Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, predstavnici VSS i Državnog veća tužilaca, poštovani građani Srbije, pred nama je danas predlog većeg broja odluka, kako onih koje se odnose na izbor i na prestanak nosilaca pravosudnih funkcija, tako i Predlog odluke o razrešenju i imenovanju članova RIK, kao i predlog autentičnog tumačenja. Same predložene odluke koje su danas pred nama, narodnim poslanicima, pokazuju jasnu nameru i intenciju da što brže i u što kraćem roku razmatramo o predloženim odlukama kako bi obezbedili uslove za efikasniji rad nadležnih državnih organa, kako tužilaštva, tako i sudove, ali i RIK.

Kada govorimo o Predlogu odluke o prestanku funkcije javnih tužilaca, tu bih naveo da je Državno veće tužilaca, u skladu sa zakonskim aktima koji uređuju njihove nadležnosti, uputilo Narodnoj skupštini navedenu odluku i utvrdilo da su ispunjeni uslovi o prestanku funkcije većem broju viših i osnovnih javnih tužilaca na teritoriji Republike Srbije i istu uputilo Narodnoj skupštini, odnosno resornom Odboru za pravosuđe.

S obzirom da smo mi pre nekoliko sednica imali mogućnost da raspravljamo o određenim tužiocima koji su imenovani na te funkcije, smatram da je ovakav Predlog odluke koji je upućen resornom Odboru za pravosuđe i koji se danas nalazi pred nama narodnim poslanicima ovde u plenumu, odluka formalnog karaktera i poslanička grupa „Aleksandar Vučić – Za našu decu“ će u Danu za glasanje svakako glasati za ovakav Predlog odluke.

Takođe, pred nama se nalazi i Predlog odluke o izboru zamenika javnih tužilaca na teritoriji Republike Srbije i takođe, tu bih rekao da je Državno veće tužilaca sprovelo jasno definisan postupak u skladu sa Zakonom o tužilaštvu, da je sprovelo postupak u kome je utvrdio da su predloženi kandidati, stručni i osposobljeni i dostojni za obavljanje ovakve funkcije i nakon obavljanja ispita i nakon obavljanja svih drugih razgovora i svih drugih neophodnih elemenata koji uključuju ovaj proces, takav Predlog odluke je dostavljen Odboru za pravosuđe. Odbor za pravosuđe je razmotrio ovakvu odluku i istu uputio u plenum Narodne skupštine.

Kada govorimo o samim kandidatima i ono što je veoma važno nakon ovih formalnih stvari koje ste i vi, kao predstavnici Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca rekli na samom početku. Mi smo u periodu od godinu dana, kao najviše zakonodavno telo u velikom broju slučajeva razmatrali o predlozima odluka koje su nam dolazile i od Visokog saveta sudstva i od Državnog veća tužilaca. Razmatrali smo o tim odlukama na jedan brz i efikasan, transparentan način, zato što smo želeli da građane Srbije upoznamo koga ćemo to izabrati na sudijske i na tužilačke funkcije, zašto su ti ljudi zaslužili da dobiju preporuku, odnosno da budu u formi predloga od strane Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, ali u određenim slučajevima smo takođe osporavali određene kandidate. Neki su nam zamerali zašto smo kolege i ja osporavali određene kandidate na te funkcije, zato što smo smatrali da po automatizmu ne moramo da prihvatimo sve kandidate iz određenih, subjektivnih, odnosno objektivnih razloga.

Mi zaista želimo kao Narodna skupština, kao najviše zakonodavno telo da ovde raspravljamo o nosiocima, o budućim nosiocima pravosudnih funkcija koji imaju najbolje rezultate, koji su najstručniji, najdostojniji, najsposobniji za obavljanje ovako ozbiljne i odgovorne funkcije, pre svega da bi pravosudni organi obavljali svoje poslove, odnosno da bi obavljali poslove koji su im povereni zakonom i kako bi građani Srbije na jedan brži način stizali do pravde i kako bi stizali do određenih sudskih odluka kako bi zaštitili svoja zakonom zagarantovana prava.

Kada govorimo o izboru nosilaca pravosudnih funkcija, takođe ovde govorimo o predlozima odluka koje su nam upućene od strane Visokog saveta sudstva i govorimo o budućim nosiocima pravosudnih funkcija, kako na teritoriji grada Beograda, tako i za Osnovni sud u Vrbasu.

Takođe i u ovom postupku, kao u ranijim slučajevima, je utvrđeno da su kandidati i stručni, dostojni i osposobljeni, da su rangirani od strane Visokog saveta sudstva i da su upućeni u plenum Narodne skupštine na odlučivanje.

Mislim da smo takođe za period od godinu dana pokazali jedan ozbiljni stepen demokratičnosti i ozbiljan stepen transparentnosti kada govorimo o predloženim kandidatima, zato što smo u plenumu Narodne skupštine jasno govorili o svakom pojedinačnom kandidatu. Njihove biografije smo pročitali. Ukoliko bi utvrdili da su određeni kandidati na neki način, odnosno nedostojni, nesposobni, odnosno nedostojni i nestručni, mi smo takve kandidate osporavali, to ne može niko da nam zameri zato što je to upravo u nadležnosti i Narodne skupštine i narodnih poslanika.

Ono što je veoma važna crta jeste, to su tri crte koje će u potpunosti okarakterisati ovaj saziv Narodne skupštine, a to jeste što je, prva stvar jeste što je velikom broju mladih ljudi, pre svega u poslaničkoj grupi „Aleksandar Vučić – Za našu decu“ data šansa da zastupaju politiku prosperiteta, boljeg standarda, boljeg života, veće samostalnosti Republike Srbije i svih drugih stvari koje karakterišu politiku Aleksandra Vučića i SNS.

Druga stvar o kojoj je moj kolega takođe, Đorđe Milićević, govorio jeste što je ovaj plenum Narodne skupštine u jednoj od prethodnih sednica usvojio set izbornih zakona koje su pozitivan rezultat međustranačkog dijaloga koji se vodio zadnjih godinu dana kako u Narodnoj skupštini uz prisustvo predsednika Aleksandra Vučića i određenih opozicionih stranaka, tako i uz posredstvo evroparlamentaraca, takve razgovore su vodili predstavnici opozicionih stranaka koje nisu želele da dođu ovde u Narodnu skupštinu i da razgovaraju sa svojim, legitimno izabranim, predstavnicima naroda.

Ono što je svakako vezano za današnju temu kada govorimo o sudijama i tužiocima, jeste što će ovaj skupštinski saziv ostati u potpunosti zapamćen zato što smo se mi kao skupštinska većina, odnosno Vlada kao ovlašćeni predlagač i trenutni skupštinski saziv, u potpunosti razvlastili kada govorimo o izboru sudija i tužilaca u Narodnoj skupštini.

To pokazuju i rezultati referenduma koji je održan 16. januara, gde je 60% izašlih građana na referendum podržalo predložene ustavne promene i što ubuduće, nakon godinu dana, odnosno nakon godinu dana od proglašenja akta o promeni Ustava i usvajanju drugih zakona, seta zakona, koje smo obavezni da u narednom skupštinskom sazivu usvojimo, budući izbor sudija i tužilaca više neće biti u Narodnoj skupštini, već će biti u VSS i DVT. Predsednik Odbora za pravosuđe ubuduće neće biti član VSS i DVT, ministar pravosuđe će ostati samo član DVT i to su značajne promene u odnosu na period pre 2012. godine kada su u ovoj skupštinskoj sali sedeli predstavnici opozicionih stranaka, koji su u potpunosti ruinirali pravosuđe Republike Srbije u periodu od 2009. godine do 2012. godine.

Zaista, uvek kada budem bio u mogućnosti, pričaću o toj reformi, o toj sramnoj reformi pravosuđa, koja je naš pravosudni sistem unazadila i koji mi pokušavamo da ispravimo, određene fleke, i deset godina kasnije koje su tadašnji ljudi koji su sedeli u tadašnjem Ministarstvu pravosuđa, VSS i DVT uspeli da urade za period manji od šest meseci.

Znate, na mnogo boljem položaju bi se danas nalazili da nije bilo takvih ljudi koji su želeli da u svojoj biografiji imaju da su reformisali srpsko pravosuđe, a onda ga u potpunosti devastirali i uništili. Ne samo kada govorimo o pitanju pravosudne mreže, ne samo kada govorimo o ugledu i integritetu Republike Srbije u međunarodnim institucijama koji prate rad pravosuđa, nego govorim o ljudskim sudbinama.

Hiljadu i sto ili preko hiljadu i sto nosilaca pravosudnih funkcija i sudija i tužilaca je zbog odluke malog broja ljudi, koji su bili direktno instruisani od strane ljudi koji su sedeli u vrhu tadašnje DS su ostali na ulici. To ću uvek ponavljati zato što su nama ove ustavne promene i sprovedeni referendum spočitavali zadnjih godinu dana predstavnici, politički predstavnici iz opozicionih stranaka i određeni ljudi iz sudova i tužilaštava, koji su nezakonito koristili svoje sadašnje funkcije kako bi nama spočitavali ono što mi želimo da uradimo u domenu pravosuđa. Nismo hteli ništa da uradimo ono što je protivustavno i protivzakonito, a što su oni radili od 2006. godine do 2009. godine.

Godinu dana se mi suočavamo sa jasnom histerijom predstavnika opozicionih stranaka kako nije dobro zato što radimo na ustavnim promenama. Nije dobro zato što će trenutna skupštinska većina biti okarakterisana kao ona skupštinska većina koja je izbor sudija i tužilaca izmestila iz Narodne skupštine.

Vi ste imali predstavnike DS, imali ste te predstavnike na Andrićevom vencu, i da govorim o Borisu Tadiću, da govorim o Nati Mesarević, da govorim o drugim članovima Visokog saveta sudstva koji su se ponašali kao veće staraca, koji su nakon prijave na opšti izbor, koji je u tom trenutku, ne da je bio nezakonit, nego je pritom bio i neustavan, su te prijave uzeli i razmatrali između sebe i onda gledali koje sudije i koji tužioci su bliski tadašnjoj DS. Nemojte da se lažemo da to tako nije bilo, i nemojte da se lažemo da je ta reforma pravosuđa bila dobra. Ne, nikako nije bila dobra. Bila je dobra onima koji su tada imali bliskost sa predstavnicima DS, koji su mogli da pozovu nekoga i da kažu – pa, znaš ja možda nisam bio član DS, ali sam te neke odluke donosio zato što su me zamolili ljudi iz opštinskih odbora. Kada kažete da ti opštinski odbori nisu predlagali to je neistina zato što imate papir na kome je lupljen pečat predsednika opštine i predsednika opštinskog odbora DS u kome se kaže – da, on je dobar, daj da ga predložimo za sudiju ili za tužioca zato što će on da zastupa naše interese i to nije neistina.

Onda u sedištu DS dve ili tri noći pred izbore precrtavaju imena sudija. Zamislite tu dozu malicioznosti da je jedno od nepisanih pravila bilo da ukoliko je jedan supružnik advokat, a drugi sudija ne mogu da prođu i onda su ljudi, naravno zbog porodične egzistencije i egzistencije svoje dece, odlazili i razvodili brakove. Zašto? Da bi u biografiji Snežane Malović bilo napisano da je ona reformator pravosuđa ili Nate Mesarević. Pa, kada govorimo o te dve ličnosti dovoljno je reći da je Nata Mesarević na suđenju pokojnom premijeru Zoranu Đinđiću rekla - upravo sam dobila presudu, pa ću je pročitati ili Snežana Malović koja je govorila da će radni sporovi nakon reforme pravosuđa biti gotovi, odnosno biti okončani u periodu od dve godine, odnosno, izvinjavam se, parnične dve, radni sporovi šest, pa se do dan danas ti sporovi vuku.

Kada govorimo o pravosudnoj mreži danas govorimo o predlozima kandidata za Prvi, Drugi i Treći Osnovni sud. Kome je trebalo da od ranije pravosudne mreže, na primer na teritoriji grada Beograda, koji je uključivao pet opštinskih sudova, stvore jedan centralizovani sud, pa da sve te sudove kojima su bili jasno definisane nadležnosti prebace u jedan sud. Pa odgovaralo je ljudima iz DS da imaju jednog predsednika suda koji će doći iz njihovog ešalona. Mi o tim stvarima moramo da govorimo. Mi o tim stvarima moramo da pričamo da nam se to više nikada ne bi dogodilo.

Vi danas imate u oblasti pravosuđa veliki broj investicija da pomognemo da sudije i tužioci mogu da rade svoje zakonom poverene poslove. Imate rekonstruisanu Palatu pravde, imate novu zgradu u Katanićevoj, uskoro ćemo imati i opštu zgradu, odnosno zgradu Opšteg suda u Kragujevcu.

Šta je urađeno do 2012. godine? Imate 1.100 sudija koji su se borili za egzistenciju. Znate šta je još gore? Što niko od tih sudija koje su prošle nisu pozvale svoje kolege da ih pitaju da li su dobro, da li imaju od nečega da izdržavaju svoje porodice. Zato što nisu smeli, zato što bi verovatno neko u sudu rekao – e, vidiš ovaj izabrani zove ove neizabrane, a to se ne sviđa ljudima koji sede u DS.

Ono što je bilo 2012. godine, crvena linija podvučena, jeste što smo mi kao SNS rekli – ne, ne želimo da se mešamo u sudske postupke, ne želimo da se mešamo u rad pravosudnih organa, ne želimo da utičemo na sudije i tužioce tako što ćemo kao u vreme DS stavljati na naslove strane određenih tabloida, kako bi taj sudija trebao da postupa u određenom predmetu.

Vi ste i u ovom procesu promene Ustava imali sudiju Apelacionog suda koji je svaki dan izlazio u javnost i govorio, čovek verovatno od 8.00 do 16.00 časova sudi, pa od 16,00 onda zatvori vrata sudnice i ode u studio, odnosno ode u emisije ovih opozicionih medija i stalno napada. Ne sviđaju mu se ni stavovi Udruženja sudija, Udruženja tužilaca, ne sviđaju mu se stavovi kada dolazi na javna slušanja i kada predstavnici njegovog udruženja CEPRIS dobiju argumente od strane poslanika u trenutnom skupštinskom sazivu, da su te ustavne promene dobre zato što se njima bukvalno ništa ne sviđa i zato što bi oni ostavili sve u stanju koje je bilo 2012. godine da bi oni mogli da komanduju pravosuđem.

Vi imate tri godine, kao što sam već rekao, borbu sudija i tužilaca da dođu do svog Ustavom zagarantovanog prava, a to je pravo na rad. Ali, oni u tom trenutku drže u svojim rakljama i Ustavni sud.

Tek kada je Ustavni sud te 2012. godine, kad se Ustavni sud oslobodio tog političkog balasta sudije su vraćene na posao, ali nije problem to što su vraćene na posao, nego zato što je ovu državu ta reforma koštala milione evra, zato što su neke sudije i tužioci umrli, zato što su neki teško oboleli.

Znate šta je najgora stvar? Najgora stvar u profesiji jednog sudije i tužioca jeste da neko okarakteriše kao nedostojan. Znate ko ih je okarakterisao? Okarakterisali su ih ljudi koji su danas razdvojeni na nekoliko političkih formacija, koji u stvari predstavljaju ujedinjenu DS. Ti ljudi koji su sedeli u tadašnjoj DS sede danas u tim opozicionim strankama. To su vam ti isti ljudi koji žele danas da spomenik Stefanu Nemanji presele u Borču, odnosno to su ljudi koji danas ne biraju ni reči, ne biraju dela da napadnu većinsku i kulturnu i pristojnu Srbiju zato da bi oni stekli jeftine političke poene.

Sve će uraditi, verujte mi, sve će uraditi, samo da neko spolja, van Srbije donese dekret ili papir i da kažu – da, vi ste pobedili SNS i Aleksandra Vučića bez izbora, bez volje građana Srbije. To vam je upravo pokazao i međustranački dijalog danas kada govorimo o RIK-u. Oni su pozvali evroparlamentarce da bi oni verovatno, odnosno očekivali, da će im doneti papir u kome će reći – da, vaše visočanstvo, Dragan Đilas može da dođe na vlast bez izbor, bez volje građana. To tako neće moći. I građani su im dali crveni karton 2012. godine zbog svih afera, svih koruptivnih radnji, ali jednim delom i zbog reforme pravosuđa i zbog sudija i tužilaca.

Zato se nadam da ćemo i u budućem i u sledećem sazivu Narodne skupštine raspravljati o ovakvim i sličnim odlukama zato što na ovaj način obezbeđujemo na jasan način rad pravosudnih organa na jedan nezavistan i efikasan način, ali isto tako ovim odlukama ćemo doprineti da naša Srbija u budućnosti bude još jača i modernija. Hvala.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, cenjena ministarka sa saradnicima, građani Republike Srbije, pred nama je danas Predlog zakona o privremenom registru državljana Republike Srbije starosti od 16 do 29 godina kojima se uplaćuje novčana pomoć za ublažavanje posledica pandemije bolesti korona virusa. Ovaj predlog zakona jeste nastavak sprovođenja jedne ozbiljne i odgovorne politike usmerene pre svega na suzbijanje negativnih efekata pandemije korona virusa sa kojom se mi suočavamo od kraja 2019. godine.

Ovaj period je svima nama građanima Republike Srbije jasno pokazao da se naša država tokom pandemije korona virusa ponašala ozbiljno, odgovorno i da je znala da prepozna sve negativne efekte te pandemije koji su uticali kako na naše građanstvo, tako i na našu celokupnu privredu. Samo na ovaj način smo uspeli da naš ekonomski sistem učinimo održivim, da stvorimo prostor za ekonomski rast i da pored toga naš nivo javnog duga ne pređe tu granicu koja je utvrđena Mastrihtskim sporazumom.

Od početka 2020. godine naša Vlada Republike Srbije i resorno ministarstvo je uputilo pomoć i građanstvu Republike Srbije i našoj celokupnoj privredi kroz tri paketa pomoći ukupne vrednosti nešto više od osam milijardi evra. Moram da podsetim građane Republike Srbije da je taj prvi paket pomoći iznosio preko 600 milijardi dinara, drugi paket pomoći 66 milijardi dinara i treći ukupne vrednosti 274 milijarde dinara.

Pored svih ovih izdvajanja, uspeli smo, a moram da kažem da smo jedna od retkih zemalja u Evropi, a pogotovo u regionu, koji smo uspeli da, pored ova tri paketa pomoći, izdvajamo novac za izgradnju infrastrukture, da ulažemo u povećanje plata i penzija, da izgrađujemo nove kliničke centre, nove škole, nove bolnice i nove domove zdravlja. Znali smo da samo ulaganjem u privredu možemo da stvorimo zdrave osnove za dalji privredni razvoj i to se upravo pokazalo u 2021. godini kada smo, prema fleš procenama, ostvarili rast privrednog sektora u iznosu od 7,5%, da smo u prethodnoj 2020. godini ostvarili rast od preko 6%, što će u kumulativnom zbiru iznositi preko 6,5%, što nas stavlja na prvo mesto u Evropi po stopi privrednog rasta.

