Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, u ime SPS na Predlog zakona o ratnim memorijalima podneo sam amandman na član 2. Zakona o ratnim memorijalima.

U članu 2. stav 1. posle tačke 9) dodaje se nova tačka koja glasi - evidencije ratnih memorijala podrazumevaju i evidencije svih ratnih memorijala. U obrazloženju sam naveo – amandmanom se u pojmovnik dodaju evidencije poginulih lica u ratovima i evidencije svih ratnih memorijala, jer bez sistematizovanih podataka, predloženi zakonski okvir o ratnim memorijalima ne bi bio potpun, posebno imajući u vidu različite oblike ratnih memorijala i različite nivoe njihove zaštite i uređenja i odražavanje.

Poseban problem jesu i nepotpune evidencije o stradalima u oslobodilačkim ratovima i ratnim sukobima tokom devedesetih godina. Ovakve precizne evidencije dugujemo onima koji su dali svoje živote za slobodu i njihovim porodica.

Članom 2. Zakona o ratnim memorijalima taksativno se određuje značenje pojedinih pojmova i to, šta je ratni memorijal, šta je i gde je mesto stradanja, gde je znamenito mesto i šira prostorna celina, šta je javno spomen obeležje i šta se smatra poginulim licem. Ovim članom se bliže određuje zaštita ratnih materijala, kao i redovno investiciono održavanje i uređenje ratnog memorijala, a za potrebe pravilne primene razumevanja rešenja sadržanih u ovom zakonskom projektu.

Novim zakonskim rešenjem preciziraju se dužnost jedinica lokalnih samouprava vezanih za redovno održavanje ratnih memorijala na njihovoj teritoriji, odnosno jasno se definišu nadležnosti Republike Srbije. Ovim zakonskim rešenjem će se regulisati odgovornost za evidentiranje memorijala, evidenciju svih žrtava ratova, jer do sada evidencija o stradalima je bila nepotpuna i oslobodilačkim ratovima i u ratnim sukobima tokom devedesetih godina. Nedopustivo je da ne znamo imena nastradalih u svim ratovima, a posebno nakon bombardovanja 1999. godine.

Ovakve precizne evidencije dugujemo onima koji su dali svoje živote za slobodu i njihovim porodicama. Posebno je važno i značajno u ovom zakonu što će se za uspešno sprovođenje zakona o ratnim memorijalima obrazovati Savet za negovanje tradicije oslobodilačkih ratova Srbije radi davanja mišljenja povodom predloga za uređenje i uklanjanje ratnih memorijala. Savet imenuje ministar nadležan za poštovanje i negovanje tradicije oslobodilačkih ratova Srbije.

Usvajanjem ovog zakona svi državni organi, privredni subjekti, fizička lica, odnosno celokupna javnost može inicirati obnovu, sanaciju, rekonstrukciju postojećih ratnih memorijala, kao i izgradnju, postavljanje i uklanjanje ratnih memorijala, a mogu aktivno učestvovati u realizaciji i finansiranju kroz razne vidove donacija. Zato se s pravom očekuje da će primenom zakonskih rešenja u praksi i jasno definisanom procedurom ceo postupak, od ideje do realizacije, biti pojednostavljen i transparentan, kada će biti obezbeđena dostupnost svim pravnim i fizičkim licima. Hvala.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, odnosno saradnikom, dame i gospodo narodni poslanici, na član 1. Predloga zakona o ratnim memorijalima podneo sam amandman.

U članu 1. Predloga zakona reči - redovno održavanje i investiciono održavanje, zamenjuje se rečima - redovno i investiciono održavanje. Obrazloženje, naveo sam da se amandmanom vrši pravno-tehnička redakcija odredbe člana 1. Predloga zakona, koja doprinosi preciznosti navedene odredbe.

Predloženim Zakonom o ratnim memorijalima Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja na celovit, sveobuhvatan i jedinstven sistemski način reguliše ovu veoma važnu i značajnu materiju, koja nažalost nije definisana punih 40 godina i više.

U formulisanju definisanju odredaba Predloga zakona, polaznu osnovu predstavljali su mnogobrojni važeći propisi koji su sada precizirani, definisani u jedan zakonski predlog.

Propisi koji su regulisali ovu materiju doneti su u periodu postojanja SFRJ. Tada je nadležnost ove oblasti bila podeljena između nekadašnje savezne države, kao što su ratni memorijali, odnosno grobovi boraca u inostranstvu i grobovi pripadnika savezničkih i drugih stranih armija na teritoriji Jugoslavije i Republike Srbije, groblja boraca u zemlji.

Dosadašnja praksa je ukazala na neophodnu potrebu da se donese novi zakon kojim bi se nedvosmisleno definisale nadležnosti, prevaziđena zastarela rešenja zamenila novim, uskladila terminologija i ova oblast uredila u skladu sa nastalim velikim promenama, gde su postojale tri države, a nastala je današnja Srbija.

Poseban razlog za donošenje ovog zakona je i zbog pijeteta i dužnog poštovanja svih stradalih i nestalih žrtava, kao i njihovih porodica, a posebno onih koji su dali svoje živote braneći svoju državu 1999. godine, bombardovane od strane NATO agresora, koja je na nemilosrdan i nasilan način, bez odluke Saveta bezbednosti, nanela veliku ljudsku i materijalu štetu našoj zemlji.

Zato mislim da je donošenje ovog zakona preteča za izgradnju novog memorijalnog kompleksa svih žrtava, kao i onih koji su stradali, nestali 1999. godine u NATO bombardovanju. Hvala.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi podneo sam sledeći amandman – u članu 2. kojim se menja važeći član 11. stav 2. Zakona, u stavu 2. koji se menja, posle reči „i drugih oblika mesne samouprave“ dodaju se reči „način donošenja i promene statuta“.

Kao obrazloženje sam naveo da statut treba da sadrži odredbe o načinu i procedurama za donošenje izmene statuta kao najvišeg pravnog akta jedinice lokalne samouprave. Statutom se uređuju prava i dužnosti jedinica lokalne samouprave, njihovo ostvarivanje, broj odbornika skupštine lokalne samouprave, organizacija i rad organa i službi, način upravljanja građana prostorima i nadležnostima lokalne samouprave, osnivanje i rad mesnih zajednica i drugih oblika mesne samouprave, uslove za pokretanje građanske inicijative i druga pitanja od značaja za jedinicu lokalne samouprave.

