Poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani članovi VSS, dragi građani Srbije, pred nama je danas Predlog odluke VSS za izbor nosilaca pravosudnih funkcija i to za sudije Privrednog suda u Beogradu, Drugog osnovnog suda u Beogradu, Osnovnog suda u Kragujevcu, kao i za sudije Prekršajnih sudova u Kragujevcu i Kruševcu.

Moram da naglasim da mi je izuzetno drago da danas raspravljamo o budućim nosiocima pravosudnih funkcija koji će svojim znanjem i stručnošću uticati na još bolje i ažurnije pravosuđe, a isto tako svojim znanjem će uticati da poverenje građanima u naše pravosuđe ostane na onom visokom nivou kao što je to danas slučaj.

Danas pre svega govorimo o sudijama koji su predloženi od strane VSS na tu funkciju i to nakon sprovedenog zakonom utvrđenog postupka, a sve u skladu sa Zakonom o VSS i Zakonom o sudijama.

Upravo u tom transparentnom postupku je utvrđeno da predloženi kandidati poseduju stručnost, dostojnost, kao i da su osposobljeni da obavljaju jednu od najzahtevnijih funkcija u oblasti pravde i pravosuđa, a to je biti sudija. Sudija jeste pre svega lice koje poseduje najviše moralne i stručne kvalitete da bi u određenom krivičnom, parničnom ili nekom drugom postupku odlučivao o nečijem pravu ili nečijoj slobodi. Isto tako, sudija svojim znanjem odlučuje da li određenim činjenjem ili nečinjenjem povređena zakonom propisana norma, a ukoliko to sagledava u nešto širem aspektu sudije jesu pre svega lica koja štite javnih poredak Srbije i njene zakone.

Čitajući predloženu odluku VSS možemo jasno videti da se radi o predloženim kandidatima koji su završili pravni fakultet, položili pravosudni ispit i stekli potrebna znanja i veštine u pravosudnim organima različitih instanci.

Takođe, iz predložene odluke možemo jasno utvrditi da se radi o 31 predloženom kandidatu, od kojih je određeni broj započeo i uspešno završio obuku na Pravosudnoj akademiji, ali isto tako postoji određeni broj lica koji su dugi niz godina radili na mestu sudijskih pomoćnika, te je ovo jasan pokazatelj da se jedan ozbiljan i odgovoran rad može prepoznati, a prirodan slet događaja jeste da ta lica budu izabrana za nosioce pravosudnih funkcija.

Građane bih želeo da podsetim da je Ustavom predviđena vodoravna podela vlasti i ona uključuje zakonodavnu, izvršnu i sudsku vlast i dok je zakonodavna vlast ovlašćena da donosi zakonske i podzakonske akte, izvršna vlast ovlašćena je da te zakone sprovodi. Dolazimo i do treće grane vlasti, odnosno sudske vlasti koji ima izuzetno važan društveni značaj.

Njen osnovni cilj pre svega jeste da zaštiti sva prava i slobode građana od narušavanja vlasti, ali ono što je mnogo bitnije jeste da pravosuđe i nosioci pravosudnih funkciju budu i ostanu nezavisni, jer jedan od osnovnih postulata demokratsko uređenog društva jeste upravo nezavisno pravosuđe. Ali, isto je veoma opasno ukoliko neko želi da sudsku vlast istrgne iz domena nezavisnosti i podvede pod politički uticaj kao što je to bio slučaj 2009. godine.

Svi ovde moramo da budemo, pre svega, otvoreni i iskreni da je 2009. godine, odnosno početkom 2010. godine se sprovela jedna od najsramnijih i najdiskutabilnijih reformi pravosuđa u modernoj istoriji Srbije.

U jednom danu 850 nosilaca pravosudnih funkcija je ostalo bez posla. U tom jednom danu kada je objavljena odluka Ministarstva pravde o sprovedenom izboru, opštem izboru sudija za osnovne, više i apelacione sudove, nastale su nesagledive posledice kako po naše pravosuđe, tako i po ugled Republike Srbije u evropskim institucijama koje prate napredak u oblasti pravosuđa. Jednostavno rečeno, u tom trenutku je za Srbiju nastala sramota.

Godine 2009. tadašnje Ministarstvo pravde, a naravno u korelaciji sa tadašnjim državnim vrhom koji su činili ljudi iz DS, a to su upravo svi oni koji se danas nalaze na političkoj sceni, čine one partije koje su naravno ispod cenzusa, su raspisali opšti, odnosno Konkurs za opšti izbor sudija za buduće osnovne, više i apelacione sudove.

Oni su raspisali izbor koji u tom trenutku niti je bio neophodan, niti je bio u skladu sa Ustavom. U jednom danu 850 sudija od strane čelnika Ministarstva pravde i onih ljudi koji su sedeli u prvom sastavu VSS su okarakterisani kao nedostojni.

Nedostojni su bili oni koji su celokupne svoje karijere posvetili borbi protiv kriminala, pa je nagrada za tako težak i odgovoran posao i donete odluke bila ulica. Jednostavno rečeno, dragi građani, tih 850 sudija u jednom danu je ostalo na ulici, a ono što je veća sramota jeste da pojedincima čak nije bilo ni dozvoljeno da uđu u svoje kabinete, spakuju neophodne stvari, već su ih te iste čekale na ulazu u sudove.

To su sprovodili oni koji su 2009. godine imali većinu u ovom domu. To su sprovodili oni koji su imali većinu u izvršnoj vlasti, ali u trenutku potpune osionosti, oni su želeli da sudsku vlast podrede političkim interesima, ali da bi svi to ovde shvatili na jedan lakši način, oni su celokupan narod i celokupno pravosuđe želeli da podrede jednoj političkoj ideologiji tadašnje DS.

Sprovesti reforme u njihovom političkom rečniku nije bio sinonim za unapređenje, za poboljšanje, već je isključivo bio sinonim za uništavanje već postojećeg.

Setite se svih onih reformi u oblasti privrede nakon kojih je 500 hiljada naših sugrađana ostalo na ulici. Setite se svih onih reformi u oblasti zdravstva nakon kojih je Srbija 2012. godine zauzimala poslednje mesto u oblasti pružanja medicinske pomoći. Na sve te događaje ostaje jedno negativno osećanje koje su u tom trenutku imali 850 sudija.

U tom trenutku desilo se jedno flagrantno gaženje te odgovorne profesije i niko u tom trenutku nije brinuo o karijerama tih sudija, niko nije brinuo o zdravstvenom stanju tih sudija i niko nije brinuo o porodičnoj egzistenciji tih sudija.

Podsetiću vas da smo u nekim slučajevima imali kada su oba bračna druga bili nosioci pravosudnih funkcija. Zamislite tu morbidnost, tadašnji nezvanični stav Ministarstva pravde i onih ljudi koji su sedeli u prvom Sazivu VSS jeste bio da ukoliko su oba bračna druga nosioci pravosudnih funkcija, da oni ne mogu da prođu na reizboru. To je bio nezvaničan stav. Onda, ljudi plašeći se normalno za svoju porodičnu egzistenciju odlaze u te iste sudove u kojima su sudije, razvode svoje brakove, menjaju prezimena da bi mogli da izdržavaju svoje porodice.

Zamislite taj nivo morbidnosti da vi reformom utičete na bračni status određenih ljudi i da ih terate da se razvode na konto onih pravila pisanih i nepisanih koje ste vi u tom trenutku doneli. Setite se da u tom trenutku u VSS sedi ministarka Snežana Malović, sedi predsednik Vrhovnog saveta i sede drugi članovi Visokog saveta. Da li ti isti ljudi 10 godina kasnije mogu i smeju da kažu izvinite tim porodicama?

