Poštovani potpredsedniče, uvažena ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, danas je na dnevnom redu više zakona koji se odnose na sistem plata u javnom sektoru. U pitanju su izmene pet zakona kojima se uglavnom produžavaju rokovi za primenu novog modela plata u javnom sektoru koji poznajemo pod nazivom – platni razredi.

Donošenje krovnog zakona o sistemu plata u javnom sektoru, zakona kojim se uređuju plate zaposlenih u organima autonomnih pokrajina, lokalnih samouprava, u javnim službama, plate policijskih i vojnih službenika, pa do zakona kojim se uređuju plate u javnim agencijama i drugim organizacijama, čiji su osnivači Republika, pokrajina ili lokalna samouprava u vreme prethodne Vlade i ministra Ružića, koji je bio na čelu Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu stvoren je kompletan zakonski okvir za reformu javne uprave, a time i reformu sistema plata zaposlenih u ovom sektoru po novom modelu platnih razreda.

U stvari sa ovim platnim modelom imamo iskustva još od 2007. godine kada je donet Zakon o državnim službenicima i nameštenicima i Zakon o platama državnih službenika i nameštenika upravo po modelu platnih razreda, a preostaje njegova implementacija u ostale delove javnog sektora.

Kako ističu rokovi za uvođenje ovog platnog principa u svim posebnim delovima javne uprave pred nama su izmene zakona kojima se rok za uvođenje platnih razreda pomera za još godinu dana.

Kao razloge za produženje roka predlagač navodi, pre svega, potrebu da se dodatno analizira uticaj platnih razreda na budžetske troškove, kao i nemogućnost da se zbog Kovida završe svi potrebni poslovi.

Treba ovom prilikom skrenuti pažnju na značaj, na ulogu javnog sektora za svaku pravnu i demokratski orjentisanu državu.

Javni sektor je veliki i složen sistem koji obuhvata veliki broj organa i službi, veliki broj poslova i nadležnosti, veliki broj zanimanja, veliki broj zaposlenih u državnim organima, u pokrajinskim, opštinskim organima, u javnim službama, obrazovanju, zdravstvu, kulturi, fizičkoj kulturi, dečijoj i socijalnoj zaštiti. Tu su, takođe, kompletno pravosuđe, policija, vojska, službe bezbednosti i svaki od ovih delova javnog sektora ima svoju ulogu i svoje mesto u društvu i obezbeđuju integralni razvojni put društvo.

Društvo ne može napredovati ako nema dobru javnu upravu, jer javna uprava u svim svojim segmentima nije jedino administrator određenih postupaka. Upravo je i kreativni faktor razvoj.

Uprava je i slika pravne države koja svojim građanima omogućava ostvarivanje zakonskih prava, ali i ispunjavanje zakonskih obaveza na efikasan način.

U suštini, prvi susret građana sa državom jeste susret sa državnom administracijom na nekom šalteru ili u nekom redu za dokument ili plaćanje poreza. Zato je za državu važno da ima stručnu, efikasnu, odgovornu, depolitizovanu i nekoruptivnu administraciju.

Javni sektor sprovodi sve društvene reforme i zato on mora biti reformisan, adekvatno uređen, efikasan, stručan i funkcionalan sa što manje troškova po građane, a sa što boljom uslugom koju pruža. Tako, na primer, na dobre efekte poreske politike možemo računati uz dobru poresku administraciju, dobre rezultate socijalne politike ako imamo motivisane i svesne stručnjake u centrima za socijalni rad, možemo biti bezbedni ako imamo profesionalce u policiji i vojsci. Ali, zaposleni u javnom sektoru moraju biti motivisani za svoj rad, jer i od materijalne motivacije zaposlenog državnog službenika zavise rezultati napretka u svakom segmentu društva.

U Srbiji, kao i u drugim državama, stalno se traga za najboljim ili za optimalnim modelom organizovanja, ali i nagrađivanje zaposlenih u svim delovima javnog sektora kako bi takav javni sektor mogao da ostvaruje naše ključne razvojne ciljeve. Danas Srbija jeste na dobrom putu da građanima obezbedi efikasnu upravu, a javnoj upravi bolji položaj.

To su neki od elemenata opšte reforme javnog sektora koja je započeta pre više godina. Strategijom javnog sektora usvojenom 2014. godine definisani su najvažniji ciljevi. Pre svega, to su: bolja organizacija uprave, razvoj modernog i profesionalnog službeničkog sistema, unapređenje sistema lokalne samouprave, digitalizacija i razvoj elektronske uprave.

Kada je u pitanju modernizacija uprave, odnosno digitalizacija možemo reći da je ovde već postignut značajan napredak koji građani već mogu da osete u postupcima ostvarivanja različitih prava pred državnim organima i službama. Tu bih kao strateški važan rezultat pomenuo formiranje Centralnog registra stanovništva, odnosno jedinstvene elektronske baze svih podataka o stanovništvu na osnovu zakona koji smo usvojili početkom 2019. godine, kojim je omogućeno da se integrišu podaci o građanima iz 13 različitih i nepovezanih registara. Ovo je veliki napredak u načinu na koji građani mogu da dođu do različitih dokumenata i papira bez čekanja u različitim redovima.

Takođe, projekat „Jedinstveno upravno mesto“ započet 2018. godine unapredio je rad uprave na lokalnom nivou.

U vreme ministra Branka Ružića od 2016. godine do 2020. godine Ministarstvo za državnu upravu je postavilo kompletan zakonski okvir za reformu ovog sektora i uspostavljanje moderne, transparentne, efikasne i odgovorne javne uprave koja se približila građanima. Taj napredak je značajan i očigledan, jer je povezivanje baza podataka obezbedilo mogućnost da građani sve mogu završiti na jednom mestu, od preuzimanja dokumenata, do dobijanja različitih upravnih akata.

Veoma često se rad javne uprave pojednostavljuje, loše ocenjuje i građani često imaju loša iskustva. Upravo takvu sliku reformom želimo da promenimo. Javna uprava mora biti partner građanima.

Vratio bih se na pitanje sistema plata u javnom sektoru koji svakako nije jednostavno uspostaviti. Važno je da model bude pravedniji, da obezbedi povoljniji socijalno ekonomski položaj svim zaposlenima kako bi ih motivisao da svoj posao još posvećenije radi, kako bi u upravi želeli da rade mladi visoko obrazovani kadrovi. Nije stimulativno za mladog, fakultetski obrazovanog čoveka da radi za četrdesetak hiljada i to u Narodnoj skupštini.

Pristalica sam toga da se o primeni modela platnih razreda u svim delovima javnog sektora izvrše dodatne ekonomske i socijalne analize, kako bi se sagledao uticaj primene ovog modela na sva zanimanja, sve poslove, ali pre svega na potrebna sredstva u budžetu za njegovu primenu.

U tom smislu poslanička grupa SPS će podržati odlaganje rokova za primenu novog modela plata u javnoj upravi. Zahvaljujem se.

Poštovani potpredsedniče, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, danas je pored grupe sporazuma na dnevnom redu i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o regulisanju javnog duga Republike Srbije po osnovu na isplaćene devizne štednje građana položene kod banaka čije je sedište na teritoriji Republike Srbije i njihovim filijalama na teritorijama bivših republika SFRJ.

Ovaj zakon donet je 2016. godine, a odnosi se na preuzimanje obaveza države da obešteti stare devizne štediše koji su svoju deviznu štednju imali pre 27. aprila 1992. godine u bankama na teritoriji Srbije i njihovim ekspozitura na teritoriji bivše SFRJ, pre definitivnog raspada bivše države i nastanka SRJ.

Inače, ovaj zakon je donet radi izvršavanja obaveza Republike Srbije, proisteklih iz presude Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu, pred kojim je grupa štediša iz bivših republika SFRJ ostvarila ovo pravo. U skladu sa ovom presudom država Srbija je imala obavezu da isplati neisplaćenu staru deviznu štednju.

U pitanju je neisplaćena devizna štednja deponovana u našim bankama, a obaveza države se uglavnom odnosi na štediše koje su svoje štedne uloge imale u ekspoziturama naših banaka u Sloveniji, Severnoj Makedoniji, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj ili u matičnim bankama u Srbiji. Neke od tih banaka su nažalost posle 5. oktobra gurnute u stečaj koji još nije okončan, to su "Jugobanka", "Invest-banka", "Beogradska banka", "Beobanka".

Zakonom je stvoren institucionalni okvir za ostvarivanje prava na isplatu stare devizne štednje. Zakonom je predviđeno da utvrđivanje prava na isplatu stare devizne štednje vrši Uprava za javni dug kao organ u sastavu Ministarstva finansija, jer se sredstva za sprovođenje ovog zakona tretiraju javnim dugom Republike Srbije nastali po osnovu međunarodne obaveze, a to je presuda suda u Strazburu.

Osnovnim zakonom je propisano da se ovim poslom bavi posebna Komisija koju formira Vlada. Njen zadatak je da na osnovu prikupljene dokumentacije i prijava starih deviznih štediša u zakonom predviđenom roku utvrdi predloge koji ispunjavaju uslove za ostvarivanje prava na isplatu devizne štednje. Komisiju je sačinilo 11 članova i to tri člana iz Ministarstva finansija, četiri člana iz Uprave za javni dug, jedan član iz Državnog pravobranilaštva, jedna član iz Agencije za osiguranje depozita i dva člana iz Narodne banke Srbije.

Prema podacima datim u obrazloženju ovog zakona, ova Komisija ozbiljno i stručno radila je u prethodnom periodu. Držala je 117 sednica, razmotrila je čak 9.500 podnetih prijava potraživanja. Ova Komisija primila je prijave o potraživanju u roku koji je zakonom bio određen. Važan zadatak Komisije je i provera potpunosti dokumentacije i tačnosti podataka podnosioca prijave, kao i da na osnovu tog utvrdi da li su ispunjeni ulovi za sticanje prava na isplatu stare devizne štednje, na osnovu predloga Komisije, Uprava za javni dug donosi konačan akt o ispunjenju uslova za isplatu stare devizne štednje.

