Nema informacija o predloženim aktima.
Hvala vam gospodine predsedniče, potpredsedniče Vlade, gospodo ministre, dame i gospodo narodni poslanici.
Na početku svoje diskusije, potpredsedniče Vlade, ministre Mali, hoću da vam čestitam na tome što ste bili dosledni, što ste 2016. godine, sada to možda u ovom trenutku od 2016. do sada i nije toliko bitno, ali za period od 2002. do 2016. godine jeste. Tada nismo imali završni račun na dnevnom redu kada bi se usvajao budžet, a sada već od 2016. godine ponovo je to postala praksa, što je i zakonska obaveza.
Ono što je vama kao predstavnicima Vlade danas najbitnije to je rekao šef poslaničke grupe Jedinstvene Srbije Dragan Marković Palma da će poslanička grupa Jedinstvene Srbije da glasa za budžet za 2024. godinu i za sve prateće zakone.
Ono što je dobro danas bilo u njegovom govoru, a verujem da ste to svi primetili, što je davao konkretne predloge šta je to što treba da se uradi da bi građanima konkretno bilo bolje. Ja bih bio srećan da i od drugih poslaničkih grupa čujem nešto slično, jer nije dovoljno da se kaže samo – kada mi dođemo na vlast biće bolje.
Kao član skupštinske delegacije, član PAPSEK-a, a ispred poslaničke grupe Jedinstvene Srbije imao sam priliku da budem prošle nedelje u Jermeniji. Ministre ja bih vama nešto da kažem, pa prosto nisam hteo da vas prekidam, ali polako se bliži termin kada bi možda bilo dobro da se čujemo.
Kao član skupštinske delegacije ispred poslaničke grupe Jedinstvene Srbije bili smo na PAPSEK-u u jednoj delegaciji koju je prošle nedelje Dragan Marković Palma vodio u Beč gde su bili studenti, poljoprivrednici, lekari, itd, prosvetni radnici. Bili smo u Austriji, bili smo u Beču. Pre toga je bila delegacija privrede u Švajcarskoj, itd.
Zašto to pričam? Imao sam priliku da iz prve ruke lično vidim kako se živi u svim tim drugim zemljama, u zemljama koje nas okružuju i zemljama koje su u nekom trenutku bile ozbiljno razvijenije od Srbije. Verujte mi u tim zemljama su usporile investicije kada je u pitanju infrastruktura. U nekim zemljama su potpuno stale. Usporile su investicije u privredu. Investitori u tim zemljama koji su nekada bile daleko ispred nas nema. Standard i njihove plate nisu na onako zavidnom nivou kave su nekada bile. Troškovi života su im drastično veći nego ovde kod nas.
Zato moramo da budemo pošteni, pričam i kada se obraćaj opoziciji i svima nama koji podržavamo vlast, da u Srbiji, bez obzira na sveopšte stanje nisu stale investicije niti u infrastrukturu, niti su stale investicije u privredi. Evo, u ovom budžetu i dalje vidimo da se Vlada bori za rast tog nekog kućnog budžeta koji je svima najbitniji.
Moramo da budemo svesni vremena u kome živimo i tog okruženja koje sada nije ni malo prijatno. Kolega Bačevac je malopre pričao o situaciji koja je nažalost između Izraela i Palestine, situacija koja je između Rusije i Ukrajine već dugo traje. Taj rat je jedan strašan i težak rat.
Imali smo situaciju između Azerbejdžana i Jermenije, kada je u pitanju Nagorno Karabah itd. Svi ti ratovi a na žalost situacija je takva da vrlo lako mogu da se dese i neki drugi unose velike nemire. Zašto ovo pričam?
Budžet koji ste trebalo da napravite za 2024. godinu, ima jedno opterećenje kakvo malo zemalja u okruženju ima. Sličan je budžetu i prethodnih godina, a to je da oko nas stalno zveckaju nekim oružjem, i sigurno bi bilo bolje da mi kažemo, ovaj veliki deo budžeta smo usmerili za kupovinu traktora ili kombajna, ono što moramo da radimo to su se složili ljudi i kolege iz opozicije i iz vlasti, mi možemo da ulažemo i u vojsku i u policiju i vi ste to morali da izdvojite ta sredstva, ne pitajući, kako ćemo i odakle ćemo i da ih prebacite na tu poziciju.
