Prvo, gospodine predsedavajući, mogao sam da tražim povredu Poslovnika. Zaista se na čudan način obraćate i ophodite prema meni, što nije vaše pravo, i da reklamiram član 27. Reklamirao sam povredu Poslovnika i trebali ste da mi date pravo, a vi me prekidate. Ne znam iz kojih razloga.

Što se tiče replike, i ranije sam govorio, a i sada da kažem, kada je Kosmet upitanju da nije ni malo ni lako ni jednostavno i da je to složeno pitanje. Učestvovali smo zajedno sa vama na posredan način, ali da se baš gase institucije nije tačno. Proces obrazovanja na prostoru KiM gde ima preko 46 hiljada učenika se odvija po sistemu obrazovanja države Srbije. Proces zdravstva se odvija itd.

Daleko je od dobrog, daleko je od idealnog, ali se radi nužno i morate da priznate da je ova Vlada posle 13 godina došla do nekakvog sporazuma koji je nužan. Kroz to nužno treba da straciramo put za budućnost generacija na prostoru KiM, a to možemo zajedno kroz ove rezolucije, i kako su kolege govorile, kroz pregovore i dijalog. Hvala.

Da pogledamo stenogram šta ste rekli u prethodnoj izjavi, da sam spočitavao DSS da nema pravo da drugačije misli, što je apsolutno neistina i nekorektno i u potpunosti razumem njihovo pravo i to je njihovo pravo da se opredeljuju i da zauzimaju stavove kada je u pitanju KiM.
Prošlo je 13 godina. Ponavljam, kada se radi o izborima narod na KiM se opredelio i dao je podršku Vladi RS i ovom rukovodstvu i dajte da tom narodu pomognemo.
Ako bi se vratili unazad, da vas pitam – ko je ugasio Pokrajinsko izvršno veće? Ko je naredio…
(Predsedavajući: Gospodine Steviću, molim vas.)
… ko je pozvao Srbe da 2000-te godine izađu na izbore? (Isključen mikrofon.)

Povreda čl. 106. i 107.
Uvaženi kolega Milivojeviću, slušamo vas ovih dana, a sluša vas i javnost…

Obraćam se vama, poslaničkoj grupi, kao što se i on obraća premijeru. Zaista je tužno i žalosno da se na ovakav način javnost informiše i da vi na ovakav način kritikujete predsednika Vlade. Nastavite ovako i sve što na ovakav način govorite i kritikujete, govori o vama, govori o vašem rejtingu koji je sve manji i manji.
Ne razumem toliku brigu i dušebrižnost. Bavljenje istorijom, prevrtanjem događaja itd, bili ste u situaciji. Puna su vam usta brige o Srbima sa Kosova i Metohije i stanja na Kosovu i Metohiji. Bili ste na vlasti i mi smo bili sa vama, da o tome ne pričam, jer nam treba mnogo vremena.
Naš predsednik Vlade i mi socijalisti, zajedno sa koalicionim partnerima, sa SNS zapelo nam je da uzmemo živu vatru u rukama i da polako, ne od idealnog, ne od savršenog, od nužnog trasiramo put za budućnost Srba na prostoru Kosova i Metohije i budućnost njihove dece. Zato prestanite, jer sve što radite i sve što govorite radite na vašu štetu, a u našu korist. Hvala.

Gospodine predsedniče Skupštine, dame i gospodo narodni poslanici, zaista ne razumem smisao amandmana kolege, iz prostog razloga i zarad informisanja javnosti, to nisu sredstva ministra bez portfelja, Aleksandra Vulina, to nije njegova lična imovina, već se radi o sredstvima Vlade Republike Srbije, građana Srbije i Kancelarije za KiM, a od cirka 4,8 milijardi koje su opredeljene za narednu godinu, što je povećanje u odnosu na ovu godinu, za Srbe na prostoru KiM preko 550 miliona, finansira se 5300 radnika lokalne samouprave i to je transfer sredstava sa višeg nivoa na niži nivo i ima određenih ulaganja i projekata u oblasti infrastrukture i u zaštiti kulturno-istorijskih dobara na prostoru KiM, pa zato ne vidim smisao ovog amandmana i ne mogu da prihvatim ovaj amandman. Havla.

