Zahvaljujem.

Uvaženi ministre, već smo pričali u načelu o zakonu o izmeni i dopuni Zakona o zaštiti životne sredine. Znamo da se ovim predlogom ostvaruje formalno-pravni uslov za korišćenje značajnih finansijskih sredstava što se tiče IPA i IPARD fondova iznosa oko 160 miliona evra, i to je ne samo reforma finansijskog sistema, kada je u pitanju zaštita životne sredine, već samo poboljšanje života, kvaliteta svih naših građana naše zemlje.

Ja sam podnela ovaj amandman u cilju održavanja ekoloških potencijala. Ja znam da ćete vi voditi računa o održavanju ekoloških potencijala, ali prosto sam imala i dužnost i obavezu da naglasim, jer svi znamo da mi podržavamo Agendu 2030, koju su UN priznale i potpisale, a mi ih sprovodimo. Samim tim, znamo da je jedan od ciljeva održivih razvoja, kojih ima 17, i zaštita životne sredine.

Prosto, moramo da definišemo obaveze kako bi se u narednim decenijama obezbedila zdravija životna sredina i nadoknadili prirodni gubici, što znači što hitnije aktivnosti i zaštita šuma, vodnih tokova, biljnog i životinjskog sveta, a sve u cilju održavanja ekoloških potencijala.

Moramo da pošumljavamo, ozbiljno da se bavimo sistemima za preradu otpadnih voda. Važna je stavka i kvalitet vazduha, kao i povećanje udela čiste energije.

Prosto sam taksativno navela, znamo koji su – vazduh, voda i zemlja. To nam je prioritet. Jer, ispunjavanjem ciljeva održivog razvoja, ja držim tu Agendu, i u Odboru za finansije imamo podoodbor koji se bavi Agendom 2030 i ja aktivno učestvujem u tom radu. Znam da je ispunjavanje svakog od ovih ciljeva do 2030. godine znači uspešniji, lakši i bolji i kvalitetniji život u Srbiji.

Tako da, ispunjavanje ciljeva iz Agende je i poboljšanje života kod nas i svakog od nas. Jedan od prvih ciljeva je, rekla sam, i zaštita životne sredine i cilj naš je da održimo ekološke potencijale naše zemlje – vazduh, voda i zemlja. Hvala.

Hvala, poštovani predsedavajući.

Povređen je član 108. Trebali ste da izreknete meru zato što su ovde iznošene neistine i ja sam morala da reagujem i kao ćerka i kao sestra i kao majka zato što smo mi poslanici vladajuće koalicije opisani kao bića koja nemaju osećanja, koja nisu ništa uradila za ljude koji boluju i koji žele i mogu da se leče u inostranstvu.

Samo se pitam, poštovani predsedavajući, šta su uradili poslanici opozicije sada kada su imali vlast od 2000. do 2011. godine? Nisu doneli ni zakon, ni fond, ali nisu dali ni jedan dinar za lečenje ljudi u inostranstvu, ni jedan jedini dinar. Samo, prosto i jednostavno, iznose neistine.

Godine 2012. kreće da se nešto dešava i mi to znamo. Danas, samo broj dece koja se leče od retkih bolesti je 200 u 2018. godini. Samo ta brojka. Koliko je, sada nemam vremena da navodim ovde taksativno, 2012. godine? Tri stotine trideset i četiri osobe, 338 osoba 2013. godine, 343 osobe. Zakon smo izglasali i fond smo doneli i govorimo istinu, poštovani predsedavajući. Hvala.

Zahvaljujem poštovani predsedavajući.

Ne mogu a da se ne osvrnem poštovani građani i građanke Srbije na objavu na društvenim mrežama člana glavnog odbora jedne opozicione stranke, gde su 157 poslanika vladajuće koalicije toliko lepo opisani, koje nije briga za život srpske dece. Stopedesetsedam poslanika vladajuće koalicije glasalo je protiv zakona kojim bi se regulisalo da se teško obolela deca leče u inostranstvu o trošku države. Kraj. Nema dalje. Tako je objavio član glavnog odbora jedne opozicione stranke.

