ROZALIJA EKRES

Savez vojvođanskih Mađara

OSVRT OTVORENOG PARLAMENTA

Rozalija Ekres je do sada jednom bila narodna poslanica, u 12. sazivu, od 2020. do 2020. godine.

U 12. sazivu bila je članica Odbora za kulturu i informisanje, Odbora za prava deteta, kao i zamenica člana Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava i Odbora za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva.

Tokom 12. saziva na redovnim skupštinskim zasedanjima je provela 285 sati, 22 puta se obraćala u plenumu, u postavljanju poslaničkih pitanja učestvovala je jednom, a u traženju obaveštenja i objašnjenja učestvovala je osam puta. Što se tiče prisustva glasanjima za akte, prisustvovala je 319 puta, od čega je za 318 akata glasala “za”.

U 13. sazivu izabrana je za poslanicu kao peta na listi Vajdasági Magyar Szövetség – Pásztor István – Savez vojvođanskih Mađara – Ištvan Pastor, i mandat joj je potvrđen 01.08.2022. godine.

U 13. sazivu deo je poslaničke grupe Savez vojvođanskih Mađara. Članica je Odbora za kulturu i informisanje i Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, i zamenica člana Odbora za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva, Odbora za evropske integracije i Odbora za prava deteta. Članica je i Pododbora za razmatranje izveštaja o obavljenim revizijama Državne revizorske institucije. Takođe, zamenica je člana Delegacije u Parlamentarnoj dimenziji Centralno-evropske inicijative.

BIOGRAFIJA

Rođena je 1957. godine. Po obrazovanju je diplomirana ekonomistkinja.

Direktorka je izdavačke kuće "Magyar Szo".

U periodu od 2012. do 2016. bila je odbornica u Skupštini opštine Temerin.

Živi u Temerinu.
Poslednji put ažurirano: 08.01.2023, 16:07

Osnovne informacije

Statistika

  • 22
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 23.10.2023.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, poštovani ministri, članovi Vlade sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, na samom početku obraćanja, želim da istaknem da poslanička grupa SVM, daje podršku predlogu zakona o budžetu Republike Srbije za 2024. godinu, kao i svim ostalim predlozima zakona koji su na dnevnom redu tekuće sednice.

Izražavamo zadovoljstvo što su primedbe i predlozi na tekst nacrta zakona o javnom informisanju i medijima, koje je Nacionalni savet mađarske nacionalne zajednice, u toku javne rasprave uputio Ministarstvu za telekomunikacije i informisanje, prihvaćene. U vezi toga, važno je istaći da je njime informisanje pripadnika nacionalnih manjina u Republici Srbiji i dalje predviđeno kao javni interes, koji se nepromenjeno ostvaruje kako kroz javne servise, i konkursno finansiranje projekata, tako još bitnije kroz mogućnost da nacionalni saveti nacionalnih manjina osnuju ustanove i privredna društva, radi izdavanja štampanih i elektronskih medija.

Zakonom se sprovode mere predviđene medijskom strategijom na način kojim se ne umanjuju stečajna prava pripadnika nacionalnih manjina, i to posebno kolektivnih prava na informisanje na njihovom materijalnom jeziku.

Velika novina Zakona o javnom informisanju i medijima je da on predviđa adekvatne mehanizme finansiranja medija čijim izdavačima su osnivači nacionalni saveti nacionalnih manjina. Ovaj put ne kroz prelazne i završne odredbe zakona, već kroz promišljene i budućnosti okrenute odredbe zakona.

Sa druge strane, Zakon o elektronskim medijima i daje kao ovlašćene predlagače Saveta REM-a prepoznaje nacionalne savete nacionalnih manjina, što nam omogućava da sa našim potrebama i problemima, ali i predlozima rešenja budemo prisutni u radu regulatornog tela.

Težište mog obraćanja u nastavku stavljam na Predlog odluke o budžetu Republike Srbije za 2024. godinu.

Savez vojvođanskih Mađara na čelu sa predsednikom Ištvanom Pastorom je kroz aktivnu saradnju sa Vladom Republike Srbije posvećen nastavku politike daljeg ekonomskog osnaživanja Srbije. Smatramo da prioritet mora da ostane na poboljšanju i očuvanju životnog standarda građana, očuvanju zaposlenosti, jačanju privrede i preduzetništva.

Poseban naglasak mora da bude na pomoći poljoprivredi, kao i na realizaciji kapitalnih projekata u oblasti infrastrukture, saobraćaja, zdravstva, obrazovanja, zaštite životne sredine, turizma, kulture, sporta.

Globalna ekonomija je pogođena visokim cenama energenata, rastom inflacije i pooštravanjem uslova finansiranja. Oporavak od negativnih posledica i dalje se odvija usporeno.

