Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/9074">Dušan Bajatović</a>

Dušan Bajatović

Socijalistička partija Srbije

Govori

Poštovane kolege poslanici, nekoliko je stvari zbog kojih je rasprava o ovom zakonu veoma interesantna, jer s jedne strane kad pročitate ovaj zakon, njegova intencija je jasna, da se suzi prostor biranim licima, dakle funkcionerima, odnosno u konkretnom slučaju izvršnoj vlasti, da utiče na onaj stručni deo poslova koji treba da obavljaju vladini činovnici.
To je evropska praksa, to je svetska praksa, to je dobro za demokratiju, i jeste, jer se time sužava prostor da ljude postavljate i menjate kako vama padne na pamet i po stranačkoj pripadnosti. Taj zakon je donet 1. juna prošle godine, ali se postavlja pitanje zašto nije primenjivan. Zaista je to veoma interesantno.
Kaže gospodin ministar, u Ministarstvu pravde da je to urađeno, osim za jednog visokog činovnika, a u drugim ministarstvima nije. Onda se zaista postavlja pitanje - kako to funkcioniše izvršna vlast danas u Srbiji. Svima je poznato i to je, nažalost, jako loša i ružna praksa, da danas i ako hoćete da budete portir, morate da idete preko stranaka.
Teško ćemo objasniti narodu da je to demokratija. Pa i kad dođete do vrha vlasti, ovo što morate da imate pet godina vezano u struci ili 9 godina u struci je nešto što bi trebalo da bude dobro, ali očigledno da neko ne želi da ovo da primenjuje, kao što je Zakon o državnoj revizorskoj instituciji donet u manju 2005. godine, pa za dve godine nismo napravili državnu revizorsku instituciju, koja treba da kontroliše javne finansije, a onda iza toga nismo ni polagali javni račun za javni prihod.
Ne može tako. Da bismo mi onemogućili dominaciju izvršne vlasti u Srbiji, koja je delom ustanovljena i Ustavom, ovakvi zakoni moraju da se poštuju, jer oni upravo onemogućavaju onu negativnu praksu koja postoji u radu naše izvršne vlasti, pre svega mislim na Vladu Republike Srbije.
Sa druge strane, postoji još jedna sistemska stvar koju je ova vlast ponovila. Ministarstva su prosto podeljena po zabranama, pa se tako tačno zna šta kontroliše DS, šta kontroliše DSS, šta kontroliše Nova Srbija, šta kontroliše G17 plus. To nije dobro.
Podržavam zahtev SRS da tamo gde je ministar, ako je ministar zdravlja u pitanju, ne može u Odboru za zdravstvo da bude predstavnik G17 plus.
Nije problem u personalnom rešenju, nego to sistemski nije dobro, jer ne možemo da kontrolišemo jedni druge.
Suština, da bi se ovaj zakon primenjivao, jeste da dođemo do depolitizacije vlasti, što mi lično nije toliko bitno. Tvrdim da svi ljudi koji budu imenovani će pre toga ili nakon imenovanja morati da postanu članovi te stranke, jer to vlast danas u Srbiji traži. To je loše, ali je dobro što bismo dobili veći stepen stručnosti u organima državne uprave i drugim državnim organima od interesa za sve građane.
Prema tome, intencija ovog zakona je bila dobra, ali kao i u mnogim drugim segmentima funkcionisanja ove države imamo dobre zakone, imamo sužavanje prostora za manipulaciju od strane izvršne vlasti, dakle, to bi trebalo da bude dobra praksa, ali se ti zakoni ne primenjuju. Zašto?
Po mom shvatanju stvari iz prostog razloga što vladajuća politička elita, oličena, pre svega, u izvršnoj vlasti, ne želi da primenjuje pozitivna svetska iskustva.
Mi želimo mnogo da pričamo o njima, želimo da donesemo čak i takve zakone, hvalimo se evropskom praskom ili svetskom praksom koju želimo da uvedemo, a kad donesemo zakon, onda ga ne sprovodimo. Biće, gospodo, da je to maliciozno, da je to licemerno i da to prosto nije dobro.
Dakle, inače, kada govorimo o svemu tome, o efikasnosti vršenja vlasti u Srbiji, možemo da primetimo i po budžetu o kome smo raspravljali da se izdvaja količina novca koji je ubran od građana i od privrede za državnu administraciju, a da mi pri tom, to je bio slučaj oko ovih geodetskih stvari o kojima smo razgovarali, nemamo povećanu efikasnost državne administracije.
Sada se postavlja jedno potpuno logično pitanje, u 21. veku, u vreme informatičke revolucije, u vreme računara, u vreme brže obrade podataka, u vreme dostupnosti podataka u elektronskoj formi, na bazi sređivanja svih podataka, umesto da imamo pad službenika, broja službenika koje plaćamo jer su sredstva za obradu onoga što nam treba efikasnija i umesto da imamo efikasnost državne administracije, mi imamo rast državne administracije i pad njene efikasnosti. Bojim se da ti procesi nisu dobri.
Još jedna stvar želim da napomenem, kolega je ovde rekao, čini mi se gospodin Krasić, veoma je interesantno da su najkvalitetniji poslanici, da se niko ne uvredi, ali barem po funkciji u svojim strankama najkvalitetniji, koji su prvo ušli ovde kao poslanici, odjednom završili kao državni sekretari.
Toliko je draga ta izvršna vlast u kojoj ima love, u kojoj ima nezavršenog procesa privatizacije, u kojoj ima mnogo prostora za mešetarenje, a parlament, po mišljenju izvršne vlasti, uopšte nije toliko važan.
Gospodo poslanici, kako god hoćete da se međusobno zovemo, na nama je odgovornost da nateramo izvršnu vlast, ponavljam, da nateramo izvršnu vlast da poštuje one zakone, da mi, bez obzira kakvi smo, po njihovom mišljenju manje ili više dobri, to je posao nas poslanika, da nateramo izvršnu vlast da poštuje zakone koje je parlament doneo.
Prema tome, intencija ovog zakona je dobra, nije dobro što nema poštovanja ovog zakona, nije dobro što za godinu dana vlast nije iskazala sposobnost da reši kadrovske probleme i sumnjam, imam pravo na to, u kadrovski potencijal onoga što danas izvršna vlast nudi.
Da li vi imate dovoljno stručnih i kvalifikovanih ljudi da po ovom zakonu do nove godine, kako je to predložio kolega poslanik iz naše poslaničke grupe Bojan, izvedete ili ne. Ako vama treba novih godinu dana, džabe vam je, gospodo.
Ovi konkursi mogu da se sprovedu za šest meseci i to je suština amandmana kolege Bojana, koji je predsednik opštine, koji zna šta je državna uprava.
