ROZALIJA EKRES

Nestranačka licnost

Rođena je 1957. godine. Živi u Temerinu.

Po obrazovanju je diplomirani ekonomista.

Direktorka je izdavačke kuće "Magyar Szo".

Prvi poslanički mandat potvrđen joj je 1. decembra 2020. godine.

Izabrana je ispred izborne liste “Vajdasági Magyar Szövetség-Pásztor István – Savez vojvođanskih Mađara-Ištvan Pastor”.
Poslednji put ažurirano: 02.12.2020, 10:54

Osnovne informacije

Statistika

  • 13
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Deveto vanredno zasedanje , 22.07.2021.

Poštovani potpredsedniče, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, ispred poslaničke grupe Savez vojvođanskih Mađara pitanja ću uputiti Ministarstvu finansija i Kancelariji za javne nabavke koja u okviru svojih nadležnosti predlaže mere za unapređenje sistema javnih nabavki, pruža stručnu pomoć naručiocima i ponuđačima, doprinosi stvaranju uslova za ekonomičnu, efikasnu i transparentnu upotrebu javnih sredstava u postupku javne nabavke.

Javne nabavke su značajan instrument razvoja savremenih država, jer institucijama omogućavaju objektivno i transparentno pribavljanje dobara, usluga i radova uz podsticanje odgovornog trošenja budžetskih sredstava.

Obzirom da se značajan obim javne potrošnje vrši preko sistema javnih nabavki, samo funkcionalan sistem nabavki osigurava efikasno trošenje novca poreskih obveznika.

Najvažniji ključni principi od kojih zavisi efikasnost javnih nabavki su ekonomičnost i učinkovitost upotrebe javnih sredstava, obezbeđivanje konkurencije i transparentnost.

U današnjem vremenu javne nabavke su poprimile veliki značaj, kako na nacionalnom tako i na međunarodnom nivou. U Evropskoj uniji predstavljaju značajno tržište. Prema procenama Evropske komisije ukupna vrednost javnih nabavki iznosi 14% BDP-a Unije.

U Republici Srbiji je prema podacima iz godišnjih Izveštaja Kancelarije za javne nabavke u 2019. godini po sprovedenim postupcima javnih nabavki zaključeno 122.066 ugovora ukupne vrednosti od 441 milijarde dinara, a u 2020. godini 135.022 ugovora ukupne vrednosti 376 milijardi dinara.

Učešće zaključenih ugovora u BDP-u u 2019. godini iznosilo je 8,14%, a u 2020. godini 6,88%. Pad učešća u 2020. godini obrazlaže se povećanjem broja izuzetaka od primene novog zakona koji je na snazi od 1. jula 2020. godine, kao i usled, nažalost, još uvek prisutne pandemije.

Istraživanja koja se sprovode u vezi sa javnim nabavkama su pokazala da u većini postupaka postoji samo jedna ponuda, u preko 55% slučajeva da je najniža ponuđena cena jedini kriterijum u 90% slučajeva, čime se što je vrlo verovatno kvalitet stavlja u drugi plan, dok u zemljama u okruženju nije takva praksa.

Takođe, izveštaji Državne revizorske institucije govore o brojnim nepravilnostima u vezi sa sprovedenim postupcima javnih nabavki.

Moje pitanje je kakvo je mišljenje Ministarstva finansija i Kancelarije za javne nabavke u vezi sa navedenim podacima i da li ima prostora i načina da se unapredi sistem javnih nabavki kako bi se dodatno podstakla konkurencija, efikasnost i ekonomično trošenje javnih sredstava i što je izuzetno važno, poboljšao kvalitet nabavljenih dobara usluga i radova, što su svakako proklamovani ciljevi koji bi trebali biti ostvareni primenom zakona o javnim nabavkama?

Hvala.

Četvrto vanredno zasedanje , 10.06.2021.

Poštovana potpredsednice Kovač, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani predstavnici nadležnih komisija, kao što je poznato i kao što smo čuli iz uvodnog izlaganja, krajem 2019. godine je donet Zakon o kontroli državne pomoći koji je usklađen sa preporukama Evropske komisije.

