VOJISLAV VUJIĆ

Jedinstvena Srbija

Rođen je 29. oktobra 1975. godine u Aleksandrovcu.

Diplomirao je na Ekonomskom fakultetu.

U periodu od 2000. do 2007. godine bio je komercijalni direktor Modne kuće „Todor”, dok je od 2007. do 2008. godine bio zaposlen u „Euro banka EFG”.

Jedan je od tri potpredsednika Jedinstvene Srbije i predsednik Opštinskog odbora Jedinstvene Srbije.

Nakon izbora 2012. godine, izabran je za narodnog poslanika, a na tom mestu ostao je i u sazivima posle izbora 2014. i 2016. godine.

Na izborima održanim 21. juna 2020. godine našao se na listi "Ivica Dačić SPS- JS Dragan Marković Palma". Mandat mu je potvrđen 10.11.2020. godine.

Oženjen, otac dvoje dece.
Poslednji put ažurirano: 10.11.2020, 15:29

Osnovne informacije

Statistika

  • 22
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Deseto vanredno zasedanje , 29.07.2021.

Hvala vam, uvažena predsedavajuća.

Uvažena ministarka i predstavnici Ministarstva finansija, mi smo pre par dana ovde razgovarali o sporazumima EFTA, danas pričamo o CEFTA. Ja lično kada uporedim te dve stvari, vrlo su slične i mogli smo lako danas i jednu i drugu stvar zajedno da radimo, tj. slične su i priče.

Kolege pre mene su ispričale manje-više sve o detaljima i vi ste u uvodnoj reči rekli dosta, tako da i onim građanima koji danas posmatraju ovaj direktan prenos sednice, iako nisu znali šta je to CEFTA, siguran sam da danas već imaju neka nova saznanja o tome.

Kada je u pitanju EFTA, iskustvo je bilo da je bilo onih koji su odlazili u Evropsku uniju, ali imamo i iskustvo da su se neki ponovo vratili da budu članice EFTA, konkretno Velika Britanija. Kada pričamo danas o CEFTA, za sada se još niko nije vratio, ali nije isključeno. Mi smo na tom evropskom putu, kao pretpostavljam i sve ostale članice EFTA, ali vrlo je moguće da nam se opet vrati neka zemlja iz Evropske unije.

Svakako svi sporazumi koje potpisujemo kao država, ne pričam samo o EFTA i o CEFTA, nego uopšte o svim sporazumima, svaki od tih sporazuma donosi određenu korist Republici Srbiji. Ono što bi trebalo da bude suma sumarum ovog sporazuma, kada je u pitanju CEFTA, je rezultat, mislim da je i kolega Branislav malopre to rekao, ozbiljnog suficita koji kao država ostvarujemo. Mi četiri puta više izvozimo u članice CEFTA nego što od njih uvozimo. To znači da smo mi dominantni na ovom tržištu, to znači da je paleta proizvoda koju Srbija ima daleko superiornija u odnosu na naše kolege ili na ostale članice CEFTA. Tu smo, naravno, da zajedno sa njima sarađujemo, kako sada, tako i u budućnosti, bez obzira na to ko pre ili kasnije uđe u Evropsku uniju.

Ono što je dobro i molim vas da sad jedno iskustvo danas prenesete i na sednicama Vlade, to je predlog Dragana Markovića Palme, ja sam to pričao i prošli put, zato što je strateški proizvod u svim ovim trgovinama poljoprivreda. O čemu god da pričamo, o privredi, o ekonomiji, mi se uvek nekako vratimo na tu poljoprivredu i siguran sam da Srbija tu ima šta da ponudi. Ono što treba našem poljoprivrednom proizvođaču, to je jedna adekvatna i pravovremena informacija.

Mi imamo e-Upravu koja je zaživela. Ima određenih nedostataka, u smislu ovih dana vidim da su velike gužve kada su u pitanju pasoši i lične karte i to je jedna tema, pričam krajnje dobronamerno, gde bi trebalo malo da se izađe i na teren, da se vidi šta je to što treba da se pospeši da bi e-Uprava još bolje funkcionisala, ali isto tako je predlog da nađete način da napravimo nešto slično e-Upravi što bi bilo na korist poljoprivrednim proizvođačima. To bi bio najbrži način da do njih plasiramo pravu informaciju šta je to što je trend i šta je to što treba da proizvode, na šta treba da se fokusiraju.

Mi smo imali skoro situaciju sa paradajzom u Leskovcu, svi smo to propratili, kada su poljoprivredni proizvođači bili ljuti zato što je jednostavno tržište odredilo da je u tom trenutku cena paradajza bila takva kakva jeste. Isto tako imamo i situaciju, ja sam to i prošli put kada je na dnevnom redu bila EFTA pričao da imamo i cenu maline koja je 400 dinara. Sve je to život. Ne postoji mogućnost da nekome zagarantujemo, najmanje mi kao država, bilo kakvu cenu koja će od početka do kraja, recimo, u narednih pet godina, da bude ista. To diktira tržište.

Ali šta je dobra stvar? Dobra stvar je da iskoristimo sve ono što država daje. To su razna podsticajna sredstva, razne subvencije da poljoprivredne proizvođače fokusiramo na proizvodnju, da se ne bave samo tom osnovnom sirovinom koju proizvedu, nego da nađu neki način prerade i da imamo poluproizvod ili gotov proizvod koji nije uslovljen vremenom trgovine, da u trenutku i kada se desi situacija na tržištu, da su cene određenih proizvoda niske, da oni mogu svoju robu da sačuvaju i svoju zaradu da uzmu u nekom drugom trenutku. Država je tu uradila dosta. Otvoreni su razni IPARD fondovi, različite subvencije, subvencije Svetske banke. Ministarstvo poljoprivrede to odlično radi.

Preneću vam šta je problem sa terena. Ljudi nisu dovoljno upoznati sa tim. Poljoprivredni proizvođači ne znaju šta sve imaju na raspolaganju. Znači, što je do države, ja to mogu da kažem, ove godine su možda sredstva manja u odnosu na prethodne godine, ali ta sredstva se nedovoljno koriste kada su u pitanju poljoprivredni proizvođači.