Znači, za šest meseci možemo da dobijemo dobru i kvalifikovanu državnu upravu.
Ako vi ni oko ovoga ne možete da se dogovorite, kao što se niste dogovori ni oko ovoga, recimo, oko budžeta kako treba, pa još uvek nemamo memorandum o budžetu, nemamo globalnu makroekonomsku politiku razrađenu sa vaše strane, pa niste imenovali ni nove upravne odbore, što znači da se niste dogovorili ni oko privatizacije NIS-a, EPS-a ili ne daj bože vojne imovine, ovim ćete pokazati javnosti da nemate ni kadrovski potencijali ili da barem nemate dogovor o njemu. Hvala, gospodine predsedavajući.
Malo je bilo šest, gospodine Mrkonjiću, a sada četiri. Nemojte bar vi da nam zakidate.
Poštovane kolege poslanici, ja sam se zaista javio u jednom momentu da govorim o amandmanu mog uvaženog kolege Miše Petronijevića, ali se prosto pitam da li se ovde uopšte treba držati teme ili voditi svoju kampanju, kao što rade neki poslanici koji ne primaju dnevnice samo u Skupštini Srbije, nego očigledno na nekim drugim mestima. Zato ću pokušati da u ova četiri minuta kažem nekoliko teza koje vam mogu biti interesantne.
Što se mene lično tiče, najbolje bi bilo da je Liberalno-demokratska partija predložila da se izbriše kompletna stavka o finansiranju Vojske Jugoslavije, jer je to reforma kojoj se teži, jer ako nemate stavku o vojnom budžetu, onda ne treba ni da pričamo o vojsci. I ovako smo od divizija napravili brigade, sada ćemo od brigada da napravimo čete, a od četa desetine i stvarno ćemo doći do toga da je vojska jedno socijalno pitanje, izvestan broj veoma stručnih, kvalitetnih, patriotski raspoloženih inženjera, vojnika, elektroničara, ekonomista, kuvara, tenkista, nije bitno ko je šta bio.
Izvinite, molim vas, da li postoji jedna država u našem okruženju koja nema vojsku?
Da postavim jedno principijelno pitanje o kojem svi treba da razmišljamo: kada je odbrana najskuplja? Odbrana je najskuplja onda kada vas drugi brani.
Ako sam ja dobro razumeo ova nastojanja gospode iz liberalno-demokratske frakcije, odnosno partije, najbolje bi bilo da nas neko drugi brani, a kada hoćemo da nas neko drugi brani, ko bi mogao da nas brani – NATO. Onda me baš zanima, kada uđemo u NATO, ako uđemo (nadam se da će narod imati prilike da se o tome izjašnjava, da to neće biti volja samo političkih elita), da li će ista takva priča biti ovde za ovom govornicom o vojnom budžetu, kada budemo usklađivali potrebu nabavke nove vojne opreme po NATO standardima, i to za naše pare, koje daju naši građani?
Ako znamo da samo usklađivanje sredstava veze u prvoj fazi za pešadijske jedinice košta preko dve milijarde dolara i da to sigurno neće raditi Elektronska industrija iz Niša, niti bilo koja druga domaća industrija, onda se postavlja pitanje da li je ovih 60 milijardi za održanje Vojske Srbije, a to je malo, to je premalo ... Ali, nažalost, naše društvo nema više, jer nam ne radi privreda i ovo je prenapregnuto i ovo je mnogo, ako Srbija hoće u reforme.
Kaže, nema reforme Vojske Srbije. Kako nema? Pogledajte ko su nam saveznici, pogledajte u saveznom parlamentu nacrt strategije odbrane, pogledajte strategijske preglede. Tačno je, neće se budući konflikti rešavati u globalnim sukobima, ali je pitanje da li Srbija treba da ima vojsku? Treba. I vojsku, i policiju i bezbednosne strukture. Setite se samo vehabija, kojih danas, kažu, samo u Bosni i Hercegovini ima 50.000. Vojska može da služi u borbi protiv terorizma. Danas se kao opasnost kojoj je Srbija izložena spominje samo terorizam, a nisam tako siguran da je do ulaska u EU terorizam jedina opasnost kojoj je Srbija izložena.
Dalje, što se tiče sudskih postupaka, kaže, nije bilo reforme. Molim vas, nema više vojnih sudova. Danas je to praktično odeljenje pri civilnim sudovima. Uostalom, da vam baš kažem, ako neko ovde pita, ja bih jako voleo da se sva ubistva, ali sva ubistva, i Pavla Bulatovića, i Zorana Todorovića Kundaka, i Boška Peroševića i svih drugih, uključujući i streljanje Zorana Đinđića ispred Vlade Republike Srbije, razjasne pa da vidimo da li je u tome učestvovao Bajatović ili Jovanović ili neko sličan. Nemojte da se tako lako...
(Predsedavajući: Molim vas, gospodine Bajatoviću, vreme.)
Gospodine Mrkonjiću, ukoliko mogu da dobijem još 30 sekundi... Molim vas, mnogo je sumnje u javnosti. Mi smo pristali kao političari, kao odgovorne, odnosno neodgovorne političke elite da zarad održanja vlasti Srbiju duboko podelimo i politički, a što je najgore i ekonomski, na onih 97% siromašnih i 3% bogatih.
Hajde da ukinemo te političke podele, da postanemo transparentna, odgovorna politička, ekonomska i kulturna elita koja Srbiju može da vodi u reforme.
Meni je žao što gospodin ministar nema više od 7-8 milijardi evra, jer to nije dovoljno za reformu Srbije. Uzmite samo podatak da se dobar broj reformskih zakona donesenih za vreme prethodne vlade ne primenjuje ili ih nije moguće primeniti zbog kolizije sa mnogim drugim zakonima.
Molio bih da svi poslanici koji izlaze za ovu govornicu imaju i odgovornost prema onim poslovima koji Srbiju čekaju. Ovo što se nudi ovde nisu reforme.
Svaki dinar uložen u vojsku je dobro uložen dinar, ako znamo šta hoćemo. Ako je cilj uništavanje vojske, onda podnesite amandman u kome ukidamo potpuno budžetsku stavku, recimo da nam ne treba vojska, da nam ne trebaju strukture. Nemojte da vređamo te oficire.
I sam sam nosio uniformu. Da je bilo nečega za vreme vlasti Čedomira Jovanovića, Zorana Živkovića, Zorana Đinđića i Vojislava Koštunice i da mi je moja država uputila poziv da obučavam vojsku, ja bih to isto uradio, bez obzira što se sa njima u malo čemu slažem.