Ali ono što nas je svakako izdvajalo u odnosu na zemlje u Evropi, a moram da kažem i u odnosu na zemlje u regionu jeste što smo sistematski pomagali i privredu i građane Republike Srbije. Mi smo 2020. godine odlučili da uputimo jednokratnu novčanu pomoć svim punoletnim građanima Republike Srbije u iznosu od 100 evra, a mnogi iz današnje opozicije su napadali tu meru govoreći da ćemo time oslabiti naš budžet Republike Srbije i da ništa nećemo postići. Upravo se totalno suprotno dogodilo. Oni su govorili kako se ta jednokratna novčana pomoć još može nazvati i „helikopter novac“ i da će takva novčana pomoć ići ka tome da smo ugrozimo budžet Republike Srbije, a mi smo time, evo dve godine kasnije možemo da vidimo, pospešili potrošnju i određena količina novca se vraćala u budžet Republike Srbije i upravo taj novac smo mogli da iskoristimo za sve investicije u prethodnih godinu dana. Takođe, pomagali smo svim kategorijama našeg stanovništva. Pomagali smo i zaposlenima i nezaposlenima, pomagali smo našim najstarijim sugrađanima, pomagali smo zdravstvenim radnicima, ali i pripadnicima vojske i pripadnicima Ministarstva unutrašnjih poslova, ali takođe i mladima.

Ovaj predlog zakona koji se danas nalazi pred nama jasno definiše načine i procedure u kojima mladi od 16 do 29 godina mogu da ostvare pravo na jednokratnu novčanu pomoć u iznosu od 100 evra.

Članom 2. ovog zakona jasno je definisano da pravo na ostvarivanje jednokratne novčane pomoći imaju svi državljani Republike Srbije od 16 do 29 godina koji imaju prebivalište, odnosno boravište na teritoriji Republike Srbije, koji poseduju važeću ličnu kartu i koji se prijave za uplatu novčane pomoći. Takođe, pravo na ostvarivanje ove pomoći imaju i korisnici socijalne pomoći, kao i lica koja se nalaze u zavodima za izvršenje krivičnih sankcija.

Proces prijave građana za jednokratnu novčanu pomoć je isti kao i prethodnih puta i on i sva lica koja ispunjavaju ove uslove se mogu prijaviti na portalu Uprave za trezor gde je neophodno uneti ime i prezime, jedinstveni matični broj i broj važeće lične karte. Takođe, građani mogu da biraju gde će im se uplatiti novac, gde žele da imaju račun i ukoliko ga nemaju banke će u njihovo ime otvoriti namenski račun.

Zato, ovom prilikom pozivam sve naše mlade sugrađane da se prijave za ovu pomoć i da samo na ovaj način možemo da nastavimo vođenje politike koju predvodi Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka, a to je brža, sigurnija i jača Srbija.

Osim mladih, mi ćemo takođe pomagati zdravstvenim radnicima. Zdravstveni radnici mogu da očekuju 14. januara jednokratnu novčanu pomoć u iznosu od 10.000 dinara a naši najstariji sugrađani od 14. februara jednokratnu novčanu pomoć od 20.000 dinara.

Sada, kada sam ja rekao i one stvari koje su ponavljale, odnosno koje su govorile i moje kolege u prethodnih nekoliko sati ove rasprave, moramo da napravimo suštinsku razliku u odnosu na period pre 2012. godine.

Šta je ono što nas u potpunosti razlikuje u odnosu na vreme vladavine bivšeg tajkunskog režima? Jeste što mi danas imamo snažan budžet, što imamo jaku zemlju, zato što smo samostalni u donošenju svojih odluka, a upravo rezultati te ozbiljne i odgovorne politike jesu i rast od 7,5% i što danas imamo 180 milijardi dinara u našem budžetu, ali što možemo da ulažemo u kompletnu infrastrukturu.

Danas možemo da se pohvalimo da je Srbija u prethodnoj godini privukla 3,9 milijardi evra stranih investicija. Mi smo gotovo privukli više investicija nego sve zajedno zemlje u regionu, što je približno izuzetno dobar rezultat kao što je bio rekordne 2019. godine.

Koji su parametri, odnosno o kojim parametrima mi danas moramo da govorimo kako bismo napravili potpunu distinkciju u odnosu na period od 2012. godine? Pa, to jesu plate i penzije. To jeste nezaposlenost.

Danas je nezaposlenost 10,5%, skoro kao rekordne opet 2019. godine. Ali, moramo da kažemo da smo se mi iz prethodne dve godine suočavali sa pandemijom Korona virusa i mi smo tu kao država reagovali na najbolji način da zaštitimo naše građane ali i da zaštitimo privrednu fluktuaciju.

Ono što je takođe bitno reći jeste da smo i u tih dve godine pandemije korona virusa izdvajali novčana sredstva da izgradimo najmoderniju fabriku vakcina, da smo izgradili novi Klinički centar Niš, da, evo, privodimo kraju rekonstrukciju KC Srbije, da ćemo raditi rekonstrukciju KC Vojvodine. Radimo domove zdravlja, radimo škole, radimo bolnice. To danas možemo da vidimo koliko nam je to nedostajalo pre 2012. godine.

Ovom prilikom bih hteo da pozovem sve građane Republike Srbije da se vakcinišu, zato što je to izuzetno neophodno kako bismo nastavili da vodimo normalan život i kako bi naša privredna aktivnost bila na najvišem mogućem nivou.

Ono drugo pitanje sa kojim se mi suočavamo poslednjih mesec dana jeste pitanje referenduma. Izuzetno značajno pitanje i sve nas za nešto više od pet dana očekuje izlazak na biračka mesta i da možemo da ostvarimo svoje biračko pravo i da zaokružimo jednu od ponuđene dve opcije koja nam se stavlja na tom glasačkom listiću, a to je odgovor „da“ ili „ne“.

Veoma je bitno da pozovemo građane Republike Srbije da tog 16. januara svi zajedno izađemo na biračka mesta i da zaokružimo „da“. Zašto je izuzetno bitno da zaokružimo „da“?

Zato što ukoliko ovaj referendum ne uspe mi se vraćamo nekoliko koraka unazad, kao što je rekao predsednik Aleksandar Vučić, a to vraćanje dva ili tri koraka unazad jeste vraćanje kada govorimo o procesu evrointegracija.

Mi se danas nalazimo na putu ka EU, na putu ka punopravnom članstvu ka EU i to je izuzetno bitno. Jedan od razloga zašto možemo danas da razgovaramo o evropskim vrednostima i kada govorimo o usvajanju nekih evropskih vrednosti što se tiče našeg zakonodavstva, pa jeste upravo nezavisno pravosuđe.

Ne slažem se sa određenim predstavnicima opozicije kada govore o tome da ukoliko ovaj referendum prođe ili ne prođe mi nećemo obezbediti nezavisnije pravosuđe. Ono svakako jeste nezavisnije nego što je bilo 2012. godine, ali ono što mi dajemo građanima i što nije uradila nijedna vlast do 2021, odnosno kada se završio proces, kada govorimo o aktu koji se uputio ka građanima da ga odlučuje, odnosno početkom 2022. godine, jeste što mi hoćemo kompletno izbor nosilaca pravosudnih i tužilačkih funkcija da izmestimo ovde iz Narodne skupštine.

Nama predstavnici opozicije zameraju zato što mi to radimo sada, govore nam da to radi nelegitimna Skupština, što u potpunosti nije istina. Nelegitimna, odnosno po njima nelegitimna, a nama legitimna Skupština jeste zato što smo mi poverenje građana Republike Srbije dobili na izborima koji su održani 2020. godine. Taj proces je bio transparentan, taj proces je bio inkluzivan, taj proces je u potpunosti bio otvoren.

Zašto sada njima smeta to što mi sprovodimo. Zato što smo kao Narodna skupština uputili Akt o promeni Ustava da bi o njima odlučivali građani Republike Srbije. To nam govore ljudi koji su u ovom parlamentu sedeli do 2012. godine u punom kapacitetu, a zatim u narednim godinama sedeli u polu kapacitetu zato što kada su videli da nemaju podršku građana Republike Srbije otišli su iz ovog parlamenta, istovremeno su primali mesečne naknade, oni su se svaki dan ovde zalagali sa evropski put.

Moram da vas podsetim, ti ljudi koji su veliki zagovarači Evrope, evropskih vrednosti, evropskog puta Srbije nisu otvorili nijedno pregovaračko poglavlje, nisu otvorili nijedan klaster. Mi smo otvorili klaster 4 koji se odnosi na zaštitu životne sredine. Mi pripremamo da otvorimo klaster 3, ali je veoma bitno da razgovaramo i veoma je bitno da debatujemo o nezavisnosti pravosuđa.

Svakako je pravosuđe danas nezavisnije nego što je bilo 2012. godine i zato građani Republike Srbije treba da izađu 16. januara i da zaokruže da. Zato što ćemo time u punom kapacitetu imati potpuno nezavisno pravosuđe, imati jasno definisane načine za izbor sudija i tužilaca u Visokom savetu sudstva i Državnom veću tužilaca, ukinućemo probni period od tri godine koji se odnosi na izbor sudija, sprečićemo bilo kakav oblik političkog uticaja na nosioce pravosudnih i tužilačkih funkcija, ali ćemo istovremeno reći da, mi se nalazimo na putu ka EU.

Ono što je svakako bitno i ono na šta moram da se osvrnem u narednih nekoliko minuta, a ostaviću dovoljno vremena da i moje kolege uzmu učešće u raspravi, jesu određene zablude koje nam predstavnici opozicionih stranaka guraju preko svojih tajkunskih medija, to jeste da se promena Ustava odnosi ili na Rio Tinto, da se odnosi na preambulu. Ne, dragi građani Republike Srbije, kao što su vas obmanjivali do 2012. godine koriste ovo ekskluzivno pravo zadnjih dva ili tri meseca da nastave da vas obmanjuju. Nikakav Rio Tinto se ne spominje, nikakav promena preambule Kosova i Metohije kao naše južne srpske pokrajine se ne pominje da bi se izmenilo, ovde se govori isključivo o nezavisnosti pravosuđa i svim drugim ključnim pitanjima koje se odnose na naš pravosudni i tužilački sistem.

Ali, te njihove podle priče, o zaštiti životne sredine, najbolje možemo da vidimo zadnjih dva i po meseca na auto-putu, na međunarodnom javnom putu i drugim saobraćajnicama širom Srbije. Ti ljudi, veliki zagovarači zaštite životne sredine koriste te blokade kako bi obezbedili jeftine političke poene.

Šta misliti, da nama niko, ovde u Narodnoj skupštini nikome nije stalo do zdrave vode, do zdravog vazduha, do zdrave zemlje. Svima nama je stalo, ali ne mogu oni da nam govore da je njima više stalno nego što je nama stalo.

Ono do čega je njima najviše stalo jeste to što oni nisu, zato i napadaju Aleksandra Vučića i SNS, u poziciji da otvore klaster o zaštiti životne sredine, da upravljaju projektima o zaštiti životne sredine i da taj novac koji dolazi iz Evrope, koji ćemo mi investirati u zdravije reke, vodotoke, zdraviju zemlju, oni da mogu da uzmu i da stave u svoje džepove. Zašto to nije uradio ministar Oliver Dulić koji je dolazio iz DS, koji je vodio Ministarstvo ekologije, nego je sproveo onu akciju "Očistimo Srbiju" pa milione dinara stavio u svoje džepove?

Mi danas treba da pričamo otvoreno, treba da pričamo transparentno, što i činimo, skoro godinu dana ovde u Narodnoj skupštini. Sve je otvoreno i sve je jasno. Ali, očigledno je, da bi neko dobio jeftine političke poene, kako bi se neko dodvorio svom biračkom telu, mora stalno da svoju politiku zasniva na lažima i na izmišljotinama.

Zato, građani Republike Srbije, još jednom vas pozivam da 16. januara svi zajedno izađemo na referendum, da zaokružimo "da", jer ćemo time pokazati da se ponašamo kao jedna ozbiljna i odgovorna država, kao što smo se ponašali i u prethodnih dve godine tokom pandemije korona virusa. Hvala.

Hvala.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine Pantiću, građani Republike Srbije, na početku ću samo iskoristiti da se nadovežem na izlaganje mog cenjenog kolege gospodina File, gde se ne bih složio da je samo predsednik Narodne skupštine izlazio u javnost, govorio o samom postupku referenduma u predstojećem referendumu koji će se održati 16. januara, već su o tome govorili i poslanici SNS, o tome je govorila i premijerka Ana Brnabić, a o tome je govorio i predsednik Aleksandar Vučić.

Ja shvatam vašu potrebu da govorite o tome da vaš predsednik stranke i predsednik Narodne skupštine izlazi u medije i poziva, ali svakako, moramo da kažemo da izlaze i visoki funkcioneri SNS da govore o referendumu. Ono što sam takođe želeo da nadovežem jeste da se mi nalazimo na putu ka EU, putu ka punopravnom članstvu u EU i ono što je potrebno da radimo, jeste da naše zakonodavstvo usklađujemo sa evropskim zakonodavstvom, da uzimamo dobra rešenja, da ona rešenja koja nisu dobra o njima debatujemo, da o njima razgovaramo u parlamentu i drugim nadležnim institucijama, ali

zaista, jeste dobro da smo počeli sa postupkom promene Ustava koji se odnosi na deo pravosuđa što je potvrđeno i u izveštaju Evropske komisije za ovu godinu u kome je jasno rečeno da je Srbija ostvarila dobar, odnosno da je ostvarila napredak u oblasti pravosuđa i svakako, ovaj proces kada govorimo o promeni Ustava je doveo do toga da danas možemo da otvorimo Klaster 4, da možemo da se pripremimo za otvaranje Klastera 3 i da nastavimo sa evropskim integracijama, jer se na tom putu u evropskih integracija i ka punopravnom članstvu u EU krećemo već punih devet godina.

Kada govorimo o dnevnom redu, pred nama se danas nalaze Predlozi odluka o izboru nosilaca pravosudnih funkcija, koji se na tu funkciju biraju prvi put, kao i lista kandidata za člana Saveta Komisije za zaštitu konkurencije.

Kada govorimo o listi kandidata za člana Saveta Komisije za zaštitu konkurencije treba reći da predsednika i četiri člana saveta bira i razrešava Narodna skupština na predlog nadležnog Odbora za poslove trgovine.

Odbor za privredu, regionalni razvoj turizam i energetiku, na sednicama održanim 15. novembra i 6. decembra, obavio je razgovor sa prijavljenim učesnicima javnog konkursa i istom prilikom konstatovao da je podneto šest predloga. Nakon utvrđivanja ispunjenih uslova, podnete dokumentacije i obavljenih razgovora, sa svim prijavljenim kandidatima, nadležni resorni odbor za trgovinu, regionalni razvoj i energetiku je Narodnoj skupštini prosledio utvrđenu listu na kojoj se nalazi jedan kandidat i predložio da se za člana Saveta Komisije za zaštitu konkurencije izabere Radojičić Čedomir, koji će ovu funkciju obavljati u narednih pet godina, a Poslanička grupa Aleksandar Vučić – Za našu decu, će u danu za glasanje podržati ovaj predlog.

Kao što sam rekao, pred nama se nalazi i predlog odluke o izboru nosilaca pravosudnih funkcija koji se na tu funkciju biraju prvi put, a koju ste vi gospodine Pantiću, odnosno VSS, uputio Narodnoj Skupštini na odlučivanje.

I danas razgovaramo o kandidatima koji su predloženi na predlog VSS, za osnovne i privredne sudove na teritoriji Republike Srbije. Moram da naglasim, kao ranijih puta da mi je drago da razgovaram o kandidatima, koji će ukoliko ovaj dom Narodne skupštine, potvrdi njihov izbor, govoriti o nosiocima sudijskih funkcija, koji će svojim znanjem, i svojom stručnošću da naš pravosudni sistem bude bolji, da bude ažurniji i da će svojim znanjem isto tako doprineti da poverenje u naše pravosuđe i dalje ostane izuzetno visoko, kao što je slučaj od 2012. godine. Vi ste ovaj postupak, gospodine Pantiću, kao VSS, vaše kolege i vi ste sproveli u skladu sa Zakonom o VSS, i u skladu sa Zakonom o sudijama, utvrdili da predloženi kandidati ispunjavaju sve subjektivne i objektivne, da se utvrdila njihova dostojnost, stručnost i osposobljenost i izuzetno mi je drago što će ovakvi kandidati u budućnosti obavljati izuzetno odgovornu funkciju, kao što je nosilac pravosudne funkcije.

Ono što je svakako bitno reći jeste da sudije moraju da poseduju visoke moralne i stručne kvalitete, jer oni svojim postupcima, oni svojim sudskim odlukama odlučuju o nečijim pravima u parničnim, vanparničnim postupcima, ali isto tako i o slobodi, u krivičnim postupcima.

Ono što je važno oni svojim postupanjima i svojim odlukama štite u potpunosti pravni poredak Republike Srbije.

Iz predloženih odluka možemo videti da se radi o budućim sudijama koji su završili Pravni fakultet i koji su položili pravosudni ispit, a neki su polaznici pravosudne akademije, a neki su tokom svoje karijere obavljali i poslove stručnih saradnika, što je jedan dobar i jasan signal da se rad i trud isplati i da to neko prepoznaje kao što je VSS i da ta lica mogu posle određenog broja godina da budu predložena za nosioce pravosudne funkcije.

Ono što je svakako bitno reći jeste da je pravosuđe stub jedne uređene i demokratske države. Ali, mi smo imali problem da pojam politike povežemo sa oblašću pravosuđa 2009. i 2010. godine gde smo, sa jedne strane taj termin demokratija stavili u zagradu. Zašto? Zato što, sećate se svi, da smo se prilikom donošenja novog Ustava 2006. godine suočili sa određenim komentarima Venecijanske komisije koja je rekla da moramo da ispravimo određene delove Ustava koji se odnose na oblast pravosuđa kako ne bi stvorili mogućnost za uticaj izvršne i zakonodavne vlasti prilikom izbora i tužilaca i sudija. I, šta se desilo?

Godina 2009. i 2010. o kojoj mi ovde govorimo već godinu dana i o kojoj su govorili naše kolege u prethodnim sazivima nije slučajnost, mi to ne možemo podvesti pod slučajnost, to je samo rezultat loših odluka, loših političkih i loših stručnih odluka koje su postojale od 2006. do 2009. godine. Nismo mi za to odgovorni, nego su odgovorni oni koji su sedeli u tadašnjoj Demokratskoj stranci, koji su želeli da treću granu vlasti, sudsku vlast, podvedu pod direktan politički uticaj, ljudi koji su sedeli u tadašnjem vrhu Demokratske stranke.

Danas mi govorimo o referendum. To je izuzetno značajno pitanje, ne samo za nas narodne poslanike, ne samo za vas predstavnike Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužioca, to je pitanje značajno za Republiku Srbiju.