Stabilnost naše privrede smo uspeli sačuvati u proteklom kriznom periodu pandemije, kao i u proteklih više od godinu i po dana krize izazvane konfliktom u Ukrajini, a najnovija kriza u Izraelu sa aspekta cene nafte nam tek preti.

Sektorske analize ukazuju da beležimo rast u industrijskom proizvodnji, građevinarstvu i poljoprivredi, da je sa blagim povećanjem potražnje bolja situaciji u trgovini na molo, da se cene hrane stabilizuju i da je inflacija u padu.

Smatramo da je predloženi budžet i ove, kao i prošle godine, planiran sa dosta opreza, što daje nadu da fiskalna kretanja budu i bolja od predviđenih.

Bankarski sektor Srbije je stabilan, depoziti građana i privredi sigurni. Štednja stanovništva raste iz godine u godinu, što je pokazatelj poverenja u održivost i bezbednost finansijskog sistema. Danas štednja građana iznosi visokih 15 milijardi evra.

Koristim mogućnost da gospodina Malog, ministra finansija, pitam – da li smatrate da bi sa aspekta izvora finansiranja deo ove štednje od 15 milijardi evra mogao bitu uložen kroz tzv. narodne obveznice i za finansiranje projekata i deficita budžeta? Mislite li da bi mogućnost kupovine državnih zapisa građanima naše zemlje pružio dobar dodatni modalitet sačuvanja ušteđevine?

Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara Predlog budžeta Republike Srbije za 2024. godinu analizira kroz dve perspektive. Prvu predstavljaju budžetske stavke i sume opredeljene za konkretne projekte za narednu godinu, a druga perspektiva je sedmogodišnji kontekst. Dakle, analiziramo postignuća u određenim oblastima za period 2016 – 2023. godina.

Pratimo napredak koji je ostvaren, a posebno u oblastima koje su definisane koalicionim sporazumom između Saveza vojvođanskih Mađara i SNS, a referenta godina je 2016. kada su pojedine kapitalne investicije i razvojni projekti u Vojvodini koji prevazilaze lokalni značaj uvršteni među prioritete Vlade Republike Srbije, na primer projekat mađarsko-srpske železnice, Narodno pozorište u Subotici, Ipsilon krak pruga Subotica – Segedin.

Za nas je ključna reč kontinuitet. Kontinuitet u saradnji i podršci realizaciji kapitalnih projekata sa posebnim naglaskom na projekte u Vojvodini. Vreme je pokazalo, a brojke potvrđuju da se u prethodnim sedam godina kroz budžetske stavke kontinuirano izdvajalo za regionalni razvoj, unapređenje infrastrukture i kapitalna ulaganja u AP Vojvodini, bilo da je u pitanju izgradnja i rekonstrukcija graničnih prelaza, železnički koridor Beograd – Budimpešta, pruga Subotica – Segedin ili izgradnja velnes i spa centra na Paliću.

U poslednjih sedam godina broj kapitalnih projekata u Vojvodini koji se finansiraju iz budžeta Republike Srbije kreće se između 16 do 17 projekata godišnje. U predlog zakona za 2024. godina uvršteno je 18 ovakvih projekata. Nakon sedam godina pojavljuju se i nule dinara u budžetskim linijama za 2025/2026 godinu, što znači da su projekti u završnim fazama, kao na primer rekonstrukcija i dogradnja graničnog prelaza Horgoš ili izgradnja postrojenja za prečišćavanje vode za piće u Kikindi. Raste i broj projekata koji se više ne pojavljuju u budžetu, jer su završeni.

Izgradnja, modernizacija i rekonstrukcija brze pruge Beograd – Budimpešta, rekonstrukcija i modernizacija pruge Subotica – Segedin i rekonstrukcija i dogradnja graničnog prelaza Horgoš predstavljaju prioritet koji je definisan Okvirnim sporazumom o ekonomskoj i tehničkoj saradnji između Vlade Republike Srbije i Vlade Mađarske u oblasti infrastrukturnih projekata.

Podsetila bih da je ovaj sporazum potpisan 2018. godine, a nadograđen jula 2022. godine, kada je potpisan i Sporazum o graničnoj kontroli u drumskom, železničkom i vodnom saobraćaju sa ciljem ubrzanja graničnih kontrola na zajedničkom delu granice, koja je ujedno i šengenska spoljna granica EU.

Pruga Beograd – Novi Sad puštena je u saobraćaj 19. marta 2022. godine. Teretni saobraćaj je krenuo 1. avgusta 2022. godine na pruzi Subotica – Segedin, a nakon sedam godina uskoro će krenuti i prevoz putnika.

Godine 2012. imali smo pet graničnih prelaza između Srbije i Mađarske, a danas ih imamo devet.

