ROZALIJA EKRES

Savez vojvođanskih Mađara

OSVRT OTVORENOG PARLAMENTA

Rozalija Ekres je do sada jednom bila narodna poslanica, u 12. sazivu, od 2020. do 2020. godine.

U 12. sazivu bila je članica Odbora za kulturu i informisanje, Odbora za prava deteta, kao i zamenica člana Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava i Odbora za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva.

Tokom 12. saziva na redovnim skupštinskim zasedanjima je provela 285 sati, 22 puta se obraćala u plenumu, u postavljanju poslaničkih pitanja učestvovala je jednom, a u traženju obaveštenja i objašnjenja učestvovala je osam puta. Što se tiče prisustva glasanjima za akte, prisustvovala je 319 puta, od čega je za 318 akata glasala “za”.

U 13. sazivu izabrana je za poslanicu kao peta na listi Vajdasági Magyar Szövetség – Pásztor István – Savez vojvođanskih Mađara – Ištvan Pastor, i mandat joj je potvrđen 01.08.2022. godine.

U 13. sazivu deo je poslaničke grupe Savez vojvođanskih Mađara. Članica je Odbora za kulturu i informisanje i Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, i zamenica člana Odbora za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva, Odbora za evropske integracije i Odbora za prava deteta. Članica je i Pododbora za razmatranje izveštaja o obavljenim revizijama Državne revizorske institucije. Takođe, zamenica je člana Delegacije u Parlamentarnoj dimenziji Centralno-evropske inicijative.

BIOGRAFIJA

Rođena je 1957. godine. Po obrazovanju je diplomirana ekonomistkinja.

Direktorka je izdavačke kuće "Magyar Szo".

U periodu od 2012. do 2016. bila je odbornica u Skupštini opštine Temerin.

Živi u Temerinu.
Poslednji put ažurirano: 08.01.2023, 16:07

Osnovne informacije

Statistika

  • 22
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Druga sednica Prvog redovnog zasedanja , 25.04.2023.

Hvala, potpredsednice.

Ispred poslaničke grupe Savez Vojvođanskih Mađara pitanje upućujem Ministarstvu finansija. Krajem prošle godine 27. i 28. decembra na sednici Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, kao i na sednici Pododbora za razmatranje sektorskih izveštaja o obavljenim revizijama Državne revizorske institucije imali smo priliku da se upoznamo i sa preporukama za izmene važećih zakona.

Veoma često je prisutna dilema korisnika budžetskih sredstava da li u svojim poslovnim knjigama treba vrednosti nepokretnosti opreme i ostalih osnovnih sredstava da evidentiraju prema nabavnoj vrednosti umanjenoj za amortizaciju, kako reguliše Uredba o budžetskom računovodstvu, ili po procenjenoj fer vrednosti, kako definišu međunarodni računovodstveni standardi.

U predlozima za izmenu propisa, vezanih za sektor dva tj. za lokalnu samoupravu, DRI je inicirala u tački 14. rešenje ovog važnog pitanja, pitanja vrednovanja nepokretnosti, opreme i ostalih osnovnih sredstava.

Na terenu postoje različiti slučajevi i prisutne nedoumice - da li određene nepokretnosti i opremu, čiji je vlasnik jedinica lokalne samouprave, a koje su date na korišćenje javnom preduzeću koje obavlja npr. snabdevanje vodom, treba u svojim poslovnim knjigama da vode ova javna preduzeća koja ih koriste i ostvaruju prihode od obavljanja delatnosti po osnovu njihovog korišćenja ili jedinice lokalne samouprave koje su njihovi vlasnici?

Sama dolazim iz opštine, opštine Temerin kojoj je DRI uz izveštaj o reviziji završnog računa i pravilnosti poslovanja opštine konstatovala pogrešno iskazivanje i dala preporuku odgovornim licima opštine da u poslovnim knjigama evidentiraju imovinu koja se odnosi na vrednost kapitala javnih preduzeća čiji je opština osnivač. Rok za preduzimanje mera za ispravljanje ističe 30. juna ove godine.