Protiv sam svakog rata koji se dešava u svetu i voleo bih da svi ratovi istog trenutka stanu, ali jedna poruka ne stavljajući se ni na čiju stranu je upravo ovo što se dešava između Izraela i Palestine. Onog dana kada je taj sukob počeo, svi Izraelci iz celog sveta su seli u avione i krenuli put Izraela da se stave državi na raspolaganje. Znači, ponavljam, za to sam da svaki rat stane i ne postoji dobra strana ni u jednom ratu, ali poruka koju su oni poslali da je to njihovo jedinstvo, da ima neprocenjivu vrednost i ja bih bio srećan kada bi mi ovde u ovoj sali, kada je u pitanju Kosovo , imali neki zajednički stav i bili svi jedinstveni, da bar nešto iz svih ovih loših stvari izvučemo kao poruku.
Ono što je bitno kada pričamo o Kosovu, o temi koja mnogo boli i ono što je rekao Ivica Dačić, ja to ponavljam, to je stav Vlade – Kosovo nećemo nikada priznati.
To je danas ponovio i Dragan Marković u svom govoru, ali obzirom da je kampanja već počela, evo ja završavam, i čuli smo svašta i sigurno ćemo da čujemo do kraja ove plenumske sednice, ono što želim da apostrofiram na kraju svog govora da je najdugovečnija koalicija na političkoj sceni, koalicija između SPS i JS i dalje je aktivna koalicija koja će i dalje da traje i želim da kažem da ostajemo dosledni državotvornoj politici, dosledni svojim programima i uvek spremni da podnesemo izveštaj o radu.
Kolege poslanici, kolege ministri, ja samo imam poruku za sve vas, da ova kampanja koja je sigurno već počela ostane u nekom mirnom tonu da ne dozvolimo da između nas bude teških reči i da vređamo jedni druge i to je najmanje što ovoj državi treba.
Sada na kraju malo da se nasmejemo kako kaže Crni Gruja – kampanja je počela, iz ove sale svi izlazimo, u kampanju idemo i neki ćete da ostanete van te sale, a neki će da se vratimo. Hvala vam.
Hvala.
Prvi potpredsedniče Vlade gospodine Dačiću, dame i gospodo ministri, obiman dnevni red koji se nalazi ispred nas dokaz je da se Srbija gradi, dokaz je da Srbija radi i dokaz je da Srbija hoće i dokaz je da Srbija može.
Kritizeri danas stalno pričaju o tome kako se zadužujemo. Neke od njih već dugo ovde gledamo u poslaničkim klupama, niko se ne seti da kaže koliko smo u zadnjih 10 godina vratili kredita, koliko smo kredita refinansirali, koji su, verovali ili ne, bili po kamatnim stopama od preko 17,5%. Znači, to ni stanovništvo ne može da se zaduži više pod tako visokim kamatama.
Sa druge strane, ne postoji država koja ne povlači kreditne aranžmane za različite situacije. Ono što je dobro, zato što se u Srbiji svaki put kreditna sredstva povlače za investicije.
Znači, dosta je izgrađeno u Srbiji. I danas se u Srbiji dosta gradi. Mi danas pričamo o dva putna pravca koji Srbiju povezuju sa Republikom Srpskom. Mi danas pričamo o putu Ruma-Šabac-Loznica, pričamo o Dunavskoj magistrali i Požarevac-Golubac, pričamo o Moravskom koridoru, koji mogu slobodno da izdvojim zato što ja dolazim iz Vrnjačke Banje i on je za ljude koji žive u Vrnjačkoj Banji, Kraljevu, Trsteniku i Kruševcu vrlo značajna stvar.
Ono što moram da zamolim sve kolege, ne samo zbog ovoga, da glasaju, pre svega kolege iz opozicije, nego da, jednostavno, svi ovde u ovoj sali moramo da shvatimo da svaki put koji se gradi van Beograda je jedna šansa više da manje ljudi dolazi da živi u Beogradu, jedna šansa više da ljudi ostanu da žive u centralnoj Srbiji ili u nekim pograničnim zonama.
Zato još jedanput molim kolege iz opozicije da podržavaju ovakve projekte, zato što tako svi zajedno, kako bi rekao Dragan Marković Palma, podržavamo Srbiju.
Jedinstvena Srbija, mi svi iz poslaničke grupe JS ne glasamo za puteve ili projekte koji se nalaze samo pored mesta gde mi živimo. Glasamo za svako mesto, za svaki projekat koji se u Srbiji radi.
Kad sam već na ovoj temi, moram da iskoristim priliku da vas sve, kao i građane Srbije, pozovem da dođete u Vrnjačku Banju, da nastavimo jednu dobru tradiciju korišćenja vaučera koje Republika Srbija daje svojim građanima. Imali smo priliku od korone da budemo posećeniji u svim turističkim mestima u Srbiji, a dao Bog, u Srbiji ima dosta turističkih mesta. Zato vas još jedanput pozivam da dođete, da vidite šta je Vrnjačka Banja, uz pomoć Vlade Republike Srbije, napravila i za ovu novu sezonu.