Podsetiću vas da je u toku opšteg izbora određeni broj ljudi bio izabran na funkcije sudija koje su u tom trenutku preminule. Setite se dopisa tadašnjeg Društva sudija Srbije koje je dostavilo listu „Politika“ iz koga se jasno vidi kako su pravljeni spiskovi sudija u opštini Vlasotince na osnovu preporuke lokalnog odbora DS. Zatim se iz istog dokumenta jasno vidi da su prednost pri izboru imala ona lica koja su funkcioneri DS ocenili kao simpatizere stranke i na kraju, što je još tragičnije jeste da je isti taj dokument bio overen pečatom opštine Vlasotince. Ovo je još jedan od dokaza da tadašnju elitu nije zanimao narod, napredak Srbije, već isključivo politički interes.

Sada kada smo sve ovo razjasnili postavljamo 10 godina nakon toga jedno pitanje nama i celokupnom narodu – šta smo mi u tom trenutku dobili tom reformom? Apsolutno ništa. Od jedne sistematski uređene mreže sudova u tom trenutku dobili smo potpuno konfuznu mrežu sudova. Uzeću za primer glavni grad, Beograd. U tom trenutku na teritoriji grada Beograda postoji pet opštinskih sudova. Nakon reforme mrežom sudova se ustanovljava samo jedan Osnovni sud. Svaki sudija u tom osnovnom sudu zadužuje preko 1.000 predmeta. Znate šta je rezultat? Rezultat toga je da se ročišta zakazuju dva ili tri put godišnje a da ljudi iz Beograda čekaju na presude i po 10 godina.

Sve te negativne stvari mi pokušavamo 10 godina kasnije da ispravimo. Nas ta reforma iz 2010. godine košta 44 miliona evra. Oni u tom trenutku nisu želeli da iskoriste 44 miliona evra za unapređenje pravosudne infrastrukture. Nisu želeli da iskoriste za povećanje plata sudijama, tužiocima, zapisničarima, tehničkom osoblju, nego smo mi morali iz budžeta 2012. i 2013. godine da isplatimo 44 miliona evra kako bismo ispravili greške onih koji u tom trenutku nisu ni mogli, ni umeli da sprovedu reformu, već su se time dičili u svojim biografijama.

Dok o njima govore razne afere, dok o njima govore propale reforme u privredi, zdravstvu, pravosuđu iza SNS postoje jasni rezultati. Pravosuđe Republike Srbije je u periodu od 2013. do 2016. godine rešilo tri miliona predmeta, uključujući i predmete izvršne materije, povećanje plata u svim oblastima je praćeno povećanjem plata i u pravosuđu, a 2014. godine je uvedena tužilačka istraga koja je imala za cilj da unapredi istražni postupak i da spreči da država godišnje daje preko 10 miliona evra iz budžeta na ime onih istraga koje su sprovedene bez valjanih dokaza ili prebrzo, pa su donošene oslobađajuće presude, pa je država morala da isplaćuje visoke novčane iznose na ime neosnovanog pritvora.

Takođe, moram da vam kažem da smo iz godine u godinu povećavali investicije u pravosudnu infrastrukturu i 2019. godine taj iznos je iznosio 1,9 milijardi. Potpuno su rekonstruisane zgrade Prvog osnovnog suda i zgrade Višeg suda u Katanićevoj, potpuno rekonstruisana zgrada Palate pravde, a Ministarstvo pravde u narednoj godini ili u narednim godinama planiralo je još osam kapitalnih projekata od kojih je izgradnja zgrade za pravosudne organe u Kragujevcu i kompletna rekonstrukcija i adaptacija zgrade Trećeg osnovnog suda u Beogradu.

Ono što želim da kažem, o zakonima možemo da raspravljamo, o odlukama izvršne vlasti u Domu Narodne skupštine možemo da debatujemo, ali kada je u pitanju pravosuđe tu nismo i nećemo zalaziti zato što je za nas najbitnije da treća grana vlasti ostane nezavisna i da ostane postojana na svom putu i ciljevima.

U danu za glasanje ću podržati predloženu odluku VSS, kako bi u godinama ispred nas mogli da kažemo da smo svakom svojom odlukom, kao vladajuća većina radili isključivo na jačanju kapaciteta pravosuđa. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, cenjeni ministre sa saradnikom, poštovani građani Srbije, pred nama je danas Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu. Pre svega smatram da je to jedan od najvažnijih zakona od uvođenja višestranačja u Srbiji koji je u ovom domu Narodne skupštine usvojen 29. februara 2020. godine, a koji će stupiti na snagu, odnosno koji će početi sa primenom 12. marta ove godine.

Izuzetno mi je drago što je nastavljena praksa da se svi važniji zakoni na koje Srbija i njeni građani čekaju po deceniju i više predlažu i usvajaju u ovom domu Narodne skupštine i to za vreme mandata SNS. To su upravo svi oni važni zakoni čijim smo usvajanjem dali pozitivan impuls nastavku reformi i uređenju, odnosno razvijanju Srbije u jedno uređeno i demokratsko društvo.

Zaista bi mi trebalo dugo vremena da sve te zakone posebno nabrojim, pa bih želeo posebno da istaknem neke od njih, tu pre svega smatram da su najvažniji Zakon o radu, Zakon o socijalnoj karti, kao i Zakon o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu. Stojim čvrsto na stanovištu da smo usvajanjem ovog zakona napravili jedan krupan korak napred ali takođe želeo bih sve vas da podsetim na one stvari koje su prethodile donošenju ovog zakona.

Želeo bih da podsetim građane Srbije da oblast koja je predmet regulisanja ovog zakona postala aktuelna još 2000. godine. Godine 2007. tadašnji ministar finansija, kasnije i predsednik Vlade Republike Srbije, gospodin Mirko Cvetković iz redova DS je na pitanje novinara i stručne javnosti kada će se Zakon o poreklu imovine naći u skupštinskoj proceduri odgovarao da nama takav zakon u tom trenutku nije potreban, da imamo isuviše dobar Zakon o naplati poreza i da država nema potrebe za ovakvim zakonom. Ono što gospodin Mirko Cvetković u tom trenutku nije naveo jeste da se iza ove suštinski politički nekorektne izjave krije nedostatak političke volje.

Nedostatak političke volje, onog malog kruga ljudi koji je u tom trenutku dirigovalo političkom scenom Srbije je upravo bila kočnica za nedonošenje ovakvog zakona. Taj zakon je u tom trenutku trebao da raskrsti sa vremenima, jer Srbija u tom trenutku nije mogla na transparentan način da kontroliše tokove novca i trebao je da spreči bogaćenje određenih pojedinaca, jer to bogaćenje pojedinaca nije bilo uslovljeno preduzetničkim duhom ili određenom sposobnošću, već isključivo pripadnošću određenoj političkoj stranci ili kasnije određenim savezima.

Sve do dolaska Aleksandra Vučića i SNS na vlast mi smo bili suočeni da svakodnevno čujemo ili vidimo da se imovina određenih pojedinaca u kraćem ili dužem vremenskom periodu uvećavala i za nekoliko desetina puta.

I svi mi obični građani Srbije smo svakodnevno postavljali pitanje kako to nekome polazi za rukom? Sva ta pitanja su nažalost ostajala bez odgovora. Imovina pojedinaca je nastavljala da se uvećava sve do stvaranja političke volje.

Tu moram posebno da naglasim da prvi koji je stvorio političku volju za donošenje ovog zakona je bio tadašnji privi potpredsednik Vlade, a današnji predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić, koji u tom trenutku bio zadužen za borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije. Prvi je on pokrenuo temu da je ovakav zakon nešto elementarno što je potrebno Srbiji i njenim građanima.

Mi ni u tom trenutku nismo imali potpuno jedinstvo u pogledu ove teme, već smo tada bili suočeni da na televiziju izlaze razni pravni i ekonomski eksperti da navode da nama u tom trenutku nije potreban takav zakon

Ono što je još malicioznije jesu navodi da mi nikada nećemo imati istinsku političku volju i da nikada nećemo imati konsenzus za donošenje ovakvog zakona.

