Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanice <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/9093">Rozalija Ekres</a>

Rozalija Ekres

Savez vojvođanskih Mađara

Govori

Hvala predsedniče.

Poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani ministri sa saradnicima, ispred poslaničke grupe SVM na samom početku svog obraćanja ću naglasiti da će naša poslanička grupa sa zadovoljstvom podržati rebalans budžeta za 2022. godinu.

Naše uverenje je da je Predlog rebalansa definisan na stabilnoj i realnoj osnovi, osnažuje i stav MMF-a o stanju ekonomije Republike Srbije, koji je iznet na nedavnim pregovorima.

Tokom dvonedeljnih razgovora razmatrana su aktuelna monetarna, fiskalna i makroekonomska kretanja i projekcije na osnovu čega je Misija pozitivno ocenila sprovođenje privrednog programa i pohvala kontinuitet dobrih ekonomskih politika. Istakli su da je očuvana stabilnost uprkos nepovoljnim uslovima u međunarodnom okruženju da Srbija ima rezerve da se suoči sa rizicima, uključujući visoke devizne rezerve od 16,5 milijardi evra, umeren spoljni i javni dug, dobro kapitalizovan i likvidan bankarski sistem, kao i istoriju pravovremenih odgovora na različite izazove.

Konstatovano je da je naša privreda zabeležila snažan oporavak od pandemije, ali da se svi sada suočavamo sa negativnim efektima nepovoljnih kretanja na svetskom i regionalnom nivou, koji utiču na niži globalni rast a time i na smanjenu eksternu tražnju za srpskim izvozom iz zemalja EU, kao i na visoke cene energenata i poremećaje u lancima snabdevanja.

Dogovor sa Misijom MMF-a i sklapanju dvogodišnjeg stend baj aranžmana vrednog 2,4 milijarde evra će biti dodatna podrška finansiranju u uslovima izazova u svetskom ekonomskom okruženju, a podržaće i makroekonomske politike sa ciljem da obuzda visoku inflaciju i podrži stabilnost deviznog kursa, kao i napore vlasti na sprovođenju strukturnih reformi, sa fokusom na sektor energetike.

Nakon pandemije, globalna ekonomija nastavlja da se suočava sa velikim izazovima nastalim pod uticajem konflikta u Ukrajini. Pored snažnog rasta cena energenata, porasle su i cene hrane na svetskom tržištu.

Očekuje se da će inflacija krajem 2022. godine dostići svoj maksimum, ali uz procenu da je potreban duži vremenski period u kom će inflatorni pritisci biti stabilizovani. Rastuće kamatne stope globalno usporavaju investicije i već je primetan usporeni rast BDP usled negativnog uticaja inflacije na realne prihode.

Makroekonomska kretanja u Srbiji početkom 2022. godine bila su generalno na nivou projektovanih, međutim, nastavak sukoba i zaoštravanje međunarodnih ekonomskih i političkih odnosa praćenih rekordnim cenama energenata počeli su vremenom da se održavaju i na domaću privrednu aktivnost. Tako je rast BDP sa nivoa od 4,3% u prvom kvartalu ove godine spustio na 4,1% za prvu polovinu.

Povećanje ekonomskih aktivnosti zabeleženo je kod svih uslužnih delatnosti, a najznačajniji doprinos došao je od trgovine, saobraćaja, turizma i informacionih tehnologija. Pozitivan doprinos zabeležila je i ukupna industrijska proizvodnja, sa rastom od 3,3%.

Nažalost, nepovoljni agrometeorološki uslovi odrazili su se na ispod prosečnu poljoprivrednu sezonu, pa se u ovom sektoru desio značajan pad. Umesto prosečne sezone i rasta od pola procenta, očekuje se pad od 8%.

Na tržištu rada trend pozitivnih kretanja nastavljen je i tokom 2022. godine i odražava se pre svega kroz povećanje zaposlenosti i realnih zarada, ali nešto sporije nego u prethodnom periodu. Na opšti rast zarada uticaj je imalo i povećanje minimalne cene rada od 9,4%. Stopa nezaposlenosti je smanjena na 8,9%.

Međugodišnja inflacija u Srbiji, kao i u većini drugih zemalja, nastavila je da se kreće uzlaznom putanjom i početkom ove godine. Na ovakvo kretanje inflacije uticali su pre svega faktori eksternog karaktera, kao što su porast svetskih cena energenata i zastoji u globalnim lancima snabdevanja. Tako je u septembru 2022. godine inflacija na međugodišnjem nivou iznosila 14%.

Uprkos ostvarenjima početkom 2022. godine koja su generalno bila na nivou projektovanih, Ministarstvo finansija je zbog očekivanog negativnog uticaja rastućih geopolitičkih tenzija energetske krize, kao i povećane globalne neizvesnosti, revidiralo naniže originalnu projekciju rasta BDP na 3%.

Nepovoljna kretanja od prvobitno očekivanih zabeležiće i građevinarstvo, pre svega kao posledica rastuće globalne neizvesnosti i manjeg obima privatnih investicija, ali i usled snažnog rasta cena građevinskog materijala.

Ekonomski rast će u ovoj godini i u novoj proceni biti podstaknut domaćom tražnjom. Povoljna kretanja na tržištu rada, praćena rastom zaposlenosti i realnih plata, potpomognuta jednokratnom davanju stanovništvu, odraziće se na stabilan rast privatne potrošnje od skoro 4%, dok će doprinos državne potrošnje ostati nepromenjiv.

Nastaviće se sa politikama koje imaju za cilj smanjivanje broja zaposlenih u sivoj zoni i njihovo prevođenje u korpus formalno zaposlenih, čime bi se njihovi uslovi rada bitno poboljšali, a pozitivan efekat bi se odrazio i na prihode budžeta.

Očekuje se dalje smanjivanje stope nezaposlenosti, kao i nastavak rasta realnih zarada, ali po usporenijoj dinamici. Očekuje se da će inflacija nastaviti da se kreće iznad gornje granice cilja i u narednom periodu, ali da će biti na silaznoj putanji. Uzimajući u obzir dinamiku iz prvih devet meseci i izglede do kraja godine, očekuje se da će se prosečna stopa inflacije u 2022. godini kretati na nivou od 12%.

Do kraja godine očekuje se nastavak rasta spoljne trgovinske robne razmene, ali po nešto usporenijoj dinamici, uz brži rast uvoza od izvoza. Uprkos visokoj neizvesnosti u međunarodnom okruženju, očekuje se dalji visok priliv stranih direktnih investicija. Kao što smo čuli od ministra, to je danas već 3,3 milijarde evra, uz rekordan priliv doznaka iz inostranstva.

Budžet za 2022. godinu planiran je u okolnostima postepenog izlaska iz zdravstveno-ekonomske krize izazvane pandemijom. Krajem 2021. godine zabeleženi su veoma dobri rezultati u naplati skoro svih prihodnih oblika, što je uslovilo značajne revizije projekcije naviše tokom godine. Ipak, projekciji prihoda za 2022. godinu pristupilo se veoma oprezno. To je rezultiralo da su danas prihodi budžeta iznad očekivanih iznosa.

Rebalansom budžeta Republike Srbije za 2022. godinu predviđeni su ukupni budžetski prihodi u iznosu od 1.709 milijardi dinara, što je za 192 milijarde veći iznos, tj. za skoro 13% više u odnosu na iznos predviđen početnim budžetom za 2022. godinu.

Poreski prihodi planirani su u iznosu od 1.490 milijardi dinara, a neporeski u iznosu od blizu 200 milijardi.

Sve kategorije prihoda, osim akciza, revidirane su naviše u odnosu na prethodnu projekciju. Najveću procentualnu promenu beleže prihodi od poreza na dobit, a u apsolutnom iznosu prihodi od poreza na dodatu vrednost.

Rashodi i izdaci budžeta povećani su za 271 milijardu dinara ili za skoro 16% i iznose 1.988 milijardi.

U strukturi ukupnih rashoda i izdataka od 1.988 milijardi dinara, tekući rashodi iznose 1.387 milijardi ili 70% ukupnih rashoda i izdataka. Izdaci za kapitalne investicije iznose 512 milijardi dinara ili 22% ukupnih rashoda i izdataka ili 7,2% bruto društvenog proizvoda, što smo i sinoć na sednici Odbora za finansije čuli i od Fiskalnog saveta da je izuzetno pozitivan finansijski rezultat.

Izdaci za nabavku finansijske imovine koja su povećana za 153 milijarde stoje najvećim delom kao intervencijska sredstva data za prevazilaženje energetske krize. Budžetski deficit povećan je sa 3% na 3,9% BDP-a. Ovaj rezultat neće narušiti uspostavljenu putanju smanjenja učešća javnog duga u BDP-u, koja je prisutna od 2016. godine. Procenjeni nivo javnog duga na kraju 2022. godine se očekuje na nivou od oko 56%. Samo mala digresija, zemlje Evropske unije u proseku imaju oko 88% udela javnog duga u svojim bruto društvenim proizvodima.

Značajno povećanje u rebalansu imaju i subvencije, planirane su u iznosu od 174 milijarde dinara, što je za skoro 22% više u odnosu na iznos planiran početnim budžetom za tekuću godinu. Više od trećine subvencija, blizu 66 milijardi dinara, namenjeno je podsticajima u poljoprivredi, za drumski saobraćaj 18%, za železnice 10%, a za subvencije u privredi 11,25% ukupnih subvencija.

Predloženi rebalans koji je danas pred nama nužan je odgovor na značajno izmenjene okolnosti u odnosu na situaciju u kojoj je budžet donet krajem prošle godine. Pre svega, rebalans je neophodan radi uspostavljanja alokacije sredstava u skladu sa novom organizacijom i delokrugom rada ministarstava, rebalans je pretpostavka za omogućavanje redovnog funkcionisanja svih državnih funkcija, međutim, jednako važno, ako ne i važnije, jeste da se rebalansom uspostavlja nova alokacija sredstava koja treba da odgovori na izmenjene prioritete koji su posledica političkih i ekonomskih šokova na globalnom nivou.

Ono što u spletu ovih teških dešavanja jeste olakšavajuća okolnost, to je činjenica da su svi napori uloženi u reforme i politike prethodnih godina omogućili da i u ovoj krizi imamo potencijal kojim ćemo moći da odgovorimo, jer rebalansom za budžet prilagođavamo se na značajno višem nivou, a ta činjenica omogućila je da bez obzira na potrebu da se značajna sredstva izdvajaju za očuvanje energetske stabilnosti i standarda građana, osnovna arhitektura budžeta definisana i kroz ulaganja u strateški važne projekte ostane zaštićen. Koliko je bilo potrebno zbog izmenjenih okolnosti definisati nove prioritete svedoči, na primer, izdvajanje za robne rezerve koje je povećano preko pet puta, sa pet milijardi dinara na 26,5 milijardi dinara. Uz to, u fokusu je i dalje pre svega briga za građane, i to one u najosetljivijim grupama, briga o deci i porodici, briga o mladima i preko finansijske podrške, briga o starijim licima preko povećanja penzija itd. Uz sve to, nivo kapitalnih ulaganja je očuvan.