Znači, vama jedan predlog da prenesete na sednicama Vlade, vašim kolegama, mogućnost da se napravi sistem koji će poljoprivredne proizvođače lakše da informiše o svim pogodnostima koje je država za njih i da ih usmerava šta je to što trebaju da rade.

Mi kada pričamo o zaštiti sopstvene proizvodnje, jer je prethodnih dana upravo to bila tema, kada su u pitanju članice CEFTA, ušao sam u analizu kako to rade druge zemlje.

Ono što deluje vrlo popularno je, da kažete stvar koja u praksi nije primenljiva. Od 400 predloga koji su bile kao određene mere zaštite domaćih tržišta, kada su u pitanju sve zemlje članice i EFTA i CEFTA, a vezano za međunarodne sporazume, polovina nije mogla da se implementira, znači, polovina je bila samo dobra priča.

Mi moramo da budemo realni i ponovo da se vratimo na činjenicu da Srbija četiri puta više izvozi članicama CEFTA nego što od njih izvozi. Ne možemo po svaku cenu da kritikujemo ako se u određenom trenutku desi da je cena nekog poljoprivrednog proizvoda u okruženju niža, a ulazi na naše tržište, iako imamo mehanizme i mere kako i od toga da se branimo.

Ono isto, ministarka, što želim da iskoristim vaše prisustvo i da vas pitam, nema toliko veze sa CEFTA, ali ima veze sa trgovinom, ima veze sa inspekcijskim službama koje su u vašem nadzoru je da objasnimo građanima šta se desilo u trenutku pandemije kada imamo jednu ovu masku koja je pre pandemije koštala pet dinara, danas košta pet dinara, a u trenutku pandemije se ta cena kretala od 100, 150 i 200 dinara?

U tom trenutku je neko zloupotrebio svoju poziciju na tržištu i vrlo nekorektno, slobodno smem da uporedim sa ratnim profiterstvom, došao do određenih prihoda i enormnih zarada zato što je iskoristio situaciju koja u tom trenutku po građane Srbije bila nepovoljna.

Mi državu možemo da pohvalimo za sve mere koje je uradila. To su i finansijske pomoći, različiti podsticaji, borili smo se sa finansijskim sredstvima više i bolje nego svi u okruženju, država je obezbedila vakcine, ne jednu, dve, tri, četiri, pet.

Znači, sve što je bilo do strane države kada je trebalo da se utiče na borbu sa pandemijom, država je uradila. To je za svaku pohvalu, ali je za osudu ona grupica koja je uspela da dođe do enormnih zarada samo zato što je zloupotrebila stanje u tom trenutku na tržištu, da li su imali zalihe ili su uspeli da uvezu te maske, ja ne znam, ali ono što košta pet dinara, da prodajete po 200, pa to nije sto posto marža ili ne znam šta, nego sigurno dve hiljade puta kako to izgleda.

To je bila tema jednog odbora, gde sam kao član tog Odbora za privredu razgovarao sa vašim kolegama iz ministarstva i oni su mi rekli – da, te nepravilnosti su uočene, ti ljudi možda nisu na najadekvatniji način kažnjeni.

Moje pitanje za vas je - ajde da se pripremimo za ovu jesen koju dolazi, zato što neke informacije kažu da se broj zaraženih povećava. Dajte da uradimo sve što je do vas, do nas, da zajednički zaštitimo tržište i potrošače, da ne dođemo u istu situaciju.

Da se vratim na temu. Kada su u pitanju svi ovi sporazumi, kolege su malopre rekle, predsednik Aleksandar Vučić je i danas i juče bio u Makedoniji na sastanku sa predsednikom Albanije, sa predsednikom Makedonije i radi se i dalje na novim sporazumima koji će, svakako da olakšaju i trgovinu i te dobrosusedske odnose.

Lično mislim da su ti dobrosusedski odnosi ono što je uvek na Balkanu nekako falilo. Mi smo upućeni jedni na druge. U nekim stvarima se razlikujemo, ali evo dolazi vreme da smo svi shvatili da od tih razlika samo možemo da imamo štetu, a nikako koristi.

Ono što je veliki motor i velika pokretačka snaga svih tih sporazuma je upravo to što se danas u državi Regionalni balkanski forum, gde se nalazi preko 400 kompanija sa ovih prostora koje imaju zajednički cilj, a to je upravo, ono što sam malopre rekao, to su sporazumi koje će predsednik da potpiše.

Privreda i ekonomija su definitivno tačke spajanja svih nas ovde na Balkanu. Vaše ministarstvo tu igra veliku ulogu.

Mi svakako, ali kao i ostale kolege podržavamo ove sporazume koji su danas na dnevnom redu i računamo da ćemo i dalje da nastavimo istim tempom i da budemo lideri u regionu, a i da imamo ponude da potpisujemo slične sporazume.

Hvala vam.

Osmo vanredno zasedanje , 14.07.2021.

Hvala vam uvaženi predsedavajući.

Ministarka sa saradnicima, ovaj zakon koji je danas prvi na dnevnom redu, a to je Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o zajmu projekat daljinskog grejanja u Kragujevcu je zakon koji je juče mogao da bude objedinjen sa tačkama dnevnog reda, jer ovaj zakon pre svega se odnosi na ekologiju i na zdraviji život svih ljudi koji žive u Kragujevcu.

Naravno, kao i koleginica Aleksandar Tomić, i ja ću da vam čestitam na svim rezultatima koje ste vi i vaše ministarstvo do sada postigli i nastavite tim tempom da radite i Srbija će u ekološkom smislu sigurno biti bliža EU.

Ovaj zakon naravno je jedan domaćinski zakon zato što mi iz JS uvek delimo zakone na one koji su domaćinski i na one koji to nisu. Zašto je ovaj zakon domaćinski? On je domaćinski zato što se zadužujemo za jednu kapitalnu stvar. Zadužujemo se za jednu dobru stvar koja će vremenom i tokom svog eksploatisanja sigurno i otplatiti samu sebe.

Drugo, kada su u pitanju zakoni i sporazumi koji su u nastavku ovog dnevnog reda, ja iskren da budem voleo bih da je ovde među nama i ministar poljoprivrede gospodin Nedimović, ali svakako ono što ću danas reći vama biće i nekih poruka za koje imam želju da ih prenesete Vladi i da ih na sastancima Vlade kao jednu ideju razmenite između sebe.