Moram da priznam da sam se istinski trudio da razumem pokušaj gospodina Jovanovića da se ispetlja iz onoga u šta se upetljao.
(Predsedavajući: Koji član, Dušane?)
Nije Poslovnik, gospodine Mrkonjiću, nego je replika.
(Predsedavajući: Nemate pravo. Nema replika na repliku.)
Dobro, onda član 104. stav 1.
Naravno da je očuvanje ljudskog života nešto čime se ljudi vode desetinama, stotinama i hiljadama godina, to nije sporno, gospodine Jovanoviću, ali teško da ima rata bez žrtava. Vi me niste dobro slušali. Nema Srbija više ni ekonomske, ni političke, ni vojne, ni bilo koje druge snage da vodi bilo kakav rat. To je, između ostalog, posledica i dela vaše vladavine.
Kako se sudi o nekoj politici? Po njenim rezultatima. Potpuno razumem zašto vi kažete da politika vođena devedesetih godina nije bila dobra. Ja o tome mislim drugačije ili delom drugačije.
Nije sporno ni o tome da pričamo, ali vas ponovo pitam, gospodine Jovanoviću, kada budemo ušli u NATO pakt, kako vi želite, a nadam se da će se o tome odlučivati na referendumu, hoćemo li o tim istim troškovima ovde razgovarati na isti način?
Kako je bolje potrošen nečiji život? Tako što je branio interese NATO pakta u Avganistanu, Iraku ili drugim delovima sveta gde se sprovode ljudska prava ili je možda časnije braniti svoj narod, svoju zemlju, svoju veru, svoju istoriju, svoju tradiciju, svoju kulturu, svoja prava?
Mislite da će Amerikanci koji su uveli ljudska prava na Kosovu sada da se vrate da bombarduju Šiptare na Kosovu? Neće, iako oni ugrožavaju prava Srba, vode drugu politiku. Nisam video da je baza Bondstil napravljena od mekog materijala, nije napravljen montažni objekat, nego se ukopavaju, znači hoće da ostanu tu. Neka će oni, gospodine, da stignu do Kine, ne brinite, bila bi im cilj i Kina, ali će malo teže ići.
Šta je ovde poenta cele priče? Poenta cele priče je da je ovo nedovoljno sredstava za vojsku, da vojsci trebaju reforme, ali ne reforme koje uništavaju vojsku, da vojska treba da se prilagodi savremenim uslovima, da vidimo da li je 20.000 vojnika dovoljno ili možda strategijska odbrana danas zahteva nešto više.
Po Dejtonskom sporazumu Srbija je trebalo da bude faktor mira i stabilnosti na Balkanu, a to znači vojno-politički i ekonomski najjača sila. Zašto to danas nije tako?
Uostalom, neću se više javljati jer smo obećali da nećemo voditi velike polemike, da ovo danas može da se završi.
Molim vas, nemojte da zaboravite da već osam godina u Srbiji ne vladaju nikakve crno-crvene ili stranke bivšeg režima. Vladaju stranke demokratske provenijencije. Osam godina vlasti nije tako malo, ma kolike da su prethodne štete.
Hajte da malo pričamo i o tome.
Želim da iskoristim prisustvo gospodina ministra, mislim da je to član 226, da mi da jednu dodatnu informaciju, vezanu za amandman koji je podnela gospođa Vučić.
Potpuno sam svestan činjenice i siguran sam da je zaista bila telefonska sednica Vlade na kojoj su usvojena ova odbijanja, uglavnom, amandmana, je l' tako, pa želim, gospodine ministre, da mi vi lično kažete da li zaista po Pravilniku o standardnom i klasifikacionom okviru i kontnom planu za budžetski sistem nije moguće uvrstiti ovih 258 miliona i 421 dinar da se iz tekuće budžetske rezerve, koja iznosi doduše svega dve milijarde...
Potpuno sam siguran, konsultovao sam ljude, a pažnju vam je skrenula i gospođa Vučić, da bi ovo, ukoliko to vi hoćete kao predlagač, moglo biti uvršteno bilo pod stavkom tekuće rezerve, da se naznači da će se iz tekuće rezerve isplatiti i ovaj trošak budžeta; ili, ukoliko želite da uložite iskustvo gospođe Vučić, koja je dobar bankar, dobar finansijski stručnjak, i sa druge strane iskustvo koje ima dijaspora, da je ovde vrlo često varana, prevarena, davala pare, nije bitno koja je vlast bila, da li ona stara, nova ili ova najnovija...
Gospodine Vlahoviću, ni vi niste najsvetije vladali, nemojte sada o tome da raspravljamo nego o činjenici da je dijaspora često ovde bila prevarena, da se ovde ne radi o preterano velikim sredstvima; velika jesu za ovakav budžet, da se razumemo, ali ukoliko postoji dobra volja treba pružiti ruku i tim ljudima koji sigurno treba da dođu ovde da ulažu. Evo, kaže gospođa Borka Vučić, biće dakle i sabor.
Prema tome, mislim da biste vi kao predlagač, ako ne u okviru tekuće budžetske rezerve, mogli da ovo uvrstite pod neku ekonomski neklasifikovanu stavku u budžetu. Ne bih želeo da vam ja kažem gde, ali sam siguran da bi, ukoliko postoji dobra politička volja i dobra politička procena, ovih 258 miliona dinara na osnovu predloga predlagača mogli da postanu sastavni deo troška u budžetu.
Molim vas da zaista uvažimo i iskustvo gospođe Borke Vučić i potrebu dobre saradnje sa mnogo puta prevarenom dijasporom i da ovaj posao zajednički odradimo. Ako ništa drugo, vi imate moralni dug prema Vladi iz 2002. godine; u vreme kada je ta odluka Vlade donesena, njom je predsedavao još uvek Zoran Đinđić. Mislim da bi bilo dobro da se ovaj amandman usvoji ili da vi kao predlagač nađete mogućnost da se ovo uvrsti, ukoliko je moguće, s obzirom da je vanredna sednica.
Nisam se raspustio, gospodine Šami, vi ste mi bili predsednik, i to veoma dobar, u Saveznoj skupštini, ali želim da valorizujem samo inicijativu gospođe Vučić, ubeđen da je najbolji argument ovog budžeta zaista 131 poslanik, ako bude tu, glasaćete za njega.
Prema tome, lako ćete vi ovo preglasati, ali bih molio, makar to bilo interno između nas, gospodine ministre, da izvestite našu poslaničku grupu o načinu (i to da nas pismeno izvestite, ako je moguće, narednih dana, ako već ne možete ovo da prihvatite) kako je moguće, kako mislite da ovaj problem rešite i kada. Moguće je ovako kako ste rekli, ali ja bih zaista molio da još jednom razmislite do kraja glasanja, ne znam da li je to poslovnički moguće, da kao predlagači probate da izmenite neku od ekonomski neklasifikovanih stvari ili nešto slično, da ovde nađemo rešenje.
