Poštovani predsedniče Narodne skupštine, poštovani ministri, članovi Vlade sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, na samom početku obraćanja, želim da istaknem da poslanička grupa SVM, daje podršku predlogu zakona o budžetu Republike Srbije za 2024. godinu, kao i svim ostalim predlozima zakona koji su na dnevnom redu tekuće sednice.

Izražavamo zadovoljstvo što su primedbe i predlozi na tekst nacrta zakona o javnom informisanju i medijima, koje je Nacionalni savet mađarske nacionalne zajednice, u toku javne rasprave uputio Ministarstvu za telekomunikacije i informisanje, prihvaćene. U vezi toga, važno je istaći da je njime informisanje pripadnika nacionalnih manjina u Republici Srbiji i dalje predviđeno kao javni interes, koji se nepromenjeno ostvaruje kako kroz javne servise, i konkursno finansiranje projekata, tako još bitnije kroz mogućnost da nacionalni saveti nacionalnih manjina osnuju ustanove i privredna društva, radi izdavanja štampanih i elektronskih medija.

Zakonom se sprovode mere predviđene medijskom strategijom na način kojim se ne umanjuju stečajna prava pripadnika nacionalnih manjina, i to posebno kolektivnih prava na informisanje na njihovom materijalnom jeziku.

Velika novina Zakona o javnom informisanju i medijima je da on predviđa adekvatne mehanizme finansiranja medija čijim izdavačima su osnivači nacionalni saveti nacionalnih manjina. Ovaj put ne kroz prelazne i završne odredbe zakona, već kroz promišljene i budućnosti okrenute odredbe zakona.

Sa druge strane, Zakon o elektronskim medijima i daje kao ovlašćene predlagače Saveta REM-a prepoznaje nacionalne savete nacionalnih manjina, što nam omogućava da sa našim potrebama i problemima, ali i predlozima rešenja budemo prisutni u radu regulatornog tela.

Težište mog obraćanja u nastavku stavljam na Predlog odluke o budžetu Republike Srbije za 2024. godinu.

Savez vojvođanskih Mađara na čelu sa predsednikom Ištvanom Pastorom je kroz aktivnu saradnju sa Vladom Republike Srbije posvećen nastavku politike daljeg ekonomskog osnaživanja Srbije. Smatramo da prioritet mora da ostane na poboljšanju i očuvanju životnog standarda građana, očuvanju zaposlenosti, jačanju privrede i preduzetništva.

Poseban naglasak mora da bude na pomoći poljoprivredi, kao i na realizaciji kapitalnih projekata u oblasti infrastrukture, saobraćaja, zdravstva, obrazovanja, zaštite životne sredine, turizma, kulture, sporta.

Globalna ekonomija je pogođena visokim cenama energenata, rastom inflacije i pooštravanjem uslova finansiranja. Oporavak od negativnih posledica i dalje se odvija usporeno.

Stabilnost naše privrede smo uspeli sačuvati u proteklom kriznom periodu pandemije, kao i u proteklih više od godinu i po dana krize izazvane konfliktom u Ukrajini, a najnovija kriza u Izraelu sa aspekta cene nafte nam tek preti.

Sektorske analize ukazuju da beležimo rast u industrijskom proizvodnji, građevinarstvu i poljoprivredi, da je sa blagim povećanjem potražnje bolja situaciji u trgovini na molo, da se cene hrane stabilizuju i da je inflacija u padu.

Smatramo da je predloženi budžet i ove, kao i prošle godine, planiran sa dosta opreza, što daje nadu da fiskalna kretanja budu i bolja od predviđenih.

Bankarski sektor Srbije je stabilan, depoziti građana i privredi sigurni. Štednja stanovništva raste iz godine u godinu, što je pokazatelj poverenja u održivost i bezbednost finansijskog sistema. Danas štednja građana iznosi visokih 15 milijardi evra.

Koristim mogućnost da gospodina Malog, ministra finansija, pitam – da li smatrate da bi sa aspekta izvora finansiranja deo ove štednje od 15 milijardi evra mogao bitu uložen kroz tzv. narodne obveznice i za finansiranje projekata i deficita budžeta? Mislite li da bi mogućnost kupovine državnih zapisa građanima naše zemlje pružio dobar dodatni modalitet sačuvanja ušteđevine?

Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara Predlog budžeta Republike Srbije za 2024. godinu analizira kroz dve perspektive. Prvu predstavljaju budžetske stavke i sume opredeljene za konkretne projekte za narednu godinu, a druga perspektiva je sedmogodišnji kontekst. Dakle, analiziramo postignuća u određenim oblastima za period 2016 – 2023. godina.

Pratimo napredak koji je ostvaren, a posebno u oblastima koje su definisane koalicionim sporazumom između Saveza vojvođanskih Mađara i SNS, a referenta godina je 2016. kada su pojedine kapitalne investicije i razvojni projekti u Vojvodini koji prevazilaze lokalni značaj uvršteni među prioritete Vlade Republike Srbije, na primer projekat mađarsko-srpske železnice, Narodno pozorište u Subotici, Ipsilon krak pruga Subotica – Segedin.

Za nas je ključna reč kontinuitet. Kontinuitet u saradnji i podršci realizaciji kapitalnih projekata sa posebnim naglaskom na projekte u Vojvodini. Vreme je pokazalo, a brojke potvrđuju da se u prethodnim sedam godina kroz budžetske stavke kontinuirano izdvajalo za regionalni razvoj, unapređenje infrastrukture i kapitalna ulaganja u AP Vojvodini, bilo da je u pitanju izgradnja i rekonstrukcija graničnih prelaza, železnički koridor Beograd – Budimpešta, pruga Subotica – Segedin ili izgradnja velnes i spa centra na Paliću.

U poslednjih sedam godina broj kapitalnih projekata u Vojvodini koji se finansiraju iz budžeta Republike Srbije kreće se između 16 do 17 projekata godišnje. U predlog zakona za 2024. godina uvršteno je 18 ovakvih projekata. Nakon sedam godina pojavljuju se i nule dinara u budžetskim linijama za 2025/2026 godinu, što znači da su projekti u završnim fazama, kao na primer rekonstrukcija i dogradnja graničnog prelaza Horgoš ili izgradnja postrojenja za prečišćavanje vode za piće u Kikindi. Raste i broj projekata koji se više ne pojavljuju u budžetu, jer su završeni.

Izgradnja, modernizacija i rekonstrukcija brze pruge Beograd – Budimpešta, rekonstrukcija i modernizacija pruge Subotica – Segedin i rekonstrukcija i dogradnja graničnog prelaza Horgoš predstavljaju prioritet koji je definisan Okvirnim sporazumom o ekonomskoj i tehničkoj saradnji između Vlade Republike Srbije i Vlade Mađarske u oblasti infrastrukturnih projekata.

Podsetila bih da je ovaj sporazum potpisan 2018. godine, a nadograđen jula 2022. godine, kada je potpisan i Sporazum o graničnoj kontroli u drumskom, železničkom i vodnom saobraćaju sa ciljem ubrzanja graničnih kontrola na zajedničkom delu granice, koja je ujedno i šengenska spoljna granica EU.