Predlogom budžeta za 2024. godinu za kapitalne investicije opredeljeno je bezmalo 600 milijardi dinara, što čini 6,8% BDP-a. Investicije po obimu predstavljaju ključni deo rasta ekonomije. Više kapitalnih projekata privlači više stranih direktnih investicija i obezbeđuju povoljniji ambijent za domaća ulaganja privatnog sektora, a samim tim se stvaraju uslovi i za nova radna mesta.

Sredstva koja se iz budžeta Republike Srbije usmeravaju budžetu AP Vojvodine iznose blizu 150 milijardi dinara. Od ovog iznosa 70 milijardi dinara namenjeno je za poverene poslove i za namenske i nenamenske transfere jedinicama lokalne samouprave, a 80 milijardi dinara za kapitalne izdatke.

Projekat mađarsko-srpske železnice, koji sam već spomenula, čini, naravno, najveći deo kapitalnih izdataka sa iznosom od 38 milijardi dinara za 2024. godinu. Za 2025. godinu, kada možemo da očekujemo završetak radova, opredeljeno je 4,3 milijarde dinara.

Radovi na rekonstrukciji i dogradnji graničnog prelaza Horgoš su počeli marta 2022. godine. Rekonstrukcijom i proširenjem prelaza sa 16 saobraćajnih traka na 24 postojeći kapaciteti protoka će biti povećani za 50%, a pored radova na terminalu i samom ulazu i izlazu iz zemlje projekat obuhvata i radove na prilaznom delu autoputa.

Granični prelaz Horgoš-Reske predstavlja deo Evropskog koridora 10 i jednu od ključnih tačaka tranzitnog saobraćaja kroz našu zemlju. Preko njega godišnje prođe više od 6,5 milina putnika i više od milion vozila. Vrednost ugovorenih radova je oko dve milijarde dinara. Predlogom budžeta za 2024. godinu opredeljeno je 400 miliona i sa time se očekuje i završetak radova, pa nisu ni planirana sredstva za 2025. i 2026. godinu.

Za izvođenje dela radova na izgradnji autoputa E-75, deonica granični prelaz Kelebija-Petlja Subotica jug, predlogom budžeta za 2024. godinu je opredeljeno 156 miliona dinara, a za 2025. i 2026. godinu po dve milijarde dinara.

Ra zavoj Palića kao turističke destinacije kontinuirano se obezbeđuju sredstva. U predlogu budžeta za 2024. godinu za unapređenje turističke infrastrukture je opredeljeno 10 miliona dinara.

Završetak izgradnje postrojenja za prečišćavanje vode za piće u Kikindi se planira 2024. godine sa 180 miliona dinara.

Od projekata planiranih u Vojvodini smatramo izuzetno značajnim i izgradnju kanalizacione infrastrukture i infrastrukture za odlaganje komunalnog čvrstog otpada. Za ovaj projekat u budžetu za narednu godinu je planirano 12,5 milijardi dinara, za 2025. godinu 13, a za 2026. godinu 14 milijardi dinara.

Od izuzetnog su značaja i projekat brze saobraćajnice Novi Sad-Ruma i projekat izgradnje obilaznice oko Novog Sada i izgradnje mosta u Novom Sadu sa pristupnim saobraćajnicama. Za ova dva projekta u naredne tri godine se planiraju sredstva u iznosu od 42 milijarde dinara.

Rekonstrukcija Kliničkog centra Vojvodine naredne godine treba da se privede kraju sa opredeljenih tri milijarde dinara.

Subvencije od 185 milijardi dinara učestvuju sa 8,25% u ukupnim rashodima i izdacima i najvećim delom su planirane za subvencije u poljoprivredi, što naša poslanička grupa takođe podržava. Veća su izdavanja i za zdravstvo, prosvetu, socijalnu zaštitu, kulturu.

Sredstva opredeljena za unapređenje položaja nacionalnih manjina, tj. za rad nacionalnih saveta nacionalnih manjina su, takođe, u blagom rastu, i planirana su u iznosu od 332,5 miliona dinara.

Predlogu budžeta za 2024. godinu, koji se temelji na navedenim elementima, dajemo punu podršku i glasaćemo za njegovo usvajanje, kao i za usvajanje svih ostalih predloga koji su na dnevnom redu današnje sednice. Zahvaljujem.

Četvrto vanredno zasedanje , 25.07.2023.

Hvala lepo.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, uvaženi ministri sa saradnicima, poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara amandman je podnela na član 92. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji. Cilj podnošenja amandmana je ostvarivanje pune primene prava pripadnika nacionalnih manjina na očuvanje posebnosti garantovane članom 79. Ustava, što se osim Ustavom, garantuje i zakonskim propisima, od koji su najznačajniji Zakon o zaštiti prava i slobode nacionalnih manjina i Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina.