Ako ne, onda nas pismeno izvestite, poslaničku grupu SPS, da li je moguće u toku ove godine, na koji način i do kada rešiti ovaj problem i mi bismo vam na tome bili zahvalni.
Poštovani predsedavajući, kolege poslanici, ja se javljam po članu 226. Žao mi je što smo imali ovako malo vremena, pa nisam stigao na vreme da vidim jednu stvar o kojoj želim da me gospoda predstavnici Vlade informišu.
Gospodine ministre, ako dobro vidim, ovde piše Državna revizorska institucija, ukupni troškovi 9.826.000 dinara. Imam pitanje za vas – Državna revizorska institucija od maja 2005. godine nije ustanovljena. Šest godina u ovoj Skupštini, bez obzira u kom sastavu, nisu prebačeni završni računi.
Moje pitanje za vas jeste – da li vi zaista mislite da Državna revizorska institucija, čiji savet još nismo uspostavili, za 100.000 evra za ovu namenu u toku, za drugu polovinu ove godine, može da vrši kontrolu svih budžetskih prihoda, rashoda, sekundarnih korisnika budžeta, nije bitno kako.
Gospodo poslanici, ova institucija je najvažniji institut po meni koji se ustanovljava ovim budžetom. Ovo je zakonska obaveza. Tvrdim da nije moguće ustanoviti nezavisno revizorsko telo sa ukupnim troškovima u visini od 100.000 evra na godišnjem nivou, koji treba da kontroliše sedam milijardi evra koji postoje u ovom budžetu.
Moje pitanje glasi – da li je ovo namera slično malom budžetu i za ombudsmana i za deo koji se odnosi na poverenike za informacije da ponovo zakonom utvrđeni instituti, instituti koji predstavljaju zakonsku obavezu u stvari ne rade. Čega se mi to bojimo u potrošnji ovih malih sedam milijardi evra, jer sedam milijardi ne mogu da reše sve probleme u Srbiji, to svi znamo, a nažalost, nemamo više i ovo je previše od iscrpljene privrede.
Ja vas molim, ako je ikako moguće, s obzirom na to da nisam video da je na ovo podnesen i amandman, svestan činjenice da je najjači argument za ovaj budžet i za ovakav raspored u budžetu to što imate 130 poslanika koji će za ovo glasati, da još jednom razmislite da kao predlagači u toku rasprave povećate budžet za Državnu revizorsku instituciju, kako bi zaista napravili instituciju koja će položiti svih šest završnih računa ovoj skupštini, da vidim kako se to troše državne i narodne pare.
Ukoliko mi dozvolite kolega Obradoviću, dva poslanička pitanja, pošto to prošli put nisam uradio u skladu sa Poslovnikom, prvo poslaničko pitanje: ''Da li neko može da mi dostavi strukturu državnih rezervi, novčanih.?''
Pošto imamo samo deset milijardi evra duga državnog, drugo pitanje: ''Da li neko može da mi dostavi kako je to država zadužena po valuti i po tipu duga, po klasifikaciji, u kojoj valuti i za koju namenu, ukoliko je to moguće?''
Poštovane kolege poslanici, ako narod i nema baš najbolje mišljenje o poslanicima u Skupštini Republike Srbije, Vlada ga sigurno ima. Ovo je minimum stranica i materijala koje treba da pročitate u ovoj objedinjenoj raspravi. Potpuno sam siguran da Vlada misli za svakog poslanika da je najmanje vunderkind čim hoće da ovo izučimo za 24 sata. Pošto moram da pređem na budžet, jer mi je vreme ograničeno, samo nekoliko napomena.
Ako sudite po ovih sedam milijardi evra, koliko iznosi budžet za ovu narednu, polovnu fiskalnu godinu, možete da zaključite da pare nisu problem; para nema, a ni posla u Srbiji od ovoga budžeta nema. Zašto?
Podsetiću vas da je Vlada Republike Srbije, 13. novembra 2006. godine, u "Službenom glasniku" objavila Memorandum o budžetu o ekonomskoj i fiskalnoj politici za 2007. godinu, sa projekcijama za 2008. 2009. godinu. To je dokument koji treba da prikaže, u stvari, šta je politika Vlade Republike Srbije u tekućoj budžetskoj godini, kao i političke i ekonomske projekcije za naredne dve godine.
Sada postavljam pitanje gospodi ministrima, koji sede ovde - zašto ovaj memorandum o budžetu, koji je zakonska obaveza, gospodo iz Vlade, nije podeljen? Da li se toliko razlikuje ono što su pre samo tri-četiri meseca mislili i Vojislav Koštunica i Mlađan Dinkić i šta se toliko promenilo od kada se u Vladi Srbije pita i Boris Tadić?
Podsetiću vas da smo dobili budžet Republike Srbije, prvo, u septembru i oktobru, pa zatim kada je biran Tomislav Nikolić, a onda kažu da im je trebalo više nedelja da urade novi budžet i još je gospodin Vlatković čestitao Vladi. Na čemu, gospodo? Da li je to uvođenje novog kapaciteta, kapaciteta Demokratske stranke, koji znači neku bitnu promenu u politici, pre svega, ekonomskoj, koju će voditi Vlada Republike Srbije? Da li to neko želi da nam objasni?
Pošto nemam mnogo vremena, dao bih samo nekoliko pojašnjenja.
Pošto je 274 milijardi, čini mi se, izvinjavam se ako sam pogrešio cifru, od PDV-a, kako mislite da to raste, a hvalite se realnim prihodima za budžet? Bez smanjenja PDV-a, nema ekonomskog rasta u Srbiji. Bez smanjenja doprinosa na plate, nema novog zapošljavanja. U Srbiji ne radi 940 hiljada ljudi. Privreda je preopterećena. Sve zahvatate iz privrede. Čak ste i na gas uveli novih šest dinara akciza.
Pričam i kao neko ko ima nekoliko desetina zaposlenih. To, prosto, nije moguće.
Ovaj budžet nije ni tranzicioni, ni razvojni. On je potrošački. Trošite preko 50%.
Dalje, pitam kakve su vaše dalje namere prema bankarskom sistemu? Ovde se kaže kako Srbija, sa 10 milijardi evra plus privatna zaduženja, zamislite, privatna zaduženja građana i preduzeća, za građane ne znam, ali za preduzeća, takođe, garantuje država Srbija, to može. Dakle, blizu smo nekog prezaduženja. Kako vi mislite da sa bankama, koje su sve redom strane banke, samo su registrovane kod nas, ukinete bankarske oligopole, pojeftinite kamatne stope i obezbedite valjane kredite, pre svega, za poljoprivredu, a zatim i za industriju?
