Hvala lepo.
Poštovana potpredsednice parlamenta, poštovani ministre sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, ispred poslaničke grupe SVM u svom današnjem izlaganju kao ovlašćena predstavnica ću se osvrnuti na nekoliko predloga zakona.
Najpre ću govoriti o Predlogu zakona o završnom računu budžeta Republike Srbije za 2020. godinu.
Prošle godine kada je moja uvažena koleginica, potpredsednica parlamenta, Elvira Kovač diskutovala na ovu temu, istakla je činjenicu da je u prethodnom periodu od 2000. do 2019. godine, tj. za 19 godina Narodna skupština Republike Srbije samo dva puta, 2000. i 2001. godine ovde u plenumu razmatrala završni račun i usvojila navedene zakone.
Zakonska obaveza usvajanja završnog računa u Narodnoj skupštini nije se poštovala od 2002. godine pa nadalje, s tim da je od 2002. do 2014. godine završni račun stizao u skupštinsku proceduru i na taj način je bio dostupan javnosti, ali jednostavno se o tome ovde u plenumu nije raspravljalo.
Pre dve godine, tačnije 16. decembra 2019. godine u objedinjenoj raspravi se naknadno razmotrilo 17 predloga zakona o završnim računima. Znači, odjednom za sve godine od 2002, pa sve do 2018. godine.
Mi poslanici SVM pozdravljamo poštovanje rokova i izuzetno nas raduje činjenica da danas, kao i prošle godine u ovo vreme, u skladu sa propisanim budžetskim kalendarom imamo priliku da raspravljamo o završnom računu budžeta Republike Srbije za 2020. godinu.
Izražavamo zadovoljstvo što je u ovom skupštinskom sazivu obnovljena i ustanovljena praksa održavanja javnih slušanja o najznačajnijim zakonskim predlozima na kojima je omogućeno narodnim poslanicima i predstavnicima Vlade, ali i predstavnicima profesionalnih udruženja i civilnog sektora da razmatraju o predloženim zakonskim rešenjima i razjasne eventualna sporna pitanja.
Organizacijom javnih slušanja o najznačajnijim zakonskim predlozima obezbeđuje se transparentna i demokratska procedura za donošenje zakona i obogaćuje se parlamentarna praksa. Stoga se i ovom prilikom zahvaljujem i čestitam uvaženoj predsednici nadležnog odbora, narodnoj poslanici Aleksandri Tomić na organizovanju izuzetno korisnog javnog slušanja o Predlog zakona o budžetu za 2022. godinu, kao i Predlogu zakona o završnom računu budžeta Republike Srbije za 2020. godinu.
U skladu sa odredbama Zakona o budžetskom sistemu, po isteku godine za koju je budžet donet, sastavlja se završni račun budžeta u kojem se iskazuju ukupno ostvareni prihodi i primanja, kao i ukupno izvršeni rashodi i izdaci od 1. januara do 31. decembra godine za koju je budžet donet.
Završni račun budžeta Republike Srbije za 2020. godinu sačinjen je u skladu sa zakonom, odnosno na osnovu podataka iz godišnjeg izveštaja i konsolidovanih godišnjih izveštaja o izvršenju budžeta korisnika koji u svojoj nadležnosti imaju indirektne korisnike sredstava budžeta Republike Srbije.
Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2020. godinu planirani su prihodi i primanja u iznosu od 1.291,4 milijarde dinara, a rashodi i izdaci u iznosu od 1.728,2 milijarde dinara. Ostvareni prihodi i primanja iznose 1.301,9 milijardi dinara što premašuje plan za 0,8%.
Potcenjena procena sredstava prilikom kreiranja početnog budžeta preporučuje se, pre svega, iz razloga sigurnosti procene, a koju je uvek moguće korigovati nakon što se iz sfere projekcije pređe u zonu realnog ostvarenja. Stoga je za pohvalu ovaj rezultat konzervativno planiranog budžeta. To je još jedna potvrda da Vlada Republike Srbije i Ministarstvo finansija realno i u značajnoj meri oprezno planiraju budžet. Sve pozicije na prihodnoj strani realizovane su u većem iznosu u odnosu na plan.