Poslovi iz nadležnosti lokalne samouprave definisani su zakonom, a bliže se uređuju statutom i mogu se svrstati u nekoliko grupa - donošenje i realizacija programa razvoja u ključnim oblastima naših života i delovanja kao što su privreda, zapošljavanje, turizam, poljoprivreda, sport, kultura, omladinska politika, socijalna zaštita, ekologija i drugo, zatim, donošenje urbanističkih planova i prostorno uređenje, finansijski poslovi među kojima su najvažniji donošenje budžeta i završnog računa, utvrđivanje stopa izvornih prihoda i određivanje lokalnih taksi i naknada, kao i upravljanje imovinom lokalne samouprave, stambeno komunalni poslovi, uređenje i obavljanje komunalnih delatnosti, vodosnabdevanje, održavanje gradske čistoće, održavanje deponija, linijski, gradski, prigradski prevoz, uređenje i korišćenje pijaca, parkova, rekreacionih i drugih površina, putna infrastruktura uređuje obavljanje poslova koji se odnose na izgradnju, rehabilitaciju i rekonstrukciju, održavanje, zaštitu i razvoj i upravljanje lokalnim i nekategorisanim putevima i ulicama u naselju. Posebno treba voditi računa o zaštiti od elementarnih i drugih većih prirodnih nepogoda, a nakon vremenskih nepogoda koji su se dogodile ovih dana širom Srbije.

LJudska prava i prava pripadnika nacionalnih manjina i etničkih grupa, ostvarivanje, zaštita i unapređenje ljudskih i manjinskih prava. Utvrđivanje jezika i pisama nacionalnih manjina koje su u službenoj upotrebi na teritoriji opština. Pomoć u razvoj različitih oblika samopomoći i solidarnosti sa licima sa posebnim potrebama, kao i sa licima koja su suštinski u nejednakom položaju sa ostalim građanima i podstiče aktivnost i pruža pomoć organizacijama invalida i drugim socijalno-humanitarnim organizacijama na svojoj teritoriji.

Organizacija službi i pravne pomoći građanima, javno informisanje od lokalnom značaja, obezbeđenje uslova za javno informisanje na srpskom jeziku, jeziku nacionalnih manjina koji se koriste na teritoriji opštine, osnivanje TV i radio stanica radi izveštavanja na jeziku nacionalnih manjina i na kraju, obrazovanje inspekcijskih službi, inspekcijskih nadzor nad izvršavanjem propisa drugih opštih akata iz nadležnosti opštine.

I još jednom da izreknem reči hvale na rad Ministarstva za lokalnu samoupravu i državu samoupravu na čelu sa ministrom Brankom Ružićem. Hvala.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, nakon dvodnevne načelne rasprave, kao i današnje rasprave u pojedinostima, želim da istaknem i pohvalim rad Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave na čelu sa ministrom Brankom Ružićem.

Predloženim zakonskim projektima vi, gospodine ministre, sa vašim saradnicima omogućavate kvalitetan, pragmatičan i racionalan rad opštine, gradova, kao i veće učešće građana u donošenju važnih odluka za interese građana opštine, odnosno gradova.

Na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi podneo sam sledeći amandman. Član 1. Predloga zakona menja se i glasi, u Zakonu o lokalnoj samoupravi, u članu 2. posle reči „predstavnika“ reči „u jedinicama lokalne samouprave“ brišu se, a reči „u granicama zakona“ zamenjuju se rečima „u skladu sa zakonom“.

Kao obrazloženje sam naveo – amandmanom se vrši preciziranje odredbe člana 2. važećeg zakona.

Donošenjem seta zakona iz oblasti lokalne samouprave građanima se pre svega omogućuje veće učešće u radu lokalne samouprave od znatno efikasnijeg rada u ostvarivanju zajedničkih i opštih interesa pa do koraka bliže u reformi sistema plata.

Organi lokalne samouprave i njihova struktura, nadležnost i okvir delovanja, kao i uloga ostalih organizacija i institucija na lokalnom nivou, ali i nas građana regulisano je Zakonom o lokalnoj samoupravi. Pored ovog zakona, rad lokalne samouprave detaljnije je uređen statutom koji donosi skupština opštine, odnosno grad, a koji je najviši pravni akt jedinice lokalne samouprave.

Prema Zakonu o lokalnoj samoupravi, lokalna samouprava je pravo građana da upravljaju javnim poslovima od neposrednog, zajedničkog i opšteg interesa za lokalno stanovništvo neposredno i preko slobodno izabranih predstavnika u jedinicama lokalne samouprave. Lokalna samouprava je takođe pravo i sposobnost organa lokalne samouprave da u granicama zakona uređuje poslove i upravlja javnim poslovima koji su u nadležnosti i u interesima za lokalno stanovništvo.

Smatram da je izuzetno važno da svi mi kao članovi naše lokalne zajednice imamo pravo da učestvujemo u definisanju zajedničkog opšteg interesa u našoj lokalnoj samoupravi, učestvujemo u kreiranju načina koji se na nivou lokalne samouprave upravlja javnim poslovima, pratimo na koji način organi lokalne samouprave upravljaju sa javnim poslovima, kao i da pratimo da li se i u kojoj meri ostvaruju definisani zajednički i opšti interesi.

Da bismo uspešno ostvarili svoja prava neophodno je da se upoznamo sa strukturom lokalne samouprave, njenim nadležnostima koje su propisane zakonom, a definisane statutom jedinica lokalne samouprave. Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvažena gospođo guverner, dame i gospodo narodni poslanici, na Predlog zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga kod ugovaranja na daljinu podnosim sledeći amandman – u članu 1. Predloga zakona, posle stava 1, dodaje se novi stav 2, koji glasi - korisnikom se smatra fizičko lice koje na osnovu ugovora na daljinu koristi ili je koristilo finansijske usluge ili koje se pružaocu usluge obratilo radi zaključenja tog ugovora i korišćenja tih usluga, u svrhe koje nisu namenjene njegovoj poslovnoj ili drugoj komercijalnoj delatnosti, preduzetnik u smislu zakona kojim se uređuju privredna društva i poljoprivrednik koji je nosilac ili član poljoprivrednog gazdinstva u smislu zakona kojim se uređuju poljoprivreda i ruralni razvoj.

Kao obrazloženje navodim – amandmanom se predlaže dopuna odredbe člana 1. Predloga zakona tako što se ovim članom definiše pojam korisnika finansijskih usluga kod ugovaranja na daljinu.

Predloženim amandmanom se dodaje novi stav 2. u članu 1. kojim se bliže definiše pojam korisnika finansijskih usluga ugovorenih na daljinu. Smatram da je potrebno u članu 1, kojim se definiše predmet zakona, istovremeno definisati i ko su korisnici finansijskih usluga ugovorenih na daljinu korišćenjem elektronskih sredstava komunikacije.