Uvaženi predsedavajući, i danas i juče u diskusiji poslanika opozicije u vezi davanja saglasnosti za Predlog odluke o izmenama finansijskog plana Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje za 2018. godinu, izjave poslanika opozicije koji nisu bili prepoznatljivi kao kategorija, pacijenti koji boluje od retkih bolesti, a sada ih ima od sedam do osam hiljada. Umesto da se raduju da kroz budžet Ministarstva zdravlja izdvajamo umesto 1.000 milijardu i 500 miliona dinara, dobićemo još 500 miliona dodatnih sa rebalansom, dobićemo 500 miliona više i ukupno ćemo imati dve milijarde dinara za lečenje dece koja boluju od retkih bolesti u inostranstvu.

Samo se pitam – zašto oni nisu izdvajali novac od 2000. do 2012. godine? Koliko je samo dece lečeno u inostranstvu iz budžeta Republike Srbije do tada? Nula, poštovani građani i građanke Republike Srbije.

Sada ću vam taksativno reći koliko smo mi od 2012. godine do 2017. godine uputili osiguranike Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje na lečenje u inostranstvo, tabelarni prikaz izveštaja za period 2012. do 2017. godine, do aprila 2017. godine: 2012. godine – 334, 2013. godine – 338 osoba, od toga 110 dece, 2014. godine – 343, 120 dece, 2015. godine – 485 osoba, od toga 306 dece, 2016. godine – 673 osobe, od toga 563 dece.

Godine 2018. do sada je upućeno 200 dece koja boluju od retkih bolesti na lečenje u inostranstvo. Toliko smo mi poslanici vladajuće koalicije, nas 157 i Vlada Republike Srbije bezosećajni.

Poštovani i uvaženi ministre zaštite životne sredine, htela bih kao član Odbora za zaštitu životne sredine da pohvalim Predlog zakona. Predloženom izmenom zakona otklanja se neusaglašenost postojećih regulativa i omogućiće se korišćenje sredstava zelenog fonda za finansiranje projekata koji se finansiraju iz predpristupnih fondova EU. Na taj način se uspostavljaju uslovi za efikasnije planiranje korišćenja sredstava zelenog fonda i obezbeđuje sigurnost u toku realizacije, na taj način se finansiraju projekti.

Ovim predlogom zakona se stvaraju pravni osnovi za izradu zakonskih akata kojim bi se definisali uslovi zaštite životne sredine za korišćenje IPARD sredstava. Korisnici IPARD sredstava mogu biti sada ne samo pravna lica, nego i fizička lica i to je jedan novitet u ovom Predlogu zakona. O sprovođenju zakona ogromne koristi će imati Republika Srbija i čuli smo da je to iznos od oko 160 miliona evra i do 2020. godine ćemo moći da koristimo.

Bitno je u Predlogu zakona što će Ministarstvo zaštite životne sredine angažovati veći broj inspekcija koja će ispitati da li ta fizička lica imaju uslove za apliciranje za ove fondove. Naravno da ćete morati da uvećate broj te inspekcije, što se nadam da ćete to i učiniti, a samim tim mnogi ljudi, mnoga fizička lica će aplicirati za ove fondove što kod nas do sada bilo praksa.

Ja ću naravno u danu za glasanje podržati ovaj Predlog zakona, a i naravno sve ostale predloge sporazuma koji su na dnevnom redu. Hvala.

Zahvaljujem, poštovani predsedavajući.

Uvaženi ministre, kolege i koleginice, danas hoću da se obratim poštovanim penzionerima, da im kažem da već treću godinu za redom imamo višak u budžetu, umesto deficita, imamo suficit.

Zahvaljujući vama, poštovani penzioneri, već treću godinu, kao što sam rekla, imamo višak u budžetu. Vi ste znali da teškim merama možemo doći do rezultata. Vi ste otvorili vrata budućnosti našoj zemlji. Danas je dinar čvrst, nezaposlenost je manja od 12%, imamo privredni rast i smanjujemo javni dug.