Od 2018. godine Uprava je donela Odluku o čak 94% podnetih zakona, što govori o efikasnom radu Komisije i Uprave. Izmene ovog zakona koje su danas pred nama, odnose se na produženje roka za utvrđivanje prava na isplatu stare devizne štednje. Važećim zakonom je bio utvrđen rok koji je istekao 23. decembra 2019. godine, a sada se rok u kome će se odlučivati o prijavama potraživanja produžuje do 31. avgusta 2023. godine.

Druga izmena zakona odnosi se na broj članova Komisije koji se sa sadašnjih 11 članova smanjuje na pet članova. Razlog za ovu izmenu je racionalizacija rada, s obzirom da je ostalo svega oko 6% neizvršenih prijava, pri čemu su u pitanju uglavnom sudski postupci u kojima je najčešće stara devizna štednja predmet ostavinskih postupaka.

Važno je na kraju istaći da su sredstva za sprovođenje ovog zakona obezbeđena Zakonom o budžetu za 2020. godinu, a da će se u narednim godinama takođe bilansirati iz budžeta. Isplata stare devizne štednje će se vršiti u osam rata, svakog 28. februara i 31. avgusta, počev od 28. februara 2020. godine, do 31. avgusta 2023. godine kada bi trebalo da se izmire sve obaveze Republike Srbije po osnovu neisplaćene devizne štednje.

Želim da istaknem da je na ovaj način država Srbija preuzela obaveze banaka u kojima su građani bivše SFRJ imali deviznu štednju i da je pokazala veliku odgovornost prema ovom problemu koji je nastao kao posledica raspada SFRJ.

Poslanička grupa SPS će u danu za glasanje podržati predlog i glasati za predložena zakonska rešenja. Zahvaljujem.

Poštovani potpredsedniče Skupštine, uvaženi ministre sa saradnicom, dame i gospodo narodni poslanici, današnja sednica posvećena je setu zakona iz oblasti poreske politike, carinskim zakonima i jednom broju međunarodnih ugovora koji se uglavnom odnose na zajmove od međunarodnih finansijskih organizacija usmerene na nastavak važnih infrastrukturnih projekata, kao i na sprečavanje teških posledica izazvanih pandemijom virusa Kovid-19.

Ja ću se danas u okviru prvog pretresa osvrnuti na predloge kojima se menjaju Carinski zakon i Zakon o carinskoj službi.

Uloga carine u svakoj organizovanoj pravnoj državi proističe iz širine i značaja poslova koje carina obavlja. To su poslovi carinjenja robe, sprovođenja carinskih nadzora i drugi poslovi kontrole robe i putnika, sa inostranstvom, kako na graničnim prelazima, tako i na carinskim terminalima unutar države.

Carine, koje spadaju u posebnu vrstu taksi, čine značajan prihod i carinskog organa i budžeta. Zato je uloga carine i carinskog postupka veoma značajna i sa finansijskog aspekta za jednu državu. Ovlašćenja carinskih organa su po zakonu široka i važna. Ona omogućavaju otkrivanje i sprečavanje nelegalnih prekograničnih protoka roba, a visoka kadrovska i tehnološka opremljenost carinske službe omogućava stručno, odgovorno i posvećeno izvršavanje ovako složenih zadataka. Posao carinske službe se može slobodno uporediti i sa dužnostima čuvanja državnih granica u svakom smislu.

Koristim ovu priliku da se zahvalim carini i carinskim službenicima za odgovoran rad i sve rizike i izazove kojima su carinski službenici svakodnevno izloženi, naročito na graničnim prelazima, jer zajedno sa policijom otkrivaju nelegalne tokove novca, narkotika, oružja, umetničkih predmeta i druge različite robe koja se nezakonito uvozi ili izvozi, što može naneti veliku štetu našoj privredi i našoj državi.

Rad naših carinika mnogo je složeniji zbog činjenice da je Srbija tranzitna zemlja na čijim drumovima se nađu svi koji putuju sa zapada ka jugu i ka drugim kontinentima. Ova tranzitna pozicija i naši dobri putevi, nažalost, osim turista i dobronamernika, na našu teritoriju dovedu i one koji bi lako da zarade, lako da se obogate na nezakonit način. Na sreću, to našim carinicima ne promakne.

Da ilustrujem to sa nekoliko svežih primera iz rada carinske službe. Od početka ove godine do juče zaplenjeno je preko 6.000.000 evra u pokušaju krijumčarenja deviza, tako da je i dalje novac najšvercovanija roba. Samo tokom prethodnog vikenda na Horgošu je zaplenjeno preko 100.000 evra. Inače, dozvoljen iznos je 10.000 evra, a prestupnici uglavnom sakriju ostatak novca i ne prijavljuju ga. Pre nedelju dana na administrativnom prelazu Merdare iz pravca Kosova i Metohije carinici su zaplenili 30.000 evra od vozača kamiona stranog državljana. Gotovo svakodnevno se zaplenjuju narkotici na graničnim prelazima, a uz njih i novac zarađen od narkotika ili namenjen njihovoj kupovini. Ovih nekoliko primera govori o težini rada carinskih službenika, o njihovoj časti i velikoj odgovornosti za posao koji obavljaju.

Danas govorimo o izmenama zakonodavnih okvira kojima se regulišu carinska pitanja. To su Zakon o carinskoj službi i Carinski zakon. Iako Srbija ima stabilan zakonski okvir u ovom sektoru potrebno je da kao zemlja koja se opredelila za evropski put i ovu oblast uskladi sa carinskim propisima EU koja je svoje propise uskladila sa realnim potrebama savremene međunarodne trgovine koja se menja.

Naime, savremeni način poslovanja ubrzao je tokove i potrošnju robe, pre svega pod uticajem novih informacionih tehnologija. Pored povećane globalne međuzavisnosti došlo je do kontinuiranog rasta međunarodne trgovine i kretanja robe što je dovelo do još većeg opterećenja carinskih službi. I ovo usklađivanje jedne od najznačajnijih obaveza državnih organa u ovom periodu, a uslovljeno je i ostvarenjem pregovaračkog poglavlja 29 – Carinska unija, a time i obavezama koje je Republika Srbija preuzela u pogledu rokova za usklađivanje sa carinskim zakonodavstvom EU.

Može se reći da je usvajanjem novog Carinskog zakona krajem 2018. godine ova obaveza Republike Srbije u pogledu usaglašavanja carinskog zakonodavstva sa carinskim zakonodavstvom EU u velikoj meri ispunjena. Carinskim zakonom iz 2018. godine pojednostavljene su carinske procedure, a time je i ubrzan celokupan carinski postupak i povećana efikasnost rada carinske službe, a znatno su smanjeni i troškovi poslovanja privrednih subjekata, pravnih i fizičkih lica, jer je omogućeno podnošenje carinskih isprava elektronskim putem. Istovremeno je obezbeđena i kvalitetnija i delotvornija carinska kontrola, dakle efikasan carinski postupak smanjuje troškove u spoljno-trgovinskom postupku.

Predloženim izmenama i dopunama Carinskog zakona, najpre se vrši terminološka korekcija kojom se precizira trenutak kada donete odluke carinskog organa postaju izvršne. Predlaže se da je to od dana dostavljanja odluke licu na koje se predmetna odluka odnosi. Izmena se odnosi na važeći član 17. Zakona. Ovo izmenom se vrši usklađivanje ove odredbe Carinskog zakona sa odredbama Zakona o opštem upravnom postupku sa kojim je ova odredba sada u suprotnosti, jer predviđa da se odluke carinskih organa izvrše u trenutku donošenja, a ne od trenutka dostavljanja stranci, odnosno licu na koje se odnosi, kako bi trebalo da bude ova izmena predložena je u cilju postizanja pravne sigurnosti stranaka u postupku pred carinskim organima.

Druga izmena Carinskog zakona takođe nije obimna, ali je suštinski važna za ukupan efekat primene Carinskog zakona. Izmena člana 99. važećeg zakona se tiče naplate carinskog duga i odnosi se na produženje roka za utvrđenje carinskog duga. Za donošenje odluke o tom dugu i obaveštavanje dužnika uz istovremeno sprovođenje prinudne naplate tog duga. Po važećem zakonu taj rok je iznosio tri godine, ali se u praksi pokazalo da je teško izvodljivo sprovođenje ove odredbe u tom istom roku, tako da se ovim izmenama taj rok produžava na pet godina.

Cilj ovakve zakonske odredbe jeste da se obezbedi efikasna naplata carinskih obaveza koje su naplaćene u redovnim rokovima, pa se smatraju carinskim dugom. Za takve slučajeve, da bi se omogućilo da carinski dug bude naplaćen u realnim rokovima, a time i zaštitili finansijski interesi Republike Srbije izvršene su izmene tako što su predloženi duži rokovi zastarelosti. Sada iznose pet godina, odnosno ovo izmeno se carinski dug ne može naplatiti po isteku roka od pet godina od dana njegovog nastanka.

Drugim delom ove odredbe se predviđa da sa svakom novom radnjom organa zastarevanja prekida i postupak nastavlja od početka. Takođe se predviđa da izuzetno rok zastarevanja može biti deset godina. U svakom slučaju ove izmene Carinskog zakona treba da doprinesu efikasnijoj zaštiti finansijskih interesa Republike Srbije.

Kada su u pitanju izmene i dopune Zakona o carinskoj službi, one takođe imaju za cilj efikasnije i brže sprovođenje carinskog postupka i svih carinskih formalnosti, a naročito da se u primeni zakona izbegne različito tumačenje odredbi i smanji veliki broj zahteva za davanje mišljenja o primeni pojedinih odredaba zakona zbog njihove nepreciznosti. Sve ovo je usporavalo ili onemogućavalo sprovođenje carinskih procedura.