Upravo te 2014, 2015 i 2016. godine, po prvi put vidimo strah i strepnju pojedinih interesnih grupa i političkih pojedinaca da će se njihova imovina, ne daj Bože, naći na udaru državnih institucija u cilju utvrđivanja porekla imovine.

Ne samo što smo doneli Zakon o poreklu imovine, već smo doneli niz zakonskih i podzakonskih akata kojima smo sproveli postupak reforme Poreske uprave koja će voditi ovaj jedan težak i ambiciozni poduhvat, a ta ista Poreska uprava je sprovela postupak stručnog usavršavanja pojedinaca koje će voditi i koji će učestvovati u ovom postupku, a sve u skladu sa zakonom.

Da bi naša namera u tom trenutku izgledala ozbiljno i da bi građani bili uvereni da će se ovaj zakon primenjivati u punom obimu mi smo morali da sprovedemo određene mere, odnosno mere fiskalne konsolidacije i određene ekonomske reforme.

Nakon sprovedenih tih ekonomskih mera doneli smo niz zakonskih i podzakonskih rešenja kojima smo dali veću nadležnost Ministarstvu finansija i Poreskoj upravi da objedini i poveže sve neophodne podatke, a zatim ukoliko postoji potreba, isključivo na osnovu činjenica i dokaza da pokrene postupak za utvrđivanje porekla imovine.

Zašto je veoma važno da u zakonom utvrđenom postupku se utvrdi određena nesrazmer ili disproporcija između nečijih prijavljenih prihoda i nepokretne ili pokretne imovine sa druge strane u periodu od tri godine od dana kontrole imovine u iznosu od 150 hiljada evra. Pre svega, ukoliko u tom postupku postoji određena nesrazmer ili disproporcija, očigledno je da postoji i višak novca za koji su oštećeni i država i njeni građani.

Država je oštećena zato što je ostala uskraćena za naplatu poreza bez svoje krivice, a građani su ostali uskraćeni za nove domove zdravlja, škole, bolnice, mostove i tako dalje.

Pravi primer kako svaki naš sugrađanin revnosnim plaćanjem poreza pomaže državi sa jedne strane i kako država tim našim sugrađanima na isti način pomaže tim istim novcem pokazuju i mere koje država preduzela u toku 2020. godine, za vreme trajanja pandemije Korona virusa i tu, pre svega, mislim na paket pomoći privredi, pomoć građanima, izdvajanje novca za testiranje, kao i mogućnost da Srbija u ovom trenutku bude lider u regionu i peta zemlja na svetu u postupku vakcinacije.

Dobrom fiskalnom konsolidacijom i dobrom naplatom poreza smo omogućili da danas naši građani mogu da biraju između četiri proizvođača vakcine, da vakcinišemo preko milion naših sugrađana, kao i da određeni kontigent vakcina doniramo našim susedima kao što je u pitanju Makedonija i Crna Gora.

Ali, već nakon godinu dana od donošenja ovog zakona smo se susretali sa vapajem pojedinih opozicionih političara koji su najavljivali da će se ovaj zakon isključivo koristiti u borbi protiv svih onih koji nisu deo vladajuće većine.

Sa ovog mesta moram da kažem da je žalosno što ti isti političari koji su lideri onih stranaka koje su danas ispod cenzusa koriste ovako važne zakone da se obrate svom biračkom telu i da, istovremeno, tim izjavama negiraju pravdu i jednakost.

Takođe, nije mi jasno zašto ni jedan opozicioni lider nije za godinu dana od usvajanja zakona izašao u medije, kao što je to učinio Aleksandar Vučić, izjavio da jedva čeka da bude prvi političar čije će imovina biti predmet sagledavanja od strane Poreske uprave. Pa, nije, dragi građani Srbije, zato što postoji određeni strah i zebnja da će se proveravati imovina onih političara koji su uvećavali prodajom TV sekundi, kao i imovina onih političara koji su za vreme predizborne kampanje za predsedničke izbore dobijali sumnjive donacije u iznosu od osam miliona evra iz Katara i drugih zemalja.

Verujte mi, želim da vas uverim da ukoliko u bilo kom trenutku imovina tih istih političara bude na radaru Poreske uprave da ćemo proći kroz monstruoznu kampanju, gde će oni isticati da se ovaj zakon isključivo koristi za borbu protiv opozicije i ugnjetavanje iste.

Zato sa ovog mesta želim da dam punu podršku Poreskoj upravi i svim drugim relevantnim institucijama, da ni u jednom trenutku ne podlegnu političkom pritisku bilo kakve vrste.

Takođe, želim da dodam da mi ovim zakonom ne derogiramo postojeće poreske zakone, već donošenjem ovog zakona stvaramo još jači temelj za primenu istih.

U danu za glasanje ću podržati predložene izmene i dopune zakona, jer smatram da se njima vrši upodobljavanje određenih terminoloških izraza, pa se tako termin zakonito stečena imovina menja izrazom – imovina za koju se utvrđuje poseban porez, i to, pre svega, stoji na stanovištu da se to radi, da se ne bi prejudicirao konačno rešenje upravnog postupka, niti krivičnog postupka, tako da bi se taj postupak sproveo u skladu sa zakonom.

Ono što želim da na kraju da istaknem jeste da zakonom o utvrđivanju porekla imovine pokazujemo da od 2012. godine, u Srbiji počinje da vlada red, transparentnost i odgovornost.

Upravo ovim zakonom pokazujemo da se institucijama daju odrešene ruke u pogledu vršenja njihovih nadležnosti, a u cilju sprečavanja zloupotreba i mahinacija, da bi na kraju država i građani ostali oštećeni.

Ovim zakonom stvaramo uslove da se u Srbiji poštuje red, znanje, ideja i preduzimljivost. Svi ostali načini će biti predmet ovog zakona, a cilj je da naša Srbija bude još bogatija i bolje mesto za život svih nas. Hvala.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, cenjena ministarko sa saradnicima, poštovani građani Srbije, na početku svog izlaganja želeo bih da pohvalim Vladu Republike Srbije kao ovlašćenog predlagača Predloga zakona o socijalnoj karti, a pre svega iz razloga zato što na ovaj zakon čekamo skoro 30 godina.

Trideset godina su nas mnoge vlasti, sve do dolaska SNS, uveravale da će pristupiti izradi zakona o socijalnoj karti, kao i da će se on naći u skupštinskoj proceduri za vreme njihovog mandata. Ali, sve ovo nažalost ostalo je samo mrtvo slovo na papiru. Kao i u mnogim drugim oblastima rešenja koja su od suštinskog značaja za građane Republike Srbije i njihov položaj su odlagana za neka bolja vremena i veoma mi je drago što su ta bolja vremena došla sa dolaskom SNS, jer upravo i ovim zakonom pokazujemo da radimo i da se borimo isključivo za građane za njihov položaj i njihova osnovna prava.

Moram da vas podsetim da je SNS, odnosno lista Aleksandar Vučić – Za našu decu u junu mesecu 2020. godine na parlamentarnim izborima osvojila preko dva miliona glasova svih izašlih birača. Upravo taj respektabilan rezultat nam je pokazao u tom trenutku da većina građana Republike Srbije podržava politiku Aleksandra Vučića, a istovremeno stvorilo je još jednu veću obavezu da se na isti način borimo za sve građane i njihova prava. Kada kažem – za sve, pre svega mislim na prava naših najmlađih, prava žena, prava omladine i prava naših najstarijih sugrađana.

Polazeći od Ustava Republike Srbije kao najvišeg pravnog akta koji u sebi inkorporira osnovni korpus ljudskih prava, a tu pre svega mislim na pravo na slobodu, pravo na rad, pravo na penziju takođe predviđa i pravo na ostvarivanje socijalne zaštite u članu 69.