Naravno, EFTA sporazum je mnogo širi sporazum i ne tretira samo poljoprivredu kako sam ja ovde naveo, tretira i mnogo šire stvari, ali ono zbog čega ću se ja fokusirati na poljoprivredu su upravo i ti sporazumi koji su namenjeni pre svega poljoprivrednim proizvodima.

Nekada smo pripadali jednoj velikoj zemlji, zemlji koja je imala preko 22 miliona stanovnika i samim tim je bila i veliko tržište. Možda smo mogli da budemo nezavisni sami za sebe obzirom na populaciju koja je bila u sastavu Jugoslavije. Proizvodili smo tada sve što su proizvodile razvijene zemlje, proizvodili smo avione, proizvodili smo velike građevinske mašine, proizvodili smo traktore, za to vreme smo proizvodili i televizore što je bila, mogu slobodno da kažem, tada i naučna fantastika. Još tih zlatnih 80-tih godina Jugoslavija je imala predispozicije i naravno pozive da postane i članica EFTA-e.

Zašto mi tada nismo ušli u jedan takav savez ili neke slične saveze koji su nam tada isto tako nuđeni? Ne znam, to je bilo neko drugačije vreme. Ja mogu samo iz dokumenata iz neke bliže istorije da tada razmišljam i sada da kažem da li smo bili u pravu ili nismo bili u pravu, ali svakako činjenica je da tada nismo potpisivali slične sporazume. U to vreme sada ne možemo da se vratimo, pre svega što jedna tako razvijena zemlja kao što je bila Jugoslavija i ovako moćna u svakom smislu, pre svega kao jedan veliki proizvođač, te zemlje više nema.

Ali, mi danas ne proizvodimo iste te avione, mi danas ne proizvodimo te velike građevinske mašine, mi danas ne proizvodimo traktore. Iskren da budem, retke su stvari sa kojima bi velikim silama mi mogli da se upoređujemo, iako smo zemlja koja se u regionu najviše razvija. Ono što je neka naša budućnost i ono što ja vidim kao neku snagu Srbije danas, to je ono što sam i malopre rekao, to je pre svega poljoprivreda. Siguran sam da malo ko može da nam parira u proizvodnji zdrave hrane. Tu se opet vraćam i na vas kao ministarku ekologije. I još jedan veliki bitan resurs koji će u budućnosti svakako da dobije na težini i na ceni je voda. Znači, mi možemo da ponudimo zdravu hranu, a to je za budućnost i vreme kome idemo u susret najbitnija stvar, po nekom mom mišljenju.

Kada Dragan Marković Palma, predsednik Jedinstvene Srbije, predsednik poslaničke grupe kojoj ja pripadam, kaže da je seljak gospodin čovek, gospodin poljoprivredni proizvođač najbitnija karika u proizvodnji, ja ga svakako podržavam i siguran sam da ćete tu svi da se složite i da svakako svi poljoprivredu vidimo kao najveću šansu za Srbiju. Opet se vraćam, ti pre svega mislim na zdravu hranu.

Danas sporazumi koje potpisujemo idu u prilog ovoj činjenici, a to su sporazumi koji nam otvaraju, to su sporazumi koji se revidiraju, jer mi smo već imali potpisane ove sporazume svakako, ali šansa za našeg poljoprivrednog proizvođača da dođe na neka nova tržišta, na neka tržišta koja su udaljena od nas i da svakako bude konkurentan sa svim ostalim zemljama koje su članice EFTA i isto apliciraju na ta tržišta.

Mi svakako u proizvodnji kojom se bavimo smo uslovljeni nekim standardima. Jedan od standarda koji moramo da ispunimo kada pričamo o poljoprivrednoj proizvodnji je Global GAP. To je standard koji je uslov da biste mogli da izvozite vaše proizvode na tržište Evropske unije.

Ja sada hoću i da pohvalim Vladu i da pohvalim Ministarstvo poljoprivrede, zato što se Vlada opredelila da uvođenje jednog ovakvog standarda u poljoprivrednim gazdinstvima ili uopšte u poljoprivrednim društvima koja se bave proizvodnjom hrane sufinansira, tj. da da subvenciju od 50% na vrednost implementacije Global GAP sistema.

Ovi sporazumi idu u prilog našoj poljoprivredi i ovi sistemi zato što nas oni upućuju da trebamo da proizvodimo pre svega zdravu hranu, zato što svaki od ovih standarda ima određene sisteme kontrole koji su ljudima koji sprovode i koji implementiraju ove standarde uvek dostupni, tako da naš proizvođač koji ima jedan ovakav standard automatski šalje poruku da je njegovo poljoprivredno gazdinstvo, da je poljoprivreda proizvodnja kojom se on bavi upućena pre svega na zdravu hranu i da poštuje sve standarde koje nam članice EFTA ili bilo koja druga evropska zemlja i neke druge organizacije priznaju.

Moram da pohvalim Vladu i Ministarstvo poljoprivrede zato što su omogućili da mladi ljudi i svi oni koji žele da se bave poljoprivredom dobiju različite vidove subvencija. Znači, danas su za sve one koji hoće, a pre svega vidim mlade ljude zato što se većina mladih ljudi opredelila da im poljoprivreda bude neki dodatan prihod, dodatna zarada uz poslove koje rade, a ja tu opet vidim i rešenja koja kod nas zastupaju tri ministarstva koja se bave oživljavanjem sela i uopšte poljoprivrede, ne samo Ministarstvo poljoprivrede, tu su i Ministarstvo za demografiju, tu je na kraju krajeva i vaše Ministarstvo ekologije, koji imaju negde za cilj i želju da se ponovo ta neka ruralna područja ožive i da se mladi ljudi vrate na selo.

Upravo je država preko ovih subvencija dala mehanizam da oni mogu da apliciraju za različite IPARD fondove, da mogu da apliciraju za fondove Svetske banke, a postoje i čak programi koji su namenjeni isključivo mladim poljoprivrednim proizvođačima. Postoje i programi koji su napravljeni za one male, za one kojima je možda i najviše potrebna subvencija da bi mogli da stanu rame uz rame i da budu konkurentni na tržištu sa svima ostalima.