Jedna od najproblematičnijih odredaba u tom smislu je član 48. važećeg zakona koji reguliše ovlašćenja rukovodioca organizacione jedinice u čijoj nadležnosti su poslovi vezani za carinski prekršaj, kao i ovlašćenja carinskih službenika koji vode poslove vezane za carinsko prekršajni postupak. Primena ovog člana zahteva u dosadašnjoj primeni najviše tumačenja i objašnjenja, zbog čega se sada i predlaže dopuna ovog člana i na taj način otklanja pravni problem u primeni. Kako pred zakonom moraju biti svi isti, pa i u procesnom smislu primena zakona mora biti ista, što doslednija i mora obezbediti efikasniji rad carinske službe.

Pojedine zakonske odredbe zahtevale su i pravno tehničko usaglašavanje, zato se u delu zakona koje reguliše disciplinsku odgovornost carinskih službenika koji imaju status državnih službenika ili nameštenika vrše određene pravno tehničke ispravke i dopune kojom se upućuje na shodnu primenu Zakona o državnim službenicima u delu koji se odnosi na procedure i vršenje rukovodilaca u slučaju privremenog udaljenja sa rada.

Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o carinskoj službi proširuju se ovlašćenja prava i obaveza pojedinih carinskih službenika, odnosno proširuje se krug lica ovlašćenih za podnošenje zahteva za pokretanje carinsko-prekršajnog postupka, kao i za vršenje ovlašćenja u vezi podnetog zahteva. Ove izmene će doprineti bržem i efikasnijem pokretanju i okončanju carinsko-prekršajnog postupka a samim tim i većim prilivu sredstava u budžet naplatom novčanih kazni u carinsko-prekršajnom postupku.

Izmena oba navedena zakona doprinose uspostavljanju kvalitetnijeg zakonskog okvira, obezbeđuju pravnu sigurnost, a u krajnjem obezbeđuju uslove za ostvarenje finansijskih interesa Srbije kroz efikasan rad carine.

Na kraju poslanička grupa SPS će u danu za glasanje podržati i glasati predloženi set zakona. Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, uvažene kolege poslanici.

Nakon ukidanja vanrednog stanja uvedenog 15. marta zbog pandemije Koronavirusa Srbija se polako vraća u redovne životne tokove. Ovo naravno ne znači da su sve mere opreza i dalje zaštite prestale da važe. I dalje se moramo pridržavati važećih mera koje treba da onemoguće eventualno produžavanje epidemije.

Iskoristio bih priliku da pohvalim rad Vlade Republike Srbije, predsednika Republike i naših medicinskih stručnjaka koji su preduzeli ozbiljan paket mera kojima se Srbija veoma uspešno izborila sa pandemijom Kovida 19 koja je zahvatila čitav svet, izazvala ogromne ljudske gubitke. Srbija je, iako mala zemlja postigla uspešnije rezultate od mnogo razvijenijih i ekonomski snažnijih država. Takav rezultat potvrđuje kvalitet našeg zdravstvenog sistema koji je socijalno odgovoran i pred kojim svaki građanin ima isti tretman u lečenju ovog virusa.

U ovoj borbi protiv gotovo nepoznate zarazne bolesti Srbija je imala prijatelje. Još više je učvrstila prijateljstvo sa svojim tradicionalnim prijateljima Kinom i Rusijom, koje su nam uputile veliku pomoć iako su i same pogođene ovom pandemijom. Hvala vam na tome, hvala i svim ostalim zemljama koje su nam pomagale svojim donacijama, kao i onim zemljama koje su nam omogućile nabavku medicinske opreme. Ova pomoć je potvrda da je Srbija svojom spoljnom politikom obezbedila stabilan međunarodni položaj i ugled.

To je u toku ove pandemije potvrdila i aktivnost Ministarstva spoljnih poslova koje je u saradnji sa mnogim državama sveta uspelo da organizuje povratak preko 15.000 naših građana iz velikog broja zemalja širom sveta. Takođe, Ministarstvo spoljnih poslova je organizovalo povratak stranih građana koji su se zatekli u Srbiji u vreme pandemije, u njihove matične zemlje. Od mnogih zemalja naš ministar spoljnih poslova dobio je pismo zahvalnosti.

Posebno bi iskoristio ovu priliku da se zahvalim Ministarstvo zdravlja kao i svim zdravstvenim radnicima, lekarima, medicinskim tehničarima i svom nemedicinskom osoblju u našem zdravstvenom sistemu koji su rizikujući svoje zdravlje, čak i svoje živote spašavali živote građana mnogi od njih su izgubili svoje živote. Među lekarima je bio i doktor Lazić iz niškog kliničkog centra koji je dokazani stručnjak, a iznad svega veliki patriota kome naša država treba da se posthumno oduži jer je on heroj današnjice.

Posebno bih istakao značaj borbe sa Kovidom naših zdravstvenih radnika na KiM. Mi sa KiM smo govorili da smo u dvostrukoj izolaciji jer je deo srpskog naroda južno od Ibra koji živi u enklavama izolovan već punih 20 godina. Zahvaljujem se i svim ostalim radnicima zahvaljujući kojima smo u danima izolacije mogli da se normalno snabdevamo i živimo. Ovde mislim na prodavce, na apotekare, na Crveni Krst, na sve volontere, na gradsku čistoću, na naše poljoprivredne proizvođače, na gradski prevoz, taksiste i sve ostale koji su danonoćno radili u toku vanrednog stanja.

Podsetio bih da smo na prošloj sednici usvojili Odluku o prestanku vanrednog stanja i zakon kojim je 11. maj označen kao dan kada će se nastaviti izborne radnje koje su prekinute danom uvođenjem vanrednog stanja, jer izbori raspisani pre uvođenja vanrednog stanja moraju da se okončaju u skladu sa zakonom.

Ovoga puta izbor će se održati u nešto drugačijim uslovima, ali mi moramo da naučimo da živimo sa virusom koji svakako nije potpuno nestao, odnosno da u dužem vremenskom periodu poštujemo još jedan broj mera kojima se štiti zdravlje od zaraznih bolesti, odnosno sprečava mogućnost dalje širenja epidemije. To ne znači da život treba da stane. Moramo nastaviti sve aktivnosti koje su prekinute pojavom pandemije. Moramo, dakle, da završimo započete izbore, jer je tu u skladu i sa zakonom i sa Ustavom.

Kada su u pitanju predlozi izbornih zakona sa današnjeg dnevnog reda, rekao bih da oni nude jedno praktično rešenje, a to je da se overa potpisa birača koji žele da podrže određene lokalne, pokrajinske ili parlamentarne liste osim javnih beležnika i suda sada mogu overavati i lokalne, odnosno gradske uprave. To će olakšati ovaj izborni postupak u ovom periodu kada zbog Kovida-19 još uvek moramo da poštujemo mere socijalne distance kako bi se stanovništvo zaštitilo od epidemije davanjem zakonskog ovlašćenja opštinskih i gradskim upravama da overavaju potpise birača.

Ovo daje još jednu mogućnost svim zainteresovanim strankama i koalicijama koje to nisu učinile do uvođenja vanrednog stanja da predaju svoje izborne liste uz bržu overu potpisa birača. Dakle, izbori će se održati u skladu sa zakonskim rokovima koje će zbog vanrednog stanja revidirati izborne komisije na svim nivoima na kojima se izbori sprovode.

Ovu priliku koristim takođe da se zahvalim ministru Ružiću i ministarstvu na čijem je čelu koji su predlagači izmena izbornih zakona i zato što su tokom vanrednog stanja bili u stalnoj komunikaciji sa lokalnim samoupravama prepoznavali i rešavali sve potrebe i probleme, a svojim projektima podrške lokalnoj samoupravi značajno doprineli unapređenju efikasnosti rada lokalnih organa vlasti i inspekcijskih službi.

Takođe, treba istaći ogroman doprinos Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave u ažuriranju Jedinstvenog biračkog spiska koji je svakako važan uslov za sprovođenje demokratskih i fer izbora.

Na kraju ono što je važno reći, a imajući u vidu ovaj trenutak i dešavanja, pa i ponašanje određenih opozicionih lidera kao što je danas bio slučaj i gde se ja svim kolegama koji su osudili način i skandalozno ponašanje, gospodina Boška Obradovića pridružujem. Pojedini predstavnici dela opozicije, oni koji bi da ne bude izbora ali da dođu na vlast, jeste da svi imaju priliku da učestvuju na izborima ukoliko prikupe potreban broj potpisa birača i da se vlast osvaja na izborima.

Uz konstataciju da sa ovim zakonskim rešenjima se unapređuje izborni proces želim da kažem da će poslanička grupa SPS u danu za glasanje podržati ovaj set zakona. Hvala vam.

Poštovani potpredsedniče, uvažene kolege narodni poslanici, danas je na dnevnom redu Predlog zakona o izmeni Zakona o oružju i municiji, koji su podneli naše kolege narodni poslanici Marijan Rističević, Đorđe Komlenski i Bojan Torbica.

Osnovni razlog za donošenje ovog zakona jeste potreba da se produži rok za preregistraciju oružja, koji ističe za par dana, tačnije 5. marta. Kako kolege kažu u obrazloženju, do ovog roka koji je već jednom produžavan, nije izvršena preregistracija svog i čitavog oružja i naoružanja.

U tom smislu, skrenuo bih pažnju na još neke aspekte od značaja za vlasnike oružja u Srbiji.

Kako je naš ovlašćeni predstavnik rekao, u Srbiji ima preko 950 hiljada registrovanih oružja, kratkih i dugih cevi. Važeći Zakon o oružju i municiji usvojili smo 2015. godine, kada su pored postojećeg kao novi uslov za držanje i nošenje oružja utvrđena obavezna provera zdravstvenog stanja vlasnika oružja i obučenost za rukovanje oružjem.