Pošto dolazimo iz Vojvodine, posebnu pažnju posvećujemo uticaju javnih politika na život građana u ovom delu naše zemlje. U listi projekata kapitalnog i strateškog značaja znatan je broj onih koji se realizuju na teritoriji Vojvodine, kao na primer, brza saobraćajnica Novi Sad-Ruma, auto-put Beograd-Zrenjanin, brza saobraćajnica Bački Breg-Kikinda, izgradnja fabrike vode u Kikindi itd. Iako su okolnosti otežane, lista projekata koja je utemeljena početnim budžetom nije pretrpela redukcije, a za realizaciju projekta mađarsko-srpske železnice ovim rebalansom sredstva su čak i povećana za preko pet milijardi dinara. Takođe, u potpunosti podržavamo predlog koji velikim delom predviđa uvećana sredstva za podsticaje za izgradnju infrastrukture u turističkim destinacijama. Posebno ističemo značaj nastavka radova na akvaparku na Paliću. U prvom koraku je bilo obezbeđeno 230 miliona dinara za nastavak radova. Pored ovih 230 miliona dinara iz Republike, grad Subotica je obezbedio 212 miliona, nedostajućih 460 miliona, što sve zajedno ukupno čini oko 800 miliona dinara, koliko se obezbeđuje ovim rebalansom budžeta. Zahvalni smo na podršci koja omogućava da dugoočekivani velnes i spa centar na obali jezera Palić bude završen do maja naredne godine i da značajno obogati turističku ponudu i doprinese atraktivnosti destinacije.

Pored ovih za sve nas strateških projekata, koji je svima nama vidljiv, država ostaje posvećena i sprovođenju mera modernizacije i reforme u svim oblastima, npr. digitalizacija javne uprave, e-fakture, razvoj informacione infrastrukture u osnovnim i srednjim školama itd, a što je ulaganje u temelje koji u budućnosti treba da dovedu do željnih promena ka razvijenijem i uređenijem društvu kakvom težimo.

Na kraju, bez obzira na sve teškoće i negativne izglede kojima svedočimo, ovo što sam navela ohrabruje i opredeljuje nas i našim glasom ćemo podržati rebalans budžeta Republike Srbije za 2022. godinu. Zahvaljujem.
Hvala lepo.

Poštovani potpredsedniče, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, ispred poslaničke grupe Saveza vojvođanskih Mađara želim da uputim pitanje Ministarstvu finansija.

Na dnevnom redu Šesnaestog vanrednog zasedanja Narodne skupštine, koji smo juče započeli, nalazi se i Predlog zakona o izmeni Zakona o platama državnih službenika i nameštenika.

Predlog izmene Zakona proizilazi iz potrebe da se vrednovanje pratećih pomoćno-tehničkih poslova u državnim organima upodobi u što većoj meri vrednostima uporedivih poslova koje obavljaju državni službenici. Drugim rečima, sadržaj izmene Zakona je korekcija koeficijenata nameštenika od treće do šeste platne grupe, sa ciljem da se njihov materijalni položaj, kolokvijalno rečeno, odmakne od minimalne zarade.

Poslovi koje obavljaju nameštenici su poslovi obezbeđenja, poslovi prijema i ekspedicije pošte, poslovi daktilografa, dostavljača, kurira i drugi, koji značajno doprinose nesmetanom funkcionisanju državnih organa.

Činjenica je da je osnovica za obračun plata zaposlenih nameštenika u državnim organima rasla sporije od rasta minimalne zarade. Predloženom korekcijom koeficijenata za obračun i isplatu plata stvaraju se uslovi za adekvatno vrednovanje poslova različite složenosti.

Predlog zakona o izmeni Zakona o platama državnih službenika i nameštenika naša poslanička grupa podržava.

Međutim, želim da istaknem da propisi koji uređuju ovu materiju ostaju, za sada, neizmenjeni u organima AP Vojvodine. U cilju rešavanja ovog problema, a to je vrednovanje poslova različite složenosti i unapređivanje materijalnog položaja zaposlenih i u organima i službama AP Vojvodine, neophodno je izvršiti usklađivanje pravnog okvira koji bi to omogućio.

Pokrajinska Vlada je nekoliko puta pokretala inicijativu za rešavanje ovog problema. Najsvežija inicijativa u formi zaključka od strane pokrajinske Vlade je doneta i prosleđena juče, 2. februara, Ministarstvu finansija i Vladi Republike Srbije.

Kako je Vlada Republike Srbije nadležna za donošenje akta kojim se uređuju plate zaposlenih na nivou lokalne vlasti, pitam Ministarstvo finansija – da li će u što skorije vreme pristupiti izradi neophodnog akta sa ciljem da izvrši odgovarajuće usklađivanje pravnog okvira kojim se uređuju plate zaposlenih u organima i službama lokalne vlasti sa platama za iste ili uporedive poslove koje obavljaju državni službenici i nameštenici, a kako je utvrđeno Predlogom zakona o izmeni Zakona o platama državnih službenika i nameštenika?

Od mogućih rešenja smatrate li celishodnijim da se problem reši, pod jedan, izmenom Uredbe o koeficijentima za obračun i isplatu plata imenovanih i postavljenih lica i zaposlenih u državnim organima kojom bi se izvršilo odgovarajuće usklađivanje koeficijenata za obračun i isplatu plata zaposlenih u organima teritorijalne autonomije ili, pod dva, da se Aktom Vlade Republike Srbije kojim se utvrđuju osnovice za obračun plata u organima i službama lokalne vlasti propiše mogućnost za uvećanje osnovica zaposlenima u organima teritorijalne autonomije sa nižom i srednjom stručnom spremom po osnovu kvaliteta i rezultata rada za 10%, a na način kako je ova mogućnost definisana za navedenu kategoriju zaposlenih u jedinicama lokalne samouprava?

Iskoristila bih priliku da uputim apel Ministarstvu finansija da sa kolegama iz Pokrajinskog sekretarijata za finansije ubrzo nađu adekvatno rešenje, a sve u cilju stvaranja uslova za unapređenje materijalnog položaja zaposlenih sa nižim primanjima u organima i službama AP Vojvodine. Zahvaljujem.
Hvala lepo.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, ispred poslaničke grupe SVM želim da uputim pitanje i da predočim jedan problem Ministarstvu finansija.

S obzirom na pozitivna makroekonomska kretanja u zemlji, u trenutku kada u susret budžetu za 2022. godinu idemo sa dobrim očekivanjima, kada je budžetom za kapitalne investicije na nivou države predviđeno 486 milijardi dinara, a u Vojvodini su rashodi budžetskih korisnika koji imaju kapitalni karakter planirani u iznosu od 23,6 milijardi dinara i imaju udeo od blizu 27% u ukupnom budžetu, obezbeđen je preduslov za dugoročni ekonomski i društveni razvoj, stavljajući u fokus kapitalna ulaganja.

Problem na koji želim da skrenem pažnju tiče se materije koju uređuje Zakon o budžetskom sistemu, a vezan je za planiranje kapitalnih ulaganja u slučajevima kada se iz republičkog ili pokrajinskog budžeta transferišu sredstva za kapitalna ulaganja nosiocima investicija, uglavnom jedinicama lokalnih samouprava. Iako se radi o kapitalnim ulaganjima transfer kao rashod klase četiri, u smislu ekonomske klasifikacije, nije moguće iskazati u trogodišnjem budžetu. U tom smislu ideja da se podrži investicija lokalne samouprave putem transfera mora se ili u celini za višegodišnje potrebe planirati godišnjim budžetom, čime se vrši zarobljavanje sredstava za koje je izvesno da neće biti utrošena u toj godini, ili se mora planirati u godišnjem iznosu sufinansiranja, čime lokalna samouprava, ukoliko se oslanja na izvor drugih nivoa vlasti, dolazi u neizvesnost u smislu daljeg obezbeđivanja izvora finansiranja.

Zbog svega navedenog pitam Ministarstvo finansija – da li smatrate da je mogućnost rešenja problema u izmeni Zakona o budžetskom sistemu i to odredbe člana 54. o preuzimanju obaveza u smislu definisanja trogodišnjem iskazivanja u kapitalnom delu budžeta, osim kapitalnih izdataka klase pet i rashoda kapitalnog karaktera klase četiri, koji su namenjeni za investiciona ulaganja? Rezultat ovakvog normiranja bio bi, sa jedne strane, predvidljivije planiranje u budžetima, a sa druge strane teret cele investicije bi se raspodelio na više budžetskih ciklusa.

Smatram da bi ova izmena zakona obesmislila i neprincipijelne napade na javnu upravu zbog niskog stepena izvršenja budžeta u delu rashoda za kapitalna ulaganja i prenosa značajnih neutrošenih sredstava u narednu budžetsku godinu.

Još jednom bih podvukla činjenicu da se za finansijski značajne projekte koji se realizuju u više godina, a koji se u budžetu planiraju i iskazuju kao rashodi kapitalnog karaktera, sredstva moraju obezbediti u tekućoj godini u ukupnoj investicionoj vrednosti, jer Zakon o budžetskom sistemu ne dozvoljava da se rashodi kapitalnog karaktera budžetiraju višegodišnje već samo izdaci. Dok god je ovako zakonsko rešenje na snazi, finansijski značajni projekti kapitalnog karaktera, koji se prema načinu realizacije planiraju kao rashodi, moraće da opterećuju budžetsku godinu u kojoj se takav projekat planira.

Pitam nadležno ministarstvo – da li se planira formulisanje rešenja za ovaj problem koji će omogućiti da se rashodi kapitalnog karaktera planiraju višegodišnje, odnosno u korelaciji sa realnim vremenom potrebnim za realizaciju projekata koji prelaze granice jedne godine? Zahvaljujem.
Poštovani potpredsedniče, poštovana predsednice Vlade, poštovana ministarko, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, 28. decembra prošle godine na Devetoj sednici Drugog redovnog zasedanja u plenumu je razmotren Godišnji izveštaj Evropske komisije za Srbiju, što je bilo prvi put ikada da Narodna skupština plenarno razmatra jedan dokument institucija EU posvećen Srbiji.

Današnjom sednicom nastavljamo putem dobre prakse da o bitnim stavovima institucija EU govorimo u plenumu kroz otvorenu debatu. Naša poslanička grupa, Poslanička grupa SVM je uverena da ovakav način rada pozitivno utiče na proces pristupanja EU jer pokazuje da se prema stavovima i preporukama najviših institucija EU postavljamo odgovorno, tako što im posvećujemo veoma značajno mesto u radu našeg parlamenta.

Pridruživanje EU predstavlja strateško opredeljenje Srbije. U Narodnoj skupštini postoji apsolutna podrška pitanju evropskih integracija koja počiva na širokom političkom i društvenom konsenzusu.