Zakon predviđa da korisnici ovih usluga mogu biti fizička lica, s tim da roba ili usluga koju su ugovorili putem interneta, telefona, mejla služi isključivo za privatne potrebe, a ne za preprodaju ili obavljanje neke delatnosti, zatim da to mogu biti i preduzetnici, u slučaju da ugovorena sluga ili roba nisu namenjeni obavljanju preduzetničke delatnosti. Takođe, sada se uvodi mogućnost da poljoprivrednici koji su nosioci ili članovi registrovanog poljoprivrednog domaćinstva mogu ugovarati finansijske usluge na daljinu.

Osnovni ciljevi donošenja zakona jesu unapređenje prava korisnika finansijskih usluga i dodatna zaštita tih korisnika, kao i preciziranje određenih praktičnih pitanja kod ugovaranja na daljinu, kao i usklađivanja domaćeg zakonodavstva sa pravom EU. Zakonom se, pre svega, sveobuhvatno i konkretno uređuje zaštita korisnika finansijskih usluga kod ugovaranja na daljinu, a istovremeno se obezbeđuje i viši nivo zaštite prava interesa tih korisnika.

Postojeći pravni okvir u oblasti zaštite korisnika finansijskih usluga u Republici Srbiji dopunjuje se uvođenjem detaljnih odredbi, koje za cilj imaju uspostavljanje jedinstvenih principa i načela za sve finansijske usluge koje se mogu pružiti na daljinu, za različite finansijske usluge, koje su trenutno uređene kroz više posebnih zakona, kao što su usluge davanja kredita i druge bankarske usluge, usluge osiguranja, usluge upravljanja dobrovoljnim penzijskim fondovima, platne usluge, usluge izdavanja elektronskog novca, finansijske pogodbe i investicione usluge. Na taj način usklađuju se pravila pri ugovaranju na daljinu, čime se korisniku finansijskih usluga pruža dodatna pravna sigurnost, a postupak ugovaranja različitih vrsta finansijskih usluga za korisnike se pojednostavljuje. Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, u članu 1. amandmana koji sam podneo predložio sam da se u ovom zakonskom, odnosno sistemskom rešenju nađe da pravo na rešavanje stambenih pitanja imaju i porodice stradalih pripadnika snaga bezbednosti, kao i za kidnapovane i nestale pripadnike Vojske i policije.

Pravo na stan imaju porodice onih koji su braneći svoju državu Srbiju izgubili časno svoje živote. Naime, poznato je da su samo u NATO agresiji živote izgubila 1.002 vojnika i policajca. Naravno, i za one porodice koje su izgubile svoje najmilije obavljajući svakodnevne redovne i odgovorne zadatke i obaveze braneći svoju zemlju, odnosno njen ustavni poredak.

Imajući u vidu značaj i odgovornost posla koji pripadnici snaga bezbednosti obavljaju, njihov značaj za bezbednost čitave države, a isto tako da najveći broj među njima decenijama nisu uspeli da trajno reše stambeno pitanje, dobro je da je vladajuća koalicija odlučila i predložila zakon koji ovaj problem rešava na sistemski način. Naime, neophodnost za donošenje posebnog zakona ogleda se u tome da se realizacijom ovog zakonskog projekta istovremeno započinje izgradnja stanova na više različitih lokacija, u više gradova i opština, što takođe zahteva sistemsko rešenje svih pitanja i prevazilaženje eventualnih problema koji se mogu pojaviti u toku same realizacije.

Želim da istaknem da su se tokom načelne rasprave čuli predlozi da se ovim zakonom obuhvate i zaposleni u zdravstvu i prosveti u lokalnoj samoupravi, kao i zaposleni u drugim, odnosno svim oblastima društvenog života. Ubeđen sam da će ovaj projekat biti uspešno realizovan, jer ova koalicija to radi sistemski, pragmatično, racionalno i korak po korak. Ekonomskim jačanjem i ekonomskim razvojem naše zemlje stvoriće se uslovi za izgradnju stanova i u drugim oblastima, odnosno za zaposlene u javnim ustanovama i institucijama u svim kategorijama društva, a posebno za mlade bračne parove. Napominjem da je značaj rešavanja stambenih potreba pripadnika snaga bezbednosti veliki i zato ovaj zakon ima za cilj uspešnu i efikasnu realizaciju samog projekta. Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege narodni poslanici, danas bi postavio poslaničko pitanje ministru zdravlja gospodinu Lončaru i direktoru Kancelarije za Kosovo i Metohiju Đuriću. Pre toga bih iskoristio priliku da osudim sramnu zabranu igranja fudbalske humanitarne utakmice od strane kosovskih vlasti, koju je trebalo sutra da igra Crvena zvezda u Gračanici, a od koje bi sav prihod bio namenjen porodilištu u Gračanici.

Naime, poznato je da je posle bombardovanja 1999. godine i dolaska međunarodnih snaga na Kosovu i Metohiji, Kliničko-bolnički centar Priština biće izmešten u Gračanicu, gde do današnjeg dana egzistira i radi. Smešten je u Gračanici i Lapljem Selu u montažnim objektima koje su donirale nevladine organizacije iz Grčke i Francuske. Na površini od oko 2.500 kvadratnih metara smeštena su odeljenja hirurške, ginekološko-akušerske, internističke, pedijatrijske, infektivne i neurološke klinike, kao i služba za transfuziju krvi, laboratorija, kabineti za mikrobiologiju, rendgen, bolnička apoteka, prostorije za tehničku službu, dok je zgrada uprave i administracije smeštena u privatnoj kući za čije se iznajmljivanje plaća kirija. Od ukupnog broja zaposlenih, 86 su lekari specijalisti, od čega čak 99 profesora univerziteta.

Kliničko-bolnički centar Priština sa sedištem u Gračanici je ustanova koja je nosilac zdravstvene zaštite sekundarnog nivoa za oko 60 hiljada stanovnika srpske nacionalnosti koji žive južno od reke Ibar i to u Gračanici, Novom Brdu, Kosovskoj Kamenici, Vitini, Lipljanu, Kosovu Polju, Obiliću, Gnjilanu, Štrpcu, Goraždevcu, Orahovcu, Istoku, Klini itd.

Iako godinama unazad radi u otežanim uslovima, nedostatak prostora za rad, postojeći objekti su u lošem stanju, neadekvatno izgrađeni od montažnih elemenata. Ovaj centar se suočava sa svakodnevnim problemima u radu, neredovno snabdevanje lekovima i sanitetskim materijalom, nedostatak finansijskih sredstava za plaćanje komunalnih usluga.

