VOJISLAV VUJIĆ

Jedinstvena Srbija

Rođen je 29. oktobra 1975. godine u Aleksandrovcu.

Diplomirao je na Ekonomskom fakultetu.

U periodu od 2000. do 2007. godine bio je komercijalni direktor Modne kuće „Todor”, dok je od 2007. do 2008. godine bio zaposlen u „Euro banka EFG”.

Jedan je od tri potpredsednika Jedinstvene Srbije i predsednik Opštinskog odbora Jedinstvene Srbije.

Nakon izbora 2012. godine, izabran je za narodnog poslanika, a na tom mestu ostao je i u sazivima posle izbora 2014. i 2016. godine.

Na izborima održanim 21. juna 2020. godine našao se na listi "Ivica Dačić SPS- JS Dragan Marković Palma". Mandat mu je potvrđen 10.11.2020. godine.

Oženjen, otac dvoje dece.
Poslednji put ažurirano: 10.11.2020, 15:29

Osnovne informacije

Statistika

  • 8
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Drugo vanredno zasedanje , 11.02.2021.

Hvala vam uvažena predsedavajuća.

Znate šta, u životu je naziv ili ime vrlo bitna stvar. Moja stranka se zove Jedinstvena Srbija i to je bio jedan od motiva zašto sam se uključio u rad te stranke.

Zakon o kome danas raspravljamo je Zakon o borbi protiv korupcije. Prosto bi bilo nelogično da bilo ko ne podrži bilo šta što se tiče ovog zakona, a ide u korist građanima. Naravno, ime moje stranke, Jedinstvena Srbija, nije jedino što mi se svidelo kada sam joj pristupio, nego program kojim se ta stranka bavi. Isto tako i ovaj Zakon o borbi protiv korupcije ima suštinu koja treba da motiviše svakoga od nas da glasamo za ovaj zakon.

Moja stranka je državotvorna stranka i svakako će podržati ovo autentično tumačenje.

Dovoljna privilegija svakog onog ko se bavi politikom, kako je neko od kolega danas rekao da je ovo pre svega zakon koji se odnosi na političare, je to što mu je sama funkcija privilegija. Prava, koja stiče po osnovu te privilegije nisu mala, čak su za moj pojam i velika. I onda, ako preko toga, taj ko se bavi politikom, nije zadovoljan, nego traži dodatne najprostije rečeno izvore finansiranja, koje se kosi sa onim poverenjem koji mu je narod dao mora da snosi odgovornost.

Mi kao narodni poslanici smo birani od strane naroda i to je velika stvar i mi smo dobili pravo od istog tog naroda da biramo neke druge funkcije i neka druga ovlašćena i odgovorna lica. Zato to moramo da radimo vrlo odgovorno i da nikad ne zloupotrebimo poverenje koje su nam građani dali.

Glavni i odgovorni za sprovođenje ovog Zakona za borbu protiv korupcije su svakako ljudi koji rade u Agenciji za borbu protiv korupcije. Moramo da budemo pošteni i fer da kažemo da njihov posao nije nimalo lak. Ovlašćenja koja imaju jesu velika, ali broj funkcionera koji oni tretiraju nije mali i ono što je živa stvar je da se stalno menja.

Ono što bi građani trebali da znaju po nekom mom mišljenju, a to su osnovna pravila o obavljanju javne funkcije. Javni funkcioner dužan je da javni interes ne podredi privatnom, da se pridržava propisa koji uređuju njegova prava i obaveze i stvara i održava poverenje građana u savesno i odgovorno obavljanje javne funkcije.

Javni funkcioner ne sme biti zavisan od lica koja bi mogla da utiču na njegovu nepristrasnost, niti da koristi javnu funkciju zarad sticanja bilo kakve koristi ili pogodnosti za sebe ili povezano lice. Još jedna stvar, javnom funkcioneru je zabranjeno da upotrebi radi sticanja koristi ili pogodnosti sebi ili drugom ili nanošenja štete drugom informacije do kojih dođe na javnoj funkciji ako nisu dostupne javnosti. Ovo treba da zna svaki građanin Srbije i da zato shvate koliko je ovaj zakon bitan.