Zatim, ne vidim kako ćete uticati na jedan od ključnih društvenih procesa, koji se zove proces privatizacije. Privatizacija u Srbiji nije bila samo burazerska, nije bila samo pljačkaška, nije izvedena samo u procesima iz stečaja, nego i u nameštenim tenderskim, aukcijskim privatizacijama. Karakteristika procesa privatizacije u Srbiji je da je ona socijalno nepravedna. To osećaju svi građani i, ono što mene mnogo više interesuje, ona je ekonomski neefikasna.
Nema novih tehnologija, nema novih tržišta, nema novih proizvoda, nema novog, svežeg kapitala, nema efikasnog menadžmenta danas u Srbiji. Ima samo novih vlasnika i prodaje imovine koju je neko stekao da bi otplatio kredite koje smo mu opet namestili u saradnji sa vlašću. Takva privatizacija je ekonomski neefikasna i baš me interesuje kako će rasti budžet Republike Srbije. Sa sedam milijardi evra, mi nismo u stanju da efikasno reformišemo Srbiju, da institucije učinimo efikasnim. Nismo u stanju da namirimo sve socijalne potrebe, a to ne može samo iz akciza, mora iz privrede.
Ne vidim da je ovih sedam milijardi upotrebljeno kako treba. Nema uslova da se razvijaju grinfild investicije.
Drago mi je što je gospodin Đilas tu. Juče je govorio gospodin Vlahović, ništa ružno i ništa lično, kako mi treba da verujemo, jer je bio ovlašćeni predstavnik za budžet, da će ovih 400, 500, 600 miliona iz Nacionalnog investicionog plana, nisam mogao da pohvatam i nisam stigao da vidim u kom ministarstvu je to sve, biti propraćeni jednim dokumentom u kojem će nam reći u koje će sve projekte da ulažu.
Što nam to niste sada kazali? U čemu je problem? Ja želim da verujem da će to biti razvojni projekti. Ne bi bilo mnogo papira, jer ovde vi imate malo papira. Samo bih zamolio gospodina Cvetkovića da kaže, a računam da će gospodin Đilas to sigurno da uradi, jer će to biti predmet rasprave na Skupštini, kako ćemo da potrošimo 600 miliona evra i dve milijarde za narednu godinu.
Bilo bi jako lepo da je neko ovde nama dao strukturu i stvarni iznos budžetskih rezervi, da vidimo kvalitet budžetskih rezervi i kako su plasirane, kako se one koriste i slično. Znate zašto? To je veoma važno za ekonomsku stabilnost jedne zemlje, da vidimo šta je sa tim deviznim rezervama. Ako to mogu da znaju MMF i Svetska banka, ne znam zašto to ne mogu da znaju poslanici. Uostalom, izražene su sumnje u kvalitet deviznih rezervi.
Pošto sam obećao svojim kolegama iz Poslaničkog kluba da neću uzeti više od pet minuta, a uzeo sam šest i po, rekao bih samo još jednu stvar.
Želim da podsetim javnost da je zahvaljujući politici SPS i njenoj podršci bivšoj manjinskoj vladi omogućeno da i ova socijalna davanja ne budu manja od ovih malih. Mislim na onaj limit od 60% ispod kojeg nismo dozvolili da padnu penzije u Srbiji.
Drugo, želim da ovo uputim gospodinu Ristiću. Mislim da vi u Demokratskoj stranci treba da prestanete da brkate, ili vi lično, jer pretpostavljam da možda to nije politika Demokratske stranke, autonomiju i regionalizaciju. Autonomija postoji u Vojvodini i ona je više stvar nekih istorijskih činjenica i stanja svesti, ako smem tako da kažem, a regionalizacija Srbije, koja je Ustavom projektovana kao jedan društveni proces koji treba da sprovedemo u korist svih građana Srbije, nešto je sasvim drugo.
Autonomiju treba koristiti samo u onoj meri, i to samo za Vojvodinu, jer se, u ovom slučaju, nadam da će Kosovo ostati u Srbiji, a ne kao što misle pomoćnici nekih ministara, pa ćemo raspravljati o meri autonomije za Kosovo, dok sve ostalo treba da bude, gospodo, efikasan proces decentralizacije, vraćanja na lokalnu samoupravu i približavanja vlasti građanima.
Izvinjavam se što nemam više vremena.
Da ponovim jasan stav, da ne bude zabune. Jedini argument za ovaj budžet jeste što vladajuća većina ima 126 ili, možda, 130 poslanika. To je jedino što je u ovom momentu neoborivo i da vas podsetim da će Poslanička grupa SPS, jedinstveno, svih 16 poslanika, glasati protiv ovog budžeta.
Hvala.
Poštovane kolege poslanici, takođe član 104. stav 1. Želim da pitam gospodina Vlahovića – na čemu to čestitate novoj vladi? Čestitamo na tome što smo mi već imali u septembru prošle godine jedan predlog budžeta koji je urađen u punom kapacitetu dve od sadašnje tri, odnosno da se izvinim Novoj Srbiji - četiri, članice nove vlade. Znači, taj budžet su već radile Demokratska stranka Srbije i G17 plus, je l' tako?  
Pa, kada je gospodin Tomislav Nikolić biran, verovatno zbog međustranačke trgovine, ponovo je dat taj isti predlog budžeta, dakle, dobili smo ga dva puta.
Sada pitanje za vas, pošto je uveden jedan novi kapacitet u Vladi Republike Srbije, vi tako sebe volite da zovete, novim kapacitetom, kapacitet DS-a, zašto vam je trebalo toliko za budžet?
Da li se toliko razlikuje pristup onoga što su gajili u prethodnom periodu DSS i G17 plus od onoga što danas traži DS, ili se radi o novoj politici, ili se, što je meni lično najbliže, radi o novoj podeli plena? Ako se radi o novoj podeli plena...
(Predsedavajući: Gospodine Bajatoviću, molim vas, ovde je budžet Republike Srbije na dnevnom redu, nema nikakvog plena.)
Možda me predsedavajući ne razume baš najbolje, ali ja kao poslanik želim da mi kažu o čemu se radi, jer ovde je meni daleko kompetentnije delovao gospodin Vlahović, čak kao mnogo bolje upoznat sa detaljima budžeta nego gospodin ministar. Možda je moj utisak loš, ovde možda poslanici sa pravom postavljaju takva pitanja.