Mi moramo da napravimo potpunu distinkciju u odnosu na period 2009. i 2010. godine, kada smo se suočavali sa očiglednim političim pritiscima na naš pravosudni sistem. Taj pravosudni sistem smo uspeli, na neki način da relativizujemo, na taj način da ne dozvolimo da se ikada više dese stvari koje su nam se događale 2009. godine.

Zato smo pre nešto više od godinu dana započeli, odnosno Narodna Skupština kao najviše zakonodavno telo je donelo akt o započinjanju procesa koji se odnosi na promenu Ustava. Za taj period od godinu dana smo omogućili da u tom odgovoru, da bi u ozbiljnom procesu učestvovali svi relevantni činioci, i Vlada kao ovlašćeni predlagač, i Narodna skupština kao najviše zakonodavno telo, Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo, ali i mnoga druga udruženja i predstavnici civilnog i necivilnog sektora koji su, svakako svojim komentarima i svojim mišljenjima doprineli da ovaj proces učinimo odgovornim i ozbiljnim.

Poslednjih godinu dana se, svakako suočavamo sa određenim različitim oprečnim mišljenjima koje nam dolaze najviše od predstavnika pojedinih opozicionih stanaka i to od onih predstavnika bivšeg tajkunskog režima, ali i od određenih ljudi i stručne javnosti gde se stvara dilema šta predstavlja predmet promene Ustava.

Kada bismo morali o predmetu promene Ustava tu se pre svega definišu pitanja koja se odnose na način izbora nosioca sudijskih funkcija koji se biraju po prvi put, sastav VSS i DVT o pitanjima koje se odnose na ukidanje probnog mandata od tri godine, ali druga pitanja koja su od značaja za srpsko pravosuđe.

Sada postavljam pitanje sa ovoga mesta – zašto neki predstavnici opozicionih stranaka govore da su te promene loše? Te promene uopšte nisu loše zato što ćemo ovim stvarima u potpunosti izmestiti izbor sudija u VSS, u DVT i time u potpunosti ukinuti mogućnost uticaja zakonodavne izvršne vlasti na izbor sudija i tužilaca.

Ali, vi imate predstavnike opozicionih stranaka koji se nisu udostojili, koji se danas bore da uđu u ovaj parlament a koji nisu pročitali ni jedan jedini dokument koji se odnosi na promenu Ustava. Najviše bi njima odgovaralo da se ne dese takve promene, iako su se oni za takve promene zalagali u prethodnim skupštinskim sazivima, iako su oni tokom svoje vladavine od preko nešto više od 10 godina govorili da svi oni zagovaraju put ka EU, i punopravnom članstvu ka EU, a nisu otvarali ni jedno poglavlje, nisu otvorili ni jedan klaster, ali su se zalagali za to da pravosudni sistem podvedu pod svoj direktan politički uticaj.

Vi sami znate, gospodine Pantiću, kako se desila celokupna reforma pravosuđa. Od prvog saziva Visokog saveta sudstva koji je nakaradno formiran, do drugog saveta Visokog saveta sudstva koji je želeo da opere mrlje prvog saziva, do toga da Ustavni sud kada je uspeo da se izvuče iz kandži Demokratske stranke, doneo odluku da se ljudi vrate na posao i ostvare svoje zakonom zagarantovano pravo.

Vi imate predstavnike opozicionih stranaka, Mariniku Tepić koja juče u emisiji govori o tome kako je katastrofalno pravosuđe.

Takođe, imate Vericu Barać koja je rekla 2010. godine, da sve one sporne privatizacije koje su se dogodile u njihovo vreme, gde su milioni stavljeni u džep visokih funkcionera Demokratske stranke nije ništa u odnosu na reformu pravosuđa koja se dogodila.

Imate Miroslava Aleksića koji se danas predstavlja kao veliki poznavalac pravosuđa i pravosudnog sistema koji se bori da uđe u ovu Narodnu skupštinu, koji ne može da pogodi padež kada govori o tužiocima, odnosno on Državno veće tužilaca naziva Državno veće tužioca. To meni ništa nije čudno, s obzirom kada vidite njegovu diplomu gde čovek iz srpskog jezika ima dvojku.

Sada pitam – da li takvi ljudi trebaju da se bore za nezavisnost sudijskih i tužilačkih funkcija? Da li takvi ljudi treba da razgovaraju o ovim kandidatima koji su završili Pravni fakultet, položili pravosudni ispit?

Želeo bi da spomenem i one i predstavnike desnice koji obmanjuju narod zadnjih mesec dana. Imate Boška Obradovića koji izbacuje svaki dan pamflete i kaže – mi pozivamo građane da glasaju „ne“ na referendumu, zato što će se time dati mogućnost da se menja preambula, time se daje mogućnost „Rio Tintu“ da ostane u Srbiji. Pa, ne.

Ne znam kako gospodin Boško Obradović zamišlja da vođenjem paušalne politike stvori poverenje kod građana Republike Srbije da mu daju podršku da uđe u ovaj parlament. Više puta smo govorili da je ovaj proces bio vrlo otvoren i inkluzivan, iako nam to spore i gospodin Majić, iako nam to spori Gajić iz Narodne stranke, iako nam to spori Aleksić, ali meni je to vrlo jasno zato što oni ljudi ne prate ništa što se tiče teme referenduma.

Svi znamo da je bilo osam javnih slušanja. Na tim slušanjima su bili i predstavnici Majićevog udruženja CEPRIS, gde su davali određena konkretna mišljenja. Na tim sednicama je bila i Vida Petrović Škero koja je govorila za ovom ovde govornicom. Na tim sednicama su bili predstavnici vanparlamentarnih stranaka, Dosta je bila, Srpska radikalna stranka, Narodna stranka i drugih.

Sve što mi uradimo u Narodnoj skupštini vi govorite da mi radimo protiv interesa građana Republike Srbije. Zašto onda nije 2011. godine dat Izveštaj Evropske komisije da su ostvarili napredak u pravosuđu, nego su se svi u Evropi krstili šta su uradili sa tadašnjim pravosuđem i tužilaštvom.

Ostalo nam je 44 miliona evra koje je država morala da isplati sudijama i tužiocima, ostalo nam je tri miliona nerešenih predmeta, ostalo nam je u potpunosti uništena pravosudna, odnosno sudska mreža.

Vi ste na teritoriji grada od pet opštinskih sudova koji su imali svoja parnična i krivična odeljenja uspeli da stvorite jedan sud koji je bio u potpunosti devastiran, gde su ljudi, odnosno sudije i sudijski saradnici išli i pretrčavali predmete u hodnicima tadašnjih sudova.

Ništa nisu uradili po pitanju infrastrukture. Zašto ne govorimo o unapređenju sudske infrastrukture dok je Srpska napredna stranka na vlasti?

Kada govorimo o Srpskoj naprednoj stranci, velika je razlika zato što mi, dok smo na vlasti nećemo zadirati u sudske odluke, nećemo pozivati sudije i tužioce da im kažemo kako da u određenom predmetu odlučuju, nećemo ići u sudove i tužilaštva da pijemo kafe sa sudijama i tužiocima i da im kažemo – znate, ovo je naš politički protivnik, vi morate njega da optužite kako bismo ga mi disciplinovali. Ne, to nećemo da uradimo, nego ćemo da sva bitna pitanja koja se odnose na pravosuđe dati građanima da odlučuju na referendumu. To je demokratski.

Nije demokratski da vi sprovodite reformu zato što u biografijama određenih ministra i visokih funkcionera Demokratske stranke treba da piše da su oni reformatori. Koliki su reformatori, to nam govori da smo po pitanju zdravstvene zaštite bili poslednji u Evropi, da su zatvorili 500.000 radnih mesta, da su zatvorili preko 200 fabrika, da su 1.500 ljudi sudija i tužilaca isterali na ulice, ali mi radimo u skladu s demokratskim načelima.

Mi ćemo raditi na unapređenju pravosudne infrastrukture, obnovili smo Palatu pravde, obnovili smo sud u Katanićevoj, radimo zgradu Opšteg suda u Kragujevcu i Kraljevu, radimo na renoviranju i zatvora, radimo na renoviranju određenih objekata koji su za potrebe tužilaca, odnosno sudijskih saradnika i radimo sve na tome, radimo sve stvari da naše pravosuđe učinimo mnogo ažurnijim.

Mene zaista tišti jedna stvar, da ljudi koji su uništili srpsko pravosuđe danas govore o tome kako imaju veću podršku nego Srpska napredna stranka, kako jedan Dragan Đilas, Marinika Tepić i ostali koji se nalaze u toj „Multikom koaliciji“, koja se poziva da će izaći na predstojeće izbore, imaju veću popularnost, a onda kad im pokažete ovaj grafikon u kome jasno piše da su se izbori održali prošle nedelje, listu „Aleksandar Vučić“ bi podržalo 57% građana.

Jedan od razloga zašto ovoliku podršku danas imamo u narodu jeste zato što kada govorimo o temi pravosuđa nismo zadirali u oblast pravosuđa, nismo dirali u nezavisnost sudija i tužilaca. Nismo želeli da sprovodimo bilo kakvu reformu pravosuđa.

Kada vam kažu da je ovo uvod u novu reformu pravosuđa znajte, građani Republike Srbije, da vas direktno lažu zato što u Zakonu o sprovođenju samog Ustava kaže da se neće desiti reforma pravosuđa i da će svi obavljati svoju sudijsku funkciju do samog glasanja, odnosno i u narednom periodu.

Oni koji se danas bore da uđu u ovaj parlament i koji svoju politiku zasnivaju i temelje samo na lažima, obmanama, zastrašivanjima, na jednoj dehumanizaciji, dekriminalizaciji bilo koga iz SNS ako kaže nešto suprotno što nije u skladu sa njihovim tajkunskim stavovima, vi se suočite sa obmanjivanjima i sa lažima, ali ti isti treba da shvate da jedan od razloga zašto vas je narod oterao sa vlasti 2012. godine i zašto je dao podršku Srpskoj naprednoj stranci jeste bila reforma pravosuđa.

Ne smete nikada da zadirete u ničije Ustavom i zakonom zagarantovano pravo. Ne smete nijednog sudiju da oterate na ulicu, kao što ste vi radili, jedino možete da ga pošaljete u penziju ili možete da ga razrešite u skladu sa zakonom utvrđenim pravilima.

Ja bih zamolio građane Republike Srbije i kada govorimo o referendumu i kada govorimo o politici Aleksandra Vučića da vrlo dobro razmisle, da pogledaju sve rezultate koje smo ostvarili u prethodnih devet godina, da pogledaju stvari koje planiramo da uradimo i u narednim godinama, da pogledaju Plan „Srbija 2025“ i da ne potpadaju pod laži i obmane ovih koji su Srbiju vodili do 2012. godine, a vodili su nas u direktan ambis.

Ostalo je nešto manje od tri meseca do održavanja predsedničkih, parlamentarnih i lokalnih izbora i zato je bitno da svi zajedno izađemo na predstojeće izbore, da podržimo politiku Srpske napredne stranke i politiku Aleksandra Vučića, jer time pokazujemo da nećemo i da ne želimo da se povlačimo pred najgorima, a ti najgori jesu koji su nas 2012. godine doveli do potpunog ambisa.

Živela Srbija!

Izgleda da se nalazimo u jednom začaranom krugu koji traje nekoliko meseci, a to je da sam ja, gospodine Glišiću, sa ovog mesta više puta ponavljao da vi očigledno niste pročitali ni jedan dokument koji se odnosi na sam proces promene Ustava. Kada kažete da će sudije, da će sam izbor sudija i tužilaca dovesti do toga da se potpuno odrode i da o tome odlučuje Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca, nije istina zato što predloženim promenama se definiše i termin istaknutih pravnika koji će se birati ovde u Narodnoj skupštini dvotrećinskom većinom, a ukoliko ne bude postojao konsenzus dvotrećinske većine o njima će odlučivati jasno definisane ustavne kategorije, kao što je predsednik Narodne skupštine, Zaštitnik građana, predsednik Vrhovnog kasacionog suda itd. Znači, to je potpuna neistina.

Kada govorite o predstavnicima bivše vlasti i kada govorite o uticaju stranih ambasada, mene bi zaista bilo sramota da time propagirate one sa kojima ste nekada sedeli u istoj političkoj organizaciji, a ti isti idu u strane ambasade, šetaju po travnjacima tih stranih ambasada, kriju se po hodnicima, kriju se kada izlaze iz ambasade da ih neko ne bi uslikao i da vide kako idu na koktele kod određenih stranih ambasadora.

Više mi sa ovoga mesta smeta kada govorite o NDH i kada govorite o predstavnicima bivše vlasti koji su do 2012. godine radili bukvalno sve da anatemišu srpski narod, kada su se izvinjavali za sve stvari koje Srbi nisu učinili i kada ništa nisu uradili na zaštiti srpskog naroda u državama bivše Jugoslavije nego su dozvoljavali samo to da pred obeležavanje Oluje naša SPC ištampa nekoliko časopisa i da se to podeli narodu, ali da se tobože to ne vidi.

Kada govorite o profesoru, nije opet istina to što kažete zato što su profesori Pravnog fakulteta i sa drugih katedri učestvovali u Radnoj grupi koja je definisala ustavne amandmane o kojima će odlučivati građani Republike Srbije.

Ono što je najviše notorna neistina jeste, a i gde vidim određenu bliskost između vaših stavova i ovih predstavnika bivše tajkunske vlasti, da ovde sedi nelegitimna, jednopartijska Skupština. Ja shvatam zašto vi to govorite. Zato što niste toliko često na sednicama Narodne skupštine, ali neću da ulazim u razloge zašto niste ovde, a primate tu mesečnu platu i zastupate interese nekih građana, ali isto tako možete da vidite da se ovde nalaze predstavnici SNS i njenih koalicionih partnera, ali i takođe predstavnici SPS, predstavnici JS itd. Dajte, molim vas, ako se ozbiljno bavite svojim poslom, a smatram da možete da se bavite ozbiljno politikom zato što se dugo nalazite na političkoj sceni, da pričamo na osnovu zdravih i elementarno proverenih činjenica. Hvala.

O tome da li će se promeniti sastav Narodne skupštine, ne možemo da govorimo ni vi, a ne možemo da govorimo ni mi iz SNS, jer će o tome odlučivati građani na predstojećim parlamentarnim, predsedničkim i izborima za grad Beograd. Ali, verujem da se ta podrška neće smanjiti, zato što smo radili ozbiljno i odgovorno prethodnih devet godina i imamo jasno postavljene ciljeve koje ćemo ispuniti u narednom periodu.

Ali, kada govorite u svojstvu replike na moje izlaganje i kada govorite o svojoj bivšoj organizaciji, pa, niste izašli baš u trenutku kada je to bilo najbolje po vas nego, vi i sami znate da je tadašnja vaša organizacija bila finansirana od strane predstavnika bivšeg tajkunskog režima i da je bila finansirana od strane jednog javnog preduzeća, a vi ste očigledno izašli onog trenutka kada niste imali više interesa da sedite u toj istoj organizaciji, ali ste delili stavove sa onima koji se danas kriju po ambasadama, kada se kriju od fotografa i kada šetaju zajedno sa tim istim ambasadorima.

Kada govorite o samom pravosuđu, vi ste u prethodnom svom izlaganju rekli - Ustavni sud SAD. To ne postoji, gospodine Glišiću. Postoji samo Vrhovni sud. Opet dolazimo na onaj moj teren o kome smo govorili pre nešto više od tri-četiri minuta, da vi očigledno ne poznajete temu o kojoj mi danas razgovaramo u Narodnoj skupštini i opet ne razumete da ćemo mi birati ta četiri istaknuta pravnika ovde u Skupštini i opet ne razumete da ćemo odlučivati dvotrećinskom većinom. Neće odlučivati SNS o tome, nećete vi odlučivati, odlučivaćemo svi zajedno ukoliko postignemo konsenzus. Da li će taj konsenzus biti potreban na narednim izborima, to će odlučiti građani Republike Srbije.

Ali, ono što vama predlažem kao jednom ozbiljnom i odgovornom političaru jeste da ili odlučite da nastupite sami, ali da ne idete na sledećim izborima na nekoj poslaničkoj listi odnosno listi određene političke grupacije, pa kada vam se ne ostvare neki vaši individualni interesi, vi odete sa te liste pa budete samostalni poslanik. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Petroviću, poštovani građani Republike Srbije, pred nama je danas veći broj odluka kojima se predlaže izbor, ali i prestanak funkcije, kako nosioca pravosudnih funkcija, člana Saveta guvernera NBS, VSS, kao i članova Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki.

Svi predlozi odluka jasno govore o tome da u Narodnoj skupštini Republike Srbije postoji već ustaljena i dobra praksa i da tim odlukama omogućavamo redovno i normalno funkcionisanje svih nadležnih institucija.

Kada govorimo o Predlogu odluke o izboru člana Saveta guvernera NBS, želeo bih da kažem da je u članu 22. Zakona o NBS jasno propisano da Savet guvernera čini pet članova, da se oni biraju od strane Narodne skupštine, a na predlog skupštinskog odbora nadležnog za finansije i da mandat člana Saveta guvernera traje pet godina i da isto lice može biti reizabrano na tu funkciju.

Obzirom da gospodinu Stojanu Stamenkoviću ističe mandat 27. decembra ove godine bilo je potrebno pokrenuti novi postupak za izbor člana Saveta guvernera. U tom procesu poslanička grupa Aleksandar Vučić - Za našu decu je predložila da Stojan Stamenković i u narednih pet godina obavlja ovu funkciju, koju je obavljaju i u prethodnih pet godina.

Nakon toga skupštinski odbor nadležan za finansije je sproveo jasno utvrđen postupak, obavio razgovor sa predloženim kandidatom i zatim utvrdio predlog odluke o izboru člana Saveta guvernera. Smatram da je ovaj predlog odluke kojim se predlaže da Stojan Stamenković u narednih pet godina obavlja funkciju člana Saveta guvernera NBS dobar, zato što gospodin Stamenković poseduje neophodna, odnosno potrebna znanja iz rada NBS, a koje je pre svega usmereno na očuvanje i jačanje finansijske stabilnosti i da je NBS u prethodnih nekoliko godina ostvarila zapažene rezultate što se može videti i prema kursu dinara, prema količini štednje, zatim stopi inflacije i svih drugih stvari koje su nam omogućile da Srbija u ovoj godini ostvaruje privredni rast od 7,4% i da je predviđen rast u narednoj godini za nešto više od 4%.

Kada govorimo o Predlogu odluke o prestanku funkcije dva člana Komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, rekao bih da ovaj predlog odluka ima formalan karakter, obzirom da članovima te komisije prestaje funkcija istekom roka na koju su oni izabrani, odnosno prestaje im 27. decembra ove godine, te će poslaničak grupa Aleksandar Vučić glasati za ovaj predlog odluke.

Pored ovih odluka, pred nama su i predlozi odluka koji se odnose na izbor nosioca pravosudnih funkcija, kao i prestanak funkcije predsednika Upravnog suda, ali i izbor člana Viskog saveta sudstva.