Formirana je i Komisija za kontrolu državne pomoći, kao samostalna i nezavisna organizacija koja vrši javna ovlašćenja, čime je stvorena osnovna pretpostavka za unapređenje kontrole i omogućavanje transparentnosti prilikom dodele državne pomoći, kao i jačanje konkurencije.

Najvažnije nadležnosti Komisije su ocenjivanje postojanja i usklađenosti državne pomoći sa pravilima o dodeli državne pomoći, usvajanje i obelodanjivanje godišnjeg izveštaja o dodeljenoj državnoj pomoći i vođenje registra dodeljene državne pomoći.

U toku 2020. godine Komisija je kao novoformirana organizacija uspostavila svoju organizaciju i vršila kadrovsko osposobljavanje sa ciljem usavršavanja rada stručnih službi. Organizovane su obuke radi unapređenja kadrovskih kapaciteta, a sve u saradnji sa Ministarstvo za evropske integracije.

S obzirom da se radi o novoosnovanoj, nezavisnoj i samostalnoj organizaciji u prvoj godini rada uspostavljen je pravni i institucionalni okvir za nesmetano funkcionisanje i rad Komisije.

Razumljivo je da zbog otežanih uslova rada, a najpre zbog pandemije u 2020. godini Komisija nije mogla raditi punim kapacitetom i nije bilo moguće adekvatno popunjavanje kadrovskih kapaciteta.

Ipak, Komisija je reagovala pravovremeno u donošenju odgovarajućih uredbi i stvaranja pravnog okvira za mere državne pomoći i podrške privredi u uslovima pandemije.

Poslanička grupa SVM prihvata Izveštaj o radu Komisije za kontrolu državne pomoći za 2020. godinu, jer smo mišljenja da je neophodno podržati napore i aktivnosti Komisije u ostvarivanju njenih nadležnosti i planiranih ciljeva.

Prema podnetom Izveštaju o radu Republičke komisije za zaštitu prava za 2020. godinu uočavaju se vrlo kompleksne i složene aktivnosti koje je sprovodila komisija kao samostalan i nezavistan organ Republike Srbije koji obezbeđuje zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, pri čemu je u okviru svojih nadležnosti za postupke javnih nabavki koji su započeti po starom zakonu postupala u skladu sa odredbama tog zakona, a za postupke koji su započeti po novom zakonu od 1. jula 2020. godine prema odredbama novog zakona.

Mišljenja sam da je važno osvrnuti se na istaknute nepravilnosti u postupcima javnih nabavki koje su učestale i koje se pojavljuju u kontinuitetu već duži vremenski period, a koje je republička komisija zapazila i kao takve istakla u podnetom izveštaju prilikom rešavanja po podnetim zahtevima za zaštitu prava ponuđača u postupcima javnih nabavki.

Sve naznačene nepravilnosti odnose se na izradu konkursne dokumentacije sa nejasnom sadržinom koja ne omogućava ponuđačima da pripreme prihvatljive ponude i na osnovu koje bi se isključila subjektivnost u postupanju naručioca prilikom ocene ponuda. Nepravilnosti se odnose i na tehničke specifikacije koje su diskriminatorskog karaktera. Naravno da ovo utiče na ograničeni krug potencijalnih ponuđača i sužava konkurenciju, što predstavlja lošu praksu u sprovođenju postupaka javnih nabavki i kosi se sa osnovnim načelima obezbeđivanja konkurencije i zabrane diskriminacije u postupcima javnih nabavki.

Konstatovanje nepravilnosti u podnetom izveštaju po svojoj prirodi i značaju zahtevaju da se u razmeni iskustava i znanja u ovoj oblasti sa drugim državnim organima preduzmu mere da se smanji učestalost pojavljivanja ovih nepravilnosti, poveća konkurentnost i eliminiše diskriminacija, kako bi se povećala efikasnost i efektivnost, odnosno unapređenje celokupnog sistema javnih nabavki.

Podnetom Izveštaju o radu Republičke komisije za zaštitu prava za 2020. godinu dajemo našu podršku.

Monitoring nad sprovođenjem Zakona o javnim nabavkama je uveden aktuelnim Zakonom o javnim nabavkama, koji je u primeni od 1. jula 2020. godine, iako je i prema prethodno važećem zakonu obavljajući svoje poslove Uprava za javne nabavke, odnosno sada Kancelarija za javne nabavke na indirektan način vršila poslove pravilnosti sprovođenja postupaka javnih nabavki.

