ROZALIJA EKRES

Savez vojvođanskih Mađara

Rođena je 1957. godine. Živi u Temerinu.

Po obrazovanju je diplomirani ekonomista.

Direktorka je izdavačke kuće "Magyar Szo".

Prvi poslanički mandat potvrđen joj je 1. decembra 2020. godine.

Izabrana je ispred izborne liste “Vajdasági Magyar Szövetség-Pásztor István – Savez vojvođanskih Mađara-Ištvan Pastor”.
Poslednji put ažurirano: 02.12.2020, 10:54

Osnovne informacije

Statistika

  • 15
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 14.10.2021.

Ispred poslaničke grupe Savez Vojvođanskih Mađara želim da postavim pitanje Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, vezano za izradu novog Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu.

Aktuelni Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu je u primeni od novembra 2005. godine. Od tada pa do danas su se desile mnoge značajne ekonomske i društvene promene. Iz tog razloga pozdravljamo inicijativu za donošenje novog zakonskog okvira za bezbednost i zdravlje na radu.

Promene koje su uočljive u društvenoj sferi naročito su postale vidljive u prethodnom periodu koji je obeležen pandemijom Kovid 19. Ovo se, pre svega, odnosi na rad od kuće, učestalo korišćenje alternativnih metoda i komunikacije, otežano planiranje i poslovanje, kao i finansijske poteškoće i ukupnu neizvesnost.

U svetlu modernih tehnologija je ubrzan i olakšan prenos informacija, prepoznata i prihvaćena elektronska komunikacija i čuvanje podataka. Smatramo da je naročito bitno da se uzme u obzir i trenutak donošenja ovog zakona, a to je vreme u kojem je celo društvo pod velikim i dugotrajnim teretom pandemije.

Resorno ministarstvo pitam da li će novi zakon prepoznati rad od kuće i poboljšati uređenje poslova pri hitnim intervencijama?

Nadalje, smatramo da je potrebno da se uvede više fleksibilnosti u formi radnog angažovanja stručnih lica iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu.

Naime, lica za bezbednost i zdravlje na radu koja su glavni nosioci primene zakona rade pod velikim pritiskom koji proizilazi iz prirode posla i objektivnih uslova rada, samim tim, dalji pritisak u vidu usložnjavanja uslova za obavljanje delatnosti ne može doprineti kvalitetu rada.

Stoga je drugo pitanje vezano za planiranje podizanja kriterijuma za dobijanje licence pravnog lica - zbog čega se planira podizanje kriterijuma za dobijanje licence pravnog lica za bezbednost i zdravlje na radu?

Osnove za ovu izmenu ne nalazimo ni u Direktivi Evropske unije o uvođenju mera za podsticanje poboljšanja bezbednosti i zdravlja radnika na radu.

Smatramo da za obavljanje poslova lica za bezbednost i zdravlje na radu u manje rizičnim delatnostima treba ostaviti mogućnost da poslodavac angažuje savetnika ili saradnika za bezbednost i zdravlje na radu koji poseduje licencu bez obaveze da budu zaposleni u pravnom licu sa licencom.

Stručna lica bi bilo moguće angažovati u formi dopunskog rada ili bi ta lica osnovala preduzetničku delatnost.

Takođe, treba uzeti u obzir da se stručni ispit, na koji se obavezuju poslodavci, polaže pred Komisijom Uprave za bezbednost i zdravlje na radu. Ta komisija je jedina za čitavu državu, pa postoji ograničenje u broju lica koja mogu u dogledno vreme pristupiti polaganju ispita.

Postavlja se pitanje – za koliko vremena će svi poslodavci koji spadaju u tu kategoriju stići da polože stručni ispit i da li će do tada biti u prekršaju za koji je propisana kazna od milion i po do dva miliona dinara?

Na samom kraju pitam da li će se u novom zakonu naći i institucija inostranog poslodavca? Njih je sve više na tržištu. Stoga je neophodno definisati njihove obaveze i odgovornosti, s obzirom na specifičnost da im je sedište u drugoj državi. Zahvaljujem.

Jedanaesto vanredno zasedanje , 07.09.2021.

Hvala lepo, predsedniče.

Poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, ispred poslaničke grupe SVM želim da postavim pitanje vezano za program „Moja prva plata“.