Kad pričamo o ovim tačkama dnevnog reda, predsednik poslaničke grupe JS Dragan Marković Palma je rekao da ćemo da glasamo za svaku tačko. Ja lično imam samo jednu tačku gde se ja lično ne slažem sa svim detaljima, a to su ova sredstva koja se izdvajaju za renoviranje zatvora.
Ja posle ovog što se desilo u Mladenovcu i ovu bitangu koja je napravila ovakvu nesreću ljudima, ne mogu da zamislim šta je to loš uslov u zatvoru gde takva osoba treba da dođe. Čitam juče ovaj pacijent iz Norveške, ovaj Brejvik koji je pobio 77 ljudi, žali se na uslove u zatvoru u jednoj visokorazvijenoj evropskoj zemlji.
Ovde struka kaže - znate, mi moramo da pratimo evropske trendove, moramo da ulažemo, između ostalog, i u zatvore.
Ja se slažem da je Srbija dosta ulagala u izgradnju škola, dosta se i dan-danas ulaže u izgradnju vrtića, zdravstvenih ustanova, zdravstvenih centara. I siguran sam da uvek imamo bar jedan prioritet više nego da se investira u uslove u zatvoru.
Ja znam da u zatvoru završe ljudi ne samo za teška krivična dela, nažalost, postoji i neki saobraćajni prekršaji itd, i pretpostavljam i siguran sam da za takve ljude treba izdvajati sredstva, ali strogo da se napravi razlika da onaj o kom sam malo pre pričao, ona bitanga koja nam je nesreću napravila i slični njemu nemaju pravo, ni ne trebaju da imaju pravo, na bolje uslove.
Ako već trebamo da ulažemo u zatvore, za to sam da se kupe utrine i da se kupe neke njive i da ti tamo uzmu svi neke motike u ruke i da nešto rade, a ne da investiramo u teretane i TV sale u zatvorima. Ali, to je sad manje bitno. Prihvatam da ćemo za ovo da glasamo zato što struka kaže da tako treba.
Što se tiče izbora za novog ministra prosvete, za profesorku doktorku Slavicu Đukić Dejanović, siguran sam da je ona odličan izbor. Pored svih titula koje ima, radnog iskustva koje ima, ja sam bio i svedok, kao i svi vi koji ste ovde u parlamentu kad je ona predsedavala, da je stvarno njeno predsedavanje uvek bilo puno tolerancije, puno pravičnosti, ima veliko iskustvo i želju da pomogne kad god je moguće. Ovako bih mogao još dugo, ali naglašavam, pored toga što je akumulirala dosta znanja i veština, Slavica Đukić Dejanović je pre svega dobar čovek. Hvala.
Hvala vam predsedniče.
Porodicama nastradalih u ova dva masakra izjavljujem najiskrenije saučešće, i od tog dana svaki put kada dolazim na posao ovde na zasedanje i prolazim pored škole „Vladislav Ribnikar“ uvek imam neki neobičan osećaj tuge i velike žalosti i velike uznemirenosti, koju sebi sa ovoliko godina teško mogu da objasnim. To što nam se desilo, svi ovde prisutni, cela država i čitav sistem moramo da damo sve od sebe da se takve stvari više nikada ne ponove.
Mi smo u četvrtak počeli sa ovom drugom tačkom dnevnog reda, čija je tema izveštaj REM-a i tog dana, to je bio 25. maj, neko od kolega iz moje poslaničke grupe, dok smo sedeli u kancelariji pre nego što smo ušli u ovde u salu, je rekao da je 25. maj, podsetio nas je da je 25. maj bio dan mladosti. Onda smo se svi nekako setili tog vremena, onako sa setom, ali smo se i setili nekog vremena u kome smo svi bili bezbrižni u kome smo se svi nekako osećali bezbedno. To pamte generacije, moja generacija i starije generacije.
Kao tema u toj nekoj našoj diskusiji se nametnuo i sadržaj tadašnjih TV programa ili uopšte bilo kakve TV emisije. Koliko svi mogli da se setimo nije se dozvoljavalo da se svašta ili nešto što nije primereno emituje da li na televiziji ili na radio programu. Ovih dana sam slušao i kolege sa leve strane, kolege sa desne strane, svi su podsećali na te emisije, na to vreme, na dobre stvari tih emisija i poruke koje su one ostavljale.
Danas, kako je malopre rekla i koleginica, društvene mreže su stvar koju bilo ko teško može da kontroliše i apsolutno se slažem. Ali ono što i to je moje lično mišljenje, mogu da kažem kada je u pitanju REM i kada su u pitanju programi ne samo na nacionalnim frekvencijama, nego i na svim drugim koji su nam sada dostupni, mislim da postoji mogućnost da se dosta stvari cenzuriše.