Na osnovu Zakona, doneta su i podzakonska akta kojima su precizirane procedure dobijanja oružja, kao i uslovi za ponovnu registraciju, odnosno preregistraciju već registrovanog oružja. Ovim aktima je nastala obaveza svih vlasnika oružja da prilikom preregistracije, uz ostale uslove, moraju imati uverenje o zdravstvenom stanju i dokaz da su prošli obuku za rukovanje oružjem.

Ovo je usporilo primenu zakona, pre svega zbog velikih dažbina i taksi, tako da mnogi vlasnici nisu želeli da preregistruju svoje oružje. Mnogi nisu stigli da to učine, ali se uglavnom svi razlozi svode na prilično velike troškove koje su vlasnici morali da plate kako bi preregistrovali svoje oružje.

Ne treba zaboraviti da je među vlasnicima veliki broj onih koji su oružje nasledili i da je to oružje deo porodične tradicije. U tom smislu bi bilo dobro razmisliti o širim izmenama ovog zakona, kako bi se smanjile dažbine i pojednostavila procedura, kako bi se omogućilo većini vlasnika da svoje oružje preregistruju i zadrže.

Današnja rasprava je pokazala neophodnost donošenja izmena i dopuna ovog zakona, ili donošenje potpuno novog zakona, uz neposredno uključivanje Ministarstva pravde, Ministarstva unutrašnjih poslova, lovačkih udruženja i drugih subjekata, kako bi se na sistemski i kvalitetan način rešio ovaj ozbiljan problem u našem društvu i našoj državi.

Nažalost, sada mnogi vlasnici vraćaju oružje za koje su emotivno vezani. Ono što je većina vlasnika sa kojima sam ja razgovarao navela kao razlog za vraćanje oružja jeste komplikovana i veoma skupa obuka za rukovanje oružjem. U redu je da obuku prođe svaki novi vlasnik koji želi prvi put da nabavi oružje, ali stari vlasnici ovu proceduru vide kao problem.

Kada je u pitanju rok za preregistraciju, smatram da je dobro što se predlaže njegovo produženje za dve godine, pošto prema podacima koji su dostupni, tek oko 250 hiljada vlasnika je preregistrovalo svoje oružje.

Pošto prema podacima nadležnih organa u Srbiji ima preko 950 hiljada primeraka oružja kratkih i dugih cevi, to znači da je tek nešto više od jedne četvrtine preregistrovano. Ovde je u pitanju i lovačko oružje, za čije je nošenje i držanje takođe složena procedura. Na primer, ako lovac krene u lov sa sklopljenom puškom, on ima potencijalni problem dok se ne stigne do lovišta, jer ne bi po zakonu smeo da transportuje sklopljeno lovačko oružje. Sa druge strane, lovci u lovištima nemaju uvek uslove za brzo i bezbedno sklapanje oružja, tako da se već pojavljuju problemi i na ovom planu.

Ono što je sigurno, jeste potreba da se u svakom slučaju rok za preregistraciju produži, jer će omogućiti svima koji žele da izvrše preregistraciju da to učine u naredne dve godine. Pri tom, u prvi plan stavljam značaj ovog postupka za lovačka udruženja i lovnu privrednu Srbije u celini, koja je značajan izvozni potencijal. U lovišta Srbije dolazi veliki broj stranaca koji veoma bogato plaćaju svoje ulove.

Na kraju, poslanička grupa SPS će u danu za glasanje podržati i glasati za Predlog zakona o izmeni Zakona o oružju i municiji.

Poštovana predsednice, uvaženi ministri sa saradnicima, poštovane kolege poslanici.

Pred nama su danas važni zakoni i sporazumi koje Narodna skupština treba da usvoji i ratifikuje. Ja ću se osvrnuti na Predlog zakona o pravima boraca, vojnih invalida, civilnih invalida rada i članova njihovih porodica i na set sporazuma iz oblasti spoljne politike koje je naša Vlada zaključila sa više različitih država.

Želim da se zahvalim Vladi i Ministarstvu za rad i boračku zaštitu koji su učinili velike napore da pripreme zakon o pravima boraca, jer je postojala velika pravna praznina, a pre svega velika nepravda prema borcima iz 90-ih godina i boraca koji su branili Srbiju od NATO agresije.

Do sada ni jednim zakonom nisu bili obuhvaćeni pripadnici oružanih snaga SRJ, državne zajednice Srbije i Crne Gore, koji su vršili vojne ili druge dužnosti u oružanoj akciji preduzetoj za vreme mira radi odbrane suvereniteta, nezavisnosti i teritorijalne celovitosti SRJ, državne zajednice Srbije i Crne Gore ili Srbije u periodu posle 27. aprila 1992. godine.

Druga kategorija koja nije bila obuhvaćena jesu pripadnici oružanih snaga SRJ koji su vršili vojne dužnosti ili druge dužnosti u vezi sa vojnim ciljevima za vreme NATO agresije na SRJ od 24. marta do 26. juna 1999. godine. Obe ove kategorije sada po prvi put dobijaju status boraca, a time stiče pravo da koriste boračka prava po osnovu ovog zakona. To se odnosi i na njihove porodice.

Na žalost od 2000. godine do prošle godine kada smo odali javno priznanje junacima sa Košara, o tome se malo govorilo, kao da smo mi krivi što nas je potpuno bez osnova mimo međunarodnog prava napalo 19 država NATO pakta.

Još jedna kategorija stradalih je ovim putem prvi put obuhvaćena, a to su žrtve napada u diplomatskim i konzularnim predstavništvima koji se po ovom zakonu smatraju civilnom žrtvom i civilnim invalidom rata.

Za mene koji sam sa Kosova i Metohije, važno je da će se i lica nestala u toku izvođenja ratnih dejstava, kao posledica zlostavljanja ili lišenja slobode od strane neprijatelja ili od zaostalog ratnog materijala, sada smatrati civilnim žrtvama. Rata, i u skladu sa tom kategorizacijom, će moći da ostvaruju određena prava po ovom zakonu.

Ovo je veoma važno, jer imamo porodice preko hiljadu nestalih lica koja sada nemaju adekvatnu zakonsku zaštitu. Za nestalim licima veoma posvećeno traga Vladina Komisija za nestala lica, koja je dala veliki doprinos otkrivanju način na koji su nestajali i gde su nestajali, šta se sa njima dešavalo. Ne mogu, a da ne pomenem „žutu kuću“.

Želim da pohvalim zakonska rešenja koja se odnose na obuhvat svih kategorija boraca, invalida i njihovih porodica, kao i obim prava koji se zakonom predviđa za sve kategorije boraca ratnih, vojnih i civilnih invalida rata i njihovih porodica. Na kraju, ono što je najvažnije, sve je to regulisano jednim sistemskim zakonom.

Kada su u pitanju sporazumi koji su na dnevnom redu, osvrnuću se na set sporazuma iz oblasti spoljne politike, kojima se osnažuju bilateralni odnosi sa zemljama potpisnicama što je potvrda uspešne, veoma dinamične spoljne politike Srbije, koju sa predsednikom države i Vladom, vodi ministar spoljnih poslova Ivica Dačić. Potvrđujući protokol o određivanju tromeđne granične tačke između Republike Srbije, Crne Gore i BiH stvaraju se uslovi za nastavak pregovora i rešavanje otvorenog pitanja u vezi sa granicama, odnosno unapređenje bilateralnih odnosa sa zemljama potpisnicama. Tromeđe se nalaze na mestu između mesta Pljevlja, Priboj i Čajniče.

Potpisivanjem i usvajanjem ovog protokola doprinećemo stabilizaciji, kao i međusobnom poštovanju teritorijalnog integriteta i suvereniteta, čime šaljemo dobru poruku da zemlje zapadnog Balkana mogu samostalno da rešavaju svako pitanje sopstvenim kapacitetima.

Usvajanjem ovog protokola stvaramo mogućnost budućim generacijama, država potpisnica, da se slobodno kreću u skladu sa međunarodnim pravom, ceneći mir kao vrhovnu vrednost. Srbija i BiH imaju tradicionalno prijateljske odnose i saradnju na šta ukazuje veliki broj usvojenih sporazuma.

Na dnevnom redu j i i sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Nikaragve o ukidanju viza za nosioce diplomatskih, službenih i zvaničnih pasoša. Prijateljski odnosi dve države počivaju na poštovanju načela na mešanju unutrašnje stvari suverenih država, koji poštovanjem međunarodnog prava i principa teritorijalnog integriteta suverenih država i podrške očuvanju nacionalnih interesa.

Nikaragva nije priznala jednostrano proglašenu državu Kosovo. Neće podržati učlanjenje tzv. Kosova u međunarodne organizacije, kao što su Interpol, UNESKO i mnoge druge. Međusobna saradnja Srbije i Nikaragve je potvrda uspešnih i prijateljskih diplomatskih odnosa koji traju već 40 godina i pružaju podršku Srbiji za nastavak dijaloga kao način za prevazilaženje problema Beograda i Prištine.

Pored toga što sa Nikaragvom imamo dobru saradnju u oblasti spoljnih poslova i politike, postoji potencijal za jačanje saradnje u oblasti ekonomije, trgovine, trgovinske razmene na polju poljoprivrede, odbrane i vojne saradnje, kulture itd.

Pored navedenih na dnevnom redu su Sporazum sa Brazilom, Slovačkom, Crnom Gorom, Ujedinjenim Arapskim Emiratima, koji se odnose na bavljenje delatnosti zapošljavanja određenih članova porodice, članova diplomatskog konzularnog, vojnog, administrativnog i tehničkog osoblja.

U savremenim uslovima života imamo sve češću pojavu da supružnici u mnogim zemljama odbijaju da napuste svoj posao da bi u inostranstvu pratili svog bračnog ili vanbračnog partnera koji je član diplomatske misije. Efekti rada diplomatsko-konzularnih predstavnika u slučaju razdvojenih porodica nesumnjivo su manji od efekta rada onih koji rade u okruženju svojih porodica.