Pruga Beograd – Novi Sad puštena je u saobraćaj 19. marta 2022. godine. Teretni saobraćaj je krenuo 1. avgusta 2022. godine na pruzi Subotica – Segedin, a nakon sedam godina uskoro će krenuti i prevoz putnika.

Godine 2012. imali smo pet graničnih prelaza između Srbije i Mađarske, a danas ih imamo devet.

Predlogom budžeta za 2024. godinu za kapitalne investicije opredeljeno je bezmalo 600 milijardi dinara, što čini 6,8% BDP-a. Investicije po obimu predstavljaju ključni deo rasta ekonomije. Više kapitalnih projekata privlači više stranih direktnih investicija i obezbeđuju povoljniji ambijent za domaća ulaganja privatnog sektora, a samim tim se stvaraju uslovi i za nova radna mesta.

Sredstva koja se iz budžeta Republike Srbije usmeravaju budžetu AP Vojvodine iznose blizu 150 milijardi dinara. Od ovog iznosa 70 milijardi dinara namenjeno je za poverene poslove i za namenske i nenamenske transfere jedinicama lokalne samouprave, a 80 milijardi dinara za kapitalne izdatke.

Projekat mađarsko-srpske železnice, koji sam već spomenula, čini, naravno, najveći deo kapitalnih izdataka sa iznosom od 38 milijardi dinara za 2024. godinu. Za 2025. godinu, kada možemo da očekujemo završetak radova, opredeljeno je 4,3 milijarde dinara.

Radovi na rekonstrukciji i dogradnji graničnog prelaza Horgoš su počeli marta 2022. godine. Rekonstrukcijom i proširenjem prelaza sa 16 saobraćajnih traka na 24 postojeći kapaciteti protoka će biti povećani za 50%, a pored radova na terminalu i samom ulazu i izlazu iz zemlje projekat obuhvata i radove na prilaznom delu autoputa.

Granični prelaz Horgoš-Reske predstavlja deo Evropskog koridora 10 i jednu od ključnih tačaka tranzitnog saobraćaja kroz našu zemlju. Preko njega godišnje prođe više od 6,5 milina putnika i više od milion vozila. Vrednost ugovorenih radova je oko dve milijarde dinara. Predlogom budžeta za 2024. godinu opredeljeno je 400 miliona i sa time se očekuje i završetak radova, pa nisu ni planirana sredstva za 2025. i 2026. godinu.

Za izvođenje dela radova na izgradnji autoputa E-75, deonica granični prelaz Kelebija-Petlja Subotica jug, predlogom budžeta za 2024. godinu je opredeljeno 156 miliona dinara, a za 2025. i 2026. godinu po dve milijarde dinara.

Ra zavoj Palića kao turističke destinacije kontinuirano se obezbeđuju sredstva. U predlogu budžeta za 2024. godinu za unapređenje turističke infrastrukture je opredeljeno 10 miliona dinara.

Završetak izgradnje postrojenja za prečišćavanje vode za piće u Kikindi se planira 2024. godine sa 180 miliona dinara.

Od projekata planiranih u Vojvodini smatramo izuzetno značajnim i izgradnju kanalizacione infrastrukture i infrastrukture za odlaganje komunalnog čvrstog otpada. Za ovaj projekat u budžetu za narednu godinu je planirano 12,5 milijardi dinara, za 2025. godinu 13, a za 2026. godinu 14 milijardi dinara.

Od izuzetnog su značaja i projekat brze saobraćajnice Novi Sad-Ruma i projekat izgradnje obilaznice oko Novog Sada i izgradnje mosta u Novom Sadu sa pristupnim saobraćajnicama. Za ova dva projekta u naredne tri godine se planiraju sredstva u iznosu od 42 milijarde dinara.

Rekonstrukcija Kliničkog centra Vojvodine naredne godine treba da se privede kraju sa opredeljenih tri milijarde dinara.

Subvencije od 185 milijardi dinara učestvuju sa 8,25% u ukupnim rashodima i izdacima i najvećim delom su planirane za subvencije u poljoprivredi, što naša poslanička grupa takođe podržava. Veća su izdavanja i za zdravstvo, prosvetu, socijalnu zaštitu, kulturu.

Sredstva opredeljena za unapređenje položaja nacionalnih manjina, tj. za rad nacionalnih saveta nacionalnih manjina su, takođe, u blagom rastu, i planirana su u iznosu od 332,5 miliona dinara.

Predlogu budžeta za 2024. godinu, koji se temelji na navedenim elementima, dajemo punu podršku i glasaćemo za njegovo usvajanje, kao i za usvajanje svih ostalih predloga koji su na dnevnom redu današnje sednice. Zahvaljujem.

Hvala lepo.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, uvaženi ministri sa saradnicima, poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara amandman je podnela na član 92. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji. Cilj podnošenja amandmana je ostvarivanje pune primene prava pripadnika nacionalnih manjina na očuvanje posebnosti garantovane članom 79. Ustava, što se osim Ustavom, garantuje i zakonskim propisima, od koji su najznačajniji Zakon o zaštiti prava i slobode nacionalnih manjina i Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina.

Budući da Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji reguliše materiju očuvanja i upravljanja nepokretnim kulturnim dobrima, uz primenu propisa o zaštiti životne sredine, neophodno je osigurati i primenu propisa koji garantuju zaštitu kolektivnih prava i sloboda pripadnika nacionalne manjine.

Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, između ostalog, utvrđuje koja su pokretna i nepokretna kulturna dobra od posebnog značaja za nacionalnu manjinu, a predlaže i preduzimanje mera zaštite, sanacije i rekonstrukcije istih.

Amandman se predlaže da bi se obezbedilo ostvarivanje ustavne garancije iz člana 20. stav 2. koja propisuje da se dostignuti nivo ljudskih i manjinskih prava ne može smanjivati, a suština je upravo ta da ako ne bismo podneli amandman, prava nacionalnih manjina bi mogla biti umanjena prvenstveno zbog toga što bi ovlašćenja nacionalnih saveta nacionalnih manjina bila povređena u pogledu zaštite graditeljskog nasleđa i nepokretnih kulturnih dobara.

Resornom ministru, gospodinu Vesiću i Vladi Republike Srbije se zahvaljujemo što je naš amandman prihvaćen. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, uvažene premijerko, uvaženi ministri sa saradnicima, ovlašćeni predstavnik naše poslaničke grupe, narodni poslanik Akoš Uljhelji je u svom izlaganju nagovestio da će poslanici poslaničke grupe SVM podržati predložene zakone koji se nalaze na dnevnom redu sednice.

Želim naglasiti da dajemo punu podršku i predlozima zakona vezanim za sporazume i ugovore o zajmu.

Ovo ističem zbog toga što na sednicama Odbora za finansije kolege iz redova opozicije ovaj odbor često maliciozno nazivaju odborom za zaduživanje. Međutim, treba naglasiti da je stvaranjem stabilnih uslova poslovanja naša ekonomija ušla u investicioni ciklus 2015. godine i od tada investicije po obimu predstavljaju znatan deo rasta ekonomije.

Ulaganja u infrastrukturu, razvojne projekte u energetici, zaštiti životne sredine, obrazovanju, nauci, zdravstvu su generator daljeg privrednog rasta i razvoja društva.

Smatramo da su uravnotežene javne finansije naše zemlje uz sprovođenje predviđenog smanjivanja javnog duga na oko 52% BDP-a stabilan osnov i garant opravdanosti predloženih kreditnih aranžmana.