Oni moraju da budu restriktivniji. Zbog posla kojim se bavim i ja svi koji ste ovde u ovoj sali moramo da budemo informisani i stvarno se trudim da pratim informativne emisije sa televizija, koliko god su dostupni i na koliko god mogu da naiđem. Onda tražim tu istinu i pokušavam da političko iskustvo koje imam negde uskladim sa informacijama koje dolaze do mene. I danas na televiziji može svašta da se vidi. Prednost današnje televizije je u tome što imamo mnogo veći izbor. Nekada smo imali RTS 1, RTS 2, danas imamo desetine i stotine TV programa. Zato apelujem pre svega na roditelje. Rekao sam moje lično mišljenje o REM-u, ali smatram da svako od nas svojoj deci treba da bude REM, da smo mi ti koji trebamo da pravimo određenu selekciju toga šta dete može da gleda ili da možemo da uradimo blokadu onih kanala za koje smatramo da nisu prikladni da ih naša deca gledaju.
Pre dve godine jednom prilikom Dragan Marković Palma, predsednik poslaničke grupe JS, kojoj pripadam, ovlastio me je da odem na jednu debatu gde su bili pozvani predstavnici svih poslaničkih grupa. Tema je trebala da bude „TV program“. Iskren da bude nisam najbolje odradio pripremu, nisam se pripremio da znam o čemu će sve da se debatuje u jednoj takvoj emisiji i kada sam otišao na tu debatu i otvorile se teme, video sam da je tema bila rijaliti program. Bilo je onih koji su kritikovali rijaliti programe, bilo je i onih koji su ih sa jedne strane, neću da kažem branili ali nisu rekli da je to nešto najstrašnije što može da se vidi na televiziji. Kada je krenula ta debata počeli su svi da pričaju o farmama, o velikoj braći, o parovima, o zadrugama i o ko zna još kakvim sličnim programima.
Dva sata sam slušao sve one koji su pre mene pričali i kad je došao red na mene da ja nešto treba da kažem, iskren da budem, ja nisam imao šta da kažem, zato što se u mojoj kući takve stvari ne gledaju. Prosto, ja svojoj deci to nisam dozvoljavao nikada da gledaju i nisam bio upoznat sa sadržajem takvih emisija. Onda sam čuo od svih prisutnih, i onih koji napadaju i onih koji to brane, da su svi, apsolutno svi, gledali. Satima su gledali takve emisije. Znači, i jedna strana i druga strana. Pričali su o kakvim psovkama se tu radi, ko kome pokazuje polne organe, kakve su tuče, kakve su sve gadosti moguće da se vide u takvim emisijama.
Kad je došlo vreme da ja iznesem svoje mišljenje, ja sam video da sam ja promašio. Ja sam rekao da nisam gledao takve emisije. Verujte mi, od 20 prisutnih ljudi, pošto je to bilo snimano, samo se jedan od dva kamermana javio i rekao je čovek da ni on to nije gledao. I zato se vraćam. Mi, pre svega roditelji, moramo da budemo taj REM u našoj porodici kad pričamo pre svega o maloletnoj deci.
Ako pričamo politički, ja i politički imam pravo da zamerim ljudima koji se nalaze uz REM-u, pre svega RTS-u, zato što sam ja narodni poslanik od 2012. godine i samo jednom sam dobio poziv da gostujem na RTS-u. To meni nije tako strašno, koliko mi je strašno to što predsednik moje stranke Dragan Marković Palma, stranke koja ima osam narodnih poslanika, državotvorne stranke, stranke koja je dugo na političkoj sceni, čovek nije imao pet ili šest poslednjih godina priliku da gostuje na RTS-u.
(Narodni poslanik Aleksandar Jovanović dobacuje.)
Kolega Ćuta, ja razumem predsednika kad vam kaže da ne dobacujete. Nećete da me zbunite. Vama treba da promenimo taj nadimak, niste vi Ćuta, vi ste „Priča“ i kad pričate pametno, meni je to okej, a kad radite ovako provokativno, to mi se ne sviđa. Ja vas nikada nisam prekidao. Evo, ja ću da vam obećam danas, nije mi manir, ali trudiću se i ja vama da dobacim. Ali, kažem da to u startu nije ispravno. Nemojte to da radite. Kad ja pričam, ako ima nešto što vam ne odgovara, javite se pa mi kažite šta vam ne odgovara. Ne znam zašto to stalno radite? Ako privlačite pažnju i popularnost, to nije način.