Prema podnetom Izveštaju o sprovedenom monitoringu Kancelarije za javne nabavke za 2020. godinu vidljiv je širok obim i kompleksnost pitanja u delokrugu praćenja aktivnosti i postupanja u procesima javnih nabavki.

Od izuzetnog je značaja koordinacija i saradnja sa institucijama i organima čije su nadležnosti u neposrednoj vezi sa sprovođenjem Zakona o javnim nabavkama, kao i organima i nadležnim institucijama u cilju sprečavanja neregularnosti u postupcima javnih nabavki, kriminalnih radnji i borbe protiv korupcije. Naročito je važno intenziviranje ove saradnje sa ciljem povećanja efikasnosti i smanjenja mogućnosti za nezakonito poslovanje u ovoj oblasti.

Mišljenja sam da bi, s obzirom na činjenicu da Kancelarija nema zakonske nadležnosti da vrši kontrolu realizacije zaključenih ugovora nakon sprovedenih postupaka javnih nabavki, bilo veoma značajno intenzivirati saradnju sa DRI koja ima važnu ulogu priliko sprovođenja revizije pravilnosti javnih nabavki, ne samo postupaka sprovođenja javnih nabavki, odabira ponuđača i zaključivanja ugovora, već i realizacije zaključenih ugovora i koja ima kadrovski potencijal koji poseduje integritet, stručna znanja i sposobnosti, tako da istovremeno sa izvođenjem postupaka revizije finansijskih izveštaja može ostvariti celovit uvid u dokumentaciju u vezi sa postupcima, kao i realizacijom zaključenih ugovora i doneti kvalitetne i pouzdane analize, kao i predloge mera za otklanjanje utvrđenih nepravilnosti i unapređenje poslovanja u vezi sa postupcima javnih nabavki.

Važna je uloga Kancelarije u vezi sa Zakonom o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije po osnovu zahteva viših javnih tužilaštava i organa MUP-a u pogledu davanja stručne pomoći i ostvarenom nadzoru nad određenim postupcima javnih nabavki, pri čemu svakako treba intenzivirati aktivnosti i na povratnim informacija u vezi sa traženim nadzorom.

Navedeno predstavlja važnu aktivnost u sprovođenju planiranih radnji i postupaka u procesu pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji, u vezi sa poglavljem 23 „Pravosuđe i osnovna prava“, kao i poglavljem pet „Javne nabavke“.

Nije manje važno ni jačanje preventivnih aktivnosti Kancelarije u toku trajanja samog postupka javne nabavke, koje je od izuzetne koristi za naručioce i ponuđače radi otklanjanja nepravilnosti i zakonitog postupanja kako u javnim nabavkama u toku, tako i u budućim postupcima.

Unapređivanje i intenziviranje edukacije naručilaca, a naročito potencijalnih ponuđača u svim oblastima javnih nabavki trebalo bi da bude jedan od prioriteta Kancelarije. Nezadovoljni ponuđači krivične prijave često podnose nakon okončanja postupka ili čak nakon realizacije zaključenih ugovora, ukazujući na diskriminaciju, nepravilnosti i zloupotrebe prilikom odabira ponuđača, što je svakako teži i duži put.

Obzirom da je zakon usklađen sa propisima EU iz oblasti javnih nabavki, važna je saradnja Kancelarije, kao i razmena mišljenja i korišćenje dobrih praksi, odnosno sprovođenja postupaka javnih nabavki zemalja članica EU. I ovaj treći izveštaj o sprovedenom monitoringu Kancelarije za javne nabavke za 2020. godinu ima našu podršku.

Kao četvrti izveštaj, iako je ređe prisutno u javnosti i manje je poznato čime se bavi i koje su njene nadležnosti, verovatno usled nedovoljne razvijenosti tržišta kapitala i manjeg intenziteta transakcija koje se obavljaju, važno je naglasiti da se kada se govori o Komisiji za hartije od vrednosti radi o izuzetno važnoj organizaciji koja je kao nezavisna i samostalna organizacija odgovorna za obezbeđivanje zakonitosti i funkcionisanja tržišta hartija od vrednosti, sa ciljem zaštite investitora i obezbeđivanja pravičnosti, efikasnosti i transparentnosti tržišta hartija od vrednosti.