Savez vojvođanskih Mađara kao proevropska, tačnija evro-atlantska stranka, se zalaže za ubrzanje procesa pristupanja Srbije EU, za konsolidaciju demokratskih institucija i jačanje vladavine prava. Smatramo da postoji tehnička spremnost i politička zrelost društva za ostvarenje tog cilja.

Podsećam, Narodna skupština je donela dve rezolucije o EU, 2004. i 2013. godine. Rezolucijom o pridruživanju EU od 13. oktobra 2004. godine Narodna skupština je potvrdila da je ubrzani ulazak naše zemlje u punopravno članstvo u EU i pristupanje Partnerstvu za mir strateški i nacionalni cilj, kojem će u budućem radu Narodna skupština Republike Srbije davati punu i stalnu podršku.

Rezolucijom iz decembra 2013. godine Narodna skupština se obavezuje da će tokom pregovora nastojati da jača društveni i politički konsenzus o pristupanju Republike Srbije EU.

Evropski savet je Srbiji odobrio status države kandidata 2012. godine. Pregovori o članstvu su započeti januara 2014. godine. Od tada je otvoreno 18 od 35 poglavlja. Savet EU je odobrio predlog Evropske komisije za revidiranu metodologiju proširenja za Zapadni Balkan u martu 2020. godine. Srbija je prihvatila izmenjenu pregovaračku metodologiju zvanično na međuvladinoj konferenciji, 22. juna 2021. godine.

Nova metodologija podrazumeva grupisanje pregovaračkih poglavlja u šest klastera, šest tematskih celina i temelji se na četiri osnovna principa - na principu kredibilnosti procesa, tj. jačeg fokusa na osnovne reforme, na intenzivnijem političkom upravljanju procesom, na ubrzanju dinamike pristupnih pregovora i na četvrtom principu, principu predvidivosti procesa.

Srbija je u prvom klasteru, koji se odnosi na osnovna prava i obuhvata vladavinu prava, pravosuđe i demokratizaciju, otvorila sva poglavlja.

Drugi klaster je unutrašnje tržište i slobodan protok robe, kapitala i radne snage.

Treći klaster čine konkurentnost i inkluzivni rast u okviru kojeg su socijalna politika, zdravstvo, nauka i mediji.

Četvrti klaster koji se odnosi na Zeleni plan i održivu povezanost, odnosno oblasti od transporta do ekologije, je jedini klaster u kojem nije otvoreno ni jedno poglavlje.

Resursi poljoprivreda i kohezija, odnosno ruralni razvoj, bezbednost hrane i regionalna saradnja se nalaze u okviru petog klastera.

Šesti klaster obuhvata spoljnu i bezbednosnu politiku.

Izveštaj Evropske komisije o Republici Srbiji za period jun 2020-jul 2021. godine ne samo da potvrđuje kontinuitet politika, već i više od toga, daje presek sedmogodišnjih zalaganja i postignuća.

Raduju nas ocene koje se odnose na rad Narodne skupštine, u kojima se konstatuje da je korišćenje hitnog postupka svedeno na minimum, da je nastavljeno sa razmatranjem izveštaja nezavisnih državnih organa, kao i da je usvojen revidirani Kodeks ponašanja narodnih poslanika.

Deo Izveštaja koji govori o Vojvodini i slabim kapacitetima lokalne samouprave ponavlja se već godinama i glasi - Što se tiče lokalne samouprave, Zakon o finansiranju nadležnosti AP Vojvodine još uvek nije donet, uprkos činjenici da je njegovo donošenje predviđeno Ustavom. Kapaciteti jedinica lokalnih samouprava su još uvek slabi i postoje značajne razlike između opština. I dalje se prenose određeni poslovi na lokalni nivo, bez odgovarajuće analize kapaciteta, ljudskih i finansijskih resursa, koji su potrebni da bi se to realizovalo.

Inače, reč "Vojvodina" se u Izveštaju spominje još tri puta, ali samo kao deo imena Radio-televizije Vojvodine, koja se opisuje kao javna, jedina medijska ustanova u kojoj se u kontinuitetu realizuju programi na manjinskim jezicima. Programi radio i televizije se emituju na srpskom jeziku i na 15 jezika nacionalnih manjina.

U delu reforme javne uprave, Evropska komisija ocenjuje pozitivnim da je u julu 2021. godine Vlada usvojila Program za reformu sistema lokalne samouprave za period od 2021. do 2025. godine, kao deo strategije reforme javne uprave. U reformi javne uprave zabeležen je ograničen napredak, a ocena stanja je umerena pripremljenost.

Preporuka Evropske komisije je da je potrebno zapošljavanje po zaslugama i da je nužno smanjenje prevelikog broja vršilaca dužnosti na višim upravljačkim pozicijama, da je potrebno pojačati kontrolnu ulogu Sekretarijata za javne politike u razvoju i koordinaciji javnih politika.

U Izveštaju Evropske komisije konstatuje se da je u pravosudnom sistemu Srbije postignut ograničen napredak i izvestan nivo pripremljenosti i da je posle usvajanja ustavnih amandmana potrebna temeljita revizija sistema imenovanja sudija i tužilaca i vrednovanje njihovog rada, kako bi se omogućilo zapošljavanje i napredovanje zasnovano na sposobnosti, pošto sadašnji pravni okvir nije u dovoljnoj meri garancija protiv potencijalnog političkog uticaja na sudstvo.

Da bi se obezbedila nezavisnost i odgovornost pravosuđa, Akcionom planom za Poglavlje 23 je predviđeno da Srbija treba da uradi temeljnu analizu postojećih rešenja, odnosno mogućih izmena i dopuna zakona, tj. Ustava, vodeći računa o preporukama Venecijanske komisije i evropskim standardima.

Kao što je poznato, pre dva dana, tačnije 30. novembra, Narodna skupština je usvojila Akt o promeni Ustava, Ustavni zakon za sprovođenje Akta o promeni Ustava i Odluku o raspisivanju republičkog referenduma radi potvrđivanja Akta o promeni Ustava, a predsednik Narodne skupštine je raspisao referendum za 16. januar 2022. godine.

Da bi se kroz regionalnu saradnju osnažila evropska perspektiva Zapadnog Balkana, Evropska unija nastavlja da tretira region kako privilegovanog partnera preko raznih EU mehanizama i instrumenata, kao što su, na primer, Komitet za zdravstvenu bezbednost, zajednički sporazum o nabavkama, mehanizmi zaštite u vanrednim situacijama, Fond solidarnosti, kao i izuzeće od aktuelnih EU izvoznih zabrana medicinske opreme.

Poslednjih sedam godina, kao deo Berlinskog procesa posebna pažnja se usmerava ka uspostavljanju zajedničkog regionalnog tržišta. Očekuje se da projekat zajedničkog regionalnog tržišta, koji se zasniva na četiri oblasti: digitalizacija, inovacije, investicije i razvoj industrije, bude implementirana do 2024. godine. Važan korak ka stvaranju zajedničkog regionalnog tržišta je i Sporazum o romingu, koji je stupio na snagu 1. jula 2021. godine.

Izveštaj pozdravlja koncept „Zelenih koridora“ između EU i zapadnog Balkana. „Zeleni koridori“ su primer kako može da izgleda region bez granica, što je jedna od ključnih ideja sa kojom je pre sedam godina pokrenut Berlinski proces.

Zašto su važni „Zeleni koridori“? U2020. godini, počev od marta, 500.000 kamiona je iskoristilo mogućnost korišćenja „Zelenih koridora“ i od tada nisu zabeleženi veći zastoji. Trenutno na mesečnom nivou u proseku oko 61.000 kamiona koristi zelene prelaze.

Imajući u vidu da je između država zapadnog Balkana 14 graničnih prelaza i još 18 sa zemljama članicama EU usaglašena je neophodnost proširenja „Zelenih koridora“ na sve granične prelaze koji vode u region, uključujući i tri železnička prelaza, a kako bi se smanjilo vreme čekanja na prelazima, smanjili ukupni troškovi i ubrzala kontrola. Uz brojne inicijative, najavljen je i početak izgradnje „Autoputa mira“ između Niša i Merdara.

Od posebnog značaja za jačanje regionalne saradnje je i ekonomski investicioni plan i smernice za sprovođenje „Zelene agende“ za zapadni Balkan. Plan predviđa investicioni paket za mobilizaciju preko 30 milijardi evra za region za narednih sedam godina, a sastoji se od devet milijardi evra u obliku grantova i 20 milijardi evra u investicijama.

Što se tiče slobode izražavanja, Izveštaj konstatuje ograničeni napredak usvajanjem i početkom primene jednog broja mera iz Akcionog plana medijske strategije i smatra da opšti ambijent za nesmetano ostvarivanje slobode medija treba dodatno da se ojača u praksi.

Da sumiram, Poslanička grupa SVM pozdravlja dosadašnje napore Vlade Republike Srbije i Ministarstva za evropske integracije na unapređenju pregovaračkih kapaciteta, što je uprkos teškim pandemijskim uslovima i brojnim drugim izazovima prihvatila novu metodologiju pregovora i pokazala motivisanost da nastavi sa reformama, kako bi u saradnji sa evropskim partnerima i institucijama obezbedila brži put naše zemlje u EU.

U danu za glasanje ćemo podržati Predlog zaključka povodom predstavljanja Izveštaja Evropske komisije o Republici Srbiji za 2021. godinu. Zahvaljujem.
Poštovana potpredsednice, uvažena ministarko sa saradnikom, ispred Poslaničke grupe Saveza vojvođanskih Mađara, danas ću govoriti kao ovlašćena predstavnica o Predlogu članova Nacionalnog saveta za kulturu.

Zakon o kulturi jer na snazi od septembra 2009. godine. Pre njegovog donošenja oblast kulture nije bila regulisana jednim opštim aktom. Njegovim usvajanjem su stvoreni zakonski preduslovi za ujednačenu sistemsku i efikasnu regulaciju ove celokupne oblasti.

Juna ove godine su vršene po treći put izmene i dopune Zakona o kulturi, sa ciljem da se jedan deo odredbi upodobi sa realnim životnim problemima i da se izmenama i dopunama pojednostave određene procedure kako bi se učinile efikasnijim.

Važni deo izmena zakona se odnosio na Nacionalni savet za kulturu i način njegovog izbora, a sa ciljem njegovog efikasnijeg i aktivnijeg rada. Umesto ranijih 19, Savet za kulturu sada ima 11 članova iz različitih oblasti kulturne delatnosti. Ministar vrši izbor po jednog kandidata sa liste predloga kandidata i sa dva predložena kandidata nacionalnih saveta nacionalnih manjina utvrđuje predlog članova Saveta, koji dostavlja Narodnoj skupštini.