Znači, Života Starčević, kolega koji je danas pričao kao ovlašćeni ispred poslaničke grupe Jedinstvene Srbije, rekao je jednu stvar a ja ću ponovo da ponovim ono što je on rekao. Interesuje me da li će RTS večeras da isprati jednu organizaciju koja je već postala tradicionalna. Znači, Jedinstvena Srbija, mi kao politička stranka, šaljemo 1.200 ljudi različitih obrazovnih profila u Grčku. Tu idu lekari, idu radnici, idu seljaci, idu preduzetnici, idu prosvetari. Znači, 1.200 ljudi. Do sada ni jednom nismo imali situaciju da RTS dođe i da to proprati. Da li će to da proprate pozitivno ili negativno, ja ne znam.
Ono što je vrlo bitno, kad svi pitaju kako to šaljete, od čega to plaćate, plaćamo od sredstava, svi koji se bavite politikom znate da svaka poslanička grupa u odnosu na broj poslanika po zakonu dobija određena sredstva. Mi ne radimo upaljače, majice, kačkete ili svašta nešto, nemamo saradnike spoljne koje plaćamo za svašta nešto, koristimo taj novac da ga na ovakav način vratimo građanima.
Ja ću sa ovim da završim i evo još jedanput kolegama koji prate ovo današnje zasedanje, evo kolega Starčević i ja sada apostrofiramo to što se večeras dešava. Ja vas molim da ispratite. Da li se to vama sviđa ili se ne sviđa, to je sad manje bitno, ali je fer i korektno da se pokaže kako mi vraćamo narodu Srbije ono što nam je dao. Hvala.
Hvala vam, uvaženi predsedavajući.
Na početku postavljanja pitanja u ime svoje poslaničke grupe JS vama svim prisutnim ministrima, a i onima koji iz opravdanih razloga danas nisu sa nama čestitam ovu godišnjicu. Računam da ćete da nastavite istim tempom, jer ovo do sada sve što smo čuli ide u pravcu pohvala.
Postavljam za sada nikom pojedinačno, vi se dogovorite, postavljam pitanje Vladi Republike Srbije, naravno u ime poslaničke grupe JS, šta radi Zaštitnik građana po pitanju svakodnevnih napada i laži kojima se narušava ugled institucije Republike Srbije, ali i napadaju najodgovorniji pojedinci u državi? Na stranu što napadaju nas, ja ovde postavljam pitanje da li je Aleksandar Vučić građanin, da li su članovi njegove porodice građani? Ako jesu, a jesu, zašto onda Zaštitnik građana ne koristi svoja ovlašćenja i ne zaštiti kako Aleksandra Vučića, tako i članove njegove porodice od gnusnih napada i laži?
Postavljamo ovde pitanje zašto Zaštitnik građana ne reaguje? On dobro zna da u našem Zakonu o krivičnom postupku ne postoji delo klevete, ali postoje zakoni koji štite prava građana. Zaštitnik građana mora da štiti prava svih građana, pa i Aleksandra Vučića i članova njegove porodice. Dokle će neko da urušava sistem, blati ne Aleksandra Vučića kao građanina, već kao predsednika Republike Srbije? To rade ljudi koji su danas van parlamenta, jer su bojkotovali izbore, i ne samo izbore, oni su bojkotovali i državu koja im je sve dala i od koje su uzeli baš sve ono dok su bili u prilici i dok su bili na vlasti.
Mi ovde postavljamo pitanje, da li je Zaštitnik građana ono što treba da bude i što mu naziv funkcije kaže, ili je on zaštitnik svoje plate, i zaštitnik onih koji su zarad dolaska na vlast spremni da izmisle najteže i najgnusnije laži, i koji se bave pretnjama i pravljenjem afera?
Ako će Zaštitnik građana i dalje da ćuti i da se pravi gluv i slep, onda neka podnese ostavku. Ako je tačno da prima platu 400 hiljada dinara, a to su četiri plate narodnih poslanika, evo kolege ispravljaju, pet plata narodnih poslanika, a da pritom ne reaguje kao samostalni i nezavisni organ, onda ne ispunjava svoju ustavnu i zakonsku ulogu i samim tim prima nezarađenu platu.
Zato mi iz JS postavljamo pitanje, šta radi Zaštitnik građana i ako ne radi ništa, ili kaže da nije u mogućnosti, zašto onda ne podnese ostavku? Možda će se naći neko ko će biti sposoban da odgovori potrebama koje se stavljaju pred jednu ovako važnu instituciju. Hvala.
Hvala vam na odgovoru ministarka.