Predlogom zakona o privrednom registru majki i drugih lica kojima se uplaćuje novčana pomoć u iznosu od 10.000 dinara za svako dete do 16 godina starosti. Predviđa se opravdana, ciljana podrška namenjena pre svega deci predškolskog i školskog uzrasta. To je upravo ona grupa mladih ljudi koja prethodnim merama kada je država finansijski potpomogla penzionere i građane od 16 do navršenih 29 godina života nije bilo obuhvaćena.

Savez vojvođanskih Mađara smatra da je obzirom na izuzetan značaj socijalne zaštite neophodno da država nastavi sa merama podrške kako bi se delimično ublažile ekonomske posledice u današnjim teškim svetskim i domaćim okolnostima.

Naša poslanička grupa će podržati i predložene izmene i dopune Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, jer su ne samo deo naših aktivnosti, već stub našeg programa u poslednjih blizu 30 godina. Dobrobit i očuvanje porodice, dece i zajednice su vrednosti za koje se zalažemo. Naime, u više navrata smo ukazivali na nejednak tretman preduzetnica, odnosno žena koje obavljaju samostalnu delatnost i rad van radnog odnosa.

Dok su sedamdesetih godina prošlog veka zemlje sa višim natalitetom bile one u kojima su žene uglavnom ostajale kod kuće kao majke i domaćice, danas su to zemlje u kojima su žene ravnopravno zastupljene na tržištu rada i imaju konkretnu pomoć od države u usklađivanju karijere i majčinstva, zemlje u kojima žene mogu slobodno raditi i uz malu decu i ne moraju strahovati da će ostati bez posla. Ekonomsko osnaživanje žena je osnov za postizanje rodne ravnopravnosti, ali i uslov za održivi razvoj društva.

Važećim zakonom su za očeve čije supruge obavljaju samostalnu delatnost propisani stroži uslovi u odnosu na očeve čije su žene zaposlene kod poslodavca. Predlogom zakona u proceduri izvršena je dopuna kojom se omogućava da otac deteta koji je u radnom odnosu posle navršena tri meseca života deteta koristi odsustvo sa rada radi nege deteta i naknadu zarade za to vreme, a ukoliko je dete bolesno i odsustvo sa rada radi posebne nege dete u dogovoru sa majkom deteta koja je lice koje samostalno obavlja delatnost ili kao nosilac porodičnog, poljoprivrednog gazdinstva ima status lica koje samostalno obavlja delatnost.

Pored toga, preduzetnice koje rode treće i svako sledeće dete moći će da ostvare pravo na odsustvo sa rada u trajanju od dve godine. Iskustvo potvrđuje da za većinu žena ravnoteža između poslovnog i privatnog života predstavlja ključnih faktor u odlučivanju da li će pokrenuti sopstveni biznis. Da zaključim, u danu za glasanje naša poslanička grupa će glasati za sve predloge koji se nalaze na dnevnom redu. Zahvaljujem.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, koleginice i kolege narodni poslanici, uvažena premijerko, članovi Vlade, ispred poslaničke grupe Savez vojvođanskih Mađara pitanje najpre upućujem premijerki, Ani Brnabić.

S obzirom na izuzetan značaj socijalne zaštite i brige o deci, Savez vojvođanskih Mađara smatra da je neophodno da država nastavi sa merama podrške sa ciljem ublažavanja ekonomskih posledica, imajući u vidu trenutne svetske i domaće okolnosti.

Smatramo da je potrebna još izdašnija socijalna politika, jer rast cena hrane i energenata posebno ugrožava životni standard građana.

Deo tereta krize država je u prethodne dve godine preuzela na sebe i sprovela određene mere. Pružena je podrška penzionerima i u dva navrata isplaćena novčana pomoć u iznosu od 100 evra, kao i dodatnih 5.000 dinara građanima od 16 do navršenih 29 godina života.

Predlogom zakona o privremenom registru majki i drugih lica kojima se uplaćuje novčana pomoć u iznosu od 10.000 dinara, a koji je sada u parlamentarnoj proceduri, predviđa se ciljana podrška namenjena pre svega deci predškolskog i školskog uzrasta. To je upravo ona grupa mladih ljudi koja prethodnim merama nije bila obuhvaćena. Pravo na novčanu pomoć imaju majke na koje se odredbe zakona odnose, a izuzetno pravo mogu imati otac, staratelj ili hranitelj.

Planirani početak prijavljivanja procesa za po 10.000 dinara za svako dete do 16 godina starosti je 20. avgust, a isplata će biti realizovana jednokratno u septembru, kada se javljaju uvećani izdaci za ovu grupu lica.

Premijerku Brnabić pitam – kako ocenjujete efekte dosadašnjih novčanih pomoći građanima? Da li smatrate da su dale rezultat i doprinele određenom poboljšanju položaja kategorija lica koja su imala mogućnost da ih ostvare? Da li planirate dodatni vid socijalne podrške i u budžetu za 2024. godinu?

Drugo pitanje ispred poslaničke grupe SVM upućujem ministarki za brigu o porodici i demografiju, gospođi Dariji Kisić.

Pre nedelju dana, tačnije 20. juna su na Paliću, predsednica Mađarske Katalin Novak i predsednik Srbije Aleksandar Vučić potpisali zajedničku političku izjavu o osnivanju strateškog saveta za saradnju između Republike Srbije i Mađarske.

Vezano za dalje jačanje saradnje u oblasti brige o porodici i demografiji ohrabruje nas izjava predsednice Mađarske, ranije ministarke zadužene za brigu o porodici, Katalin Novak, da je Vlada Mađarske, koja vodi veoma intenzivnu demografsku politiku i dalje spremna da nam prenese iskustva u rešavanju tih problema.

Srbija je već preuzela neka rešenja mađarske populacione politike i ugradili u izmene i dopune Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom.

Briga o porodici i deci i borba za bolju demografsku sliku jedan je od prioriteta Vlade Republike Srbije.

Demografske mere koje su na snazi u našoj zemlji su razgranate, počev od jednokratne pomoći za prvo dete u porodici u iznosu od 300 hiljada dinara, za drugo i treće dete po 100 hiljada dinara, preko roditeljskog i dečijeg dodatka, naknade boravka u predškolskoj ustanovi, kao i mogućnosti da majke dobiju državnu pomoć pri kupovini stana.

Pored mera Republike Srbije i AP Vojvodina, kao i mnoge lokalne samouprave utvrđuju dodatne mere za podsticaj nataliteta.

Ministarku Kisić pitam – da li će ministarstvo na čijem ste čelu pripremiti i predložiti i nove dodatne mere podrške populacione politike u narednom periodu? Da li ste spremate da učestvujete na Petom demografskom samitu u Budimpešti decembra ove godine, samitu koji je pokrenut 2015. godine sa ciljem stvaranja foruma za sve snage koje zastupaju interese porodice i streme zaustavljanju negativne stope nataliteta? Zahvaljujem.