Ovlašćeni predlagači kandidata su Republički zavod za zaštitu spomenika kulture, Državni arhiv Srbije, Narodni muzej Srbije, Narodna biblioteka Srbije, Narodno pozorište u Beogradu, Jugoslovenska kinoteka, Matica srpska, Srpska akademija nauka i umetnosti i preko Koordinacije nacionalnih saveta nacionalni saveti nacionalnih manjina.

Nacionalni savet za kulturu je stručno savetodavno telo koje Narodnoj skupštini, Ministarstvu nadležnom za kulturu i Vladi treba da pruži stalnu stručnu podršku u očuvanju, razvoju i širenju kulture. Savet analizira i daje mišljenje o stanju u kulturi u Republici Srbiji, daje sugestije u kreiranju kulturne politike, daje predloge za razvoj i unapređenje kulturnih delatnosti, učestvuje u izradi predloga strategije razvoja kulture i daje ocenu izvršenja.

Članovi saveta se biraju iz reda uglednih i afirmisanih umetnika i radnika u kulturi. Naša poslanička grupa, poslanička grupa SVM je u junu ove godine, kada smo u plenumu raspravljali o izmenama zakona izrazila svoju zahvalnost na razumevanju potpredsednici Vlade i ministarki Maji Gojković i predsednici Vlade, koja je takođe prihvatila apel ne samo naše poslaničke grupe, već i drugih nacionalnih manjina i njihovih nacionalnih saveta.

Zahvaljujući tome, zakonskim rešenjem je definisano da u Savet za kulturu nacionalni saveti nacionalnih manjina predlažu dva člana. Smatramo da je na ovaj način Vlada Republike Srbije potvrdila da radi na sprovođenju integrativnih kulturnih politika, ističe uvažavanje kako nacionalne, tako i regionalne raznolikosti, uz istovremeno negovanje zajedničkog kulturnog nasleđa.

U procesu društvene integracije nacionalni saveti nacionalnih manjina imaju izuzetno značajnu ulogu, budući da su na osnovu nadležnosti utvrđenih zakonom posvećeni očuvanju nacionalnog identiteta i unapređenju i razvoju kulturne posebnosti. Njihov zadatak je da se staraju o sprovođenju prava na kulturnu autonomiju i da kroz društveni dijalog i konsultacije sa predstavnicima vlasti, kako na nacionalnom tako i na pokrajinskom i lokalnom nivou, pronalaze najbolja moguća rešenja kako bi se zakonom garantovana prava nacionalnih manjina poštovala i primenjivala.

Kada pričamo o zajedničkoj kulturnoj baštini, pred nama je još uvek puno posla, jer složićete se da je institucionalno kultura manjinskih zajednica uglavnom prepuštena samim manjinama i njihovim manjinskim institucijama.

Odbor za kulturu i informisanje je 3. novembra razmotrio Predlog članova Nacionalnog saveta za kulturu, koji je ministar kulture i informisanja 9. avgusta 2021. godine dostavio Odboru, zajedno sa biografijama kandidata. Odbor je zaključio da Predlog članova Nacionalnog saveta za kulturu dostavi Narodnoj skupštini, jer su se stekli uslovi za sprovođenje postupka za izbor 11 članova Nacionalnog saveta za kulturu na period od četiri godine.

Predloženi kandidati za članove Nacionalnog saveta za kulturu su: Zoran Vapa, Željko Marković, Goran Vasić, dr Vladimir Pištalo, Nebojša Kundačina, dr Nevena Daković, akademik Ivan Jeftić, akademik Zlata Bojović, dr Isidora Bjelaković i sa liste predloga kandidata koju predlažu nacionalni saveti nacionalnih manjina Andraš Urban i dr Suzana Kujundžić Ostojić.

Verujemo, tj. sigurni smo da će savet u ovom sastavu zaista izvršavati svoju svrhu i odgovoriti svim zadacima koji su pred njim, jer će ga činiti ljudi koji u domenu kulture po svom iskustvu i dostignućima to i zaslužuju. Sigurni smo i u to da će aktivnosti predstavnika nacionalnih manjina Andraša Urbana i dr Suzane Kujundžić Ostojić doprineti izgradnji integrativnih kulturnih politika.

Izdvojiću nekoliko činjenica iz njihovih biografija.

Andraš Urban još kao sedamnaestogodišnjak stvara samostalnu pozorišnu i književnu radionicu. Kasnije formira pozorišnu trupu „Ajova“, koja je teatar tretirala kao specifičnu, ali ipak sveumetničku ideološku akciju. Režiju diplomira na Novosadskoj akademiji umetnosti 2000. godine u klasi profesora Vlatka Gilića i Bore Draškovića. Od 2005. godine direktor je Mađarskog gradskog pozorišta „Deže Kostolanji“ u Subotici. Osnivač je internacionalnog pozorišnog festivala „Dezire central stejšn“.

Radi u Novom Sadu i Beogradu, vodi umetničke radionice i u Rumuniji. Na pozorište gleda kao na prosvetljeni prostor, ponekad provokativne akcije, gde se misli, govori i organizuje specifičan vid umetničke stvarnosti. Predstava je za njega komunikacija i druga stvarnost koja postoji za sebe, ali nastaje u odnosu izvođača, izvođene aktivnosti i gledaoca. Višestruko je nagrađivan na pozorišnim festivalima za najbolju režiju. Jedna od poslednjih u nizu je i nagrada „Bojan Stupica“.

Doktor Suzana Kujundžić Ostojić završila je Filozofski fakultet u Novom Sadu na Katedri za jugoslovensku književnost i srpskohrvatski jezik. Magistarski rad na Katedri za srpsku i uporednu književnost odbranila je 2000. godine. Doktorske studije završila je u Beogradu na Filozofskom fakultetu na Katedri za etnologiju i antropologiju 2016. godine. Iste godine postala je upravnica Centra za kulturu Bunjevaca u Subotici. Uredila je i jezički oblikovala deset bunjevačkih izdanja, radila na standardizaciji bunjevačkog jezika.

U danu za glasanje poslanička grupa SVM će sa velikim zadovoljstvom i verom u uspešan rad novoizabranog Nacionalnog saveta za kulturu glasati za predlog izbora predloženih kandidata. Zahvaljujem.
Hvala lepo.

Poštovana potpredsednice parlamenta, poštovani ministre sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, ispred poslaničke grupe SVM u svom današnjem izlaganju kao ovlašćena predstavnica ću se osvrnuti na nekoliko predloga zakona.

Najpre ću govoriti o Predlogu zakona o završnom računu budžeta Republike Srbije za 2020. godinu.

Prošle godine kada je moja uvažena koleginica, potpredsednica parlamenta, Elvira Kovač diskutovala na ovu temu, istakla je činjenicu da je u prethodnom periodu od 2000. do 2019. godine, tj. za 19 godina Narodna skupština Republike Srbije samo dva puta, 2000. i 2001. godine ovde u plenumu razmatrala završni račun i usvojila navedene zakone.

Zakonska obaveza usvajanja završnog računa u Narodnoj skupštini nije se poštovala od 2002. godine pa nadalje, s tim da je od 2002. do 2014. godine završni račun stizao u skupštinsku proceduru i na taj način je bio dostupan javnosti, ali jednostavno se o tome ovde u plenumu nije raspravljalo.

Pre dve godine, tačnije 16. decembra 2019. godine u objedinjenoj raspravi se naknadno razmotrilo 17 predloga zakona o završnim računima. Znači, odjednom za sve godine od 2002, pa sve do 2018. godine.

Mi poslanici SVM pozdravljamo poštovanje rokova i izuzetno nas raduje činjenica da danas, kao i prošle godine u ovo vreme, u skladu sa propisanim budžetskim kalendarom imamo priliku da raspravljamo o završnom računu budžeta Republike Srbije za 2020. godinu.

Izražavamo zadovoljstvo što je u ovom skupštinskom sazivu obnovljena i ustanovljena praksa održavanja javnih slušanja o najznačajnijim zakonskim predlozima na kojima je omogućeno narodnim poslanicima i predstavnicima Vlade, ali i predstavnicima profesionalnih udruženja i civilnog sektora da razmatraju o predloženim zakonskim rešenjima i razjasne eventualna sporna pitanja.

Organizacijom javnih slušanja o najznačajnijim zakonskim predlozima obezbeđuje se transparentna i demokratska procedura za donošenje zakona i obogaćuje se parlamentarna praksa. Stoga se i ovom prilikom zahvaljujem i čestitam uvaženoj predsednici nadležnog odbora, narodnoj poslanici Aleksandri Tomić na organizovanju izuzetno korisnog javnog slušanja o Predlog zakona o budžetu za 2022. godinu, kao i Predlogu zakona o završnom računu budžeta Republike Srbije za 2020. godinu.

U skladu sa odredbama Zakona o budžetskom sistemu, po isteku godine za koju je budžet donet, sastavlja se završni račun budžeta u kojem se iskazuju ukupno ostvareni prihodi i primanja, kao i ukupno izvršeni rashodi i izdaci od 1. januara do 31. decembra godine za koju je budžet donet.

Završni račun budžeta Republike Srbije za 2020. godinu sačinjen je u skladu sa zakonom, odnosno na osnovu podataka iz godišnjeg izveštaja i konsolidovanih godišnjih izveštaja o izvršenju budžeta korisnika koji u svojoj nadležnosti imaju indirektne korisnike sredstava budžeta Republike Srbije.

Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2020. godinu planirani su prihodi i primanja u iznosu od 1.291,4 milijarde dinara, a rashodi i izdaci u iznosu od 1.728,2 milijarde dinara. Ostvareni prihodi i primanja iznose 1.301,9 milijardi dinara što premašuje plan za 0,8%.

Potcenjena procena sredstava prilikom kreiranja početnog budžeta preporučuje se, pre svega, iz razloga sigurnosti procene, a koju je uvek moguće korigovati nakon što se iz sfere projekcije pređe u zonu realnog ostvarenja. Stoga je za pohvalu ovaj rezultat konzervativno planiranog budžeta. To je još jedna potvrda da Vlada Republike Srbije i Ministarstvo finansija realno i u značajnoj meri oprezno planiraju budžet. Sve pozicije na prihodnoj strani realizovane su u većem iznosu u odnosu na plan.

U strukturi ukupnih prihoda i primanja budžeta najizdašniji poreski izvor, porez na dodatu vrednost sa učešćem od 42,2% ostvaren je u iznosu od 549,3 milijarde dinara, što je za 0,3% preko plana. Prihodi od akciza dostigli su iznos od 306 milijardi dinara, odnosno za 2,1% više u odnosu na planiranu veličinu. Porez na dobit pravnih lica ostvaren je u iznosu od 113,2 milijarde dinara, odnosno ostvaren je za 0,2% iznad projektovane vrednosti. Porez na dohodak građana ostvaren je u iznosu od 65,9 milijardi dinara, a prihodi po osnovu carina u iznosu od 51,9 milijardi dinara.

Ostali poreski prihodi su ostvareni u iznosu od 12,7 milijardi, dok su neporeski prihodi ostvareni u iznosu 2,2 milijarde dinara.