S obzirom da je dosadašnja predsednica Upravnog suda, Jelena Ivanović odlukom VSS izabrana za sudiju Vrhovnog kasacionog suda, stekli su se svi zakonom propisani uslovi da Jeleni Ivanović prestane funkcija predsednika Upravnog suda u Beogradu.

Kada već govorimo o VSS, Visoki savet sudstva je u prethodnom periodu uputio predlog odluke o izboru nedostajućeg člana VSS iz reda apelacionih sudija i predložio je da Narodna skupština tu odluku usvoji po hitnom postupku kako bi se izvršilo blagovremeno popunjavanje mesta sudije u VSS i kako bi VSS mogao da donosi odluke i obavlja sve svoje zakonske nadležnosti u punom kapacitetu.

Visoki savet sudstava je u prethodnom periodu sproveo zakonom utvrđen postupak koji se odnosi na izbor člana VSS i nadležnom odboru i domu Narodne skupštine predložio je da se za člana VSS izabere sudija Apelacionog suda iz Kragujevca, a više podataka ste vi izneli kao predstavnik VSS.

Sem toga, takođe pred nama, kao i prethodnih godinu dana kada sam govorio o dobroj i ustaljenoj praksi, kada govorim o oblasti pravosuđa, jeste i Predlog odluke o izboru nosioca pravosudnih funkcija za osnovne i prekršajne sudove na teritoriji Republike Srbije.

Ovaj kao i prethodne odluke pokazuju jasan primer da želimo da u što kraćem vremenskom intervalu izaberemo sve sudije kako bi omogućili da pravosudni organi obavljaju svoje poslove u punom kapacitetu i kako bismo omogućili da građani u što kraćem vremenskom intervalu ostvare pravdu, odnosno da dobiju sudske presude.

Ali, ono što je veoma bitno, dosta puta sam u prethodnim sednicama o tome govorio, jeste da buduće sudije moraju izuzetno dobro da rade svoj posao, da moraju da taj posao obavljaju odgovorno, moralno i časno, jer samo na taj način stvaraju puno poverenje u pravni poredak Republike Srbije, ali ono što je najvažnije stvaraju visok stepen sigurnosti građana Republike Srbije u pravni poredak Republike Srbije i da na taj način da do sudskih presuda dolaze na brži način i da njihova prava u potpunosti, koja su im garantovana i Ustavom i zakonom, budu zaštićena.

Svi ovi predlozi odluka koje se odnose kako na izbor, tako i prestanak funkcije sudija, odnosno javnog tužioca, odnosno time pokazujemo jasnu distinkciju u odnosu na period pre 2012. godine.

Mi danas jasno pokazujemo da želimo da pravosudni organi rade u punom kapacitetu, da biramo sudije u najkraćem vremenskom periodu od trenutka upućivanja predloga odluka od strane VSS, dok su predstavnici bivšeg režima to pravosuđe koristili kako bi ostvarili svoje određene privatne interese i kako bi treću granu vlasti podvele pod direktan politički uticaj.

Zato smo mi 2020. godine i Vlada kao ovlašćeni predlagač, odlučili da započnemo sa postupkom promene našeg najvišeg pravnog akta, odnosno Ustava Republike Srbije u oblasti pravosuđa. To smo želeli da učinimo samo sa jednim jedinim razlogom, a to su upravo bile one zamerke Venecijanske komisije koje su date 2005. godine, koje nisu inkorporirane u Ustav 2006. godine kada je Venecijanska komisija izrazila ozbiljnu zabrinutost u pogledu mogućeg političkog uticaja prilikom izbora sudije i tužilaca i mi smo to želeli u potpunosti, te zamerke da anuliramo, iako su to trebali da urade predstavnici bivšeg režima što oni nisu učinili i stvorili su plodno tlo za reformu pravosuđa koja se dogodila 2009. i 2010. godine.

Taj postupak smo započeli pre godinu dana. Od tog postupka smo stvorili jedan transparentan, inkluzivan proces, ali smo se tokom tih godinu dana susretali sa mnogim zamerkama koje su nam dolazile i od strane stručne, ali ja bih rekao i od strane političke javnosti.

Mi smo pokušavali ovde iz doma Narodne skupštine da jasno obrazložimo da jedina namera Vlade, kao ovlašćenog predlagača i Narodne skupštine kao najvišeg zakonodavnog tela, jeste da izmestimo izbor sudija iz doma Narodne skupštine, da ostvarimo potpunu distinkciju u odnosu na zakonodavnu vlast, ali tu smo se susretali sa ozbiljnim prigovorima od strane određenih kako političkih funkcionera, ali takođe i od strane stručne javnosti.

Da ne bi sada išao, odnosno da se ne bi vraćao u period pre godinu dana, tokom jučerašnjeg dana izjave za jedan list koji je pod direktnom kontrolom današnje tajkunske opozicije, Dragana Rakić, potpredsednica DS, izjavljuje da Ustav ne može da menja nelegitimna Narodna skupština u kojoj nema opozicije i da nije bilo prave stručne, niti opšte javne debate oko najavljenih izmena Ustava.

Znate, kada neko sedi na mestu zamenika predsednika DS, ja zaista mislim da ukoliko se bavi ozbiljno i odgovorno svojim poslom, da on treba da prati političku scenu, ali i da prati sve ono što se dešava u domu Narodne skupštine kada govorimo o promeni Ustava kao najvišeg pravnog akta.

Nije istina da je ova Skupština nelegitimna. Nije istina, kao što čujemo od određenih političkih činilaca, a koji nam dolaze iz tabora opozicije, da je ovo jednopartijska Skupština. Vi danas, gospodine Petroviću, kao i građani Republike Srbije možete da vidite da sa moje desne strane sede predstavnici SNS, da sa moje leve strane sede predstavnici SPS, JS i drugih političkih stranaka i to nam daje, odnosno to jeste rezultat izbora koji su bili održani u junu mesecu 2020. godine kada je SNS osvojila, voljom građana, preko 60% glasova. Znači, u svakom slučaju ne možemo da govorimo o jednopartijskoj Skupštini zato što smo i tokom ovog mandata mogli da čujemo različita mišljenja.

Nije istina kada zamenica predsednika DS, Dragana Rakić kaže da nije bilo stručne, niti opšte javne debate, jer je Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo organizovao osam javnih slušanja koji su bili potpuno inkluzivni, gde su bili pozvani svi relevantni činioci i ti relevantni činioci su mogli da iskažu svoja pozitivna i negativna mišljenja u odnosu na predložene promene kada govorimo o Ustavu Republike Srbije, a takođe je bila održana i sednica odbora uz prisustvo vanparlamentarnih stranaka gde su, opet ću ponoviti, učestvovali predstavnici Dosta je bilo, Srpske radikalne stranke, Narodne stranke Vuka Jeremića i drugih političkih činilaca, i čak su na toj sednici davali svoja oprečna mišljenja.

Onda imate u tom istom listu, tog istog dana, imate intervju Sande Rašković Ivić, funkcionerke Narodne stranke, u kojoj kaže da treba izaći i glasati protiv izmena Ustava, jer je to uvod u druge promene, kao na primer promena preambule gde se KiM definiše kao deo Srbije.

Zaista ne mogu da verujem da ljudi koji sede u rukovodstvima političkih stranaka u kojoj se danas bore da na predstojećim izborima ostvare dobar rezultat i uđu u dom Narodne skupštine, bukvalno ništa ne prate kada govorimo o promeni Ustava Republike Srbije. Znači, ni jednim ustavnim amandmanom, a njih je 39, nije previđeno da se menja bilo šta što nema veze sa oblašću pravosuđa, a pogotovo da se dira u preambulu Ustava, da se dira u osnovna prava zajamčena Ustavom ili da se time omogućava da strane kompanije, kao što oni predstavljaju zadnjih mesec dana kada govorimo o „Rio Tintu“, dobije mogućnost da bilo šta radi, a da se prethodno ne izjasne građani na referendumu.

Takođe, u svom intervjuu gospođa je izjavila da se bukvalno ništa ne zna o sadržaju 29 amandmana iz ovog akta i prilično je očito da se vlasti neće potruditi da se omogući da se o tome građani izveste. Znači, svi građani Republike Srbije koji su pratili Narodnu skupštinu, koji prate medije, koji prate sredstva javnog informisanja su mogli da vide šta predstavlja predmet promene Ustava i mogli su da vide sadržaj tih ustavnih

Ali, očigledno je da se prestojeći referendum, koji je zakazan za 16. januar 2022. godine, koristi da bi se tema referenduma i tema izmeštanja izbora sudija iz Narodne skupštine u potpunosti razvodnjile i da bi oni proces izmene Ustava Republike Srbije koristili u političke svrhe.

Videćete i prethodnih dana određene političke stranke koje kažu da ne treba izaći na referendum zato što se time omogućava da se da mogućnost „Rio Tintu“ da radi ne znam šta, odnosno mogućnost da „Rio Tinto“ radi približavaju svojim političkim programima, iako su se oni zalagali 2004. godine da taj isti „Rio Tinto“ dođe u Srbiju, iako su sa tom kompanijom zaključili veliki broj sporazuma, a da mi kao Srpska napredna stranka po tom pitanju ništa nismo uradili.

Očigledno je, ja izvodim zaključak da oni u potpunosti nisu zainteresovani da pravosuđe učine nezavisnijim i to mi je potpuno opravdano, s obzirom na sve one stvari koji su oni radili 2009. i 2010. godine.

Ne mogu da zamislim da nekome smeta, tj. da neće da glasa za ustavni amandman u kome se kaže da je nedozvoljen politički uticaj ili bilo kakav oblik neprimerenog uticaja na nosioce pravosudnih funkcija. Očigledno bi oni želeli da taj izbor sudija ostane ovde u parlamentu, da oni mogu iz Demokratske stranke i drugih slojeva bivše Demokratske da vrše direktno uticaj na sudije i tužioce kako bi obezbedili za sebe aboliciju.

Očigledno je da se oni ne slažu sa time da Vrhovni kasacioni sud ubuduće bude Vrhovni sud, a nisu ništa pročitali o tome zašto bi trebalo da taj sud nosi to ime. Ne slažu se, verovatno, sa time da umesto današnjeg višeg ili osnovnog tužioca bude glavni tužilac, zato što, ja opet napominjem i to ću uvek spominjati do 16. januara, oni bukvalno ništa ne znaju o promeni Ustava i to je meni jako žao. Znate zašto ne znaju? Ne znaju zato što se nisu udostojili da pročitaju bilo koji dokument koji ima veze sa promenom Ustava Republike Srbije. Ali, zato vrlo dobro znaju da izlaze na ulice, znaju da blokiraju ulice, znaju da krše Ustavom i zakonom zagarantovano pravo na slobodu kretanja, zato što im je jako bitno da takvim stvarima ostvare određene jeftine političke poene.

Vidite danas i prethodnih dana Dragana Đilasa koji opet kaže da je ovo nelegitimna Skupština, a nelegitimna je zato što oni nisu izašli na izbore, a ne zato što ovde sede predstavnici jedne političke stranke. Ne možemo mi iz Srpske napredne stranke njih da izvodimo na izbore. Imali su nikada bolje izbore uslove i to potvrđuju i evroparlamentarci koje su oni pozivali ovde u Srbiju da im budu moderatori kako bi ne znam šta ostvarili u tim izbornim uslovima, a onda su se pokupili i otišli sa tih pregovora.

Direktno su Srpska napredna stranka i Aleksandar Vučić uticali na to da se cenzusni prag spusti sa 5% na 3%, dok su oni 2008. godine taj isti cenzusni prag povećavali sa 3% na 5% kako bi direktno naškodili drugim malim političkim strankama. Očigledno je da ta gospoda, koja danas govori da je Skupština nelegitimna, nema politički program i nema političku ideju koju mogu da predstave građanima Republike Srbije.

Jasan rezultat svega toga jeste i današnja izjava predsednika Aleksandra Vučića, koji je obavestio građane Republike Srbije da je u Srbiju stigao novi lek protiv korona virusa, da je obezbeđen za 11.500 ljudi, da će u narednom periodu biti obezbeđen za preko 50.000 ljudi, da je to tableta koja se daje u ranoj fazi postojanja korona virusa, da će u potpunosti sprečiti smrtni ishod i da su takav lek nabavile do sada samo tri zemlje. Pored toga, gradili smo i nove kovid bolnice, gradili smo autoputeve, brze saobraćajnice i to su one stvari koje pobeđuju na izborima.

Na izborima ne može da se pobedi tako što vršite reformu pravosuđa i ostavite ljude na ulicama, ne može da pobedi to što nakon te reforme ostane tri miliona nerešenih predmeta, što poreski obveznici Republike Srbije prate preko 44 miliona evra odštete. Te stvari ne mogu da pobede na izborima i to su im građani i pokazali 2012. godine, kada nisu glasali za njih i kada je Srpska napredna stranka došla na čelu države i sprovela reforme u svim važnim oblastima, a tu govorim i o reformi u oblasti pravosuđa.

Svakako, Poslanička grupa Aleksandar Vučić će u danu za glasanje glasati za sve predložene odluke. Zaista verujem da ćemo i ovim odlukama, a i predloženim promenama kada govorimo o Ustavu Republike Srbije, učiniti to da pravosuđe, pošto je danas svakako nezavisno, bude još nezavisnije ukoliko dođe do potvrde rezultata na referendumu. Ali, ono što je mnogo bitnije, jeste da Srpska napredna stranka nikada nije želela da vrši politički uticaj i to upravo pokazujemo i predloženim promenama Ustava. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, iznose se potpune neistine kada se kaže da se predloženim promenama Ustava Republike Srbije stvaraju uslovi za promenu preambule i očigledno je da pojedini narodni poslanici ne obavljaju svoj posao onako kako treba, a to je da uzmu ustavne amandmane, da pročitaju ustavne amandmane, da pročitaju akt o promeni Ustava koji je usvojen ovde u domu Narodne skupštine i tu će videti da nema nikakve veze ni sa promenom preambule, ni sa stvaranjem uslova za rad određenih stranih kompanija, a tu primećujem intenciju kada govorimo o Rio Tintu.

Kada govorimo o Venecijanskoj komisiji, ona je zaista kroz ovaj jedan otvoreni inkluzivan proces dala sva pozitivna mišljenja kada govorimo o promeni Ustava. To pokazuje izveštaj Evropske komisije za 2021. godinu u kome se kaže da je Srbija ostvarila napredak u oblasti pravosuđa. Zahvaljujući tome Srbija je uspela da na međuvladinoj konferenciji koja je održana juče, otvori klaster 4, posvećen zaštiti životne sredine, zelenoj agendi energetici, ali očigledno je da određeni predstavnicima opozicije to nije milo, jer time jasno pokazujemo da Srbija ide napred, da je Srbija jedina zemlja na zapadnom Balkanu koja je otvorila određeni klaster i pregovaračka poglavlja.

To samo pokazuje da se mi danas ponašamo odgovorno, da se nalazimo na putu EU i da želimo da usklađujemo naše zakonodavstvo za zakonodavstvom EU. Ono što smo mnogo puta govorili jeste da nećemo biti protočni bojler za sva zakonska rešenja i da imamo pravo da usvojimo određena zakonodavna rešenja koja su dobra, a da one negativne odstranimo.

Kada kaže kolega da je ovo poniženje, ja bih zaista rekao, da je veće poniženje bilo 2009. godine kada je isterano 1500 ljudi na ulice i kada ljudi nemaju sredstava da izdržavaju svoje porodice i da time direktno nanosite štetu integritetu i poziciji Republike Srbije. Zaista smatram da i današnjim odlukama i samom promenom Ustava želimo da osnažimo kapacitete današnjeg srpskog pravosuđa. Hvala vam.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, ministarka sa saradnicima, poštovani građani Srbije, Odbor za pravosuđe, državnu i lokalnu samoupravu je na svojoj sednici razmotrio predložene zakone koji su upućeni Narodnoj skupštini od strane Vlade Republike Srbije i nakon razmatranja iste je uputio u plenum na odlučivanje.

Pred nama su danas Predlozi zakona o izmenama Zakona o zaposlenima u javnim službama, sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru, o platama zaposlenih u javnim agencijama, kao i platama službenika i nameštenika u organima autonomnih pokrajina i jedinicama lokalne samouprave.

Ono što je svakako zajednički imenitelj za sva četiri predložena zakona jeste utvrđivanje novog roka za početak primene ovih zakona, odnosno odlaže se primena ovih zakona za početak 2025. godine, odnosno 2026. godine.

To je zaista neophodno kako bi bili ispunjeni svi potrebni uslovi, što će rezultirati jasnom implementacijom zakonskih rešenja, iz najmanji poremećaj u postojećem sistemu.

Svakako jako bitna tema jeste tema javne uprave i ona čini deo velikog sistema, odnosno države uprave koja obavlja izuzetno odgovorne poslove kako bi država ispunila sve svoje zakonom poverene poslove.

Ono što je bilo neophodno sprovesti kako bi javna uprava mogla da odgovori na sve postojeće, ali i na novonastale situacije jeste svakako reforma javne uprave sa kojom smo započeli još 2013. godine.

Samo racionalnim pristupom ovom problemu, mi smo danas uspeli da od javne uprave napravimo jedan moderan, efikasan sistem koji može da odgovori i na najzahtevnije probleme.

Sve reforme koje smo takođe sprovodili od 2012. godine do 2013. godine su bile sveobuhvatne i kompleksne i nismo samo sprovodili reforme u oblasti javne uprave, već i u oblasti privrede, ekonomije, finansija i građevinarstva i sve te reforme su dale pozitivne rezultate.

Kada govorimo o reformama javne uprave, neke od tih mera koje su uspele da od javne uprave naprave jedan moderan i efikasan sistem jeste i ograničavanje broja zaposlenih u javnom sektoru, zatim digitalizacija javne uprave, a svakako ono što je najbitnije jeste da smo od javne uprave napravili moderan servis za građane Republike Srbije.

Svakako i reforma javne uprave koja obuhvata preko 400 hiljada zaposlenih zahteva da izvršimo jednu jasnu analizu podataka kako bi na osnovu tih podataka mogli da donesemo najoptimalnije mere. Ali, ovo uključuje takođe i definisanje jednog jedinstvenog i centralizovanog sistema i predviđeno je da taj sistem bude uspostavljen u periodu od 2020. godine do 2024. godine u više faza.

Ono što moram i da podsetim građane Republike Srbije, da se i cela Evropa i ceo svet, uključujući i Republiku Srbiju u 2020. godini susreo sa pandemijom korona virusa. Mi smo se tada kao država odlučili da gradimo nove kovid bolnice, da funkcionalnost zdravstvenog sistema podignemo na najviši nivo, da nabavljamo lekove, da nabavljamo respiratore i druga medicinska sredstva kako bi građani Republike Srbije bili bezbedni i sigurni.