Slažem se sa vama, sem u jednoj stvari se ne slažem. Znači, apsolutno sve što ste rekli stoji na mestu, ali ne trebamo mi da budemo ti koji kažu da pitanje treba da ostane otvoreno. Ne, ja sam ovo i postavio zato što trebamo konačno to pitanje da zatvorimo i da stavimo tačku na to.
Rekli ste na početku, ja mogu da prebacim lopticu na vaš teren. Niti mi kao narodni poslanici ovu loptu prebacujemo kod vas, niti istu tu trebate da vratite kod nas. Mi iz JS imamo osam poslanika, da bi nešto konkretno uradili po tom pitanju, treba samo da se skupi 126 i da onda stavimo tačku, da ne držimo ovo pitanje otvorenim, ako razumete.
Drugo pitanje vezano je za borbu protiv epidemije Kovida 19 i za proces vakcinacije. Naime, država je uradila sve u tom pogledu. Kako niko nije imao respiratore, mi smo ih nabavili u dovoljnim količinama. Da ne bi došli u situaciju da nema dovoljno kreveta za kovid pacijente, država je izgradila tri kovid bolnice u Batajnici, Kruševcu i Novom Sadu.
Kada mnogo razvijenije države nisu imale ni jednu vakcinu, naša je država nabavila četiri vakcine. Prvi smo krenuli sa vakcinacijom. Danas smo ipak tek prešli nešto više od 50% vakcinisanih. Jaka antivakserska propaganda je učinila svoje.
Mi iz JS razumemo pitanje ljudskih prava, pa i prava da neko bude protiv vakcine, tu se apsolutno ništa ne spori, ali neka bude antivakser za sebe. Opasno je, vrlo je opasno da se ta priča ne širi i takva opasna propaganda koja može da košta života mnoge građane Srbije.
Evo, trenutno je u Egiptu i delegacija do 140 članova, najvećim delom su to medicinski radnici, prekjuče su obišli Beduinsko selo duboko u pustinji, znači pesak, pustinja, nigde nikog. Beduini svakako nisu neko ko prati savremene tehnologije, ne uživaju sve udobnosti današnje civilizacije, nemaju televizore, nemaju društvene mreže, žive kako su živeli stotinama godina unazad. Ali, ono što je interesantno da su vakcinisani 100%, svi su vakcinisani.
Beduini svi vakcinisani, a kod nas polovina populacije. Naše pitanje, ispred poslaničke grupe JS, Vladi Republike Srbije jeste – da li se razmišlja o merama koje bi dovele do povećanog stepena vakcinacije naših građana i koje bi to nove mere bile? Hvala.
Uvažena predsednice Skupštine, predsednice Vlade, dame i gospodo ministri, drage moje kolege, ja da zamolim predsednicu Skupštine da u nekoj sledećoj raspodeli mene stavite bar dva mesta od Vukadinovića. Ja ću da se vratim na početak odgovora između njega i premijerke. Kolega Vukadinoviću, čuli ste da od tog paradiranja nema neke velike vajde. Morate da budete konkretni. Tu podržavam premijerku.
Gospodine Nedimoviću, vi ste danas izneli set mera koje je Ministarstvo poljoprivrede već do sada realizovalo. Ja vam čestitam na tome i pohvaljujem vas. Ali, naravno, nikad verovatno nije dovoljno dobrih ideja.
Mogu da vam kažem još dva predloga, dva predloga koja su se u praksi pokazala kao vrlo dobri. Oni su sprovedeni u Jagodini. Skupština grada Jagodine je donela dve interesantne odluke o kojima možete da razmislite, pa da ovde nekad budu i kod nas na dnevnom redu. Prva odluka je da se poljoprivredni proizvođači oslobode plaćanja poreza na zemlju, bar onu obradivu zemlju, iako možda treba razmišljati i o tom delu da ona koja nije obradiva, a nalazi se u zonama gde ima ljudi koji su dobri domaćini, možda bi trebalo i više da se oporezuje.
Druga ideja i predlog koji je dao dobre rezultate, to su subvencije za poljoprivredne kredite u smislu kamate. Znači, poljoprivredno gazdinstvo vraća glavnicu, a grad plaća kamatu. Naravno da ti programi mogu da budu različiti od gazdinstva do gazdinstva. Vas razumem kad radite neke mere koje su opsežne i koje tretiraju veliki broj poljoprivrednih gazdinstava da prosto moraju da budu fokusirane i sužene u određenom delu. Realno ako gledamo, bez jakog i osnaženog seljaka i bez dece, svaka država gubi svoju snagu i u nekom trenutku gubi i svoj smisao.
Kad već spominjem decu, ja ću da postavim i pitanje Slavici Đukić Dejanović. Interesuje me, obzirom da su već mere i predlozi, tj. konkretni zakoni koje je usvojila ova naša Skupština, znači, to su te pronatalitetne mere, već se sprovode. Hoću da vas zamolim da mi date odgovor kakvi su rezultati.