Rashodi i izdaci budžeta realizovani su u iznosu od 1.760 milijardi dinara, odnosno u visini od 99,2% u odnosu na plan. To je još jedan od pokazatelja realnog budžeta koji Srbija ima godinama unazad. Visina izdataka za nefinansijsku imovinu, sa učešćem od 11,4% u ukupnim rashodima i izdacima, iznosi 200 milijardi dinara, odnosno 99,2% u odnosu na plan, a dokaz je visokog nivoa realizacije kapitalnog budžeta.

U 2020. godini ostvareni prihodi i primanja od prodaje nefinansijske imovine manji su od izvršenih rashoda za nabavku nefinansijske imovine u iznosu od 407 milijardi dinara, što predstavlja budžetski deficit. Odnosno, izvršenjem izdataka za otplatu glavnice i izdataka za nabavku finansijske imovine, u cilju sprovođenja javnih politika, ostvaren je fiskalni deficit u iznosu od 458,2 milijarde dinara.

Ukupan javni dug Republike Srbije na nivou centralne države na dan 31. decembra 2020. godine iznosio je 26,7 milijardi evra, odnosno 57,4% BDP. Tokom 2020. godine, a usled potrebe da se finansiraju mere podrške privredi i građanima kako bi se smanjio uticaj krize izazvane pandemijom, došlo je do povećanja učešća javnog duga u BDP na centralnom nivou vlasti sa 52%, koliko je iznosio na kraju 2019. godine, na 57,4% na kraju 2020. godine.

Izveštajem o reviziji Završnog računa budžeta za 2020. godinu DRI je dala pozitivno mišljenje sa rezervom, što prema ustanovljenim revizorskim standardima znači da je ovaj završni račun pripremljen u skladu sa zakonom i drugim propisima, osim u delu osnove za mišljenje sa rezervom gde su i konstatovane određene nepravilnosti, sa preporukama i rokovima za njihovo otklanjanje. Konstatovano je da je broj nepravilnosti značajno manji u odnosu na prethodne godine, te da će grešaka u računovodstvenoj evidenciji i finansijskom izveštaju biti sve manje, jer je Ministarstvo finansija prihvatilo većinu preporuka DRI i postupilo po njima.

Smatramo da je sve ovo jako važno za odgovorno upravljanje javnim finansijama i javnim resursima i u danu za glasanje poslanička grupa Saveza vojvođanskih Mađara će glasati za Predlog završnog računa budžeta Republike Srbije za 2020. godinu.

U fokusu predloženih izmena i dopuna Zakona o budžetskom sistemu dve su teme. Za prvu temu možemo reći da je tema koja je usmerena na ostvarivanje ili uređivanje cilja koji je kratkoročnog godišnjeg karaktera. To je indeksacija, odnosno rast plata u javnom sektoru, planirana za 2022. godinu. Druga tema je centralizovani obračun primanja uvođenjem nove platforme za upravljanje ljudskih resursima i kontrolu rashoda za plate. Ovaj segment izmena je sistemski, koji targetira dugoročne ciljeve usmerene na unapređenje sistema upravljanja javnim finansijama i kadrovskom politikom.

Kako plate i penzije predstavljaju značajnu komponentu rashoda države od oko 40%, pažljivo odmeravanje i definisanje politike kretanja ovih rashoda veoma je značajno za održavanje stabilnosti i za odgovorno upravljanje javnim finansijama.

Da li su predložene stope rasta plata u visini 7%, odnosno za pojedine sektore u visini od 8%, a što na nivou ukupnosti, kako je uvaženi ministar izjavio, iznosi 7,3%, pažljivo i odgovorno projektovane? Prema fiskalnoj strategiji koju je Vlada Republike Srbije usvojila, nominalni rast BDP-a za 2022. godinu u odnosu na 2021. projektovana je sa stopom rasta od 7,7%. Bruto društveni proizvod u tekućim tržišnim cenama za 2021. godinu projektovan je u iznosu od 6.163 milijarde dinara, a za 2022. godinu u visini od 6.638,7 milijardi dinara.

Dakle, plate rastu sporije od privrednog rasta i u tom smislu možemo reći da je to ova projekcija sa ekonomskog stanovišta i sa stanovišta održivosti dobro domerena. Prema tome, ono što jeste najvažnije je da projektovani rast plata, prema navedenim parametrima, neće biti generator finansijske nestabilnosti i neravnoteže.

Povodom centralizovanog obračuna primanja, a što je kvalitativan i sistemski napredak u upravljanju javnim finansijama, možemo samo da damo punu podršku. Nesumnjivo je da će ovo unapređenje rezultirati nizom benefita kako u pogledu transparentnosti teme koliko je zaposlenih u javnom sektoru i koliko oni koštaju, pa do podizanja efikasnosti operativnih poslova vezanih za obračun, praćenje i izveštavanje i, što je najvažnije, u upravljanju ovim značajnim resursima.

Svima su nam jasne koristi koje ćemo imati od tačnih, pouzdanih, sveobuhvatnih i blagovremeno dostupnih podataka o ovom značajnom segmentu javnih rashoda, a koje će biti omogućene primenom jedinstvene centralizovane i integrisane baze podataka. Stoga, naravno, podržavamo i ovaj predlog.

Predložene izmene i dopune Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave predstavljaju faze u već započetom procesu reforme javno-službeničkog sistema i u funkciji su podrške izgradnji moderne, efikasne i stručne javne uprave, odnosno pripremljene su radi ostvarivanja ciljeva iz Strategije reforme javne uprave u Republici Srbiji.

Aktuelnim Zakonom o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave iz 2016. godine uspostavljena su osnovna načela karijerinog službeničkog sistema za službenike u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalnih samouprava, čime je lokalni službenički sistem postavljen na istim ili sličnim osnovama kao državni službenički sistem.

Izmenama Zakona o državnim službenicima iz 2018. godine dat je zakonski osnov da se počev od 2019. godine u sve funkcije upravljanja ljudskim resursima na nivou centralne vlasti uvede sistem kompetencija, čime je uspostavljen kvalitetan pravni osnov za unapređenje zapošljavanja i za profesionalni razvoj državnih službenika.

Imajući u vidu izmene koje su izvršene na centralnom nivou vlasti, preduzete su aktivnosti u cilju utvrđivanja mogućnosti da se okvir kompetencija uvede i na lokalnom nivou, što predstavlja dalju reformu javne uprave u oblasti upravljanja ljudskim resursima, u cilju uspostavljanja usklađenog javno-službeničkog sistema i obezbeđivanja ujednačenog položaja zaposlenih.

Tokom 2020. godine, pod pokroviteljstvom Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, održano je nekoliko sastanaka, sa ciljem da se pripremi tekst izmena i dopuna zakona, uz učešće predstavnika AP Vojvodine, Službe za upravljanje kadrovima, Nacionalne akademije za javnu upravu i lokalnih samouprava. Ovi sastanci su pokazali visok nivo saradnje između Ministarstva i lokalne vlasti, ali su ukazali da je potrebno na sličan način urediti institute na centralnom i lokalnom nivou. Ovim izmenama i dopunama Zakona akcenat je stavljen na uvođenje kompetencija službenika, što bi trebalo da doprinese efikasnijoj i profesionalnijoj javnoj upravi, čemu poslanička grupa SVM daje punu podršku.

Pri kraju svoje diskusije želim da istaknem da je Zakonom o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave stvoren pravni okvir za primenu člana 77. stav 2. Ustava Republike Srbije, kojim se omogućuje davanje prednosti nacionalnim manjinama pri zapošljavanju pod istim uslovima, a do postizanja odgovarajuće strukture zaposlenih u javnom sektoru na svim nivoima teritorijalne organizacije.

Prema najsvežijim podacima, na dan 30. septembra ove godine, u AP Vojvodini zastupljenost nacionalnih manjina u organima javne uprave i dalje je ispod njihovog procentualnog učešća u stanovništvu. U slučaju naše mađarske nacionalne zajednice zaostajanje je značajno. Pored 13% učešća u stanovništvu u strukturi zaposlenih, taj broj je svega 4,52%. Dosledna primena afirmativnih mera pri zapošljavanju treba da popravi stanje.

I na samom kraju, želim da još jednom ponovim da će poslanička grupa SVM dati podršku svim predloženim tačkama koje su na dnevnom redu današnje sednice.

Hvala na pažnji.
Poštovana potpredsednice Kovač, uvažena ministarka Čomić sa saradnikom, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, u svom izlaganju ću se osvrnuti na Predlog odluke o izboru dva člana Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki koji je Narodnoj skupštini podneo Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava.

Javne nabavke su značajan instrument razvoja savremenih država, jer institucijama omogućavaju objektivno i transparentno pribavljanje dobara, usluga i radova uz podsticanje odgovornog trošenja budžetskih sredstava.

Obzirom da se značajan obim javne potrošnje vrši preko sistema javnih nabavki, samo funkcionalan sistem nabavki osigurava efikasno trošenje novca poreskih obveznika. Najvažniji ključni principi od kojih zavisi efikasnost javnih nabavki su ekonomičnost upotrebe javnih sredstava, obezbeđivanje konurencije i transparentnost. Javne nabavke imaju veliki značaj, kako na nacionalnom, tako i na međunarodnom nivou.

U EU predstavljaju značajno tržište. Prema procenama Evropske komisije, ukupna vrednost javnih nabavki iznosi 14% BDP Unije. U Republici Srbiji je prema podacima iz godišnjih izveštaja Kancelarije za javne nabavke u 2020. godini po sprovedenim postupcima javnih nabavki zaključeno 135.000 ugovora ukupne vrednosti blizu 400 milijardi dinara.

Ovaj podatak sam po sebi ukazuje na izuzetan značaj sistema javnih nabavki, kao i važnost nezavisnih tela koja unapređuju, usmeravaju i prate javne nabavke. Tu pre svega mislim na Kancelariju za javne nabavke i na Republičku komisiju za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki.

U programu razvoja javnih nabavki u Republici Srbiji za period od 2019. godine do 2023. godine kao opšti cilj definisan je dalji razvoj modernog i efikasnog sistema kroz punu primenu elektronskih metoda komunikacije, uz posledično poboljšanje efikasnosti i transparentnosti i smanjenje rizika od neregularnosti.

Veliki korak ka ostvarenju svih definisanih ciljeva je svakako uspostavljanje portala javnih nabavki. Naime, obavezna elektronska komunikacija i uspostavljen portal doprinose većoj efikasnosti sprovođenja postupaka. Transparentnost konkurencije omogućava nabavku dobara, usluga i radova pod najpovoljnijim uslovima.

Na taj način stvaraju se značajne uštede i mogućnost da se ušteđena sredstva upotrebe za povećanje kvantiteta i kvaliteta usluga koje država pruža građanima, čime se unapređuje životni standard.