Osnovni cilj navedenih sporazuma je očuvanje normalnog porodičnog života i držanje porodice na okupu, uz zadovoljenje profesionalnih i ekonomskih preduslova za funkcionisanje porodica diplomatskih i konzularnih predstavnika. Istakao bih značaj ovih sporazuma naročito sa Brazilom, Nikaragvom, Slovačkom, Bosnom i Hercegovinom koje nisu priznale jednostrano priznatu tzv. državu Kosovo.

Poslanička grupa SPS će, ceneći značaj svih zakona koji su na dnevnom redu, u danu za glasanje podržati sve predložene zakone. Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministri sa saradnicima, poštovane kolege poslanici, u paketu zakona iz ovog objedinjenog pretresa, nalaze se izmene više zakona, kojima se regulišu radnopravni status i plate zaposlenih u javnom sektoru. Izmene se odnose na pomeranje rokova za početak primene novog načina obračuna plata.

Pred nama su izmene krovnog zakona, Zakona o sistemu plata u javnom sektoru, kojim se pomera rok za primenu zakona i za usklađivanje posebnih zakona na 2021. godinu. Zatim, menjaju se rokovi i u posebnim zakonima na 2021. godinu za utvrđivanje osnovica i na 2022. godinu za primenu zakona i to, pod jedan, u Zakonu o platama zaposlenih u javnim agencijama i drugim organizacijama koje je osnovala Republika Srbija, autonomnih pokrajina ili jedinica lokalne samouprave. Pod dva, u Zakonu o platama službenika i nameštenika u organima autonomnih pokrajina ili jedinica lokalne samouprave. Pod tri, u Zakonu o platama zaposlenih u javnim službama.

Naime, o čemu se radi? Cilj donošenja ovog paketa zakona u protekle tri godine od 2016. do 2018. godine bio je da se uvedu platni razredi i razrade modeli ocenjivanja i napredovanja zaposlenih u različitim delovima javnog sektora.

Prilikom usvajanja ovih zakona, koje je i tada obrazlagao ministar Ružić, konstatovali smo da su plate u javnom sektoru deo reforme i modernizacije javne uprave koja treba da doprinese daljoj profesionalizaciji i efikasnijem radu administracije koja je po zakonu javni servis svih građana u ostvarivanju njihovih prava i regulisanju njihovih zakonskih obaveza pred organima javne vlasti.

Drugi segment modernizacije javne uprave, što posebno želim da istaknem jeste, modernizacija javne uprave uvođenjem elektronske uprave i povezivanjem elektronskih baza podataka, tako da se građanima omogućava da sve svoje obaveze i prava pred organima javne vlasti dobiju na jenom šalteru, kako je to ministar Ruži, koji je na čelu ovog resora rekao, na jednom upravnom mestu. Ovaj projekat već se uspešno realizuje u jednom broju opština na teritoriji Republike Srbije.

Činjenica je da reforma sistema plata predstavlja neophodan proces, jer već pravedno obračunate plate treba da omoguće efikasnu i stručnu administraciju, treba motivisati već zaposlene stručne kadrove u ovom sektoru da tu ostanu da rade, ali i motivisati i mlade kadrove da se zapošljavaju u državnoj administraciji i javnim službama, jer jedino stručna, posvećena i efikasna javna uprava može biti jedan od garanta pravne države i to u jednom osetljivom segmentu, a to je ostvarivanje prava građana pred organima javne vlasti.

Znamo, naime, da javna uprava, kako to kažemo najčešće, državna administracija, jeste važna karika u sprovođenju i primeni zakona, a građani su uvek osetljivi jer su se do skoro susretali sa onom krilaticom – fali ti jedan papir, i prikupljali potrebna dokumenta idući od šaltera do šaltera. U tom smislu su strateška opredelenja i ove i prethodne Vlade i Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu u čijoj su nadležnosti ova pitanja, da se omogući pravedni model plata.

Tako, da je donošenjem Zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru 2016. godine ustanovljena obaveza primene novog modela obračuna plata, po različitim nivoima i različitim sektorima javne uprave i javnih službi, s tim što su rokovi za primenu ovih pojedinačnih zakona bili pomerani zbog potrebe da se izrade precizne analize učinka za svako radno mesto i stručnu spremu zaposlenih, kako bi se s jedne strane, na što pravedniji način uvelo ocenjivanje radnog učinka i nagrađivanje, a sa druge strane izvršilo veoma precizno budžetiranje sredstava za plate u javnom sektoru i analiza njihovih uticaja na ukupan budžet države, kao i učešća ovih plata u ukupnom bruto nacionalnom proizvodu.

Tu pre svega mislim na delove javnog sektora koji zapošljavaju veliki broj ljudi, kao što je prosveta, zdravstvo, pravosuđe i drugi segmenti, gde nije jednostavno doći do dobrog modela obračuna plata. Projektovani model polazi od činjenice da se na jedinstven način urede osnovna načela rada, da se omogući nagrađivanje zaposlenih u skladu sa postignućima. Istovremeno da zakonska rešenja budu u skladu sa standardima prihvaćenim i uporednom službeničkom pravu, odnosno da sa standardima razvijenih evropskih zemalja, koji imaju efikasne i ekonomski funkcionalne administracije.

Ta načela su ugrađena u ove zakone. Ali, ovaj period pripreme preciznih kriterijuma za pojedine delove javnog sektora očigledno zahteva mnogo više vremena upravo iz razloga koje sam naveo, a to je pravednost sistema s jedne, i ukupan uticaj plata javne uprave na budžet države.

Dame i gospodo narodni poslanici, želim da podsetim da smo pre par meseci usvojili zakon kojim se omogućava povećanje plata u javnom sektoru od 8 do 15%, što je budžetski održivo, jer privreda Srbije beleži progresivan trend, a time i rast bruto nacionalnog dohotka. Plate su povećane i to jeste jedna od podsticajnih mera za očuvanje stručnih i profesionalnih kapaciteta i uslov efikasne javne uprave. Činjenica je da relativno niske plate u javnoj upravi nisu motiv za rad.

Takođe, predviđeno je da se donesu posebni zakoni o radno-pravnom statusu i platama u javnim službama u javnim agencijama i drugim organima i organizacijama čiji je osnivač Republika Srbija, AP ili lokalna samouprava. Sve ovo nije jednostavan proces kojim se obuhvata nekoliko stotina hiljada zaposlenih. Smatram da je bolje produžiti rokove za početak primene ovih zakona, nego pogrešiti i da tako kažem, ogrešiti se o pojedine delove javnog sektora, odnosno zaposlene u pojedinim delovima javnog sektora, što bi moglo da ima i negativne posledice po ukupne odnose u društvu.

Da ne zaboravimo javnom sektoru pripadaju vaspitači, učitelji, profesori, lekari, sudije, policijski službenici, profesionalna vojna lica, državni službenici, nameštenici, zaposleni u lokalnim samoupravama, u javnim agencijama i mnogi drugi. Treba biti što pravedniji u utvrđivanju visine njihovih primanja. Nije lako utvrditi platu vaspitaču ili učitelju, nastavniku čije se radno vreme ne meri samo satima provedenim na poslu, već i činjenicom da brinu, vaspitavaju i obrazuju našu decu.

Mi socijalisti smo programski opredeljeni da brinemo o socijalnom i ekonomskom statusu zaposlenih, tako da podržavamo svako rešenje koje poboljšava njihov položaj. Iz tih razloga podržavamo i produženje rokova za primenu ovih zakona, jer znamo da ovo nije jednostavan proces, jer je u pitanju nekoliko stotina hiljada zaposlenih. Zato smatramo da je bolje produžiti rokove za početak primene ovih zakona nego pogrešiti i da tako kažem, ogrešiti se o zaposlene u pojedinim delovima javnog sektora, što bi moglo da ima i negativne posledice po ukupne odnose u društvu.

Na kraju, poslanička grupa SPS će u danu za glasanje podržati predloženi set zakona. Zahvaljujem se.

Poštovana predsednice parlamenta, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, kolega Stojanović svojim amandmanom predlaže da se stanovi po ovom zakonu obezbeđuju i za zaposlene u državnoj upravi.

Nije sporno da stanove treba obezbediti za sve zaposlene u kom god sektoru da rade, naravno, i za zaposlene u državnoj i lokalnoj samoupravi. Međutim, država, polazeći od ekonomske snage, utvrđuje prioritete. Tako je, na primer, donet Zakon o socijalnom stanovanju, u kojem su obuhvaćene mnoge socijalne kategorije.

Ovo državno rukovodstvo stvara ekonomske i razvojne pretpostavke i uslove da i u narednom periodu, nadam se, omogući izgradnju stanova za sve kategorije zaposlenih. Dakle, za gradnju stanova pod povoljnim uslovima za druge kategorije zaposlenih očekujemo donošenje posebnog zakona.

Ovaj zakon se odnosi na jedan od tih prioriteta, a to su snage bezbednosti, vojska, policija, BIA, Uprava za zavodske sankcije, a ovim izmenama taj krug se proširuje na borce, ratne-vojne invalide, mirnodopske vojne invalide i na porodice palih boraca.

Usvajanje ovog zakona, a imajući u vidu veliki značaj i odgovornost posla koji pripadnici snaga bezbednosti obavljaju, kao i njihovu ulogu za nacionalnu i državnu bezbednost Srbije, kao i za lica koja su u ranijim ratnim dejstvima iz svega onoga što se dešavalo na prostorima bivše Jugoslavije dali značajan doprinos bezbednosti, odbrani suvereniteta, nezavisnosti i teritorijalnoj celokupnosti države. Ovaj zakon se odnosi upravo polazeći od toga da je najveći broj nerešenih stambenih potreba zaposlenih u državnim organima upravo među pripadnicima snaga bezbednosti, koji nažalost decenijama nisu uspeli da trajno reše svoje stambeno pitanje.