Uporno na insistiranje, gospodine predsedavajući, kolega koji govori veoma pragmatično o raspravi po amandmanima, uporno kolega u čitavoj današnjoj raspravi govori o tom političkom delu.
Želim oko toga da mu kažem – nemojte i tu da se trošite, da govorite o tome. Narod na KiM se opredelio i on je rekao svoje na lokalnim izborima i dao je punu podršku Vladi Republike Srbije i državnom rukovodstvu. Za vas prevedeno – igrali ste utakmicu, izgubili ste utakmicu i sada vam treba vreme da pripremite tim, a kako radite, ja taj tim u dogledno vreme ne vidim.
Govorite o političkom delu o pravosuđu, pravosuđe je druga stavka u budžetu. Ja govorim o sredstvima vezano za amandman 33 i opredeljenje sredstava u iznosu od 4,8 milijardi, što je ohrabrenje i podrška, a da ne govorim o insinuacijama onih koji su bili za bojkot izbora, da će prestati finansiranje na KiM, da će prestati institucije 4. novembra. Država Srbija i ova Vlada nastavljaju finansiranje i u ovoj i u narednoj godini. Hvala.

Želim samo da vas podsetim, ovo vaše zalaganje i vaša briga oko Srba na prostoru KiM, i želim da vas pitam, pošto smo radili zajedno u prethodnom mandatu i bili smo vam dobri, mi kao SPS i predsednik Vlade, a vi se zalažete za veće ulaganje i veće izdvajanje sredstava, da vas pitam – zašto ste u poslednje tri godine naše vladavine vratili 300 miliona u budžet, a niste opredelili sredstva koja su namenjena za KiM? To je činjenica.
Želim da vas upoznam, nemam trenutno ovde te podatke, ali želim da vam kažem, pošto sam sa Kosova i Metohije i živim u Gračanici sa porodicom, da se ne pamti izlaznost Srba sa prostora Kosova i Metohije na bilo kojim izborima, na lokalnom nivou ili republičkom nivou, za državu Srbiju. Negde preko 40.000 Srba. Sada vama procenti ne odgovaraju. Dakle, 54% je dobio kandidat za gradonačelnika u Gračanici, da ne govorim o Novom Brdu, o Ranilugu, o Partešu i o Brezovici. Ponovo vam kažem, narod je dao bezrezervnu podršku Vladi Republike Srbije. Za to postoje podaci.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, ja nisam sporio ničije pravo nijedne stranke da…

Čl. 106. i 107.
Ja nisam sporio ničije pravo, bilo koje stranke, pa i Demokratske stranke Srbije, pravo na bojkot, ali nije tačno da je samo Demokratska stranka…

Povređeno je dostojanstvo Skupštine, čl. 106. i 107. i gospođa je iznela uvredu i neistinu i izrekla je jednu konstataciju…

Gospodine predsedavajući, vi niste reagovali kada je uvažena koleginica govorila to što je govorila, pa mi dozvolite da ja kažem ono što mislim. Ja kažem da je napravljena povreda Poslovnika, čl. 106. i 107, povreda dostojanstva ove Skupštine i dozvolite mi da to obrazložim. Izrekla je neistinu.
Ne sporim ja pravo ničije stranke, pa ni ove stranke u parlamentu da…

Navikao sam na dvostruke aršine. Nije korektno, odustajem od povrede Poslovnika. S obzirom da sam pomenut po imenu i prezimenu, tražim pravo na repliku.
(Predsedavajući: Nemate pravo na repliku.)
Kako nemam pravo, kad mi je spomenula ime i prezime?