Slušali smo pre dva dana koliko poslanici opozicije brinu o nama. NJihova briga je velika, a jedan podatak će vam, poštovani građani i građanke, reći koliko su za vreme njihove vlasti brinuli o mamama. Kada je gospodin Đilas bio gradonačelnik ostavio je 2013. godine ogroman dug koji je iznosio milijardu i 118 miliona evra, 630 evra po glavi svakog beograđanina.

Sada ću taksativno nabrajati koliko je to u dinarima. Jednokratna novčana pomoć socijalno ugroženim licima – 120 milijardi 660 miliona dinara, dug za naknadu zarada za vreme trudničkog odsustva – 388 milijardi i 921 milion dinara, jednokratna novčana davanja zaposlenim i nezaposlenim porodiljama i trudnicama – šest milijardi i 375 miliona dinara, subvencije za plaćanje komunalnih usluga više od četiri milijarde dinara. Toliko o njihovoj brizi o mamama.

Zahvaljujem.

Uvaženi ministri sa gostima, kolege i koleginice, građani i građanke, ovo je moj prvi amandman na Predlog zakona, na prvi član, a vezan je za privredni rast.

U prvih šest meseci ove godine ostvaren je privredni rast od 4,5%. Planiran je bio deficit od 22 milijarde, a ostvaren je suficit od 31 milijardu. Time je omogućeno povećanje penzija i pre obećanja, a politika predsednika Vučića i SNS daje dobre, izuzetne rezultate i nastavićemo dalje da jačamo privredu i time da se ostvaruju uslovi za dalja povećanja plata i penzija.

Uspostavljen je siguran model finansiranja penzija i pored najavljenog povećanja penzija od sledećeg meseca u visini od 8,8% do 13,2%. U narednoj godini se može očekivati povećanje čak i do 5%.

Svaka penzija u odnosu na pre četiri godine, kada su penzije bile smanjene, zbog katastrofalne politike koja nas je dovela do bankrotstva, će biti veća. Od 1. januara 2019. godine Srbija će biti među deset zemalja sa najnižim dugom. Iznosiće 48% BDP.

Ponosna sam, a i vi, penzioneri, treba da budete ponosni, jer ste vi najviše pomogli i treba da budete ponosni na sebe i na svoju zemlju koja je to uspela da napravi.

Penzioneri znaju kome treba da veruju. I sami će videti i shvatiti da će sva obećanja biti ispunjena.

Očekivala sam već par dana od koleginica iz opozicije osude na sramnu objavu Željka Veselinovića, bar one koleginice koje su članice Ženske parlamentarne mreže. Ali, nažalost, ništa. Tajac sa ove druge strane.

Nasilje, napadi nad ženama, zajednički činilac je svih članova opozicije i jedina politika koju nude je mržnja prema Aleksandru Vučiću, sprovođenje i pozivanje na nasilje. Ali, mi imamo odgovor za sve, za sva ta pozivanja na nasilje i na svu tu mržnju, a naš je odgovor ekonomski uspesi, rad, smanjenje javnog duga, smanjenje nezaposlenosti, više investicija, veće plate i penzije. Hvala.

Zahvaljujem poštovani predsedavajući.

Uvaženi ministre Lončar, zakone koje ste predstavili su od životne važnosti jer njihovom primenom u medicinskoj praksi naši zdravstveni radnici spašavaju živote naših građana.

Predlogom zakona o ljudskim ćelijama i tkivima utvrđuju se uslovi za postizanje kvaliteta i sigurnosti u oblasti ljudskih ćelija i tkiva za primenu kod ljudi.

Ovim zakonom će se urediti na najvišim standardima medicinske nauke i prakse, s obzirom na to da je reč o oblasti medicine koja se intenzivno razvijala i nudi lepše, velike mogućnosti za lečenje, kao i da se zdravstvenim ustanovama koje obavljaju ove poslove omoguće bolji uslovi za njeno obavljanje, u skladu sa savremenim dostignućima u ovoj oblasti.

Jasnim definisanjem i preciziranjem uslova u ovoj oblasti u pogledu obavljanja poslova, prostora, opreme i kadra ostala bi za nas dugogodišnja loša praksa. Čuli smo od našeg kolege Bojanića njegovo lično iskustvo koje život znači, ali donošenjem ovog novog zakona neće biti više takvih.