Svakako iako je pandemija korona virusa prouzrokovala određene negativne posledice, kako u odnosu na privredu, tako i u odnosu na građane Republike Srbije, država se tu aktivirala sa tri paketa pomoći ukupne vrednosti osam milijardi evra i uspeli smo da najbolji mogući način stavimo van strane sve negativne posledice pandemije korona virusa.

Uprkos tome, mi smo i u budžetu za narednu godinu predvideli rast plata u javnom sektoru od 7%, odnosno 8% i predvideli smo povećanje minimalne zarade na 35.000 dinara, ali ono što je svakako najvažnije jeste da smo predvideli da po švajcarskoj formuli rastu penzije u narednoj godini za 5,5%.

Iako smo sa jedne strane imali pandemiju korona virusa koja je iziskivala ogromne troškove, iako smo omogućili ravnomeran rast plata i penzija u narednim godinama, takođe javni dug smo ostavili ispod Mastrihtskog nivoa i prema projekcijama budžeta za narednu godinu javni dug Republike Srbije će umesto dosadašnjih 58 iznosiće 55% našeg BDP-a.

Svakako produžavanje roka za sprovođenje strukturnih reformi omogućiće najviši stepen inkluzivnosti kako bi uspeli da ostvarimo najbolje rezultate i tu podstičem učešće i sindikata, zatim strukovnih i drugih udruženja, ustanova i zaposlenih u javnom sektoru koji imaju pravo da iskažu svoja mišljenja, da iskažu svoje predloge kako bi uspeli da u pogledu ovih strukturnih reformi pronađemo najoptimalnija rešenja.

Verujem da će ovi predlozi zakona doprineti nastavku procesa reforme javne uprave, kako bi u narednim godinama javna i državna uprava mogla da odgovori na sve zahteve koji doprinose da nastavimo putem koji smo postavili još 2012. godine, a to je svakako jača, modernija i snažnija Srbija. Hvala.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, ministarka sa saradnicima, poštovani građani Srbije, kao što sam već danas rekao kada sam se obraćao u Narodnoj skupštini i građanima Republike Srbije u svojstvu izvestioca Odbora za pravosuđe, pred nama su predlozi zakona iz nadležnosti Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu koji imaju za cilj utvrđivanje novog roka za primenu istih i to za početak 20025. godine, odnosno 2026. godine.

Kada govorimo o predloženim zakonima, to je zaista neophodno sprovesti kako bi se ispunili svi potrebni uslovi i kako bi došlo do implementacije potrebnih zakonskih rešenja sa što manje poremećaja u već postojećem sistemu.

Jedan od najvažnijih uslova kada govorimo o ovim predlozima zakona jeste kreiranje jednog jedinstvenog i centralizovanog sistema u kome će biti sadržani podaci koji se odnose kako na radna mesta, u javnoj, odnosno državnoj upravi i biće sadržani podaci koji se odnose na elemente plata zaposlenih, kao i drugi troškovi.

Planirano je da se ovaj jedinstveni centralizovani sistem uspostavi u fazama, u periodu od 2020. do 2024. godine, ali ono što je mnogo bitnije, kako bi predvideli troškove za budžet Republike Srbije koji se odnosi na izdvajanje plata zaposlenih u javnom, odnosno državnom sektoru.

Ali, za razliku od perioda pre 2012. godine, kada je Republika Srbija mogla da se pohvali osvajanjem medalja u određenim individualnim, odnosno ekipnim sportovima, mi smo Republiku Srbiju za ovaj period od skoro deset godina u potpunosti promenili.

Mi smo do 2012. godine mogli da se pohvalimo da smo drugi u Evropi, ali otpozadi, kada govorimo o BDP-u, a danas možemo da se pohvalimo da smo zemlja koja je prva u Evropi prema kumulativnom privrednom rastu za 2020. i 2021. godinu i taj rast za ovu godinu, i upravo je to jedna od najbitnijih stvari kada govorimo o platama i penzijama, iznosiće 7,5% i to je ono iznad očekivanja, ali svakako sa time ćemo nastaviti i u narednoj godini prema projekcijama budžeta koji smo ovde usvojili u Narodnoj skupštini za 2022. godinu.

Ali, svega toga ne bi bilo da 2012. godine nismo razmišljali racionalno kako da naš ekonomski sistem učinimo održivim i kako da sugrađanima obezbedimo veće plate i penzije. Ono što ne moramo nikada da krijemo i ono čime možemo da se ponosimo jeste da smo se u toku pandemije korona virusa 2020. godine ponašali racionalno i odgovorno.

Država je 2020. godine uspela da prepozna sve negativne efekte koji će doneti pandemija korona virusa kako u oblasti privrede, tako i kada govorimo o građanima Republike Srbije i tada je država nastupila veoma racionalno. Rekla je da te negativne efekte pandemije korona virusa jednom delom moramo da preuzmemo mi i na taj način je i pomogla kroz tri paketa pomoći ukupne vrednosti osam milijardi evra, ali ono što nas je posebno izdvajalo u odnosu na zemlje u regionu jeste bila jednokratna novčana pomoć od 100 evra našim punoletnim građanima.

Iako smo se tokom 2020. godine vrlo racionalno ponašali, mi smo se odlučili da, umesto određenih strukturnih reformi koje su trebale da započnu tada, gradimo nove kovid bolnice. Izgradili smo potpuno nove tri kovid bolnice za nešto manje od četiri meseca.

Odlučili smo da funkcionalnost našeg zdravstvenog sistema bude na najvišem nivou i taj zdravstveni sistem je u mnogim segmentima bolje funkcionisao nego zdravstveni sistemi širom Evrope.

Odlučili smo se da nabavljamo najskuplje lekove, odlučili smo se da nabavljamo respiratore i druga medicinska sredstva, samo sa jednim jedinim ciljem, a to je da naši građani budu sigurni i bezbedni.

Ali, pored svih ovih troškova koje smo imali i pored svih ovih ulaganja, a podsetiću vas, takođe, da smo do 2012. godine kao država raspolagali samo sa pola kliničkog centra, a da danas imamo novi Klinički centar u Nišu, da danas privodimo kraju rekonstrukciju Kliničkog centra Srbije i da rekonstruišemo Klinički centar Vojvodine. Ali, i pored svih tih stvari, strukturnih, kojima smo uspeli da Republiku Srbiju učinimo modernijom i snažnijom zemljom, mi smo našli prostora i da u tim najtežim vremenima odvojimo potrebna novčana sredstva da povećavamo plate i penzije. I ta povećanja su bila i u 2021. godini, a na zadovoljstvo svih građana Republike Srbije, ona će se nastaviti i u 2022. godini.

Povećavaćemo plate u javnom sektoru za 7%, odnosno 8%. Povećali smo minimalnu zaradu. Smanjili smo neoporezivi deo zarada, ali ćemo takođe povećavati i penzije za 5,5% našim najstarijim sugrađanima, koji su uspeli da iznesu teret fiskalne konsolidacije, koje su započele 2012. godine, kako bi naš ekonomski sistem ojačali i kako bi danas mogli da se pohvalimo da imamo rast od 7,5%.

Ali, do 2012. godine mi smo na čelu države imali ljude koji su isključivo brinuli za svoje interese, a posle 2012. godine na čelu države imamo one ljude koji isključivo brinu za interese Republike Srbije.

Ono što je velika razlika kada posmatramo i određene zemlje u našem okruženju, ali i u Evropi, jeste da nekome očigledno ne odgovara jaka, da ne odgovara snažna, stabilna, samostalna Srbija, Srbija koja samostalno donosi svoje odluke. I upravo ta želja da Srbija mora da sastavlja vlade u stranim ambasadama, da im drugi sastavljaju vlade u određenim restoranima i kafićima širom Beograda, je dovela i do ovih talasa protesta koji se dešavaju u Srbiji poslednjih dve nedelje.

Predvodnici tih protesta, a to sam i u nekoliko ranijih sednica pričao, jesu takozvani predstavnici ekoloških stranaka, i ne kažem za džaba takozvani predstavnici ekoloških stranaka, zato što su se oni pojavili pre skoro dve godine i koji su govorili da isključivo zastupaju Zelenu agendu, zaštitu životne sredine, zdraviju zemlju, vodu, vazduh, a u stvari su oni predstavljali filijale političkih stranaka i to ne bilo kojih političkih stranaka, nego onih političkih stranaka koji se zalažu za to da dođu na vlast bez izbora, bez volje građana, a možda i uz pomoć određenih stranih faktora da bi ih neko dekretom postavio na vlast.

Kada govorimo o tim zelenim pokretima, to se ne krije, predvodnici toga jesu, odnosno predvodnici tih stranaka jesu i Dobrica Veselinović, najpoznatiji volonter na teritoriji Balkana. Tu je i Sava Manojlović i njegov pokret „Kreni - promeni“, koji su u junu mesecu 2021. godine dobili pomoć od Rokfeler nevladine organizacije u iznosu od 25.000 evra.

U potpunosti se slažem sa onim tezama, a to je predsednik Aleksandar Vučić nekoliko puta rekao, da je očigledno da u ovim protestima ti zeleni pokreti žele da preuzmu političko vođstvo nad Draganom Đilasom, Marinikom Tepić, ali ono što je bino, nemojte to da radite na ulicama i nemojte to da radite preko grbače naroda.

Ono što smo mogli da vidimo u prethodnih dve nedelje jeste grubo kršenje i Ustava Republike Srbije i zakona. Ograničavanje slobode kretanja može jedino da se sprovede u skladu sa Ustavom i zakonom i u određenim specifičnim situacijama, ali to ne mogu da rade pojedinci, niti mogu da rade određeni pokreti i određene političke stranke.

Očigledno je da postoji želja određenih političkih funkcionera da preuzmu određene nadležnosti iz Ustava i zakona i da oni nekome blokiraju slobodu kretanja. I to se desilo i širom Republike Srbije, ali to se desilo i na autoputu, odnosno međunarodnom putu. I kome treba? Ja zaista danas pitam - kome treba zarad jeftinih političkih poena da blokira autoput, da blokira saobraćajnice, kako bi izneli određene političke pamflete i određene političke poruke?

Oni vam kažu da je njihov jedini problem to što smo mi ovde narodni poslanici izglasali Zakon o eksproprijaciji, a da ga pritom oni nisu pročitali, da im je problem Zakon o referendumu, a Venecijanska komisija nam je rekla da je taj zakon dobar. Njima je problem „Rio Tinto“, ali neće da vam kažu da je „Rio Tinto“ došao u Srbiju 2004. godine. I kao što je moj kolega Đorđe Dabić u današnjem izlaganju rekao, niz dokumenata je potpisano od 2004. do 2012. godine. Jedino što je postojala saglasnost između države Republike Srbije i „Rio Tinta“ je bio jedan memorandum iz 2012. godine, ali gde u drugom stavu tog memoranduma je rečeno da ne postoje međusobne obaveze između dve ugovorne strane.

Nama govore ljudi čiji je ministar Oliver Dulić vodio Ministarstvo ekologije i koji su očistili budžet Republike Srbije, umesto da čiste deponije. Oni nama danas kažu da se mi ne zalažemo za životnu sredinu, a Ministarstvo zaštite životne sredine uradilo za period od godinu dana više nego prethodnih 10 godina.

Premijerka Brnabić ovde, čitajući ekspoze, navela je da je jedan od osnovna tri prioriteta zaštita životne sredine. Mi to danas radimo. Mi smo zasadili, odnosno resorno ministarstvo je zasadilo preko 150.000 sadnica. Radimo nove prečišćivače otpadnih voda. Radimo sve što je neophodno da postupamo u skladu sa Zelenom agendom.

Ali, dokaz tome da mi radimo vrlo odgovorno i da radimo za interes građana Republike Srbije pokazuje i današnja vest da su se zemlje EU složile da Republika Srbija otvori Klaster 4, koji se odnosi na Zelenu agendu i održivi razvoj. Ta odluka će biti donesena nakon Međuvladine konferencije, koja će se održati 14. decembra u Briselu. U okviru tih klastera će biti otvorena pregovaračka poglavlja transportna politika, energetika, transevropska mreža, životna sredina i klimatske promene.

Ali, to nećete čuti na medijima kao što su N1, Nova S, Direktno. Nećete čuti, zato što bi se time otvorila tema – šta ste vi radili do 2012. godine kada govorimo o zaštiti životne sredine?

Onda vidite proteste, prisustvujete da gledate od kuće proteste, gde ljudi zatvaraju autoput i saobraćajnice, ljudi svoju decu vade iz kola kako bi prešli Pančevački most, a onda u toku tih protesta vam dođu Dragan Đilas, Marinika Tepić i Dejan Bulatović, a to je taj Dejan Bulatović koji je otvoreno pretio da će po padu vlasti svako juriti svog naprednjaka.

Zašto, čemu iznosite laži kada govorimo o bilo kom zakonskom predlogu? Zato je predsednik Aleksandar Vučić za razliku od svih bivših predsednika otišao u tu Loznicu i uprkos svim blokadama, otišao automobilom da razgovara sa svojim narodom. Ali, kada smo gledali taj prenos, pa nismo baš videli da su se građani Loznice, odnosno Gornjih Nedeljica toliko zabrinuli. Ljudi imaju određenu opravdanu zabrinutost. Ali, znate zašto su zabrinuti? Zato što konstantno svaki dan čitaju o tome kako je „Rio Tinto“ najveći problem. Ali, taj isti Dragan Đilsa, Marinika Tepić i Dejan Bulatović neće da vam kažu da je za vreme vladavine DS „Rio Tinto“ ušao u Srbiju.

Ono što takođe želim da kažem jeste da je danas predsednik Aleksandar Vučić posetio i gradilište „Beograd na vodi“ i rekao da je to jedan od najvećih projekata. Kada odemo, možemo da vidimo šta je sve urađeno na prostoru nekadašnjeg Savskog amfiteatra. Ali, za to su se oni bunili, i to su se protivili i rekli su da će od „Beograda na vodi“ biti samo maketa, a mi smo danas izgradili nekoliko zgrada, najveći park u ovom delu Evrope, najveća zgrada u ovom delu Evrope će biti.

Mi radimo sve samo da bi Srbiju unapredili, da bi Srbija bila modernija i razvijenija.

Ono što takođe moram da kažem jeste da se postavlja pitanje – zašto se vrši pritisak na ulicama? Pritisak se vrši isključivo na ulicama zato što nemaju politički program, zato što nemaju političku ideju.

Danas im konferenciju ima isti taj Sava Manojlović. Znate šta je on zamerao u pogledu Zakona o referendumu? Zamerao je to što ukoliko podnosite u budućnosti narodnu inicijativu, morate da izdvojite 11.000 evra da biste te potpise overili kod notara.

To Savi Manojloviću nije smetalo kad je podnosio narodne inicijative ovde u Narodnoj skupštini za rijaliti programe, a šta je sporno da overavamo? Šta je sporno da te potpise overavamo? Time se obezbeđuje veći stepen pravne sigurnosti za sve građane Republike Srbije zato što vi, ukoliko želite da podnesete narodnu inicijativu, odete kod notara, notar konstatuje da ste vi pristupili, da su to vaši lični podaci, nema nikakvog problema.

Drugi problem jeste zato što ukoliko ne uspe referendum on se odlaže za godinu dana. To vi kažete. Vi kažete koji niste otvorili ni jedno pregovaračko poglavlje, vi pričate o tome koji ste svu svoju većinu ovde u Narodnoj skupštini vodili ka tome da se zastupa politika ka EU, niste otvorili ni jedno pregovaračko poglavlje i onda postavljamo pitanje – šta je konačni cilj? Konačni cilj jeste usporiti Srbiju, srušiti Aleksandra Vučića, ali ga srušiti bez izbora.

Ono po čemu se mi razlikujemo je upravo onaj skup u Areni, a kada je predsednik Aleksandar Vučić rekao da je politika SNS da ujedinjujemo Srbiju, da ujedinjujemo građane Republike Srbije zato što smo u ovom trenutku mali i nemamo luksuz da stvaramo unutrašnje sukobe. Tih 10 programskih načela su veoma važni za napredak Srbije, a to je samostalnost Srbije, demografski oporavak Srbije, nulta stupa prema organizovanom kriminalitetu i korupciji i ono što je najbitnije razvijanje političkog dijaloga u društvu. Mi želimo da razgovaramo i kada god smo razgovarali pokazivali smo visok stepen konstruktivnosti. Te otvorenosti i konstruktivnosti od strane njih nema.

Uzeću još samo minut kako bi moje kolege mogle da uzmu učešće u raspravi.

Kada govorite o zelenim ciljevima koje vi želite da postignete kroz ove proteste, to je laž građani Republike Srbije zato što vi imate, nakon protesta, u toku jučerašnjeg dana gospodina Zelenovića koji je građane Šapca delio u građane prvog i drugog reda. On je otišao ispred predsedništva i postavio političke zahteve, a to je da se u Skupštini donese zakon kojim će se zabraniti „Rio Tinto“ i drugi jeste da se promene, odnosno da se razreše svi članovi REM-a. Tu upravo postoji ta ključna veza. Te iste zahteve su podnosili oni na prvom međustranačkom dijalogu da se smene svi članovi REM-a. To im je bitno zato da bi oni postavili svoje ljude i da bi nastavili sa svim onim što su radili od 2012. godine kada su stvarali carstvo „Multikoma“.

Molim građane Republike Srbije da, pošto su oni najavljivali proteste i za naredne nedelje, ostanu suzdržani i, kao što je predsednik Aleksandar Vučić rekao, ne smemo da dozvolimo teror manjine nad većinom, da moramo da ostanemo suzdržani i da ostanemo pribrani, da nadležni organi rade svoje poslove.

Ja ću, kao i moja poslanička grupa, u danu za glasanje podržati ove zakone zato što ovi zakoni upravo daju zamajac boljoj, snažnijoj i modernijoj Srbiji. Hvala.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, cenjena ministarka sa saradnikom, poštovani građani Republike Srbije, pred nama su danas tri veoma važna akta koji se odnose na postupak promene Ustava Republike Srbije i jedan od tih akata jeste i Predlog odluke o raspisivanju republičkog referenduma.

Danas smo mogli videti u sredstvima javnog informisanja, a najviše u medijima i na portalima koji ne podržavaju politiku Srpske napredne stranke da se pojavljuju određene informacije koje su u potpunosti u suprotnosti sa onim što piše u dokumentima koja su danas pred narodnim poslanicima.

Zarad toga, ja moram da pročitam neke stvari iz tih dokumenata. Kada govorimo o Predlogu odluke o raspisivanju republičkog referenduma radi potvrđivanja Akta o promeni Ustava Republike Srbije u njemu decidno i jasno piše da će se republički referendum održati 16. januara i da će pitanje glasiti da li ste za potvrđivanje Akta o promeni Ustava Republike Srbije.

To je jedino istinito i ispravno sa čim će se građani Republike Srbije suočiti kada izađu na referendum koji se odnosi na promenu Ustava, koji se odnosi, odnosno na deo Ustava koji se odnosi na pravosuđe.

Ono što je važno reći, Ustav Republike Srbije predstavlja najviši pravni akt jedne države čije norme na jasan način uređuju pitanje od značaja za funkcionisanje države, društva i njenih institucija.