Trenutno stanje u vezi sa iskazivanjem u bilansima, kada su u pitanju mreže, mreže vodovoda, kanalizacije, elektrike, gasovoda, toplovoda i druge koje se prema Zakonu o javnoj svojini ne mogu ulagati u kapital javnih preduzeća, je takvo da se ova imovina iskazuje uglavnom u bilansima javnih preduzeća, ali se deo ove imovine, takođe, iskazuje i u bilansima lokalnih samouprava.

Sa aspekta finansijskog izveštavanja, javna preduzeća mogu procenjivati, iskazivati vrednosti ove imovine po fer tržišnoj vrednosti dok se u jedinicama lokalne samouprave ova imovina iskazuje isključivo po nabavnoj vrednosti umanjenoj za amortizaciju zbog čega zbirni podaci o vrednostima navedene imovine nisu kompatibilni, niti realno prikazani u bilansima.

Pored toga, deo javnih preduzeća u nekim jedinicama lokalne samouprave izvršio je procene vrednosti mreža i uneo tu vrednost kao osnivački ulog povećanjem osnovnog kapitala, što je u suprotnosti sa članom 42. Zakona o javnoj svojini. Ministarstvo finansija pitam – da li je u pripremi tj. da li se radi na tome da se Zakonom o budžetskom sistemu ili na drugi način propiše iskazivanje vrednosti imovine, posebno imovine koja je isključivo u javnoj svojini, kao što su mreže, šume, prirodna bogatstva i dobra u opštoj upotrebi sa ciljem da se navedena imovina u celini iskazuje i vrednuje na istovetan način. Zahvaljujem.

Prva sednica Prvog redovnog zasedanja , 19.04.2023.

Hvala lepo.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, ispred poslaničke grupe SVM izražavam zadovoljstvo što sam u prilici da na današnjoj sednici Narodne skupštine vezano za izbor članova Saveta DRI iskažem svoje poštovanje prema gospodinu Dušku Pejoviću, generalnom državnom revizoru i njegovim saradnicima.

Po Zakonu o DRI, koji je donet 2005. godine, DRI je najviši državni organ revizije javnih sredstava u Republici Srbiji u čijoj nadležnosti se nalazi oko 11 hiljada korisnika. Aktuelno rukovodstvo je značajno doprinelo unapređenju revizorskog rada i proizvoda revizije, što je rezultiralo da je institucija postala prepoznatljiv i nezamenljiv činilac u ostvarivanju svoje uloge, da pomaže Republici Srbiji u upravljanju javnim sredstvima i korišćenju resursa, tako da pouzdanim informacijama doprinosi upravljanju, transparentnosti i odgovornosti u javnom sektoru.

U vezi sa tim, od velike je važnosti da su stvoreni kadrovski kapaciteti koji omogućavaju izvođenje većeg broja revizija svrsishodnosti poslovanja koje su posebno značajne zbog činjenice da obrađuju važne teme koje narodnim poslanicima kao i izvršnoj vlasti mogu biti od izuzetne pomoći u postupcima donošenja relevantnih odluka.

Aktuelno rukovodstvo je aktivno unapređivalo i jačalo dobru saradnju sa Odborom za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava tako što je predstavljalo sektorske izveštaje, davalo predloge, odnosno inicijative za izmene i dopune propisa, za koje se tokom vršenja revizija uoči da nisu dovoljno precizno i nedvosmisleno regulisali određene oblasti.

Veoma su značajni učinci koji su ostvareni u postupcima revizija u različitim oblastima i kod velikog broja entiteta, kao što su revizorski nalazi, date i realizovane preporuke, a koje kao krajnji rezultat imaju značajne efekte zbog ostvarivanja ušteda usled smanjenja troškova ili povećanja prihoda u javnom sektoru, kao i veće transparentnosti finansijskog izveštavanja kod subjekata u javnom sektoru.

Od izuzetnog je značaja i rast broja izveštaja. Kada uporedimo broj izveštaja npr. za 2021. godinu u odnosu na 2018. godinu i broj zaposlenih u instituciji, onda dolazimo do podatka da je broj zaposlenih porastao za blizu 6%, a broj izveštaja za bezmalo 30%. To je rezultat niza poboljšanja koja su uvedena u instituciji uz rast efikasnosti sa ciljem skraćenja vršenja revizije i povećanja broja subjekata koji su obuhvaćeni revizijom.