Dakle, ovakvim zakonskim projektima državno rukovodstvo, Vlada Republike Srbije na sistemski način rešava brojne nagomilane životne probleme. Zahvaljujem.

Poštovani potpredsedniče, uvažene dame i kolege narodni poslanici, poštovani ministre sa saradnicima, u okviru ovog pretresa raspravljamo o dva zakona iz oblasti finansija. Prvi jeste Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o regulisanju javnog duga Republike Srbije po osnovu neisplaćene devizne štednje građana položene kod banaka čije je sedište na teritoriji Republike Srbije i njihovim filijalama na teritorijama bivših republika SFRJ.

Naime, poznate su nam već duže vreme činjenice da su brojne stare štediše ostale bez isplaćene stare devizne štednje kod banaka čija su sedišta bila na teritoriji Republike Srbije, odnosno u filijalama naših banaka koje su se nalazile na teritorijama bivših republika Savezne Republike Jugoslavije.

Danas govorimo o ustanovljavanju nove obaveze Republike Srbije koja će biti dužna da po osnovu presude Evropskog suda pravde omogući isplatu stare devizne štednje koje su tadašnje štediše položile u filijalama srpskih banaka u drugim bivšim republikama. Konkretno, kada se radi o dugu Srbije, u pitanju je filijala „Invest banke“ u Sarajevu. Inače, pravni stav Srbije je bio da se primeni princip teritorijalnosti, koji proizilazi iz Sporazuma o sukcesiji Aneks C. Sličan slučaj imale su druge štediše sa „Ljubljanskom bankom“. Zato se grupa starih deviznih štediša Ališić i Sadžak „Ljubljanska banka“, a Šahadinović „Invest banka“ obratila Evropskom sudu za ljudska prava, čiji je pravni stav da su sledbenici obaveza isplate stare devizne štednje ovim klijentima matične banke, jer filijale koje su bile u drugim republikama nisu imale pravni subjektivitet.

Inače, ovo je prva pilot presuda, a pred ovim sudom se nalazi više od 1.650 sličnih predmeta, što ukazuje na sistemski problem neisplaćene stare devizne štednje.

Ovim zakonom se upravo reguliše obaveza Republike Srbije, koju je preuzela država, jer je “Invest banka“ od 2002. godine, sve do danas, u stečajnom postupku. Dakle, ova isplata ide na teret javnog duga države Srbije.

Činjenica je da se Ministarstvo finansija, odnosno Uprava za javni dug, u procesu verifikacije stare devizne štednje sreću sa brojnim problemima, posebno u postupcima pribavljanja potrebnih i neophodnih dokaza propisani zakonom kako bi se utvrdilo pravo činjenično stanje.

Upravo se zato zakonom predlaže pomeranje roka, kako bi stare devizne štediše mogle da pribave dokumentaciju od nadležnih institucija u bivšim republikama u čijim su filijalama imali štednju i stekli pravo na isplatu stare devizne štednje.

Rok je bio do 23. juna ove godine, a sada se zakonom pomera za još šest meseci. Razlog je i to što su neke bivše republike kasno počele da izdaju potvrde, npr. Republika Hrvatska tek u decembru 2018. godine, u Bosni i Hercegovini su potvrde bile ne validne itd. Zato produženje ovog roka ide u prilog štedišama koji treba da ostvare svoje pravo, a država Srbija je preuzela garanciju da će to u ime banke, koja je u stečaju, učiniti izmenom Zakona o javnom dugu.

Kada se radi o Zakonu o potvrđivanju Konvencije o uzajamnoj administrativnoj pomoći u poreskim pitanjima, Konvencija o uzajamnoj administrativnoj pomoći u poreskim pitanjima potpisana je u Parizu 2019. godine. Finansijska kriza koja je zadesila svet 2008. godine dovela je do shvatanja da postojeći elementi saradnje u poreskim pitanjima između država nisu bili adekvatni. Sve učestalija pojava izbegavanja plaćanja poreza, pravne praznine i neusaglašenost poreskih propisa, premeštanje dobiti u države sa niskim poreskim opterećenjem, doveli su do potrebe intenziviranja saradnje na međunarodnom nivou.

Konvencija o uzajamnoj administrativnoj pomoći u poreskim pitanjima ima 128 potpisnica, kako država, tako i međunarodnih organizacija, među kojima se posebno ističu Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj koja je zajedno sa Savetom Evrope radila na stvaranju pravnog osnova za unapređenje saradnje po poreskim pitanjima.

Konvencija predviđa pružanje pomoći između potpisnica u vidu razmene obaveštenja pomoću naplate inostranih poreskih potraživanja, kao i pomoć u dostavljanju dokumentacije. Takođe, Konvencija se primenjuje na porez na dohodak, porez na dobit, porez na neto imovinu i porez na kapitalnu dobit. Obuhvaćen je i porez koji se uvodi na nivou političkih jedinica ili jedinica lokalne samouprave, porez na dodatu vrednost, porez na promet, porez na imovinu, nasleđe i poklone, porez na prihod od nepokretnosti.

Konvencija iz tog razloga garantuje zaštitu osnovnih prava poreskih obveznika. U tom cilju poverljivost obaveštenja, koja se razmenjuju, predstavlja veoma bitan uslov razmene obaveštenja, kao njihova ograničena upotreba.

Iz razloga poboljšanja transparentnosti poreskog sistema u Republici Srbiji, kao i očuvanja ugleda koje Republika Srbija ima i želi da održi na međunarodnom nivou, Republika Srbija se obavezala na potpisivanje i potvrđivanje Konvencije do kraja 2019. godine. U suprotnom, Savet EU je upozorio na mogućnost da Republika Srbija bude uvrštena na listu ne kooperativnih jurisdikcija u poreskim pitanjima.

Delegacija EU u Republici Srbiji naknadno je objasnila da bi Konvencija za Republiku Srbiju trebala da stupi na snagu do kraja 2019. godine. Shodno članu 28. stav 3. Konvencije, za državu članicu Saveta Evrope, kao što je Republika Srbija, ili zemlju članicu OECD, koja naknadno izrazi saglasnost da bude njome obavezana, Konvencija stupa na snagu prvog dana meseca koji sledi. Istekom perioda od tri meseca od dana deponovanja instrumenata, potvrđivanja, prihvatanja ili odobravanja, planirano je da se celokupni postupak potpisivanja, potvrđivanja i deponovanja instrumenata okonča najkasnije do kraja avgusta 2019. godine, kako bi Konvencija stupila na snagu 1. decembra 2019. godine.

Republika Srbija nije u mogućnosti da odmah preuzme sve obaveze propisane Konvencijom. Naime za ispunjenje određenih obaveza iz Konvencije neophodno je ispuniti složene tehničke uslove, kao i obezbediti zadovoljavajući obim ljudskih resursa kojima Republika Srbija trenutno ne raspolaže. U delu koji trenutno nije u mogućnosti da ispuni obaveze, Republika Srbija je iskoristila pravo dato u samoj Konvenciji da stavi rezerve, kao i da dostavi određena obaveštenja i deklaraciju. Rezerve obaveštenja i deklaracija će biti dostavljeni OECD prilikom deponovanja instrumenata potvrđivanja. U skladu sa propisima, rezerve, obaveštenja i deklaracija zajedno sa Konvencijom podležu potvrđivanju u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Na kraju, poslanička grupa SPS u danu za glasanje će podržati predložene zakone.

Poštovani potpredsedniče, uvažene kolege narodni poslanici, danas bih koristiće svoje pravo iz člana 287. Poslovnika postavio nekoliko pitanja, prvo potpredsedniku Vlade i ministru spoljnih poslova, Ivici Dačiću.

Kao narodni poslanik sa Kosova i Metohije, kao i srpski narod na Kosovu i Metohiju životno smo zainteresovani za tok i ishod razgovora Beograda i Prištine koji se odvija uz posredovanje Međunarodne zajednice, a koji ima temelje u Rezoluciji 1244 i Briselskom sporazumu.

Dakle, posrednici u rešavanju problema koji je kulminirao pre 20 godina NATO agresijom na Srbiju danas su i EU i UN, koje su i donele Rezoluciju 1244, znam da se naša diplomatija i naš državni vrh svim snagama bore da Srbija ostane svoj na svome, da sačuva državni suverenitet i da se istovremeno dođe do obostrano prihvatljivog rešenja pitanja Kosova i Metohije.

Kao uspešnu diplomatsku aktivnost želim da istaknem nastup ministra spoljnih poslova, Ivice Dačića, na poslednjoj sednici Saveta bezbednosti UN, kada je podneo Izveštaj o stanju na Kosovu i Metohiji i delovanju međunarodnih snaga, kada je svim diplomatskim sredstvima, pre svega argumentima, nazivajući stvari pravim imenima branio Srbiju i potpuno otvoreno svim predstavnicima Međunarodne zajednice ukazao na neosnovane zahteve i sredstva kojima se Priština služi kako bi ubedila svet da Kosovo i Metohija pripadaju samo njima.

Nedopustivo je da na istoj sednici Saveta bezbednosti Fjora Čitaku sticanje nezavisnosti tzv. Kosova nazove dekolonizacija, a ne secesijo, što u suštini jeste proces koji Priština zagovara i vodi uz pomoć nekih velikih sila i to nekih stalnih članica Saveta bezbednosti.

Pitam se o kakvoj dekolonizaciji je ovde reč? Ko je tu kolonizator? Srbi žive na ovim prostorima desetinu vekova, o čemu svedoče stotine pravoslavnih svetinja, manastira i crkava još iz 10. i kasnijih vekova. Na primer, crkva Svetog Nikole u Velikoj Koči.

