Hvala lepo.
Poštovana potpredsednice Kovač, poštovani ministre sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SVM, kao njen ovlašćeni predstavnik, izražavam veliko zadovoljstvo setom predloženih zakona koji su danas na dnevnom redu.
Kao što smo čuli u uvodnom izlaganju gospodina ministra, reč je o četiri predloga, od kojih su dva potpuno nova, veoma značajna, a to su Predlog zakona o elektronskom fakturisanju i Predlog zakona o registru administrativnih postupaka.
Veoma bitnim smatramo i dva predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o rokovima izvršenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama, kao i izmene i dopune Zakona o osiguranju.
Svoje izlaganje ću započeti sa Predlogom zakona o elektronskom fakturisanju.
U Nacionalnom programu za suzbijanje sive ekonomije govori se o potencijalnom doprinosu elektronskih faktura, na suzbijanju sive ekonomije, isticanjem da prelazak na elektronske fakture otvara mogućnosti za efikasnije poslovanje poreskih obveznika, kao i efikasniji nadzor nad plaćanjem poreza na dodatu vrednost.
Kao osnovne pogodnosti uvođenja elektronskih računa ističe se da bi se njima značajno smanjilo administrativno opterećenje i omogućila celovitija informatička rešenja u poslovanju i doprinelo očuvanju životne sredine.
Program razvoja elektronske uprave u Republici Srbiji za period od 2020. do 2022. godine, sa akcionim planom za njegovo sprovođenje, takođe govori u prilog potrebe za donošenjem posebnog zakona koji bi regulisao oblast elektronskog fakturisanja.
Primenom ovog zakona će se uspostaviti vidljivost u pogledu širokog kruga transakcija između subjekata javnog sektora, subjekata javnog i privatnog sektora i subjekata privatnog sektora u sistemu elektronskih faktura.
Kroz obaveze elektronskog evidentiranja u sistemu elektronskih faktura, koji se fazno uvodi od 1. januara 2022. godine, postaće vidljiva svaka obaveza obračunavanja poreza na dodatu vrednost, što omogućava kontrolu i uvid i na taj način značajno će se povećati uspešnost naplate poreza, samim tim, olakšaće se rad poreske uprave.
Zakon će javnom sektoru, a posebno privredi olakšati rad, uštedeti vreme i smanjiti troškove poslovanja. Sa uvođenjem ovakvog zakonskog rešenja pravimo važan korak napred u procesu inovacija i digitalizacije. Srbija postaje moderna država koja ide u korak sa najnovijim poslovnim trendovima u svetu, što SVM svakako podržava. Sve ove činjenicu su dovoljan razlog da Predlog zakona o elektronskom fakturisanju ima našu punu podršku.
Sledeći pravni akt koji je danas na dnevnom redu je Zakon o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama. Menja se samo u jednom članu. Navedena izmena je potrebna u cilju usaglašavanja sa Predlogom zakona o elektronskom fakturisanju kojim je propisana obaveza subjekta javnog sektora da primi i čuva elektronsku fakturu izdatu u skladu sa ovim zakonom, kao i obaveza izdavanja elektronske fakture drugom subjektu javnog sektora, počev od 1. januara 2022. godine.
Treći pravni akt koji je danas na dnevnom redu plenumske rasprave je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju. Sektor osiguranja, kao jedna od najvažnijih finansijskih delatnosti u svakoj razvijenoj privredi, u Republici Srbiji poslednjih godina ima konstantan rast, ali ipak nedovoljan, imajući u vidu potencijal sa kojim raspolaže.
Još uvek je osigurano veoma malo građana i njihove imovine, kao i imovine pravnih lica tako da postoji veliki prostor za razvijanje zdravog i efikasnog tržišta osiguranja koji bi doprineo i razvoju same države. Ukupna premija osiguranja u Srbiji iznosi oko 2% BDP i u poređenju sa EU gde iznosi 8%, naše tržište je i dalje nerazvijeno. Prema poslednjim zvaničnim podacima u Srbiji posluje 20 osiguravajućih društava sa preko 11.000 zaposlenih. Poslovima osiguranja bavi se 16 društava, dok se poslovima reosiguranja bave četiri društva.
Kao jedan od faktora koji ima negativan uticaj na razvoj tržišta osiguranja je i postojanje društvenog kapitala u određenim društvima za osiguranje. Ustav Republike Srbije ne prepoznaje društvenu svojinu kao oblik svojine što stavlja u neravnopravan položaj društva osiguranja koja u okviru osnovnog kapitala i dalje imaju društveni kapital. Reč je o tri o kompanije, a to su „Dunav osiguranje“, Dunav re“ i „Triglav osiguranje“.
Trenutno važeći pravni okvir koji se tiče društvenog kapitala u društvima za osiguranje nije dovoljno jasan i precizan, niti je primenjiv u određenim slučajevima. Stoga rešenje predloženo ovim zakonom donosi mnoge pozitivne stvari na finansijsko tržište Republike Srbije.