Naravno, tu su i zadruge. Zadruge mogu da pomognu svim tim ljudima koji žele da se bave proizvodnjom zdrave hrane, da lakše dođu do plasmana i da smanje troškove svoje proizvodnje. Naravno, tu Vlada ne može sama da iznese taj projekat i ideju velikog broja zadruga. To je, pre svega, jedna ideja gde moramo da se složimo svi koji se nalazimo u lokalnim samouprava, u opštinama, u gradovima i da pomognemo i onim ljudima koji nisu dovoljno pismeni da mogu da se udruže i da zajednički apliciraju za formiranje određenih zadruga.

Ono što sam rekao na početku i ono što ću da vas zamolim da prenesete na sednicama Vlade i premijerki i svim ostalim ministrima, naravno, ja ću to ovde raditi svaki put kada budem u prilici, je da morate da promovišete svi zajedno i smerove kada je u pitanju školstvo koji se tiču poljoprivrede, fakultete koji se tiču poljoprivrede ili uopšte proizvodnje zdrave hrane. Imam osećaj da su nekako deca fokusirana na neke druge profesije i na neka druga zanimanja, ali su ovo zanimanja budućnosti.

Naravno, naša poljoprivreda, bez kadrova koji će da budu obrazovani i školovani da lakše mogu da iznesu taj proces proizvodnje, će se susretati sa nekim problemima koje ćemo u budućnosti verovatno teško rešavati, jer je konkurencija na svetskom tržištu sve veća i sve jača. Zato vas molim da nađete način, pre svega kroz informisanje, da mlade ljude uputimo da se bave poljoprivredom i proizvodnjom zdrave hrane.

Isto tako, moramo da se potrudimo da, pored jednog velikog sistema kakav je e-uprava, formiramo jedan veliki sistem kada je u pitanju informisanje poljoprivrednih proizvođača. Poljoprivredni proizvođači, kako to ovde manje-više svi vrlo često kažemo, su sposobni da proizvode različite stvari, ali ako oni ne znaju šta je to gde trebamo da se usmerimo, šta je to što trebamo da proizvodimo, onda svakako sebi prave gubitak koji je neki put vrlo teško nadoknadiv.

Zato smatram da ako napravimo jedan sistem sličan e-upravi upravo tim poljoprivrednim gazdinstvima i poljoprivrednim proizvođačima možemo da damo pravac u kome da se kreću i šta je to što trebaju da proizvode. Zašto se pre svega treba obratiti malim poljoprivrednim proizvođačima? Zato što je njima najlakše da promene kulturu. Njima je najlakše da se bave nekom diverzifikacijom u odnosu na velike sisteme koji su opredeljeni da se bave tačnim kulturama.

Ono što je vrlo bitno, mi poljoprivrednog proizvođača, opet kažem, zašto mi je on u fokusu, zato što ovi sporazumi koji su danas na dnevnom redu se odnose na poljoprivredne proizvode, ne smemo samo da se setimo poljoprivrednog proizvođača u vreme izbora i u vreme političkih kampanja, gospodina poljoprivrednog porizvođača moramo da se setimo svakog dana u godini. Znači, 365 dana u godini moramo da mislimo o poljoprivrednom proizvođaču.

Predsednik stranke kojoj pripadam Dragan Marković Palma je nekim konkretnim stvarima, a to je opet ovaj predlog i svim ostalim političarima koji vode opštine i gradove to može da bude neka ideja, pa slobodno nek prepišu, nekoliko puta organizovao da poljoprivredni proizvođači odu u Beč, da poljoprivredni proizvođači odu u Pariz, da poljoprivredni proizvođači posete Gčku itd. To nisu bili samo fakultativna putovanja. Jedna od onih konkretnih stvari koja je realizovana 2011. godine, a mnogi su joj se tada smejali, bila je kupovina preko 200 junica, tj. visokomlečnih krava koje su podeljene poljoprivrednim proizvođačima sa teritorije grada Jagodine. Ljudi su se tada smejali zato što nisu shvatali šta je u stvari suština jednog takvog projekta. Od tog dana genetski materijal kada su u pitanju krave i proizvodnja mleka, kada su u pitanju visokomlečne krave se u tom kraju promenila.

Sada ću da se setim i, evo, da spomenem i kolegu Zukorlića koji je jednom prilikom pričao da ste i vi kod vas u vašem regionu pokušali da formirate jednu ozbiljnu fabriku za proizvodnju mleka i da se na kraju uspostavilo da zbog loše putne infrastrukture to mleko nije moglo da se transportuje i da ta fabrika nije mogla da zaživi u punom kapacitetu, kako ste to mislili.

Sada pravim jedan drugi primer, gde pokazujem da je lokalna samouprava izašla u susret poljoprivrednim proizvođačima zato što je pre svega uradila jednu dobru infrastrukturu da transport te robe može da bude lak, a onda sa tim visokomlečnim kravama podigla proizvodnju mleka i oni su sada, ako uzmete statistiku koja se svake godine ažurira, jedni od ozbiljnijih proizvođača mleka. Pričam o malim poljoprivrednim gazdinstvima.

Mi ni sada nećemo da mirujemo. Dragan Marković Palma je sada došao na novu ideju, isto dajem predlog svim ostalim političkim strankama da od nas možete da prepišete. Mi ćemo u avgustu da vodimo preko 1.000 poljoprivrednih proizvođača u Grčku na more. Red je da se i oni odmore. Red je i da oni malo danu dušom, jer nas čitave godine nose, pomažu, hrane i izlaze nam u susret. I ovo neće da bude kriterijum da će da idu samo veliki, ići će i oni mali poljoprivredni proizvođači, ne samo oni što imaju 50 krava, ići će i oni koji imaju dve krave.

Ako neko pita kako to finansiramo, pa evo ovako, mi kao i sve ostale političke partije imamo pravo da po zakonu dobijemo određena finansijska sredstva iz budžeta i mi smo doneli odluku, na predlog Dragana Markovića Palme, da kao stranka kompletan taj iznos i kompletna ta sredstva uputimo upravo jedan ovakav projekat da 1.000 poljoprivrednih proizvođača iz Srbije u avgustu mesecu odvedemo na more.

Ovo je predlog koji nije patentiran, znači, možete svi da prepišete i siguran sam da ćemo tako da ostvarimo mnogo bolju komunikaciju sa poljoprivrednim proizvođačima. Kad to kažem, hoću da pohvalim i ministra poljoprivrede gospodina Nedimovića, verovatno po treći put u ovoj mojoj diskusiji danas. Zašto?