Budući da Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji reguliše materiju očuvanja i upravljanja nepokretnim kulturnim dobrima, uz primenu propisa o zaštiti životne sredine, neophodno je osigurati i primenu propisa koji garantuju zaštitu kolektivnih prava i sloboda pripadnika nacionalne manjine.

Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, između ostalog, utvrđuje koja su pokretna i nepokretna kulturna dobra od posebnog značaja za nacionalnu manjinu, a predlaže i preduzimanje mera zaštite, sanacije i rekonstrukcije istih.

Amandman se predlaže da bi se obezbedilo ostvarivanje ustavne garancije iz člana 20. stav 2. koja propisuje da se dostignuti nivo ljudskih i manjinskih prava ne može smanjivati, a suština je upravo ta da ako ne bismo podneli amandman, prava nacionalnih manjina bi mogla biti umanjena prvenstveno zbog toga što bi ovlašćenja nacionalnih saveta nacionalnih manjina bila povređena u pogledu zaštite graditeljskog nasleđa i nepokretnih kulturnih dobara.

Resornom ministru, gospodinu Vesiću i Vladi Republike Srbije se zahvaljujemo što je naš amandman prihvaćen. Zahvaljujem.

Četvrto vanredno zasedanje , 20.07.2023.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, uvažene premijerko, uvaženi ministri sa saradnicima, ovlašćeni predstavnik naše poslaničke grupe, narodni poslanik Akoš Uljhelji je u svom izlaganju nagovestio da će poslanici poslaničke grupe SVM podržati predložene zakone koji se nalaze na dnevnom redu sednice.

Želim naglasiti da dajemo punu podršku i predlozima zakona vezanim za sporazume i ugovore o zajmu.

Ovo ističem zbog toga što na sednicama Odbora za finansije kolege iz redova opozicije ovaj odbor često maliciozno nazivaju odborom za zaduživanje. Međutim, treba naglasiti da je stvaranjem stabilnih uslova poslovanja naša ekonomija ušla u investicioni ciklus 2015. godine i od tada investicije po obimu predstavljaju znatan deo rasta ekonomije.

Ulaganja u infrastrukturu, razvojne projekte u energetici, zaštiti životne sredine, obrazovanju, nauci, zdravstvu su generator daljeg privrednog rasta i razvoja društva.

Smatramo da su uravnotežene javne finansije naše zemlje uz sprovođenje predviđenog smanjivanja javnog duga na oko 52% BDP-a stabilan osnov i garant opravdanosti predloženih kreditnih aranžmana.

Predlogom zakona o privrednom registru majki i drugih lica kojima se uplaćuje novčana pomoć u iznosu od 10.000 dinara za svako dete do 16 godina starosti. Predviđa se opravdana, ciljana podrška namenjena pre svega deci predškolskog i školskog uzrasta. To je upravo ona grupa mladih ljudi koja prethodnim merama kada je država finansijski potpomogla penzionere i građane od 16 do navršenih 29 godina života nije bilo obuhvaćena.

Savez vojvođanskih Mađara smatra da je obzirom na izuzetan značaj socijalne zaštite neophodno da država nastavi sa merama podrške kako bi se delimično ublažile ekonomske posledice u današnjim teškim svetskim i domaćim okolnostima.

Naša poslanička grupa će podržati i predložene izmene i dopune Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, jer su ne samo deo naših aktivnosti, već stub našeg programa u poslednjih blizu 30 godina. Dobrobit i očuvanje porodice, dece i zajednice su vrednosti za koje se zalažemo. Naime, u više navrata smo ukazivali na nejednak tretman preduzetnica, odnosno žena koje obavljaju samostalnu delatnost i rad van radnog odnosa.

Dok su sedamdesetih godina prošlog veka zemlje sa višim natalitetom bile one u kojima su žene uglavnom ostajale kod kuće kao majke i domaćice, danas su to zemlje u kojima su žene ravnopravno zastupljene na tržištu rada i imaju konkretnu pomoć od države u usklađivanju karijere i majčinstva, zemlje u kojima žene mogu slobodno raditi i uz malu decu i ne moraju strahovati da će ostati bez posla. Ekonomsko osnaživanje žena je osnov za postizanje rodne ravnopravnosti, ali i uslov za održivi razvoj društva.

Važećim zakonom su za očeve čije supruge obavljaju samostalnu delatnost propisani stroži uslovi u odnosu na očeve čije su žene zaposlene kod poslodavca. Predlogom zakona u proceduri izvršena je dopuna kojom se omogućava da otac deteta koji je u radnom odnosu posle navršena tri meseca života deteta koristi odsustvo sa rada radi nege deteta i naknadu zarade za to vreme, a ukoliko je dete bolesno i odsustvo sa rada radi posebne nege dete u dogovoru sa majkom deteta koja je lice koje samostalno obavlja delatnost ili kao nosilac porodičnog, poljoprivrednog gazdinstva ima status lica koje samostalno obavlja delatnost.