Uvedeno je i procenjivanje efekata revizija kvantitativno i kvalitativno. U slučaju fakulteta za prethodne tri godine, na primer, je izvršen povraćaj u budžet dve milijarde dinara nakon što je revizija utvrdila nepravilnosti u korišćenju sredstava.

Bitan efekat je i što su aktive budžetskih korisnika na državnom nivou za 10 godina povećane devet i po puta za blizu dve hiljade milijardi dinara usled poboljšanog evidentiranja u bilansu stanja, čime je u velikoj meri uređena sama evidencija u bilansima.

Takođe je važno naglasiti međunarodnu saradnju koju institucija ostvaruje naročito sa vrhovnim revizorskim institucijama INTOSAI i EUROSAI, Evropskim revizorskim sudom, Programom UN za razvoj, Svetskom bankom, OEBS-om, a za pomenuti je i njena značajna saradnja u oblasti evropskih integracija.

Uverena sam da će ovi nesumnjivo pozitivni trendovi sa novim a pretežno aktuelnim rukovodstvom biti nastavljeni i da će institucija i u narednom periodu ostvariti planirane strateške ciljeve i ispuniti očekivanja.

Naša poslanička grupa će u danu za glasanje podržati Predlog odluke o izboru Saveta DRI, jer smatramo da kandidati dr Duško Pejović, Marija Obrenović, Nevenka Bojanić, Marijana Simović i Ljiljana Dimitrijević u potpunosti ispunjavaju uslove iz zakona i da su u svom dosadašnjem radu iskazali visok nivo profesionalnosti i odgovornosti. Zahvaljujem.

Prvo vanredno zasedanje , 05.02.2023.

Hvala lepo.

Poštovana potpredsednice Narodne skupštine, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, poštovana ministarsko sa saradnikom, moj kolega, šef Poslaničke grupe SVM, gospodin Balint Pastor je u svom jučerašnjem obraćanju govorio o prvih 11 tačaka dnevnog reda vezano za set pravosudnih zakona.

Ja ću nastaviti sa naredne tri tačke sa predlozima zakona koji su ekonomskog i finansijskog karaktera i neposredno su vezani za javni dug naše zemlje koja je i dalje u prihvatljivim okvirima sa tendencijom daljeg smanjenja.

Počeću sa Predlogom zakona o regulisanju obaveza Republike Srbije prema Međunarodnom monetarnom fondu na osnovu korišćenja sredstava stend baj aranžmana.

O Međunarodnom monetarnom fondu u javnosti ste često mogu čuti negativne ocene. Mnogima je prva asocijacija na pomen Fonda novi krediti i dugovi i muke sa otplatama, a zapravo se malo zna o njegovom značaju i načinu funkcionisanja.

Fond je formalno osnovan decembra 1945. godine, iniciran od strane monetarne i finansijski konferencije UN kada je među 29 zemalja članica potpisnica bila i Jugoslavija. Bazni cilj je bio izbegavanje ekonomskih posledica poput onih koje su nastale posle velike depresije tridesetih godina 20. veka. Danas je broj zemalja članica 190, a glavni ciljevi fonda su međunarodna monetarna saradnja, podrška rastu trgovine, stabilnost novčanih tokova, kao i pomoć članicama u cilju platežne stabilnosti.

Međunarodni monetarni fond državama nudi sredstva po značajno nižim kamatama od komercijalnih banaka, a umesto visokih cena kredita zemlje se obavezuju da sprovode reforme i potroše novac za strogo definisane ciljeve.

Većina zemalja u svetu je već treću godinu za redom u krizi. Godina 2023. takođe donosi mnogo izazova. U takvim vremenima za državu je najvažnije da bude stabilna, platežno sposobna.

Srbija ima podršku međunarodnih institucija, što je u ovakvim godinama neophodno za stabilnost koju želimo da očuvamo uz sve do sada postignute ekonomske rezultate.