Šta još trebaju građani da znaju, a to je da u kaznenim odredbama postoji jedan član, to je član 101 koji kaže – javni funkcioner koji suprotno odredbama ovog zakona ne prijavi imovinu Agenciji ili daje lažne podatke o imovini, u nameri da prikrije podatke o imovini, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.

Tako da, ovo su ozbiljne stvari. Posao Agencije je vrlo odgovoran i ozbiljan i ja zato pozivam sve kolege koji se bave politikom, nalaze se u javnom životu, da se pridržavaju svih ovih pravila.

Isto, vrlo bitno, Zakon o sprečavanju korupcije svakako nije u mogućnosti da sam dovede sve u red. Ono što smo skoro imali ovde kod nas na dnevnom redu, to je pravilnik jedan o ponašanju narodnih poslanika, Kodeks o ponašanju i vrlo je bitna jedna stvar da nijedan kodeks od nevaspitanog čoveka ne može da napravi vaspitanog čoveka ili obrnuto. Isto je tako i kada je u pitanju zakon. Zakon mora da postoji, mi svi moramo da se trudimo da se takvi zakoni sprovode, ali nije sve do zakona, ima nešto i do nas.

Jedan od primera privilegija koje imaju ljudi koji se bave javnim poslom, pre svega politikom, je dobro navesti kao primer, a primer je Dragan Marković Palma koji kao većina političara aktivnih ima pravo da koristi službeni auto, on ga ne koristi. Njegova privilegija je kao i privilegija većine da može da koristi reprezentacije, on ih ne koristi. Njegova privilegija je kao i većine da može da koristi službeni telefon, on ga ne koristi.

To bi trebala da bude jedna poruka svima nama i da se vratim na onaj početak, samim tim što su nam građani dali poverenje da budemo njihovi eksponenti, to treba da bude i maksimum neke naše privilegije. Sve ostalo treba da budu odricanja, kako bi država lakše i jeftinije mogla da funkcioniše.

Kad sam guglao šta građani misle o Zakonu o borbi protiv korupcije i šta ih najviše interesuje, to su sledeće stvari. Najčešće pitanje je da li postoji obaveza vraćanja imovinske koristi koju je funkcioner stekao vršeći javnu funkciju. Drugo je, ko od funkcionera nije dužan da podnese Agenciji izveštaj o imovini i prihodima i da li će funkcioneri za povrede zakona krivično ili prekršajno odgovarati. Ja sam na neka od ovih pitanja i u svom izlaganju već dao odgovore.

Kada je u pitanju autentično tumačenje odredbe člana 64, a tiče se Zakona o visokom obrazovanju, stav poslaničke grupe JS je da ćemo naravno i ovo tumačenje da podržimo u izvornom obliku ovakvo kako je pred nas i stiglo.

Moram da kažem da je ovo tema u kojoj ja sebi ne dajem za pravo puno da pričam, jer je danas u ime poslaničke grupe JS zamenik šefa poslaničke grupe moj kolega Života Starčević i kao profesor i kao načelnik prosvete za Pomoravski okrug izneo konkretna objašnjenja i verujem da svako kome nije bilo jasno o čemu pričamo, mogao je to da razume, ali ja sada kao neko ko se bavi politikom mogu da primetim samo jednu stvar.

Nije to naš najveći problem, lako ćemo mi ovde da ispravimo svaki zakon, lako ćemo da donesemo i nov. Naš najveći problem je što nažalost u Srbiji se sve manje deca rađa. Tačno, to je pitanje koje se tiče i regiona, ali mi moramo da se fokusiramo pre svega na naše stanovništvo. To je naš posao. Istina je da država zadnjih godina ozbiljno pomaže i ulaže da bi se borba protiv bele kuge usporila i da probamo to nekako da preokrenemo u svoju korist.