Kliničko bolnički centar Priština - Gračanica uspeo je da sačuva profesionalni kadar. Naime, u ovoj ustanovi rade eminentni lekari, profesori medicinskog fakulteta koji žive na ovim prostorima, koji su stručni i spremni za izvođenje najsloženijih operacija, lečenja teških bolesti, što su do sada dokazali radeći u izuzetno teškim i neadekvatnim uslovima.

Pored ovih izuzetno stručnih lekara, ukazana je hitna potreba za prijem jednog broja mladih lekara, medicinskih tehničara, što je i zaključak sa sednice skupštinskog Odbora za Kosovo i Metohiju, koji je razmatrao probleme u zdravstvu na Kosovu i Metohiji.

U ovaj ustanovi obavi se više od 50.000 pregleda na mesečnom nivou i pruži više od 30.000 usluga pacijentima. Određeni broj se zadrži na stacionarnom lečenju. Kapacitet bolesničkih postelja je veoma mali, 61 postelja. Pacijentima sa težom kliničkom slikom pruža se neophodna pomoć, a zatim se ambulantnim vozilom transportuju u veće kliničke centre na teritoriji centralne Srbije na dalje lečenje.

Iskoristio bih ovu priliku da se svim lekarima, medicinskom i nemedicinskom osoblju na Kosovu i Metohiji zahvalim na izuzetnoj stručnosti, požrtvovanju zato što su očuvali zdravstveni sistem na Kosovu i Metohiji u okviru sistema zdravstva Republike Srbije, kao i na velikom doprinosu našem opstanku na prostoru Kosova i Metohije.

Podatak koji raduje jeste da se godišnje na Ginekološkoj klinici KBC Priština sa sedištem u Gračanici rodi u proseku oko 270 dece. Imajući u vidu navedene činjenice, neophodno je izgraditi novu zgradu bolnice gde bi pod istim krovom bile smeštene sve klinike, kabineti, uprava i službe koje bi funkcionisale u pristojnim uslovima, dostojnim dobu u kojem živimo.

Opština Gračanica i investitor u Vladi Republike Srbije pruža garancije za izgradnju bolnice kroz zakonski osnov za pružanje sekundarne zdravstvene zaštite i zakonski osnov za pribavljanje zemljišta za izgradnju bolnice. Takođe, opština Gračanica ima spreman projekata za izgradnju bolnice površine od 4,5 hiljade metara kvadratnih, koliko bi, prema procenama, bilo dovoljno za potrebe KBC Priština sa sedištem u Gračanici.

Napomenuo bih da je ovaj projekat bezazleno podržao i predsednik Republike Aleksandar Vučić prilikom posete Lapljem Selu koji je u boravku na slavi kod porodice Stević u Gračanici.

Moje pitanje – kada će Ministarstvo zdravlja i Kancelarija za Kosovo i Metohiju pristupiti realizaciji ovog projekta u cilju ostvarivanja potpune i adekvatne zdravstvene zaštite stanovnika koji žive južno od Ibra? Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, predstavnici Vojske, dame i gospodo narodni poslanici, ja sam kao i moje kolege iz poslaničke grupe SPS podneo amandman na Predlog zakona o vojnom obrazovanju na član 1. koji glasi – u članu 1. stav 1. Predloga zakona reči: „odnosno studenata“, zamenjuju se rečju u zagradama: „(studenata)“.

Amandmanom se vrši pravno-tehnička redakcija koja treba da prenese većoj normativnoj preciznosti odredbe, što znači da predloženi amandman suštinski i smisao ovog člana ne menja. Takođe treba istaći da pravno-tehnička redakcija, ili pravno-tehničko sređivanje nekog akta ima značenje svođenja njegovog teksta u nomotehničko uobičajeno pravilo.

Vojno obrazovanje je od posebnog značaja za Republiku Srbiju, rečeno je u trodnevnoj načelnoj raspravi. Posebno treba istaći izuzetan kadrovski potencijal pripadnika naših vojnih snaga o čijoj edukaciji, regrutovanju i obrazovanju brinu izuzetno kvalitetne visokoškolske vojne ustanove, kao i Generalštab Vojske Srbije.

Posebni ciljevi vojnog obrazovanja jesu školovanje i usavršavanje profesionalnih pripadnika Vojske Srbije, državnih službenika i lica iz građanstva za vršenje poslova i zadataka iz nadležnosti Ministarstva odbrane i Vojske Srbije. Takođe je od izuzetnog značaja ulaganje u razvoj naučno-istraživačkog i stručnog kadra za potrebe odbrane i Vojske Srbije. Predloženo rešenje zasniva se na propisanim nadležnostima Ministarstva odbrane u oblasti vojnog obrazovanja i obaveze harmonizacije sa sistemom obrazovanja u Republici Srbiji.

Reforme obrazovanja imaju za cilj da postave jedan nov, moderan, efikasan i funkcionalan sistem vojnog obrazovanja. Formiranjem Vojnog univerziteta objedinjuje se delatnost Vojne akademije, Vojnomedicinske akademije, dok reformom i reorganizacijom srednjoškolskog sistema dobićemo jak i profesionalan kadar koji će odgovarati potrebama i zadacima Vojske Srbije. Ovim zakonskim predlogom koji predstavlja završnu fazu reformi Vojske u odbrani i sistemu obrazovanja omogućuje se i formiranje mešovitih odeljenja sa ciljem kvalitetnog obrazovanja mladih kadrovi radi efikasnog funkcionisanja našeg sistema odbrane i bezbednosti.

Pozivam kolege poslanike da u danu za glasanje podrže predloženi amandman. Hvala.

Poštovana predsednice, poštovani ministre sa saradnicima, uvažene kolege poslanici, odmah na početku da kažem da će poslanička grupa SPS u danu za glasanje podržati set predloženih zakona, kao i bilateralne sporazume.

U okviru današnje rasprave o paketu zakona iz sektora odbrane, osvrnuću se na učešće naših snaga u međunarodnim mirovnim operacijama, na predlog zakona kojim se reguliše učešće naše zemlju u ovim operacijama, na Predlog zakona o izmenama i dopunama zakona o vojnoj, radnoj i materijalnoj obavezi i na neke bilateralne sporazume.

Srbija ima dugu tradicija učešća u mirovnim misijama. Naši plavi šlemovi više od pola veka učestvuju u međunarodnim mirovnim misijama UN, a kao evropska zemlja učestvujemo i u misijama EU.

Mirovne misije UN odobrava Savet bezbednosti, koji im daje pun legitimitet i garant je neutralnosti ovih misija. Neutralnost je osnova njihove uspešnosti u uspostavljanju mira i rešavanju konflikata u kriznim područjima širom sveta.

