ROZALIJA EKRES

Nestranačka licnost

Rođena je 1957. godine. Živi u Temerinu.

Po obrazovanju je diplomirani ekonomista.

Direktorka je izdavačke kuće "Magyar Szo".

Prvi poslanički mandat potvrđen joj je 1. decembra 2020. godine.

Izabrana je ispred izborne liste “Vajdasági Magyar Szövetség-Pásztor István – Savez vojvođanskih Mađara-Ištvan Pastor”.
Poslednji put ažurirano: 02.12.2020, 10:54

Osnovne informacije

Statistika

  • 8
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Osma sednica Prvog redovnog zasedanja , 15.04.2021.

Poštovana potpredsednice Parlamenta, poštovana potpredsednice Vlade sa saradnicima, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, nadovezajući se na izlaganja iz poslaničke grupe SVM, o setu predloga zakona koji je pred nama i koje ćemo u celosti podržati, u svom obraćanju ću se osvrnuti na Predlog zakona o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije, kao i na predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima.

Strategijom razvoja energetike Republike Srbije, koju je ovaj visoki dom usvojio 2015. godine, energetska efikasnost se posmatra kao jedan od elemenata, u okviru tranzicije, ka održivom razvoju energetike.

Kao što smo čuli ovim predlogom zakona, koji ima prvobitno za cilj i smanjenje proizvodnje električne energije iz fosilnih izvora, i rešavanja pitanja eksploatacije uglja, određuju se uslovi i način efikasnog korišćenja energije i energenata, kao i politika efikasnog korišćenja energije.

Stvaraju se uslovi za uštedu energije, a samim tim smanjuje se uticaj energetskog sektora na životnu sredinu i klimatske promene. Korišćenje prirodnih resursa će biti na održivom nivou. Cilj koji mi iz SVM je što veća proizvodnja zelene električne energije i smanjenje troškova električne energije koja se dobija iz prljavih izvora.

Sa uštedom energije povećava se konkurentnost privrede, smanjuju se troškovi proizvodnje, poboljšavaju se uslovi za ekonomski razvoj, a u isto vreme se pospešuje smanjenje energetskog siromaštva, a samim tim ispunjavaju se zahtevi direktiva i uredbi EU.

Novina u Predlogu zakon je i osnivanje uprave za finansiranje i podsticanje energetske efikasnosti koju smatramo izuzetno značajnom.

U vezi drugom predloga zakona, Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima mogu reći da smo svi svoja prva saznanja o rudarstvu stekli još u osnovnoj školi i već tada smo bili ponosni što je Republika Srbija bogata rudama. Osećali smo da to bogatstvo na neki način pripada i nama.

Srbija je zemlja sa veoma bogatom rudarskom tradicijom. Prva velika ekspanzija rudarstva počela je još u doba Nemanjića. I tada su postojala pisana i nepisana pravila koja su se odnosila na eksploataciju mineralnih sirovina.

Osma sednica Prvog redovnog zasedanja , 15.04.2021.

Danas ta pravila nazivamo Zakonom o rudarstvu i geološkim istraživanjima.
Trenutni udeo rudarstva u BDP-u iznosi blizu 2% sa realnim izgledima da se za tri godine povećava na 3,5%. Smatramo da će i predložene izmene i dopune zakona imati veliki uticaj na rast.
Hvala.

Sedma sednica Prvog redovnog zasedanja , 13.04.2021.

Poštovani predsedniče, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, ispred poslaničke grupe SVM želim da se obratim Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja vezano za dualno obrazovanje.

Dolazim iz Novog Sada, iz novinsko-izdavačke kuće „Mađar So“ koja izdaje i štampa jedini dnevni list na mađarskom jeziku u Srbiji. Ove godine beležimo 77 godina kontinuiranog izlaženja lista „Mađar So“ koji je jedan od stubnih institucija za očuvanje identiteta jezika i kulture vojvođanskih Mađara.

Uz redakciju značajan sektor naše medijske kuće je i štamparija „Forum“ koja je osnovana 1957. godine. Pored sopstvenih izdanja knjiga, matičnog lista „Mađar So“, dečijih i omladinskih listova štamparija „Forum“ pruža uslugu štampe i većini manjinskih i lokalnih listova izdatih u Vojvodini, kao i listu „Dnevnik“. Veoma smo ponosni i na to što već blizu 40 godina izrađujemo višemilionske tiraže poštanskih marki za „Poštu Srbije“. Problem sa kojim se u poslednje vreme suočavamo je obezbeđivanje stručnog kadra u oblasti štamparstva.

