Moj kolega zaboravlja neke stvari, ali dobro. U redovima se stajalo za one jeftine, koji su davani iz robnih rezervi. Tržišno ste mogli da ih kupite gde god ste hteli. To ste zaboravili da kažete.
Za ono što je bilo jeftino ljudi su stajali u redu. Mogli su da biraju – da plate skuplje ili da stoje u redu za jeftinije. Pa, bilo je tako. Nemojte sada da izbegavate odgovornost, ali su imali izbora.
Kada ste završili priču oko bivšeg režima Slobodana Miloševića, vi ste dali građanima skuplje, ali ste im uzeli nešto. Uzeli ste im fabrike, uzeli ste im radna mesta, uzeli ste im plate i sad to nema veze. To se ne računa? Džabe nešto imam da kupim, kad je jedna ruka prazna, a u drugoj nema ništa. Takvu ste Srbiju ostavili 2012. godine.
Da završim oko tog famoznog bedža pošto ga stalno spominjete. Nosio sam taj bedž i sprovodio sam program gospodina Tomislava Nikolića, koji je obećavao građanima Srbije da će tadašnja stranka u kojoj sam bio da ih uvede u EU. Pošto to nije mogao da završi u toj stranci, osnovali smo novu. To je jedan stav koji se nije promenio. U tom delu se nismo promenili, hoćemo Srbiju u EU, da sarađujemo i sa istokom, i sa zapadom i sa svima. To su bila predizborna obećanja 2008. godine, ako niste zaboravili i to.

Jako sređena situacija. U lokalnim samoupravama sede jednom drugom na glavi. Ne postoje više kancelarije gde bi sedeli. U javnim preduzećima slična situacija.
Tražio sam da mi direktor „Elektro Morave“ pošalje izveštaj i strukturu zaposlenih. Nema dovoljno elektroinženjera, nema dovoljno elektrotehničara, ali zato članova DS, sa čini mi se, Privredne akademije Novi Sad ima koliko god hoćete. Ekonomista deset na jednog inženjera, pravnika na jednog tehničara. Kako će to preduzeća da radi?
Ne sekirajte se da inženjere, nažalost nemamo ih dovoljno, ali smo zato zatekli više nego što nam treba zaposlenih sa stručnom spremom i kvalifikacijama koja uopšte ne odgovora osnovnoj delatnosti javnog preduzeća ili ustanove. To je nažalost istina.
Možemo da biramo da li ćemo te ljude da otpuštamo, nisam za to iako su glasali za DS, ali trebamo da rešimo i da dovedemo ta javna preduzeća u ono funkcionalno stanje da budu tehnički osposobljena i kadrovski da bi mogli da obavljaju svoju delatnost.
To je problem o kome DS dok je vodila i lokalne samouprave i javna preduzeća gde je osnivač lokalna samouprava, i gde je osnivač Republika, uopšte nije vodila računa o tome. To je problem sa kojim ova Vlada mora da se izbori i potpuno sam siguran da ćemo uspešno rešiti taj problem.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo slažem se sa gospodinom koji je pre mene govorio. Sve se slažem, od prve do poslednje rečenice, samo da mi objasnite kako je to Srbija propadala i zaduživala od 2008.-2012. godine, a njegov predsednik stranke i njegova privatna firma sve bogatija i bogatija? To mi objasnite i priznajem – za sve ste u pravu, od prve do poslednje reči.
Dalje, što se tiče ovog amandmana, tu jeste razlika između SNS i DS. Njima su rokovo da bi doneli podzakonska akta zakonom morali da budu određivani, ministrima iz DS. Te rokove su neprestano prebacivali. Imali su zakone koji su bili pravosnažni po godinu i po dana, ali nisu mogli da se sprovode zato što nisu postojala podzakonska akta i razumem strah kolega iz DS. Ne sekirajte se, mi smo tu mnogo efikasniji od vas. Zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom Glasniku“, primenjuje se od 1. januara 2014. godine. Do tada će postojati podzakonska akta.

Ja ne iznosim izmišljotine. Ti podaci su zvanični i nalaze se na sajtu Agencije za privredne registre, koju ste vi osnovali.
Bavimo se Demokratskom strankom iz jednog prostog razloga, ona je primer kako ne treba voditi državu. Naš narod kaže da se pametan uči na tuđim greškama, a neko drugi na svojim. To je narodna poslovica. Ne želimo da učimo na svojim greškama, nego na vašim greškama. Ako imate saznanja čije su to firme po 43 puta uvećale promet, izvolite kažite. Izvolite kažite, ali činjenice su bar što se tiče, stalno izbegavam imena da kažem, nego javne funkcije. Činjenica je da je jedna institucija kao što je grad Beograd zaduživan, a neko je beležio profit privatno. Ne može niko da me ubedi kako je vodio svoju privatnu firmu, trebao je da vodi i grad Beograd. Tu smo završili. Da li se slažete sa mnom?