Hoću da apelujem i da pohvalim sve lokalne samouprave koje su se izborile i uz pomoć države i uz pomoć nekih svojih ličnih sposobnosti i lokalnih zakona i uredbi koje su donele da se kod njih više dece rađa. Zato treba insistirati na pohvali istih tih samouprava i istih tih pojedinaca koji su našli način kako mogu građanima da pomognu.

Još jednom ponavljam poslanička grupa JS podržaće oba autentična tumačenja i sve zakone koji su bili na dnevnom redu. Hvala.

Prvo vanredno zasedanje , 28.01.2021.

Hvala vam, uvažena predsedavajuća, potpredsednice Skupštine gospođo Jevđić, gospodo Jankoviću i Kovačeviću sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici.

Pre nego što pređem na svoje izlaganje moram da se nadovežem na kolegu Zukorlić. I ja sam sinoć gledao istu tu emisiju „Reč na reč“ i nisam siguran da bi bas svi mogli da stanu u taj studio. Isto sam tako siguran da će, kao što će i predsednik moje stranke Dragan Marković Palma da dobije poziv da gostuje u takvoj emisiji, dobićete i vi takav poziv siguran sam. Ne mogu svi da budu u jednoj emisiji. Sada ko bi sve imao pravo tu da učestvuje, a ko ne bi, to je neka druga tema.

Da se ja vratim na ovu našu temu.

Prva tačka dnevnog reda nam je – finansijski plan Komisije za hartije od vrednosti. Ja sam ispred Jedinstvene Srbije prvi put postao član Odbora za finansije 2012. godine. Tada sam se prvi put upoznao i sreo sa Komisijom za hartije od vrednosti. To moje prvo upoznavanje i iskustvo sa njima uopšte nije bilo dobro, iskreno da vam kažem. Znam da ste vi novi u toj funkciji.

U tom trenutku odluka Vlade, jedna od odluka Vlade, uredba Vlade u stvari je bila da se plate u javnom sektoru ograniče na 165.000 dinara. To je bio jedan trenutak kada je ekonomija sa svim uštedama trebala da krene napred, a da svi zajedno podnesemo taj teret. Vaš prethodnik, ja mu se ne sećam imena, nije ni bitno, je u tom trenutku, ja mislim jedini koji je predstavljao Agenciju koju je Odbor za finansije nije usvojio finansijski plan. Verujem da to sa vama neće da bude slučaj.

Video sam vaš finansijski plan i video sam i ono što je u tom trenutku bilo najbitnije, a nije da nije bitno ni sada, kolike su plate ljudi koji rade u vašem sektoru. U tom trenutku, bez obzira na zabranu koja je bila 165.000 vaš kolega je imao preko 400.000 platu. Obim poslova koji je bio tada i obim poslova koji je bio sada nije isti. Video sam vaš finansijski plan, više nego korektan. Čuo sam vaše izlaganje danas i ono je maksimalno korektno.

Možda je finansijski plan, možda je malo kasnije stigao, ali mislim i da je to opravdano, isto kao što ste rekli, vi ste dobili jedno novo zaduženje u ovoj godini, a to je posledica Zakona o digitalnoj imovini, koju je ova Skupština izglasala u decembru mesecu. Verujem da ćete zajedno uz NBS koja je zajedno sa vama zadužena kontrolu tog sprovođenja Zakona o digitalnoj imovini da date maksimalni doprinos.

Ono što je interesantno bilo na toj Skupštini, a drago mi je da možda i vi sada možete malo da nam pomognete je bilo pitanje koje je uputio šef moje poslaničke grupe Dragan Marković Palma. Kažem interesantno, postalo je viralno na društvenim mrežama. Ima nekoliko miliona pregleda. Nisam siguran da su uspeli svi tada da shvate, a nisam siguran da je čak i ministar bio u prilici da da najbolji odgovor zato što je malo vremena da se da odgovor za jedno takvo pitanje. Ministar je objasnio ljudima kojima imaju neko predznanje o tome.