Za ministra poljoprivrede, evo i za ministra finansija koji je tu, naravno, i za premijerku, možda još jedan predlog. U Srbiji postoji oko 600.000 registrovanih traktora. Prosečna starost traktora kod nas je preko 30 godina. Imao sam prilike da vidim kako to izgleda na terenu. Troše više ulja nego što troše nafte. Teško je naći delove za sve te traktore.
Ministarstvo poljoprivrede daje 50% subvenciju za kupovinu traktora ili svih ostalih priključnih mašina. Lično mislim da je poljoprivrednim gazdinstvima, posebno onim manjim, teško da isfinansiraju traktor koji je najjeftiniji 15.000. Cene tih traktora idu i do 50, 60. Gospodin Rističević zna kako se kreću te cene. Idu i preko 100.000 ti veliki traktori.
Predlog je da Ministarstvo poljoprivrede i Vlada subvencionišu direktno proizvođača traktora, mi ga imamo u Srbiji, kao što je nekad sličan model finansiranja "Fijata".
(Predsednik: Zahvaljujem. Vreme ste dosta prekoračili.)
Završavam za 15 sekundi.
Ako damo subvenciju proizvođaču, on će automatski moći cenu da spusti, tako da će svakome da bude dostupnije. Hvala.
Hvala, uvaženi predsedniče.
Koleginice i kolege narodni poslanice, vi predsedniče znate, obzirom i da smo koalicioni partneri, da smo mi iz JS upućeni na svakodnevne kontakte sa građanima i ne bih želeo da bilo ko u ovoj sali pogrešno shvati ovo moje pitanje.
Činjenica je da ja dolazim iz turističkog mesta, iz Vrnjačke Banje, mesta u kome veliki broj ljudi živi i radi od turizma. Veliki broj kafića i restorana, ne samo kod nas u našoj opštini, nego u svim opštinama i u gradovima Srbije, poštuje mere koje je propisao Krizni štab.
Ja sam u situaciji da, kada me sretnu moju sugrađani na ulici, vrlo često od njih dobijam sledeće pitanje. Zato odgovor na ovo pitanje tražim i od vas kao predsednika Narodne skupštine. To je odgovor koji tražim i od svih nas narodnih poslanika koji smo prisutni danas ovde u ovoj sali. Ako su svi ostali upućeni da poštuju krizne mere i ako su svi svesni situacije u kojoj se trenutno, kako bar brojke pokazuju, nalazi naša zemlja, onda je red da i mi kao narodni poslanici svojim primerom pokažemo da ove mere imaju svoju težinu. Ako se apeluje da narednih dana treba da se smanji broj kontakata ljudi na jednom mestu, možda i ova sala u kojoj nas ima 250, a zajedno sa svim ljudima koji rade u skupštinskim službama preko nekoliko stotina ljudi, ja vas onda molim da i mi budemo primer i da pokažemo građanima Srbije da ćemo mi prvi da se pridržavamo tih mera. To ne znači da mi izbegavamo rad, da mi izbegavamo posao.
U evidenciji imate, kad su u pitanju poslanici poslaničke grupe JS, da smo u 99% slučaja prisutni, da uvek uzimamo učešće u radu. Naravno, u ovom sazivu Skupštine je prisutnost vidljiva i kad su u pitanju sve ostale kolege. Nekad je u ovoj Skupštini u određenim trenucima bilo po 30 kolega. U ovom sazivu to svi možemo da primetimo, a primećuju i građani, najveći broj poslanika je uzeo učešće u radu i mi smo ovde skoro u punom sastavu.
Zato je moje pitanje - da li smatrate da je svrsishodno da i mi prekinemo zasedanje, ne rad, imamo uslove i mi da radimo drugačije, ali zasedanje i okupljanje u jednoj zatvorenoj prostoriji? Hvala vam.
Hvala predsedavajući.
Postaviću dva pitanja. Prvo pitanje mi je žao što postavljam ovde i što svima trošim dragocene vreme, jer je to pitanje na koje sam juče u toku redovne sednice, od gospodina Trivana, mogao da dobijem odgovor.
Pitanje se ticalo deponije u Vrnjačkoj Banji. Obzirom da je tema bila ekologija, ja sam pričao o deponiji, to je ovo ovde, velika količina otpada i smeća koja se nalazi bukvalno na obali reke Morave. Juče su hvalili predsednika opštine kako dosta ulaže u ekologiju, a moje pitanje prosto je bilo – zašto se onda nešto ne uradi sa ovom deponijom, jer to apsolutno nije bilo tačno da se po pitanju ekologije u Vrnjačkoj Banji, bilo šta ulaže.