Pojednostavljena procedura preko portala smanjuje i troškove priprema ponuda, što za posledicu ima povećanje interesa privrednih subjekata, a naročito malih i srednjih preduzeća, za učestvovanje na tržištu javnih nabavki, što dalje doprinosi većem nivou tržišne konkurencije i povećanju prosečnog broja ponuda u postupcima.

Kao što je poznato, republička Komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki o svom radu sačinjava godišnji izveštaj do 31. marta tekuće godine za prethodnu godinu.

Prema podnetom Izveštaju o radu za 2020. godinu, o kojem smo imali priliku da raspravljamo u junu ove godine u plenumu Narodne skupštine, mogli smo se uveriti u vrlo kompleksne i složene aktivnosti koje je sprovodila Komisija, kao samostalan i nezavistan organ Republike Srbije koji obezbeđuje zaštitu prava u postupcima javnih nabavki.

Mišljenja sam da je važno osvrnuti se na neke nepravilnosti u postupcima javnih nabavki koje su učestale i koje se pojavljuju u kontinuitetu već duži vremenski period, a koje je republička komisija zapazila i kao takve istakla u podnetom izveštaju prilikom rešavanja po podnetim zahtevima.

Sve naznačene nepravilnosti se odnose na izradu konkursne dokumentacije sa nejasnom sadržinom koje ne omogućava ponuđačima da pripreme prihvatljive ponude na osnovu kojih bi se isključila subjektivnost u postupanju naručioca prilikom ocene ponuda.

Nepravilnosti se odnose i na tehničke specifikacije koje su diskriminatorskog karaktera. Naravno da ovo utiče na ograničeni krug potencijalnih ponuđača i sužava konkurenciju, što predstavlja lošu praksu u sprovođenju postupaka javnih nabavki i kosi se sa osnovnim načelima obezbeđivanjima konkurencije i zabrane diskriminacije u postupcima javnih nabavki.

Konstatovane nepravilnosti u podnetom izveštaju po svojoj prirodi i značaju zahtevaju da se u razmeni iskustava i znanja u ovoj oblasti sa drugim državnim organima preduzmu mere koje smanjuju učestalost pojavljivanja ovih nepravilnosti, povećavaju konkurentnost i eliminišu diskriminaciju, kako bi se povećala efikasnost i efektivnost, odnosno unapredio celokupan sistem javnih nabavki.

Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava je 14. jula 2021. godine doneo odluku o pokretanju postupka i raspisivanju javnog konkursa za izbor dva člana republičke Komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, s obzirom na to da im mandat od pet godina ističe 27. decembra ove godine.

Nakon sprovedenog izbornog postupka, Odbor je na 45. sednici, održanoj 19. oktobra, razmotrio Izveštaj Radne grupe za sprovođenje postupaka po javnom konkursu, razgovarao sa svim prijavljenim kandidatima i nakon obavljenih razgovora utvrdio je Predlog odluke o izboru dva člana, tako što je predložio Jelenu Stojanović i Svetlanu Ražić za članove Komisije. Napominjem da su predložene kandidatkinje članice Komisije i u aktuelnom mandatu.

Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara je mišljenja da predložene kandidatkinje Jelena Stojanović i Svetlana Ražić ispunjavaju sve profesionalne uslove za izbor člana republičke Komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, stoga ćemo u danu za glasanje podržati njihov izbor. Zahvaljujem.
Poštovani predsedniče Narodne skupštine, dame i gospodo, ministri i koleginice i kolege narodni poslanici, pošto ne bih ni imala vremena za drugo pitanje, a postavila sam ga pre dve nedelje Ministarstvu za rad i zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, vezano za pripremu novog zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, želela sam ovom prilikom da se uvaženoj ministarki Dariji Kisić Tepavčević obratim za izvesne nedoumice vezane za pripremu zakona. Ona nije tu, a nadam se da ću i dobiti odgovor koji sam pre dve nedelje, kao poslaničko pitanje postavila. Zato ću pitati i krenuti na prvo pitanje.

S obzirom na izuzetan značaj programa – „moja prva plata“ koji se formalno nastavlja u 2021. godini u skladu sa uredbom Vlade, koristim priliku da pitanje postavim ministru finansija gospodinu Siniši Malom.

Kao što je poznato položaj mladih kao jedne od najranjivijih kategorija na tržištu rada veoma je nepovoljan.

U odnosu na opštu populaciju prema zvaničnoj statistici beleži se njihova dvostruko veća stopa nezaposlenosti.

Nezaposlenost mladim ljudima i njihovim porodicama donosi ozbiljne poteškoće, narušava normalan život, smanjuje razvoj nemogućnosti. Mladi ljudi koji nisu zaposleni najčešće ostaju da žive sa roditeljima, kasnije zasnivaju porodice i teže se odlučuju za rađanje dece.

Stoga poslanička grupa SVM daje punu podršku nastavku programa – „moja prva plata“ koja je prošle godine bila uspešna mera za poboljšanje položaja mladih. Ovim programom mladima bez radnog iskustva se omogućava da obave praksu na konkretnim poslovima.

Na taj način steknu znanja, veštine, kompetencije za rad i tako povećaju svoje mogućnosti i za zapošljavanje. Planirano je uključivanje do 10.000 mladih. Na osnovu Uredbe o programu Nacionalna služba za zapošljavanje je 20. avgusta ove godine raspisala javni poziv.

Prva faza u realizaciji programa, prijavljivanje poslodavaca i oglašavanje pozicija je završena 23. septembra. Zainteresovani poslodavci su prijavili 15.676 pozicija. Prvog oktobra je krenula realizacija druge faze u kojoj se do kraja ovog meseca očekuje prijavljivanje kandidata.

Ministra finansija pitam da li bi bilo moguće u nastavku veoma značajnog programa Moja prva plata da svi prijavljeni kandidati sa kojima se poslodavci povežu i iskažu potrebu za njihovim radnim angažovanjem, budu uključeni u program.

Na osnovu broja prijavljenih pozicija, od strane poslodavaca, moguće je očekivati od 30 do 40% veći broj kandidata od planiranog okvira za subvencionisanje. Znači, da li je moguće da svi kandidati i oni iznad broja od 10 hiljada koji ispunjavaju uslove, dobiju svoju prvu šansu? Zahvaljujem.
Sad ste me zaista obradovali ministre. Mislim da, s obzirom na pozitivna makroekonomska kretanja u zemlji, na ekonomske aktivnosti iznad očekivanja i kada idemo u susret budžetu za 2022. godinu sa najboljim očekivanjima smatram da zaista realno postoji prostor za potpuni obuhvat svih prijavljenih i od strane poslodavaca izabranih kandidata za program „Moja prva plata“.
Tako da, još ću dodati da ja sama dolazim iz novinsko-izdavačke kuće „Mađar so“, koja izdaje i štampa jedini dnevni list na mađarskom jeziku u Srbiji i jedna je od stubnih institucija za očuvanje jezika i kulture vojvođanskih Mađara, je takođe konkurisala prošle godine za program. Prijavili smo pet kandidata, dvoje novinara, dvoje tehničara štampe, pošto pored naših izdanja, štampamo i skoro sve listove nacionalnih manjina u Vojvodini, dnevni list „Dnevnik“, kao i već više od 40 godina proizvodimo poštanske marke za „Poštu Srbije“ u višemilionskim tiražima.
Tako da, evo prošle godine nismo uspeli da uđemo u program. Ove godine smo se prijavili i zaista ste me obradovali da ima šanse da se nadamo pozitivnom ishodu. Hvala vam najlepše.
Pošto sam javila na početku svog izlaganja kako je ministarka Darija Kisić Tepavčević sprečena da prisustvuje večeras našim pitanjima, a njoj sam postavila pitanje pre dve nedelje tu u parlamentu pred sednicu Skupštine. Ja očekujem da dobijem pismeno odgovor vezano za pripremu izrade Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu. Hvala.
Ispred poslaničke grupe Savez Vojvođanskih Mađara želim da postavim pitanje Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, vezano za izradu novog Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu.

Aktuelni Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu je u primeni od novembra 2005. godine. Od tada pa do danas su se desile mnoge značajne ekonomske i društvene promene. Iz tog razloga pozdravljamo inicijativu za donošenje novog zakonskog okvira za bezbednost i zdravlje na radu.

Promene koje su uočljive u društvenoj sferi naročito su postale vidljive u prethodnom periodu koji je obeležen pandemijom Kovid 19. Ovo se, pre svega, odnosi na rad od kuće, učestalo korišćenje alternativnih metoda i komunikacije, otežano planiranje i poslovanje, kao i finansijske poteškoće i ukupnu neizvesnost.

U svetlu modernih tehnologija je ubrzan i olakšan prenos informacija, prepoznata i prihvaćena elektronska komunikacija i čuvanje podataka. Smatramo da je naročito bitno da se uzme u obzir i trenutak donošenja ovog zakona, a to je vreme u kojem je celo društvo pod velikim i dugotrajnim teretom pandemije.

Resorno ministarstvo pitam da li će novi zakon prepoznati rad od kuće i poboljšati uređenje poslova pri hitnim intervencijama?

Nadalje, smatramo da je potrebno da se uvede više fleksibilnosti u formi radnog angažovanja stručnih lica iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu.

Naime, lica za bezbednost i zdravlje na radu koja su glavni nosioci primene zakona rade pod velikim pritiskom koji proizilazi iz prirode posla i objektivnih uslova rada, samim tim, dalji pritisak u vidu usložnjavanja uslova za obavljanje delatnosti ne može doprineti kvalitetu rada.

Stoga je drugo pitanje vezano za planiranje podizanja kriterijuma za dobijanje licence pravnog lica - zbog čega se planira podizanje kriterijuma za dobijanje licence pravnog lica za bezbednost i zdravlje na radu?

Osnove za ovu izmenu ne nalazimo ni u Direktivi Evropske unije o uvođenju mera za podsticanje poboljšanja bezbednosti i zdravlja radnika na radu.

Smatramo da za obavljanje poslova lica za bezbednost i zdravlje na radu u manje rizičnim delatnostima treba ostaviti mogućnost da poslodavac angažuje savetnika ili saradnika za bezbednost i zdravlje na radu koji poseduje licencu bez obaveze da budu zaposleni u pravnom licu sa licencom.

Stručna lica bi bilo moguće angažovati u formi dopunskog rada ili bi ta lica osnovala preduzetničku delatnost.

Takođe, treba uzeti u obzir da se stručni ispit, na koji se obavezuju poslodavci, polaže pred Komisijom Uprave za bezbednost i zdravlje na radu. Ta komisija je jedina za čitavu državu, pa postoji ograničenje u broju lica koja mogu u dogledno vreme pristupiti polaganju ispita.

Postavlja se pitanje – za koliko vremena će svi poslodavci koji spadaju u tu kategoriju stići da polože stručni ispit i da li će do tada biti u prekršaju za koji je propisana kazna od milion i po do dva miliona dinara?