Kao što je poznato položaj mladih, kao jedne od najranjivijih kategorija na tržištu rada, veoma je nepovoljan. U odnosu na opštu populaciju, prema zvaničnoj statistici, beleži se njihova dvostruko veća stopa nezaposlenosti.

U strukturi nezaposlenih lica na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje, prema godinama starosti, učešće mladih do 30 godina iznosi 21%. Nezaposlenost mladim ljudima i njihovim porodicama donosi ozbiljne poteškoće, jer dugotrajna nezaposlenost ostavlja trajne posledice, narušava se normalan život, smanjuju razvojne mogućnosti. Mladi koji nisu zaposleni najčešće ostaju da žive sa svojim roditeljima, kasnije zasnivaju porodice i teže se odlučuju za rađanje dece.

Stoga, naša poslanička grupa daje punu podršku nastavku programa „Moja prva plata“ koji je prošle godine bio uspešna mera za poboljšanje položaja mladih na tržištu rada.

Putem ovog programa mladima je bilo omogućeno da uz državnu subvenciju, preko podsticajnih mera, steknu prvo radno iskustvo. Njih 8.224 je bilo obuhvaćeno programom na koji se prijavio 17.081 kandidat kod 7.524 poslodavca.

Iz Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, 6. avgusta, je saopšteno da se nastavlja sa programom i da je Vlada Srbije donela uredbu o izmenama i dopunama Uredbe o programu podsticanja zapošljavanja mladih „Moja prava plata“, a prema kojoj će taj program biti nastavljen i u 2021. godini.

Nacionalna služba za zapošljavanje je 20. avgusta raspisala javni konkurs za realizaciju ovog programa u koji će biti uključeno 10 hiljada mladih sa srednjim i visokim obrazovanjem, do navršenih 30 godina života, bez radnog iskustva, a koji se nalaze na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje. Program se sprovodi kod poslodavca koji pripada privatnom ili javnom sektoru. Pored fiksne naknade koju obezbeđuje država, poslodavac može korisniku programa isplaćivati dodatna sredstva.

Novinsko-izdavačka kuća „Mađar so“, iz koje i sama dolazim, izdaje i štampa jedini dnevni list na mađarskom jeziku u Srbiji. Iz naše štamparije je ove godine izašla i poštanska marka „stepski soko“ Pošte Srbije, koja je nacionalni kandidat na takmičenju za izbor najlepše marke Evrope.

Prošle godine je i naša kuća konkurisala za program „Moja prva plata“. Prošli smo sve korake, od prijavljivanja u sistem, do povezivanja sa petoro mladih nezaposlenih kandidata - dva novinara, dva tehničara štampe i jednog saradnika za marketing. Nažalost, ostali smo ispod crte. Umesto potrebnih pet, iz sopstvenih izvora finansiranja smo uspeli angažovati samo dvoje fakultetski obrazovanih mladih ljudi.

Poslaničko pitanje upućujem Vladi Republike Srbije, resornom Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i Nacionalnoj službi za zapošljavanje - da li bi bilo moguće da u nastavku veoma značajnog programa „Moja prva plata“ svi prijavljeni kandidati, sa kojima se poslodavci povežu i iskažu potrebu za njihovim radnim angažovanjem, budu uključeni u navedeni program? Znači, da li je moguće da svi kandidati koji ispunjavaju uslove dobiju svoju prvu šansu?

Naša poslanička grupa smatra da, s obzirom na pozitivna makroekonomska kretanja u zemlji i na izuzetan značaj ostanka i zapošljavanja mladih, nema bolje uloženog novca od davanja prve šanse da se oprobaju na poslu gradeći sopstvenu budućnost, kao i budućnost razvoja društva, u celini. Hvala lepo.

Deveto vanredno zasedanje , 22.07.2021.

Poštovani potpredsedniče, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, ispred poslaničke grupe Savez vojvođanskih Mađara pitanja ću uputiti Ministarstvu finansija i Kancelariji za javne nabavke koja u okviru svojih nadležnosti predlaže mere za unapređenje sistema javnih nabavki, pruža stručnu pomoć naručiocima i ponuđačima, doprinosi stvaranju uslova za ekonomičnu, efikasnu i transparentnu upotrebu javnih sredstava u postupku javne nabavke.

Javne nabavke su značajan instrument razvoja savremenih država, jer institucijama omogućavaju objektivno i transparentno pribavljanje dobara, usluga i radova uz podsticanje odgovornog trošenja budžetskih sredstava.