Kroz saradnju sa Fondom dosledno je sproveden i savetodavni program koji je istekao u junu 2022. godine kao i stend baj aranžman koji je bio na snazi od 2015. godine do 2018. godine.

Od osamostaljenja Srbije ovaj novi stend baj aranžman sa Fondom će biti šesti u nizu. Trajaće 24 meseca u iznosu od bezmalo 1.900 miliona specijalnih prava vučenja što daje 2,3 milijarde evra. Specijalna prava vučenja imaju ulogu novca MMF zapravo svetskog novca kao sredstva plaćanja u međunarodnim finansijskim transakcijama.

Stend baj aranžman sa Fondom daje dodatni impuls reformama u Srbiji i dozu sigurnosti za dalje sprovođenje strukturnih reformi sa posebnim fokusom na sektor energetike. S toga dajemo punu podršku Predlogu zakona.

Smatramo da je opravdano dati podršku i Predlogu zakona o davanju garancije da Republika Srbija bude garant za kredite, koje će Javno preduzeće „Srbijagas“ uzeti kod tri banke. Do 75 miliona evra kod „UniKredit banke“ i do 30 miliona evra kod „NLB Komercijalne banke“, kao i 2,35 milijardi dinara, oko 20 miliona evra kod „AIK banke“.

Javno preduzeće „Srbijagas“ je prinuđeno da i dalje uvozi dodatne količine prirodnog gasa što direktno utiče na njegovu tekuću likvidnost, jer se radi o kupovini po značajno većim nabavnim cenama nego ranije. Uvoz interventnih količina prirodnog gasa se uglavnom plaća avansno i „Srbijagas“ nije u mogućnosti da iz tekuće likvidnosti obezbedi potrebna sredstva.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 28.10.2021.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, dame i gospodo, ministri i koleginice i kolege narodni poslanici, pošto ne bih ni imala vremena za drugo pitanje, a postavila sam ga pre dve nedelje Ministarstvu za rad i zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, vezano za pripremu novog zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, želela sam ovom prilikom da se uvaženoj ministarki Dariji Kisić Tepavčević obratim za izvesne nedoumice vezane za pripremu zakona. Ona nije tu, a nadam se da ću i dobiti odgovor koji sam pre dve nedelje, kao poslaničko pitanje postavila. Zato ću pitati i krenuti na prvo pitanje.

S obzirom na izuzetan značaj programa – „moja prva plata“ koji se formalno nastavlja u 2021. godini u skladu sa uredbom Vlade, koristim priliku da pitanje postavim ministru finansija gospodinu Siniši Malom.

Kao što je poznato položaj mladih kao jedne od najranjivijih kategorija na tržištu rada veoma je nepovoljan.

U odnosu na opštu populaciju prema zvaničnoj statistici beleži se njihova dvostruko veća stopa nezaposlenosti.

Nezaposlenost mladim ljudima i njihovim porodicama donosi ozbiljne poteškoće, narušava normalan život, smanjuje razvoj nemogućnosti. Mladi ljudi koji nisu zaposleni najčešće ostaju da žive sa roditeljima, kasnije zasnivaju porodice i teže se odlučuju za rađanje dece.

Stoga poslanička grupa SVM daje punu podršku nastavku programa – „moja prva plata“ koja je prošle godine bila uspešna mera za poboljšanje položaja mladih. Ovim programom mladima bez radnog iskustva se omogućava da obave praksu na konkretnim poslovima.

Na taj način steknu znanja, veštine, kompetencije za rad i tako povećaju svoje mogućnosti i za zapošljavanje. Planirano je uključivanje do 10.000 mladih. Na osnovu Uredbe o programu Nacionalna služba za zapošljavanje je 20. avgusta ove godine raspisala javni poziv.

Prva faza u realizaciji programa, prijavljivanje poslodavaca i oglašavanje pozicija je završena 23. septembra. Zainteresovani poslodavci su prijavili 15.676 pozicija. Prvog oktobra je krenula realizacija druge faze u kojoj se do kraja ovog meseca očekuje prijavljivanje kandidata.