Iz podnetog izveštaja se može videti veoma širok spektar poslovnih aktivnosti i nadležnosti Komisije za hartije od vrednosti koje se ogledaju u organizovanju, regulisanju, kontroli i vršenju nadzora na tržištu kapitala. Izdvojila bih svega nekoliko.

Komisija za hartije od vrednosti reguliše, vrši nadzor i prati poslovanje investicionih društava, društava za upravljanje investicionim fondovima i investicionih fondova; reguliše, vrši nadzor i prati primenu Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma; nadalje, reguliše, vrši nadzor i prati trgovanje hartijama od vrednosti. Sa ciljem efikasnog obavljanja navedenih poslova, Komisija za hartije od vrednosti, između ostalog, donosi podzakonska akta za sprovođenje zakona, donosi mišljenja i saopštenja, organizuje obuke i polaganje ispita za sticanje zvanja i izdaje sertifikate i dozvole za rad i sarađuje sa nadležnim državnim organima, Narodnom bankom, sudovima i Tužilaštvom.

Komisija, takođe u cilju pružanja pravne pomoći i razmene informacija sarađuje sa međunarodnim organizacijama i stranim regulatornim telima u ovoj oblasti, naročito sa Međunarodnom organizacijom komisija za hartije od vrednosti, čiji je redovan član. Ima značajnu ulogu u procesu pridruživanja Republike Srbije Evropskoj uniji, s obzirom na činjenicu da je Komisija za hartije od vrednosti uključena čak kod četiri pregovaračka poglavlja, to su Pregovaračko poglavlje 4 – kretanje kapitala, 6 – pravo privrednih društava, 9 – finansijske usluge i 17 – ekonomska i monetarna politika.

Da bi Komisija za hartije od vrednosti efikasno odgovorila na izazove koji proizilaze iz kompleksnih poslova i zadataka koji su u okviru njene nadležnosti, svakako su joj potrebni resursi, a naročito kadrovski kapaciteti sa odgovarajućim znanjima i sposobnostima i kontinuiranom edukacijom.

Poslanička grupa Saveza vojvođanskih Mađara je mišljenja da je neophodno podržati napore i aktivnosti Komisije za hartije od vrednosti u ostvarivanju njenih nadležnosti i planiranih ciljeva. Zbog svega navedenog, podržavamo i prihvatamo Godišnji izveštaj Komisije za hartije od vrednosti za 2020. godinu. Hvala lepo.

Trinaesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 25.05.2021.

Hvala predsedniče.

Drage koleginice i kolege narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SVM pitanja postavljam Ministarstvu zaštite životne sredine i Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Pošumljavanje planete, kao način borbe protiv klimatskih promena, je već nekoliko godina istaknuta tema. Procene ekologa govore da bi sadnja drveća bila efikasnija za smanjenje štetnih gasova od drugih ekoloških rešenja. Evropski prosek šumovitosti iznosi 46%. Srbija trenutno ima oko 29% površine pod šumom, a Nacionalnom strategijom pošumljavanja teži se da se ovaj procenat podigne na oko 42%.

Autonomna pokrajina Vojvodina sa oko 6,5% površine pod šumama, nažalost, predstavlja područje sa najnižim stepenom šumovitosti u Srbiji i Evropi. Da bi se u Vojvodini dostigla optimalna šumovitost od 14%, površine pod šumom treba najmanje udvostručiti.

Veliki problem je i neravnomeran raspored šuma. U 14 opština Vojvodine stepen šumovitosti je ispod 1%. Obzirom da je Vojvodina, kao što je poznato, pretežno poljoprivredni region, nije lako naći nove površine koje bi se mogle pošumiti.

Površine za pošumljavanje treba tražiti u nižim klasama poljoprivrednog zemljišta, kao i uz saobraćajnice i kanale. Značajno bi bilo i podizanje vetrozaštitnih pojaseva, a u urbanim sredinama treba nastojati da slobodan prostor bude oplemenjen dekorativnom vegetacijom.