Dalje, molim vas, za kvalitet odlučivanja jednog narodnog poslanika... Kaže se, iz realnih izvora nacionalni investicioni program od 500 miliona evra, jako bih voleo, ali postoji prethodni problem, za iduću godinu predviđate dve milijarde evra. Na osnovu koje strategije, gospodo?
Da li su ovde u pravu poslanici koji kažu da Nacionalni investicioni plan služi ipak da vas neko moljaka pa da to podelite, ili on ima podlogu u nečemu što bi se zvala neka nacionalna strategija razvoja, pa da tačno znamo koliko ćemo imati livada za grinfild investicije, da znamo koje investicije Srbija želi da privuče i koje ćemo investicije unapred uložiti kao naše da bi drugi došli na ono što smo mi uradili.
Gospodo radikali, evo imamo još 30 sekundi, koliko mogu da iskoristim. Ovde se sa razlogom postavlja pitanje, kad gledate kako je ovde raspodeljeno... Nažalost, nemamo više vremena, inače će Mićko da mi isključi mikrofon.
Molio bih da ovde budemo jasni i određeni i kada je u pitanju AP Vojvodina. Znači, autonomija nije političko pitanje, ali bih voleo, kao Vojvođanin ili nekakav lokalpatriota, da ovih 7% budu zaista transparentno raspoređeni, da ne zavisi od volje nijednog ministra, ali isto tako da Republika Srbija, odnosno njena vlada, ima pun uvid u ono kako će se ti novci namenjeni Vojvodini potrošiti, iz prostog razloga što su neke stranke u Vojvodini pukle - "di su naše pare", a kad su dobili naše pare sad pitaju - gde su naši zakoni.
Poštovani gospodine predsedavajući, evo, gospodine Haljimi, ja sam vas pomenuo, pa se javite za repliku. Javljam se iz razloga što je gospodin Haljimi pogrešno protumačio ono što je u ime poslaničke grupe SPS rekao predsednik Socijalističke partije Srbije Ivica Dačić.
Gospodine Haljimi, kao što vi kao pripadnik nacionalne manjine tražite razumevanje za sva svoja prava i za sve svoje frustracije, morate da razumete da i pripadnici većine takođe imaju svoje strahove i imaju svoja prava. Kao što treba da postoji dobar odnos države Srbije prema vama kao pripadnicima nacionalnih manjina, tako je isto jedan engleski lord tumačio, mislim da je to dobra norma, da i pripadnici nacionalnih manjina treba da imaju određene dužnosti prema toj istoj državi.
Ja sam veoma zahvalan zbog činjenice da ste vi ovde kao predstavnik albanske nacionalne manjine u srpskom parlamentu. Voleo bih da i Srbi na Kosovu i Metohiji imaju iste mogućnosti kao što vi imate u ovom parlamentu, ali vas molim, nemojte da se pozivate ni na kakvu prošlost, na neke komitete čiji ste član bili i na činjenicu da ste svojevremeno imali i predsednika one bivše velike Jugoslavije. Nemojte da se smejete, jer nama ništa što je vezano za Preševo, Bujanovac i Medveđu nije smešno, kao što nam ništa što se dešava sa Kosmetom takođe nije smešno.
Molim vas da ponekad takođe, kao poslanik, kao čovek koji nosi odgovornost za javnu reč, imate razumevanja i nemojte sve da prihvatate sa frustracijom. Šta ima loše u tome što je gospodin Ivica Dačić rekao da nije loše da vi kao pripadnik albanske nacionalne zajednice osudite pojave o kojima je govorio kolega iz Srpske radikalne stranke, očite pojave separatizma, očite pokušaje organizacije terorizma i svega ostalog što će se, pre svega, obiti o glavu vama u Preševu, Medveđi i Bujanovcu, bez obzira da li ste Srbi ili Albanci.
Za vreme svega onoga što se dešavalo na prostorima bivše Jugoslavije, gospodine Haljimi, stradali su i Srbi, i Hrvati, i Bošnjaci i Albanci. Doduše, sudi se samo Srbima, ali to je neka druga priča. Molim vas, ako već na Kosovu i Metohiji vladaju kriminalci poput Agima Čekua i njemu sličnih, onda uvažite da ovde u Srbiji vladaju ljudi dobre volje koji žele da vam pomognu da tu situaciju vezanu za Bujanovac, Preševo i Medveđu rešite na dobar način, gospodine Haljimi.
Da vam pravo kažem, gospodo poslanici, rizikujem da budem potpuno pogrešno protumačen, od kada smo dobili predstavnike Albanaca, predstavnike Roma i gospodu iz manjinske zajednice, mi ovde mnogo više pričamo o Romima, Albancima, Mađarima i manjinskim pravima.
Imam jedno pitanje, i hoću da kažem da to nije najvažnije, baš bih voleo da mi neko objasni u ovom parlamentu kakva je razlika između gladnog Srbina, Mađara, Rumuna, Rusina, kako god hoćete. U ovoj zemlji ne radi milion ljudi, a mi se ovde pljujemo oko kojekakvih stvari, a imamo pred sobom jedan od najvažnijih akata, to je budžet Republike Srbije.
Ja ću se zaista potruditi da ne dam više nikome razloga da se javi u situaciji kao što je to uradio gospodin Šajn. Gospodine Šajn, toplo vas molim (nemojte ovo "toplo" pogrešno da tumače neki, molim vas), uzmite stenogram.
Meni je drago što sam vam dao priliku da za ovom govornicom i dalje vodite svoju kampanju i da problem Roma u Srbiji, koji postoji, stavljate u prvi plan na način na koji to želite. Ali, ja sam vas pohvalio, gospodine Šajn.
Rekao sam da ukoliko imamo Poslaničku grupu manjina u srpskom parlamentu, uračunavajući tu i predstavnike Roma, mnogo više pričamo o manjinskom pitanju, ali ni to pitanje ne treba zloupotrebljavati, gospodine Šajn, kao što to neki rade.
Samo sam hteo da kažem da nije ništa ružno da svaki član ovog parlamenta i svaki građanin ove zemlje kroz jednu malu obavezu iskaže jednu vrstu lojalnosti ovoj državi u kojoj živi, radi, stvara, u kojoj mu je potreban mir, toplina, ljubav i sve ostalo. Valjda imamo svi takav odnos prema Srbiji. Prema tome, ja sam vas pohvalio.
Druga, ozbiljnija primedba je bila od strane gospodina Obradovića, predsedavajućeg, koji je izašao. On je komentarisao...