Iskoristio bih priliku da vas zamolim da sada probate malo konkretnije i detaljnije da date odgovor na pitanje koje je tada postavio Dragan Marković Palma – šta su to u stvari kripto valute, šta je vaše zaduženje kada je uopšte u pitanju digitalna imovina, da bi građanima bilo jasnije? Zato što se u vremenu u kojem živimo digitalna imovina i uopšte način trgovine, digitalni način trgovine je sve prisutniji u našem životu. Ako dobro informišemo građane, smatram da ćemo svi ili da će svi da imaju podjednake šanse da mogu i da profitiraju upravo iz jedne ovakve aktivnosti.

Naravno, ono što je vrlo bitno, kako je koleginica malopre, predsednica Odbora za finansije i rekla – nije samo NBS zadužena za stabilnost kursa dinara, tu ste i vi sa vašim ljudima. Ja na tome čestitam, zato što je to, naravno svakako osnov svake jake ekonomije i siguran sam da će kurs u Srbiji i dalje da bude stabilan.

Kada je u pitanju Izveštaj o radu Regulatorne agencije za elektronske komunikacije i poštanske usluge za 2019. godinu, prvo da se razumemo, tu se tako stvari brzo razvijaju, mi sada pričamo o 2019. godini, ja verujem da se dosta stvari kod vas promenilo, ali ono što je interesantno i što smatram da bi svi građani trebali da znaju, nije problem još jednom ponoviti, a to je šta sve radite. Znači, opseg vašeg delovanja uopšte nije mali. Vi pokrivate javne fiksne telekomunikacione mreže i usluge, javne mobilne telekomunikacije, regionalni roming usluge, širokopojasnog pristupa internetu, distribuciju medijskih sadržaja, različite pakete usluga, tržište poštanskih usluga i tako dalje.

Regulatorna agencija za elektronske komunikacije i poštanske usluge ima obavezu, pre svega, da sve građane zaštiti kad je u pitanju svaki vid digitalne usluge, pre svega mislim na internet, zato što se tu, kako vreme prolazi pojavljuje sve više, hajde da kažem, nebezbednosti. Isto pozivam i vas da kao i vaši prethodnici radite više na edukaciji građana. To je dosta novina. Vrlo brzo ste se vi razvijali i vrlo brzo se razvija tržište.

Mislim da biste trebali i vi da imate malo više vremena na RTS da se bavite edukacijom građana, jer ja ne znam koji je bolji i brži način, nego to da priđete građanima.

Naravno, u svakom slučaju, ja ću sada da iskoristim priliku i da pohvalim sve ljude koji rade u poštama ili distribucijama različite robe i usluga, zato što u vreme kovida, kad je krenula pandemija, onako u najvećem, stvarno, svi radnici pošte, svi radnici svih kurirskih službi su bili maksimalno aktivni dok smo svi ostali, hajde, mogu da kažem, uslovno i bili u tom pojačanom karantinu.

Za vas imam dva pitanja za koja bih vas zamolio da mi date odgovor. Prvo pitanje je upravo ono što je malopre i kolega rekao – koliko je opravdano to strahovanje građana od svih tih antena? Ja sad ne pričam da li je to 4G, da li je 5G ili bilo koja druga mreža. Vi ste rekli da se nalaze na vrtićima, da se nalaze na školama, verujem da ste time hteli da skrenete pažnju da je to bezbedna tehnologija, pa vas molim da samo još jedanput, zbog javnosti, to kažete, da ne ostane onako nedorečeno, ili kako je kolega malopre postavljao pitanje, mislim da to pitanje može da izazove veću paniku i strah nego realno objašnjenje građanima.