Na samom kraju pitam da li će se u novom zakonu naći i institucija inostranog poslodavca? Njih je sve više na tržištu. Stoga je neophodno definisati njihove obaveze i odgovornosti, s obzirom na specifičnost da im je sedište u drugoj državi. Zahvaljujem.
Hvala lepo, predsedniče.

Poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, ispred poslaničke grupe SVM želim da postavim pitanje vezano za program „Moja prva plata“.

Kao što je poznato položaj mladih, kao jedne od najranjivijih kategorija na tržištu rada, veoma je nepovoljan. U odnosu na opštu populaciju, prema zvaničnoj statistici, beleži se njihova dvostruko veća stopa nezaposlenosti.

U strukturi nezaposlenih lica na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje, prema godinama starosti, učešće mladih do 30 godina iznosi 21%. Nezaposlenost mladim ljudima i njihovim porodicama donosi ozbiljne poteškoće, jer dugotrajna nezaposlenost ostavlja trajne posledice, narušava se normalan život, smanjuju razvojne mogućnosti. Mladi koji nisu zaposleni najčešće ostaju da žive sa svojim roditeljima, kasnije zasnivaju porodice i teže se odlučuju za rađanje dece.

Stoga, naša poslanička grupa daje punu podršku nastavku programa „Moja prva plata“ koji je prošle godine bio uspešna mera za poboljšanje položaja mladih na tržištu rada.

Putem ovog programa mladima je bilo omogućeno da uz državnu subvenciju, preko podsticajnih mera, steknu prvo radno iskustvo. Njih 8.224 je bilo obuhvaćeno programom na koji se prijavio 17.081 kandidat kod 7.524 poslodavca.

Iz Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, 6. avgusta, je saopšteno da se nastavlja sa programom i da je Vlada Srbije donela uredbu o izmenama i dopunama Uredbe o programu podsticanja zapošljavanja mladih „Moja prava plata“, a prema kojoj će taj program biti nastavljen i u 2021. godini.

Nacionalna služba za zapošljavanje je 20. avgusta raspisala javni konkurs za realizaciju ovog programa u koji će biti uključeno 10 hiljada mladih sa srednjim i visokim obrazovanjem, do navršenih 30 godina života, bez radnog iskustva, a koji se nalaze na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje. Program se sprovodi kod poslodavca koji pripada privatnom ili javnom sektoru. Pored fiksne naknade koju obezbeđuje država, poslodavac može korisniku programa isplaćivati dodatna sredstva.

Novinsko-izdavačka kuća „Mađar so“, iz koje i sama dolazim, izdaje i štampa jedini dnevni list na mađarskom jeziku u Srbiji. Iz naše štamparije je ove godine izašla i poštanska marka „stepski soko“ Pošte Srbije, koja je nacionalni kandidat na takmičenju za izbor najlepše marke Evrope.

Prošle godine je i naša kuća konkurisala za program „Moja prva plata“. Prošli smo sve korake, od prijavljivanja u sistem, do povezivanja sa petoro mladih nezaposlenih kandidata - dva novinara, dva tehničara štampe i jednog saradnika za marketing. Nažalost, ostali smo ispod crte. Umesto potrebnih pet, iz sopstvenih izvora finansiranja smo uspeli angažovati samo dvoje fakultetski obrazovanih mladih ljudi.

Poslaničko pitanje upućujem Vladi Republike Srbije, resornom Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i Nacionalnoj službi za zapošljavanje - da li bi bilo moguće da u nastavku veoma značajnog programa „Moja prva plata“ svi prijavljeni kandidati, sa kojima se poslodavci povežu i iskažu potrebu za njihovim radnim angažovanjem, budu uključeni u navedeni program? Znači, da li je moguće da svi kandidati koji ispunjavaju uslove dobiju svoju prvu šansu?

Naša poslanička grupa smatra da, s obzirom na pozitivna makroekonomska kretanja u zemlji i na izuzetan značaj ostanka i zapošljavanja mladih, nema bolje uloženog novca od davanja prve šanse da se oprobaju na poslu gradeći sopstvenu budućnost, kao i budućnost razvoja društva, u celini. Hvala lepo.
Poštovani potpredsedniče, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, ispred poslaničke grupe Savez vojvođanskih Mađara pitanja ću uputiti Ministarstvu finansija i Kancelariji za javne nabavke koja u okviru svojih nadležnosti predlaže mere za unapređenje sistema javnih nabavki, pruža stručnu pomoć naručiocima i ponuđačima, doprinosi stvaranju uslova za ekonomičnu, efikasnu i transparentnu upotrebu javnih sredstava u postupku javne nabavke.

Javne nabavke su značajan instrument razvoja savremenih država, jer institucijama omogućavaju objektivno i transparentno pribavljanje dobara, usluga i radova uz podsticanje odgovornog trošenja budžetskih sredstava.

Obzirom da se značajan obim javne potrošnje vrši preko sistema javnih nabavki, samo funkcionalan sistem nabavki osigurava efikasno trošenje novca poreskih obveznika.

Najvažniji ključni principi od kojih zavisi efikasnost javnih nabavki su ekonomičnost i učinkovitost upotrebe javnih sredstava, obezbeđivanje konkurencije i transparentnost.

U današnjem vremenu javne nabavke su poprimile veliki značaj, kako na nacionalnom tako i na međunarodnom nivou. U Evropskoj uniji predstavljaju značajno tržište. Prema procenama Evropske komisije ukupna vrednost javnih nabavki iznosi 14% BDP-a Unije.

U Republici Srbiji je prema podacima iz godišnjih Izveštaja Kancelarije za javne nabavke u 2019. godini po sprovedenim postupcima javnih nabavki zaključeno 122.066 ugovora ukupne vrednosti od 441 milijarde dinara, a u 2020. godini 135.022 ugovora ukupne vrednosti 376 milijardi dinara.

Učešće zaključenih ugovora u BDP-u u 2019. godini iznosilo je 8,14%, a u 2020. godini 6,88%. Pad učešća u 2020. godini obrazlaže se povećanjem broja izuzetaka od primene novog zakona koji je na snazi od 1. jula 2020. godine, kao i usled, nažalost, još uvek prisutne pandemije.

Istraživanja koja se sprovode u vezi sa javnim nabavkama su pokazala da u većini postupaka postoji samo jedna ponuda, u preko 55% slučajeva da je najniža ponuđena cena jedini kriterijum u 90% slučajeva, čime se što je vrlo verovatno kvalitet stavlja u drugi plan, dok u zemljama u okruženju nije takva praksa.

Takođe, izveštaji Državne revizorske institucije govore o brojnim nepravilnostima u vezi sa sprovedenim postupcima javnih nabavki.

Moje pitanje je kakvo je mišljenje Ministarstva finansija i Kancelarije za javne nabavke u vezi sa navedenim podacima i da li ima prostora i načina da se unapredi sistem javnih nabavki kako bi se dodatno podstakla konkurencija, efikasnost i ekonomično trošenje javnih sredstava i što je izuzetno važno, poboljšao kvalitet nabavljenih dobara usluga i radova, što su svakako proklamovani ciljevi koji bi trebali biti ostvareni primenom zakona o javnim nabavkama?

Hvala.
Poštovana potpredsednice Kovač, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani predstavnici nadležnih komisija, kao što je poznato i kao što smo čuli iz uvodnog izlaganja, krajem 2019. godine je donet Zakon o kontroli državne pomoći koji je usklađen sa preporukama Evropske komisije.

Formirana je i Komisija za kontrolu državne pomoći, kao samostalna i nezavisna organizacija koja vrši javna ovlašćenja, čime je stvorena osnovna pretpostavka za unapređenje kontrole i omogućavanje transparentnosti prilikom dodele državne pomoći, kao i jačanje konkurencije.

Najvažnije nadležnosti Komisije su ocenjivanje postojanja i usklađenosti državne pomoći sa pravilima o dodeli državne pomoći, usvajanje i obelodanjivanje godišnjeg izveštaja o dodeljenoj državnoj pomoći i vođenje registra dodeljene državne pomoći.

U toku 2020. godine Komisija je kao novoformirana organizacija uspostavila svoju organizaciju i vršila kadrovsko osposobljavanje sa ciljem usavršavanja rada stručnih službi. Organizovane su obuke radi unapređenja kadrovskih kapaciteta, a sve u saradnji sa Ministarstvo za evropske integracije.

S obzirom da se radi o novoosnovanoj, nezavisnoj i samostalnoj organizaciji u prvoj godini rada uspostavljen je pravni i institucionalni okvir za nesmetano funkcionisanje i rad Komisije.

Razumljivo je da zbog otežanih uslova rada, a najpre zbog pandemije u 2020. godini Komisija nije mogla raditi punim kapacitetom i nije bilo moguće adekvatno popunjavanje kadrovskih kapaciteta.

Ipak, Komisija je reagovala pravovremeno u donošenju odgovarajućih uredbi i stvaranja pravnog okvira za mere državne pomoći i podrške privredi u uslovima pandemije.

Poslanička grupa SVM prihvata Izveštaj o radu Komisije za kontrolu državne pomoći za 2020. godinu, jer smo mišljenja da je neophodno podržati napore i aktivnosti Komisije u ostvarivanju njenih nadležnosti i planiranih ciljeva.

Prema podnetom Izveštaju o radu Republičke komisije za zaštitu prava za 2020. godinu uočavaju se vrlo kompleksne i složene aktivnosti koje je sprovodila komisija kao samostalan i nezavistan organ Republike Srbije koji obezbeđuje zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, pri čemu je u okviru svojih nadležnosti za postupke javnih nabavki koji su započeti po starom zakonu postupala u skladu sa odredbama tog zakona, a za postupke koji su započeti po novom zakonu od 1. jula 2020. godine prema odredbama novog zakona.

Mišljenja sam da je važno osvrnuti se na istaknute nepravilnosti u postupcima javnih nabavki koje su učestale i koje se pojavljuju u kontinuitetu već duži vremenski period, a koje je republička komisija zapazila i kao takve istakla u podnetom izveštaju prilikom rešavanja po podnetim zahtevima za zaštitu prava ponuđača u postupcima javnih nabavki.

Sve naznačene nepravilnosti odnose se na izradu konkursne dokumentacije sa nejasnom sadržinom koja ne omogućava ponuđačima da pripreme prihvatljive ponude i na osnovu koje bi se isključila subjektivnost u postupanju naručioca prilikom ocene ponuda. Nepravilnosti se odnose i na tehničke specifikacije koje su diskriminatorskog karaktera. Naravno da ovo utiče na ograničeni krug potencijalnih ponuđača i sužava konkurenciju, što predstavlja lošu praksu u sprovođenju postupaka javnih nabavki i kosi se sa osnovnim načelima obezbeđivanja konkurencije i zabrane diskriminacije u postupcima javnih nabavki.