Izvinjavam se, gospodine Obradoviću, ja vas izuzetno poštujem, prijatelji smo, ali ste dali jedan neprimeren komentar. Dakle, na Odboru za finansije došlo je do jednog malog nesporazuma i samo želim da ponovim zvaničan stav SPS-a.
Dakle, SPS će glasati protiv ovog predloga budžeta, ne samo zato što smo opoziciona stranka, već zato što imamo jasne političke i stručne razloge da ovaj budžet osporimo. Nadam se da smo vi i ja napravili grešku koja nije ... Ne bi bilo dobro da objašnjavam, gospodine Obradoviću, verujte mi.
Poštovane kolege poslanici, uvaženi predsedavajući, prošli put smo lepo pričali, gospodin Albijanić i ja, za ovom govornicom.
Javio sam se po članu 225, stav 1, koji govori o tome da bi narodni poslanici, a pretpostavljam i javnost, trebalo da budu informisani o svemu onome što je u interesu rada i odlučivanja Skupštine.
Ne vidim da smo od predsednika Skupštine niti od predsedavajućeg dobili jasnu informaciju o tome zašto se danas na dnevnom redu nalazi samo deo tačaka predviđenih Ustavnim zakonom za prvo naredno zasedanje posle formiranja Vlade.
Mislim da predsedniku Skupštine, koji je zakazao ovu sednicu, nije problem da objasni zašto ju je ovako zakazao.
Naime, poštovane kolege, na današnjem dnevnom redu su Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Zaštitniku građana, čuvenom ombudsmanu, Predlog zakona o dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i Predlog zakona o izmenama Zakona o Državnoj revizorskoj instituciji.
Molim vas, poštovane kolege, ovo su tri zakona koji su osnova antikorupcijskog postupanja u Srbiji.
Samo da vam kažem, Zakon o slobodnom pristupu informacijama, prosto, nije mogao da se realizuje jer je gospodin Rodoljub Šabić rekao u nekoliko intervjua sredstvima javnog informisanja, tj. žalio se na vlast da nije u mogućnosti da sprovodi ono za šta je zakonom ovlašćen, a od strane građana, iz poreza, plaćen.
Zakon o izmenama Zakona o Državnoj revizorskoj instituciji. Pa, Državna revizorska institucija nikada nije formirana. Znači, osnova kontrole rada vlasti, utroška budžetskih sredstava. Državna revizorska komisija nikada nije formirana, a Zakon je donet još 2005. godine.
Sada postavljam pitanje Vladi, a veoma je čudno da ove zakone predlažu 122 poslanika; to nije nelegitimno, nije protivno Poslovniku o radu Skupštine, ali je veoma interesantno da ovde nisu i ljudi koji treba da obavljaju ove funkcije.
Postavljam javno pitanje, da li je u Vladi u toku podela plena, s obzirom na to da je predlog za imenovanje guvernera pao na Odboru za finansije, i to nedolaskom člana njegove partije, ili se radi o nečemu drugom?
Da li možda Vladi i vladajućoj većini odgovara da opozicija vrši opstrukciju?
Objasniću i zašto. Iz dva razloga. Prošli put je opozicija u ovom parlamentu, bez obzira na to što je različite boje i fele, iz različitih motiva vršila jasnu opstrukciju rada, sa ciljem da pokaže izvršnoj vlasti da ne želi da ta...
Vi ste veoma brzi na okidaču. Da se ne bih javljao dva puta, da završim. Samo minut, neću duže.
Znači, Vlada Republike Srbije je morala da dostavi predloge i za ljude koji će obavljati ovo.
Da se vratim na ono što sam hteo da kažem, pa me gospodin Albijanić prekinuo, kome odgovara ova opstrukcija?
Opozicija je pokazala da neće mirno gledati dominaciju izvršne vlasti, tj. Vlade, i pokazali smo da ćemo biti istrajni do kraja, po Poslovniku, sve dok ne zakažete sednicu sa dnevnim redom kako je to gospodin Dulić obećao.
S druge strane, možda su u pitanju najave izmene Poslovnika, u kojima vi želite da ograničite mogućnost poslanicima, pretpostavljam svima, pre svega poslanicima opozicije, da na sasvim legitiman način, zahvaljujući tome što vi ne radite po Ustavu i zakonu, vrše opstrukciju rada Parlamenta, ne biste li vi počeli da radite u skladu sa Ustavom i zakonom.
Ili, možda, i samoj vladi odgovara da mi ovde u Parlamentu raspravljamo o tome kako ne rade po Ustavu i zakonu, a da oni i dalje, mimo Ustava i zakona i dobrog političkog morala, vrše podelu plena daleko od očiju javnosti?
Hvala i izvinjavam se vama lično, gospodine Albijaniću.
Reći ću tri stvari. Prvo, o članu 218. Malo će vam delovati čudno, a to je da Vlada mora da izveštava Narodnu skupštinu o svom radu, a reći ću i zašto.
Gospodina iz SRS bih molio da ne krši član 103. Gde se sad setio Tita i komunista, uopšte mi nije jasno. Troši nam vreme.
Treća stvar, ukrali ste Poslaničkoj grupi SPS-a skoro ceo minut. Zato sam se javio, da bih mogao da ostvarim svoje pravo. Niste dobro merili. Ako ne verujete, uzmite našu štopericu. Prošla su vremena kada se tako radilo u Parlamentu.
Samo nekoliko rečenica, jer vidim da nema svrhe, ovde uglavnom sedi opozicija.
Kolundžija, vama svaka čast, vi tu sedite po službenoj dužnosti, ostale to ne interesuje.
Ovo je set antikorupcijskih zakona. Gospodo iz vladajuće nomenklature ili iz vladajuće elite, nije problem Srbije na putu u Evropu samo Hag, koji vi tumačite kako vi želite, a oni drugi, koji ne misle kao vi, onako kako oni žele, i mislim da su ovi drugi ispravni, problem je korupcija, jer smo jedna od najkorumpiranijih zemalja u Evropi i u svetu, a vi ne želite da dovršimo problem konstituisanja ovih antikorupcijskih tela.
Problem je lopovluk, krađa, recimo, u okviru privatizacije. Još uvek nije završeno, recimo, suđenje gospodi iz «stečajne mafije», gde je izvršena jedna od najvećih pljački u istoriji Srba i srpske države, o kojoj mi danas ne želimo da pričamo.
Sledeća stvar, koja je jako važna, zašto sam spomenuo Vladu Republike Srbije?
Zato što, očigledno, dok se ne dogovorite u Vladi, ni poslanička većina od 122 poslanika, koja je više nego kvalifikovana, nije mogla da nam predloži kadrovska rešenja za ombudsmana, za Poverenika o javnim informacijama i za sastav Državne revizorske komisije i njenog direktora.