Ministra finansija pitam da li bi bilo moguće u nastavku veoma značajnog programa Moja prva plata da svi prijavljeni kandidati sa kojima se poslodavci povežu i iskažu potrebu za njihovim radnim angažovanjem, budu uključeni u program.

Na osnovu broja prijavljenih pozicija, od strane poslodavaca, moguće je očekivati od 30 do 40% veći broj kandidata od planiranog okvira za subvencionisanje. Znači, da li je moguće da svi kandidati i oni iznad broja od 10 hiljada koji ispunjavaju uslove, dobiju svoju prvu šansu? Zahvaljujem.

Druga sednica Prvog redovnog zasedanja , 25.04.2023.

Hvala, potpredsednice.

Ispred poslaničke grupe Savez Vojvođanskih Mađara pitanje upućujem Ministarstvu finansija. Krajem prošle godine 27. i 28. decembra na sednici Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, kao i na sednici Pododbora za razmatranje sektorskih izveštaja o obavljenim revizijama Državne revizorske institucije imali smo priliku da se upoznamo i sa preporukama za izmene važećih zakona.

Veoma često je prisutna dilema korisnika budžetskih sredstava da li u svojim poslovnim knjigama treba vrednosti nepokretnosti opreme i ostalih osnovnih sredstava da evidentiraju prema nabavnoj vrednosti umanjenoj za amortizaciju, kako reguliše Uredba o budžetskom računovodstvu, ili po procenjenoj fer vrednosti, kako definišu međunarodni računovodstveni standardi.

U predlozima za izmenu propisa, vezanih za sektor dva tj. za lokalnu samoupravu, DRI je inicirala u tački 14. rešenje ovog važnog pitanja, pitanja vrednovanja nepokretnosti, opreme i ostalih osnovnih sredstava.

Na terenu postoje različiti slučajevi i prisutne nedoumice - da li određene nepokretnosti i opremu, čiji je vlasnik jedinica lokalne samouprave, a koje su date na korišćenje javnom preduzeću koje obavlja npr. snabdevanje vodom, treba u svojim poslovnim knjigama da vode ova javna preduzeća koja ih koriste i ostvaruju prihode od obavljanja delatnosti po osnovu njihovog korišćenja ili jedinice lokalne samouprave koje su njihovi vlasnici?

Sama dolazim iz opštine, opštine Temerin kojoj je DRI uz izveštaj o reviziji završnog računa i pravilnosti poslovanja opštine konstatovala pogrešno iskazivanje i dala preporuku odgovornim licima opštine da u poslovnim knjigama evidentiraju imovinu koja se odnosi na vrednost kapitala javnih preduzeća čiji je opština osnivač. Rok za preduzimanje mera za ispravljanje ističe 30. juna ove godine.

Trenutno stanje u vezi sa iskazivanjem u bilansima, kada su u pitanju mreže, mreže vodovoda, kanalizacije, elektrike, gasovoda, toplovoda i druge koje se prema Zakonu o javnoj svojini ne mogu ulagati u kapital javnih preduzeća, je takvo da se ova imovina iskazuje uglavnom u bilansima javnih preduzeća, ali se deo ove imovine, takođe, iskazuje i u bilansima lokalnih samouprava.

Sa aspekta finansijskog izveštavanja, javna preduzeća mogu procenjivati, iskazivati vrednosti ove imovine po fer tržišnoj vrednosti dok se u jedinicama lokalne samouprave ova imovina iskazuje isključivo po nabavnoj vrednosti umanjenoj za amortizaciju zbog čega zbirni podaci o vrednostima navedene imovine nisu kompatibilni, niti realno prikazani u bilansima.

Pored toga, deo javnih preduzeća u nekim jedinicama lokalne samouprave izvršio je procene vrednosti mreža i uneo tu vrednost kao osnivački ulog povećanjem osnovnog kapitala, što je u suprotnosti sa članom 42. Zakona o javnoj svojini. Ministarstvo finansija pitam – da li je u pripremi tj. da li se radi na tome da se Zakonom o budžetskom sistemu ili na drugi način propiše iskazivanje vrednosti imovine, posebno imovine koja je isključivo u javnoj svojini, kao što su mreže, šume, prirodna bogatstva i dobra u opštoj upotrebi sa ciljem da se navedena imovina u celini iskazuje i vrednuje na istovetan način. Zahvaljujem.