Pored toga, preduzetnice koje rode treće i svako sledeće dete moći će da ostvare pravo na odsustvo sa rada u trajanju od dve godine. Iskustvo potvrđuje da za većinu žena ravnoteža između poslovnog i privatnog života predstavlja ključnih faktor u odlučivanju da li će pokrenuti sopstveni biznis. Da zaključim, u danu za glasanje naša poslanička grupa će glasati za sve predloge koji se nalaze na dnevnom redu. Zahvaljujem.

Treće vanredno zasedanje , 29.06.2023.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, koleginice i kolege narodni poslanici, uvažena premijerko, članovi Vlade, ispred poslaničke grupe Savez vojvođanskih Mađara pitanje najpre upućujem premijerki, Ani Brnabić.

S obzirom na izuzetan značaj socijalne zaštite i brige o deci, Savez vojvođanskih Mađara smatra da je neophodno da država nastavi sa merama podrške sa ciljem ublažavanja ekonomskih posledica, imajući u vidu trenutne svetske i domaće okolnosti.

Smatramo da je potrebna još izdašnija socijalna politika, jer rast cena hrane i energenata posebno ugrožava životni standard građana.

Deo tereta krize država je u prethodne dve godine preuzela na sebe i sprovela određene mere. Pružena je podrška penzionerima i u dva navrata isplaćena novčana pomoć u iznosu od 100 evra, kao i dodatnih 5.000 dinara građanima od 16 do navršenih 29 godina života.

Predlogom zakona o privremenom registru majki i drugih lica kojima se uplaćuje novčana pomoć u iznosu od 10.000 dinara, a koji je sada u parlamentarnoj proceduri, predviđa se ciljana podrška namenjena pre svega deci predškolskog i školskog uzrasta. To je upravo ona grupa mladih ljudi koja prethodnim merama nije bila obuhvaćena. Pravo na novčanu pomoć imaju majke na koje se odredbe zakona odnose, a izuzetno pravo mogu imati otac, staratelj ili hranitelj.

Planirani početak prijavljivanja procesa za po 10.000 dinara za svako dete do 16 godina starosti je 20. avgust, a isplata će biti realizovana jednokratno u septembru, kada se javljaju uvećani izdaci za ovu grupu lica.

Premijerku Brnabić pitam – kako ocenjujete efekte dosadašnjih novčanih pomoći građanima? Da li smatrate da su dale rezultat i doprinele određenom poboljšanju položaja kategorija lica koja su imala mogućnost da ih ostvare? Da li planirate dodatni vid socijalne podrške i u budžetu za 2024. godinu?

Treće vanredno zasedanje , 29.06.2023.

Drugo pitanje ispred poslaničke grupe SVM upućujem ministarki za brigu o porodici i demografiju, gospođi Dariji Kisić.

Pre nedelju dana, tačnije 20. juna su na Paliću, predsednica Mađarske Katalin Novak i predsednik Srbije Aleksandar Vučić potpisali zajedničku političku izjavu o osnivanju strateškog saveta za saradnju između Republike Srbije i Mađarske.

Vezano za dalje jačanje saradnje u oblasti brige o porodici i demografiji ohrabruje nas izjava predsednice Mađarske, ranije ministarke zadužene za brigu o porodici, Katalin Novak, da je Vlada Mađarske, koja vodi veoma intenzivnu demografsku politiku i dalje spremna da nam prenese iskustva u rešavanju tih problema.

Srbija je već preuzela neka rešenja mađarske populacione politike i ugradili u izmene i dopune Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom.

Briga o porodici i deci i borba za bolju demografsku sliku jedan je od prioriteta Vlade Republike Srbije.

Demografske mere koje su na snazi u našoj zemlji su razgranate, počev od jednokratne pomoći za prvo dete u porodici u iznosu od 300 hiljada dinara, za drugo i treće dete po 100 hiljada dinara, preko roditeljskog i dečijeg dodatka, naknade boravka u predškolskoj ustanovi, kao i mogućnosti da majke dobiju državnu pomoć pri kupovini stana.

Pored mera Republike Srbije i AP Vojvodina, kao i mnoge lokalne samouprave utvrđuju dodatne mere za podsticaj nataliteta.