Da bismo omogućili svim građanima da ostvare svoja osnovna prava, uključujući i pravo na socijalnu zaštitu, jedan od načina jeste donošenje Zakona o socijalnoj karti. Svi ćemo se verovatno zapitati zašto je taj zakon važan. Važan je pre svega zato što njegovim potvrđivanjem u Domu Narodne skupštine iskazujemo puno poštovanje za socijalne potrebe svih naših građana i za njihovo lakše ostvarivanje pred nadležnim organima na mnogo brži, racionalniji i efikasniji način i verovatno ćemo se takođe zapitati šta to predstavlja socijalna karta? Socijalna karta predstavlja jedan jedinstveni centralizovani registar podataka u elektronskom obliku koji sadrži tačne i ažurne podatke o svim korisnicima socijalnoekonomske zaštite i njima povezanih lica, a ti podaci su pre svega neophodni kako bi sva lica mogla da ostvare svoja prava iz oblasti socijalne zaštite i to na mnogo, kao što sam rekao, brži, racionalniji i efikasniji način.

Podrobnim čitanjem ovog Predloga zakona došao sam do zaključka da je ostvaren jedan takođe važan cilj, a to je transparentnost i to na koji način? Transparentnost je pre svega ostvarena zato što će u budućoj socijalnoj karti biti sadržani podaci Poreske uprave, MUP-a, Katastra nepokretnosti. Upravo ćemo na osnovu tih podataka jasno moći da utvrdimo da li je određeno lice obveznik poreza, da li nosilac prava svojine na određenoj pokretnoj ili nepokretnoj stvari, da li je korisnik penzije jer sa jedne strane cilj jeste da imamo jedinstvenu bazu podataka radi lakšeg ostvarivanja prava sa jedne strane, a sa druge da onima kojima je ta pomoć najpotrebnija i prvi je ostvare.

Dalje, zakonom se omogućava da lica koja se nalaze u najtežem ekonomskom položaju budu još vidljivija za sistem i da na najbrži mogući način ostvare neophodnu podršku kako institucija tako i države. Takođe, ovim Predlogom zakona omogućavamo da se ostvari određena ušteda u pogledu prikupljanja dokumentacija koja je licima neophodna radi dokazivanja svog socijalnog statusa. Tu pre svega mislim na pribavljanje uverenja o poreskim obavezama, listu nepokretnosti itd, ali istovremeno sa smanjivanjem troškova doprinećemo i uštedi vremena koje je potrebno za prikupljanje te dokumentacije.

Izuzetno mi je drago što smo već nakon 100 dana od formiranja Vlade pristupili raspravljanju o ovom Predlogu zakona koji je posebno istican u programu Vlade premijerke Brnabić. To nam pokazuje da mi zastupamo politiku onih obećanja koja će se ispuniti u najkraćem mogućem roku. Dokaz da će ovaj zakon ugledati svetlost dana pokazuje i realizacija prve faze koja se odnosi na pribavljanje softverskog programa koji će doprineti objedinjavanju u popunjavanju svih podataka koji se nalaze u podsistemu nadležnog ministarstva, jer upravo objedinjavanje i dostupnost svih podataka pokazuje jasnu nameru nadležnog ministarstva da prava građana budu prioritet i da ona budu ostvare u najbržem mogućem roku bez obzira na pol, godine ili materijalno stanje.

Jer, ono što je prioritet svih prioriteta jeste ostvarivanje jednakosti. Isto tako, ne mogu a da se ne osvrnem na određene negativne i pozitivne stvari koje su nam se dešavale u ranijim godinama iz oblasti socijalne zaštite.

Moram sve građane Republike Srbije da podsetim na aferu „Heterlend“ koja se desila na teritoriji Vojvodine 2011. godine. Tada, pod izgovorom adaptacije i rekonstrukcije dvorca „Heterlend“, a za potrebe dece ometene u razvoju i njihovih roditelja, sprovedena je jedna od najvećih zloupotreba položaja od strane čelnika grada Novog Bečeja, a tadašnjih visokih funkcionera DS u Vojvodini.

Tadašnji Fond za kapitalna ulaganja, a čiji je predsednik Upravnog odbora bio nekadašnji premijer Vojvodine Bojan Pajtić odobrava skoro milion evra za rekonstrukciju i adaptaciju dvorca „Heterlend“. Naravno, taj novac je uplaćen na račun firme koja je u tom trenutku bila nosilac radova. Rok za završetak tih istih radova iznosio je 310 dana, a do dan danas taj objekat nije završen.

Novac je, kako sam rekao, uplaćen nosiocu radova, a taj isti nosilac radova je prikazivao lažne dnevnike u kojima je prikazivao da su radovi izvršeni. Iako ti radovi nisu izvršeni, tadašnji čelnici Grada Novog Bečeja i Fonda za kapitalna ulaganja su mogli i morali da aktiviraju menice kao sredstvo obezbeđenja i da spreče štetu koja je nastala za Fond za kapitalna ulaganja, kao i za sve građane Republike Srbije u iznosu od 67 miliona dinara.

Takođe, pošto to nisu sprečili, građani Vojvodine su ostali bez rekonstruisanog objekta. Korisnici socijalne zaštite su ostali bez rekonstruisane ustanove, a građani Republike Srbije su ostali bez novca. I sve ovo pričam na osnovu podataka koji su sadržani u drugostepenoj sudskoj odluci kojom je tadašnji gradonačelnik Novog Bečeja pravosnažno osuđen na godinu dana zatvora. Ali, dok o njima govore sudske presude, o nama govore podaci koje je moguće lako naći.

Izvinio bih se građanima Republike Srbije zato što ću ove podatke sada pročitati, jer ih ima izuzetno mnogo. Za početak moram istaći da su socijalna davanja u 2020. godini iznosila 420 miliona dinara, a u 2021. godini 430 miliona, iako je iza nas godina kada se pojavio virus Kovid i kada smo preduzeli mere da pomognemo svim kategorijama stanovništva, pa čak i privredi. Godine 2012. moram da podsetim, trudnicama i porodiljama se dugovalo 396 miliona dinara, a pomoć deci koja se isplaćuje preko Gradskog centra za socijalni rad u iznosu od 11,4 miliona dinara, dok 2020. godine po tim osnovima nema dugovanja ni jednog jedinog dinara.

Moram takođe da vas podsetim da su ukupna dugovanja za korisnike socijalne pomoći 2013. godine iznosila neverovatnih 5,3 milijarde dinara. Godine 2012. prava iz ove oblasti ostvarivalo je 3.500 trudnica, dok danas taj broj iznosi 17.500. Takođe, sa istim entuzijazmom i željom smo radili na unapređenju infrastrukture za naše najstarije sugrađane. Otvoreno je 13 novih klubova za penzionere i to po četiri na kojima nikad nismo imali klubove, a to su: Barajevo, Zemun, Zvezdara, Rakovica, a na drugim opštinama, među kojima je i Savski Venac, odakle ja dolazim, su rekonstruisane.

Sve ovo pokazuje razliku u pristupanju rešavanja svakodnevnih problema naših sugrađana, razlika koja ne sme da postoji ukoliko želimo da se naša Srbija i naši gradovi razvijaju uz poštovanje svih potreba naših sugrađana. Ali, očigledno je da kategoriju građana bivša vlast i mi ne doživljavamo na isti način. Ne doživljavamo, jer mi radimo, gradimo i borimo se da naša budućnost još bolja i sigurnija, jer za nas postoji, dragi građani Republike Srbije, samo jedna Srbija. Hvala.

Poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predstavnici Visokog saveta sudstva, poštovani građani Srbije, smatram da su moje kolege u prethodnom delu posebne sednice na jedan veoma detaljan i iscrpan način obrazložile svoje predložene zakone iz oblasti bezbednosti i saobraćaja, tako da ću se ja, na svoje posebno zadovoljstvo, posebno osvrnuti na Predlog odluka o izboru sudija.

Na početku svog izlaganja želeo bih, pre svega, da napomenem da danas govorimo o sudijama koje se biraju prvi put na sudijsku funkciju, i to kao sudije Upravnog suda u Beogradu, privrednih sudova u Nišu i Kragujevcu, kao i Osnovnog suda u Ivanjici.