Znate šta to govori nama koji ovde kontrolišemo šta radite vi kao vladajuća većina i kao Vlada, verovatno i javnosti Srbije? Da nastavljate praksu da se u okviru Vlade Republike Srbije deli plen.
Pošto se niste dogovorili, vi ovde pričate, navodno, o stručnjacima, o ljudima koji imaju pet ili deset godina ovog ili onog iskustva, a suština je sledeća: na sva ova ključna mesta za utvrđivanje korupcije u Srbiji, na ključna mesta za utvrđivanje činjenica kako su potrošene budžetske pare, kako su budžetske pare distribuirane budžetskim korisnicima i potrošene, a i tu su velike zloupotrebe, vi ne želite da dovedete nikakve stručnjake, nikakve nezavisne ljude, vi želite da dovedete ljude koji su pod vašom stranačkom kontrolom.
Onda nam pričate o unapređenju demokratske prakse. Izvinite, molim vas, ali demokratija znači upravo postojanje institucija, postojanje procedura i da se zaista svi, pošto nije moguće sve propisati zakonom, svi držimo toga da ono što piše u zakonu zaista i sprovodimo u praksi.
Zaista moram da kažem da smo, recimo, u prethodnom sazivu, kada je manjinsku vladu DSS-a i njenih partnera podržavala SPS, doneli preko 200 proevropskih zakona, ali za njih nije htela da glasa Demokratska stranka, verovatno iz svojih uskostranačkih interesa. Sada će ih valjda podržati.
Gospodo, većina tih zakona ili nije primenljiva na način na koji ste vi to pokušali da uradite ili, jednostavno, te zakone ne primenjujete.
Jedna je stvar što imamo zakonodavni okvir, jedna je stvar što ovde promovišete prava, a druga je stvar što ta ista prava, koja zakonom donosimo, u praksi nismo u stanju da sprovedemo, jer vi ne želite ni pravog čoveka, pre svega, u Državnoj revizorskoj komisiji, ni pravog čoveka koji će kontrolisati informacije od javnog značaja, a ombudsmana niko nije hteo ni da se prihvati, jer je znao da biste mu vi, u svojim međusobnim trgovačkim transakcijama, nametali šta je ono što je ugrožen interes običnog čoveka.
Usput, samo da vas pitam - da li ima većeg posla u Srbiji za nekog ko želi da se bavi ljudskim pravima, a jedno od osnovnih prava je pravo na rad, od prava 940 hiljada nezaposlenih?
Samo dve rečenice. Ne brinite, neću mnogo da se svađam s radikalima, samo onoliko koliko mi treba da vratim svoje biračko telo.
Ako sam nekoga i pomenuo, nisam ga ubio, gospođice potpredsednice. Samo sam rekao da ne treba ovde da raspravljamo o Titu i totalitarnom režimu, jer se totalitarizam sprema danas u Srbiji ako ovo sve pustimo.
Dakle, na to sam mislio. Mislio sam da imamo prečih poslova nego da preturamo istoriju, koja danas deli Srbiju, jer je različito posmatramo.
Slažem se da je on istoričar i da Šešelj piše najbolje knjige, sve to znam, čuo sam hiljadu puta. Samo hoću da vam kažem, dajte, ljudi, da mi zajedno gledamo šta se ovde danas dešava. Pustite istoriju.
Mi danas u mnogim segmentima, po načinu na koji se vlada u Srbiji, imamo elemente u kojima jedna vrsta vlasti, a to je izvršna vlast, želi da se nametne u tolikoj meri da druge dve grane vlasti postanu potpuno poništene. Zato mi, kao opozicija, već uveliko pokazujemo kapacitet da vladajućoj partiji nećemo dozvoliti da radi ono što je njoj volja.
Došao bih do govornice, ali ne mogu od radikala. Zakrčili su put.
Poštovane kolege poslanici, želim da reklamiram povredu Poslovnika, člana 104, u najmanje dva aspekta. Govori se, dakle, o dostojanstvu Skupštine.
Prvo, molio bih koleginicu Kulundžija i ostale predstavnike vladine većine da ne zamenjuju predstavnike Vlade koji nisu došli na ovu sednicu, obrazlažući nam šta je Vlada mislila. To je posao Vlade, a ne posao vaše poslaničke grupe i nemojte da ih opravdavate.
S druge strane, ako je vladajuća većina ovde priznala da svesno krši odredbe Ustavnog zakona samo zato što joj tako nalaže Vlada Republike Srbije. Jer bože moj, ne možemo a da ne konstatujemo da ne postoji prosto partokratija u Srbiji, odnosno vladavina vrhova naših partija, koje odlučuju šta ćemo mi ovde poslanici da glasamo, pa je to stavljeno i u Ustav. Onda bi barem mi poslanici, naročito mi iz opozicije, trebalo da vodimo računa. Dakle, tačno je da je uticaj Vlade na rad parlamenta, pre svega u okviru formirane vladajuće većine, preveliki.
Zato, gospodo opozicioni poslanici, ako već hoćemo da vršimo opstrukciju rada parlamenta, što je legitimno, onda to ne treba da radimo tako kao što se to sada dešava, izlazimo, pa ćemo sat-dva da maltretiramo i predsednika Skupštine, i vladajuću većinu, i građane Srbije.
Treba da uradimo sledeću stvar, da svi potpišemo opomenu gospodinu predsedniku Narodne skupštine, predsedniku Republike Srbije i predsedniku Vlade Republike Srbije da, ukoliko nastave da se nasilno ponašaju vladajući vanrednim sednicama i tako donoseći zakone, kršeći Ustav i odredbe Ustavnog zakona, kao i neke druge zakone, onda naša opstrukcija treba da bude potpuna.
Treba da vršimo opstrukciju sve dok ne počnu da se ponašaju u skladu sa zakonom i Ustavom koji su sami doneli. Za taj predlog ću se zalagati u svojoj poslaničkoj grupi i predlažem ga svim ostalim poslaničkim grupama, pre svega iz opozicije.
Ako već hoćemo opstrukciju, onda opstrukcija do kraja, a ne polovan dogovor sa vlašću. A vlasti opomena, gospodo, da ne možete da se šalite sa opozicijom u ovom parlamentu i sa ulogom parlamenta u političkom životu Srbije.
S druge strane, gospodine Batiću, ako je tu uopšte gospodin Batić, veoma sam zahvalan na vašim primedbama i na konstatacijama koje ste uputili vladajućoj većini, kao i nama iz opozicije.
Ali, da ste vi stoj posao radili kako treba, mnoge od ovih stvari ne bi prosto izgledale ovako. Vi ste zaslužni za stanje u pravosuđu danas.