Danas je cena malina preko 400 dinara i za one ljude koji imaju neku vezu sa selom i za neke ljude koji znaju šta znači ta cena od 400 dinara, to je, ja mislim, u istoriji od kad se u Srbiji ljude bave malinarstvom najveća cena maline koju smo nekad postigli. Ministra Nedimovića možemo da vidimo ovih dana na plantažama maline, rame uz rame sa srpskim seljacima, i to je u redu. Ali, zašto hoću da ga pohvalim? Zato što je sa njima bio i rame uz rame i kada je cena te maline bila 70 dinara.

Ako se sećate, pre neki desetak godina, kada su se malinari bunili i tražili pomoć od države, neka druga politička sila je umesto ministra poslala žandarmeriju na iste te malinare. Znači, tada ministar nije imao, kako se to u žargonu kod mlađih ljudi kaže, nije imao petlje da ode kod istih tih malinara, nego su slali žandarmeriju, kao da su naši poljoprivredni proizvođači teroristi. Danas, kada je cena 400 dinara, ministar ide među malinare i isto tako je išao kada je cena bila 70 dinara.

Zašto su bitni ovi sporazumi koje danas glasamo? Bitni su zato što nam otvaraju tržišta gde mi sigurno možemo da budemo konkurentni, pre svega u poljoprivrednoj proizvodnji, i zato sam danas svoje čitavo izlaganje fokusirao na poljoprivredu.

Tako da, ministarka, zamoliću vas da predloge koje sam danas dao prenesete na sednicama Vlade i bilo bi dobro ako neki od tih predloga može da se usvoji i da ja više sa svojom diskusijom ne bih zagazio puno u politiku, držaću se dnevnog reda. Ono što je najbitnije danas za vas, još jedanput ponavljam, poslanička grupa Jedinstvene Srbije će podržati sve što je danas na dnevnom redu. Hvala.

Četvrta posebna sednica , 07.06.2021.

Hvala vam uvažena predsedavajuća.

Gospođo premijerka, ministarke Joksimović, Popović i Čomić, svi prisutni naši prijatelji iz Evrope, ali koliko vidim ovde ih više nema, ostali su najuporniji u svakom slučaju, svi koji su na balkonu, pozdrav i za njih.

Ja ću premijerka na početku svog govora da se osvrnem na ono što ste vi rekli, a to je da je ova izmena Ustava možda i malo šira tema od pravosuđa zato što nastavljate intenzivno reforme, a ovo jeste jedna od najkrupnijih stvari, a to je borba protiv korupcije, kako ste vi to i rekli.

Živimo u turbulentnim vremenima i kao uvek na Balkanu ni sada nije lako da se vodi država i Srbija u svetu ima dosta prijatelja, možda ih sada imamo i više nego što smo ih ikada imali, ali svakako da imamo dalje neke neprijatelje, mogu slobodno tako da kažem. Narod je dao poverenje predsedniku Republike. Mi smo ukazali poverenje vama, ukazali smo poverenje kompletnoj Vladi i insistiramo, kao što narod to traži da predsednik bude najbolji i najveći domaćin među nama. Na sreću, mi takvog predsednika imamo. To mogu da kažem i za vas, koji se nalazite na mestu predsednika Vlade.

Činjenica je da Srbija teži ka EU i mi na tom putu istrajavamo i ono što je bitno, što su naši evropski prijatelji mogli da vide, da uvek imamo kočničare koji su i danas pokušali da skrenu ovo sa pravog puta, ali na sreću uspeo je predsednik Skupštine, gospodin Dačić, da sednicu vrati na pravi put.

Ono što je sada u ovom trenutku simbolično jeste da imamo pet dama koje se trenutno bave najkrupnijom izmenom koju Srbija u ovom trenutku ima, izmenom Ustava.

Znači, činjenica je da ima onih kojima ne odgovara to što mi radimo, ali svakako da ćemo da nastavimo da se krećemo evropskim putem. Uvek mogu da razumem kritičare i super je kada svaka država, svaka vlast, svaka Vlada ima kritičare, ali nikada nisam razumeo i nikada nisam podržavao kritizere. Zašto to kažem? I vi ste u jednom trenutku spomenuli da ovih dana, barem kada uspem da razgovaram sa građanima, deo njih je uznemiren. Svaki put kada se kaže promena Ustava, a ovih dana imamo i one kritizere koji uporno upućuju na Kosovo, mi imamo obavezu, imamo dužnost i zato je dobro što se prenosi ova Skupština i što imamo svi mogućnost da pričamo o tome, da se ova izmena Ustava odnosi isključivo na pravosudni sistem. Znači, o Kosovu nije bilo reči.

To što smo na početku sednice imali jednu provokaciju, koja je trebala da ide u tom pravcu, ne znači da će Skupština u tom pravcu da radi. Znači, bavićemo se samo onim što je na dnevnom redu, kako je to i gospodin Dačić rekao.

Mi stalno pričamo o nezavisnom sudstvu. Na početku ste rekli da je to osnov za borbu protiv korupcije i ono što je meni, možda, utisak, najkompletniji utisak vašeg govora jeste što ste u jednom trenutku rekli da mi radimo ove reforme i da mi težimo EU, ali da mi ne radimo ovakve izmene i promene Ustava da bi se samo prilagođavali Evropi, nego zato što želimo da građani Srbije bolje žive, a suština i poruka EU od njenog osnivanja do sada je upravo to.

Žao mi je što tu nisu naši evropski prijatelji. Ovo se možda malo i odužilo i ja ih razumem, ali nekako kroz istoriju srpski narod je uvek imao tu hrabrost koja je isticana u prvi plan i uvek smo nekako Evropi značili. Mnogo više smo mi značili Evropi, nego što je Evropa značila nama.

Ono što, premijerka, želim vama da kažem, izvinjavam se, ministarka, ako nije problem, da prenesem kao jednu poruku, gospodin Dragan Marković je upravo taj deo apostrofirao na sastanku u Solunu, pošto je privredno-politička delegacija na čelu sa Draganom Markovićem Palmom ovih dana u Grčkoj. Upoznati ste sigurno da je preko 600 medicinskih radnika, naravno, ne o trošku poreskih obveznika, otišlo putem donatora da se odmori, a pre svega oni lekari i medicinsko osoblje koji su bili u kovid crvenim zonama. Ja ih pozdravljam. Danas je zadnji dan tog njihovog odmora i vraćaju se na redovne aktivnosti.