Ono što mene, sad kao građanina, a i kao narodnog poslanika interesuje, mislim da je i to vaš posao, da mi kažete po kom kriterijumu se određuje na kom kanalu se nalazi koja televizija? Zamolio bih i jednog i drugog kolegu, pošto ste prisutni da date odgovore. Hvala.

Prvo vanredno zasedanje , 28.01.2021.

Gospodine Zukoriliću, ja sam u tom pravcu upravo i pričao. Ako hoćete, tako ni predsednik moje stranke, Dragan Marković Palma, bez obzira što smo mnogo više od dva mandata u ovoj Skupštini voljom građana, verujem da na prste u zadnjih 10 godina može da se izbroji gostovanje u emisijama sličnog tipa.

Malopre sam vam rekao da smatram da to što ste upravo danas pokrenuli jednu takvu temu, a što je šer gledanosti Skupštine vrlo mali, RTS dva, sada u ovom trenutku, ne znači da ljudi iz RTS nisu dobili informaciju o kojoj smo pričali. Verujem da će to da bude posledica i trenutak kada će oni sada nama da se obrate da budemo gosti. Hvala.

Dvadeseto vanredno zasedanje , 30.01.2020.

Uvažena predsednice Skupštine, predsednice Vlade, dame i gospodo ministri, drage moje kolege, ja da zamolim predsednicu Skupštine da u nekoj sledećoj raspodeli mene stavite bar dva mesta od Vukadinovića. Ja ću da se vratim na početak odgovora između njega i premijerke. Kolega Vukadinoviću, čuli ste da od tog paradiranja nema neke velike vajde. Morate da budete konkretni. Tu podržavam premijerku.

Gospodine Nedimoviću, vi ste danas izneli set mera koje je Ministarstvo poljoprivrede već do sada realizovalo. Ja vam čestitam na tome i pohvaljujem vas. Ali, naravno, nikad verovatno nije dovoljno dobrih ideja.

Mogu da vam kažem još dva predloga, dva predloga koja su se u praksi pokazala kao vrlo dobri. Oni su sprovedeni u Jagodini. Skupština grada Jagodine je donela dve interesantne odluke o kojima možete da razmislite, pa da ovde nekad budu i kod nas na dnevnom redu. Prva odluka je da se poljoprivredni proizvođači oslobode plaćanja poreza na zemlju, bar onu obradivu zemlju, iako možda treba razmišljati i o tom delu da ona koja nije obradiva, a nalazi se u zonama gde ima ljudi koji su dobri domaćini, možda bi trebalo i više da se oporezuje.

Druga ideja i predlog koji je dao dobre rezultate, to su subvencije za poljoprivredne kredite u smislu kamate. Znači, poljoprivredno gazdinstvo vraća glavnicu, a grad plaća kamatu. Naravno da ti programi mogu da budu različiti od gazdinstva do gazdinstva. Vas razumem kad radite neke mere koje su opsežne i koje tretiraju veliki broj poljoprivrednih gazdinstava da prosto moraju da budu fokusirane i sužene u određenom delu. Realno ako gledamo, bez jakog i osnaženog seljaka i bez dece, svaka država gubi svoju snagu i u nekom trenutku gubi i svoj smisao.

Kad već spominjem decu, ja ću da postavim i pitanje Slavici Đukić Dejanović. Interesuje me, obzirom da su već mere i predlozi, tj. konkretni zakoni koje je usvojila ova naša Skupština, znači, to su te pronatalitetne mere, već se sprovode. Hoću da vas zamolim da mi date odgovor kakvi su rezultati.

Za ministra poljoprivrede, evo i za ministra finansija koji je tu, naravno, i za premijerku, možda još jedan predlog. U Srbiji postoji oko 600.000 registrovanih traktora. Prosečna starost traktora kod nas je preko 30 godina. Imao sam prilike da vidim kako to izgleda na terenu. Troše više ulja nego što troše nafte. Teško je naći delove za sve te traktore.