Zahvaljujem na odgovorima premijerki Brnabić i ministarki Kisić i izražavam zadovoljstvo i veru da će socijalna pomoć i transferi stanovništvu koji predstavljaju najveću rashodnu kategoriju budžeta, zahvaljujući stabilnim javnim finansija naše zemlje biti zasigurno obezbeđeni i u narednom periodu, uz blagi rast.
Verujem da će se sa jedne strane obezbediti kontinuitet razvojnih i socijalnih programa, a sa druge održivost javnih finansija. Raduje nas da će Ministarstvo za brigu o deci i demografiju novim merama i aktivnostima pokušati da daju podršku porodicama sa decom i da je proširi što je moguće više sa ciljem bolje demografske slike o našoj zemlji.
Svi smo sveni toga da je najveći izazov za našu zemlju, za sve nas upravo demografski. Dobro je što će ministarka prisustvovati ovogodišnjem demografskom samitu u Budimpešti i nadamo se da će sa novim idejama vratiti i podeli sa nama. hvala najlepše.

Poštovani predsedniče, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, ispred poslaničke grupe SVM pitanje upućujem Fondu za mlade talente Republike Srbije koji se nalazi u sastavu Ministarstva nauke, tehnološkog razvoja i inovacija.

Savez vojvođanskih Mađara insistira i istrajava na sistemskoj podršci mladima na razvijanju posebnih programa podrške za talentovane studente i učenike. Zalažemo se za jačanje mreže projekata u cilju podsticanja mladih da razvijaju kompetencije, znanja i veštine na vlastitu dobrobit, kao i na dobrobit svoje zajednice i države.

Cilj Fonda za mlade Republike Srbije jeste da podrži izuzetne mlade ljude i pruži im priliku da unapređuju svoj dar, da se usavršavaju i podižu ambicije. Učenici i studenti naše zajednice su zahvaljujući podršci Vlade Mađarske od 2010. godine i dodatno potpomognuti da nastave svoje školovanje i da grade svoju budućnost u Srbiji.

Posebna je i podrška programu stipendiranja studenata prava koju je Nacionalni savet mađarske nacionalne zajednice pokrenuo sa Ministarstvom pravde Mađarske. Ovaj konkurs je ove godine objavljen treću godinu zaredom i otvoren je do kraja juna.

Studentima ekonomije, takođe, omogućujemo poseban finansijski podsticaj. Prošle nedelje je Narodna banka Mađarske uručila stipendije izuzetnosti, raspisane po četvrti put u Vojvodini, za 15 studenata ekonomije koji studiraju na osnovnim i master studijama. Stremimo tome da se slični programi prošire i na druga zanimanja, prvenstveno na oblast medicinskih nauka.

Savez vojvođanskih Mađara daje punu podršku i Fondu za mlade talente od njegovog osnivanja. Smatramo da je jedna od osnovnih tačaka za podršku podsticaj i razvoj mladih talenata, kao i mesto njihovog umrežavanja.

Od osnivanja 2008. godine do danas Fond je dodelio preko 40 hiljada stipendija i nagrada studentima i učenicima srednjih škola. Fond realizuje i konkurs Dositeja za stipendiranje do 1.050 najboljih studenata završne godine osnovnih akademskih studija i do 500 studenata završne godine master studija sa visokoškolskih ustanova čiji je osnivač Republika Srbija. Za školsku 2022/23. godinu konkurs je otvoren 16. marta. Kandidati su rangirani na osnovu prosečne ocene u okviru šest obrazovno-naučnih polja.

Nakon sumiranja preliminarnih rezultata konkursa i podnetih primedbi, doneta je, po našem mišljenju, potpuno opravdana odluka Fonda koja će biti uvrštena u formiranje konačne liste rezultata, a to je povećanje broja stipendija za naučno polje medicinskih nauka za dodatna 104 mesta. Na ovaj način će delimično biti ispravljena nelogičnost da studenti medicinskih nauka sa prosekom 9.70 budu ispod crte dok, na primer, studenti odseka prirodno-matematičkih nauka dobijaju stipendiju i sa prosekom 8.50.

Ispred poslaničke grupe SVM Fondu za mlade talente Republike Srbije postavljam pitanje - s obzirom na problem koji je postao evidentan sumiranjem preliminarnim rezultata ovogodišnjeg konkursa, da li će se pristupiti sistemskom preispitivanju i doradi postojećeg konkursa, kako bi se u budućnosti u potpunosti izbegle nelogičnosti, a možemo reći i nepravednosti u nagrađivanju studenata? Zahvaljujem.

Hvala, predsedniče.

Ispred poslaničke grupe Savez vojvođanskih Mađara pitanje vezano za inicijativu „Ne zatvaraj“ upućujem nadležnom organu Ministarstva finansija.

Inicijativa je pokrenuta od strane udruženja Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije i Unije poslodavaca Zrenjanina, uz podršku 20 strukovnih udruženja i poslata na adresu ministarstava privrede, finansija i državne uprave, kao i poslaničkim grupama Narodne skupštine.

Savez vojvođanskih Mađara smatra da je doprinos preduzetnika malih i srednjih preduzeća ekonomiji naše zemlje od velikog značaja. Iz tog razloga ukazujemo na problem i nadamo se njegovom skorijem rešenju.

Inicijativa „Ne zatvaraj“ ističe problematiku olakog korišćenja mere zatvaranja privrednih subjekata, čak i kada su u pitanju minorna neslaganja ili tehničko-administrativni propusti o njihovom poslovanju.

Navodi se da je veliki broj objekata koji se zatvaraju na 15 dana jer je privredni subjekt posedovao odluku o depozitu na 2.000 dinara potrebnih za vraćanje kusura, ali nije imao kod sebe nalog za isplatu. Jasno je da tu nema nikakve utaje poreza.

Drugi primer je zatvaranje radnje na 15 dana jer je član porodice preduzetnika bio prisutan u radnji i pomagao oko prijema robe ili je razlog zatvaranja kašnjenje sa uplatom pazara od dva dana.

Od primene novog sistema E-fiskalizacije, ima i primera zatvaranja objekata iz razloga što su računi kucani uredno kroz kasu ali se nisu odmah prikazivali u sistemu. Nije predviđen alternativni vid napade prilikom prestanka rada kase, pa se desi da objekti prestanu sa radom dok se ne otkloni problem.

Ne sme biti višestruko isplativije raditi neregistrovan, na crno, nego kao legalno registrovan privredni subjekt, jer se time čini šteta preduzetništvu, radnim mestima kao i budžetu.

Potrebno je da legalno registrovani privrednici i inspekcije funkcionišu partnerski, da kaznena regulativa podrazumeva gradaciju, da se ne krši princip srazmernosti i da se uzima u obzir ekonomska snaga privrednog subjekta.

NALED je u najnovijoj Sivoj knjizi, u delu preporuka za uklanjanje administrativnih prepreka poslovanju u Srbiji za 2023. godinu Ministarstvu finansija predočila problematiku i predložila predlog rešenja za primenu proporcionalnog kažnjavanja prilikom inspekcijskog nadzora.

Mera zatvaranja ugostiteljskih objekata u trajanju do 15 dana kada je nepravilnost utvrđena prvi put, odnosno do 90 dana kada je nepravilnost utvrđena drugi put, sama po sebi je kontraproduktivna, jednako za državu i za privredne subjekte, zaposlene i sve dobavljače u lancu PDV-a ukoliko je prenaglašena u odnosu na nepravilnost koja je manjeg obima ili učinjena nehatno.