Početkom ove godine Ministarstvo zaštite životne sredine je na konkursu za pošumljavanje dodelilo 100 miliona dinara za 38 lokalnih samouprava, od kojih je veliki broj iz Vojvodine. Među njima je i Temerin, opština koja predvodi listu najmanje pošumljenih opština i gradova u Srbiji od ispod 1%. Temerin je i moje rodno mesto, stoga mi je posebno drago što je Ministarstvo za zaštitu životne sredine opredelilo 2,2 miliona dinara opštini Temerin za početak revitalizacije spomenika prirode „Stari park“. Površina parka je blizu četiri hektara. Podignut je početkom 19. veka, paralelno sa izgradnjom dvorca porodice Sečanj. Obnavljanjem „Starog parka“ i jezera u njemu, a nadamo se i dvorca, jedno izuzetno prirodno i kulturno nasleđe biće trajno očuvano.

U lokalnim zajednicama Vojvodine postoji više desetina sličnih parkova sa izuzetnim prirodnim, istorijskim i kulturnim nasleđem. Izdvojiću park u Novom Kneževcu koji je pod zaštitom države, kao prirodni spomenik vrtne i pejzažne arhitekture. Nastao je uz izgradnju dvoraca porodica Talijan i Fajlić tokom 19. veka na oko 10 hektara površine.

Ovom prilikom se obraćam Ministarstvu zaštite životne sredine i postavljam sledeće pitanje - obzirom da je rebalansom budžeta Republike Srbije za 2021. godinu inicijalni budžet za zaštitu životne sredine povećan za četiri milijarde dinara, da li Ministarstvo planira raspisivanje novih konkursa za pošumljavanje, a u okviru kojih bi se sredstva opredelila i za revitalizaciju lokalnih parkova sa prirodnim i kulturnim nasleđem, kao i za uspostavljanje novih sa ciljem ublažavanja klimatskih ekstrema na lokalnom nivou?

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede pitam – da li smatrate da izmenama Zakona o šumama treba obavezati lokalne samouprave da izrade plan pošumljavanja u kojem bi opredelile površine pogodne za pošumljavanje i rešile imovinsko-pravne odnose na njima? Hvala lepo.

Deveto vanredno zasedanje , 22.07.2021.

Poštovani potpredsedniče, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, ispred poslaničke grupe Savez vojvođanskih Mađara pitanja ću uputiti Ministarstvu finansija i Kancelariji za javne nabavke koja u okviru svojih nadležnosti predlaže mere za unapređenje sistema javnih nabavki, pruža stručnu pomoć naručiocima i ponuđačima, doprinosi stvaranju uslova za ekonomičnu, efikasnu i transparentnu upotrebu javnih sredstava u postupku javne nabavke.

Javne nabavke su značajan instrument razvoja savremenih država, jer institucijama omogućavaju objektivno i transparentno pribavljanje dobara, usluga i radova uz podsticanje odgovornog trošenja budžetskih sredstava.

Obzirom da se značajan obim javne potrošnje vrši preko sistema javnih nabavki, samo funkcionalan sistem nabavki osigurava efikasno trošenje novca poreskih obveznika.

Najvažniji ključni principi od kojih zavisi efikasnost javnih nabavki su ekonomičnost i učinkovitost upotrebe javnih sredstava, obezbeđivanje konkurencije i transparentnost.

U današnjem vremenu javne nabavke su poprimile veliki značaj, kako na nacionalnom tako i na međunarodnom nivou. U Evropskoj uniji predstavljaju značajno tržište. Prema procenama Evropske komisije ukupna vrednost javnih nabavki iznosi 14% BDP-a Unije.

U Republici Srbiji je prema podacima iz godišnjih Izveštaja Kancelarije za javne nabavke u 2019. godini po sprovedenim postupcima javnih nabavki zaključeno 122.066 ugovora ukupne vrednosti od 441 milijarde dinara, a u 2020. godini 135.022 ugovora ukupne vrednosti 376 milijardi dinara.

Učešće zaključenih ugovora u BDP-u u 2019. godini iznosilo je 8,14%, a u 2020. godini 6,88%. Pad učešća u 2020. godini obrazlaže se povećanjem broja izuzetaka od primene novog zakona koji je na snazi od 1. jula 2020. godine, kao i usled, nažalost, još uvek prisutne pandemije.

Istraživanja koja se sprovode u vezi sa javnim nabavkama su pokazala da u većini postupaka postoji samo jedna ponuda, u preko 55% slučajeva da je najniža ponuđena cena jedini kriterijum u 90% slučajeva, čime se što je vrlo verovatno kvalitet stavlja u drugi plan, dok u zemljama u okruženju nije takva praksa.