Obzirom da se značajan obim javne potrošnje vrši preko sistema javnih nabavki, samo funkcionalan sistem nabavki osigurava efikasno trošenje novca poreskih obveznika.

Najvažniji ključni principi od kojih zavisi efikasnost javnih nabavki su ekonomičnost i učinkovitost upotrebe javnih sredstava, obezbeđivanje konkurencije i transparentnost.

U današnjem vremenu javne nabavke su poprimile veliki značaj, kako na nacionalnom tako i na međunarodnom nivou. U Evropskoj uniji predstavljaju značajno tržište. Prema procenama Evropske komisije ukupna vrednost javnih nabavki iznosi 14% BDP-a Unije.

U Republici Srbiji je prema podacima iz godišnjih Izveštaja Kancelarije za javne nabavke u 2019. godini po sprovedenim postupcima javnih nabavki zaključeno 122.066 ugovora ukupne vrednosti od 441 milijarde dinara, a u 2020. godini 135.022 ugovora ukupne vrednosti 376 milijardi dinara.

Učešće zaključenih ugovora u BDP-u u 2019. godini iznosilo je 8,14%, a u 2020. godini 6,88%. Pad učešća u 2020. godini obrazlaže se povećanjem broja izuzetaka od primene novog zakona koji je na snazi od 1. jula 2020. godine, kao i usled, nažalost, još uvek prisutne pandemije.

Istraživanja koja se sprovode u vezi sa javnim nabavkama su pokazala da u većini postupaka postoji samo jedna ponuda, u preko 55% slučajeva da je najniža ponuđena cena jedini kriterijum u 90% slučajeva, čime se što je vrlo verovatno kvalitet stavlja u drugi plan, dok u zemljama u okruženju nije takva praksa.

Takođe, izveštaji Državne revizorske institucije govore o brojnim nepravilnostima u vezi sa sprovedenim postupcima javnih nabavki.

Moje pitanje je kakvo je mišljenje Ministarstva finansija i Kancelarije za javne nabavke u vezi sa navedenim podacima i da li ima prostora i načina da se unapredi sistem javnih nabavki kako bi se dodatno podstakla konkurencija, efikasnost i ekonomično trošenje javnih sredstava i što je izuzetno važno, poboljšao kvalitet nabavljenih dobara usluga i radova, što su svakako proklamovani ciljevi koji bi trebali biti ostvareni primenom zakona o javnim nabavkama?

Hvala.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 14.10.2021.

Ispred poslaničke grupe Savez Vojvođanskih Mađara želim da postavim pitanje Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, vezano za izradu novog Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu.

Aktuelni Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu je u primeni od novembra 2005. godine. Od tada pa do danas su se desile mnoge značajne ekonomske i društvene promene. Iz tog razloga pozdravljamo inicijativu za donošenje novog zakonskog okvira za bezbednost i zdravlje na radu.

Promene koje su uočljive u društvenoj sferi naročito su postale vidljive u prethodnom periodu koji je obeležen pandemijom Kovid 19. Ovo se, pre svega, odnosi na rad od kuće, učestalo korišćenje alternativnih metoda i komunikacije, otežano planiranje i poslovanje, kao i finansijske poteškoće i ukupnu neizvesnost.

U svetlu modernih tehnologija je ubrzan i olakšan prenos informacija, prepoznata i prihvaćena elektronska komunikacija i čuvanje podataka. Smatramo da je naročito bitno da se uzme u obzir i trenutak donošenja ovog zakona, a to je vreme u kojem je celo društvo pod velikim i dugotrajnim teretom pandemije.

Resorno ministarstvo pitam da li će novi zakon prepoznati rad od kuće i poboljšati uređenje poslova pri hitnim intervencijama?

Nadalje, smatramo da je potrebno da se uvede više fleksibilnosti u formi radnog angažovanja stručnih lica iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu.

Naime, lica za bezbednost i zdravlje na radu koja su glavni nosioci primene zakona rade pod velikim pritiskom koji proizilazi iz prirode posla i objektivnih uslova rada, samim tim, dalji pritisak u vidu usložnjavanja uslova za obavljanje delatnosti ne može doprineti kvalitetu rada.

Stoga je drugo pitanje vezano za planiranje podizanja kriterijuma za dobijanje licence pravnog lica - zbog čega se planira podizanje kriterijuma za dobijanje licence pravnog lica za bezbednost i zdravlje na radu?