Danas govorimo i o sudijama koje su predložene od strane Visokog saveta sudstva i to nakon sprovedenog zakonom utvrđenom postupka, a sve u skladu sa Zakonom o sudijama i Zakonom o Visokom savetu sudstva. U tom sprovedenom postupku, za koji smatram da je sproveden na veoma transparentan način, je jasno utvrđeno da se radi o licima koje poseduju, pre svega, stručnost, dostojnost, kao i da su osposobljeni da obavljaju jednu od najzahtevnijih funkcija u oblasti pravde i pravosuđa, a to je biti nosilac sudijske funkcije.

Pre svega, moram da kažem da sudije jesu lica koja svojim aktivnim delovanjem odlučuju o nečijem pravu, odlučuju o nečijoj slobodi i u zakonom utvrđenom postupku odlučuju da li je nečije pravo povređeno i da li je povređena norma koju je zakonodavac predvideo kao zabranjenu. Ali, isto tako, svojim aktivnim delovanjem sudije odlučuju i o privatnom interesu, privatnoj svojini, kao i interesu države i njenih organa i organizacija, a sve u skladu sa Ustavom i zakonom.

Zašto spominjem Ustav? Želeo bih da podsetim građane Srbije da je Ustavom predviđena vodoravna podela vlasti koja uključuje zakonodavnu, izvršnu i sudsku vlast. I upravo ta sudska vlast je treća grana vlasti, koja ima za cilj da zaštiti sva prava i slobode građana od narušavanja vlasti, a glavna oruđa u tome jesu Ustav i zakon.

Ali, ono što je najvažnije jeste da pravosuđe i nosioci pravosudnih funkcija budu i ostanu nezavisni i to je ono čemu teže sve demokratske države, a to je nezavisno pravosuđe. Ali, ono što je veoma opasno jeste kada država pokuša da suspenduje podelu vlasti, kada država želi da direktno kontroliše pravosuđe i nosioce pravosudnih funkcija, što je bio slučaj krajem 2009. godine i početkom 2010. godine, kada je tadašnji režim, predvođen Demokratskom strankom, sproveo jednu od najdiskutabilnijih reformi pravosuđa u modernoj istoriji Srbije.

Pod izgovorom reformi unapređenja pravosuđa, sprovedeno je nikad viđena seča sudija, seča preko 800 sudija, koja je rezultirala katastrofalnim posledicama kako po naše pravosuđe, tako i po ugled Republike Srbije u evropskim institucijama koje prate napredak u oblasti pravde i pravosuđa.

Tadašnje Ministarstvo pravde i tadašnji čelnici Ministarstva pravde, po nalogu tadašnje Demokratske stranke, raspisuju konkurs za opšti izbor sudija u tadašnje, odnosno i sadašnje osnovne, više i apelacione sudove, konkurs koji u tom trenutku niti je bio neophodan, niti je bio u skladu sa Ustavom, a koji je iza sebe ostavio 800 sudija bez posla.

Dragi građani Srbije, tih 800 sudija u tom trenutku ostalo je na ulici i za sve njih je važilo isto i veoma sramno obrazloženje tadašnjeg Visokog saveta sudstva, a to je da su oni bili nedostojni, nedostojni zato što se o njihovoj stručnosti nije raspravljalo na osnovu svih dokumenata koji su bili dostupni tadašnjim sudovima, o njihovom radnom učinku, već se uzimalo u obzir mišljenje tadašnjih članova Visokog saveta sudstva, a tadašnji članovi VSS i tadašnji čelnici Ministarstva pravde jesu, pre svega, ljudi koji su bili indoktrinirani političkom ideologijom i programom tadašnje DS kako da se pravosuđe postavi pod skute političkog uticaja.

Zašto im je to bilo potrebno, pitaju se svi? Bilo im je malo da tada imaju većinu u Narodnoj skupštini. Bilo im je malo da imaju u svojim rukama Vladu, pa su želeli da kontrolišu pravosuđe i nosioce pravosudnih funkcija, odnosno sudije i tužioce. U tom trenutku nisu mislili o posledicama koje će proizvesti po karijere tih sudija, po porodične odnose tih sudija, po njihovo zdravlje, a ono što je najvažnije, po pravosuđe, koje je doživelo katastrofalne posledice.

Moram da napomenem da pojedine sudije, nažalost, u toku reizbora su preminule i nisu dočekale svoju moralnu i profesionalnu satisfakciju da budu vraćene na posao koji im je po zakonu pripadao. Pojedine sudije su obolele od različitih bolesti, koje su bile, pre svega, rezultat njihovog stresa i njihove zabrinutosti za egzistenciju svojih porodica.

Moram da vas podsetim da su se dešavali slučajevi kada su oba bračna druga koji su bili zaposleni u pravosuđu bili okarakterisani od strane VSS kao nedostojni. A, isto tako, pojedine sudije su u toku reizbora napredovale za čak dva stepena, odnosno napredovale su iz osnovnih u apelacione sudove, iako je pravilo po prirodi da sudija napreduje iz stepena u stepen.

Sada moram da vam pročitam nešto na šta želim da građani Srbije posebno obrate pažnju. Godine 2010. u javnosti se pojavljuje dokument koji je Društvo sudija Srbije dostavilo dnevnom listu "Politika", iz koga se jasno vidi kako su pravljeni spiskovi sudija u opštini Vlasotince, na osnovu preporuke lokalnog odbora DS. Zatim se iz istog dokumenta jasno vidi da su prednost pri izboru imala ona lica, a molim vas da obratite pažnju, koje su funkcioneri DS ocenili kao simpatizere stranke. Na kraju, što je još tragičnije, da je isti dokument bio overen pečatom opštine Vlasotince.

Zamislite onda kako je sprovođen izbor sudija u većim gradovima, kao što je npr. Beograd, kao što je Niš, Kragujevac, Novi Sad itd.

Nakon toga sledi jedna veoma duga i neizvesna borba 800 delilaca pravde sa sistemom koji je u tom trenutku već doneo odluke, a te odluke su bile, blago rečeno, katastrofalne. Uvedena je nova pravosudna mreža, koja je umesto tadašnjih opštinskih i okružnih sudova uvela osnovne više i apelacione sudove, a na teritoriji grada Beograda osnovan je samo jedan osnovni sud za grad koji u tom trenutku ima dva miliona građana.

Tadašnje sudije u parničnim odeljenjima u tom trenutku primaju preko 1.000 predmeta. Zbog postojećeg velikog broja predmeta i zbog priliva novog broja predmeta zakazuju se ročišta dva ili tri puta godišnje, dva ili tri puta godišnje, a stranke čekaju na presudu i preko 10 godina. U tom trenutku se u pravosuđu događa kolaps, kolaps iz koga ni dan danas pravosuđe ne može da izađe. Advokatska profesija u tom trenutku je bila potpuno blokirana. Zbog priliva novog broja predmeta, a ne svojom voljom, odlagana su suđena za dve ili više godina.

Znate šta je još tragičnije? Tragičnije je to što smo svi ovde prisutni građani Republike Srbije platili 44 miliona evra na ime oštete, a po osnovu razlike u zaradama, naknade u zaradama i naknade štete po različitim osnovama, 44 miliona evra našeg novca zbog želje da u nečijoj biografiji piše da je on reformisao pravosuđe i sve vreme reizbora od 2009. do 2012. godine, kada je Ustavni sud imao sluha da vrati te iste sudije na posao, Evropska komisija, Venecijanska komisija govori ljudima iz Ministarstva i Visokog saveta sudstva da je taj postupak bio netransparentan. Netransparentan zato što se nisu koristili dostupni podaci tadašnjih sudova prilikom reizbora, već su korišćeni neki drugi dokumenti. Opet kažem, srećom, 2012. godine je Ustavni sud imao sluha da se te sudije vrate na posao i da obavljaju onaj posao koji im je zakonom pripadao.