Takođe, izveštaji Državne revizorske institucije govore o brojnim nepravilnostima u vezi sa sprovedenim postupcima javnih nabavki.

Moje pitanje je kakvo je mišljenje Ministarstva finansija i Kancelarije za javne nabavke u vezi sa navedenim podacima i da li ima prostora i načina da se unapredi sistem javnih nabavki kako bi se dodatno podstakla konkurencija, efikasnost i ekonomično trošenje javnih sredstava i što je izuzetno važno, poboljšao kvalitet nabavljenih dobara usluga i radova, što su svakako proklamovani ciljevi koji bi trebali biti ostvareni primenom zakona o javnim nabavkama?

Hvala.

Trinaesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 25.05.2021.

Hvala predsedniče.

Drage koleginice i kolege narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SVM pitanja postavljam Ministarstvu zaštite životne sredine i Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Pošumljavanje planete, kao način borbe protiv klimatskih promena, je već nekoliko godina istaknuta tema. Procene ekologa govore da bi sadnja drveća bila efikasnija za smanjenje štetnih gasova od drugih ekoloških rešenja. Evropski prosek šumovitosti iznosi 46%. Srbija trenutno ima oko 29% površine pod šumom, a Nacionalnom strategijom pošumljavanja teži se da se ovaj procenat podigne na oko 42%.

Autonomna pokrajina Vojvodina sa oko 6,5% površine pod šumama, nažalost, predstavlja područje sa najnižim stepenom šumovitosti u Srbiji i Evropi. Da bi se u Vojvodini dostigla optimalna šumovitost od 14%, površine pod šumom treba najmanje udvostručiti.

Veliki problem je i neravnomeran raspored šuma. U 14 opština Vojvodine stepen šumovitosti je ispod 1%. Obzirom da je Vojvodina, kao što je poznato, pretežno poljoprivredni region, nije lako naći nove površine koje bi se mogle pošumiti.

Površine za pošumljavanje treba tražiti u nižim klasama poljoprivrednog zemljišta, kao i uz saobraćajnice i kanale. Značajno bi bilo i podizanje vetrozaštitnih pojaseva, a u urbanim sredinama treba nastojati da slobodan prostor bude oplemenjen dekorativnom vegetacijom.

Početkom ove godine Ministarstvo zaštite životne sredine je na konkursu za pošumljavanje dodelilo 100 miliona dinara za 38 lokalnih samouprava, od kojih je veliki broj iz Vojvodine. Među njima je i Temerin, opština koja predvodi listu najmanje pošumljenih opština i gradova u Srbiji od ispod 1%. Temerin je i moje rodno mesto, stoga mi je posebno drago što je Ministarstvo za zaštitu životne sredine opredelilo 2,2 miliona dinara opštini Temerin za početak revitalizacije spomenika prirode „Stari park“. Površina parka je blizu četiri hektara. Podignut je početkom 19. veka, paralelno sa izgradnjom dvorca porodice Sečanj. Obnavljanjem „Starog parka“ i jezera u njemu, a nadamo se i dvorca, jedno izuzetno prirodno i kulturno nasleđe biće trajno očuvano.

U lokalnim zajednicama Vojvodine postoji više desetina sličnih parkova sa izuzetnim prirodnim, istorijskim i kulturnim nasleđem. Izdvojiću park u Novom Kneževcu koji je pod zaštitom države, kao prirodni spomenik vrtne i pejzažne arhitekture. Nastao je uz izgradnju dvoraca porodica Talijan i Fajlić tokom 19. veka na oko 10 hektara površine.

Ovom prilikom se obraćam Ministarstvu zaštite životne sredine i postavljam sledeće pitanje - obzirom da je rebalansom budžeta Republike Srbije za 2021. godinu inicijalni budžet za zaštitu životne sredine povećan za četiri milijarde dinara, da li Ministarstvo planira raspisivanje novih konkursa za pošumljavanje, a u okviru kojih bi se sredstva opredelila i za revitalizaciju lokalnih parkova sa prirodnim i kulturnim nasleđem, kao i za uspostavljanje novih sa ciljem ublažavanja klimatskih ekstrema na lokalnom nivou?