Stoga je potrebno aktom o primeni propisa ministra finansija o primeni Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji koje je obavezujuće za postupanje poreske uprave urediti da se mera zatvaranja zbog učinjenih nepravilnosti i trajanje zabrane obavljanja delatnosti utvrde u zavisnosti od obima štetnih posledica, dok bi se za prvi put konstatovanu nepravilnost i neznatne posledice utvrdilo zatvaranje objekta u trajanju od jednog dana.

Savez vojvođanskih Mađara smatra da će konsekventna primena proporcionalnog kažnjavanja prilikom inspekcijskog nadzora unaprediti poslovanje, kao i poverenje između privrednih subjekata i poreskih vlasti.

Ministarstvo finansija pitamo u kom pravcu razmišlja i da li je uzelo u razmatranje navedenu inicijativu?

Zahvaljujem.

Hvala, potpredsednice.

Ispred poslaničke grupe Savez Vojvođanskih Mađara pitanje upućujem Ministarstvu finansija. Krajem prošle godine 27. i 28. decembra na sednici Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, kao i na sednici Pododbora za razmatranje sektorskih izveštaja o obavljenim revizijama Državne revizorske institucije imali smo priliku da se upoznamo i sa preporukama za izmene važećih zakona.

Veoma često je prisutna dilema korisnika budžetskih sredstava da li u svojim poslovnim knjigama treba vrednosti nepokretnosti opreme i ostalih osnovnih sredstava da evidentiraju prema nabavnoj vrednosti umanjenoj za amortizaciju, kako reguliše Uredba o budžetskom računovodstvu, ili po procenjenoj fer vrednosti, kako definišu međunarodni računovodstveni standardi.

U predlozima za izmenu propisa, vezanih za sektor dva tj. za lokalnu samoupravu, DRI je inicirala u tački 14. rešenje ovog važnog pitanja, pitanja vrednovanja nepokretnosti, opreme i ostalih osnovnih sredstava.

Na terenu postoje različiti slučajevi i prisutne nedoumice - da li određene nepokretnosti i opremu, čiji je vlasnik jedinica lokalne samouprave, a koje su date na korišćenje javnom preduzeću koje obavlja npr. snabdevanje vodom, treba u svojim poslovnim knjigama da vode ova javna preduzeća koja ih koriste i ostvaruju prihode od obavljanja delatnosti po osnovu njihovog korišćenja ili jedinice lokalne samouprave koje su njihovi vlasnici?

Sama dolazim iz opštine, opštine Temerin kojoj je DRI uz izveštaj o reviziji završnog računa i pravilnosti poslovanja opštine konstatovala pogrešno iskazivanje i dala preporuku odgovornim licima opštine da u poslovnim knjigama evidentiraju imovinu koja se odnosi na vrednost kapitala javnih preduzeća čiji je opština osnivač. Rok za preduzimanje mera za ispravljanje ističe 30. juna ove godine.

Trenutno stanje u vezi sa iskazivanjem u bilansima, kada su u pitanju mreže, mreže vodovoda, kanalizacije, elektrike, gasovoda, toplovoda i druge koje se prema Zakonu o javnoj svojini ne mogu ulagati u kapital javnih preduzeća, je takvo da se ova imovina iskazuje uglavnom u bilansima javnih preduzeća, ali se deo ove imovine, takođe, iskazuje i u bilansima lokalnih samouprava.

Sa aspekta finansijskog izveštavanja, javna preduzeća mogu procenjivati, iskazivati vrednosti ove imovine po fer tržišnoj vrednosti dok se u jedinicama lokalne samouprave ova imovina iskazuje isključivo po nabavnoj vrednosti umanjenoj za amortizaciju zbog čega zbirni podaci o vrednostima navedene imovine nisu kompatibilni, niti realno prikazani u bilansima.

Pored toga, deo javnih preduzeća u nekim jedinicama lokalne samouprave izvršio je procene vrednosti mreža i uneo tu vrednost kao osnivački ulog povećanjem osnovnog kapitala, što je u suprotnosti sa članom 42. Zakona o javnoj svojini. Ministarstvo finansija pitam – da li je u pripremi tj. da li se radi na tome da se Zakonom o budžetskom sistemu ili na drugi način propiše iskazivanje vrednosti imovine, posebno imovine koja je isključivo u javnoj svojini, kao što su mreže, šume, prirodna bogatstva i dobra u opštoj upotrebi sa ciljem da se navedena imovina u celini iskazuje i vrednuje na istovetan način. Zahvaljujem.

Hvala lepo.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, ispred poslaničke grupe SVM izražavam zadovoljstvo što sam u prilici da na današnjoj sednici Narodne skupštine vezano za izbor članova Saveta DRI iskažem svoje poštovanje prema gospodinu Dušku Pejoviću, generalnom državnom revizoru i njegovim saradnicima.

Po Zakonu o DRI, koji je donet 2005. godine, DRI je najviši državni organ revizije javnih sredstava u Republici Srbiji u čijoj nadležnosti se nalazi oko 11 hiljada korisnika. Aktuelno rukovodstvo je značajno doprinelo unapređenju revizorskog rada i proizvoda revizije, što je rezultiralo da je institucija postala prepoznatljiv i nezamenljiv činilac u ostvarivanju svoje uloge, da pomaže Republici Srbiji u upravljanju javnim sredstvima i korišćenju resursa, tako da pouzdanim informacijama doprinosi upravljanju, transparentnosti i odgovornosti u javnom sektoru.

U vezi sa tim, od velike je važnosti da su stvoreni kadrovski kapaciteti koji omogućavaju izvođenje većeg broja revizija svrsishodnosti poslovanja koje su posebno značajne zbog činjenice da obrađuju važne teme koje narodnim poslanicima kao i izvršnoj vlasti mogu biti od izuzetne pomoći u postupcima donošenja relevantnih odluka.

Aktuelno rukovodstvo je aktivno unapređivalo i jačalo dobru saradnju sa Odborom za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava tako što je predstavljalo sektorske izveštaje, davalo predloge, odnosno inicijative za izmene i dopune propisa, za koje se tokom vršenja revizija uoči da nisu dovoljno precizno i nedvosmisleno regulisali određene oblasti.

Veoma su značajni učinci koji su ostvareni u postupcima revizija u različitim oblastima i kod velikog broja entiteta, kao što su revizorski nalazi, date i realizovane preporuke, a koje kao krajnji rezultat imaju značajne efekte zbog ostvarivanja ušteda usled smanjenja troškova ili povećanja prihoda u javnom sektoru, kao i veće transparentnosti finansijskog izveštavanja kod subjekata u javnom sektoru.

Od izuzetnog je značaja i rast broja izveštaja. Kada uporedimo broj izveštaja npr. za 2021. godinu u odnosu na 2018. godinu i broj zaposlenih u instituciji, onda dolazimo do podatka da je broj zaposlenih porastao za blizu 6%, a broj izveštaja za bezmalo 30%. To je rezultat niza poboljšanja koja su uvedena u instituciji uz rast efikasnosti sa ciljem skraćenja vršenja revizije i povećanja broja subjekata koji su obuhvaćeni revizijom.

Uvedeno je i procenjivanje efekata revizija kvantitativno i kvalitativno. U slučaju fakulteta za prethodne tri godine, na primer, je izvršen povraćaj u budžet dve milijarde dinara nakon što je revizija utvrdila nepravilnosti u korišćenju sredstava.