Šesnaesto vanredno zasedanje, 03.02.2022.

Hvala lepo.

Poštovani potpredsedniče, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, ispred poslaničke grupe Saveza vojvođanskih Mađara želim da uputim pitanje Ministarstvu finansija.

Na dnevnom redu Šesnaestog vanrednog zasedanja Narodne skupštine, koji smo juče započeli, nalazi se i Predlog zakona o izmeni Zakona o platama državnih službenika i nameštenika.

Predlog izmene Zakona proizilazi iz potrebe da se vrednovanje pratećih pomoćno-tehničkih poslova u državnim organima upodobi u što većoj meri vrednostima uporedivih poslova koje obavljaju državni službenici. Drugim rečima, sadržaj izmene Zakona je korekcija koeficijenata nameštenika od treće do šeste platne grupe, sa ciljem da se njihov materijalni položaj, kolokvijalno rečeno, odmakne od minimalne zarade.

Poslovi koje obavljaju nameštenici su poslovi obezbeđenja, poslovi prijema i ekspedicije pošte, poslovi daktilografa, dostavljača, kurira i drugi, koji značajno doprinose nesmetanom funkcionisanju državnih organa.

Činjenica je da je osnovica za obračun plata zaposlenih nameštenika u državnim organima rasla sporije od rasta minimalne zarade. Predloženom korekcijom koeficijenata za obračun i isplatu plata stvaraju se uslovi za adekvatno vrednovanje poslova različite složenosti.

Predlog zakona o izmeni Zakona o platama državnih službenika i nameštenika naša poslanička grupa podržava.

Međutim, želim da istaknem da propisi koji uređuju ovu materiju ostaju, za sada, neizmenjeni u organima AP Vojvodine. U cilju rešavanja ovog problema, a to je vrednovanje poslova različite složenosti i unapređivanje materijalnog položaja zaposlenih i u organima i službama AP Vojvodine, neophodno je izvršiti usklađivanje pravnog okvira koji bi to omogućio.

Pokrajinska Vlada je nekoliko puta pokretala inicijativu za rešavanje ovog problema. Najsvežija inicijativa u formi zaključka od strane pokrajinske Vlade je doneta i prosleđena juče, 2. februara, Ministarstvu finansija i Vladi Republike Srbije.

Kako je Vlada Republike Srbije nadležna za donošenje akta kojim se uređuju plate zaposlenih na nivou lokalne vlasti, pitam Ministarstvo finansija – da li će u što skorije vreme pristupiti izradi neophodnog akta sa ciljem da izvrši odgovarajuće usklađivanje pravnog okvira kojim se uređuju plate zaposlenih u organima i službama lokalne vlasti sa platama za iste ili uporedive poslove koje obavljaju državni službenici i nameštenici, a kako je utvrđeno Predlogom zakona o izmeni Zakona o platama državnih službenika i nameštenika?

Od mogućih rešenja smatrate li celishodnijim da se problem reši, pod jedan, izmenom Uredbe o koeficijentima za obračun i isplatu plata imenovanih i postavljenih lica i zaposlenih u državnim organima kojom bi se izvršilo odgovarajuće usklađivanje koeficijenata za obračun i isplatu plata zaposlenih u organima teritorijalne autonomije ili, pod dva, da se Aktom Vlade Republike Srbije kojim se utvrđuju osnovice za obračun plata u organima i službama lokalne vlasti propiše mogućnost za uvećanje osnovica zaposlenima u organima teritorijalne autonomije sa nižom i srednjom stručnom spremom po osnovu kvaliteta i rezultata rada za 10%, a na način kako je ova mogućnost definisana za navedenu kategoriju zaposlenih u jedinicama lokalne samouprava?

Iskoristila bih priliku da uputim apel Ministarstvu finansija da sa kolegama iz Pokrajinskog sekretarijata za finansije ubrzo nađu adekvatno rešenje, a sve u cilju stvaranja uslova za unapređenje materijalnog položaja zaposlenih sa nižim primanjima u organima i službama AP Vojvodine. Zahvaljujem.

Šesnaesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 28.12.2021.

Hvala lepo.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, ispred poslaničke grupe SVM želim da uputim pitanje i da predočim jedan problem Ministarstvu finansija.

S obzirom na pozitivna makroekonomska kretanja u zemlji, u trenutku kada u susret budžetu za 2022. godinu idemo sa dobrim očekivanjima, kada je budžetom za kapitalne investicije na nivou države predviđeno 486 milijardi dinara, a u Vojvodini su rashodi budžetskih korisnika koji imaju kapitalni karakter planirani u iznosu od 23,6 milijardi dinara i imaju udeo od blizu 27% u ukupnom budžetu, obezbeđen je preduslov za dugoročni ekonomski i društveni razvoj, stavljajući u fokus kapitalna ulaganja.

Problem na koji želim da skrenem pažnju tiče se materije koju uređuje Zakon o budžetskom sistemu, a vezan je za planiranje kapitalnih ulaganja u slučajevima kada se iz republičkog ili pokrajinskog budžeta transferišu sredstva za kapitalna ulaganja nosiocima investicija, uglavnom jedinicama lokalnih samouprava. Iako se radi o kapitalnim ulaganjima transfer kao rashod klase četiri, u smislu ekonomske klasifikacije, nije moguće iskazati u trogodišnjem budžetu. U tom smislu ideja da se podrži investicija lokalne samouprave putem transfera mora se ili u celini za višegodišnje potrebe planirati godišnjim budžetom, čime se vrši zarobljavanje sredstava za koje je izvesno da neće biti utrošena u toj godini, ili se mora planirati u godišnjem iznosu sufinansiranja, čime lokalna samouprava, ukoliko se oslanja na izvor drugih nivoa vlasti, dolazi u neizvesnost u smislu daljeg obezbeđivanja izvora finansiranja.

Zbog svega navedenog pitam Ministarstvo finansija – da li smatrate da je mogućnost rešenja problema u izmeni Zakona o budžetskom sistemu i to odredbe člana 54. o preuzimanju obaveza u smislu definisanja trogodišnjem iskazivanja u kapitalnom delu budžeta, osim kapitalnih izdataka klase pet i rashoda kapitalnog karaktera klase četiri, koji su namenjeni za investiciona ulaganja? Rezultat ovakvog normiranja bio bi, sa jedne strane, predvidljivije planiranje u budžetima, a sa druge strane teret cele investicije bi se raspodelio na više budžetskih ciklusa.

Smatram da bi ova izmena zakona obesmislila i neprincipijelne napade na javnu upravu zbog niskog stepena izvršenja budžeta u delu rashoda za kapitalna ulaganja i prenosa značajnih neutrošenih sredstava u narednu budžetsku godinu.

Još jednom bih podvukla činjenicu da se za finansijski značajne projekte koji se realizuju u više godina, a koji se u budžetu planiraju i iskazuju kao rashodi kapitalnog karaktera, sredstva moraju obezbediti u tekućoj godini u ukupnoj investicionoj vrednosti, jer Zakon o budžetskom sistemu ne dozvoljava da se rashodi kapitalnog karaktera budžetiraju višegodišnje već samo izdaci. Dok god je ovako zakonsko rešenje na snazi, finansijski značajni projekti kapitalnog karaktera, koji se prema načinu realizacije planiraju kao rashodi, moraće da opterećuju budžetsku godinu u kojoj se takav projekat planira.

Pitam nadležno ministarstvo – da li se planira formulisanje rešenja za ovaj problem koji će omogućiti da se rashodi kapitalnog karaktera planiraju višegodišnje, odnosno u korelaciji sa realnim vremenom potrebnim za realizaciju projekata koji prelaze granice jedne godine? Zahvaljujem.

Imovinska karta

(Novi Sad, 30.01.2013.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Електротехничка школа "Михајло Пупин (Наставник (10% норме)) Javni prihod Mesečno 3700.00 RSD 07.11.2003 -