Želela bih da napomenem i istaknem da je Srbija pristupila trećem evropskom zdravstvenom programu 2014. – 2020. godine čime je sa Norveškom, Islandom i državama članicama EU obezbedila pristup fondu od 446 miliona evra. Radi se o besplatnoj pomoći uz učešće aplikanata od 40% u odnosu na vrednost projekata. Srbija je prva zemlja koja nije članica EU i prva zemlja u regionu koja je pristupila ovom programu.

Predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, dodelio je ugovore o zaposlenju za nekoliko od ukupno 100 najboljih diplomaca Medicinskog fakulteta u Srbiji i najavio je da će svakih šest meseci država tražiti novih 50 najboljih diplomaca, omogućavajući im i specijalizaciju, doktorske studije, što je najbolji način ulaganja u zdravstvo. Hvala.

Zahvaljujem.

Vlada Srbije ulaže u zdravstvo, a reforma tog sektora je jedna od najtežih i najzahtevnijih. Ulaže se, tako će se i nastaviti, na temeljima dobrog stanja javnih finansija. imamo mogućnost da pomognemo deci, starijima, bolesnima. Mnogo je opreme kupljeno, renovirano, bolnice, otvoren je klinički centar. Tako ćemo i nastaviti, da ispravimo i poboljšamo zatečeno stanje.

U Beogradu, na Institutu za onkologiju i radiologiju otvorena je nova bolnica Onkologija dva, na kojoj se radi isključivo terapija zračenja. Taj institut je dobio jedan od aparata za koje je Vlada Srbije izdvojila 700 miliona dinara za četiri. Planirana je rekonstrukcija Kliničkog centra Srbije, a zatim sledi Klinički centar Vojvodine i Kragujevca.

Poštovani ministre Lončar, želim na kraju da pohvalim predloge zakona koji će rešiti lošu praksu iz prošlosti, smanjiti liste čekanja, jer se zakonima sistemski uređuje oblast doniranja organa, ćelija i tkiva u skladu sa evropskom regulativom. Hvala.

Zahvaljujem poštovani predsedavajući.

Već sam istakla da su ratni memorijali veoma kvalitetna i atraktivna turistička ponuda. Memorijalni turizam može da bude unosan posao sa značajnim prihodima za lokalne samouprave. Poslednjih nekoliko godina sa porastom stranih turista i razvojem društvenih mreža interesovanje za ovakve spomenike neprekidno raste i u Srbiji, koja u tom segmentu ima i te kako šta da ponudi, pogotovo onih koji su posvećeni stradalima u Drugom svetskom ratu, kada su spomen komplekse podizali naši najznačajniji arhitekti, slikari i vajari posleratnog perioda.

Iskoristila bih priliku, uvaženi ministre, da pohvalim Zakon o finansijskoj podršci porodicama sa decom. Ovim zakonskim rešenjem iznosi roditeljskog dodatka povećavaju se za drugo, treće i četvrto dete, a period isplate prava za treće i četvrto dete produžava se sa 24 na 120 meseci. Odredbe Zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom predstavljaju deo ukupne društvene brige o deci i odnose se na poboljšanje uslova za zadovoljavanje osnovnih potreba dece, posebno je podsticajan za rađanje i podršku o materijalno-ugroženim porodicama sa decom sa smetnjama u razvoju, invaliditetom i dece bez roditeljskog staranja. Hvala.

Zahvaljujem.

Neću opširno govoriti o novom Predlogu zakona o ratnim memorijalima, zato što ste vi, uvaženi ministre, o tome govorili. Samo ću istaći najveće novine Predloga zakona o ratnim memorijalima, jer je nadležnost ministarstva zaduženog sada za negovanje tradicije oslobodilačkih ratova i za izdavanje saglasnosti izgradnje novih ratnih memorijala.

Obaveza svih nas je da čuvamo sećanje na sve one koji su dali živote za odbranu naše zemlje. Ovako uređen sistem doneće unapređenje poštovanja ljudskih prava, nacionalnih i verskih osećanja, tradicije, kao i poboljšanje turističke ponude naše zemlje.

Ratni memorijali su važan segment kulturne baštine Srbije i postaće deo kvalitetne i atraktivne turističke ponude.