U strukturi ukupnih prihoda i primanja budžeta najizdašniji poreski izvor, porez na dodatu vrednost sa učešćem od 42,2% ostvaren je u iznosu od 549,3 milijarde dinara, što je za 0,3% preko plana. Prihodi od akciza dostigli su iznos od 306 milijardi dinara, odnosno za 2,1% više u odnosu na planiranu veličinu. Porez na dobit pravnih lica ostvaren je u iznosu od 113,2 milijarde dinara, odnosno ostvaren je za 0,2% iznad projektovane vrednosti. Porez na dohodak građana ostvaren je u iznosu od 65,9 milijardi dinara, a prihodi po osnovu carina u iznosu od 51,9 milijardi dinara.
Ostali poreski prihodi su ostvareni u iznosu od 12,7 milijardi, dok su neporeski prihodi ostvareni u iznosu 2,2 milijarde dinara.
Rashodi i izdaci budžeta realizovani su u iznosu od 1.760 milijardi dinara, odnosno u visini od 99,2% u odnosu na plan. To je još jedan od pokazatelja realnog budžeta koji Srbija ima godinama unazad. Visina izdataka za nefinansijsku imovinu, sa učešćem od 11,4% u ukupnim rashodima i izdacima, iznosi 200 milijardi dinara, odnosno 99,2% u odnosu na plan, a dokaz je visokog nivoa realizacije kapitalnog budžeta.
U 2020. godini ostvareni prihodi i primanja od prodaje nefinansijske imovine manji su od izvršenih rashoda za nabavku nefinansijske imovine u iznosu od 407 milijardi dinara, što predstavlja budžetski deficit. Odnosno, izvršenjem izdataka za otplatu glavnice i izdataka za nabavku finansijske imovine, u cilju sprovođenja javnih politika, ostvaren je fiskalni deficit u iznosu od 458,2 milijarde dinara.
Ukupan javni dug Republike Srbije na nivou centralne države na dan 31. decembra 2020. godine iznosio je 26,7 milijardi evra, odnosno 57,4% BDP. Tokom 2020. godine, a usled potrebe da se finansiraju mere podrške privredi i građanima kako bi se smanjio uticaj krize izazvane pandemijom, došlo je do povećanja učešća javnog duga u BDP na centralnom nivou vlasti sa 52%, koliko je iznosio na kraju 2019. godine, na 57,4% na kraju 2020. godine.
Izveštajem o reviziji Završnog računa budžeta za 2020. godinu DRI je dala pozitivno mišljenje sa rezervom, što prema ustanovljenim revizorskim standardima znači da je ovaj završni račun pripremljen u skladu sa zakonom i drugim propisima, osim u delu osnove za mišljenje sa rezervom gde su i konstatovane određene nepravilnosti, sa preporukama i rokovima za njihovo otklanjanje. Konstatovano je da je broj nepravilnosti značajno manji u odnosu na prethodne godine, te da će grešaka u računovodstvenoj evidenciji i finansijskom izveštaju biti sve manje, jer je Ministarstvo finansija prihvatilo većinu preporuka DRI i postupilo po njima.
Smatramo da je sve ovo jako važno za odgovorno upravljanje javnim finansijama i javnim resursima i u danu za glasanje poslanička grupa Saveza vojvođanskih Mađara će glasati za Predlog završnog računa budžeta Republike Srbije za 2020. godinu.
U fokusu predloženih izmena i dopuna Zakona o budžetskom sistemu dve su teme. Za prvu temu možemo reći da je tema koja je usmerena na ostvarivanje ili uređivanje cilja koji je kratkoročnog godišnjeg karaktera. To je indeksacija, odnosno rast plata u javnom sektoru, planirana za 2022. godinu. Druga tema je centralizovani obračun primanja uvođenjem nove platforme za upravljanje ljudskih resursima i kontrolu rashoda za plate. Ovaj segment izmena je sistemski, koji targetira dugoročne ciljeve usmerene na unapređenje sistema upravljanja javnim finansijama i kadrovskom politikom.
Kako plate i penzije predstavljaju značajnu komponentu rashoda države od oko 40%, pažljivo odmeravanje i definisanje politike kretanja ovih rashoda veoma je značajno za održavanje stabilnosti i za odgovorno upravljanje javnim finansijama.
Da li su predložene stope rasta plata u visini 7%, odnosno za pojedine sektore u visini od 8%, a što na nivou ukupnosti, kako je uvaženi ministar izjavio, iznosi 7,3%, pažljivo i odgovorno projektovane? Prema fiskalnoj strategiji koju je Vlada Republike Srbije usvojila, nominalni rast BDP-a za 2022. godinu u odnosu na 2021. projektovana je sa stopom rasta od 7,7%. Bruto društveni proizvod u tekućim tržišnim cenama za 2021. godinu projektovan je u iznosu od 6.163 milijarde dinara, a za 2022. godinu u visini od 6.638,7 milijardi dinara.