Bitan efekat je i što su aktive budžetskih korisnika na državnom nivou za 10 godina povećane devet i po puta za blizu dve hiljade milijardi dinara usled poboljšanog evidentiranja u bilansu stanja, čime je u velikoj meri uređena sama evidencija u bilansima.

Takođe je važno naglasiti međunarodnu saradnju koju institucija ostvaruje naročito sa vrhovnim revizorskim institucijama INTOSAI i EUROSAI, Evropskim revizorskim sudom, Programom UN za razvoj, Svetskom bankom, OEBS-om, a za pomenuti je i njena značajna saradnja u oblasti evropskih integracija.

Uverena sam da će ovi nesumnjivo pozitivni trendovi sa novim a pretežno aktuelnim rukovodstvom biti nastavljeni i da će institucija i u narednom periodu ostvariti planirane strateške ciljeve i ispuniti očekivanja.

Naša poslanička grupa će u danu za glasanje podržati Predlog odluke o izboru Saveta DRI, jer smatramo da kandidati dr Duško Pejović, Marija Obrenović, Nevenka Bojanić, Marijana Simović i Ljiljana Dimitrijević u potpunosti ispunjavaju uslove iz zakona i da su u svom dosadašnjem radu iskazali visok nivo profesionalnosti i odgovornosti. Zahvaljujem.

Hvala lepo.

Poštovana potpredsednice Narodne skupštine, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, poštovana ministarsko sa saradnikom, moj kolega, šef Poslaničke grupe SVM, gospodin Balint Pastor je u svom jučerašnjem obraćanju govorio o prvih 11 tačaka dnevnog reda vezano za set pravosudnih zakona.

Ja ću nastaviti sa naredne tri tačke sa predlozima zakona koji su ekonomskog i finansijskog karaktera i neposredno su vezani za javni dug naše zemlje koja je i dalje u prihvatljivim okvirima sa tendencijom daljeg smanjenja.

Počeću sa Predlogom zakona o regulisanju obaveza Republike Srbije prema Međunarodnom monetarnom fondu na osnovu korišćenja sredstava stend baj aranžmana.

O Međunarodnom monetarnom fondu u javnosti ste često mogu čuti negativne ocene. Mnogima je prva asocijacija na pomen Fonda novi krediti i dugovi i muke sa otplatama, a zapravo se malo zna o njegovom značaju i načinu funkcionisanja.

Fond je formalno osnovan decembra 1945. godine, iniciran od strane monetarne i finansijski konferencije UN kada je među 29 zemalja članica potpisnica bila i Jugoslavija. Bazni cilj je bio izbegavanje ekonomskih posledica poput onih koje su nastale posle velike depresije tridesetih godina 20. veka. Danas je broj zemalja članica 190, a glavni ciljevi fonda su međunarodna monetarna saradnja, podrška rastu trgovine, stabilnost novčanih tokova, kao i pomoć članicama u cilju platežne stabilnosti.

Međunarodni monetarni fond državama nudi sredstva po značajno nižim kamatama od komercijalnih banaka, a umesto visokih cena kredita zemlje se obavezuju da sprovode reforme i potroše novac za strogo definisane ciljeve.

Većina zemalja u svetu je već treću godinu za redom u krizi. Godina 2023. takođe donosi mnogo izazova. U takvim vremenima za državu je najvažnije da bude stabilna, platežno sposobna.

Srbija ima podršku međunarodnih institucija, što je u ovakvim godinama neophodno za stabilnost koju želimo da očuvamo uz sve do sada postignute ekonomske rezultate.

Kroz saradnju sa Fondom dosledno je sproveden i savetodavni program koji je istekao u junu 2022. godine kao i stend baj aranžman koji je bio na snazi od 2015. godine do 2018. godine.

Od osamostaljenja Srbije ovaj novi stend baj aranžman sa Fondom će biti šesti u nizu. Trajaće 24 meseca u iznosu od bezmalo 1.900 miliona specijalnih prava vučenja što daje 2,3 milijarde evra. Specijalna prava vučenja imaju ulogu novca MMF zapravo svetskog novca kao sredstva plaćanja u međunarodnim finansijskim transakcijama.

Stend baj aranžman sa Fondom daje dodatni impuls reformama u Srbiji i dozu sigurnosti za dalje sprovođenje strukturnih reformi sa posebnim fokusom na sektor energetike. S toga dajemo punu podršku Predlogu zakona.

Smatramo da je opravdano dati podršku i Predlogu zakona o davanju garancije da Republika Srbija bude garant za kredite, koje će Javno preduzeće „Srbijagas“ uzeti kod tri banke. Do 75 miliona evra kod „UniKredit banke“ i do 30 miliona evra kod „NLB Komercijalne banke“, kao i 2,35 milijardi dinara, oko 20 miliona evra kod „AIK banke“.

Javno preduzeće „Srbijagas“ je prinuđeno da i dalje uvozi dodatne količine prirodnog gasa što direktno utiče na njegovu tekuću likvidnost, jer se radi o kupovini po značajno većim nabavnim cenama nego ranije. Uvoz interventnih količina prirodnog gasa se uglavnom plaća avansno i „Srbijagas“ nije u mogućnosti da iz tekuće likvidnosti obezbedi potrebna sredstva.

Kako bi se nastavilo sigurno i kontinuirano snabdevanje i privrede i stanovništva prirodnih gasom podržavamo Predlog zakona o davanju garancije.

Na kraju, kratko samo o trećem zakonu, Evropska banka za obnovu i razvoj je odobrila zajam od 43 miliona evra Akcionarskom društvu za železnički prevoz robe „Srbija kargo“ Beograd. Svrha ovog projekta. ..

Hvala vam lepo. Samo na kraju da kažem da će poslanička grupa (Isključen mikrofon.) …glasati za sve predložene zakone.

Hvala lepo.

Poštovana predsedavajuća, poštovana predsednice Vlade, poštovane ministarke i ministri, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, ispred poslaničke grupe SVM izražavam zadovoljstvo što je Predlog Zakona o budžetu Republike Srbije za 2023. godinu pred nama i da smo u prilici da ga usvojimo u roku predviđenim budžetskim kalendarom.

Naša poslanička grupa daje podršku kako Predlogu Zakona o budžetu, tako i svim ostalim predlozima zakona kojih je ne mali broj na dnevnom redu današnje sednice.

Stabilnost javnih finansija je moguće održati kroz primenu jasnog plana usklađenosti budžetskih prihoda i primanja sa budžetskim rashodima i izdacima. Predlog Zakona o budžetu Republike Srbije za 2023. godinu je jasan plan i stabilan osnov za nastavak oporavka i jačanja privrede, poboljšanju životnog standarda građana, kao i za nastavak ulaganja u značajne infrastrukturne projekte.

Pre nego što krenem da govorim o predloženom zakonu, smatram da je potrebno izneti nekoliko respektabilnih činjenica koje su prethodile njegovom definisanju. Zahvaljujući merama koje su sprovedene i koje se i dalje sprovode uspeli smo sačuvati stabilnost naše privrede i u uslovima poslednje tri krizne godine koje su obeležili pandemija, problemi sa lancima snabdevanja i konflikt u Ukrajini prećen nezabeleženom energetskom krizom.