Gospodine predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, dame i gospodo narodni poslanici, moje pitanje, a istovremeno obaveštenje, se odnosi na Ministarstvo finansija i privrede, odnosno formalno se upućuje Nacionalnoj službi zapošljavanja.       
Naime, ovih dana obustavljena je nadoknada, pomoć koju dobijaju radnici bivših kosovsko-metohijskih preduzeća. Udruženja Srba sa Kosova i Metohije s pravom reaguju i izražavaju nezadovoljstvo. Udruženja raseljenih iz Beograda, Kragujevca, Kraljeva, Kruševca, Niša, Novog Sada, Čačka, Raške, Smedereva, Podgorice i drugih gradova Srbije i Crne Gore uputila su peticiju najvišim državnim organima, gde traže da se nadoknada ne ukida, da se definiše njihov status ili da se ona ne ukida dok se ne stvore uslovi za povratak.
Želim javnost da obavestim, uz uvažavanje ekonomskog stanja u kome se država Srbija našla, da je u pitanju iznos od 8.000 dinara i da je to taj tzv. minimalac, najniža cena rada, da je uredba doneta o načinu isplata plata i primanja za sva lica koja su bila u radnom odnosu sa Kosova i Metohije još 1999. godine, da je korigovana 2003. godine, a da je smanjenje za 50% došlo u toku 2008. godine, bez odluke.
Želim da vam kažem, preda mnom je struktura zaposlenih u AP Kosovo i Metohija, o tome neću, ali samo za ovaj deo lica raseljenih, znači, preko Nacionalne službe za zapošljavanje privremena nadoknada se isplaćuje za 20.020 lica, od toga 9.076 su u raseljenju, a 10.964 je na Kosovu i Metohiji. Treba da kažemo i činjenicu da ova lica i sva koja se finansiraju i koriste budžet nisu svojom voljom izgubila radno-pravni status. Taj iznos, na godišnjem nivou, za ova lica u broju od 9.000 iznosi u bruto iznosu 176 miliona na godišnjem nivou.
Ono što je posebno važno, to je pitanje statusa i sudbine tih lica i tih ljudi koji su bili u radno-pravnom statusu i sada su sa ovom odlukom dovedeni u veoma nezavidan položaj i oni su u izuzetno teškom stanju. Kakav je njihov status, posebno za one koji imaju godinu dana, dve, tri, četiri, pet do penzije, pa i dalje?
Moje pitanje se odnosi i tražim obrazloženje – ko je doneo ovakvu odluku? Da li odluka predviđa status tih lica? Zašto je odluka retroaktivnog karaktera, retroaktivnog dejstva jer, da vas podsetim, taj zadnji minimalac, odnosno tu nadoknadu, primili su još za decembar 2012. godine?
Postavljam pitanje – ko je i kada doneo takvu odluku? Tražim obaveštenje – kakva je sudbina i kakav je status lica u raseljenju? Hvala vam.