Takođe, angažovanjem naših snaga u multinacionalnim operacijama EU i u okviru zajedničke bezbednosne i odbrambene politike, Republika Srbija se integriše u važnu oblast aktivnosti EU i istovremeno jača svoje bezbednosne kapacitete na putu ka članstvu u EU.

Učešće pripadnika Vojske u multinacionalnim operacijama važan je elemenata spoljne politike Republike Srbije koji svakako doprinosi da se u odnosima sa državama članicama UN i EU Srbija tretira kao ravnopravan partner.

Danas je u svetu, nažalost, mnogo kriznih područja čije konflikte same države ne mogu da reše, tako da multinacionalne operacije predstavljaju centralni oblik međunarodnog reagovanja na mnogobrojne konfliktne situacije u državama ili između država.

Srbija poklanja dužnu pažnju učešću u multinacionalnim operacijama kao obliku međunarodne vojne saradnje. Posebno treba istaći izuzetan kadrovski potencijal pripadnika naših vojnih snaga koji učestvuju u međunarodnim misijama, o čijoj edukaciji i regrutovanju brine Centar za mirovne operacije Generalštaba Vojske Srbije.

Danas su u Srbiji na delu njene teritorije, a to je Kosovo i Metohija, prisutne mirovne misije UN – KFOR i EU – Euleks, koji imaju za cilj da obezbede uslove za miran i normalan život svih građana na Kosovu i Metohiji, ali i stabilnost u celom regionu zapadnog Balkana.

Moramo da verujemo da međunarodna misija na Kosovu i Metohiji može da ostvari zadatke zbog kojih su poslate i da budu statusno neutralne.

Inače, pravni osnov za učešće naših snaga jeste Zakon o upotrebi Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama čije izmene i dopune su pred nama. NJihov cilj je da se postupak donošenja neophodnih odluka za učešće u multinacionalnim operacijama učini još efikasnijim.

Tako će, prema ovim izmenama, Narodna skupština od sada donositi odluku o učešću u multinacionalnim operacijama van granica Republike Srbije koja nije vremenski ograničena, umesto da kao što je do sada svake godine donosila godišnji plan Vlada bi na osnovu odluke Narodne skupštine o učešću u multinacionalnim operacijama donosila svake godine plan.

Realizacije učešća Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama za narednu godinu. Takođe, ovom odlukom Narodna skupština bi odlučila u koje multinacionalne operacije se mogu uputiti pripadnici Vojske Srbije, a bio bi preciziran i ukupan broj pripadnika Vojske Srbije koji u njima mogu biti angažovani.

Takva odluka bi važila do isteka mandata multinacionalne operacije ili do eventualnog povlačenja pripadnika Vojske Srbije, pre isteka mandata, multinacionalne operacije, o čemu takođe odlučuje Narodna skupština.

Jedna od ključnih novina je i to da će učešće Vojske Srbije u multinacionalnim operacijama biti zasnovano i na spoljno-političkim prioritetima i interesima Republike Srbije za svaku konkretnu multinacionalnu operaciju.

Ovo smatramo dobrim zakonskim rešenjem, jer spoljno-politički prioriteti i ciljevi Srbije treba da budu sagledani prilikom odlučivanja u učešću u određenim multinacionalnim operacijama.

Danas Narodna skupština treba da ratifikuje četiri bilateralna sporazuma iz oblasti odbrane, bezbednosti i vazduhoplovstva. Izdvojio bih Memorandum između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Srpske o saradnji u oblati vazduhoplovstva kojim se osnažuje saradnja naših dveju država zasnovana na Sporazumu o uspostavljanju specijalnih paralelnih odnosa Republike Srbije i Republike Srpske iz 2006. godine, kao i na tradicionalno prijateljskim odnosima.

Ovaj Memorandum se odnosi na više aspekata saradnje u oblasti vazduhoplovstva, počev od obuke letačkog osoblja, školovanja pilota, održavanja remonta i remonta vazduhoplova. Ovaj sporazum je izraz obostrane želje da se stalno unapređuje saradnja sa Republikom Srpskom.

Poštovane kolege poslanici, poštovani gospodine ministre, ja dolazim sa Kosova i Metohije, znamo da je naša vojska garant mira, bezbednosti slobode i zaštite teritorijalnog integriteta i suvereniteta Republike Srbije. Međutim, na ovom delu teritorije države Srbije imamo specifičnu situaciju, odnosno prisustvo Misije UN, a ja bih rekao protektorat od strane UN.

Zarad javnosti, a zbog zabrinutosti našeg naroda za bezbednost na Kosovu i Metohiji pitao bih ministra sa saradnicima kakva je saradnja naše vojske sa pripadnicima KFOR-a i Euleksa, jer duboko sam ubeđen, ako je ta saradnja na zavidnom nivou to je jedini garant za bezbednost svih građana na prostoru Kosova i Metohije, jer da podsetim javnost i sve nas, sporazume koje smo potpisali oni preciziraju pod kakvim uslovima i kada mogu naša vojska i oružane snage da deluju na prostoru Kosova i Metohije, jer do sada u mnogim kritičnim situacijama oni su se ponašali kao posmatrači, kao što su to nedavno desili prilikom hapšenja direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju, Marka Đurića.

Nama ostaje da se nadamo da će međunarodne snage obezbediti sigurnost i bezbednost srpskog i ostalog nealbanskog življa na prostoru Kosova i Metohije.

Takođe, smatram da će Ministarstvo odbrane učiniti sve zarad sigurnosti i bezbednosti srpskog naroda na Kosovu i Metohiji i da će se saradnja sa Međunarodnom misijom na Kosovu i Metohiji odvijati u interesu svih građana na ovoj teritoriji.

Na kraju da ponovim da će poslanička grupa SRS podržati predloženi paket zakona. Hvala.

Poštovani potpredsedniče, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici i poštovani građani, odmah da kažem moje kolege su rekle da će Socijalistička partije u Danu za glasanje podržati set finansijskih zakona i Zakon o reviziji.

Ja ću se danas osvrnuti na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o igrama na sreću. Ovim zakonom se pojačava odgovornost za priređivanje igara na sreću. Prema ovim izmenama, priređivači, ni osnivači ne smeju biti pravna lica koja su pravosnažno osuđivana za krivična dela protiv prava po osnovu rada privrede, imovine, pravosuđa, pranja novca, finansiranja terorizma, javnog reda i mira, pravnog saobraćaja i službene dužnosti. Iskreno, bilo je vreme da se i u ovom aspektu povede računa, jer praksa govori da su priređivači i osnivači često pravno i zakonski neodgvorni.