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede pitam – da li smatrate da izmenama Zakona o šumama treba obavezati lokalne samouprave da izrade plan pošumljavanja u kojem bi opredelile površine pogodne za pošumljavanje i rešile imovinsko-pravne odnose na njima? Hvala lepo.

Sedma sednica Prvog redovnog zasedanja , 13.04.2021.

Poštovani predsedniče, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, ispred poslaničke grupe SVM želim da se obratim Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja vezano za dualno obrazovanje.

Dolazim iz Novog Sada, iz novinsko-izdavačke kuće „Mađar So“ koja izdaje i štampa jedini dnevni list na mađarskom jeziku u Srbiji. Ove godine beležimo 77 godina kontinuiranog izlaženja lista „Mađar So“ koji je jedan od stubnih institucija za očuvanje identiteta jezika i kulture vojvođanskih Mađara.

Uz redakciju značajan sektor naše medijske kuće je i štamparija „Forum“ koja je osnovana 1957. godine. Pored sopstvenih izdanja knjiga, matičnog lista „Mađar So“, dečijih i omladinskih listova štamparija „Forum“ pruža uslugu štampe i većini manjinskih i lokalnih listova izdatih u Vojvodini, kao i listu „Dnevnik“. Veoma smo ponosni i na to što već blizu 40 godina izrađujemo višemilionske tiraže poštanskih marki za „Poštu Srbije“. Problem sa kojim se u poslednje vreme suočavamo je obezbeđivanje stručnog kadra u oblasti štamparstva.

Kao što je poznato, model dualnog obrazovanja u okviru kojeg učenici srednjih škola usvajaju praktična i primenjiva znanja u realnom radnom okruženju je regulisan Zakonom o dualnom obrazovanju. Na osnovu dosadašnjeg iskustva kroz saradnju sa Tehničkom školom „Mileva Marić Ajnštajn“ iz Novog Sada koja u mnoštvu obrazovnih profila obrazuje i tehničare štamparske i grafičke struke, kao i na osnovu iskrenih i otvorenih razgovora sa privrednicima mišljenja smo da se kroz izmene i dopune Zakona o dualnom obrazovanju situacija može popraviti.

Ovom prilikom molimo Ministarstvo da nam pruži informaciju da li četiri godine nakon početka primene zakona razmišlja o njegovoj dopuni i izmeni? Po našem saznanju postoji inicijativa stručnih škola za izradu identičnog plana i programa nastave i učenje za obrazovni profil koji se može školovati po klasičnom školskom sistemu i po sistemu učenja kroz rad u kompanijama.

To rešenje bi omogućilo da tokom školovanja učenici pronađu kompaniju sa kojom bi sklopili ugovor kako bi se školovali po dualnom sistemu, a kompanije bi imale mogućnost da odaberu za sebe određeni broj učenika koji bi se školovali po tom sistemu. Prilikom sklapanja ugovora treba ostaviti mogućnost raskida, bez posledica za bilo koju stranu, ukoliko jedna od strana nije zadovoljna međusobnom saradnjom. Učenici koji nemaju ugovor sa kompanijama, školovali bi se po klasičnom sistemu.

Na taj način bi privreda dobila odgovarajući kadar koji je školovan u njihovim kompanijama, a svi učenici jednaku šansu da se školuju, da se svojim trudom i zalaganjem izbore za ugovore sa kompanijama i omoguće sebi lakše zapošljavanje.

Nadalje, smatra li ministarstvo opravdanim povećanje praga upisa za četvrti stepen stručnih škola na minimalnih 55 bodova? Naravno, sve sa ciljem povećanja konkurencije među učenicima i motivacije za postizanje boljih rezultata u učenju, kako bi sklopili ugovor sa kompanijama i sebi otvorili put ka zapošljavanju.

Na kraju, da li je moguće pojednostaviti postupak za dobijanje licence za instruktore i omogućiti da obuku za licencu i izdavanje licence instruktorima kompanija vrši škola koja sklopi ugovor o dualnom obrazovanju sa tom kompanijom? Mi u poslaničkoj grupi SVM verujemo da izneta pitanja mogu pomoći da se dođe do što boljih rešenja u interesu učenika, škola, privrede i društva u celini. Hvala.