Konstatovanje nepravilnosti u podnetom izveštaju po svojoj prirodi i značaju zahtevaju da se u razmeni iskustava i znanja u ovoj oblasti sa drugim državnim organima preduzmu mere da se smanji učestalost pojavljivanja ovih nepravilnosti, poveća konkurentnost i eliminiše diskriminacija, kako bi se povećala efikasnost i efektivnost, odnosno unapređenje celokupnog sistema javnih nabavki.

Podnetom Izveštaju o radu Republičke komisije za zaštitu prava za 2020. godinu dajemo našu podršku.

Monitoring nad sprovođenjem Zakona o javnim nabavkama je uveden aktuelnim Zakonom o javnim nabavkama, koji je u primeni od 1. jula 2020. godine, iako je i prema prethodno važećem zakonu obavljajući svoje poslove Uprava za javne nabavke, odnosno sada Kancelarija za javne nabavke na indirektan način vršila poslove pravilnosti sprovođenja postupaka javnih nabavki.

Prema podnetom Izveštaju o sprovedenom monitoringu Kancelarije za javne nabavke za 2020. godinu vidljiv je širok obim i kompleksnost pitanja u delokrugu praćenja aktivnosti i postupanja u procesima javnih nabavki.

Od izuzetnog je značaja koordinacija i saradnja sa institucijama i organima čije su nadležnosti u neposrednoj vezi sa sprovođenjem Zakona o javnim nabavkama, kao i organima i nadležnim institucijama u cilju sprečavanja neregularnosti u postupcima javnih nabavki, kriminalnih radnji i borbe protiv korupcije. Naročito je važno intenziviranje ove saradnje sa ciljem povećanja efikasnosti i smanjenja mogućnosti za nezakonito poslovanje u ovoj oblasti.

Mišljenja sam da bi, s obzirom na činjenicu da Kancelarija nema zakonske nadležnosti da vrši kontrolu realizacije zaključenih ugovora nakon sprovedenih postupaka javnih nabavki, bilo veoma značajno intenzivirati saradnju sa DRI koja ima važnu ulogu priliko sprovođenja revizije pravilnosti javnih nabavki, ne samo postupaka sprovođenja javnih nabavki, odabira ponuđača i zaključivanja ugovora, već i realizacije zaključenih ugovora i koja ima kadrovski potencijal koji poseduje integritet, stručna znanja i sposobnosti, tako da istovremeno sa izvođenjem postupaka revizije finansijskih izveštaja može ostvariti celovit uvid u dokumentaciju u vezi sa postupcima, kao i realizacijom zaključenih ugovora i doneti kvalitetne i pouzdane analize, kao i predloge mera za otklanjanje utvrđenih nepravilnosti i unapređenje poslovanja u vezi sa postupcima javnih nabavki.

Važna je uloga Kancelarije u vezi sa Zakonom o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije po osnovu zahteva viših javnih tužilaštava i organa MUP-a u pogledu davanja stručne pomoći i ostvarenom nadzoru nad određenim postupcima javnih nabavki, pri čemu svakako treba intenzivirati aktivnosti i na povratnim informacija u vezi sa traženim nadzorom.

Navedeno predstavlja važnu aktivnost u sprovođenju planiranih radnji i postupaka u procesu pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji, u vezi sa poglavljem 23 „Pravosuđe i osnovna prava“, kao i poglavljem pet „Javne nabavke“.

Nije manje važno ni jačanje preventivnih aktivnosti Kancelarije u toku trajanja samog postupka javne nabavke, koje je od izuzetne koristi za naručioce i ponuđače radi otklanjanja nepravilnosti i zakonitog postupanja kako u javnim nabavkama u toku, tako i u budućim postupcima.

Unapređivanje i intenziviranje edukacije naručilaca, a naročito potencijalnih ponuđača u svim oblastima javnih nabavki trebalo bi da bude jedan od prioriteta Kancelarije. Nezadovoljni ponuđači krivične prijave često podnose nakon okončanja postupka ili čak nakon realizacije zaključenih ugovora, ukazujući na diskriminaciju, nepravilnosti i zloupotrebe prilikom odabira ponuđača, što je svakako teži i duži put.

Obzirom da je zakon usklađen sa propisima EU iz oblasti javnih nabavki, važna je saradnja Kancelarije, kao i razmena mišljenja i korišćenje dobrih praksi, odnosno sprovođenja postupaka javnih nabavki zemalja članica EU. I ovaj treći izveštaj o sprovedenom monitoringu Kancelarije za javne nabavke za 2020. godinu ima našu podršku.

Kao četvrti izveštaj, iako je ređe prisutno u javnosti i manje je poznato čime se bavi i koje su njene nadležnosti, verovatno usled nedovoljne razvijenosti tržišta kapitala i manjeg intenziteta transakcija koje se obavljaju, važno je naglasiti da se kada se govori o Komisiji za hartije od vrednosti radi o izuzetno važnoj organizaciji koja je kao nezavisna i samostalna organizacija odgovorna za obezbeđivanje zakonitosti i funkcionisanja tržišta hartija od vrednosti, sa ciljem zaštite investitora i obezbeđivanja pravičnosti, efikasnosti i transparentnosti tržišta hartija od vrednosti.

Iz podnetog izveštaja se može videti veoma širok spektar poslovnih aktivnosti i nadležnosti Komisije za hartije od vrednosti koje se ogledaju u organizovanju, regulisanju, kontroli i vršenju nadzora na tržištu kapitala. Izdvojila bih svega nekoliko.

Komisija za hartije od vrednosti reguliše, vrši nadzor i prati poslovanje investicionih društava, društava za upravljanje investicionim fondovima i investicionih fondova; reguliše, vrši nadzor i prati primenu Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma; nadalje, reguliše, vrši nadzor i prati trgovanje hartijama od vrednosti. Sa ciljem efikasnog obavljanja navedenih poslova, Komisija za hartije od vrednosti, između ostalog, donosi podzakonska akta za sprovođenje zakona, donosi mišljenja i saopštenja, organizuje obuke i polaganje ispita za sticanje zvanja i izdaje sertifikate i dozvole za rad i sarađuje sa nadležnim državnim organima, Narodnom bankom, sudovima i Tužilaštvom.

Komisija, takođe u cilju pružanja pravne pomoći i razmene informacija sarađuje sa međunarodnim organizacijama i stranim regulatornim telima u ovoj oblasti, naročito sa Međunarodnom organizacijom komisija za hartije od vrednosti, čiji je redovan član. Ima značajnu ulogu u procesu pridruživanja Republike Srbije Evropskoj uniji, s obzirom na činjenicu da je Komisija za hartije od vrednosti uključena čak kod četiri pregovaračka poglavlja, to su Pregovaračko poglavlje 4 – kretanje kapitala, 6 – pravo privrednih društava, 9 – finansijske usluge i 17 – ekonomska i monetarna politika.

Da bi Komisija za hartije od vrednosti efikasno odgovorila na izazove koji proizilaze iz kompleksnih poslova i zadataka koji su u okviru njene nadležnosti, svakako su joj potrebni resursi, a naročito kadrovski kapaciteti sa odgovarajućim znanjima i sposobnostima i kontinuiranom edukacijom.

Poslanička grupa Saveza vojvođanskih Mađara je mišljenja da je neophodno podržati napore i aktivnosti Komisije za hartije od vrednosti u ostvarivanju njenih nadležnosti i planiranih ciljeva. Zbog svega navedenog, podržavamo i prihvatamo Godišnji izveštaj Komisije za hartije od vrednosti za 2020. godinu. Hvala lepo.
Hvala predsedniče.

Drage koleginice i kolege narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SVM pitanja postavljam Ministarstvu zaštite životne sredine i Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Pošumljavanje planete, kao način borbe protiv klimatskih promena, je već nekoliko godina istaknuta tema. Procene ekologa govore da bi sadnja drveća bila efikasnija za smanjenje štetnih gasova od drugih ekoloških rešenja. Evropski prosek šumovitosti iznosi 46%. Srbija trenutno ima oko 29% površine pod šumom, a Nacionalnom strategijom pošumljavanja teži se da se ovaj procenat podigne na oko 42%.

Autonomna pokrajina Vojvodina sa oko 6,5% površine pod šumama, nažalost, predstavlja područje sa najnižim stepenom šumovitosti u Srbiji i Evropi. Da bi se u Vojvodini dostigla optimalna šumovitost od 14%, površine pod šumom treba najmanje udvostručiti.

Veliki problem je i neravnomeran raspored šuma. U 14 opština Vojvodine stepen šumovitosti je ispod 1%. Obzirom da je Vojvodina, kao što je poznato, pretežno poljoprivredni region, nije lako naći nove površine koje bi se mogle pošumiti.

Površine za pošumljavanje treba tražiti u nižim klasama poljoprivrednog zemljišta, kao i uz saobraćajnice i kanale. Značajno bi bilo i podizanje vetrozaštitnih pojaseva, a u urbanim sredinama treba nastojati da slobodan prostor bude oplemenjen dekorativnom vegetacijom.

Početkom ove godine Ministarstvo zaštite životne sredine je na konkursu za pošumljavanje dodelilo 100 miliona dinara za 38 lokalnih samouprava, od kojih je veliki broj iz Vojvodine. Među njima je i Temerin, opština koja predvodi listu najmanje pošumljenih opština i gradova u Srbiji od ispod 1%. Temerin je i moje rodno mesto, stoga mi je posebno drago što je Ministarstvo za zaštitu životne sredine opredelilo 2,2 miliona dinara opštini Temerin za početak revitalizacije spomenika prirode „Stari park“. Površina parka je blizu četiri hektara. Podignut je početkom 19. veka, paralelno sa izgradnjom dvorca porodice Sečanj. Obnavljanjem „Starog parka“ i jezera u njemu, a nadamo se i dvorca, jedno izuzetno prirodno i kulturno nasleđe biće trajno očuvano.

U lokalnim zajednicama Vojvodine postoji više desetina sličnih parkova sa izuzetnim prirodnim, istorijskim i kulturnim nasleđem. Izdvojiću park u Novom Kneževcu koji je pod zaštitom države, kao prirodni spomenik vrtne i pejzažne arhitekture. Nastao je uz izgradnju dvoraca porodica Talijan i Fajlić tokom 19. veka na oko 10 hektara površine.

Ovom prilikom se obraćam Ministarstvu zaštite životne sredine i postavljam sledeće pitanje - obzirom da je rebalansom budžeta Republike Srbije za 2021. godinu inicijalni budžet za zaštitu životne sredine povećan za četiri milijarde dinara, da li Ministarstvo planira raspisivanje novih konkursa za pošumljavanje, a u okviru kojih bi se sredstva opredelila i za revitalizaciju lokalnih parkova sa prirodnim i kulturnim nasleđem, kao i za uspostavljanje novih sa ciljem ublažavanja klimatskih ekstrema na lokalnom nivou?

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede pitam – da li smatrate da izmenama Zakona o šumama treba obavezati lokalne samouprave da izrade plan pošumljavanja u kojem bi opredelile površine pogodne za pošumljavanje i rešile imovinsko-pravne odnose na njima? Hvala lepo.