Kao što je poznato, model dualnog obrazovanja u okviru kojeg učenici srednjih škola usvajaju praktična i primenjiva znanja u realnom radnom okruženju je regulisan Zakonom o dualnom obrazovanju. Na osnovu dosadašnjeg iskustva kroz saradnju sa Tehničkom školom „Mileva Marić Ajnštajn“ iz Novog Sada koja u mnoštvu obrazovnih profila obrazuje i tehničare štamparske i grafičke struke, kao i na osnovu iskrenih i otvorenih razgovora sa privrednicima mišljenja smo da se kroz izmene i dopune Zakona o dualnom obrazovanju situacija može popraviti.

Ovom prilikom molimo Ministarstvo da nam pruži informaciju da li četiri godine nakon početka primene zakona razmišlja o njegovoj dopuni i izmeni? Po našem saznanju postoji inicijativa stručnih škola za izradu identičnog plana i programa nastave i učenje za obrazovni profil koji se može školovati po klasičnom školskom sistemu i po sistemu učenja kroz rad u kompanijama.

To rešenje bi omogućilo da tokom školovanja učenici pronađu kompaniju sa kojom bi sklopili ugovor kako bi se školovali po dualnom sistemu, a kompanije bi imale mogućnost da odaberu za sebe određeni broj učenika koji bi se školovali po tom sistemu. Prilikom sklapanja ugovora treba ostaviti mogućnost raskida, bez posledica za bilo koju stranu, ukoliko jedna od strana nije zadovoljna međusobnom saradnjom. Učenici koji nemaju ugovor sa kompanijama, školovali bi se po klasičnom sistemu.

Na taj način bi privreda dobila odgovarajući kadar koji je školovan u njihovim kompanijama, a svi učenici jednaku šansu da se školuju, da se svojim trudom i zalaganjem izbore za ugovore sa kompanijama i omoguće sebi lakše zapošljavanje.

Nadalje, smatra li ministarstvo opravdanim povećanje praga upisa za četvrti stepen stručnih škola na minimalnih 55 bodova? Naravno, sve sa ciljem povećanja konkurencije među učenicima i motivacije za postizanje boljih rezultata u učenju, kako bi sklopili ugovor sa kompanijama i sebi otvorili put ka zapošljavanju.

Na kraju, da li je moguće pojednostaviti postupak za dobijanje licence za instruktore i omogućiti da obuku za licencu i izdavanje licence instruktorima kompanija vrši škola koja sklopi ugovor o dualnom obrazovanju sa tom kompanijom? Mi u poslaničkoj grupi SVM verujemo da izneta pitanja mogu pomoći da se dođe do što boljih rešenja u interesu učenika, škola, privrede i društva u celini. Hvala.

Sedma sednica Prvog redovnog zasedanja , 13.04.2021.

Poštovani predsedniče, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, ispred poslaničke grupe SVM želim da se obratim Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja vezano za dualno obrazovanje.

Dolazim iz Novog Sada, iz novinsko-izdavačke kuće „Mađar So“ koja izdaje i štampa jedini dnevni list na mađarskom jeziku u Srbiji. Ove godine beležimo 77 godina kontinuiranog izlaženja lista „Mađar So“ koji je jedan od stubnih institucija za očuvanje identiteta jezika i kulture vojvođanskih Mađara.

Uz redakciju značajan sektor naše medijske kuće je i štamparija „Forum“ koja je osnovana 1957. godine. Pored sopstvenih izdanja knjiga, matičnog lista „Mađar So“, dečijih i omladinskih listova štamparija „Forum“ pruža uslugu štampe i većini manjinskih i lokalnih listova izdatih u Vojvodini, kao i listu „Dnevnik“. Veoma smo ponosni i na to što već blizu 40 godina izrađujemo višemilionske tiraže poštanskih marki za „Poštu Srbije“. Problem sa kojim se u poslednje vreme suočavamo je obezbeđivanje stručnog kadra u oblasti štamparstva.

Kao što je poznato, model dualnog obrazovanja u okviru kojeg učenici srednjih škola usvajaju praktična i primenjiva znanja u realnom radnom okruženju je regulisan Zakonom o dualnom obrazovanju. Na osnovu dosadašnjeg iskustva kroz saradnju sa Tehničkom školom „Mileva Marić Ajnštajn“ iz Novog Sada koja u mnoštvu obrazovnih profila obrazuje i tehničare štamparske i grafičke struke, kao i na osnovu iskrenih i otvorenih razgovora sa privrednicima mišljenja smo da se kroz izmene i dopune Zakona o dualnom obrazovanju situacija može popraviti.

Ovom prilikom molimo Ministarstvo da nam pruži informaciju da li četiri godine nakon početka primene zakona razmišlja o njegovoj dopuni i izmeni? Po našem saznanju postoji inicijativa stručnih škola za izradu identičnog plana i programa nastave i učenje za obrazovni profil koji se može školovati po klasičnom školskom sistemu i po sistemu učenja kroz rad u kompanijama.