Ono što je bilo interesantno na sastanku sa mitropolitom solunskim Varnavom jeste da je gospodin Marković rekao da je duhovno i hrabro uvek bilo nešto što je Srbiju karakterisalo, i to su bile neke naše karakterne osobine, ali da je sada došlo vreme da treba da apostrofiramo duhovno i mudro, pa tako i ova izmena je na tom putu, na tom pravcu.

Mi prihvatamo sve ono što traži Evropa, mi se prilagođavamo svetu, naravno nikada na svoju štetu, uvek u korist naših građana i pokušavamo da svima njima izađemo u susret. Ovo je apsolutno prihvatljivo. Kada je u pitanju poslanička grupa JS mi ćemo da podržimo ovu inicijativu i ovaj prvi korak, a ono što je interesantno i što moramo da potenciramo stalno, znači, ovakve izmene Ustava, evo, 13 puta se menja u modernoj istoriji srpski Ustav. Ovo je 14 put gde menjamo Ustav, ovo je jedan veliki ispit i za državu, ispit za vas iz Vlade, ispit za predsednika, ispit za sve nas poslanike.

Građani su ti koji daju krajnji sud o svakim izmenama Ustava i ja računam da ovih dana, ukoliko nastavimo sa ovom inicijativom da tačno i jasno svima objasnimo o čemu se radi, da će i građani u velikoj većini da podrže sve ove inicijative i posao kojim se sada bavimo.

Još jedanput samo da vam kažem da će poslanička grupa JS, kako i ovaj prvi korak tako i do kraja, podržati kompletnu inicijativu i promenu Ustava. Hvala.

Dvadeseto vanredno zasedanje , 30.01.2020.

Uvažena predsednice Skupštine, predsednice Vlade, dame i gospodo ministri, drage moje kolege, ja da zamolim predsednicu Skupštine da u nekoj sledećoj raspodeli mene stavite bar dva mesta od Vukadinovića. Ja ću da se vratim na početak odgovora između njega i premijerke. Kolega Vukadinoviću, čuli ste da od tog paradiranja nema neke velike vajde. Morate da budete konkretni. Tu podržavam premijerku.

Gospodine Nedimoviću, vi ste danas izneli set mera koje je Ministarstvo poljoprivrede već do sada realizovalo. Ja vam čestitam na tome i pohvaljujem vas. Ali, naravno, nikad verovatno nije dovoljno dobrih ideja.

Mogu da vam kažem još dva predloga, dva predloga koja su se u praksi pokazala kao vrlo dobri. Oni su sprovedeni u Jagodini. Skupština grada Jagodine je donela dve interesantne odluke o kojima možete da razmislite, pa da ovde nekad budu i kod nas na dnevnom redu. Prva odluka je da se poljoprivredni proizvođači oslobode plaćanja poreza na zemlju, bar onu obradivu zemlju, iako možda treba razmišljati i o tom delu da ona koja nije obradiva, a nalazi se u zonama gde ima ljudi koji su dobri domaćini, možda bi trebalo i više da se oporezuje.

Druga ideja i predlog koji je dao dobre rezultate, to su subvencije za poljoprivredne kredite u smislu kamate. Znači, poljoprivredno gazdinstvo vraća glavnicu, a grad plaća kamatu. Naravno da ti programi mogu da budu različiti od gazdinstva do gazdinstva. Vas razumem kad radite neke mere koje su opsežne i koje tretiraju veliki broj poljoprivrednih gazdinstava da prosto moraju da budu fokusirane i sužene u određenom delu. Realno ako gledamo, bez jakog i osnaženog seljaka i bez dece, svaka država gubi svoju snagu i u nekom trenutku gubi i svoj smisao.

Kad već spominjem decu, ja ću da postavim i pitanje Slavici Đukić Dejanović. Interesuje me, obzirom da su već mere i predlozi, tj. konkretni zakoni koje je usvojila ova naša Skupština, znači, to su te pronatalitetne mere, već se sprovode. Hoću da vas zamolim da mi date odgovor kakvi su rezultati.

Za ministra poljoprivrede, evo i za ministra finansija koji je tu, naravno, i za premijerku, možda još jedan predlog. U Srbiji postoji oko 600.000 registrovanih traktora. Prosečna starost traktora kod nas je preko 30 godina. Imao sam prilike da vidim kako to izgleda na terenu. Troše više ulja nego što troše nafte. Teško je naći delove za sve te traktore.

Ministarstvo poljoprivrede daje 50% subvenciju za kupovinu traktora ili svih ostalih priključnih mašina. Lično mislim da je poljoprivrednim gazdinstvima, posebno onim manjim, teško da isfinansiraju traktor koji je najjeftiniji 15.000. Cene tih traktora idu i do 50, 60. Gospodin Rističević zna kako se kreću te cene. Idu i preko 100.000 ti veliki traktori.

Predlog je da Ministarstvo poljoprivrede i Vlada subvencionišu direktno proizvođača traktora, mi ga imamo u Srbiji, kao što je nekad sličan model finansiranja "Fijata".

(Predsednik: Zahvaljujem. Vreme ste dosta prekoračili.)

Završavam za 15 sekundi.

Ako damo subvenciju proizvođaču, on će automatski moći cenu da spusti, tako da će svakome da bude dostupnije. Hvala.

Dvadeseto vanredno zasedanje , 30.01.2020.

Zahvaljujem se na odgovorima i želim da taj trend nastavite i sa radom, a i sa povećanjem populacije.

Pitanje za gospodina Lončara. Nikako ne mogu da preskočim sada verovatno najaktuelniju temu u čitavom svetu, korona virus. Interesuje me, pratim naravno šta se dešava u okruženju, ali samo da vas pitam koliko smo mi spremni kao država da se suočimo sa mogućnošću proširenja tog virusa na ovaj deo Evrope, ne daj Bože i ka Srbiji?