Ovom prilikom bih se osvrnuo i na značaj i ulogu igara na sreću, s jedne strane na državu i budžet, a sa druge strane za korisnike igara na sreću. Cilj priređivanja i raspodele sredstava igara na sreću, kako piše u zakonu, priređuje se radi razonode učesnika, ostvarivanja dobitaka u novcu, stvarima, uslugama ili pravima i ostvarivanja sredstava koja su prihod budžeta Republike Srbije.

Deo sredstava koji je prihod budžeta Republike Srbije u iznosu od 40% koristi se za finansiranje Crvenog Krsta Srbije, organizacija osoba sa invaliditetom i drugih udruženja čiji je cilj unapređenje socijalno-ekonomskog i društvenog položaja osoba sa invaliditetom i drugih lica u stanju socijalne potrebe, ustanova socijalne zaštite, sporta i omladine, lokalne samouprave i lečenja retkih bolesti.

Priređivanje igara na sreću mora biti društveno odgovorno i usmereno ka zaštiti maloletnika, prevenciji bolesti, zavisnosti od učesnika u igrama na sreću i ka zaštiti podataka o ličnosti učesnika u igrama na sreću.

Priređivači su dužni da na najefikasniji način sprovode zabranu učestvovanja maloletnih lica u igrama na sreću. Svi zaposleni kod priređivača igara na sreću koji imaju direktan kontakt sa učesnicima u igrama na sreću pre stupanja na rad moraju biti osposobljeni za preventivno delovanje protiv bolesti zavisnosti prema učesnicima u igrama na sreću.

Obaveza je svakog priređivača da unutar objekta u kome priređuje igre na sreću u neposrednoj blizini ulaznih vrata istakne poster veličine 100h80sm na kojem se na nalazi odgovarajući tekst o prevenciji bolesti zavisnosti, kao i kontakt podaci ustanove koju je ministarstvo nadležno za poslove zdravlja sertifikovalo za lečenje bolesti zavisnosti od igara na sreću.

Kada se igre na sreću priređuju u kioscima, poster veličine 50h40sm ističe se na spoljnoj strani kioska.

Na svakom pultu ili šalteru preko kojeg se registruje učestvovanje u igrama na sreću mora postojati brošura, flajer sa navedenim podacima.

Priređivači su dužni da na najefikasniji način u skladu sa važećom zakonskom regulativom štite podatke o ličnosti učesnika u igrama na sreću.

Ministar nadležan za poslove zdravlja propisuje izgled i sadržinu prospekta.

Priređivanje igara na sreću predstavlja delatnost od opšteg interesa za Republiku Srbiju, isključivo je pravo Republike Srbije ako zakonom nije drugačije određeno.

Opšti interes u delatnosti priređivanja igara na sreću ostvaruje se naročito radi, pod jedan - obezbeđivanja namenskih primanja budžeta, pod dva - usklađivanje igara na sreću sa socijalno-ekonomskim i drugim prilikama i pod tri - izbegavanje rizika od kriminala, zaštita od obmana i otklanjanje negativnih dejstava koja imaju igre na sreću.

Namenska primanja budžeta i izvršni izdaci vodiće se odvojeno u okviru glavne knjige i Trezora na porezanim evidencionim kontima, odnosno tzv. budžetski fondovi.

Budžetski fondovi osnivaju se odlukom nadležnog organa na neodređeno vreme i njima u okviru svoje nadležnosti upravljaju ministarstva nadležna za poslove socijalne zaštite, sporta, omladine, lokalne samouprave i zdravlja.

Izvori finansiranja budžetskih fondova su, pod jedan - aproprijacija obezbeđena u budžetu za tekuću godinu, pod dva - naknada za priređivanje igara na sreću i pod tri - naknada za dozvolu i naknada za dobijeno odobrenje za priređivanje posebnih igara na sreću, odnosno saglasnosti za priređivanje nagradne igre u robi i uslugama.

Namenska primanja budžeta raspoređuju se u iznosu od po 19% za finansiranje, pod jedan – Crvenog krsta Srbije, pod dva – Organizacija osoba sa invaliditetom i drugih udruženja, čiji je cilj unapređenje socijalno-ekonomskog i društvenog položaja osoba sa invaliditetom, pod tri – Ustanova socijalne zaštite i drugih udruženja čiji je cilj unapređenje socijalno-ekonomskog i društvenog položaja lica u stanju socijalne potrebe, pod četiri – Sporta i omladine, pod pet – Jedinice lokalne samouprave. Namenska primanja budžeta raspoređuju se u iznosu od 5% za finansiranja lečenja retkih bolesti. Načini i kriterijumi za raspodelu sredstava namenjenih finansiranju subjekata i namena utvrđuju nadležni ministri.

Zakonom o igrama na sreću uređuje se pravo na priređivanje igara na sreću, vrste igara na sreću, uslovi priređivanja, prava i obaveze priređivača igara na sreću, ostvarivanje i pripadnost prihoda ostvarenih priređivanjem igara na sreću, kao i nadzor nad priređivanjem igara na sreću.

Razlozi za usvajanje Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o igrama na sreću sadržani su i u obavezi Republike Srbije, da usaglasi svoju zakonsku regulativu sa novim međunarodnim standardima u oblasti sprečavanja, otkrivanja pranja novca i finansiranja terorizma. Međunarodni standardi u borbi protiv pranja novca i finansiranja terorizma i širenja oružja za masovno uništenje, koji su doneti 2012. godine od strane Organizacije za kontrolu i sprečavanje pranja novca. Odredbe Predloga zakona odnosiće se na sva pravna lica u smislu pribavljanja odgovarajućih uverenja o neosuđivanosti za propisana krivična dela.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani, šta je pokazalo nacionalno istraživanje uticaja psihoaktivnih supstanci i igara na sreću 2014. godine od strane Instituta Batut? Apsolutno, najzastupljenija igra na sreću je igranje lutrije, loto, bingo, greb kartice. Pedeset i četiri zarez šest posto odrasle populacije je u toku života igralo neki vid lutrije. Sportsko klađenje je drugi najzastupljeniji vid kockanja koje je upražnjavalo 17,2% odrasle populacije nekad u toku svog života.

Drugi oblici kockanja manje su zastupljeni. Slot mašine u toku života igralo je 5,5% odrasle populacije i to je ujedno i treći najzastupljeniji oblik kockanja.

Dok je igranje lutrije jednako zastupljeno u opštoj populaciji prema polu i godinama, drugi oblici kockanja zastupljeni su među muškarcima. Na primer, 91,5% onih koji su se kladili u sportskim kladionicama su muškarci najčešće uzrasta od 44 godine starosti.