Moje pitanje za ministre, obzirom da predsednika opštine to puno ne interesuje – na koji će način i kako sugerisati lokalnoj samoupravi da konačno iznađe neko rešenje po pitanju ove deponije? Ja pitam mog predsednika, on kaže da za to u budžetu novca nema.
Onda drugo pitanje hoću da postavim ministru kulture, gospodinu Vladanu Vukosavljeviću, i da ga pitam koliko može da košta jedna ovakva knjiga? To je knjiga koja treba da predstavlja 150 godina organizovanog bavljenja turizma u Vrnjačkoj Banji, 150 godina u kojima su mnogi predsednici opština i razni učeni i bitni ljudi dali svoj doprinos da Vrnjačka Banja posle 150 godina bude ovakva kakva je danas. Predsedniku opštine je bilo bitno da na početak te knjige stavi svoju sliku, kao da je on napravio Vrnjačku Banju, a drage kolege, verovali ili ne, to je moje pitanje za ministra Vukosavljevića, da li je realno da 750 komada ove knjige, koliki je tiraž, košta pet miliona dinara?
Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, povodom za moje postavljanje pitanja je jučerašnja presuda srpskom generalu Ratku Mladiću. To je bitna tema za nas iz JS, a siguran sam i većeg broja građana Srbije.
Haški tribunal, najveća sramota u istoriji svetskog pravosuđa, slobodno mogu da kažem jedna genocidna tvorevina, citiram gospodina Dragana Markovića Palmu – jučerašnjom presudom generalu Ratku Mladiću, Haški tribunal spušta zavesu na najveću sramotu u istoriji svetskog pravosuđa. Rezultat rada Haškog tribunala je da su oni koji su najviše stradali, najviše i osuđeni. Srbi su ukupno osuđeni na 12 vekova robije, a Hrvati, Muslimani i Albanci na oko 200 godina, s tim da su Hrvati uglavnom osuđeni za zločine nad Muslimanima i obrnuto.
To znači da za zločine nad Srbima niko nije kriv. Od ubistva porodice Zec u Zagrebu, „Kristalne noći“ u Zadru, proterivanja Srba iz hrvatskih gradova, preko Miljevaca, Medačkog džepa, Ravnih Kotara do „Bljeska“ i najvećeg etničkog čišćenja u Evropi od Drugog svetskog rata, „Oluje“, pa preko Podrinja, Kravica, Bratunca, Sarajeva do Starogradskog, Podujeva, Obilića, Kosova i Metohije. To je juče izjavio predsednik JS, Dragan Marković Palma.
Vrlo je bitno da se zna da je Ratko Mladić bio poslednja brana stvaranju jedne islamske države u Evropi. Preko 10.000 mudžahedina sa Bliskog istoka je klalo u BiH Srbe i stvaralo svoju državu. Klinton i njegovi evropski savetnici su to znali, da bi kasnije dobili terorističke napade u NJujorku, u Londonu, Parizu, Briselu, Madridu, Berlinu i celoj Evropi.
Da nije bilo Ratka Mladića i Republike Srpske, danas bi u Evropi imali Raku, Mosul i El Bagdadi. Pored toga, u BiH i dalje postoje islamistički centri, a šef muslimana Bakir Izetbegović i danas poziva na rat.
Pitanje i za holandskog sudiju Alfonsa Oria – gde su Srbiji iz Zagreba, Sarajeva i Prištine, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Kosova i Metohije? Haški tribunal i njegovi finansijeri i naredbodavci su odgovorni za terorističke akcije islamista po Evropi, jer su im to dozvolili u BiH. To građani Evrope, SAD i celog svega treba da znaju. Ovo je juče izjavio naš predsednik.
Zašto sam ovo pročitao? Vezano je za pitanje koje želim da postavim. Da bude jasno, ne postoje dobri i loši ratovi, svaki rat nosi svoje tragedije i smrti. Niko od mojih prijatelja iz Bosne, Hrvatske, Srbije nije želeo rat i danas svi trpimo posledice tih ratova. Za ratove glavni krivci po pravilu ostaju nekažnjeni.
Pitanje za ministarku pravde – kakve je napore do sada uložila Srbija da Ratko Mladić ovu kaznu zbog lošeg i narušenog zdravlja odsluži u Srbiji? Hvala.
(Vrnjačka Banja, 01.04.2021.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 110000.00 | RSD | 16.04.2014 - 03.06.2016. |
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 110000.00 | RSD | 03.06.2016 - 10.11.2020. |
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 124198.00 | RSD | 10.11.2020 - |