Turizam je postao treća privredna grana u našoj zemlji, odmah posle hemijske i energetike. Naša zemlja je i ove, 2018. godine, dostigla veliki broj turista. Turizam sada spada u tri izvozne grane koje ostvaruju najviše prihoda, što direktno utiče na privredni rast, a moj amandman je vezan za isti. Godina 2017. je odlična. To je najkraći i najlepši opis za prošlu godinu, vezano za turizam, koja je postigla veliku zaradu i broj gostiju u našoj zemlji. Takođe, i 2018. godina je odlična.

Želim samo na kraju da saopštim jednu lepu vest koju smo juče čuli, za otvaranje dva bitna poglavlja za pristupanje EU. Sve pohvale Vladi Republike Srbije. Hvala.

Zahvaljujem poštovani predsedavajući.

Uvaženi ministre, kolege i koleginice, ovo je moj drugi amandman na Predlog zakona na drugi član.

Podnela sam amandman jer ratni su memorijali važan segment kulturne baštine Republike Srbije. I postaće deo kvalitetne i atraktivne turističke ponude. Turizam je grana koja direktno utiče na rast privrednog rasta.

Zašto većina poslanika opozicije ne shvata naše amandmane, pitamo se mi ovde narodni poslanici vlasti? Nabrojiću nekoliko osnovnih razloga. Oni su za vreme vlasti zatvarali fabrike, a mi ih otvaramo, oni su doveli zemlju do bankrota i do deficita budžeta, a mi sada do suficita. Oni su imali privredni pad, a mi imamo privredni rast, oni su povećavali broj nezaposlenih a mi smanjujemo broj nezaposlenih.

Navela sam vam osnovne razloge njihovih neshvatanja naših amandmana. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

U prethodne četiri godine vlast u Beogradu je puno uradila i uspeh se vidi na svakom koraku. Više investicija u Beogradu znači napredovanje čitave države, jer se 40% BDP ostvaruje upravo u prestonici koja je motor i pokretač privrede.

Moj amandman je vezan za privredni rast lokalnih samouprava.

Govoriću ne samo šta smo uradili, šta je gradska vlast uradila, nego šta će se raditi i šta smo započeli. Počeli su radovi na postavljanju šinske mreže na Mostu preko Ade Ciganlije, završetkom te tramvajske infrastrukture moći ćemo da povežemo Banovo Brdo sa Novim Beogradom i to Mostom preko Ade.

Ove godine se planira izmeštanje korita Topčiderske reke i proširenje Bulevara patrijarha Pavla, kako bismo Rakovicu i Vidikovac povezali sa Mostom.

Gradiće se i tunel ispod Topčidera, koji treba da poveže novobeogradsku stranu sa Autokomandom.

Važna je izgradnja novog Savskog mosta.

Planirana je izgradnja tunela ispod centra grada koji će da poveže savsku i dunavsku terasu. Da bi se povezala leva strana Dunava sa Palilulom, sa desnom obalom, neophodno je izgraditi novi most na Adi Huji.

U saobraćajnu infrastrukturu spada izmeštanje Železničke stanice. U Beogradu se sveobuhvatno radi na poboljšanju saobraćajne infrastrukture, što je jedan od najvećih pokretača i prioriteta.

Turizam je najbrža rastuća privredna grana u Beogradu. Samo u 2017. godini u Srbiju je došlo preko tri miliona turista, a u Beograd oko milion, a u prvom kvartalu 2018. godine 19% više. Beograd će postati centar usluga kada je turizam u pitanju. Hvala.

Hvala, poštovani predsedavajući.

Poštovani Novobeograđani, u periodu od 2014. do 2017. godine na našoj opštini je urađeno 29 parkova, urbanih džepova, dečijih igrališta i sportskih terena.

Da bi sve to bilo urađeno, grad Beograd je izdvojio preko 64 miliona dinara. Sve je to urađeno na predlog građana koji su potpisivanjem peticije od grada Beograda tražili da se urade zelene površine, parkovi i dečije igrališta. Grad Beograd je većinu zahteva naših Novobeograđana ostvario i pozitivno rešio i na taj način smo unapredili da Novobeograđani imaju kvalitetniji život na svojoj opštini.