Naša privreda potpomognuta sa više od osam milijardi evra budžetskih prihoda, sredstava je uspela da sačuva proizvodne kapacitete i radna mesta. Godine 2020. početnu godinu pandemije smo prebrodili sa minimalnim padom BDP od 0,9%. Naredne 2021. godine smo beležili rast od 7,5%, a za ovu godinu predviđanja su oko 2,5 do 3% rasta u trenutku kada je veliki broj zemalja već ušao u recesiju.

Ovakvom rezultatu značajno doprinosi nastavak započetih infrastrukturnih projekata, kao i dalji priliv stranih direktnih investicija u iznosu blizu četiri milijarde evra.

Makroekonomske pretpostavke budžeta Republike Srbije za 2023. godinu su približno na nivou datih pretpostavki u nedavno usvojenom rebalansu budžeta za ovu 2022. godinu sa blagim poboljšanjem, a to su stopa rasta BDP od 2,5% i inflacije od 11,1% i deficita tekućeg računa od 8,5% BDP.

Očekivani BDP iznosi osam hiljada 25 milijardi dinara, tj. 68 milijardi evra, a javni dug do kraja godine 56,1% BDP. Smatramo da je predloženi budžet planiran sa dosta opreza što daje nadu da fiskalna kretanja budu i bolja od predviđenih. Predviđeni ukupni prihodi i primanja iznose 1843,4 milijarde dinara, što je za 133,8 milijardi dinara više u odnosu na prihode rebalansiranog budžeta za ovu godinu.

Svi poreski prihodi, porez na dodatnu vrednost, porez na dohodak, porez na dobit beleže rast osim akciza, stoga u budžetu za narednu godinu razuman projektovani rast prihoda je od 7,8%. Što se ukupnih rashoda tiče, prema Predlogu budžeta za narednu godinu, oni iznose dve hiljade 107 milijardi dinara i uvećani su za 6% u odnosu na tekuću godinu. planirani deficit, tj. iznos za koji državni rashodi premašuju državne prihode je 264 milijarde dinara. Trend je pozitivan pošto se očekuje da fiskalni deficit bude smanjen sa 3,9% BDP u 2022. godini, na 3,3% BDP u 2023. godini.

Stvaranjem stabilnih uslova poslovanja, naša ekonomija je ušla u investicioni ciklus 2015. godine i od tada investicije po obimu predstavljaju ključni deo rasta ekonomije. Kapitalni rashodi su u 2021. godini dostigli čak 7,4% BDP. Očuvanje dostignutog nivoa se očekuje i ove, kao i naredne godine. Za narednu godinu ulaganja za javnu infrastrukturu su planirana u iznosu od 427 milijardi dinara.

Najznačajniji radovi su na putnoj, železničkoj, energetskoj, komunalnoj i vodnoj infrastrukturi. Značajna sredstva su obezbeđena i za kapitalna ulaganja u zdravstvu, zaštiti životne sredite, prosveti, kulturi, odbrani i drugim oblastima.

Subvencije od 193 milijardi dinara učestvuju sa 9,15% u ukupnim rashodima i izdacima i najvećim delom su planirane u razdelu Ministarstva poljoprivrede pri Upravi za agrarna plaćanja za podsticaje u poljoprivredi u iznosu od 65,3 milijarde dinara. Ohrabruje nas obećanje resorne ministarke Jelene Tanasković da će država poljoprivrednim proizvođačima u Srbiji isplatiti sve dugove do kraja ove godine i da narednu kalendarsku godinu nećemo započeti ne izmirenim obavezama prema našem agraru koji je zbog katastrofalne suše i enormnog rasta cena i energenata, veštačkog đubriva i ostalih neophodnih inputa za proizvodnju u izuzetno teškoj situaciji.

Izdašna sredstva su planirana kroz subvencije i za ublažavanje posledica energetske krize, za prevazilaženje negativnih efekata rastućih cena energenata, za nastavak osnaživanja privrede, malih i srednjih preduzeća, za nastavak ulaganja u oblasti zaštite životne sredine i turizma, kao i u oblasti nauke, obrazovanja i kulture.

Kao i godinama unazad, član 7. Predloga zakona o budžetu Republike Srbije propisuje da budžetu AP Vojvodine pripada deo prihoda od poreza na dohodak građana, poreza na zarade u visini od 18% od iznosa ostvarenog na teritoriji Vojvodine i deo prihoda od poreza na dobit pravnih lica u visini od 42,7% od iznosa ostvarenog na teritoriji Vojvodine.

Na osnovu fiskalne strategije Vlade Republike Srbije za 2023. godinu, projekcija je da će Vojvodina za finansiranje svojih nadležnosti od poreza na zarade ostvariti 10,7 milijardi, a od poreza na dobit 24,8 milijardi, što u zbiru iznosi 35,5 milijardi dinara. Time se dodaju i sredstva koja se iz budžeta Republike Srbije u zbirnom iznosu od 125 milijardi dinara planiraju usmeriti ka Vojvodini. Prvi deo kroz transfere za poverene poslove, namenske i nenamenske transfere opštinama i gradovima u iznosu od 56,5 milijardi dinara, a drugi deo od 68,5 milijardi dinara za kapitalne izdatke.

Za Poslaničku grupu Savez vojvođanskih Mađara je važan pristup kontinuiranog višegodišnjeg rada i saradnje na realizaciji projekata. U prilog tome govore činjenice da se iz godine u godinu povećava broj projekata iz kategorije kapitalnih investicija koji se realizuju na teritoriji Vojvodine.

Na primer, u 2017. godini imali smo 13, a 2022. godine čak 19 kapitalnih investicija. U Predlogu zakona za 2023. godinu uvršteno je 16 projekata kapitalnih investicija. Po prvi put nakon 2016. godine za pojedine projekte nisu opredeljena sredstva jer su u završnoj fazi ili su završeni, a među njima je značajan projekat adaptacija, rekonstrukcija i dogradnja zgrade Narodnog pozorišta u Subotici. Očigledno je da kapitalna ulaganja donose važnu promenu, napredak za brojne privredne delatnosti u Vojvodini i u celoj Srbiji.

Izdvojila bih samo nekoliko od planiranih stavki. U razdelu Ministarstva informisanja i telekomunikacija za javni medijski servis RTV planirano je 900 miliona dinara. Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture namenilo je za projekat izgradnje pruge između Beograda i Budimpešte 25 milijardi dinara. Za izvođenje dela radova na izgradnji autoputa E-75 za deonicu granični prelaz Kelebija – petlja Subotica, za projektnu dokumentaciju iznos od 28 miliona, kao i za rekonstrukciju i dogradnju graničnog prelaza Horgoš iznos od 1,45 milijardi dinara.

Za unapređenje uslova za prevođenje brodova u okviru brane na Tisi kod Novog Bečeja planirano je 50 miliona, a za proširenje kapaciteta luke Bogojevo 1,95 milijardi. Za izgradnju postrojenja za prečišćavanje vode u Kikindi opredeljeno je 400 miliona. Projekat izgradnje komunalne infrastrukture za odlaganje komunalnog otpada u Srbiji planiran je za teritoriju Vojvodine sa 2,6 milijardi.