Kakvi su vaši planovi ako se tako nešto ne daj Bože desi i da li o aktuelnom problemu komuniciramo kao država i vi kao resorno ministarstvo sa okolnim zemljama i da li ćemo u toj situaciji svi zajendo raditi u jednom istom pravcu? Da li postoji jedan plan saradnje sa zemljama koje nas okružuju?

Obzirom da gospodin Dačić nije ovde, zamoliću premijerku da mi da odgovor, u stvari to nije konkretno pitanje, ali prosto interesuje me i čuo sam da je bilo nekoliko pitanja, jednostavno imam želju da znam šta vi kao premijer, svi zajedno kao Vlada, šta očekujete i u kom pravcu će se odvijati ova situacija dalje u Crnoj Gori, na osnovu diplomatskih iskustava, kakve ima naša zemlja?

Interesuje me kako na vaš rad direktno utiče izjava specijalnog izaslanika predsednika Amerike Ričarda Grenela koji traži da Srbija prestane sa aktivnostima koje su vezane za priznavanje tzv. nezavisne države Kosovo? Hvala.

Deseta sednica Drugog redovnog zasedanja , 26.12.2019.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Gospođo Ana Brnabić, premijerko, dame i gospodo, ministri, moje pismo bi i po vokaciji i po politici moje stranke trebalo prvo da bude upućeno Slavici Đukić Dejanović, ali prosto zbog ove prethodne diskusije ja ću prvo pitanje svoje da uputim gospođi Ani Brnabić ili ministarki Jadranki Joksimović.

Aktuelna tema u Crnoj Gori? To neće da bude moje kompletno pitanje, ali prosto tražim neku vezu. Kako je rekao malopre ministar Vulin, mi ni do ovog trenutka nemamo informaciju šta se u Crnoj Gori dešava? Pregovori su u toku i razgovara se. Slavica Đukić Dejanović je jednim najumerenijim tonom rekla da je u stvari diplomatija jedino rešenje i najnormalniji pristup rešavanju ovakvog problema.

Ono što je najbolje iz cele priče i što je poruka jedna, pre svega za sve nas koji živimo na Balkanu, su odjedanput jedinstvo i velika podrška međusobna između SPC, između islamske verske zajednice i između katoličke verske zajednice.

Ja mislim da bi ovde trebalo da stavimo tačku i da se više ovome, bar na ovakav način ovde ne raspravljamo.

Ali kada pričamo o toj međunarodnoj i regionalnoj saradnji, evo ja upućujem pitanje za premijerku. Znači, pre nekoliko dana, tačnije 21. ili 22. decembra predsednik Srbije Aleksandar Vučić je bio u Tirani po pitanju takozvanom „malog Šengena“, zato sam rekao da i gospođa Joksimović može da odgovori na ovo pitanje prosto intencija Evropske zajednice i jeste da se i u okviru same Evrope formiraju regionalne saradnje.

Na istoj toj konferenciji bio je prisutan i Milo Đukanović i on je dao podršku jednoj takvoj regionalnoj saradnji i on se založio da trebamo najnormalnije da komuniciramo i pre svega da budemo svi skoncentrisani na osnaživanje regiona. Moje pitanje je da li će se ta regionalna saradnja proširiti i na neke druge zemlje u regionu i da li će između ostalih ciljeva, ja tu informaciju nemam, biti dominantna borba protiv organizovanog kriminala i da će se raditi na očuvanju svih trenutnih granica koje postoje u okviru ove regionalne saradnje?

Svakako moram da kažem da kad pričamo o regionalnoj i opšte, međunarodnoj saradnji, da je Aleksandar Vučić defakto uradio puno. Mi imamo odlične rezultate i kad je u pitanju ministar spoljnih poslova Ivica Dačić, ne pričam samo o priznanju Kosova, nego uopšte o jednoj od otvorene komunikacije sa svim zemljama sa kojima smo u jednom periodu skoro izgubili svakakvu komunikaciju.

Naravno, ne treba ništa manje da bude ni bitno to što je predsednik moje stranke Dragan Marković Palma, i pored toga što nije ni ministar, ni ambasador, složićete se svi, uradio dosta i na međunarodnoj saradnji, a i na dovođenju velikog broja investitora u Srbiju.

Drugo pitanje, a opet za mene i bitnije od ovoga je svakako pitanje za Slavicu Đukić Dejanović i za Ministarstvo koje ona vodi. Aleksandar Vučić je prepoznao to kao najveći problem i zato smo ovog pita u ovoj Vladi imali formirano Ministarstvo za populacionu politiku i za demografiju, pa me interesuje u narodnoj godini, obzirom da smo povećali i budžet, a sa druge strane imamo i rezultate konkretne kad je u pitanju Jagodina, svake godine imamo po dva odeljenja đaka prvaka više. Kakvi su planovi vašeg ministarstva za sledeću godinu?

Hvala.

Prva sednica Prvog redovnog zasedanja , 02.03.2021.

Hvala, uvaženi predsedniče.

Koleginice i kolege narodni poslanice, vi predsedniče znate, obzirom i da smo koalicioni partneri, da smo mi iz JS upućeni na svakodnevne kontakte sa građanima i ne bih želeo da bilo ko u ovoj sali pogrešno shvati ovo moje pitanje.

Činjenica je da ja dolazim iz turističkog mesta, iz Vrnjačke Banje, mesta u kome veliki broj ljudi živi i radi od turizma. Veliki broj kafića i restorana, ne samo kod nas u našoj opštini, nego u svim opštinama i u gradovima Srbije, poštuje mere koje je propisao Krizni štab.

Ja sam u situaciji da, kada me sretnu moju sugrađani na ulici, vrlo često od njih dobijam sledeće pitanje. Zato odgovor na ovo pitanje tražim i od vas kao predsednika Narodne skupštine. To je odgovor koji tražim i od svih nas narodnih poslanika koji smo prisutni danas ovde u ovoj sali. Ako su svi ostali upućeni da poštuju krizne mere i ako su svi svesni situacije u kojoj se trenutno, kako bar brojke pokazuju, nalazi naša zemlja, onda je red da i mi kao narodni poslanici svojim primerom pokažemo da ove mere imaju svoju težinu. Ako se apeluje da narednih dana treba da se smanji broj kontakata ljudi na jednom mestu, možda i ova sala u kojoj nas ima 250, a zajedno sa svim ljudima koji rade u skupštinskim službama preko nekoliko stotina ljudi, ja vas onda molim da i mi budemo primer i da pokažemo građanima Srbije da ćemo mi prvi da se pridržavamo tih mera. To ne znači da mi izbegavamo rad, da mi izbegavamo posao.