Veoma bitno je reći da svi zakonski i podzakonski akti moraju biti u skladu sa Ustavom, jer Ustav je najviši pravni akt, a ja bih rekao sa druge strane i politički akt.

Važeći Ustav Republike Srbije proglašen je 8. novembra 2006. godine, nakon što ga je Narodna skupština usvojila na Posebnoj sednici održanoj u septembru 2006. godine.

Pre konačnog teksta Ustava iz 2006. godine postojalo je nekoliko nacrta koji su bili predmet javne rasprave i 2005. godine zatraženo je mišljenje od Venecijanske komisije, gde je Venecijanska komisija 2007. godine rekla da određene primedbe i mišljenja koja su oni dali, koje se odnose na deo pravosuđa, nisu inkorporirane u Ustav iz 2006. godine i da izražavaju ozbiljnu zabrinutost zbog mogućeg političkog uticaja prilikom izbora nosioca pravosudnih funkcija i ta njihova zabrinutost je bila u potpunosti opravdana.

Stvorio se pravni vakuum da kasnije i Ustavom iz 2006. godine i Nacionalnom strategijom za reformu pravosuđa se stvori temelj za reformu pravosuđa koje će se sprovesti 2009. i 2010. godine kada je skoro 1.500 nosilaca pravosudnih funkcija ostalo na ulici.

Ono što je bilo važno jeste da taj politički uticaj na pravosuđe do 2012. godine se sprovodio iz Narodne skupštine, ali se sprovodio i iz Vlade Republike Srbije. Za to je bila potrebna većina u okviru tadašnje vladajuće većine da se treća grana vlasti, tadašnje pravosuđe podvede pod direktni politički uticaj tadašnje DS.

Danas kada mi govorimo o promeni Ustava, mi radimo sve suprotne stvari koje su se dešavale do 2012. godine. Mi smo ovaj ozbiljan i odgovoran proces započeli pre godinu dana, ali ni od koga nismo krili šta radimo. Tu odluku da započnemo promenu Ustava smo doneli dvotrećinskom većinom. O tome smo raspravljali ovde u Narodnoj skupštini. Građani Republike Srbije su mogli da čuju šta je nama namera.

Želeo bih da pohvalim i predsednicu Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, želeo bih da pohvalim članove Radne grupe, želeo bih da pohvalim vas ministarka na jednom ozbiljnom, odgovornom i transparentnom radu.

Ne možemo da ne kažemo da je ovaj postupak bio transparentan i inkluzivan. Mi smo prisustvovali, odnosno Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo je organizovao osam javnih slušanja i ti pozivi su bili transparentni. Mogli smo da pozovemo i želeli smo da pozovemo sve relevantne činioce da uzmu učešće u tim raspravama.

Ovde u domu Narodne skupštine, ispravićete me, to je bilo osmo javno slušanje, su bili i predstavnici nevladine organizacije CEPRIS, to je ona organizacija u čijem Upravnom odboru sede ljudi koji danas i prethodnih godinu dana napadaju sve ono što mi radimo, a što se odnosi na promenu Ustava u delu pravosuđa.

Nije istina da je bilo kome bilo ograničeno pravo da prisustvuje tim javnim slušanjima. Ono što je razlika i ono što moramo da priznamo, da je faktička razlika u odnosu na period pre 2012. godine i što je velika razlika u odnosu na sve procese i radnje koji su prethodili donošenju Ustava iz 2006. godine jeste što je organizovana sednica gde su pozvane sve vanparlamentarne stranke da iskažu svoja mišljenja koja se odnose na proces promene Ustava.

Na toj sednici su prisustvovali i predstavnici Radikalne stranke, Dosta je bilo i Narodne stranke i drugih političkih organizacija i mogli su da kažu šta oni misle. Bitno je da smo tokom ovog procesa sučeljavali mišljenja i da je rezultat tih sučeljavanja najbolje rešenje koje danas možemo videti u ustavnim amandmanima.

Radna grupa je uradila jedan ogroman posao, ali taj ogroman posao je bio rezultat želje svih nas da iznađemo najbolja rešenja, da niko sutra ne može da kaže da je bilo koji član Radne grupe ili bilo koji član Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo nešto radio protiv interesa svoje države ili protiv interesa građana Republike Srbije.

Ono što je važno, pravosuđe je nezavisno, objektivno i nepristrasno i mnogo bolje organizovano nego pre 2012. godine. Danas imate uređenu mrežu sudova, danas imate sigurno mnogo manje nerešenih predmeta nego što nam je ostavila ta reforma pravosuđa kada je bilo tri miliona nerešenih predmeta.

Ono što je danas bitno, nosioci sudijskih funkcija, nosioci tužilačkih funkcija, predsednici sudova, oni danas mogu da budu mirni i spokojni. Mi svim ovim stvarima koje danas radimo nećemo ni na koji način ugroziti njihovu funkciju, nećemo ugroziti njihov položaj. To jasno i decidno piše u Predlogu Ustavnog zakona za sprovođenje Akta o promeni Ustava Republike Srbije.

Nećete mi zameriti, da bi zbog tih nosilaca pravosudnih funkcija, da bi oni bili mirni, da se ništa neće dogoditi sa njihovim pozicijama, jasno piše da sudovi i javna tužilaštva nastavljaju sa radom do stupanja na snagu propisa kojim se njihove nadležnosti, organizacije, kao i položaj sudija, javnih tužilaca usklađuju sa amandmanima i da sudije izabrane na stalnu funkciju pre stupanja na snagu amandmana nastavljaju da vrše funkciju u sudovima u kojima su izabrani.

Nemojte da slušate, dragi građani Republike Srbije, one koji su podveli pravosuđe pod direktan politički uticaj, nemojte da slušate one kojima je treća grana vlasti služila da disciplinuju one koji nisu bili za politiku tadašnje DS i koji su spiskove za izbor sudija krojili, ne u Ministarstvu pravde, nego krojili u sedištu DS u Krunskoj ulici, a onda se hvalili da je to jedna od najbolji reforma pravosuđa koja nas je koštala 44 miliona evra, koja je iza sebe ostavila tri miliona nerešenih predmeta i koja je u potpunosti uništila i razorila mrežu sudova da mi 10 godina kasnije pokušavamo da ispravimo sve te negativne stvari.

Ono što je bitno, ostaviću vremena da i moje kolege uzmu učešće u ovoj raspravi. Bitno je, zadržali smo podelu vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku. Ono što je veoma važno reći jeste da umesto ranije odredbe da se zakonodavna, izvršna i sudska vlast zasnivaju na međusobnoj kontroli, zameniće se rečima „međusobno proveravanje“ koje na adekvatniji način opisuju period odnosa tri grane vlasti.

Bitno je reći da u budućem sazivu Visokog saveta sudstva neće biti ministar pravde, da neće biti predsednik odbora nadležan za pravosuđe, da ćemo izmestiti taj izbor sudija u Visoki savet sudstva i da ćemo ovim izmenama u potpunosti garantovati načela stalnosti, nepremostivosti sudijskih funkcija koja je jasno bila pogažena u reformi 2009. i 2010. godine.

Niko ne sme i niko ne sme da ima za pravo da neko premešta sudije mimo zakonskih odredbi i da protivustavno i protivzakonito sudijama prestaju sudijske funkcije mimo zakona. Jasno, u ovom aktu imamo i jasno definisanu organizaciju Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca i na jasan način imamo definisano da niko ne može vršiti politički uticaj na sudije.

Meni je izuzetno drago na kraju ovog ozbiljnog i odgovornog procesa što sam imao čast da sa svima vama učestvujem u radu Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo. Zaista smatram da veliki i krupne promene zahtevaju određeni protok vremena. Iako i sada dolaze informacije sa medija koje pripadaju predstavnicima tajkunske opozicije da su ovo loše stvari. Videćete, ja sam uveren da će se ljudi, građani Republike Srbije i oni koji imaju neposredan kontakt sa pravosuđem ponositi na ove stvari koje smo mi uradili u prethodnih godinu dana. Hvala.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, pred nama su danas dve odluke koje se odnose na RIK, čijim ćemo usvajanjem svakako doprineti da RIK obavlja zakonom utvrđenim svoje poslove. Ono što je važno i tu se u potpunosti slažem sa kolegom Aleksandrom Mirkovićem koji je bio ovlašćeni predlagač poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu, koji je rekao da je danas zaista jedan istorijski dan što se tiče demokratije i parlamentarizma u našoj zemlji, jer današnji predlog odluke stvara mogućnost da se RIK proširi za čak šest mesta i što će ta mesta zauzeti ljudi, odnosno šest članova i šest zamenika članova RIK-a i da će ta mesta biti popunjena ljudima koji nisu bili predstavnici stranaka koji sede u republičkom parlamentu. Tu se u potpunosti slažem sa kolegom Mirkoviće zato što ovakvu situaciju niste mogli da vidite do 2012. godine, odnosno do 2013. godine, kada se na čelu države nalazila DS i kada nijedan funkcioner DS nije želeo da razgovara sa nama, sa SNS, a da smo u tom trenutku bili najjača opoziciona stranka.

Svakako ovo jeste pozitivan plod međustranačkog dijaloga u kojima su razgovarale određene političke partije koje su svakako dale legitimitet izborima koji su održani u junu mesecu 2020. godine i to su one opozicione političke stranke koje su želele da razgovaraju sa legitimno izabranim predstavnicima svog naroda ovde u domu Narodne skupštine.

Imali ste i drugi kolosek. Imali ste predstavnike političkih stranaka, a to je stranka Dragana Đilasa, to je stranka Vuka Jeremića, to je Demokratska stranka, to je Pokret slobodnih građana koji nisu želeli da razgovaraju sa predstavnicima svoga naroda. Tu pre svega mislim na legitimno izabranog predsednika Republike Aleksandra Vučića, koji je tim razgovorima koji su se vodili ovde u domu Narodne skupštine dao potpuni legitimitet, već su odlučili da u pomoć pozivaju evroparlamentarce, predstavnike Evropske unije kako bi im oni na neki način pomogli da bez volje naroda, da bez volje građana dođu na vlast, očigledno misleći da će neko u Evropskoj uniji doneti dekret da se njegovo veličanstvo, Dragan Đilas i ostali postave na vlast. Ali, to neće biti slučaj.

Kao što sam rekao, ova današnja odluka jeste svakako pozitivan plod razgovora između vlasti i opozicije. Ti razgovori su još započeli pre nekoliko godina i prvi razgovori su vođeni na FPN-u i ono što je bitno navesti jeste da smo mi kao SNS uvek bili otvoreni za razgovore. Kada smo učestvovali u bilo kom razgovoru pokazivali smo visok stepen konstruktivnosti zato što smo želeli da iznađemo pozitivna rešenja, a ta pozitivna rešenja jesu bila usmerena upravo na to da građani mogu da izađu na slobodne demokratske izbore i da iskažu volju, a oni svakako jesu bili slobodni i demokratski za razliku od nekih prethodnih izbora pre 2012. godine.

Šta se dešavalo na FPN-u? Vi ste već tu videli određen stepen disonantnih tonova koji je dolazio od predstavnika opozicionih stranaka. Oni su tada došli na Fakultet političkih nauka samo da bi sa njega otišli. Oni su odluku o bojkotovanju izbora doneli mnogo pre nego što će doći na Fakultet političkih nauka. I oni nisu došli da razgovaraju na jedan demokratski, civilizovan način sa predstavnicima vlasti. Oni su doneli svoj spisak želja koji je spisak želja samo da bi oni došli na vlast bez volje građana. To je 42 zahteva, moram da vas podsetim. I od tih 42 zahteva, 17 zahteva je usvojeno, 15 je implementirano u potpunosti, a dva zahteva su delimično implementirana.

Ono što moram da vas podsetim jeste da je SNS, da je vladajuća većina ovde u domu Narodne skupštine, nakon tih razgovora na FPN-u, takođe izvršila izmene određenih zakonskih akata. Želeli smo da izađemo u susret, da kako oni kažu, da sprečimo funkcionersku kampanju, želeli smo da izmenimo Zakon o javnim preduzećima, želeli smo da izmenimo Zakon o Agenciji za sprečavanje korupcije. Izašli smo u susret predstavnicima opozicionih stranaka, ali onaj najveći ustupak koji smo mi napravili jeste da cenzusni prag spustimo sa 5% na 3%. To nama nije trebalo, zato što mi imamo podršku kulturne, pristojne Srbije i ta podrška se ogledala u junu mesecu 2020. godine kada je lista Aleksandar Vučić – Za našu decu dobila podršku preko 60% glasova.

Mi smo želeli, imali smo dobru volju, imali smo dobru nameru da direktno pomognemo tim malim političkim strankama da uđu u dom Narodne skupštine, da ovde mogu da zastupaju politiku. Ali, ja sada ovde postavljam pitanje – koju bi oni politiku zastupali? Da li je to politika ova koja se sprovodi prethodni vikend na ulicama i Beograda i u određenim gradovima širom Srbije? Vi prethodnih dva dana imate flagrantno kršenje i Ustava Republike Srbije, imate kršenje slobode kretanja.

Neki mali broj ljudi, pod izgovorom da nisu zadovoljni određenim zakonskim predlozima, blokiraju autoput, međunarodni put, blokiraju određene saobraćajnice tako što stavljaju kamione, stavljaju buldožere, stavljaju bagere na ulice i onim ljudima koji predstavljaju kulturnu i pristojnu Srbiju, većinskoj Srbiji sprečavaju da se kreću. To su vrlo maliciozno uradili u subotu kada je SNS održavala izbornu skupštinu, a u toku popodnevnih časova održavala konvenciju SNS.

Veoma je važno reći da su na toj konvenciji upućene veoma važne poruke koje se mogu primeniti odmah nekoliko dana nakon same konvencije, a to je da je SNS za 13 godina koliko postoji i za devet godina koliko participira u vlasti uspela da promeni svest naroda. Uspeli smo da od Srbije napravimo mesto da više ne moramo da se samo hvalimo da smo osvojili medalju u nekim sportovima. Danas možemo da se pohvalimo da smo prvi u Evropi po kumulativnom privrednom rastu, danas možemo da se pohvalimo da smo jedna od najbrže rastućih ekonomija. Ali, za razliku od perioda 2008. i 2010. godine kada smo bili druga zemlja u Evropi, ali otpozadi kada govorimo o najnižoj stopi BDP.

Ono što je važna poruka predsednika Aleksandra Vučića jeste da politika SNS ujedinjuje narod, da ujedinjuje građane Republike Srbije, jer mi smo mali, mi nemamo luksuz da dozvolimo sebi da imamo unutrašnje sukobe. Neko želi stalno svojim izjavama u medijima da kaže kako smo mi polarizovano društvo. Ne, nismo. Neki pokušavaju da polarizuju to društvo.

Setite se političkih mantri koje su koristili i pre juna 2020. godine kada su govorili da smo mi podeljeno društvo. Ne, nismo podeljeno društvo. Oni žele da nas podele. Oni žele da nas podela na taj način što će da 18 ljudi na autoputu blokira nekoliko hiljada ljudi. Zašto tih nekoliko hiljada ljudi treba da bude talac tih 18 ljudi? Dok njihovi šefovi Dragan Đilas, Vuk Jeremić, portparolka "Multikom grupe" Marinika Tepić i ostali zeleni pokreti, njihovi funkcioneri sede kući, nisu na ulici. Manojlović, Dobrica Veselinović i ostali, očigledno žele da preuzmu primat na političkoj sceni od ljudi koji su razgovarali sa evroparlamentarcima.

Nemojte to da radite. Nemojte da ugnjetavate pristojnu i kulturnu Srbiju. Kao što je mog kolega Bakarec u jednom od govora rekao, nemojte da sprovodite teror manjine nad većinom. Nemojte to da radite preko grbače naroda.

Svako od nas ima pravo da podržava politiku i to je sasvim normalno, ali mi podržavamo politiku koja želi da ujedini narod. Želimo da ostvarimo ekonomski prosperitet, želimo da napredujemo, da budemo moderna i jaka Srbija.

Ono što građani Srbije treba da znaju jeste da ni jedan od tih protesta nije prijavljen, da je sve rađeno mimo zakona. Onda ti ljudi kažu da mi nad njima sprovodimo nasilje. Kako? Povukli smo policiju da ne bi došlo do sukoba, povukli smo policiju, odnosno da dozvolimo da taj mali broj ljudi iznese svoje određene političke stavove, ali politički stavovi se ne iznose na ulici. Imate institucije i mi želimo kroz institucije da vodimo dijalog.

Setite se perioda od 2008. do 2012. godine. Kao što je rekao moj kolega Mirković, nismo imali mogućnost da odemo ni na jedan medij. Boris Tadić nije želeo da nas pozove da pregovaramo o izbornim uslovima, a kamoli da imamo kao vanparlamentarna stranka predstavnike u RIK-u.

Ljudi, izborni uslovi, moramo svi da priznamo, su danas nikada bolji. Oni su nikada bolji. Jedan od pregovarača evroparlamentaraca, Bilčik je rekao da je on ovde političar, on bi izašao na izbore. Ali, očigledno je da nema tog političkog programa, da nema te političke ideje sa kojima će predstavnici opozicije da izađu na izbore i da se suoče sa onom istinom, a to jeste da su oni danas negde tu oko cenzusa i da jedino ovakva eskalacija nasilja, mogu slobodno da kažem, da se oni nadaju da može da im pomogne da će preći taj cenzus i da će ući ovde u Narodnu skupštinu.

Šta su bili njihovi zahtevi? Njihovi zahtevi nisu bili ništa ono, odnosno nisu bili onakvi da bi unapredili izborno zakonodavstvo. Vi imate predloge određenih opozicionih stranaka da Aleksandar Vučić ne bude nosilac izborne liste, da kandidat za predsednika Republike ne može da bude nosilac na parlamentarnim, lokalnim ili pokrajinskim izborima.

To je onaj suštinski cilj, da se spreči da se Aleksandar Vučić bavi politikom, da Aleksandar Vučić ode iz politike. Kada bi to bilo ispunjeno, videli biste koliko im je potpuno svejedno sve što se tiče izbornih uslova.

Jedna od političkih stranaka, i to sa onog dijaloga koji se vodi uz posredstvo evroparlamentaraca, tražila je, i to građani Srbije treba da znaju, tražili su da im se ustupe prostorije u javnim preduzećima kako bi oni obavljali neke razgovore, kako bi tamo držali tribine i da im se to ustupi besplatno. Znači, vidite u tim njihovim zahtevima da je njima jedino stalo da dođu opet do javnih preduzeća. Oni su tražili ljude koje ćemo postaviti u javna preduzeća, koji će primati platu za to kako bi oni tobože kontrolisali da li neko skuplja kapilarne glasove.