Osnove za ovu izmenu ne nalazimo ni u Direktivi Evropske unije o uvođenju mera za podsticanje poboljšanja bezbednosti i zdravlja radnika na radu.

Smatramo da za obavljanje poslova lica za bezbednost i zdravlje na radu u manje rizičnim delatnostima treba ostaviti mogućnost da poslodavac angažuje savetnika ili saradnika za bezbednost i zdravlje na radu koji poseduje licencu bez obaveze da budu zaposleni u pravnom licu sa licencom.

Stručna lica bi bilo moguće angažovati u formi dopunskog rada ili bi ta lica osnovala preduzetničku delatnost.

Takođe, treba uzeti u obzir da se stručni ispit, na koji se obavezuju poslodavci, polaže pred Komisijom Uprave za bezbednost i zdravlje na radu. Ta komisija je jedina za čitavu državu, pa postoji ograničenje u broju lica koja mogu u dogledno vreme pristupiti polaganju ispita.

Postavlja se pitanje – za koliko vremena će svi poslodavci koji spadaju u tu kategoriju stići da polože stručni ispit i da li će do tada biti u prekršaju za koji je propisana kazna od milion i po do dva miliona dinara?

Na samom kraju pitam da li će se u novom zakonu naći i institucija inostranog poslodavca? Njih je sve više na tržištu. Stoga je neophodno definisati njihove obaveze i odgovornosti, s obzirom na specifičnost da im je sedište u drugoj državi. Zahvaljujem.

Jedanaesto vanredno zasedanje , 07.09.2021.

Hvala lepo, predsedniče.

Poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, ispred poslaničke grupe SVM želim da postavim pitanje vezano za program „Moja prva plata“.

Kao što je poznato položaj mladih, kao jedne od najranjivijih kategorija na tržištu rada, veoma je nepovoljan. U odnosu na opštu populaciju, prema zvaničnoj statistici, beleži se njihova dvostruko veća stopa nezaposlenosti.

U strukturi nezaposlenih lica na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje, prema godinama starosti, učešće mladih do 30 godina iznosi 21%. Nezaposlenost mladim ljudima i njihovim porodicama donosi ozbiljne poteškoće, jer dugotrajna nezaposlenost ostavlja trajne posledice, narušava se normalan život, smanjuju razvojne mogućnosti. Mladi koji nisu zaposleni najčešće ostaju da žive sa svojim roditeljima, kasnije zasnivaju porodice i teže se odlučuju za rađanje dece.

Stoga, naša poslanička grupa daje punu podršku nastavku programa „Moja prva plata“ koji je prošle godine bio uspešna mera za poboljšanje položaja mladih na tržištu rada.

Putem ovog programa mladima je bilo omogućeno da uz državnu subvenciju, preko podsticajnih mera, steknu prvo radno iskustvo. Njih 8.224 je bilo obuhvaćeno programom na koji se prijavio 17.081 kandidat kod 7.524 poslodavca.

Iz Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, 6. avgusta, je saopšteno da se nastavlja sa programom i da je Vlada Srbije donela uredbu o izmenama i dopunama Uredbe o programu podsticanja zapošljavanja mladih „Moja prava plata“, a prema kojoj će taj program biti nastavljen i u 2021. godini.

Nacionalna služba za zapošljavanje je 20. avgusta raspisala javni konkurs za realizaciju ovog programa u koji će biti uključeno 10 hiljada mladih sa srednjim i visokim obrazovanjem, do navršenih 30 godina života, bez radnog iskustva, a koji se nalaze na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje. Program se sprovodi kod poslodavca koji pripada privatnom ili javnom sektoru. Pored fiksne naknade koju obezbeđuje država, poslodavac može korisniku programa isplaćivati dodatna sredstva.

Novinsko-izdavačka kuća „Mađar so“, iz koje i sama dolazim, izdaje i štampa jedini dnevni list na mađarskom jeziku u Srbiji. Iz naše štamparije je ove godine izašla i poštanska marka „stepski soko“ Pošte Srbije, koja je nacionalni kandidat na takmičenju za izbor najlepše marke Evrope.