Ukupno 3,7% populacije u Srbiji je pod određenim rizikom od problema usled kockanja. Ukoliko se ovi rezultati preslikaju na opštu populaciju u Srbiju uzrasta od 18 do 64 godine, procena rizičnog kockanja prisutna je kod 51 hiljade od 93 hiljade osoba, od kojih su od 14 hiljada do 33 hiljade patološki kockari. U najvećem riziku od problema sa kockanjem su oni koji se kockaju na kazino igrama, slot mašinama i onlajn igrama na sreću, gotovo 50%. Kod onih koji su igrali navedene igre u prethodnih godinu dana su u nekom riziku od problema sa kockanjem.

Među intenzivnim korisnicima supstanci, kao i kod nekih koji se kockaju i igraju igre na sreću, uočen je viši nivo psihološkog distresa, uznemirenost, napetost, aksioznost, naročito prisutan među svakodnevnim korisnicima sedativa, korisnicima kanabisa, kazina i slot mašina.

Do jula 2016. godine registrovano je ukupno 1.750 kladionica u Srbiji. Zakonom o igrama na sreću predviđena je obaveza plaćanja naknada za odobrenje priređivanja posebnih igara na sreću, od kojih se po tom osnovu naplaćuje ukupno 12,8 miliona evra godišnjih prihoda poreske uprave. U Udruženju priređivača igara na sreću ističu da je to samo deo nameta.

Nažalost, među maloletnicima u Srbiji sve je više patoloških kockara, uprkos zakonskim zabranama i rigoroznim kaznama za sve one koji dozvoljavaju da se kockaju. Ovaj problem je sve rasprostranjeniji, a neki od njih gube hiljade evra u kladionicama i na poker aparatima. Tu je i ta gubitnička faza očajanja, kada zavisnici rade sve kako bi povratili svoj novac i izvadili se, a tako ulaze u još veće gubitke.

U Udruženju priređivača igara na sreću kažu da su svesni da mnoge kockarnice i kladionice ne poštuju zakonske odredbe i dozvoljavaju maloletnicima da se klade čak i na crtu, zbog čega upadaju u još veći problem u kladionicama. Proveru lične karte vrši osoblje i to kada proceni da je osoba mlađa od 18 godina, što lako može dovesti do greške. Maloletnici obično ispred kladionice odluče koje će utakmice odigrati, pa onda punoletnoj osobi daju novac koja će im uplatiti željeni tiket. Ne može ništa da se uradi, jer novac uplaćuje punoletna osoba. Pored ove, postoji i druga varijanta, kada maloletnici popunjen tiket prosleđuju kladioničarima koji se u tom trenutku nalaze u kladionici. Ista je procedura i u slučaju da dobiju novac.

Osećanje dosade i želje za uzbuđenjem glavni su motivi za kocku. Posledice – slab uspeh u školi, bežanje sa časova, sukobi u porodici i agresivnost. Najviše kockaju deca iz siromašnih porodica. Kockanje kod maloletnika nije ništa manji problem od narkomanije. Prema poslednjim istraživanjima, kod patološkog kockanja stvaraju se isti biohemijski procesi u mozgu kao kada se uzima droga.

Pored kladionica kojih ima na svakom koraku, veliki problem su i mnogobrojna internet kazina. Tu je problem što dete može da sedi za kompjuterom kod kuće i da se kocka. Na sajtovima za klađenje postoji opcija za registrovanje naloga za koji je potrebno upisati ime i prezime, korisničko ime, mejl i željenu šifru. Neke internet kockarnice imaju starosnu kategoriju koju morate da popunite, godinu rođenja, pre registracije, ali neke nemaju opciju, pa je maloletnicima olakšano klađenje. Takođe, maloletnici mogu da koriste podatke roditelja, uključujući i njihov datum rođenja.

Ponavljam, na kraju, poslanička grupa SPS će u danu za glasanju podržati set predloženih zakona. Zahvaljujem.

Poštovani potpredsedniče, uvaženi ministre sa saradnicima, amandman na Predlog zakona o nacionalnom okviru kvalifikacija Republike Srbije koji sam podneo glasi – u članu 1. stav 1. menja se: „Ovim zakonom uspostavlja se nacionalni okvir kvalifikacija u Republici Srbiji kao sistem za uređivanje kvalifikacija, svrha, ciljevi i principi, vrste i nivoi kvalifikacija, načini sticanja kvalifikacija, opisi znanja, veština, sposobnosti i profesionalnih stavova za svaki nivo kvalifikacija, tela i organizacije nadležne za primenu i razvoj NOKS, obezbeđivanje kvaliteta u primeni, povezivanje sa evropskim okvirom kvalifikacija“.

Naime, amandman koji sam predložio preciznije, odnosno sveobuhvatnije, profesionalno određuje način sticanja kvalifikacija, opis znanja, veština, sposobnosti i profesionalnih stavova za svaki nivo kvalifikacija.

U članu 1. Zakona o nacionalnom okviru kvalifikacija Republike Srbije nije precizirano da se stavovi odnose na profesionalne stavove, jer stavovi mogu biti i lični.

Da bi se izbeglo slobodno i pogrešno tumačenje odredbe, odnosno ovog člana, predložio sam da se u članu 1. stav 1. osim terminoloških usklađivanja izvrši preciznije definisanje profesionalnog stava. Na ovaj način u praksi izbegle bi se eventualne zloupotrebe i kako sam naveo, neadekvatna tumačenja i primena.

U danu za glasanje predlažem da se ovaj amandman prihvati. Zahvaljujem.

Poštovana predsednice, poštovana mandatarko, kandidati za ministre, dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram povredu Poslovnika član 107. Narušeno je dostojanstvo Skupštine.

Naime, o čemu se radi? Veoma interesantno, i ono što je zanimljivo da su u načelnoj raspravi o zakonu i Vladi i raspravi u pojedinostima, kao i na osnovu ekspozea mandatarke na krajnje jednostavan, subjektivan, pristrasan način pokazuje nekakva briga o KiM, i to od onih koji su statistička greška na KiM i to od onih…

Pa, ako ste pratili prethodnog govornika on je rako i dao sebi za pravo da govori u ime naroda sa KiM, a nema ga, statistička greška i u biračkom telu na KiM on ne postoji. Ako ste pratili, napravio je povredu zato što navodno ne govori o nekakvoj izdaji i hteo je da se ogradi o jučerašnje izjave oko KiM, a da li treba da govorimo od 2000. godine o izdaji i puštanju 1.300 terorista sa prostora KiM, da li da govorimo o potpisanom Sporazumu CEFTA, da li da govorimo o pogromu koji se desio 2004. godine, gde je tadašnja Vlada i tadašnje rukovodstvo gde je govornik pripadao, izdala samo nekakvo navodno saopštenje o nekakvoj brzi o KiM.