Gospodine predsedniče Vlade, gospodo ministri, poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, kao predstavnik Srba sa Kosova i Metohije, južno od Ibra, ne smatram da je ovo jedini Sporazum, niti će ovaj sporazum da reši pitanje KiM, kao i ova žučna rasprava i način razgovora oko KiM. Ovo smatram delom Sporazuma i otvaranjem novog procesa i novog poglavlja u rešavanju KiM. Pitanje KiM nije od juče već višedecenijsko i vekovno pitanje.
Hronološki ću da se vratim unazad 50 godina i da ukažem na događaje koji su uticali da se mi danas u državi Srbiji i na prostoru KiM nalazimo u stanju u kojem se nalazimo.
Želim da vas podsetim, vas i javnost, da je 1963. godine došlo do velikog iseljavanja Srba sa prostora KiM, pa se onda pitamo – ko je doneo Ustav 1974. godine, kada su autonomnim pokrajinama dati atributi državnosti, pa 1981. godine, odnosno 1968. i 1971. demonstracije, a 1981. godine studentske demonstracije, navodno zbog loše hrane u studentskim domovima?
Slušajući ovu raspravu ovde, nema razloga za tenziju, nema razloga za nervozu, moja generacija 35 godina živi pod ovim uslovima na KiM. Verujte mi da je narod na KiM mirniji, strpljiviji, izdržljiviji, jači i otporniji nego od vas pojedinca koji navodno vodite brigu i brinete za sudbinu srpskog naroda na KiM.
Od 1989. godine do 1999. godine, za vreme vladavine Slobodana Miloševića, Srbi na prostoru KiM su mogli da kažu da su svoj na svome. Onda dolazi do bombardovanja, potpisivanja Kumanovskog sporazuma, Rezolucija 1244, gde sta nas optuživali i optužili za izdaju i gde ste tada govorili da smo izdali srpski narod, da nismo znali da sarađujemo sa međunarodnom zajednicom, da nismo znali da sarađujemo sa Albancima, da smo bili kruti i onda ste vi uzeli vlast.
A kako ste uzeli vlast? Godine 2000, odnosno 2001. pitam ja vas – ko je uveo carinu na KiM? Ko je postavio prve punktove na Merdaru i u Končulju ? Ko je potpisao Sporazum CEFTA?
Godine 2004, kada se desio pogrom na KiM, šta smo mogli da radimo mi kao država Srbija? Samo smo držali zatvorene sastanke Odbora za bezbednost i Odbora za KiM i tražili i molili i upućivali zahtev južnom krilu NATO-a da spreči nasilje albanskih separatista i terorista i etničko čišćenje, jer i ono malo Srba što je ostalo po gradovima je napustilo svoja sedišta i svoje domove. Da nije bilo u 15,00 časova na Odboru za bezbednost i Odboru za KiM zvanično saopštenje južnog krila NATO-a da će, ukoliko Albanci nastave sa nasiljem, biti upotrebljena bojeva municija. Tada se prestalo sa tim nasiljem.
Godine 2008. je proglašena nezavisnost. Pitam ovde sve vas, kao da nemamo osećaj za realnost, kao da smo u zabludi, kao da Albanci ne postoje na prostoru KiM, kao da nema EU, kao da nema međunarodne zajednice, kad kažem međunarodna zajednica – Amerika i velike sile, kao da smo mi sami pa se sada dogovaramo kako ćemo da primenjujemo Sporazum. Kako ćemo mi da zovemo to? Kako mi to nazivamo? Da li je to samozvana, takozvana nezavisna država Kosovo? Očigledna je i evidentna činjenica da su oni za ovih 13 godina napravili određene atribute državnosti na prostoru KiM. To je fakata, to je realnost.
Zato danas Srbija i Srbi na prostoru KiM po ko zna koji put se nalazi na raskrsnici. Po ko zna koji put su pred Hamletovskom – biti ili ne biti? Prihvatiti ili odbiti ovaj sporazum? Otići ili ostati na prostoru KiM? Teško, složeno, mučno, bremenito, bolno, najteže je Srbima na prostoru KiM, Srbima u Srbiji, a rekao bih i pregovaračkom timu, na čelu sa predsednikom Vlade, gospodinom Dačićem i prvim potpredsednikom Vlade, gospodinom Vučićem.