Ministarku Kisić pitam – da li će ministarstvo na čijem ste čelu pripremiti i predložiti i nove dodatne mere podrške populacione politike u narednom periodu? Da li ste spremate da učestvujete na Petom demografskom samitu u Budimpešti decembra ove godine, samitu koji je pokrenut 2015. godine sa ciljem stvaranja foruma za sve snage koje zastupaju interese porodice i streme zaustavljanju negativne stope nataliteta? Zahvaljujem.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 28.10.2021.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, dame i gospodo, ministri i koleginice i kolege narodni poslanici, pošto ne bih ni imala vremena za drugo pitanje, a postavila sam ga pre dve nedelje Ministarstvu za rad i zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, vezano za pripremu novog zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, želela sam ovom prilikom da se uvaženoj ministarki Dariji Kisić Tepavčević obratim za izvesne nedoumice vezane za pripremu zakona. Ona nije tu, a nadam se da ću i dobiti odgovor koji sam pre dve nedelje, kao poslaničko pitanje postavila. Zato ću pitati i krenuti na prvo pitanje.

S obzirom na izuzetan značaj programa – „moja prva plata“ koji se formalno nastavlja u 2021. godini u skladu sa uredbom Vlade, koristim priliku da pitanje postavim ministru finansija gospodinu Siniši Malom.

Kao što je poznato položaj mladih kao jedne od najranjivijih kategorija na tržištu rada veoma je nepovoljan.

U odnosu na opštu populaciju prema zvaničnoj statistici beleži se njihova dvostruko veća stopa nezaposlenosti.

Nezaposlenost mladim ljudima i njihovim porodicama donosi ozbiljne poteškoće, narušava normalan život, smanjuje razvoj nemogućnosti. Mladi ljudi koji nisu zaposleni najčešće ostaju da žive sa roditeljima, kasnije zasnivaju porodice i teže se odlučuju za rađanje dece.

Stoga poslanička grupa SVM daje punu podršku nastavku programa – „moja prva plata“ koja je prošle godine bila uspešna mera za poboljšanje položaja mladih. Ovim programom mladima bez radnog iskustva se omogućava da obave praksu na konkretnim poslovima.

Na taj način steknu znanja, veštine, kompetencije za rad i tako povećaju svoje mogućnosti i za zapošljavanje. Planirano je uključivanje do 10.000 mladih. Na osnovu Uredbe o programu Nacionalna služba za zapošljavanje je 20. avgusta ove godine raspisala javni poziv.

Prva faza u realizaciji programa, prijavljivanje poslodavaca i oglašavanje pozicija je završena 23. septembra. Zainteresovani poslodavci su prijavili 15.676 pozicija. Prvog oktobra je krenula realizacija druge faze u kojoj se do kraja ovog meseca očekuje prijavljivanje kandidata.

Ministra finansija pitam da li bi bilo moguće u nastavku veoma značajnog programa Moja prva plata da svi prijavljeni kandidati sa kojima se poslodavci povežu i iskažu potrebu za njihovim radnim angažovanjem, budu uključeni u program.

Na osnovu broja prijavljenih pozicija, od strane poslodavaca, moguće je očekivati od 30 do 40% veći broj kandidata od planiranog okvira za subvencionisanje. Znači, da li je moguće da svi kandidati i oni iznad broja od 10 hiljada koji ispunjavaju uslove, dobiju svoju prvu šansu? Zahvaljujem.

Treće vanredno zasedanje , 22.06.2023.

Poštovani predsedniče, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, ispred poslaničke grupe SVM pitanje upućujem Fondu za mlade talente Republike Srbije koji se nalazi u sastavu Ministarstva nauke, tehnološkog razvoja i inovacija.

Savez vojvođanskih Mađara insistira i istrajava na sistemskoj podršci mladima na razvijanju posebnih programa podrške za talentovane studente i učenike. Zalažemo se za jačanje mreže projekata u cilju podsticanja mladih da razvijaju kompetencije, znanja i veštine na vlastitu dobrobit, kao i na dobrobit svoje zajednice i države.

Cilj Fonda za mlade Republike Srbije jeste da podrži izuzetne mlade ljude i pruži im priliku da unapređuju svoj dar, da se usavršavaju i podižu ambicije. Učenici i studenti naše zajednice su zahvaljujući podršci Vlade Mađarske od 2010. godine i dodatno potpomognuti da nastave svoje školovanje i da grade svoju budućnost u Srbiji.

Posebna je i podrška programu stipendiranja studenata prava koju je Nacionalni savet mađarske nacionalne zajednice pokrenuo sa Ministarstvom pravde Mađarske. Ovaj konkurs je ove godine objavljen treću godinu zaredom i otvoren je do kraja juna.

Studentima ekonomije, takođe, omogućujemo poseban finansijski podsticaj. Prošle nedelje je Narodna banka Mađarske uručila stipendije izuzetnosti, raspisane po četvrti put u Vojvodini, za 15 studenata ekonomije koji studiraju na osnovnim i master studijama. Stremimo tome da se slični programi prošire i na druga zanimanja, prvenstveno na oblast medicinskih nauka.

Savez vojvođanskih Mađara daje punu podršku i Fondu za mlade talente od njegovog osnivanja. Smatramo da je jedna od osnovnih tačaka za podršku podsticaj i razvoj mladih talenata, kao i mesto njihovog umrežavanja.