Još nešto, ja izuzetno cenim i uvažavam ljude iz Zubinog Potoka, ali nije Zubin Potok…

Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, prethodni kolega me nije prozvao. Ja živim u centralnom delu KiM i želim da kažem da ono što se događalo pre podne da predstavlja jednu političku tribinu, jednu demagogiju i dezavuisanje i pokazivanje nekakvog dušebrižništva navodno za narod na KiM. Time neću da se bavim. Veoma pragmatično i racionalno želim da kažem sledeće stvari.

Naime, prethodni kolega, malopre, a i danas u prepodnevnoj raspravi, a i druge kolege, podnose amandman gde traže da se formira, odnosno u Zakonu o vladi osnuje ministarstvo za KiM. Zarad javnosti, imali smo ministarstvo, imali smo i koordinacioni centar, imali smo izbore na KiM i nisu ovo prvi izbori da se spočitava Srpskoj listi da učestvuje na izborima. Mi smo zaboravan narod, pa zaboravljamo, želim da vas podsetim, narodne poslanike, javnost, da smo imali tzv. čuvenu koaliciju „Povratak“ posle 2000. godine gde je učestvovala upravo stranka prethodnika koji govori da smo imali ministarstvo na KiM.

Zašto smo se opredelili za izbore, samo nekoliko rečenica, i za Srpsku listu? Srpska napredna stranka i SPS nisu učestvovale na izborima na KiM punih 16 godina. Kada smo videli da su tamo u parlamentu ljudi koji nemaju nikakav kredibilitet i nikakve reference, onda smo izašli na izbore kako bi sa kvalitetnijim kadrovima na neki način suprotstavili se poslanicima skupštine KiM u formiranju nekakve kvazi države.

Smatram da ovaj amandman i amandmani koji su podneti sa zahtevom da se formira ministarstvo za KiM nije primeren u ovom trenutku i ne mogu da prihvatim, iz prostog razloga, što ne smatram da zalaganje predlagača ide u pravcu zaštite Srba i njihovih interesa na KiM. Amandman ne treba prihvatiti zato što se njime želi navodno prikazati da Vlada Republike Srbije i Kancelarija za KiM ne rade dovoljno i ne vode brigu o interesima Srba i drugog ne albanskog življa na prostoru KiM. Ovakav stav nije tačan, a time i predlog nije održiv, i to iz sledećih razloga.

Predlogom da se formira ministarstvo suštinski se ništa ne menja u pogledu nadležnosti, sem što bi ministarstvo imalo zakonodavnu aktivnost koja znatno ne utiče na položaj Srba i takve nekakve posebne aktivnosti nema. Ukoliko je predlagaču, odnosno predlagačima danas stalo na istinski način da štite Srbe, nije sporno da predlagači ovog amandmana predlažu određena zakonska rešenja i mere za poboljšanje Srba na prostoru KiM.

Predamnom ovde imam Uredbu Vlade Republike Srbije kada je ukinuto Ministarstvo za KiM i formirana Kancelarija za KiM. Kada se pažljivo pogleda i pročita, kada se pročitaju nadležnosti Kancelarije za KiM, ama baš ni jedna nadležnost, ono što je bilo u nadležnosti ministarstva, nije ukinuta, što znači da Kancelarija obavlja potpuno zadatke koji su doneti u Zakonu o Vladi, kao što je funkcionisanje institucija Republike Srbije na teritoriji KiM, obrazovanje, delovanje SPC na teritoriji KiM, obnovi i zaštiti duhovnog i kulturnog nasleđa, finansijsku i pravu i kadrovsku pomoć, saradnja sa Komesarijatom, saradnja sa civilnom i vojnom misijom UN na KiM, a na osnovu Rezolucije Saveta bezbednosti 1244. Kada pogledate ovu Uredbu i nadležnosti Kancelarije i kada pogledate amandman koji su predlagači podneli, bukvalno je to prepisano iz ove Uredbe.

To da Vlada Republike Srbije i Kancelarija za KiM ne brinu dovoljno o narodu na KiM jednostavno nije tačno. Danas su izneseni podaci, a ja ću samo nekoliko podataka da kažem. Kancelarija za KiM i Vlada Republike Srbije na današnji dan finansira, kao korisnike budžeta, preko 40.000 ljudi na prostoru KiM bez javnih preduzeća, a imamo jedan deo javnih preduzeća koji se takođe finansiraju.

Ono što želim da istaknem, nikada nije bilo više predstavnika Vlade i Kancelarije za KiM prisutno na KiM, personalno i institucionalno, i to na celom prostoru KiM od Gore, Štrpca, Goraždevca, Istoka, Kline, Peći, preko severnog dela Kosovske Mitrovice, Leposavića, Zubinog Potoka, Zvečana, Srbice, Vučitrna, do Prilužja, Gračanice, Kosova Polja, Lipljana, Obilica, pa ste do Kosovske Kamenice do Novog Brda, Gnjilana i Vitine.

Ovo sam nabrojao, iz prostog razloga, što postoji dnevna koordinacija i prisustvo predstavnika Kancelarije i Vlade Republike Srbije na KiM. Ne želim da govorim da, u toku izborne kampanje za privremene kosovske institucije ,koliko je bilo predstavnika stranaka vladajuće koalicije. Ovakvo prisustvo i koordinacija predstavlja vetar u leđa Srbima na KiM za njihov opstanak. Narod na KiM zna da proceni i vidi ko vodi brigu i zastupa njegove interese.

Dokaz tome je i podrška naroda sa KiM predsedničkom kandidatu Aleksandru Vučiću, sa preko 80% glasova, a i na kosovskim izborima narod je prihvatio predlog Vlade Republike Srbije i na izborima osvojio devet od 10 mandata, što se pokazalo i pokazuje da narod zna da se odredi i da vidi, zna da proceni ko vodi brigu, na koji način i koliko na prostoru KiM. Hvala.

(Slaviša Ristić: Po amandmanu.)

Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, tačno je da sam bio državni sekretar u ministarstvu za KiM, to su bile druge okolnosti i druga procena. Ali, ponavljam, u nadležnosti ministarstva za KiM i u nadležnosti Kancelarije za KiM, ništa se nije promenilo sem naziva, tako da nema razloga da se ovaj amandman prihvati.