Ministarstvo poljoprivrede daje 50% subvenciju za kupovinu traktora ili svih ostalih priključnih mašina. Lično mislim da je poljoprivrednim gazdinstvima, posebno onim manjim, teško da isfinansiraju traktor koji je najjeftiniji 15.000. Cene tih traktora idu i do 50, 60. Gospodin Rističević zna kako se kreću te cene. Idu i preko 100.000 ti veliki traktori.

Predlog je da Ministarstvo poljoprivrede i Vlada subvencionišu direktno proizvođača traktora, mi ga imamo u Srbiji, kao što je nekad sličan model finansiranja "Fijata".

(Predsednik: Zahvaljujem. Vreme ste dosta prekoračili.)

Završavam za 15 sekundi.

Ako damo subvenciju proizvođaču, on će automatski moći cenu da spusti, tako da će svakome da bude dostupnije. Hvala.

Dvadeseto vanredno zasedanje , 30.01.2020.

Zahvaljujem se na odgovorima i želim da taj trend nastavite i sa radom, a i sa povećanjem populacije.

Pitanje za gospodina Lončara. Nikako ne mogu da preskočim sada verovatno najaktuelniju temu u čitavom svetu, korona virus. Interesuje me, pratim naravno šta se dešava u okruženju, ali samo da vas pitam koliko smo mi spremni kao država da se suočimo sa mogućnošću proširenja tog virusa na ovaj deo Evrope, ne daj Bože i ka Srbiji?

Kakvi su vaši planovi ako se tako nešto ne daj Bože desi i da li o aktuelnom problemu komuniciramo kao država i vi kao resorno ministarstvo sa okolnim zemljama i da li ćemo u toj situaciji svi zajendo raditi u jednom istom pravcu? Da li postoji jedan plan saradnje sa zemljama koje nas okružuju?

Obzirom da gospodin Dačić nije ovde, zamoliću premijerku da mi da odgovor, u stvari to nije konkretno pitanje, ali prosto interesuje me i čuo sam da je bilo nekoliko pitanja, jednostavno imam želju da znam šta vi kao premijer, svi zajedno kao Vlada, šta očekujete i u kom pravcu će se odvijati ova situacija dalje u Crnoj Gori, na osnovu diplomatskih iskustava, kakve ima naša zemlja?

Interesuje me kako na vaš rad direktno utiče izjava specijalnog izaslanika predsednika Amerike Ričarda Grenela koji traži da Srbija prestane sa aktivnostima koje su vezane za priznavanje tzv. nezavisne države Kosovo? Hvala.

Deseta sednica Drugog redovnog zasedanja , 26.12.2019.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Gospođo Ana Brnabić, premijerko, dame i gospodo, ministri, moje pismo bi i po vokaciji i po politici moje stranke trebalo prvo da bude upućeno Slavici Đukić Dejanović, ali prosto zbog ove prethodne diskusije ja ću prvo pitanje svoje da uputim gospođi Ani Brnabić ili ministarki Jadranki Joksimović.

Aktuelna tema u Crnoj Gori? To neće da bude moje kompletno pitanje, ali prosto tražim neku vezu. Kako je rekao malopre ministar Vulin, mi ni do ovog trenutka nemamo informaciju šta se u Crnoj Gori dešava? Pregovori su u toku i razgovara se. Slavica Đukić Dejanović je jednim najumerenijim tonom rekla da je u stvari diplomatija jedino rešenje i najnormalniji pristup rešavanju ovakvog problema.

Ono što je najbolje iz cele priče i što je poruka jedna, pre svega za sve nas koji živimo na Balkanu, su odjedanput jedinstvo i velika podrška međusobna između SPC, između islamske verske zajednice i između katoličke verske zajednice.

Ja mislim da bi ovde trebalo da stavimo tačku i da se više ovome, bar na ovakav način ovde ne raspravljamo.