Nakon toga čelnici tadašnje DS, čelnici Ministarstva pravde, kažu da te vraćene sudije imaju članske karte SNS, i to pričaju oni koji su direktno uticali da pojedine sudije postavljaju na mesto u tadašnjim osnovnim, višim i apelacionim sudovima, jer oni su u tom trenutku zaboravili da donose presude u ime naroda, već su želeli da pojedine presude donose u ime DS.

Takođe, želeo bih da istaknem, što je velika razlika između sadašnje i prethodne vlasti, što smo mi na jedan transparentan način izabrali sve članove Visokog savet sudstva i Državnog veća tužilaca i na jednoj od prethodnih sednica 50 vršioca dužnosti predsednika sudova smo izabrali za predsednike sudova kako bi obavljali sve poslove u skladu sa zakonom.

Na kraju bih hteo da zamolim građane Srbije da nikada više ne dozvolimo da nam se desi ovakav ponor pravosuđa kao te 2010. godine, da ne dozvolimo da nam o pravdi i pravu pričaju oni koji su direktno želeli da kontrolišu sudove i sudije, kao i tužioce, a vas gospodo iz opozicije ili kako se već nazivate pod tim opskurnim medijima - nemojte nikada više da pričate o reformama, jer su za vas reforme poligon za ostvarivanje ličnih frustracija, a čelnike Ministarstva pravde i Visokog saveta sudstva iz 2009. godine bih na kraju pitao - da li nakon ovoga, drage sudije, vi sebe smatrate dostojnim? Hvala.

Poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, cenjena ministarko sa saradnicima, poštovani građani Srbije, pred nama je danas set predloga zakona o izmenama i dopunama zakona iz oblasti državne uprave kojima se utvrđuje novi rok za početak primene kako sistemskog, tako i pojedinih zakona, kojima se uređuju plate, naknade i druga primanja u svim delovima javnog sektora.

Navedena potreba je pre svega prouzrokovana složenom epidemiološkom situacijom u našoj zemlji koja je dovela do otežanog funkcionisanja svih podsistema u javnom sektoru, a samim tim je bilo otežano sprovođenje neophodnih mera i aktivnosti koje su bile potrebne za prelazak na nov sistem plata u 2021. godini.

Ono što je neophodno da bi takav sistem plata sa jedne strane bio pravičan, a da bi sa druge strane zadovoljio potrebe svih zaposlenih u državnoj upravi, jeste postizanje punog konsenzusa između svih učesnika u procesu pregovaranja, a tu pre svega mislim na Vladu, resorna ministarstva, jedinice lokalne samouprave i autonomne pokrajine.

Ne smemo da dozvolimo da zaposleni u državnoj upravi ostanu uskraćeni za pojedina prava ili da se njihov rad manje ceni od rada drugih zaposlenih u tom istom sistemu državne uprave, što je bio slučaj do 2012. godine kada smo započeli sa sistemskim reformama, pa i sistemskom reformom državne uprave.

Do 2012. godine susreli smo se sa jednim glomaznim i neefikasnim aparatom državne uprave koji nije mogao u punom kapacitetu da odgovori na one izazove sa kojima smo se susretali u narednim godinama. Zato smo počeli taj sistem da reformišemo da bi bio bolji servis kako građanima, tako i privredi.

Reforma ovog sistema je bila neophodan uslov za nastavak naših evropskih integracija i potrebe da naše zakonodavstvo i zakonske akte kojima uređujemo oblast državne i javne uprave uskladimo sa evropskim.

Zato smo 2014. godine doneli Strategiju reforme javne uprave i Akcioni plan i time proširili opseg reformi sa državne na javnu upravu, koja obuhvata preko 500.000 zaposlenih.

Pre nešto više od dve godine osnovali smo Nacionalnu akademiju za javnu upravu koju će pohađati svi zaposleni u državnoj upravi, a na kojoj će sticati nove veštine kako bi bili bolji servis građanima.

Povećavali smo plate za sve zaposlene u javnom sektoru, a to ćemo učiniti i u narednoj godini, iako smo suočeni sa pandemijom korona virusa. Plate za sve zaposlene u javnom sektoru od 1. januara će biti uvećane za 3,5%, a od 1. aprila za još 1,5%. Takođe, povećali smo osnovicu neoporezivog dela zarade sa 16 na 18 hiljada dinara, čime smo stvorili prostor za dodatno povećanje plata.

Takođe, želeo bih da istaknem da ćemo urediti sistem platnih razreda, tako da svaki zaposleni prima istu platu za isti posao, bez obzira da li radi u opštini, gradu ili ministarstvu. Nije pošteno da imamo različite plate za iste poslove i time demotivišemo zaposlene.

To je upravo ono što smo primetili 2012. godine kada smo započeli sa sistemskim reformama. Pojedini miljenici stranaka bivše vlasti su se zapošljavali na nepostojeća radna mesta uz enormno visoke zarade, a njihove poslove su obavljali drugi zaposleni sa mnogo nižim zaradama.

Ono što je važno istaći jeste da je Skupština na jednoj od prethodnih sednica usvojila meru kojom se ukida mera zapošljavanja u javnom sektoru i time smo doprineli da državni organi mogu da zapošljavaju nova lica bez potrebnih saglasnosti, odluke Vlade, i to do 70% zaposlenih kojima je prestao radni odnos u prethodnoj kalendarskoj godini.

Takođe, želeo bih da pohvalim Predlog zakona kojim se odobravaju novčana sredstva od strane "Unikredit banke" za izgradnju brze saobraćajnice Ruma - Šabac - Loznica, a koja predstavlja jedan od najvažnijih projekata Vlade Republike Srbije u drumskom transportu. Upravo ovaj projekat će dodatno povezati 600.000 ljudi u Moravičkom i Sremskog okrugu, kao i dodatno uticati na povezivanja Podrinja i zapadne Srbije sa Vojvodinom.

Ovaj projekat uključuje tri faze, a to je izgradnja autoputa Ruma - Šabac, zatim most preko Save u Šapcu, kao i izgradnju brze saobraćajnice od Šapca preko Loznice ukupne dužine 77 kilometara.

Kada pročitamo Predlog zakona videćemo da se radi o dugoročnom investicionom kreditu kojim je Republika Srbija obezbedila neophodna novčana sredstva, i to po najpovoljnijim uslovima, gde bih istakao nižu kamatnu stopu, zatim mogućnost prevremene otplate kredita, kao i poček prilikom započinjanja otplate kredita. To nam upravo govori da se držimo politike odgovornosti, kako naša deca ne bi vraćala nepovoljne kredite i time opteretili njihovu budućnost.

Nakon završetka ovog projekta i drugih važnih projekata, od kojih bih istakao Moravski koridor, postaćemo još modernije i bolje mesto za strane investicije, po kojima smo prvi u regionu, i kojima ćemo nastaviti dodatno jačanje naše ekonomije i budžeta. Ono što građani Srbije treba posebno da znaju jeste da je Srbija u prethodnih nekoliko godina privukla gotovo 60% svih stranih direktnih investicija na zapadnom Balkanu. Zbog svega ovoga predstavljamo lidere, kako po stopi privrednog rasta, tako i po izdvajanju sredstva za kapitalne projekte, a tu mislim na autoputeve, železnice, brze saobraćajnice i koridore.

Očigledno je da nekome smeta jaka i stabilna Srbija i zato u narednom periodu svi zajedno moramo da radimo kako ne bismo dozvolili da određeni unutrašnji i spoljašnji faktori ugroze sve ono za šta smo se borili poslednjih osam godina, jer samo složni i uz podršku građana možemo da budemo još jači i bolji.

Na kraju bih želeo da pozovem sve moje kolege da u danu za glasanje podrže predložene zakone, jer samo ovakvim zakonima stvaramo bolje uslove za još jaču, bolju i moderniju Srbiju. Hvala.