Želim ovom prilikom da u ime poslaničke SPS pružim punu podršku predsedniku Republike, Aleksandru Vučiću, Vladi Republike Srbije i diplomatskim aktivnostima i nesebičnom radu i zalaganju ministra Dačića koji je pokrenuo postupak povlačenja priznanja samoproglašene države Kosovo, što je do sada zvanično učinilo 13 država članica EU. Ministar Dačić je najavio da će se ovaj proces i u budućnosti nastaviti.

U vezi sa tim želim da pitam – koje sve diplomatske mere i aktivnosti državno rukovodstvo i Ministarstvo spoljnih poslova planiraju u narednom periodu? Jer, kako stvari stoje sastanka u Parizu neće biti, jer Priština takav format ne prihvata pošto se oslanja na svetske mentore i sponzore, posebno na Ameriku ignorišući na taj način zalaganje Nemački i Francuske kao predstavnika EU.

Koje se mere još planiraju kako bi se u Svetu pokazalo da Srbija ne traži ništa tuđe, već brani svoje i kako bi što veći broj država povuklo priznanje, a Međunarodna zajednica počela da primenjuje međunarodno pravo i iste standarde za sve članice Međunarodne zajednice i prestala da vodi politiku dvostrukih aršina, koja je, nažalost postala gotovo redovno sredstvo demonstracije i moći nekih velikih država sveta. Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, na Predlog zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama, podneo sam sledeći amandman. U članu 2. stav 1. nakon tačke 13. dodaje se nova tačka 13a, koja glasi – registar rizika od katastrofa je interaktivna elektronska, geografsko-informaciona baza podataka na teritoriji Republike Srbije, koju vodi Ministarstvo u saradnji sa nadležnim organima državne uprave, drugim državnim organima i imaocima javnih ovlašćenja. Kao obrazloženje naveo sam – amandmanom se vrši dopuna člana 2. Predloga zakona, kojim su definisani izrazi i pojmovi upotrebljivi u zakonu.

Naime, osnovni ciljevi kome teže, rešenje o Predlogu zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama jesu prvenstveno u sveobuhvatnom normiranju preventivnih mera i aktivnosti radi smanjenja rizika od katastrofa, efikasnom reagovanju u slučaju nastupanja katastrofa, kao i što efikasnijem otklanjanju njihovih posledica, kako bi se što pre obezbedili oporavak i normalizacija uslova za život i rad na pogođeno područje.

Predlogom zakona stavljaju se u prvi plan principi, planski dokumenti, mere i aktivnosti koje treba da doprinesu što uspešnijoj prevenciji od katastrofa, jačanju otpornosti pojedinaca i zajednice na posledice elementarnih i drugih nepogoda i podizanju nivoa spremnosti za reagovanje u slučaju nastupanja elementarne i druge nepogode.

Kada se radi o rešenjima koja uređuju sistem reagovanja, ona su uglavnom oslonjena na postojeća rešenja, s tim što je iz njih otklonjeno ono što se u praksi pokazalo nefunkcionalnim i nedovoljno efikasnim. U celini, ta su rešenja pojednostavljena i inovirana, kako bi bila jasnija i primenljivija imajući u vidu da se ovaj sistem nalazi u procesu nadogradnje od donošenja zakona u vanrednim situacijama, i da su u tome postignuti određeni rezultati.

Takođe, u periodu primene zakona o vanrednim situacijama i na bazi iskustava u dosadašnjim vanrednim situacijama, ukazala se potreba za donošenjem novog zakona sa željom da se preciznije definišu pojedine odredbe koje će učiniti jasnijim a samim tim i njegovu efikasniju i precizniju primenu.

Situacija na terenu i sve ono što nam se događalo poslednjih godina, a posebno poplave iz 2014. godine, zahteva i stalno unapređenje sistema o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanja vanrednim situacijama, naravno koristeći i praksu i drugih država.

Kao što je rečeno, ovim zakonskim projektom vrši se nadogradnja postojećeg zakona u cilju postizanja veće efikasnosti. Takođe, neophodno je veće uključivanje lokalnih samouprava i blagovremena procena od rizika katastrofe, kako bi se smanjio rizik, zaštitio život ljudi i materijalna šteta svedena na minimum. Jedna od ključnih uloga u sprovođenju ovog zakona u cilju efikasnosti su i sami građani, koji treba da preuzmu aktivnu ulogu a ne da se ponašaju pasivno, inertno, kao što je praksa pokazala u pojedinim situacijama.

Značajna izmena je što usvajanjem ovog zakona skupštine opštine koje čine gradsku skupštinu preuzimaju obavezu i aktivnu ulogu u smanjenju rizika od katastrofa, tako da u pojedinim slučajevima zbog neefikasnosti i neblagovremene procene od rizika pojedini štabovi mogu biti raspušteni sa ciljem prevazilaženja katastrofalnog stanja koje može nastati ili kada se nije vodilo računa o životima ljudi.

Na kraju, ključna stvar u ovom zakonskom projektu jeste preventivno delovanje, novac koji se investirao u zaštiti ili preventivno delovanje, može višestruko da pomogne u smanjenju rizika od katastrofa.

U Danu za glasanje, Socijalistička partija će glasati za predloženi set zakona. Hvala.

Poštovani predsedavajući, uvaženi narodni poslanici, danas bih iskoristio priliku da postavim pitanje Ministarstvu pravde i Ministarstvu unutrašnjih poslova.

U poslednje vreme svedoci smo brojnih objava putem interneta kao javnog medija i društvenih mreža. Neproverene i neistinite vesti i objave na društvenim mrežama prenose se velikom brzinom, a pojedine kao posledice imaju širenje panike i uznemirenosti među građanima Srbije. Internet i društvene mreže kao tehnologija savremenog doba su svakako korisne i neosporno da su potrebne i neophodne, ali se one koriste i u krivično-pravnom smislu dolaženjem do određenih informacija ili pomoći u istragama i potragama i naravno da ne želimo, niti je naša namera da se one ugase ili na bilo koji način onemogući sloboda govora, ali često umeju da budu predmet zloupotrebe.

Svakako podržavamo da se putem interneta kao medija ukazuje na određene potrebe i situacije u društvu, ali potrebno je svakoj informaciji pristupiti odgovorno i profesionalno i u skladu sa zakonom ispitati navedene činjenice, što je Ministarstvo do sada i radilo. Međutim, šta se dešava u situaciji kada se posle te provere utvrdi da je objava bila lažna. Setimo se samo slučaja neispravne vode za piće u Beogradu od pre par meseci, lažnih silovanja, neproverenih informacija o kidnapovanju i nestajanju dece. Imali smo situaciju od pre samo nekoliko dana da je bilo prijavljeno čak četiri otmice dece u par dana.

Isto tako, nailazimo na objave u kojima se navodi da su migranti koji su došli sa ratno ugroženih područja počinili razno razna krivična dela. Da li to neko namerno radi sa lošim namerama prema tim ljudima, a i prema državi koja je podnela velike napore u zbrinjavanju migranata i rešavanju migrantske krize, čuvajući bezbednost svojih građana. Svakako u navedenim slučajevima nadležni organi su se oglasi povodom ovih situacija i demantovali navode.

Pitanje želim da uputim MUP – da li MUP prati, ispituje i proverava istinitosti i pouzdanosti tih objava i pojedinih vesti, koje se svakodnevno prenose putem društvenih mreža. U slučaju da se objave lažne u cilju zastrašivanja naroda, izazivanja panike i eventualno na neki način urušavanje bezbednosnog sistema Republike Srbije, da li u takvim situacijama MUP sprovodi postupak u skladu sa članom 343. Krivičnog zakona Republike Srbije?

Pitanje za Ministarstvo pravde – da li je do sada javno tužilaštvo vodilo istrage, naravno u saradnji sa MUP povodom ovakvih situacija? Koliko je do sada ljudi procesuirano i kakvi su ishodi tih procesa? Hvala.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, na Predlog zakona o građevinskim proizvodima podneo sam amandman. U članu 1. Predloga zakona reči: „za stavljanje na tržište i činjenje dostupnim na tržištu građevinskih proizvoda“, zamenjuju se rečima: „pod kojima se građevinski proizvodi mogu stavljati na tržište i biti dostupni na tržištu“. Kao obrazloženje naveo sam da se amandmanom vrši pravno-tehnička redakcija odredbe člana 1. Predloga zakona, čime se doprinosi preciznosti zakona.

Donošenjem i usvajanjem Zakona o građevinskim proizvodima šira javnost, posebno građevinska, s pravom očekuje da će novi zakon urediti tržište građevinskih proizvoda i podići nivo kvaliteta materijala koji se koriste u gradnji puteva, mostova, zgrada i drugih objekata, kao i da će konkurencija dovesti do povoljnih cena za investitore.

Očekivani kvaliteta nije daleko od svih domaćih proizvođača. Primera radi, u Cementnoj industriji Srbije ne očekuju se velike promene, jer su u njoj standardi već nekoliko godina usaglašeni sa evropskim.

Ovaj zakon omogućava da se uspostave tehnički zahtevi za veliki broj građevinskih proizvoda, koji će podići kvalitet proizvoda na našem tržištu. Zakon nameće kontrolu, i to je za krajnje potrošače veoma dobro.

Implementacija neće biti brza, potrebna su podzakonska akta. Usvajanjem ovog zakonskog projekta, domaći proizvođači će standarizovati svoje proizvode koji će na taj način lakše stizati na strana tržišta.

Svaki građevinski proizvod napravljen u Srbiji moraće da ima jasnu deklaraciju i znak da je proizveden u skladu sa međunarodnim i domaćim standardima, novine su Predloga zakona o građevinskim proizvodima. Tako će hiljadu i 200 različitih građevinskih proizvoda napravljenih u Srbiji, poput vrata, prozora, građevinskih blokova, vodovodnih cevi, najzad biti jasno deklarisano, što do sada nije bio slučaj.