Od osnivanja 2008. godine do danas Fond je dodelio preko 40 hiljada stipendija i nagrada studentima i učenicima srednjih škola. Fond realizuje i konkurs Dositeja za stipendiranje do 1.050 najboljih studenata završne godine osnovnih akademskih studija i do 500 studenata završne godine master studija sa visokoškolskih ustanova čiji je osnivač Republika Srbija. Za školsku 2022/23. godinu konkurs je otvoren 16. marta. Kandidati su rangirani na osnovu prosečne ocene u okviru šest obrazovno-naučnih polja.

Nakon sumiranja preliminarnih rezultata konkursa i podnetih primedbi, doneta je, po našem mišljenju, potpuno opravdana odluka Fonda koja će biti uvrštena u formiranje konačne liste rezultata, a to je povećanje broja stipendija za naučno polje medicinskih nauka za dodatna 104 mesta. Na ovaj način će delimično biti ispravljena nelogičnost da studenti medicinskih nauka sa prosekom 9.70 budu ispod crte dok, na primer, studenti odseka prirodno-matematičkih nauka dobijaju stipendiju i sa prosekom 8.50.

Ispred poslaničke grupe SVM Fondu za mlade talente Republike Srbije postavljam pitanje - s obzirom na problem koji je postao evidentan sumiranjem preliminarnim rezultata ovogodišnjeg konkursa, da li će se pristupiti sistemskom preispitivanju i doradi postojećeg konkursa, kako bi se u budućnosti u potpunosti izbegle nelogičnosti, a možemo reći i nepravednosti u nagrađivanju studenata? Zahvaljujem.

Treće vanredno zasedanje , 30.05.2023.

Hvala, predsedniče.

Ispred poslaničke grupe Savez vojvođanskih Mađara pitanje vezano za inicijativu „Ne zatvaraj“ upućujem nadležnom organu Ministarstva finansija.

Inicijativa je pokrenuta od strane udruženja Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije i Unije poslodavaca Zrenjanina, uz podršku 20 strukovnih udruženja i poslata na adresu ministarstava privrede, finansija i državne uprave, kao i poslaničkim grupama Narodne skupštine.

Savez vojvođanskih Mađara smatra da je doprinos preduzetnika malih i srednjih preduzeća ekonomiji naše zemlje od velikog značaja. Iz tog razloga ukazujemo na problem i nadamo se njegovom skorijem rešenju.

Inicijativa „Ne zatvaraj“ ističe problematiku olakog korišćenja mere zatvaranja privrednih subjekata, čak i kada su u pitanju minorna neslaganja ili tehničko-administrativni propusti o njihovom poslovanju.

Navodi se da je veliki broj objekata koji se zatvaraju na 15 dana jer je privredni subjekt posedovao odluku o depozitu na 2.000 dinara potrebnih za vraćanje kusura, ali nije imao kod sebe nalog za isplatu. Jasno je da tu nema nikakve utaje poreza.

Drugi primer je zatvaranje radnje na 15 dana jer je član porodice preduzetnika bio prisutan u radnji i pomagao oko prijema robe ili je razlog zatvaranja kašnjenje sa uplatom pazara od dva dana.

Od primene novog sistema E-fiskalizacije, ima i primera zatvaranja objekata iz razloga što su računi kucani uredno kroz kasu ali se nisu odmah prikazivali u sistemu. Nije predviđen alternativni vid napade prilikom prestanka rada kase, pa se desi da objekti prestanu sa radom dok se ne otkloni problem.

Ne sme biti višestruko isplativije raditi neregistrovan, na crno, nego kao legalno registrovan privredni subjekt, jer se time čini šteta preduzetništvu, radnim mestima kao i budžetu.

Potrebno je da legalno registrovani privrednici i inspekcije funkcionišu partnerski, da kaznena regulativa podrazumeva gradaciju, da se ne krši princip srazmernosti i da se uzima u obzir ekonomska snaga privrednog subjekta.

NALED je u najnovijoj Sivoj knjizi, u delu preporuka za uklanjanje administrativnih prepreka poslovanju u Srbiji za 2023. godinu Ministarstvu finansija predočila problematiku i predložila predlog rešenja za primenu proporcionalnog kažnjavanja prilikom inspekcijskog nadzora.

Mera zatvaranja ugostiteljskih objekata u trajanju do 15 dana kada je nepravilnost utvrđena prvi put, odnosno do 90 dana kada je nepravilnost utvrđena drugi put, sama po sebi je kontraproduktivna, jednako za državu i za privredne subjekte, zaposlene i sve dobavljače u lancu PDV-a ukoliko je prenaglašena u odnosu na nepravilnost koja je manjeg obima ili učinjena nehatno.