Kada je reč o kapilarnim glasovima, ja ne znam šta je njima problem oko tih tzv. kapilarnih glasova. To su radili predstavnici DOS-a 2000. godine. Išli su po naseljima, išli su po mesnim zajednicama i skupljali podršku. Ljudi, to je legitimno. To se radi u Kanadi, to se radi i u SAD. Ali, vi da biste dobili glasove, morate da imate politički program. Ne možete da vređate porodicu Aleksandra Vučića, ne možete da odlazite ispred kuće Gorana Vesića, doktora Kona, Tiodorovića itd. i da mislite da je to politički program.

Politički program jeste da mi danas gradimo 10 autoputeva, brze saobraćajnice, da gradimo pruge, da smo izgradili više domova zdravlja i bolnica nego prethodnih 50 godina. To su rezultati. Rezultati jesu kada nam Evropska komisija kaže da smo ostvarili napredak i da ćemo zbog toga verovatno otvoriti dva nova klastera. Oni koji su zastupali i politiku EU i koji su se zalagali za ulazak u EU nisu otvorili nijedno pregovaračko poglavlje. Modernizovali smo vojsku, modernizovali smo pripadnike policije da bi se borili protiv organizovanog kriminala i korupcije.

Njihove najveće sramote jesu bili reforma pravosuđa i 24 sporne privatizacije. To je govorila i Evropska komisija, i nikada ništa nije urađeno po tome. Danas ljudi protiv kojih se mi borimo u organizovanom kriminalu i korupciji, oni se na njih pozivaju i protežiraju ih u svojim tajkunskim medijima. To nisu politički programi i to nisu političke ideje sa kojima vi, gospodo iz opozicije, možete da pobedite.

Ja se zaista nadam da će kulturna i pristojna Srbija u potpunosti ostati uzdržana kada govorimo o stvarima koje se dešavaju u prethodnih nekoliko dana na ulici, a da će organi reda raditi svoj posao. Ali, ono što je mnogo važnije jeste da mi svi zajedno izađemo na predstojeće izbore, da Aleksandar Vučić odlukom svih članova Srpske napredne stranke i glasača Republike Srbije ostane na čelu države i na čelu stranke, jer samo na taj način možemo da nastavimo putem, a to je bolja, zdravija, modernija i ja bih rekao srećnija Srbija. Hvala.

Poštovani predsedavajući, gospodine Orliću, cenjena ministarka sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, kao što su moje cenjene kolege u prethodnom delu današnje pred nama se danas nalazi Predlog zakona o referendumu i narodnoj inicijativi.

Moram na početku mog izlaganja da kažem da je ovo Predlog zakona koji predstavlja jedan od najznačajnijih zakonskih akata koji se nalazi u aktuelnom skupštinskom sazivu.

Ustavom Republike Srbije, kao najvišim pravnim aktom, i to u članu 2. Ustava Republike Srbije, je jasno propisano da suverenost potiče od građana, koji tu suverenost vrše ili referendumom, ili narodnom inicijativom, ili preko svojih legitimno izabranih predstavnika, odnosno narodnih poslanika.

Ovim zakonom se omogućava da građani Republike Srbije iskažu svoju volju u pogledu određenih važnih pitanja koja se odnose, kako na državu, tako i na celokupno društvo. Važno je reći da je trenutni Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi ovde u Domu Narodne skupštine donesen još davne 1994. godine, i da nije pretrpeo postupak usklađivanja sa Ustavom Republike Srbije iz 2006. godine, koji bi ja, s jedne strane, naveo kao očigledni pravni nonses.

Društva u kompletnoj Evropi se danas razvijaju mnogo brže nego što smo svi zajedno mogli da očekujemo te 1994. godine. Pitanja koja su važna za državu ili kompletno društvo zahtevaju stavove i mišljenja velikog broja pripadnika toga društva, jer samo na taj način možemo da ostvarimo princip demokratičnosti i samo na taj način možemo da obezbedimo građanima mogućnost da iskažu svoju volju u pogledu određenih važnih pitanja. Ali, potrebno je svakako, da volja i namera celog ili određenog društva, u pogledu određenih pitanja ima svoje pravno utemeljenje, a to je upravo Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi.

Ustav Republike Srbije je donesen davne 2006. godine, i s obzirom na veoma dinamične političke, društvene, i druge različite okolnosti, Ustav kao najviši pravni akt jasno definiše načela, jasno definiše prava i obaveze, jasno definiše odredbe koje se odnose na teritorijalnu i političku organizaciju, ali i pitanja koja su od značaja za ostvarivanje prava građana Republike Srbije. Očigledno je da politička volja nije postojala 2008. godine, da se trenutni Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi u potpunosti upodobi sa najvišim pravnim aktom jedne zemlje. Kada govorimo o tim razlozima njih možemo gledati isključivo kroz političke razloge.

Danas imamo u našoj zemlji kompletnu histeriju kada govorimo o Predlogu zakona o referendumu i narodnoj inicijativi. Tu histeriju vode isključivo predstavnici opozicionih stranaka koji ništa nisu uradili do 2012. godine, ni da upodobe postojeće zakonske akte sa evropskim zakonodavstvom, i ako su oni stalno ovde govorili da se oni u potpunosti zalažu za evropske vrednosti i da se u potpunosti zalažu za evropsko zakonodavstvo.

Podsetiću vas, 2006. godine je donesen Ustav Republike Srbije, 48 sati mimo svakih zakonskih odredbi, mimo bilo kakve pravne prakse građani Republike Srbije su glasali 48 sati kako bi taj referendum uspeo. Rezultat tog referenduma jeste da smo mi od Crne Gore u tom trenutku, od zajedničke države, dobili još jednog suseda. Zašto tada predstavnici tadašnje DS nisu upodobili postojeće zakonske akte sa Ustavom Republike Srbije?

Jedan od razloga zašto je ovaj Predlog zakona ušao u Dom Narodne skupštine jeste i predstojeći referendum kada se govori o izmeni delova Ustava koji se odnose na deo pravosuđa. Danas imate predstavnike opozicionih stranaka, predstavnike vanparlamentarnih stranaka, a tu najviše govorim i o gospodinu Draganu Đilasu, Vuku Jeremiću, Lutovcu i ostalima koji predstavljaju taj blok koji ne žele da razgovaraju sa legitimno izabranim predstavnicima svoga naroda i koji govore, i koji pozivaju svoje birače da neće izaći na predstojeći referendum.

Venecijanska komisija u svim razgovorima koje je vodila sa predstavnicima aktuelnih političkih stranaka je izrazila maksimalnu, odnosno je navela, da izražena maksimalna posvećenost da trenutni zakonski akti se upodobe sa evropskim zakonodavstvom i takođe su rekli da smo ostvarili određeni, odnosno, pozitivni napredak kada govorimo o ovom ozbiljno i odgovornom procesu. Ali, moramo da podsetimo građane Republike Srbije da predstavnici tadašnje DS u kojima su sedeli svi ovi danas, koji predstavljaju restlove DS, kojima je potrebno da se ujedine kako bi izašli pred svoje građane i kako bi dobili određeni legitimitet da uđu ovde u Dom Narodne skupštine, oni nisu poslušali određene predloge, određene konstruktivne stavove tadašnjeg saziva Venecijanske komisije, i zbog tih neprihvatanja stavova Venecijanske komisije mi smo dobili mogućnost da se sprovede reforma pravosuđa 2009. i 2010. godine, kako bi DS sudsku vlast kao treću nezavisnu granu vlasti, podvela pod svoj uticaj.

Mi danas imamo istu situaciju, potpuno istu situaciju, da oni svoje biračko telo pozivaju da ne izađu na referendum. Zašto da ne izađu na referendum, šta je problem u tome, da ukoliko mi, kao aktuelna politička većina želimo da pravosuđe danas bude još nezavisnije, još transparentnije, još objektivnije, koje svakako, mnogo bolje nego što je bilo u periodu pre 2012. godine.

Vi ste imali prethodnih dana histeriju kada govorimo o Predlogu zakona o eksproprijaciji. Kome je to potrebno? Potrebno je onima koji taj predlog zakona nisu ni pročitali. To je predlog zakona koji je takođe donesen 1995. godine i oni se nisu setili da ga upodobe, odnosno nisu se setili da donesu izmene i dopune i da taj zakon upodobe sa realnim društvenim okolnostima koje postoje 20 godina kasnije. Oni nama pričaju o svemu, a ništa nisu uradili do 2012. godine.

Ono što je svakako predmet te njihove političke histerije, ali ne političke histerije da bi nam oni rekli nešto konkretno, da oni svojim nekim predlogom, inicijativom poboljšali određeni zakonski predlog, jer nemaju mogućnost da ovde sede sa nama danas u Narodnoj skupštini i da raspravljaju o tome, zato što nismo mi učinili kao predstavnici SNS bilo šta negativno da im ne dozvolimo da uđu ovde u parlament. To su oni učinili zbog svojih političkih sujeta i donoseći odluku da bojkotuju izbore.

Danas nam gospodin Lutovac, predsednik DS priča o tome kako je suverenost oduzeta od naroda. Kako je oduzeta od naroda? Narod kao nosilac suverenosti tu suverenost jednim delom prenosi na legitimno izabrane narodne poslanike. Podsetiću vas da je SNS u junu mesecu 2020. godine dobila podršku 60% građana i tim izborima legitimitet su dale određene opozicione stranke, ali da su ti izbori bili legitimni priznale su mnoge evropske i svetske institucije.

Danas, ti isti koji nisu želeli da se uzmu u koštac sa voljom naroda, jer nemaju politički program, nemaju političku agendu i ne žele ništa da urade dobro za svoj narod, oni danas nama pričaju da je pitanje cenzusa ono pitanje koje treba da dovede na to da ljudi ne izađu na referendum i da je to uslov da ljudi treba da izađu na ulice, kao što se to dešavalo prethodnih 48 sati i da iz ne znam kojih razloga protestuju samo zato što je taj zakon došao od Vlade na čijem čelu se nalazi Ana Brnabić i to su iskoristili samo kao razlog da opet pljunu na Aleksandra Vučića i SNS.

Šta je problem cenzusa? Ne postoji nikakav problem kada govorimo o cenzusu. Ta odredba postoji u današnjem Ustavu iz 2006. godine, da se odluke donose većinom izašli birača.

Ali, ono što je problem, što smo mi želeli, da upodobimo naše zakonodavstvo sa evropskim zakonodavstvom, jednim delom, ali sa druge strane da ne dozvolimo da kada se radi o određenim pitanjima koji su od značaja za državu i društvo, da jednim delom, na neki način, gledamo šta će uraditi biračko telo koje možemo da podvedemo pod termin - apstinenti. Jer, ukoliko ne dobijemo izlaznost od 50 plus 1, ako apstinenti iz različitih razloga ostanu kući, mi ćemo imati situaciju da nam referendum, kada govorimo o nekom važnom pitanju, a to je pitanje danas pravosuđa, taj referendum u potpunosti ne uspe i da mi moramo da odlažemo da se taj referendum sprovede nakon godinu dana.

To je ista mantra, ista mantra cenzusa je korišćena i za Zakon o eksproprijaciji, iako zakon jasno definiše i jasno garantuje lična imovinska prava svakog građanina Republike Srbije.

Da ne bih dužio, hoću samo da kažem da u predlogu zakona su svakako u potpunosti zaštićena lična, odnosno i Ustavom, a i zakonom su zaštićena lična i biračka prava svakog građanina Republike Srbije i to jasno pokazuju i odredbe koje se odnose na pravovremeno obaveštavanje svih građana Republike Srbije. Ne samo da ćemo u potpunosti zaštiti svako lično i biračko pravo, ono što predstavnici opozicije neće da kažu jeste da će Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo u narednim danima raditi na referendumskom pitanju, da će to proslediti RIK-u.

Kada govorimo o RIK-u, zašto predstavnici opozicije ne kažu da će oni imati novih šest članova, da se to nikada nije desilo u modernoj istoriji, da date vanparlamentarnim strankama članove RIK-a. U jednom intervju je Dejan Đurđević to dobro rekao, mi smo imali volju da predstavnicima opozicije damo atomsku bombu koju ne znaju da iskoriste. Ne, oni ne znaju ništa da iskoriste što im mi damo. Mi im damo članove privremeno nadzornog tela za medije, oni se bune. Mi ima damo članove RIK-a, oni neće da daju svoje predstavnike. Oni opet pričaju i nakon što će dobiti šest članova RIK-a, da će izbori biti nelegitimni. To je samo traženje razloga da opravdaju nepostojanje svog političkog programa.

Ja se nadam, ja ću lično, kao narodni poslanik SNS, zajedno sa svojom poslaničkom grupom Aleksandar Vučić - Za našu decu glasatiza ovaj predlog zakona, jer zaista smatram da ovim i sličnim zakonskim predlozima obezbeđujemo uslove za bolju, snažniju i moderniju Srbiju. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predstavnici VSS, dragi građani Republike Srbije, vidim da predstavnici Visokog saveta najviše danas pažnje posvećuju načinu osporavanja sudija, pa ćemo svakako i u toku ove rasprave razgovarati o tome.

Mislim da nema ništa sporno da Narodna skupština kao najviše zakonodavno telo raspravlja o budućim kandidatima za nosioce pravosudnih funkcija i da mi damo svoje mišljenje o predloženim sudijama koje nam dolaze od strane VSS, jer kao što je u prethodnim raspravama i dr Aleksandar Martinović rekao – mi ne smemo da dozvolimo 2021. godine da se vratimo na sistem samoupravljanja, pa da onda slušamo mišljenja i stavove različitih organizacija kako bi mi trebali ovaj naš posao da radimo, odnosno kako da budemo nosioci jednog dela suverenosti koju su nam građani predali na slobodnim i demokratskim izborima u junu mesecu 2020. godine. Zaista mislim da je dobro da se čuje mišljenje narodnih poslanika kada govorimo o nosiocima pravosudnih funkcija.

Pred nama su danas predlozi tri odluke koje nam dolaze od strane VSS i koje su upućene Narodnoj skupštini na odlučivanje. Smatram da su ove odluke pokazatelj dobre prakse koja postoji u aktuelnom skupštinskom sazivu, jer na taj način postoji želja i namera da obezbedimo normalno funkcionisanje pravosudnih organa. Jedan od tih načina jeste svakako izbor budućih nosilaca pravosudnih funkcija, kao i izbor predsednika sudova na teritoriji Republike Srbije.

Osim predloga odluka koje se odnose na izbor sudija i koje se odnose na izbor predsednika sudova, pred nama je danas i Predlog odluke o prestanku funkcije javnog tužioca u Kuršumliji. Zakonom o javnim tužilaštvima je jasno propisano da funkcija javnog tužioca može prestati na lični zahtev, da može prestati usled navršenja radnog veka, usled gubitka sposobnosti javnog tužioca ili razrešenje.

Takođe, Zakonom o javnim tužilaštvima je jasno propisano da funkcija javnog tužioca prestaje ukoliko je javni tužioc navršio 65 godina života ili 40 godina radnog staža, te je Državno veće tužilaca u skladu sa svim ovde napred navedenim, utvrdilo da su ispunjeni uslovi da Ranku Maksimoviću, javnom tužiocu iz Kuršumlije prestane funkcija javnog tužioca 22. januara 2022. godine. Smatram da je ovakva odluka formalnog karaktera, te će poslanička grupa Aleksandar Vučić – Za našu decu o tome pozitivno glasati u danu za glasanje.

Drugi predlog odluke se odnosi na izbor nosioca pravosudne funkcije u Prekršajnom sudu u Preševu i na ovaj način takođe omogućavamo da Prekršajni sud u Preševu normalno funkcioniše, da nastavi rad sa dovoljnim brojem sudija, a takođe ova odluka je rezultat postupka koji je sproveden u skladu sa Zakonom o sudijama.

Treći predlog odluke koji se danas nalazi pred nama narodnim poslanicima se odnosi na izbor budućih predsednika sudova na teritoriji Republike Srbije.

Visoki savet sudstva, što je njegova zakonska nadležnost, je utvrdio listu kandidata za predsednike osnovnih sudova u Kruševcu, Majdanpeku i Novom Pazaru, kao i Prekršajnog suda u Lazarevcu. U ovom postupku da bi građani Republike Srbije znali, Visoki savet sudstva je utvrdio i stručnost, dostojnosti i osposobljenost svakog kandidata pojedinačno što su veoma važni elementi kada govorimo o licima koji će se u budućih, odnosno u narednih četiri godina nalaziti i na čelu sudova.

Zato što biti predsednik suda jeste jedna velika čast i odgovornost, jer vi s jedne strane dolazite iz kolektiva suda čiji ćete rad organizovati u narednih četiri godine, ali s druge strane vi ste prvi među jednakima i svojim moralom i svojom čašću morate da pokažete budućim nosiocima pravosudnih funkcija i već postojećim budućim, odnosno već i postojećim nosiocima pravosudnih funkcija, kako da na najbolji i najnezavisniji način obavljaju ovu odgovornu funkciju.

Predsednici sudova će svakako u narednom periodu biti suočeni sa mnogo situacija gde će morati da pokažu svoje znanje, moraće da pokažu strpljivost, ali i želju da naše pravosuđe bude efikasnije i ažurnije, kako bi građani Srbije brže stizali do pravde, jer na taj način jedino mogu da zaštite svoja zakonom zagarantovana prava i da imaju puno poverenje u pravni poredak Republike Srbije.

Ali, ono što mi moramo da se složimo, jeste da je poverenje u srpskom pravosuđu u potpunosti bilo izgubljeno 2009. godine i to je činjenica koja ne može da se spori, i kada god mi predstavnici SNS u bilo kom mediju razgovaramo sa predstavnicima opozicionih stranaka i kada kažemo da je to najdiskutabilnija reforma pravosuđa u modernoj istoriji Srbije, oni nemaju šta da nam kažu zato što je to istina. Zato što je to flagrantan primer kako su predstavnici bivšeg režima podveli pravosuđe pod politički uticaj, politički uticaj nekadašnje DS.

Srpska napredna stranka kada je dolazila na vlast 2012. i 2013. godine je građanima Srbije obećala da ćemo od Srbije napraviti bolje i lepše mesto za život. Obećali smo veće plate i penzije i to smo ostvarili u godinama koje su nam sledile. Obećali smo bolju zdravstvenu zaštitu koja se i te kako vidi u toku pandemije korona virusa. Ali, kada govorimo o današnjoj temi, obećali smo da ni jednom svojom odlukom, ni jednom svojom radnjom nećemo zalaziti u nezavisnost sudske vlasti, kao treće grane vlasti, kao nezavisne grane vlasti i da ni jednom svojom odlukom i ni jednom svojom radnjom nećemo uticati na objektivnost, odnosno pristrasnost ili nepristrasnost nosilaca sudijskih i tužilačkih funkcija. To nam je veoma važno i to pokazujemo na primeru kada usvajamo odluke koje nam dolaze od strane Visokog saveta sudstva, ali pokazujemo i kada raspravljamo o predlozima zakona koji nam dolaze iz nadležnosti Ministarstva pravde.