Poštovana predsednice Vlade, poštovani ministre, predsedavajući, pred nama su danas predlozi zakona iz oblasti finansija koji zajedno sa Predlogom budžeta za narednu godinu čine veoma važan akt Vlade na kraju same jedne kalendarske godine. Tu bih pre svega istakao Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu, čijim ćemo izmenama i dopunama zakona obezbediti zakonske okvire za nastavak povećanja zarada u 2021. godini.

Osim povećanja zarada, isti Predlog zakona će doprineti dodatnoj relaksaciji mera zapošljavanja u javnom sektoru koja je uvedena 2013. godine kao privremena mera fiskalne konsolidacije o kojoj ću nešto kasnije takođe govoriti.

Novim zakonskim rešenjem će se omogućiti korisnicima javnih sredstava da u periodu od 1. januara 2021. godine do kraja 2023. godine bez posebnih dozvola i saglasnosti u tekućoj godini prime lica u radni odnos, kako na određeno, tako i neodređeno vreme i to do 70% ukupnog broja lica kojima je prestao radni odnos u prethodnoj kalendarskoj godini.

Upravo ovakvo rešenje je dodatni signal tržištu rada da je država uprkos novonastaloj situaciji i recesiji na teritoriji cele Evrope našla načina i sredstva da zapošljava novi neophodni kadar, iako je to od 2013. godine do danas bilo kontrolisano iz razloga katastrofalnih poteza bivše vlasti.

Na ovakve mere bili smo prinuđeni, jer su nas predstavnici bivše vlasti doveli do toga da potrebu za novim kadrovima uslovimo kontrolama, jer smo se nalazili u vremenu kada smo započinjali mere fiskalne konsolidacije.

Uzmimo period vladavine bivšeg režima od 2009. do 2012. godine za koji mogu slobodno reći da je period našeg ekonomskog sunovrata koji nas je doveo do ivice ambisa. Ukoliko se vratimo u 2009. godinu videćemo da je privredni rast Republike Srbije iznosio minus 2,7%, da bi 2010. godine bio u minimalnom porastu, a zatim 2012. godine opet bio negativan.

Ukoliko pogledamo stopu nezaposlenosti, tu ćemo tek videti da smo bili mnogo slabiji u odnosu na države regiona ispred kojih smo danas, a sve zahvaljujući odgovornoj i ozbiljnoj politici Aleksandra Vučića. Pa je tako stopa nezaposlenosti 2011. godine iznosila čitavih 23%, da bi 2012. godine iznosila neverovatnih 23,9%, a danas 2020. godine ona iznosi nešto ispod 9%.

Da bismo ispravili ovako katastrofalno stanje nismo mogli da koristimo čarobni štapić, već smo morali da se suočimo sa izuzetno teškim merama fiskalne konsolidacije, čiji teret su podneli svi građani, a naročito naši penzioneri.

Da smo tada uradili dobre stvari pokazuju rezultati po kojima je Srbija danas prva zemlja u Evropi po stopi privrednog rasta i to prvo mesto će zauzimati i u naredne tri godine. To ne kažemo mi, već to kaže MMF, a kada to kaže MMF znamo da smo na pravom putu.

Predlogom zakona o budžetskom sistemu i Predlogom zakona o budžetu za narednu godinu stvorili smo zakonske okvire i isplanirali smo novčana sredstva, kako za povećanje plata i penzija, tako i za značajne projekte i na to bih želeo da građani Srbije posebno obrate pažnju.

Predlogom budžeta za narednu godinu izdvojili smo novčana sredstva za povećanje plata i to 5% za sve zdravstvene radnike koji su podneli najveći teret krize prouzrokovan pandemijom korona virusa, zatim 5% za sve zaposlene u javnom sektoru, plus na tih 5% još 10% za određene kategorije zaposlenih u vojsci.

Svi penzioneri će za nekoliko dana dobiti jednokratnu novčanu pomoć u iznosu od 5.000 dinara, a njihove penzije će na kraju, odnosno od početka nove godine iznositi za 5,9% više u odnosu na prethodnu godinu.

Prosečna plata u RS danas iznosi preko 500 evra, što je još jedno od obećanja koje smo ispunili na početku sprovođenja mera teške fiskalne konsolidacije. Sve to smo uspeli da obezbedimo onda kada se Evropa nalazi u recesiji i onda kada i najrazvijenije zemlje nalaze načine da uspore svoj ekonomski pad.

Kada govorimo o infrastrukturi, odnosno onome što u značajnijoj meri utiče na naš BDP, planirana sredstva u 2021. godini su namenjena za završetak obilaznice oko Beograda, izgradnju autoputa Preljina-Požega koji će povezati Moravički i Zlatiborski okrug, kao i sredstva za izgradnju i revitalizaciju železničke infrastrukture.

Sve ovo predstavlja nastavak politike koja za cilj ima modernizaciju naše infrastrukture, bolju povezanost svih delova zemlje i stvaranje uslova za još veće privlačenje stranih direktnih investicija po kojima smo lideri u regionu.

Da želimo bolju povezanost sa regionom pokazuju izdvojena sredstva za izgradnju autoputa Beograd-Sarajevo. Da radimo u dobrom smeru pokazuju i rezultati kao što su autoput Miloš veliki, koridori 10 i 11.

Svim ovim projektima, stvorili smo od Srbije jedno veliko gradilište, gradilište naše budućnosti.

Na početku 2020. godine susreli smo se sa pandemijom korona virusa koja je pred nas postavila nove izazove, a jedan od najznačajnijih izazova jeste zaštita života i zdravlja naših sugrađana. U ovoj oblasti susreli smo se sa ogromnim problemima i taj sistem smo počeli da gradimo od nule. Izgradili smo potpuno novi Klinički centar Niš, rekonstruišemo Klinički centar Srbije, Klinički centar Vojvodine, Klinički centar Kragujevac. U toku je izgradnja kardiovaskularne bolnice „Dedinje 2“. Na nešto manje od 120 dana izgradili smo kompletno novu bolnicu u Batajnici i potpuno novu bolnicu u Kruševcu. Nastavićemo sa postupkom rekonstrukcije kako bolnica, tako i domova zdravlja širom Srbije, jer su nama životi i zdravlje građana najbitniji.

Svega ovoga ne bi bilo da nismo radili marljivo i odgovorno, da nismo otvarali nova radna mesta, da nismo započinjali, završavali projekte u svim oblastima društvenog života, kao i da nismo imali stabilnu političku situaciju koja je Srbiju u posrnuću postavila na mesto ozbiljno države i još ozbiljnijeg partnera u odnosu na sve relevantne kako političke, tako i privredne činioce.

Danas je Srbija mesto u kojoj strani investitori dolaze da ulažu, da grade, da zapošljavaju bez bojazni da će na građevinsku dozvolu čekati u nedogled ili da će njihove investicije biti dovedene u pitanje zbog nestabilne političke situacije, jer mi želimo da ostanemo lideri u regionu u pogledu privlačenja stranih direktnih investicija, da naši građani iz godine u godinu imaju veće plate i penzije i da dostignemo cilj i projekta „Srbija 2025“, a to je plata od 900 evra i penzije za svakog našeg penzionera u iznosu od 440 evra.

Nikada nismo obećavali ono što nismo mogli da ispunimo i nikada se nismo koristili demagogijom i praznim obećanjima, jer smo uvek imali plan i cilj, a za to je bila potrebna hrabrost, odlučnost i rad. Na kraju, građani treba da znaju da tu nećemo stati. Nećemo stati, jer je naša obaveza da gradimo svaki dan još više, još marljivije za našu decu, za sve nas, jer naša budućnost je Srbija, a mi drugu Srbiju nemamo. Hvala.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, cenjeni ministre, poštovani građani Srbije, pred nama je danas niz predloga zakona o izmenama i dopunama zakona iz oblasti finansija koji na jasan način uređuju delokrug poreza, poreskog postupka, carina i taksi, kako iz razloga unapređenja pojedinih rešenja, tako i potrebe za usklađivanje istih sa zakonodavstvo EU.