Na osnovu gore izloženog, proizvođači građevinskog materijala, distributeri, investitori, projektanti, ali i laboratorije za ocenu kvaliteta, svi oni osetiće efekte novog Zakona o građevinskim proizvodima. Srbija će po prvi put dobiti propis koji uređuje konkretne odnose i pravi potresi na tržištu očekuju se tek usvajanjem podzakonskih akata i pravilnika kojima će biti definisana konkretna pravila igre, lista standarda, kao i rokovi za njihovu primenu. Rok za podzakonske akte jeste šest meseci od usvajanja zakona.

Novim zakonom biće urađeni uslovi za stavljanje na tržište građevinskih proizvode i izrade deklaracije o performansama, stavljanje znaka usaglašenosti na građevinske proizvode, kao i obaveze preduzeća prilikom proizvodnje, prodaje i distribucije. Pravila će važiti za proizvođače, uvoznike i distributere građevinskih proizvoda, laboratorije, sertifikaciona tela, projektante, izvođače radova, lica koja obavljaju stručni nadzor u toku građenja objekta, odnosno izvođenja radova, ali i državne organe i investitore.

Svaki građevinski proizvod koji se nađe u prodaji moraće da prati deklaracija o performansama u pisanoj i elektronskoj formi. Takođe, na materijalu će morati da stoji srpski znak usaglašenosti, mora biti vidljiv, čitljiv i neizbrisiv.

Takođe, jedan od osnovnih razloga donošenja ovog zakona je ispunjavanje obaveza, usklađivanje domaćeg zakonodavstva sa propisima EU iz pregovaračkog poglavlja i o slobodnom kretanju robe. Zbog toga što je domaće zakonodavstvo u ovoj oblasti ne usklađeno sa evropskim, srpska industrija građevinarstva, kao i rad sertifikacionih kuća u ovoj oblasti godinama nisu konkurenti na tržištu EU. Domaći privredni subjekti koji su svoje poslovanje prilagodili propisima EU i već posluju na tom tržištu imaju dodatne troškove, jer svoje proizvode moraju da usklade sa domaćim zakonodavstvom koje je u odnosu na evropsko u najvećoj meri zastarelo.

Koliko je ovaj propis značajan za industriju svake zemlje, možda najbolje ilustruje podatak da je nakon usklađivanja svog zakonodavnog okvira sa evropskim standardima, Slovenija u oblasti proizvodnje betona, agregata i betonskih proizvoda samo u periodu od 2000. do 2006. godine povećala broj firmi u ovoj oblasti za sedam posto. Prihod od prodaje proizvoda slovenačkih preduzeća na teritoriji EU skočio je u tom periodu za čak 80%, a broj preduzeća iz oblasti građevinarstva povećao se za 25%.

Poslanička grupa SPS će u danu za glasanje podržati predloženi set zakona. Hvala.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministri sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, podneo sam amandman na član 1. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o PIO, kojim se menja važeći član 12. zakona. Amandmanom se predlaže i brisanje tačke 1. u članu 12. važećeg zakona, jer je deklarativnog sadržaja.

Iskoristio bih priliku da kažem da ove izmene i dopune Zakona o PIO predstavljaju još jedan korak u započetoj reformi penzijskog sistema. Ono što je važno da penzijski sistem ne treba i ne može biti na štetu penzionera koji su svojim radom zaslužili penzije od kojih mogu da žive, da se leče, da treće doba, u kome se nalaze, provode u što optimalnijim materijalnim uslovima.

Istovremeno treba imati u vidu da je naš penzijski sistem, koji je klasičan sistem obaveznog osiguranja, istovremeno oslonjen i na načelo solidarnosti, što znači da sadašnji zaposleni svojim doprinosima za PIO obezbeđuju značajan deo penzija sadašnjim penzionerima. Nažalost, odnos zaposlenih i penzionera još uvek nije toliko dovoljan da bi Fond PIO mogao sam da servisira penzije.

Nedostajuća sredstva za penzije se obezbeđuju iz budžeta Republike. Dakle, penzioneri su i do sada dobijali redovno svoje penzije, ali ovoga puta Vlada je zahvaljujući budžetskom suficitu i dostignutoj marko-ekonomskoj stabilnosti obezbedila uslove za ukidanje umanjenja penzija, što je pre četiri godine uvedeno kao nužna mera zbog zatečenog budžetskog bilansa.

Ovaj zakon je, kako smo čuli u raspravi osnova za dalje povećanje penzija i stabilizacije penzijskog fonda. Ali, znamo svi da je osnovni uslov za još veće penzije povećanje broja zaposlenih. Ono što je dobra vest jeste da razvojna politika naše Vlade u poslednje četiri godine daje dobre rezultate, da se povećava broj kapitalnih i drugih investicija, da je sve veći broj stranih investitora zainteresovano za ulaganja u našoj zemlji, i to ne samo u tekstilnu industriju, i u IT tehnologije, u poljoprivredu i mnoge poslove, već i u bazične grane naše industrije, da pomenem samo Bor i Železaru Smederevo, gde su nam strateški partneri kineske kompanije. Naravno, i mnoge druge strane i domaće investicije doprinose da se stopa zapošljavanja stalno povećava, što je i jedina zdrava osnova za dalji rast penzija i promenu odnosa broja zaposlenih i broja penzionera. Trenutno na jednog zaposlenog dolazi 1,5% penzionera. Ovaj odnos se menja na bolje i u korist penzionera i u korist zaposlenih.

Ono što želim da istaknem, da su naši penzioneri, naša najstarija populacija, tokom proteklih godina podneli značajan deo tereta ekonomskih reformi, koje su bile nužne kako bi privreda Srbije oživela i bili nadoknađeni prazni hodovi i posledice nezakonitih privatizacija i prisvajanja društvene i državne imovine, prostim rečima rečeno, za male pare. To je osiromašilo i privredu i građane koji su zbog privatizacije ostajali preko noći bez posla i doživljavali da njih i njihovu decu izdržavaju stari roditelji, penzioneri.

Na sreću, taj period je iza nas i verujem da će Vlada svojim daljim merama, kao i penzijski fond, svojim radom i svojom poslovnom politikom uspeti da za naše najstarije građane obezbede dostojanstveno treće doba. Kroz realizaciju velikih investicionih i infrastrukturnih projekata s pravom se očekuje još intenzivniji ekonomski razvoj naše zemlje kroz povećanje broja zaposlenih, a time i kroz finansijsko jačanje Fonda PIO koji će moći da servisira još veći obim penzija.

Poslanička grupa SPS će u danu za glasanje podržati Predlog izmena i dopuna predloženih zakona, kao i Predlog međunarodnih sporazuma. Hvala.

Poštovani predsedavajući i uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, na Predlog zakona o ljudskim ćelijama i tkivima, podneo sam amandman: „U članu 1. stav 1. menja se i glasi: „Ovim zakonom utvrđuju se uslovi za primenu ljudskih ćelija i tkiva kod ljudi, u svrhu lečenja, postizanja kvaliteta i sigurnosti, kao i standardi rada medicinskih ustanova u ovoj oblasti, nadzor nad sprovođenjem ovog zakona, obavljanje određenih poslova državne uprave i druga pitanja od značaja za sprovođenje poslova iz oblasti ljudskih ćelija i tkiva“.“

Amandmanom se predlaže preciznija definicija predmeta ovog zakona, tako što se navodi činjenica da se ljudska tkiva i ćelije koriste u svrhu lečenja.

Ovim Predlogom zakona uređuju se uslovi za postizanje kvaliteta i sigurnosti u oblasti ljudskih ćelija i tkiva za primenu kod ljudi, nadzor nad sprovođenjem ovog zakona i obavljanje određenih poslova državne uprave u oblasti ljudskih ćelija i tkiva, kao i druga pitanja od značaja za sprovođenje poslova iz oblasti ljudskih ćelija i tkiva, kao i da oblast ljudskih ćelija i tkiva obuhvata poslove darivanja, dobijanja, testiranja, obrade, očuvanja, skladištenja, distribucije i primene ljudskih ćelija i tkiva kod ljudi od živog davaoca ili od umrlog lica.

Takođe, Predlog zakona propisuje pojednostavljenu proceduru izdavanja dozvole zdravstvenim ustanovama za obavljanje poslova iz oblasti ljudskih ćelija i tkiva, kao i uspostavljanje jedinstvenog informacionog sistema u pomenutoj oblasti, u cilju uspostavljanja održavanja sistema sledivosti.

Jedna od novina Predloga zakona je i pojednostavljenje postupka davanja pristanka za primenu ljudskih tkiva, izbegavajući nepotrebne finansijske troškove vođenja registra, odnosno uvođenjem zabrane darivanja Predlog zakona je pružio mogućnost svakom punoletnom građaninu Republike Srbije da zabrani u pisanom ili usmenom obliku darivanje svojih tkiva, kao i mogućnost članova porodice da to učini u trenutku smrti, ukoliko se umrlo lice za života nije izjasnilo u vezi s tim, dok je u pogledu maloletnih građana predviđen neophodan informisani pristanak zakonskih zastupnika ili staratelja.

Pored gore navedenog, utvrđena je potreba da se određeni stručni termini drugačije i stručnije definišu, a u cilju potpune harmonizacije domaćeg prava u ovoj oblasti s pravom EU, na način kako to preporučuje EU.

Donošenjem Predloga zakona ostvaruju se uslovi za promociju davalaštva i podizanje svesti građana o značaju davanja, kao i organizovanje poslova u oblasti ljudskih ćelija i tkiva, čime će se u svim etapama, uz poštovanje principa sledivosti, zaključno sa najcelishodnijom primenom u svrhu lečenja, unaprediti kvalitet pružene zdravstvene zaštite, u skladu sa savremenim standardima medicinske nauke i prakse, odnosno sa propisima EU u ovoj oblasti. Hvala.