Ali kada pričamo o toj međunarodnoj i regionalnoj saradnji, evo ja upućujem pitanje za premijerku. Znači, pre nekoliko dana, tačnije 21. ili 22. decembra predsednik Srbije Aleksandar Vučić je bio u Tirani po pitanju takozvanom „malog Šengena“, zato sam rekao da i gospođa Joksimović može da odgovori na ovo pitanje prosto intencija Evropske zajednice i jeste da se i u okviru same Evrope formiraju regionalne saradnje.

Na istoj toj konferenciji bio je prisutan i Milo Đukanović i on je dao podršku jednoj takvoj regionalnoj saradnji i on se založio da trebamo najnormalnije da komuniciramo i pre svega da budemo svi skoncentrisani na osnaživanje regiona. Moje pitanje je da li će se ta regionalna saradnja proširiti i na neke druge zemlje u regionu i da li će između ostalih ciljeva, ja tu informaciju nemam, biti dominantna borba protiv organizovanog kriminala i da će se raditi na očuvanju svih trenutnih granica koje postoje u okviru ove regionalne saradnje?

Svakako moram da kažem da kad pričamo o regionalnoj i opšte, međunarodnoj saradnji, da je Aleksandar Vučić defakto uradio puno. Mi imamo odlične rezultate i kad je u pitanju ministar spoljnih poslova Ivica Dačić, ne pričam samo o priznanju Kosova, nego uopšte o jednoj od otvorene komunikacije sa svim zemljama sa kojima smo u jednom periodu skoro izgubili svakakvu komunikaciju.

Naravno, ne treba ništa manje da bude ni bitno to što je predsednik moje stranke Dragan Marković Palma, i pored toga što nije ni ministar, ni ambasador, složićete se svi, uradio dosta i na međunarodnoj saradnji, a i na dovođenju velikog broja investitora u Srbiju.

Drugo pitanje, a opet za mene i bitnije od ovoga je svakako pitanje za Slavicu Đukić Dejanović i za Ministarstvo koje ona vodi. Aleksandar Vučić je prepoznao to kao najveći problem i zato smo ovog pita u ovoj Vladi imali formirano Ministarstvo za populacionu politiku i za demografiju, pa me interesuje u narodnoj godini, obzirom da smo povećali i budžet, a sa druge strane imamo i rezultate konkretne kad je u pitanju Jagodina, svake godine imamo po dva odeljenja đaka prvaka više. Kakvi su planovi vašeg ministarstva za sledeću godinu?

Hvala.

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 11.10.2018.

Hvala predsedavajući.

Postaviću dva pitanja. Prvo pitanje mi je žao što postavljam ovde i što svima trošim dragocene vreme, jer je to pitanje na koje sam juče u toku redovne sednice, od gospodina Trivana, mogao da dobijem odgovor.

Pitanje se ticalo deponije u Vrnjačkoj Banji. Obzirom da je tema bila ekologija, ja sam pričao o deponiji, to je ovo ovde, velika količina otpada i smeća koja se nalazi bukvalno na obali reke Morave. Juče su hvalili predsednika opštine kako dosta ulaže u ekologiju, a moje pitanje prosto je bilo – zašto se onda nešto ne uradi sa ovom deponijom, jer to apsolutno nije bilo tačno da se po pitanju ekologije u Vrnjačkoj Banji, bilo šta ulaže.

Moje pitanje za ministre, obzirom da predsednika opštine to puno ne interesuje – na koji će način i kako sugerisati lokalnoj samoupravi da konačno iznađe neko rešenje po pitanju ove deponije? Ja pitam mog predsednika, on kaže da za to u budžetu novca nema.