Ja moram da vas podsetim i o tome smo mnogo puta pričali, da su predstavnici DS ovu salu ovde gde mi danas sedimo i skupštinsku većinu koju su oni tada imali, koristili da bi usvajali zakone kako bi direktno pravosuđe podveli pod politički uticaj, odnosno ljudi koji su bili u vrhu tadašnje DS. Ne može bilo ko da mi kaže da to nije istina, ne može da mi kaže da Nata Mesarović nije učestvovala u tome, ne može da mi kaže da Snežana Malović nije učestvovala u tome, ne može da mi kaže da Dejan Ćirić nije učestvovao u tome i ostali članovi prvog saziva Visokog saveta sudstva. To su ljudi koji su bili eksponenti DS. Nemojte da mi kažete da ti ljudi nisu odgovorni što je 1.500 ljudi ostalo na ulici. Jesu odgovorni. Za samo kratak period od kraja 2009. do početka 2010. godine smo videli kako za kratak period može da se pravosuđe ofarba u žuto-plave boje DS. Zato što je nekom bilo potrebo da pokaže da u svojoj biografiji piše da je reformator sprskog pravosuđa.

Šta je mogla Snežana Malović sa 34 godine da radi u to vreme? Svi su se kleli u Snežanu Malović, zato što im je kasnije u reizboru obezbedila mesta u osnovnim, višim, apelacionim i Vrhovnom kasacionom sudu. Snežana Malović, koja sa 34 godine kaže da će radni sporovi da se završavaju za šest meseci. Vidimo za koliko se danas završavaju, završavaju se za dve i nešto godine.

Znači, ljudi, hajte da 11 godina kasnije prihvatimo činjenicu da su nam predstavnici bivšeg režima razrušili pravosuđe i da mi danas pokušavamo te fleke da ispravimo. Nama je najbitnije da građani Srbije imaju poverenja u srpsko pravosuđe, jer kada znamo da imaju poverenja u srpsko pravosuđe i u pravni poredak, tada znamo da radimo ispravnu stvar. Da nam je bitno da pravosuđe bude i ostane nezavisno pokazuje i proces promena koji se odnosi na Ustav kao najviši pravni akt koji je pokrenut u Narodnoj skupštini pre godinu dana.

Mi nemamo ništa protiv toga da pravosuđe bude u potpunosti nezavisno, mi to želimo. To pokazujemo na primeru da će prvi izbor sudija biti izmešten iz Narodne skupštine u VSS i DVT i da predsednik Odbora za pravosuđe u buduće neće biti član VSS i DVT. To je dovoljan pokazatelj želje i namere da ne želimo da utičemo na srpsko pravosuđe.

Šta treba još da uradimo? Šta treba da uradimo kada slušamo predstavnike opozicionih stranaka da to nije dobro? Ja verujem da to za njih nije dobro. Oni bi najviše voleli da ostane ovako, da sutra na neki način njima samo znan, dođu ovde u Skupštinu Republike Srbije i da nam nikada ne daju podršku dvotrećinsku za promenu Ustava, jer oni žele da kontrolišu pravosuđe, njima je to u ovom trenutku bitno.

Kako to da ste sproveli reformu 2009. i 2010. godine, a onda se dešavaju samo minus za minusom. Tri miliona nerešenih predmeta, uništena pravosudna mreža. Kome je trebalo da od pet opštinskih sudova u gradu Beogradu formira jedan osnovni sud? Kome je trebalo da zbog reforme pravosuđa tada tužioci koji su bili izabrani za vreme DS podižu optužne akte protiv kriminalnih grupa. Setite se samo stečajne mafije koji je vođen postupak 17 godina, koji je rezultirao oslobađajućom presudom, pa je račun Višeg suda bio blokiran godinu dana da bi se isplatili troškovi.

Zašto niko od tih tužioca nije bio pozvan na odgovornost? Zato Natu Mesarović niko nikad nije pozvao na odgovornost? Jedina odgovornost je bila zato što joj nije bio dozvoljen upis u Advokatsku komoru. Ja se sa tim u potpunosti slažem. Žena koja je u potpunosti razrušila srpsko pravosuđe, žena koja nam govori na suđenju premijeru kako je upravo dobila presudu i ona će tu presudu pročitati.

Ono što je važno jeste da smo mi započeli taj proces promena koji se odnosi na Ustav, na deo pravosuđa i dobijamo pohvale od mnogi međunarodnih organizacija, a među njima i od Venecijanske komisije. Venecijanska komisija nam kaže da dobro radimo taj posao. Da radimo dobar posao pokazalo se u Izveštaju Evropske komisije koja kaže da smo ostvarili napredak u oblasti pravosuđa, ali da nam nedostaju još neke stvari, odnosno usvajamo preporuke GREKO-a.

Ne zaboravite, nama danas spočitavaju zato što mi radimo na procesu promene Ustava koji se odnosi na pravosuđe. Ne radimo ni o jednom drugom delu, ne radimo što se tiče preambule Kosova, ne radimo da bismo obezbedili mogućnost da oni, eto navode da će se kroz to provući pitanje „Rio Tinta“. Neće. Nemojte da plašite građane Srbije. Mi ćemo tek ovde u domu Narodne skupštine raspravljati o Zakonu o referendumu i narodnoj inicijativi.

Kako oni znaju kako ćemo mi odlučiti? Kako znaju da li će biti ili neće biti amandmana? Da li će taj tekst biti istovetan sa onim koji je ušao u Narodnu skupštinu? Samo plaše građane Srbije, obmanjuju građane Srbije.

Setite se da su oni preporuke Venecijanske komisije odbili, nisu inkorporirali u Ustav 2006. godine i time stvorili mogućnost uticaja zakonodavne izvršne vlasti prilikom izbora sudija.

Danas, predstavnici opozicionih stranaka nama danas spočitavaju taj odgovoran i ozbiljan proces koji se vodi ovde u Narodnoj skupštini. Mene plaši zaista, kada pričam o određenim predstavnicima opozicije, koliki je to obim neznanja i nestručnosti kod njih, koji nam pričaju o tome.

Imate potpredsednika Narodne stranke, Vuka Jeremića, advokata Vladimira Gajića, znači po profesiji advokat, koji pre nekoliko dana izjavljuje da ne treba izaći na glasanje, da 16. januara građani ne treba da izađu na referendum i da moraju da glasaju protiv Ustava. Građani ne smeju da dozvole da se zacementira partijska vlast nad pravosuđem. Hoćemo podelu vlasti, nezavisan sud u tužilaštvo.

Zamislite Vladimira Gajića, čovek po profesiji advokat priča o tome da građani ne smeju da dozvole da se zacementira partijska vlast nad pravosuđem, a ustavni amandmani se odnose na to da mi izmestimo izbor sudija u DVT i VSS. Čovek ne zna ništa. Čovek kaže hoćemo podelu vlasti, a sedi u stranci sa ljudima koji su tu podelu vlasti želeli potpuno da anuliraju 2009. godine i da sudsku vlast podvedu pod zakonodavnu i izvršnu vlast.

Imate Janka Veselinovića, isto njihovog partijskog saborca, čoveka koji sedi ispred Narodne skupštine, hoće da blokira ulaz u Gradsku skupštinu grada Beograda. Čovek kaže – nemojte da izlazite na referendum zato što niko nas predstavnike vanparlamentarne opozicije nije pozvao da razgovaramo o tome, a mi u organizaciji Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo organizovali ovde raspravu u Maloj sali Narodne skupštine i pozvali sve predstavnike vanparlamentarne opozicije i pričali sa njima. Bio gospodin Radulović, Biljić, Šešelj, razmenjivali smo stavove. Zamislite taj obim neznanja i nestručnosti.

Imate predstavnika Slobode i pravde Dragana Đilasa koji govori o tome kako to nije dobro, kako ne treba izaći na referendum, kako mi direktno utičemo na sudsku vlast. Mi direktno utičemo i izmeštamo izbore odavde, a niko nije rekao da taj Zakon o referendumu su oni trebali da urade do 2008. godine, da ga upodobe. Niko nije rekao da su oni sproveli nakaradnu reformu pravosuđa. Niko nije rekao da u tom njihovom Zakonu o referendumu iz 2006. godine stoji da će se odluka usvojiti većinom izašlih birača. Mi im produžili rok da mogu da podnesu narodnu inicijativu, i šta ima sada fali?

Imali su i oni mogućnost da sede ovde i raspravljaju sa nama o budućem Zakonu o referendumu i narodnoj inicijativi, ali oni ljudi odlučili da bojkotuju izbore zato što znaju da neće da ih podrži ni 3% građana. I oni treba nama da pričaju o pravosuđu? Ti isti koji su sedeli u Krunskoj ulici.

U prethodnih nekoliko sednica postavio sam pitanje ko je sedeo u Krunskoj ulici dve noći pred izbore i škrabao spiskove sudija? Evo, ja ću da vam kažem, Nata Mesarević, Dejan Ćirić i Boško Ristić, tada advokat. Na narednoj sednici ću vam reći još dva imena.

Evo, gospodin Fila priča o advokaturi, nikada nisu dali svog predstavnika, Advokatska komora nije dala predstavnika za VSS i DVT. Kako tada advokatura nije stala na stranu sudija i tužilaca koji su ostali na ulici? Pa, njihove kolege koje su izabrane nisu stale na stranu neizabranih sudija. O čemu mi da pričamo? O kakvom pravosuđu? A danas nam spočitavaju zato što želimo da pravosuđe upodobimo sa evropskim zakonodavstvom, što je naša obaveza kao nekoga ko je na putu ka EU.

Želimo da upodobimo naše zakonodavstvo, ali nećemo da budemo protočni bojler. Nećemo da budemo protočni bojler ni na jedan predlog VSS. Neće niko imati mogućnost da donese ovde listu sudija predsednika sudova i da mi po automatizmu to biramo. Nećemo to da radimo, zato što smo rekli 2012. godine da hoćemo da se razlikujemo u odnosu na predstavnike bivšeg režima.

Imamo pravo da osporimo. Da li će to da se nazivaju subjektivni ili objektivni razlozi, da li će ti razlozi da se nazivaju bezbednosni, ali mi imamo pravo kao narodni poslanici kojima je data suverenost od strane građana Republike Srbije da osporimo bilo kog kandidata. Zato što želimo da najbolji rade u pravosuđu, da najbolji dele pravdu i da na taj način građani imaju poverenje u pravosuđe i naš pravni poredak.

U danu za glasanje Poslanička grupa „Aleksandar Vučić – Za našu decu“ će svakako glasati za sva tri predloga odluka, zato što želimo da omogućimo nesmetan rad svih pravosudnih organa na teritoriji Republike Srbije, verujući da će nezavisno, objektivno i nepristrasno pravosuđe dovesti do toga da građani Srbije imaju veće poverenje kako u pravosuđe, tako i u pravni poredak Republike Srbije. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, gospodine Glišiću, verujem da se vi ne služite demagogijom kao što se služe ostali predstavnici opozicionih stranaka, kao pre svega gospodin Vladimir Gajić iz Narodne stranke, koji govori o tome da ne treba izaći na referendum zato što će tim referendumom doći do cementiranja partijske vlasti, a mi u stvari radimo sasvim suprotne stvari.

Slušam vaše izlaganje i zaparalo mi je uši to što kažete da se sudije biraju direktno od strane naroda. A gde to ima? Imate, na primer, u Francuskoj da predsednik Makron bira direktno sudije. Zamislite šta bi se desilo o Republici Srbiji 2021. godine da Aleksandar Vučić direktno bira sudije. Znači, ne služite se časnim i dobrim namerama zato što i vi verovatno niste pročitali nijedan dokument koji se odnosi na promenu Ustava. Mi smo sa tim procesom započeli pre godinu dana. I onda se pitam kakve vi to dobre namere imate sutra kao narodni poslanik da predstavite građanima Srbije šta vi kao narodni poslanik radite ovde u Narodnoj skupštini.

Mi radimo na tome da kompletan izbor prebacimo u Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca i da time pokažemo da ne želimo da utičemo na srpsko pravosuđe, kao što to nismo radili do 2012. godine, za razliku od predstavnika bivšeg tajkunskog režima, koji su zbog svojih političkih i ličnih interesa birali sudije, kako bi njima obezbedili aboliciju. Zašto onda ne kažete da mi radimo ovde ispravnu stvar, nego se služite istom demagogijom i obmanjivanjem, kao i vaše kolege iz opozicionih stranaka? Taj zakon o narodnoj inicijativi, pa i vi ste narodni poslanik, još nismo o njemu ni raspravljali ovde, da li ćemo ga usvojiti u izvornom obliku, da li će biti amandmana, mi to još ne znamo, i vi to dobro znate. Ali ničim, nijednom stvari nećemo zadirati u preambulu Kosova, to imate izjavu ministarke Maje Popović. Mislim da je to dovoljna garancija, za razliku od nekadašnje ministarke Snežane Malović, koja ništa nije obećavala, pa je sprovela najnakaradniju reformu pravosuđa i 1.500 ljudi je ostalo na ulici.

(Predsedavajuća: Vreme.)

Još jedna rečenica. Predsednik Republike Aleksandar Vučić je rekao da ćemo o pitanju „Rio Tinta“ odlučivati na referendumu. O tome će odlučivati građani Srbije i o svemu će odlučivati građani Srbije, i o pravosuđu i o „Rio Tintu“, ali želimo da damo mogućnost da odlučuju građani Srbije, a ne da se ponašamo kao nekadašnja Demokratska stranka, koji su ljude slali na ulice zato što im nisu tada odgovarali. Hvala.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovana ministarka sa saradnicom, građani Republike Srbije, pošto se danas pred nama nalazi amandman na zakon koji nam dolazi iz Ministarstva za zaštitu životne sredine, smatram da će ovakav amandman u potpunosti pozitivno uticati na konačni zakonski akt i Narodna skupština će u danu za glasanje svakako podržati i Predlog zakona, kao i amandmane koji su danas pred nama.

Mislim da je politika SNS i Aleksandra Vučića pokazala da je zaštita životne sredine na visokom mestu prioriteta i Vlade Republike Srbije, ali takođe i svest koja postoji među narodnim poslanicima i svima onima koji podržavaju politiku SNS, kako bi od Srbije napravili bolje i lepše mesto za život.

Svakako to da smo svesniji da nam je tema zaštite životne sredine veoma bitna pokazuje i izjava predsednika Aleksandra Vučića koja je data na samitu povodom klimatskih promena u Glazgovu. Tokom obraćanja je predsednik Aleksandar Vučić izjavio da se svi slažemo da moramo da investiramo u klimu i zaštitu životne sredine i svi takođe moramo da shvatimo da buduće generacije moraju da budu obaveštene u pogledu zaštite životne sredine, kako ne bi napravili greške koje su nam se događale u prethodnim godinama.

Vi ste ministarka i vaše Ministarstvo napravili dosta dobrih stvari za ovaj period od godinu dana i to pokazuju i sprovedeni projekti na terenu, kao što je i čišćenje deponije „Stanjevina“, ne bih samo da uznemiravam moje kolege poslanike, kao i čišćenje istorijskog otpada prvi put iz preduzeća koja su prošla kroz postupak stečaja, kao što je to urađeno u Nišu, zatim sanacija deponije u Osionici, deponije „Stanjevina“, kao što sam rekao, ali i mnogi projekti koji su urađeni na teritoriji Mionice.

Da nam je veoma bitno da ulažemo u zaštitu životne sredine pokazuje i Predlog budžeta za 2022. godinu, gde je izdvojena najveća količina novca za zaštitu životne sredine u prethodnih deset godina, i to pokazuje upravo da sledimo ozbiljnu i odgovornu politiku Aleksandra Vučića, ali i onih stvari koje su navedene u ekspozeu premijerke Brnabić, da je zaštita životne sredine jedan od tri osnovna prioriteta buduće Vlade.

Ali kao što su moje kolege u prethodnih nekoliko sati govorile ovde, ja bih takođe želeo da jedan deo svog obraćanja posvetim i histeriji koja je nastupila u zadnjih nekoliko dana kada govorimo o muralu Ratka Mladića. Svi smo bili svedoci svega onoga što se dešavalo na teritoriji Gradske opštine Vračar i potpune histerije među onim ljudima koji su po ko zna koji put odlučili da pljunu na Srbiju, da pljunu na srpski narod i da pljunu na sve one stvari za koje se mi zalažemo kao SNS.

Vi ste na početku te histerije, a i u narednim danima videli samo izjave tih ljudi koje su bile direktno usmerene protiv Srbije i srpskog naroda. Imate aktivistkinju Aidu Ćorović, koja je inače bila i aktivista Građanskog saveza iz koje dolazi i danas Vesna Pešić, koja takođe ima samo najbrutalnije uvrede na račun Srbije i predsednika Aleksandra Vučića, ali je takođe Aida Ćorović bila i poslanica DS u periodu od 2014. do 2016. godine i ove ovde poslaničke klupe je delila i sa današnjom potpredsednicom Stranke slobode i pravde Marinikom Tepić, koja se direktno zalagala donošenje Deklaracije o genocidu u Srebrenici.

Mi te stvari ne smemo da zanemarimo. Mi ne smemo da zanemarimo da je predsednik te iste stranke Dragan Đilas tokom svog gostovanja u „Vijestima“ u Podgorici govorio o tome da je prosto pitanje genocida gotova stvar, da mi moramo da prihvatimo to stanje i da on poštuje odluku Međunarodnog suda.

Međunarodni sud u Hagu je donosio različite odluke, ali ta različitost nikako nije išla naruku srpske strane. Imate najveći broj osuđenih ljudi koji dolaze iz Srbije, presude u kojima je sadržan najveći broj godina zatvora usmerenih ka generalima koji su dolazili iz Srbije prema srpskom narodu, a onda imate sa druge strane aktiviste koji danas u centru grada na Vračaru govore sve protiv srpskog naroda i nas direktno optužuju za najgore zločine koji su se desili u toku građanskog rata od 1991. do 1995. godine.

Vi imate ljude koji se danas nalaze u opozicionim strankama koji se direktno zalažu za to da pitanje genocida u Srebrenici je gotovo, da je ono definitivno i da mi moramo da priznamo to. Imate ih i među predstavnicima zelenih pokreta, a to je Dobrica Veselinović i Ne davimo Beograd, u koji su rekli da mi moramo da prihvatimo faktičko stanje i da takvu, odnosno da pitanje genocida se uopšte ne dovodi više u pitanje. Ali, imate i izjave gospodina Radovanovića koji je na istom tom skupu rekao da su u Prijedoru i Banjaluci da je počinjeni genocid. Ja bih rekao da to uopšte u potpunosti nije istina, jer da nije bilo srpske vojske u Prijedoru i Banjaluci, danas bih hrvatska granica bila na teritoriji današnje Banjaluke, a ne bi bila iza Prijedora, tako da je to u potpunosti neistina.

Lako bih ostavio dovoljno vremena mojim kolegama za debatu, ja bih samo želeo da kažem da trebamo ozbiljno i racionalno da razmišljamo o stvarima kada govorimo o zaštiti srpske države i srpskih interesa i da ne dozvolimo predstavnicima opozicionih stranaka da po ko zna koji put pljunu na Srbiju i srpski narod. Hvala.