Kada raspravljamo o Sporazumu danas i o njegovoj primeni, nema razloga za veliki optimizam, a nema razloga ni za totalni pesimizam. Razlozi za određenu dozu optimizma su: 1) spremnost da se dobijene garancije realizuju i na taj način obezbedi bezbednost, sloboda kretanja i mir na KiM; 2) spremnost preuzimanja odgovornosti za implementaciju Sporazuma; 3) spremnost i odgovornost za zaštitu Srba severno i južno od Ibra, po prvi put, na KiM.
Veoma ključno pitanje i mislim jedno od suštinskih pitanja i problema koje provejava kod naroda, gde provejava određena doza straha, rezerve i sumnji, a to je spremnost za nastavak finansiranja i ekonomsko jačanje Srba na prostoru KiM, i izrada projekata za 14 generacija mladih koji su, bez obzira na nedaće i teškoće, završili srednje i visoko stručne škole. Neophodno je iznalaženje mogućnosti i projekata za njihovo zapošljavanje. Nikada ne prihvatiti nezavisno KiM.
Zašto doza rezervi i pesimizma? Dosadašnja iskustva su pokazala brojne opstrukcije i blokade i nespremnost za realizaciju dogovorenog, odnosno potpisanog, pre svega od strane EU, posebno kada je u pitanju albanska strana. Činjenica je da ni jedan zločin nije rasvetljen, počev od "žute kuće" ili Varnica kod Podujeva, starogradska, Goraždevca itd, i one su dokaz za opstrukciju, a istovremeno i odgovornost EU i albanske strane za realizaciju potpisanog Sporazuma.
Pod dva, mnoge stvari koje su od životne važnosti za Srbe sa prostora KiM, kako onih koji su otišli na KiM tako i ovih u raseljenju, nisu ni dotaknuti, mislim na povratak preko 200.000 raseljenih, pitanja imovine, obeštećenja Srba i države Srbije, posebno države Srbije za sredstva koja su od 1974. godine ulagana na prostoru KiM, da vas podsetim, milion dolara je tada dnevno ulagano i tzv. bivše SRJ na prostoru KiM, definisanje i rešavanje pitanja sudbine kidnapovanih i nestalih, kao i zaštita kulturno-istorijskog i crkvenog blaga.
Ono što želim da kažem, a što se vidi ovih dana i sve ovo što se događalo u Briselu, očigledno da je Sporazum parafiran pod neviđenim pritiskom i uslovljavanjima, mislim na EU, toliko velikom žurbom, navrat-nanos, kao da će biti smak sveta.
Želim da ovde istaknem i mislim da nije dobra ta podela ili opasna, a ako je ima - ona provejava, ako ne postoji, a to je da čitavog dana spominjemo Srbe sa severa, čiju borbu i doprinos za opstanak na prostoru Kosova i Metohije ne sporim i podržavam i pozdravljam razgovor predstavnika Srba sa severa Kosova i Metohije sa rukovodstvom naše države. Nadam se da će iznaći adekvatno rešenje u interesu svih Srba i na prostoru Kosova i Metohije i države Srbije. Ali, ne mogu a da ovom prilikom ne kažem i ne izrazim doprinos Srba južno od Ibra. Ako u severnom delu postoji 40 hiljada Srba po podacima UN, EULEKS. U centralnom delu postoji 40 hiljada ljudi, Srba računajući tu i Brezovicu, Štrpce, u pomoravskom kraju - Novo brdo, Gnjilane, Vitina i Kamenica, oko 40 hiljada i ne prihvatam rečenicu koja je izrečena da smo pristali da očuvamo svoju kožu, kako sam razumeo, na republiku kosovo, što nije tačno.
Koristim priliku da oni koji su ostali na Kosovu i Metohiji, na severu, ali posebno oni u Gračanici, u Ranulugu, na Goraždevcu, Velikoj kočiji, odam doprinos, i oni su očuvali institucije države Srbije na prostoru Kosova i Metohije.
Kada se radi o zajednici srpskih opština, mislim da se radi o modelu i može da se napravi spoj severnog i ostalih delova Kosova i Metohije. Veoma kratko, od kvaliteta, sposobnosti, racionalnosti, mudrosti i spremnosti ljudi koji će činiti zajednicu srpskih opština u mnogome će zavisiti dalje funkcionisanje zajednice, a rekao bih i opstanak Srba na prostoru Kosova i Metohije.