Prošle godine je i naša kuća konkurisala za program „Moja prva plata“. Prošli smo sve korake, od prijavljivanja u sistem, do povezivanja sa petoro mladih nezaposlenih kandidata - dva novinara, dva tehničara štampe i jednog saradnika za marketing. Nažalost, ostali smo ispod crte. Umesto potrebnih pet, iz sopstvenih izvora finansiranja smo uspeli angažovati samo dvoje fakultetski obrazovanih mladih ljudi.

Poslaničko pitanje upućujem Vladi Republike Srbije, resornom Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i Nacionalnoj službi za zapošljavanje - da li bi bilo moguće da u nastavku veoma značajnog programa „Moja prva plata“ svi prijavljeni kandidati, sa kojima se poslodavci povežu i iskažu potrebu za njihovim radnim angažovanjem, budu uključeni u navedeni program? Znači, da li je moguće da svi kandidati koji ispunjavaju uslove dobiju svoju prvu šansu?

Naša poslanička grupa smatra da, s obzirom na pozitivna makroekonomska kretanja u zemlji i na izuzetan značaj ostanka i zapošljavanja mladih, nema bolje uloženog novca od davanja prve šanse da se oprobaju na poslu gradeći sopstvenu budućnost, kao i budućnost razvoja društva, u celini. Hvala lepo.

Deveto vanredno zasedanje , 22.07.2021.

Poštovani potpredsedniče, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, ispred poslaničke grupe Savez vojvođanskih Mađara pitanja ću uputiti Ministarstvu finansija i Kancelariji za javne nabavke koja u okviru svojih nadležnosti predlaže mere za unapređenje sistema javnih nabavki, pruža stručnu pomoć naručiocima i ponuđačima, doprinosi stvaranju uslova za ekonomičnu, efikasnu i transparentnu upotrebu javnih sredstava u postupku javne nabavke.

Javne nabavke su značajan instrument razvoja savremenih država, jer institucijama omogućavaju objektivno i transparentno pribavljanje dobara, usluga i radova uz podsticanje odgovornog trošenja budžetskih sredstava.

Obzirom da se značajan obim javne potrošnje vrši preko sistema javnih nabavki, samo funkcionalan sistem nabavki osigurava efikasno trošenje novca poreskih obveznika.

Najvažniji ključni principi od kojih zavisi efikasnost javnih nabavki su ekonomičnost i učinkovitost upotrebe javnih sredstava, obezbeđivanje konkurencije i transparentnost.

U današnjem vremenu javne nabavke su poprimile veliki značaj, kako na nacionalnom tako i na međunarodnom nivou. U Evropskoj uniji predstavljaju značajno tržište. Prema procenama Evropske komisije ukupna vrednost javnih nabavki iznosi 14% BDP-a Unije.

U Republici Srbiji je prema podacima iz godišnjih Izveštaja Kancelarije za javne nabavke u 2019. godini po sprovedenim postupcima javnih nabavki zaključeno 122.066 ugovora ukupne vrednosti od 441 milijarde dinara, a u 2020. godini 135.022 ugovora ukupne vrednosti 376 milijardi dinara.

Učešće zaključenih ugovora u BDP-u u 2019. godini iznosilo je 8,14%, a u 2020. godini 6,88%. Pad učešća u 2020. godini obrazlaže se povećanjem broja izuzetaka od primene novog zakona koji je na snazi od 1. jula 2020. godine, kao i usled, nažalost, još uvek prisutne pandemije.

Istraživanja koja se sprovode u vezi sa javnim nabavkama su pokazala da u većini postupaka postoji samo jedna ponuda, u preko 55% slučajeva da je najniža ponuđena cena jedini kriterijum u 90% slučajeva, čime se što je vrlo verovatno kvalitet stavlja u drugi plan, dok u zemljama u okruženju nije takva praksa.

Takođe, izveštaji Državne revizorske institucije govore o brojnim nepravilnostima u vezi sa sprovedenim postupcima javnih nabavki.

Moje pitanje je kakvo je mišljenje Ministarstva finansija i Kancelarije za javne nabavke u vezi sa navedenim podacima i da li ima prostora i načina da se unapredi sistem javnih nabavki kako bi se dodatno podstakla konkurencija, efikasnost i ekonomično trošenje javnih sredstava i što je izuzetno važno, poboljšao kvalitet nabavljenih dobara usluga i radova, što su svakako proklamovani ciljevi koji bi trebali biti ostvareni primenom zakona o javnim nabavkama?

Hvala.