Dakle, plate rastu sporije od privrednog rasta i u tom smislu možemo reći da je to ova projekcija sa ekonomskog stanovišta i sa stanovišta održivosti dobro domerena. Prema tome, ono što jeste najvažnije je da projektovani rast plata, prema navedenim parametrima, neće biti generator finansijske nestabilnosti i neravnoteže.
Povodom centralizovanog obračuna primanja, a što je kvalitativan i sistemski napredak u upravljanju javnim finansijama, možemo samo da damo punu podršku. Nesumnjivo je da će ovo unapređenje rezultirati nizom benefita kako u pogledu transparentnosti teme koliko je zaposlenih u javnom sektoru i koliko oni koštaju, pa do podizanja efikasnosti operativnih poslova vezanih za obračun, praćenje i izveštavanje i, što je najvažnije, u upravljanju ovim značajnim resursima.
Svima su nam jasne koristi koje ćemo imati od tačnih, pouzdanih, sveobuhvatnih i blagovremeno dostupnih podataka o ovom značajnom segmentu javnih rashoda, a koje će biti omogućene primenom jedinstvene centralizovane i integrisane baze podataka. Stoga, naravno, podržavamo i ovaj predlog.
Predložene izmene i dopune Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave predstavljaju faze u već započetom procesu reforme javno-službeničkog sistema i u funkciji su podrške izgradnji moderne, efikasne i stručne javne uprave, odnosno pripremljene su radi ostvarivanja ciljeva iz Strategije reforme javne uprave u Republici Srbiji.
Aktuelnim Zakonom o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave iz 2016. godine uspostavljena su osnovna načela karijerinog službeničkog sistema za službenike u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalnih samouprava, čime je lokalni službenički sistem postavljen na istim ili sličnim osnovama kao državni službenički sistem.
Izmenama Zakona o državnim službenicima iz 2018. godine dat je zakonski osnov da se počev od 2019. godine u sve funkcije upravljanja ljudskim resursima na nivou centralne vlasti uvede sistem kompetencija, čime je uspostavljen kvalitetan pravni osnov za unapređenje zapošljavanja i za profesionalni razvoj državnih službenika.
Imajući u vidu izmene koje su izvršene na centralnom nivou vlasti, preduzete su aktivnosti u cilju utvrđivanja mogućnosti da se okvir kompetencija uvede i na lokalnom nivou, što predstavlja dalju reformu javne uprave u oblasti upravljanja ljudskim resursima, u cilju uspostavljanja usklađenog javno-službeničkog sistema i obezbeđivanja ujednačenog položaja zaposlenih.
Tokom 2020. godine, pod pokroviteljstvom Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, održano je nekoliko sastanaka, sa ciljem da se pripremi tekst izmena i dopuna zakona, uz učešće predstavnika AP Vojvodine, Službe za upravljanje kadrovima, Nacionalne akademije za javnu upravu i lokalnih samouprava. Ovi sastanci su pokazali visok nivo saradnje između Ministarstva i lokalne vlasti, ali su ukazali da je potrebno na sličan način urediti institute na centralnom i lokalnom nivou. Ovim izmenama i dopunama Zakona akcenat je stavljen na uvođenje kompetencija službenika, što bi trebalo da doprinese efikasnijoj i profesionalnijoj javnoj upravi, čemu poslanička grupa SVM daje punu podršku.
Pri kraju svoje diskusije želim da istaknem da je Zakonom o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave stvoren pravni okvir za primenu člana 77. stav 2. Ustava Republike Srbije, kojim se omogućuje davanje prednosti nacionalnim manjinama pri zapošljavanju pod istim uslovima, a do postizanja odgovarajuće strukture zaposlenih u javnom sektoru na svim nivoima teritorijalne organizacije.
Prema najsvežijim podacima, na dan 30. septembra ove godine, u AP Vojvodini zastupljenost nacionalnih manjina u organima javne uprave i dalje je ispod njihovog procentualnog učešća u stanovništvu. U slučaju naše mađarske nacionalne zajednice zaostajanje je značajno. Pored 13% učešća u stanovništvu u strukturi zaposlenih, taj broj je svega 4,52%. Dosledna primena afirmativnih mera pri zapošljavanju treba da popravi stanje.
I na samom kraju, želim da još jednom ponovim da će poslanička grupa SVM dati podršku svim predloženim tačkama koje su na dnevnom redu današnje sednice.
Hvala na pažnji.