Ministarstvo pravde namenilo je novac za rekonstrukciju zgrade Privrednog suda u Somboru od 50 miliona, a za izgradnju i opremanje nove zgrade zatvora u Subotici 45 miliona dinara. Ministarstvo zaštite životne sredine planiralo je za upotrebu i iskorišćavanje otpadnih voda 1,3 milijarde. Ministarstvo zdravlja usmeriće 2,8 milijardi dinara iz kredita Evropske investicione banke za rekonstrukciju i dogradnju postojeće zgrade Kliničkog centra Vojvodine.

Vezano za kapitalna ulaganja, naša poslanička grupa ukazuje i na izuzetan značaj rekonstrukcije lokalnih puteva u cilju poboljšanja životnih uslova stanovnika u naseljenim mestima. U skladu sa koalicionim sporazumom o zajedničkom programskom delovanju potpisanim između SNS i SVM, jedan od programskih prioriteta se odnosi baš na izgradnju lokalnih puteva i ulica u lokalnim samoupravama i pojačano održavanje i rekonstrukciju državnih puteva prvog i drugog reda na teritoriji Vojvodine. Kako je preko novoformiranog Ministarstva za javna ulaganja za Vojvodinu planirano 1,9 milijardi dinara za obnovu i unapređenje projekata javne namene, očekujemo napredak i na ovom polju.

Poboljšanju životnog standarda građana treba da doprinese povećanje plata u javnom sektoru od 12,5%, kao i povećanje minimalne zarade od 14,3% na nivo od 40.020 dinara. Penzije će imati rast od 1. januara za 12,1%, što će sa povećanjem od 0,9% počev od 1. novembra značiti zbirni rast od 20,8%.

Smatramo da su ovi kvantitativni okviri ispravno odmereni, sa ciljem da se rashodi za plate i penzije planiraju na način koji je održiv, ali i da sačuvaju životni standard i doprinesu privrednom razvoju. Za privredu je bitan nastavak daljeg rasterećenja poreza na zaradu, odnosno smanjenje opterećenja plata. Neoporezivi deo zarade sa 19.300 dinara se povećava na 21.712 dinara.

Premijerka Brnabić je u svom ekspozeu energetiku stavila na prvo mestu među pet osnovnih prioriteta Vlade. Naša poslanička grupa je u potpunosti saglasna da su ova i naredne godine godine izazova kako za Republiku Srbiju, tako i za čitav evropski kontinent u borbi sa energetskom krizom. Cilj je obezbeđivanje stabilnosti snabdevanja, povećanje proizvodne električne energije, povećanje energetske efikasnosti i neminovna transformacija sektora energetike.

Vezano za unapređenje položaja nacionalnih manjina, Poslanička grupa SVM se zalaže da se izjednači budžetski fond za nacionalne manjine i iznos predviđen za finansiranje rada nacionalnih saveta nacionalnih manjina. Do 2018. godine u budžetskom fondu za nacionalne manjine je bilo opredeljeno 1,8 miliona dinara, da bi kao rezultat zalaganja naše stranke u 2018. godini iznos bio povećan na 21,8 miliona. Od 2019. godine u budžetski fond za nacionalne manjine se opredeljuje iznos od 30 miliona dinara, a sredstva za rad nacionalnih saveta nacionalnih manjina se kreću u rasponu od blizu 248 miliona u budžetu za 2018. godinu do 322 miliona dinara u Predlogu budžeta za 2023. godinu.

Predlogu budžetu Republike Srbije za 2023. godinu, koji se temelji na svim navedenim elementima, dajemo punu podršku i glasaćemo za njegovo usvajanje.

Drugi zakonski predlog s kojim završavam svoje izlaganje je Zakon o potvrđivanju Ugovora između Vlade Republike Srbije i Vlade Mađarske o prijateljskim odnosima i saradnji u oblasti strateškog partnerstva.

Iskustvo potvrđuje da bliska saradnja između susednih zemalja, snažne političke veze i intenzivne kulturne i ekonomske prekogranične aktivnosti pozitivno utiču na društveni i ekonomski razvoj. Dobri bilateralni odnosi podstiču programe prekogranične saradnje kroz ulaganja u infrastrukturu i životnu sredinu. Podstiče se ravnomerni regionalni razvoj i stvaraju uslovi za kvalitetniji život i rad svih generacija.

Imajući u vidu obostrani interes, intenzitet i nivou bilateralnih odnosa, sa velikim zadovoljstvom dajemo podršku i ovom zakonskom rešenju, kao i svim ostalima koji su na dnevnom redu.

Zahvaljujem.

Ja želim da repliciram kolegi uvaženom Janku Veselinovu, vezano za neistine koje je izneo povodom, kako je on rekao, veoma uvredljivo, da je to spomenik fašistima, revionizam veliko mađarski nacionalizam.

Pre neki dan je šef naše poslaničke grupe, gospodin Balint Pastor, lepo i jasno odgovorio već na te iznete osude, da je u ovoj sali 2013. godine postignuto istorijsko pomirenje između srpskog i mađarskog naroda. Ima tu narodnih poslanika koji su i tada bili ovde, kada je ovom govornicom tadašnji predsednik Mađarske Janoš Ader se izvinuo za sve ono što se dešavalo u Novom Sadu i u drugim gradovima Republike Srbije 1941. i 1942. godine. To je bio prvi korak istorijskog pomirenja.

Drugi korak se odvijao sledećeg dana, kada je ova Narodna skupština usvojila Deklaraciju o osudi akata protiv civilnog mađarskog stanovništva 1944. i 1945. godine. Sledeći korak se odvijao sledećeg dana, kada su položeni venci od strane tadašnjeg predsednika Republike Tomislava Nikolića i predsednika Mađarske Janoša Adera, kada su izgrađeni spomenici u Čurugu nevinim žrtvama i srpskog i mađarskog porekla, nevinim mađarskim žrtvama Republike Srbije, a nevinim mađarskim, srpskim žrtvama, sredstvima mađarske.

Sledeće godine je Vlada Republike Srbije ukinula dve odluke iz 1945. godine, kojima je mađarsko stanovništvo bilo proglašeno po osnovu kolektivne krivice ratnim zločincima i te odluke su bile na snazi 70 godina. Bili su okrivljeni i bebe i stranci i žene i nevine žrtve. To je bio fašizam koji je važio 70 godina u ovoj državi i Vlada Aleksandra Vučića je bila ona Vlada koja je nakon 70 godina te odluke stavila van pravne snage i predsednik Vučić je u to vreme i u svojstvu predsednika Vlade Republike Srbije položio i cveće na spomenik nevinim žrtvama iz 1944. godine kod spomenika „Ptice slomljenih krila“.

Ovo što se dešava u Novom Sadu i što će se desiti vrlo brzo u Novom Sadu, to je izgradnja spomenika nevinim žrtvama iz 1944/45. godine. Tamo nema nijednog imena, ni prezimena. Piše na mađarskom, srpskom i nemačkom jeziku – nevinim žrtvama.

Zamolila bih poštovanu opoziciju i pojedine narodne poslanike da ne govore i da ne dovode u pitanje ove istorijske procese koji su se desili pre 10 godina zahvaljujući SNS, Aleksandru Vučiću, zahvaljujući Tomislavu Nikoliću i SVM. Zahvaljujem.