

Onda drugi savet VSS obavlja te iste razgovore da bi opravdao sebe, da bi opravdao svoju savest. I tada se govori o tome kako će ta reforma pravosuđa da unapredi pravosuđe. Tadašnja ministarka govori kako će radni sporovi da se okončaju u šest meseci, parnični u godinu dana, šta smo dobili? Dobili smo tri miliona nerešenih predmeta, dobili smo troškove 44 miliona evra i dobili smo ozbiljnu zabrinutost i Venecijanske komisije i svih drugih relevantnih međunarodnih institucija da je ta reforma pokazala jasan uticaj političke stranke i njihovih političkih satelita prilikom izbora sudija.

Ali to nije najdramatičnije. Danas se u javnosti pojavi saopštenje Narodne stranke na čijem čelu se nalazi Vuk Jeremić. To je ista ona partija koja se osnovala zahvaljujući novcem koji je Vuk Jeremić uzeo od Patrika Hoa. Nelegalno, naravno. I Narodna stranka kaže - predsednik Vučić menja Ustav da bi potpuno kontrolisao izbor sudija. Narodna stranka je danas saopštila da su predložene izmene Ustava Srbije sračunate tako da olakšaju uticaj političke moći na sudije i tužioce. Ljudi, pa mi ovde govorimo da predlog promene Ustava bude usmeren na to da bi se smanjio uticaj izvršne i zakonodavne vlasti u VSS i Državnom veću tužilaca.

Vi očigledno niste pročitali Predlog za promenu Ustava. Ja vas ne krivim, vi ni jednu stvar koja je usmerena na dobrobit srpskog naroda i građana Srbije, vi ne pročitate. Vi ste samo navikli da dajete određene paušalne izjave kako bi stekli jeftine političke poene. Pa, kako to SNS može da utiče ukoliko ministar pravde ne bude bio u Visokom savetu sudstva i Državnom veću tužilaca? Vi u ovom saopštenju pominjete određene afere, ne znam, pominje se afera „Jovanjica“, „Krušik“ itd. Za te afere se već vode sudski postupci, ali očigledno je da Vuku Jeremiću i Mikiju Aleksiću je mnogo teško palo zato što ih je Prvi osnovni sud, odnosno Mikija Aleksića obavezao da plati 300.000 dinara na ime oštete zato što nije dokazano da je brat predsednika Andrej Vučić kontaktirao sa bilo kim iz afere „Jovanjica“.

Miki Aleksić mora da shvati, po ne znam koji put, da ga njegovi ljudi iz stranke žele da ga nasukaju na brod kao na stenu. Oni mu daju lažne informacije. On, tobože pribavlja informacije iz pouzdanih izvora, pa ti ljudi iz njegove stranke, ti ljudi koji su njegovi koalicioni partneri mu daju lažne informacije.

Takođe, ono što bih želeo da se vratim, vi ste tokom opšteg izbora sudija na grub način ste, odnosno prekršeno je nekoliko osnovnih pravila koji su definisani Ustavom i zakonom, a to je bilo stalnost sudijske funkcije zato što je zakonom jasno definisano da sudija obavlja sudijski, odnosno sudijsku funkciju od trenutka prvog izbora do navršenja radnog veka. Vi ste upravo raspisivanjem opšteg izbora na najočigledniji način prekršili odredbe Ustava i zakona. Stalnost sudijske funkcije, a to ministarka i vi to dobro znate, podrazumeva da sudija ne može biti lišen svog zvanja i položaja ničijom voljom ili samovoljom što je ovde evidentno bio slučaj, osim svojevoljno ili zakonom utvrđenih razloga.

Takođe, u potpunosti se slažem da se izmene delovi Ustava koji se odnose na probni period do tri godine, jer vi time direktno utičete na nezavisnost budućih nosilaca sudijskih funkcija i sve ovo su stvari o kojima moramo razgovarati kako bi unapredili pravosuđe i izbegli mogućnost da nam se desi katastrofalna reforma iz 2009. i 2010. godine.

Građani Srbije od nas očekuju kao i uvek, ozbiljnost, posvećenost i zaštitu njihovih interesa, a mi ćemo najboljim predlozima i nadam se budućim ustavnim amandmanima pokazati da smo maksimalno posvećeni tim ciljevima. Hvala.

Trinaesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 25.05.2021.

Poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, cenjeni ministre sa saradnicima, poštovani građani Srbije, pred nama je danas Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o ličnoj karti koji će svojim predloženim izmenama doprineti, kako boljim zakonskim rešenjima, tako i mogućnosti za smanjivanje administrativnih troškova.

Predložene izmene su pre svega usmerene kako bi se istim stvorili uslovi za smanjenje nepotrebnih pravnih praznina, a istovremeno da doprinesu da građani budu oslobođeni određenih administrativnih troškova.

Vlada Republike Srbije je još 2017. godine prepoznala određene probleme prilikom sprovođenja procedura i postupaka, odnosno koji su dovodili do administrativnih troškova koji su postojali, kako na strani građana, tako i na strani privrede i iste želela da koriguje kako bi građani bili oslobođeni tih troškova.

Upravo osnov za sprovođenje ovakve ideje jeste bio i projekat „Stop birokratiji“. Sam dokument je donesen od strane Vlade Republike Srbije kako bi se preduzele neophodne aktivnosti, usmerene na smanjenje administrativnih tereta u korist građana kojima će se olakšati život, a takođe i na strani privrede čime će se doprineti da privreda bude mnogo konkurentnija u narednom periodu.