Onda drugo pitanje hoću da postavim ministru kulture, gospodinu Vladanu Vukosavljeviću, i da ga pitam koliko može da košta jedna ovakva knjiga? To je knjiga koja treba da predstavlja 150 godina organizovanog bavljenja turizma u Vrnjačkoj Banji, 150 godina u kojima su mnogi predsednici opština i razni učeni i bitni ljudi dali svoj doprinos da Vrnjačka Banja posle 150 godina bude ovakva kakva je danas. Predsedniku opštine je bilo bitno da na početak te knjige stavi svoju sliku, kao da je on napravio Vrnjačku Banju, a drage kolege, verovali ili ne, to je moje pitanje za ministra Vukosavljevića, da li je realno da 750 komada ove knjige, koliki je tiraž, košta pet miliona dinara?

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 23.11.2017.

Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, povodom za moje postavljanje pitanja je jučerašnja presuda srpskom generalu Ratku Mladiću. To je bitna tema za nas iz JS, a siguran sam i većeg broja građana Srbije.

Haški tribunal, najveća sramota u istoriji svetskog pravosuđa, slobodno mogu da kažem jedna genocidna tvorevina, citiram gospodina Dragana Markovića Palmu – jučerašnjom presudom generalu Ratku Mladiću, Haški tribunal spušta zavesu na najveću sramotu u istoriji svetskog pravosuđa. Rezultat rada Haškog tribunala je da su oni koji su najviše stradali, najviše i osuđeni. Srbi su ukupno osuđeni na 12 vekova robije, a Hrvati, Muslimani i Albanci na oko 200 godina, s tim da su Hrvati uglavnom osuđeni za zločine nad Muslimanima i obrnuto.

To znači da za zločine nad Srbima niko nije kriv. Od ubistva porodice Zec u Zagrebu, „Kristalne noći“ u Zadru, proterivanja Srba iz hrvatskih gradova, preko Miljevaca, Medačkog džepa, Ravnih Kotara do „Bljeska“ i najvećeg etničkog čišćenja u Evropi od Drugog svetskog rata, „Oluje“, pa preko Podrinja, Kravica, Bratunca, Sarajeva do Starogradskog, Podujeva, Obilića, Kosova i Metohije. To je juče izjavio predsednik JS, Dragan Marković Palma.

Vrlo je bitno da se zna da je Ratko Mladić bio poslednja brana stvaranju jedne islamske države u Evropi. Preko 10.000 mudžahedina sa Bliskog istoka je klalo u BiH Srbe i stvaralo svoju državu. Klinton i njegovi evropski savetnici su to znali, da bi kasnije dobili terorističke napade u NJujorku, u Londonu, Parizu, Briselu, Madridu, Berlinu i celoj Evropi.

Da nije bilo Ratka Mladića i Republike Srpske, danas bi u Evropi imali Raku, Mosul i El Bagdadi. Pored toga, u BiH i dalje postoje islamistički centri, a šef muslimana Bakir Izetbegović i danas poziva na rat.

Pitanje i za holandskog sudiju Alfonsa Oria – gde su Srbiji iz Zagreba, Sarajeva i Prištine, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Kosova i Metohije? Haški tribunal i njegovi finansijeri i naredbodavci su odgovorni za terorističke akcije islamista po Evropi, jer su im to dozvolili u BiH. To građani Evrope, SAD i celog svega treba da znaju. Ovo je juče izjavio naš predsednik.

Zašto sam ovo pročitao? Vezano je za pitanje koje želim da postavim. Da bude jasno, ne postoje dobri i loši ratovi, svaki rat nosi svoje tragedije i smrti. Niko od mojih prijatelja iz Bosne, Hrvatske, Srbije nije želeo rat i danas svi trpimo posledice tih ratova. Za ratove glavni krivci po pravilu ostaju nekažnjeni.

Pitanje za ministarku pravde – kakve je napore do sada uložila Srbija da Ratko Mladić ovu kaznu zbog lošeg i narušenog zdravlja odsluži u Srbiji? Hvala.

Imovinska karta

(Vrnjačka Banja, 25.07.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 110000.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 110000.00 RSD 03.06.2016 -