Ima mnogo pitanja koja se postavljaju u javnosti ovih dana. Prvo pitanje – da li su Srbi koji su ostali otpisani, prevareni, zapostavljeni, zaboravljeni i da su za korak dalje od matice Srbije? Drugo pitanje – ako prihvatimo sporazum, bukvalno rečeno progutamo knedlu, ispijemo gorke pilule, da li je to kraj ucenama i rastakanju države Srbije? Treće pitanje, veoma važno – koji će simboli i pečati biti korišćeni na javnim mestima i skupovima?
Pokušao sam u razgovorima sa članstvom SPS i sa našim koalicionim partnerima i ljudima na prostoru Kosova i Metohije da dam odgovore na pitanja, a i da tražim odgovore od njih. Kao što sam njima postavo pitanje, a i ovde danas nisam čuo, ako odbijemo Sporazum, koja je alternativa? Šta je alternativa? Ne prihvatanje, odbijanje ili referendum? Ili, šta bi bilo sa nama Srbima, kako onih sa severa, tako i onih južno od Ibra da je pregovarački tim odbio i pokušao da odugovlači parafirani Sporazum? Koliko nas bi ostalo na prostoru Kosova i Metohije bez garancije srpske policije, bez garancije KPS policije i bez garancije NATO alijanse?
Potpuno sam svesan situacije u kojoj se nalazimo i mi Srbi na prostoru Kosova i Metohije i država Srbija i stanje u kojem se Srbija, kao država, našla. Pre svega mislim na političko, na međunarodno i na ekonomsko stanje. Kada kažem na ekonomsko mislim na standard ljudi u našoj državi.
Zato ovaj sporazum za mene predstavlja nužno zlo, bez kojeg Srbija ne može dalje i on je iznuđena varijanta. Nismo prošli idealno, daleko od idealnog i dobrog. Da li je možda moglo bolje, pod ovakvim okolnostima? Kao što vidimo nije bilo moguće. Zato od implementacije, od strategije i donošenja novog ustavnog zakona zavisi će od toga mnogo, zavisiće od toga sudbina Srba na prostoru Kosova i Metohije i sudbina Srba, odnosno cele države Srbije. Zahvaljujem vam se.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani, nažalost, nije prvi put da na ovakav način razgovaramo o KiM, da izgovaramo velike reči, krupne reči, teške kvalifikacije o tobožnjoj brizi za KiM i sa Srbe na prostoru KiM.
Dobijam poruke građana iz centralnog dela i moravskog kraja, koji mi jasno kažu – teško nama sa vama.
Bilo je ovde pokušaja, što je neprihvatljivo i neodrživo, da se čitava ova situacija i taj narod na prostoru KiM iskriminalizuje, što je nekorektno i neprihvatljivo. Nije prvi put pokušaj politizacije KiM i građana KiM.
Po meni je suštinsko pitanje – šta smo radili svi zajedno u poslednjih 13 godina? Ovde se spominje 1999. godina. Da li treba to da analiziramo? Da li treba da analiziramo Rezoluciju 1244 gde smo tada pali s vlasti i optuživani da smo izdali državu Srbiju i prostor KiM, da ne prihvatamo Rezoluciju, a da bi kasnijih godina, unazad četiri-pet godina se držali "ko pijan plota" za tu Rezoluciju 1244?
Šta smo radili 2001, 2003, 2005. godine? Gde je strategija za rešavanje KiM? Ko je odgovoran za to? Ne mogu da se složim s time da organi nisu odgovorni. Kako to organi nisu odgovorni? A nemoguće je to da se finansiraju korisnici budžeta iz državnog budžeta države Srbije, a da taj ko ih finansira istovremeno i ne vrši kontrolu. Da li nije hteo ili nije želeo, to je posebno pitanje. Mnogo je problema i nedoumica, mnogo je propusta, mnogo je lutanja za šta treba mnogo vremena. Jedno od pitanja je zašto se olako odustalo od privatizacije na KiM 2003. i 2004. godine, od rasprodaje velikih giganata i velike imovine na KiM?
Ovde se sada spektakularno, čitavih nekoliko sati najavljuje anketni odbor i da se onda utvrdi istina o trošenju finansijskih sredstava, da li je ono bilo namensko ili je bilo nenamensko. Nije prvi anketni odbor. Bilo je i ranije anketnih odbora, pa nisu dali neke rezultate. Bojim se da mi, kao anketni odbor i sastav koji učestvuje u njemu, predložiće mere i bojim se da će na kraju te mere ili da proizvedu pravno dejstvo ili neće proizvesti ništa, rezultat će biti negativan.