Vlada Republike Srbije je svakako ovim projektom pokazala da ima sluha za sve probleme sa kojima se suočava i stanovništvo i privreda kako bi u narednim godinama obe strane doprinele daljem jačanju kapaciteta države. Ovaj predlog zakona će svakako doprineti planiranim ciljevima ovog projekta.

Čitajući predloženi tekst zakona, osim obaveze da obavezna adresa prebivališta bude upisana kako na čipu, tako i na osnovnom obrascu lične karte. Lično smatram da su najvažnije izmene izvršene u pogledu izdavanja lične karte licima starijim od 16 godina, tako i u pogledu onih izmena kojima se građani Republike Srbije oslobađaju plaćanja određenih administrativnih tereta.

Osnovnim zakonom o ličnoj karti je propisana obaveza za sva lica starija od 16 godina da podnose zahtev organizacionoj jedinici MUP-a za izdavanje lične karte kao identifikacionog dokumenta. Upravo predloženom izmenom se omogućava da lica starija od 16 godina mogu podneti taj zahtev bez saglasnosti drugog roditelja koji ne vrši roditeljsko pravo. Sa ovom izmenom se u potpunosti slažem, jer ukoliko pročitamo Zakon o porodičnim odnosima, videćemo da lica koja ne vrše roditeljsko pravo jesu lica koja su ili nepoznatog baravišta, koja su nažalost preminula ili koja su lišena roditeljskog prava, što je u mnogome usporavalo ostvarivanje ličnih prava određenih subjekata.

Takođe, najznačajnije rešenje koje se direktno odnosi na građane Republike Srbije jeste rešenje kada dolazi do gubitka lične karte. Nakon ove izmene građani Republike Srbije više neće morati da pokreću postupak za oglašavanje lične karte izgubljene, pred „Službenim Glasnikom“, već će to učiniti MUP kada donese rešenje o proglašenju lične karte nevažećom i to isto rešenje objaviti na veb stranici MUP-a.

Kada govorimo o procesima koji dovode do skraćivanja neophodnog vremena za ostvarivanje određenih ličnih prava, želeo bih da pohvalim unapređenje portala e-uprave. Portal e-uprave je definisan kao jedinstveno mesto za sve elektronske procedure na kojem građani mogu da podnesu zahtev za izdavanje lične karte, pasoša, da podnesu zahtev za upis dece u vrtić, da podnesu zahtev odnosno prijavu za novorođeno dete, kao i mnoge druge stvari.

Upravo na ovom primeru je država pokazala da je jasno prepoznala značaj digitalizacije i objedinjavanja svih neophodnih baza podataka koje će doprineti da građani više ne moraju da čekaju u redovima i nećemo se više suočavati sa situacijama da građani više puta odlaze u nadležne institucije i da im tamo ovlašćena lica kažu da im fali jedan ili dva papira.

Sve te stvari koje su do pre tri ili četiri godine predstavljale problem, sada to građani mogu da urade iz svojih domova, što složićete se jeste novina u odnosu na neka ranija vremena.

Isto tako ovo sve pokazuje da je država preduzela određene neophodne mere kako bi smanjila negativne efekte koji se odnose na državnu administraciju, uvođenjem projekta „Stop birokratiji“, ali isto tako smo svedoci da smo u poslednje vreme rekli odlučno i sa jednim odlučnim i jasnim stavom stop kriminalu i korupciji.

Zato bih želeo ministre Vulin da iskoristim vaše prisustvo da dam punu podršku MUP, Ministarstvu pravde i svim drugim nadležnim institucijama u svakodnevnoj borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije. Ta borba čiji smo svedoci svi mi, i narodni poslanici, i građani Republike Srbije jasno pokazuje nameru države da se izbori sa svim oblicima kriminaliteta i protivpravnih ponašanja koja nisu u skladu sa zakonom. Ta borba pokazuje jasan stav države da niko ne može da vrši krivična dela na njeno teritoriji i da će svako krivično delo biti otkriveno i da će isto biti procesuirano. Smatram da smo kao država od 2012. godine izuzetno sazreli, da vodimo beskompromisnu borbu protiv kriminala, bez izuzetaka sa jednim jasnim i odgovornim ciljem, a to je bolja i zdravija Srbija. Rezultate u toj borbi vidimo svakodnevno, ali takođe u medijima se suočavamo sa određenim političkim činiocima koji ne prave razliku između politikanstva i vođenja ozbiljne i odgovorne politike. Mi politikanstvo vidimo na strani svih onih koji se nalaze na čelu opozicionih stranaka, koji su bez programa, koji su bez ideje i žele jeftinim političkim trikovima da steknu određene političke poene.

Svedoci smo, takođe, napada na predsednika, na njegovu decu, na sve relevantne državne institucije, samo zato da bi se bez programa, bez ideje i bez izbora došlo na vlast. To oni rade svakodnevno, rade preko svojih medija, rade preko svojih portala, rade preko svojih karikaturista, želeći da zamaskiraju ono što nemaju, a to je da Srbiji i građanima Republike Srbije pokažu politički program. I taj politički bumerang im se skoro svaki dan vraća u njihovo dvorište, želeći da zamaskiraju politička istraživanja koja pokazuju da nemaju čak ni onih 3% koje je potrebno da se pređe cenzus. Zato je bitno da nastavimo vođenje ozbiljne i odgovorne politike, da nastavimo borbu protiv kriminala i korupcije, jer samo na taj način možemo da se borimo za bolju, zdraviju i sigurniju Srbiju. Hvala.