To rešenje bi omogućilo da tokom školovanja učenici pronađu kompaniju sa kojom bi sklopili ugovor kako bi se školovali po dualnom sistemu, a kompanije bi imale mogućnost da odaberu za sebe određeni broj učenika koji bi se školovali po tom sistemu. Prilikom sklapanja ugovora treba ostaviti mogućnost raskida, bez posledica za bilo koju stranu, ukoliko jedna od strana nije zadovoljna međusobnom saradnjom. Učenici koji nemaju ugovor sa kompanijama, školovali bi se po klasičnom sistemu.

Na taj način bi privreda dobila odgovarajući kadar koji je školovan u njihovim kompanijama, a svi učenici jednaku šansu da se školuju, da se svojim trudom i zalaganjem izbore za ugovore sa kompanijama i omoguće sebi lakše zapošljavanje.

Nadalje, smatra li ministarstvo opravdanim povećanje praga upisa za četvrti stepen stručnih škola na minimalnih 55 bodova? Naravno, sve sa ciljem povećanja konkurencije među učenicima i motivacije za postizanje boljih rezultata u učenju, kako bi sklopili ugovor sa kompanijama i sebi otvorili put ka zapošljavanju.

Na kraju, da li je moguće pojednostaviti postupak za dobijanje licence za instruktore i omogućiti da obuku za licencu i izdavanje licence instruktorima kompanija vrši škola koja sklopi ugovor o dualnom obrazovanju sa tom kompanijom? Mi u poslaničkoj grupi SVM verujemo da izneta pitanja mogu pomoći da se dođe do što boljih rešenja u interesu učenika, škola, privrede i društva u celini. Hvala.

Prvo vanredno zasedanje , 28.01.2021.

Poštovana predsedavajuća, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, ispred grupe SVM želim da uputim i jedno pitanje i da predočim jedan problem Ministarstvu finansija.

Pitanje je vezano za produženje roka za uvođenje rodno odgovornog budžetiranja do 2024. godine. Rodno budžetiranje je delimično nova praksa u Srbiji, ali i u svetu. Pre nekoliko godina smo započeli sa postepenim uvođenjem rodnih principa u budžetski proces. Zvanično od 2015. godine.

Slobodno možemo reći da idemo gotovo u korak sa zemljama koje su vodeće u ovoj oblasti. Podršku uvođenju ovog procesa u Srbiji na republičkom i na pokrajinskom nivou pružala je Agencija UN za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena, a na nivou lokalnih samouprava Stalna konferencija gradova i opština, kao i Zavod za ravnopravnost polova. Uprkos solidnim rezultatima, nažalost, još uvek postoji nerazumevanje rodnih principa, a verovatno iz tog razloga proističe i izvestan otpor u primeni.

Moje pitanje je – da li će se do roka koji je predložen izmenom i dopunom Zakona o budžetskom sistemu raditi rodne analize? Da li postoji ideja, plan ili metod po kom će se raditi? Kakva je situacija sa rodnim statistikama i da li bi unapređenje tih podataka pomoglo kvalitetnijem vođenju ovog procesa imajući u vidu da nam je za smisleno rodno budžetiranje pre svega potrebna rodna analiza?

Problem na koji želim skrenem pažnju tiče se materije koju uređuje Zakon o budžetskom sistemu. Radi se o planiranju kapitalnih ulaganja u slučajevima kada se iz republičkog ili pokrajinskog budžeta transferišu sredstva za kapitalna ulaganja nosiocima investicija, uglavnom jedinicama lokalnih samouprava. Iako se radi o kapitalnim ulaganjima, transfer, kao rashod Klase 4, u smislu ekonomske klasifikacije nije moguće iskazati u trogodišnjem budžetu.

U tom smislu ideja da se podrži investicija lokalne samouprave putem transfera mora se ili u celini za višegodišnje potrebe planirati godišnjim budžetom, čime se vrši zarobljavanje sredstava za koje je izvesno da neće u gotovinskom smislu biti utrošena u toj godini, ili se planirati u godišnjem iznosu sufinansiranja, čime lokalna samouprava ukoliko se oslanja na izvor drugih nivoa vlasti ima neizvesnost u smislu daljeg obezbeđivanja izvora finansiranja.

Smatramo da je mogućnost rešenja izmena Zakona o budžetskom sistemu, odredbe člana 54. o preuzimanju obaveza, u smislu definisanja trogodišnjeg iskazivanja u kapitalnom delu budžeta, osim kapitalnih izdataka Klase 5 i rashoda kapitalnog karaktera Klase 4 koji su namenjeni za investiciona ulaganja.

Rezultat ovakvog normiranja bilo bi, s jedne strane, predvidljivije planiranje u budžetima, s druge strane raspoređivanje tereta cele investicije na više budžetskih ciklusa. Naravno, treba imati u vidu i činjenicu da je višegodišnje planiranje preuzimanje obaveza za više godina unapred, te u tom smislu treba razmotriti i potrebu utvrđivanja granica kao npr, kod zaduživanja. Hvala.