Da li je trenutak da formiramo anketni odbor, imali smo dilemu, i ja sam imao dilemu zbog ukupne situacije, teške situacije, zbog dijaloga, zbog pregovora, zbog svega onoga što se događa vezano za KiM i za državu Srbiju. I kao da ne znamo, kao da smo pali sa Marsa, kao grom iz vedra neba, za čitavih ovih 13 godina i unazad 20 godina ne zna država šta finansira na KiM. Zaista je smešno.
Reći ću vam tačne podatke, a to će se i proveriti. Na današnji dan država Srbija finansira 43 hiljade ljudi korisnika budžeta, od lokalne samouprave, obrazovanja, zdravstva, još nekih drugih delatnosti, 5300 radnika elektroprivrede, kopove, distribuciju, elektrane, i još jedan deo ljudi iz javnih preduzeća, znači cirka oko 50 hiljada ljudi. I to nikakva tajna nije i nikakva tabu teza ili fama nije, i to se odlično zna i tačno se zna kolika su ta sredstva.
Bilo je pitanje ovde - da li KiM ima izvorne prihode? Ima izvorne prihode. I ovakav Kosmet, Srbi sa KiM daju sredstva i pružaju sredstva u budžet Republike Srbije. Ja ću vas samo podsetiti - ko je doneo zakon 2003. godine, da se izvorni prihodi lokalnih samouprava, uzeću pragmatičan, praktičan primer Prištine, preusmeravaju na mesečnom nivou u Skupštinu grada Niša? Oni koji znaju lokalnu samoupravu i koji znaju budžetski sistem, na osnovu naše procene, ta izvorna sredstva, ti izvorni prihodi iznose mesečno 80 miliona dinara, a platni fond, ono što se sada izdvaja iz kancelarije ili iz Ministarstva za KiM je 40 miliona. Znači, ostaje dobar deo sredstava za ulaganje i za razvoj. Da li se Skupština grada Niša ili Ministarstvo za lokalnu samoupravu setilo da deo tih sredstava u Prištinu ili u druge sredine da za razvoj? Nije i to je posebna tema.
Sledeća stvar. Od ove 43 hiljade ljudi koje finansiramo, 21 hiljada prima od 120-150%, a 22 hiljade primaju minimalac, najnižu cenu rada države Srbije. Znači, oni koji su dole primaju minimalac plus 30%, što iznosi 11 hiljada. Onima koji su na teritoriji Srbije u raseljenju, to iznosi osam hiljada. Pošto se neki ovih dana zdušno zalažu i kažu da su ugrožena ljudska prava Albanaca i da im treba isplatiti penzije, ako se zna da najniža cena rada, minimalna, poodavno nije osam hiljada, nego preko 19 hiljada, onda su ovde i ova prava Srba na prostoru KiM ugrožena.
Mislim da bi jedan od prioriteta od zahteva od anketnog odbora i sastava koji bude, a to je da konačno skinemo tu anatemu i tu famu, da državni organi daju te podatke, sa tim podacima raspolažu i mi ćemo doći do činjeničnog stanja, ja se nadam i do istine. Nisam protiv da se formira anketni odbor. Ne možemo da generalizujemo sve, da su svi kriminalci i lopovi na prostoru KiM, ali neka se utvrdi istina, pa će javnost biti upoznata oko stvarne situacije.
Ne bih da polemišem sa kolegom iz DS. Zajedno smo bili u koaliciji. Onda treba javnost da nas pita šta smo radili. Za ovih osam meseci, ko nam je branio pre osam meseci da mi, kao nadležni organi, tražimo. Sada ćete reći – zašto niste tražili, pa politika je odnos snaga. Ko je branio nama unazad četiri godine da utvrdimo činjenično stanje, da od nadležnih organa tražimo da se oni koji su zloupotrebili ili ima indicije da istražni organi, nadležni organi utvrde, da procesuiraju to i da stave pod zakon? Jednostavno, to nismo hteli. O toj politici, o pogrešnoj politici, o pogubnoj politici itd, narod se izjašnjava na izborima i to je pokazao na poslednjim izborima, da sada ja ovde ne likujem i da se ne hvališem, pokazao je na poslednjim parlamentarnim izborima, dao je podršku politici SPS i našem rukovodstvu i vi svi dobro znate da je SPS pobedila na poslednjim parlamentarnim izborima. Socijalistička partija će podržati formiranje anketnog odbora i učestvovati u njegovom radu. Hvala.