Sa ponosom ističem da SNS vodi gradsku vlast koja nije samo uredila 29 parkova, dečijih igrališta, već je u prethodnih nekoliko godina spojila izgrađeni Bulevar Heroja sa Košara koji je povezao most na Adi sa Tošinim bunarom, izgrađeno je preko 1.000 novih parking mesta, otvorena je nova policijska ispostava u bloku 45 i započeta je nova autobuska stanica u 42 bloku. Započeta je rekonstrukcija parka Ušće za koji je grad Beograd za godinu dana izdvojio preko 246 miliona dinara. Obnovljen je muzej Savremene umetnosti posle deset godina i sada je u funkciji.

Poštovani Novobeograđani, pozivam vas da i dalje dajete predloge, a grad Beograd će učiniti sve da se što više uradi i da bolje živimo i kvalitetno na našem Novom Beogradu. Hvala.

Zahvaljuje, poštovani predsedavajući.

Lokalne samouprave su ključne za obezbeđivanje kvalitetnih uslova infrastrukture za privlačenje stranih investicija. Nesporno je da makroekonomsku stabilnost obezbeđuje Vlada Republike Srbije, a ključnu ulogu dolaska stranih investitora svakako čini uloga našeg predsednik Aleksandra Vučića koji je otvorio mnoge fabrike i pogone u mnogim našim gradovima u Srbiji. To smo i juče videli u Kruševcu. Otvorio se novi pogon koji će zaposliti 2,5 hiljade ljudi. Nova mesta rastu.

U Srbiji je zaposleno 176 hiljada ljudi. To čini lokalne samouprave sigurnim mestom za život naših građana. Prihodi koji se ostvaruju od poreza na rad služe lokalnim samoupravama da razvijaju lokalnu infrastrukturu.

Nastavićemo da otvaramo fabrike, da zapošljavamo ljude i da uklanjamo sve prepreke razvoju i radu. Ostaćemo otvorena zemlja za sve koji žele da u njoj ulažu i rade. Nećemo zastati sa podsticajima, jer novac stvara novac, rekao je juče naš predsednik Aleksandar Vučić na otvaranju pogona u Kruševcu. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Kolege i koleginice, kažu da su muškarci dobri donosioci odluka, a da smo mi žene dobri izvršioci. Dokazale smo da smo dobre i u donošenju odluka, a i u njihovom izvršavanju.

Poštovana guvernerko Tabaković, vi prva na čelu Narodne banke Srbije, naša Maja Gojković na čelu Narodne skupštine, kao i Ana Brnabić na čelu naše Vlade.

Pohvaliću sve zakone koji su na dnevnom redu, jer znače napredak, obezbeđenje sigurnosti korisnika finansijskih usluga i celog poslovnog sveta sistema Republike Srbije. Zasluge svakako pripadaju, kako stabilnost, i ekonomska i politička, NBS, Vladi Republike Srbije, našem predsedniku Aleksandru Vučiću i, naravno SNS. Hvala.

Zahvaljujem.

Poštovana guvernerko Tabaković, rad i rezultati NBS se vidi i to ne može niko da ospori. Dinar je sa četvrte najgore, dostigao do druge najbolje valute u svetu. Inflacija je u prošlog godini iznosila 3%, plus, minus 1% i očekujemo da će narednih dve godine biti 3%.

Narodna banka Srbije je snizila kamatnu stopu na 3,5%. Samim tim, snižene su kamate i za stanovništvo i privredu, a i samim tim i za našu državu. Dinar je ojačao prema evru prošle godine za 4,2%. Imamo 19,41 tonu zlata u deviznim rezervama, a iste smo uvećali.

Zvanični srednji kurs dinara prema evru je 2012. godine iznosio 111,567, a danas 2018. godine je na istom nivou. Energičnost u radu i odmerenost u odlučivanju su ključ rezultata zajedničke saradnje predsednika Aleksandra Vučića, naše Vlade i NBS sa zajedničkim ciljem da se obezbedi bolji i kvalitetniji život naših građana. Hvala.