U evidenciji imate, kad su u pitanju poslanici poslaničke grupe JS, da smo u 99% slučaja prisutni, da uvek uzimamo učešće u radu. Naravno, u ovom sazivu Skupštine je prisutnost vidljiva i kad su u pitanju sve ostale kolege. Nekad je u ovoj Skupštini u određenim trenucima bilo po 30 kolega. U ovom sazivu to svi možemo da primetimo, a primećuju i građani, najveći broj poslanika je uzeo učešće u radu i mi smo ovde skoro u punom sastavu.

Zato je moje pitanje - da li smatrate da je svrsishodno da i mi prekinemo zasedanje, ne rad, imamo uslove i mi da radimo drugačije, ali zasedanje i okupljanje u jednoj zatvorenoj prostoriji? Hvala vam.

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 11.10.2018.

Hvala predsedavajući.

Postaviću dva pitanja. Prvo pitanje mi je žao što postavljam ovde i što svima trošim dragocene vreme, jer je to pitanje na koje sam juče u toku redovne sednice, od gospodina Trivana, mogao da dobijem odgovor.

Pitanje se ticalo deponije u Vrnjačkoj Banji. Obzirom da je tema bila ekologija, ja sam pričao o deponiji, to je ovo ovde, velika količina otpada i smeća koja se nalazi bukvalno na obali reke Morave. Juče su hvalili predsednika opštine kako dosta ulaže u ekologiju, a moje pitanje prosto je bilo – zašto se onda nešto ne uradi sa ovom deponijom, jer to apsolutno nije bilo tačno da se po pitanju ekologije u Vrnjačkoj Banji, bilo šta ulaže.

Moje pitanje za ministre, obzirom da predsednika opštine to puno ne interesuje – na koji će način i kako sugerisati lokalnoj samoupravi da konačno iznađe neko rešenje po pitanju ove deponije? Ja pitam mog predsednika, on kaže da za to u budžetu novca nema.

Onda drugo pitanje hoću da postavim ministru kulture, gospodinu Vladanu Vukosavljeviću, i da ga pitam koliko može da košta jedna ovakva knjiga? To je knjiga koja treba da predstavlja 150 godina organizovanog bavljenja turizma u Vrnjačkoj Banji, 150 godina u kojima su mnogi predsednici opština i razni učeni i bitni ljudi dali svoj doprinos da Vrnjačka Banja posle 150 godina bude ovakva kakva je danas. Predsedniku opštine je bilo bitno da na početak te knjige stavi svoju sliku, kao da je on napravio Vrnjačku Banju, a drage kolege, verovali ili ne, to je moje pitanje za ministra Vukosavljevića, da li je realno da 750 komada ove knjige, koliki je tiraž, košta pet miliona dinara?

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 23.11.2017.

Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, povodom za moje postavljanje pitanja je jučerašnja presuda srpskom generalu Ratku Mladiću. To je bitna tema za nas iz JS, a siguran sam i većeg broja građana Srbije.

Haški tribunal, najveća sramota u istoriji svetskog pravosuđa, slobodno mogu da kažem jedna genocidna tvorevina, citiram gospodina Dragana Markovića Palmu – jučerašnjom presudom generalu Ratku Mladiću, Haški tribunal spušta zavesu na najveću sramotu u istoriji svetskog pravosuđa. Rezultat rada Haškog tribunala je da su oni koji su najviše stradali, najviše i osuđeni. Srbi su ukupno osuđeni na 12 vekova robije, a Hrvati, Muslimani i Albanci na oko 200 godina, s tim da su Hrvati uglavnom osuđeni za zločine nad Muslimanima i obrnuto.

To znači da za zločine nad Srbima niko nije kriv. Od ubistva porodice Zec u Zagrebu, „Kristalne noći“ u Zadru, proterivanja Srba iz hrvatskih gradova, preko Miljevaca, Medačkog džepa, Ravnih Kotara do „Bljeska“ i najvećeg etničkog čišćenja u Evropi od Drugog svetskog rata, „Oluje“, pa preko Podrinja, Kravica, Bratunca, Sarajeva do Starogradskog, Podujeva, Obilića, Kosova i Metohije. To je juče izjavio predsednik JS, Dragan Marković Palma.

Vrlo je bitno da se zna da je Ratko Mladić bio poslednja brana stvaranju jedne islamske države u Evropi. Preko 10.000 mudžahedina sa Bliskog istoka je klalo u BiH Srbe i stvaralo svoju državu. Klinton i njegovi evropski savetnici su to znali, da bi kasnije dobili terorističke napade u NJujorku, u Londonu, Parizu, Briselu, Madridu, Berlinu i celoj Evropi.

Da nije bilo Ratka Mladića i Republike Srpske, danas bi u Evropi imali Raku, Mosul i El Bagdadi. Pored toga, u BiH i dalje postoje islamistički centri, a šef muslimana Bakir Izetbegović i danas poziva na rat.

Pitanje i za holandskog sudiju Alfonsa Oria – gde su Srbiji iz Zagreba, Sarajeva i Prištine, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Kosova i Metohije? Haški tribunal i njegovi finansijeri i naredbodavci su odgovorni za terorističke akcije islamista po Evropi, jer su im to dozvolili u BiH. To građani Evrope, SAD i celog svega treba da znaju. Ovo je juče izjavio naš predsednik.

Zašto sam ovo pročitao? Vezano je za pitanje koje želim da postavim. Da bude jasno, ne postoje dobri i loši ratovi, svaki rat nosi svoje tragedije i smrti. Niko od mojih prijatelja iz Bosne, Hrvatske, Srbije nije želeo rat i danas svi trpimo posledice tih ratova. Za ratove glavni krivci po pravilu ostaju nekažnjeni.

Pitanje za ministarku pravde – kakve je napore do sada uložila Srbija da Ratko Mladić ovu kaznu zbog lošeg i narušenog zdravlja odsluži u Srbiji? Hvala.

Imovinska karta

(Vrnjačka Banja, 25.07.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 110000.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 110000.00 RSD 03.06.2016 -