Naime, ovim zakonom se najzad rešava pitanje društvenog kapitala u društvima za osiguranje na jedan sistemski i efikasan način. Time se omogućava otklanjanje nejednakosti na tržištu koju je društveni kapital donosio predmetnim društvima za osiguranje koja se sada kroz olakšavanje poslovanja i vođenja poslovnih knjiga izjednačavaju sa ostalim učesnicima na tržištu.
Takođe, celokupan kapital u ovim društvima napokon dobija titulara čime se povećava transparentnost i odgovornost u poslovanju. Kao što smo čuli promena vlasničkih prava na društvenom kapitalu u navedena tri društva za osiguranje će se izvršiti na taj način što se 70% društvenog kapitala prenosi na Republiku Srbiju, do 25% kapitala prenosi se zaposlenima i bivšim zaposlenima kroz besplatne akcije, a preostalih 5% društvenog kapitala prenosi se akcionarskom fondu.
S obzirom na tendenciju da se u ukupnoj privredi Republike Srbije očekuje značajan rast, realna su očekivanja da će ukupna premija osiguranja u narednom periodu i dalje pokazivati rast. Kao što je poznato, sektor osiguranja direktno zavisi od ukupnog razvoja ekonomije. Osiguranjem se omogućava mudro upravljanje rizikom, postizanje stabilnosti i razvoja. Međutim, pored ekonomskog razvoja potrebno je raditi i na promociji i podizanju nivoa svesti, odnosno edukaciji građana o važnosti osiguranja i načina na koji funkcioniše. Imajući u vidu važne ekonomske i društvene aspekte osiguranja, Predlog zakona o izmeni i dopunama Zakona o osiguranju zaslužuje podršku.
Sledeći novi zakon u okviru današnjeg zajedničkog načelnog pretresa je Predlog zakona o registru administrativnih postupaka. Ovaj zakon ima za cilj uspostavljanje registra administrativnih postupaka. Navedeno znači da će na jednom mestu biti pobrojani administrativni postupci koje sprovodi uprava, a u kojem privredni subjekti i građani mogu ostvariti svoja pojedina prava.
Kada privredni subjekti i građani žele da ostvare neko svoje pravo ili ispune obavezu često ne znaju kome da se obrate, šta im je od dokumentacije potrebno, u kojem se roku rešava njihovo pravo, da li je potrebno da se nešto plati, a ako jeste koliki je iznos koji treba platiti, koja je procedura rešavanja itd. Najčešće ne znaju ni koga bi to pitali.
Svedoci smo da se u praksi često dešavalo da se na raznim šalterima od službenika dobijaju različite informacije u vezi sa istim zahtevom, što je izazivalo dodatnu konfuziju kod građana. Neretko su odustajali od svojih mogućih benefita ili nisu ispunjavali svoje obaveze.
Uspostavljanjem registra postiglo bi se da javno budu dostupne sve informacije o svim administrativnim postupcima koji su propisani republičkim, pokrajinskim i lokalnim propisima.
Takođe, uspostavljanjem ovog registra doći će do uštede, kako na strani privrednih subjekata i građana, tako i na strani samih državnih organa, jer će biti propisani jednostavniji i jasniji obrasci zahteva, veća preciznost i jednoobraznost i elektronsko vođenje postupaka, a za građane i privredne subjekte će biti obezbeđena znatno veća sigurnost jer će imati jasnije postupke i javno dostupne informacije o njima. Istovremeno, moći će se izbeći stvaranje gužvi, što je pogotovo u ovom periodu širenja zarazne bolesti veoma značajno, jer će se lakše dolaziti do obrazaca i spiska dokumentacije koja je potrebna, te će stranke sve neophodno moći pribaviti i bez odlaska kod nadležnog organa, biće dovoljan sam uvid u registar.
Usvajanjem zakona pozitivno će se uticati i na unapređenje poslovnog funkcionisanja pravnih lica. Na jednom mestu će biti pobrojani svi administrativni postupci koja pravna lica mogu da vode, kao i način kako mogu da ostvare svoja prava, što će za posledicu imati brže ostvarivanje njihovih prava, ali i obaveza koje pravni subjekti imaju prema državnih organima.
Zbog svega navedenog, možemo zaključiti da će posle usvajanja ovog zakona postignuća biti višestruka, a to su sigurno i transparentno poslovno okruženje, bitno smanjeni troškovi poslovanja privrednih subjekata i građana kao i pojednostavljenje, ostvarivanje prava i obaveza privrednih subjekata i građana.
Iz našeg ugla gledanja na organizaciju i sprovođenje administrativnih postupaka, u Danu za glasanje poslanička grupa SVM će sa velikim zadovoljstvom podržati Predlog zakona o registru administrativnih postupaka, kao i sve ostale predloge zakona koji se nalaze na dnevnom redu današnje sednice o kojima sam govorila. Hvala lepo.