Ono što me posebno raduje jeste što je Vlada Republike Srbije kao ovlašćeni predlagač uputila veći broj zakona i sporazuma u Dom Narodne skupštine koji su od suštinskog značaja kako za svakodnevni život građana, tako i za unapređenje funkcionisanja privrede i dalji rast našeg BDP-a. Tu bih, pre svega, istakao Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na imovinu.

Cilj ovog zakona je, pre svega, sadržan u potrebi da se osnovne nadležnosti za utvrđivanje, naplatu i kontrolu poreza, kako na nasleđe, poklon, tako i na prenos apsolutnih prava, prenesu sa poreske uprave na jedinice lokalne samouprave, što predstavlja svojevrsnu decentralizaciju nadležnosti.

Kada kažem decentralizacija nadležnosti, pre svega smatram da će ovako poverene nadležnosti pozitivno uticati kako na postupak lakšeg utvrđivanja, tako i na postupak lakše naplate poreza, jer prihod po tim osnovima i pripada jedinicama lokalne samouprave, odnosno gradovima i opštinama.

Ono što je važno jeste da se ta ista novčana sredstva troše upravo na one projekte koji direktno utiču na bolji život svih građana i u kojima, za razliku od ranijih perioda, oni mogu učestvovati kroz predloge i inicijative.

Da izmenama i dopunama ovog zakona predlagač želi da isti zakon učini boljim i efikasnijim pokazuje i predloženo rešenje u pogledu uvođenja investicionih fondova koji nemaju svojstvo pravnog lica, a istovremeno su nosioci prava svojine na nepokretnostima, što će omogućiti dodatna novčana sredstva za budžet.

Uvođenje kako investicionih, tako i otvorenih investicionih fondova u naše zakonodavstvo predviđa i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.

Ono što Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na imovinu dalje predlaže jeste proširenje vremenskog perioda u kome je ostvaren promet nepokretnosti sa devet na dvanaest meseci, što bi omogućilo realnije utvrđivanje prosečnih cena nepokretnosti kako njihovi vlasnici ne bi bili oštećeni po bilo kom osnovu, jer upravo savesno i odgovorne države, kakva je Republika Srbija, rade na punom poštovanju instituta privatne svojine, a u skladu sa tim Predlog zakona je predvideo jasno razvrstavanje nepokretnosti u grupe, što će omogućiti njihovo realnije oporezivanje.

Ono što smatram, takođe, izuzetno bitnim jeste deo predloga zakona koji se odnosi na izmenu pojedinih poreskih oslobođenja, a tu pre svega mislim na nepokretnosti koje se koriste ili su namenjene za poljoprivrednu proizvodnju, nezavisno od toga da li su poljoprivrednici i obveznici poreza na dohodak građana, što je do sada bio uslov.

Ako sublimiramo sve navedeno, smatram da će ovaj zakon imati izuzetno pozitivne uticaje kako na poresku upravu u cilju povećanja njene efikasnosti, tako i jedinice lokalne samouprave, kao i za obveznike poreza na imovinu od kojih su izuzetno važni poljoprivrednici kojima se omogućava njihovo dalje fiskalno rasterećenje i podsticaj da dalje ulažu u te objekte i u njima obavljaju delatnost.

Jasan signal da je država prepoznala sa kojima se suočavaju poljoprivrednici jesu i spomenuta rešenja. Ovo je samo prvi korak u daljem unapređenju te oblasti, što je i prepoznato u ekspozeu premijerke Brnabić.

Takođe, ono što moram da naglasim jeste i da se sva novčana sredstva, koja se dobijaju iz postupka naplate poreza na imovinu, troše kako na unapređenje lokalne infrastrukture, tako i na unapređenje zdravstvene i socijalne zaštite, kao i ulaganje u niz projekata za mlade, čime se jasno pokazuje da i nakon osam godina i dalje radimo brže, bolje i odgovornije kako bi naše društvo učinili još bolje.

Na kraju, hteo bih da istaknem da ću u danu za glasanje podržati sve predložene zakone i sporazume, jer smatram da sva navedena rešenja obezbeđuju sigurniju budućnost za Srbiju i za sve nas. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, cenjeni ministre, poštovani građani Srbije, na početku svog prvog obraćanja u Domu Narodne skupštine želeo bih da se zahvalim SNS i predsedniku Aleksandru Vučiću na ukazanom poverenju, sa nadom da ćemo svi zajedno raditi na unapređenju parlamentarizma i donositi odluke koje će uticati na bolji život svih građana Srbije.

Pred nama je danas Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu za 2020. godinu, za koji možemo slobodno reći da je nastavak kontinuiteta usmeren pre svega na rast životnog standarda građana, kao i ubrzanju našeg ekonomskog rasta.

Već na početku 2020. godine susreli smo se sa pandemijom korona virusa, koja je pred Vladu Republike Srbije postavila nove izazove, a to su pre svega zaštita života i zdravlja građana Republike Srbije, očuvanje radnih mesta i nesmetano funkcionisanje privrede. I u tim novim izazovima Vlada Republike Srbije je jasno i odlučno pokazala da država nije tu za sebe, već isključivo za njene građane.

Tu moramo istaći prvi paket ekonomskih mera koje je Vlada Republike Srbije donela radi ublažavanja posledica korona virusa vredan 5,1 milijardu evra, a glavni cilj tog paketa je bio očuvanje ekonomske stabilnosti, a ono što je važnije jeste podrška mikro, malim i srednjim preduzećima u privatnom sektoru, kao i direktna podrška svim punoletnim građanima.

Upravo tu je država pokazala da najveći teret ove krize upravo ona preuzima na sebe kako bi privredu dodatno rasteretila i kako bi privreda sa što manje posledica prošla kroz istu.

Jasan pokazatelj da je država jasno prepoznala probleme sa kojima se suočava privatan sektor u novonastaloj situaciji jeste i odlaganje plaćanja poreza na doprinose i zarade, kao i direktna davanja preduzećima kroz isplatu tri minimalne zarade. Ono što nas je izdvojilo u odnosu na ekonomije zemalja u okruženju jeste direktna finansijska podrška svim punoletnim građanima u iznosu od 100 evra.

Ukoliko dodamo i vrednost drugog paketa ekonomskih mera čija je vrednost 564 miliona evra dolazimo do ukupnog iznosa od preko 5,8 milijardi evra što, složićete se, pokazuje jačinu i stabilnost budžeta Republike Srbije.

Ono što želim posebno da istaknem jeste da javni dug Republike Srbije i pored svih mera koje je država preduzela radi ublažavanja posledica pandemije korona virusa iznosi blizu 60% BDP-a čime je država pokazala da se ponaša pre svega savesno i odgovorno. Ta savesnost i odgovornost se pre svega vide u izgradnji bolnica, domova zdravlja, kao i pomoć zdravstvenim radnicima, te je planiran deficit od 8,75% umesto planiranih 0,5% opravdan, a pre svega iz razloga što je tim sredstvima obezbeđena dodatna primarna i sekundarna zdravstvena zaštita svim građanima Republike Srbije.

Za sve ove mere dobili smo jasno i nedvosmislenu podršku kako građana Republike Srbije, tako i evropskih institucija. Nedvosmislena podrška građana iskazana je na izborima 21. juna ove godine kada je lista „Aleksandar Vučić – Za našu decu“ dobila podršku preko 60% izašlih birača, čime su građani Republike Srbije jasno pokazali da podržavaju sve ekonomske mere, da podržavaju politiku kontinuiteta i podržavaju politiku brige za sve građane.

Na kraju bih hteo da istaknem da ću u Danu za glasanje podržati Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu za 2020. godinu, jer smatram da samo ovakvim rešenjima možemo obezbediti bolji i lepši život, kako za našu decu, tako i za sve građane Srbije. Zahvaljujem.