Stoga je potrebno aktom o primeni propisa ministra finansija o primeni Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji koje je obavezujuće za postupanje poreske uprave urediti da se mera zatvaranja zbog učinjenih nepravilnosti i trajanje zabrane obavljanja delatnosti utvrde u zavisnosti od obima štetnih posledica, dok bi se za prvi put konstatovanu nepravilnost i neznatne posledice utvrdilo zatvaranje objekta u trajanju od jednog dana.

Savez vojvođanskih Mađara smatra da će konsekventna primena proporcionalnog kažnjavanja prilikom inspekcijskog nadzora unaprediti poslovanje, kao i poverenje između privrednih subjekata i poreskih vlasti.

Ministarstvo finansija pitamo u kom pravcu razmišlja i da li je uzelo u razmatranje navedenu inicijativu?

Zahvaljujem.

Druga sednica Prvog redovnog zasedanja , 25.04.2023.

Hvala, potpredsednice.

Ispred poslaničke grupe Savez Vojvođanskih Mađara pitanje upućujem Ministarstvu finansija. Krajem prošle godine 27. i 28. decembra na sednici Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, kao i na sednici Pododbora za razmatranje sektorskih izveštaja o obavljenim revizijama Državne revizorske institucije imali smo priliku da se upoznamo i sa preporukama za izmene važećih zakona.

Veoma često je prisutna dilema korisnika budžetskih sredstava da li u svojim poslovnim knjigama treba vrednosti nepokretnosti opreme i ostalih osnovnih sredstava da evidentiraju prema nabavnoj vrednosti umanjenoj za amortizaciju, kako reguliše Uredba o budžetskom računovodstvu, ili po procenjenoj fer vrednosti, kako definišu međunarodni računovodstveni standardi.

U predlozima za izmenu propisa, vezanih za sektor dva tj. za lokalnu samoupravu, DRI je inicirala u tački 14. rešenje ovog važnog pitanja, pitanja vrednovanja nepokretnosti, opreme i ostalih osnovnih sredstava.

Na terenu postoje različiti slučajevi i prisutne nedoumice - da li određene nepokretnosti i opremu, čiji je vlasnik jedinica lokalne samouprave, a koje su date na korišćenje javnom preduzeću koje obavlja npr. snabdevanje vodom, treba u svojim poslovnim knjigama da vode ova javna preduzeća koja ih koriste i ostvaruju prihode od obavljanja delatnosti po osnovu njihovog korišćenja ili jedinice lokalne samouprave koje su njihovi vlasnici?

Sama dolazim iz opštine, opštine Temerin kojoj je DRI uz izveštaj o reviziji završnog računa i pravilnosti poslovanja opštine konstatovala pogrešno iskazivanje i dala preporuku odgovornim licima opštine da u poslovnim knjigama evidentiraju imovinu koja se odnosi na vrednost kapitala javnih preduzeća čiji je opština osnivač. Rok za preduzimanje mera za ispravljanje ističe 30. juna ove godine.

Trenutno stanje u vezi sa iskazivanjem u bilansima, kada su u pitanju mreže, mreže vodovoda, kanalizacije, elektrike, gasovoda, toplovoda i druge koje se prema Zakonu o javnoj svojini ne mogu ulagati u kapital javnih preduzeća, je takvo da se ova imovina iskazuje uglavnom u bilansima javnih preduzeća, ali se deo ove imovine, takođe, iskazuje i u bilansima lokalnih samouprava.

Sa aspekta finansijskog izveštavanja, javna preduzeća mogu procenjivati, iskazivati vrednosti ove imovine po fer tržišnoj vrednosti dok se u jedinicama lokalne samouprave ova imovina iskazuje isključivo po nabavnoj vrednosti umanjenoj za amortizaciju zbog čega zbirni podaci o vrednostima navedene imovine nisu kompatibilni, niti realno prikazani u bilansima.

Pored toga, deo javnih preduzeća u nekim jedinicama lokalne samouprave izvršio je procene vrednosti mreža i uneo tu vrednost kao osnivački ulog povećanjem osnovnog kapitala, što je u suprotnosti sa članom 42. Zakona o javnoj svojini. Ministarstvo finansija pitam – da li je u pripremi tj. da li se radi na tome da se Zakonom o budžetskom sistemu ili na drugi način propiše iskazivanje vrednosti imovine, posebno imovine koja je isključivo u javnoj svojini, kao što su mreže, šume, prirodna bogatstva i dobra u opštoj upotrebi sa ciljem da se navedena imovina u celini iskazuje i vrednuje na istovetan način. Zahvaljujem.

Imovinska karta

(Novi Sad, 30.01.2013.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Електротехничка школа "Михајло Пупин (Наставник (10% норме)) Javni prihod Mesečno 3700.00 RSD 07.11.2003 -

Whoops, looks like something went wrong.