Dalje, mi se ne bavimo oko funkcija u Demokratskoj stranci. Bavimo se javnim funkcijama koje rukovodioci Srpske napredne stranke imaju koje su imali vaši članovi, dok ste bili na vlasti. U tome je razlika. Ako kolega poslanik kaže da se ponašamo prema Srbiji kao prema svojoj privatnoj firmi, a ne da zadužimo državu, zgrabimo iz budžeta i odemo kući, to nije politikantstvo. Pa nego šta je neko politikantstvo. A to je rečeno. Očekujete sada neku reakciju, da ih potapšemo po ramenu, reći ćemo naše stanovište kako to izgleda iz naše perspektive.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja neću da se napravim tako pametan i inteligentan, ne umem tako da se napravim, samo postavljam pitanje – kada je neko tako dobro vodio svoju privatnu firmu, što tako nije radio i sa gradom koji mu je poveren na izborima? Ali dobro, neću sada o tome više da polemišem.
Samo bih još hteo da kolegi koji je govorio pre mene čestitam novu 2014. godinu, poželim puno zdravlja, uspeha, sreće i da ga obiđe Deda Mraz.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja ne mislim da je ova rasprava politička farsa. Potpuno razumem predstavnike AP Vojvodine. Oni odgovaraju, dobrim delom pred građanima naše AP za rezultate koje ta vlast ima. Ali sam protiv toga da neki od mojih kolega iznose neistine ovde za ovom govornicom.
Hteo bih da podsetim kolege narodne poslanike da nije bitno, ne treba njihov preovlađujući stav da bude taj odakle dolazi iz koje sredine dolazi. Ne može neko da kaže od poslanika da je budžet Republike Srbije hiljadu i sto milijardi dinara. Budžet Republike Srbije je 930 milijardi dinara. Ostalo su krediti. Od tih realnih prihoda Republika Srbija treba da transferiše prema fondovima, prema penzionom fondu i Fondu zdravstvenog osiguranja 530 milijardi dinara i da sa preostalim delom novca obezbedi finansiranje lokalnih samouprava AP Vojvodine, drugih državnih organa, kao što je vojska, kao što je policija, kao što je prosveta i da finansira kapitalne projekte. To je ono što je realnost.
Da raščistimo konačno sa tih 7% odakle bi trebalo da bude, sa one strane koja je realna, realni poreski prihodi, ono što država oprihoduje vršeći svoje nadležnosti koje su joj Ustavom date. Kao što i lokalne samouprave imaju pravo na transferna sredstva na osnovu Ustava i Zakona o transfernim sredstvima i niko ne brani tim lokalnim samoupravama da u skladu sa budžetskim sistemom o Zakonu o budžetskom sistemu izvrši i određena zaduženja svojih budžeta. Tako da to pravo niko ne osporava ni AP.
Neistina je da se iz budžeta, osim tih 7%, ništa više ne dodaje AP, odnosno jedinicama lokalnih samouprava AP Vojvodine, zato što dovoljno je da pročitate dvestotu stranu Zakona o budžetu pa ćete da vidite da, recimo, za Novi Bečej ide 150 miliona, za Novi Sad 920 miliona, za Odžake 226 miliona, za Kikindu 181 milion itd. da ne nabrajam. I to se deli, tih 33 milijarde na celu Srbiju.
Priča o ko aut-puta. Već sam rekao na sednici odbora, ponoviću i ovde. Bio sam jako srećan kada je završen auto-put od Beograda do Horgoša ili od Horgoša do Beograda, nazovite kako god hoćete, što je napravljen drugi most na Beški, zato što je Srbija krenula da se razvija. Nemate razvoja bez putne infrastrukture i druge infrastrukture.
Da li je realno da neko sada za ovom govornicom kaže – ne treba nama auto-put prema Užicu, ne treba nam auto-put prema Prijepolju, ne treba nam auto-put prema Priboju. Ne pravi se auto-put za crnogorsko tržište, nego se pravi za građane Srbije, bez obzira da li su na teritoriji AP ili ostatka Srbije.
Srbija ima svoju ustavnu obavezu i ova Narodna skupština da garantuje ravnopravnost svim građanima, bez obzira na kom delu teritorije se nalazili, da omogući ravnomeran razvoj na celoj svojoj teritoriji. Neće naši građani sa teritorije AP Vojvodine da iskoriste svoje prednosti kao što je taj auto-put ako Srbija ne završi auto-put i od Leskovca prema Preševu i od Leskovca prema Dimitrovgradu.
Ne može biti Vojvodini dobro ako ne bude dobro Srbiji, ostatku Srbije, i obrnuto. Ne može. Mi živimo u jednoj zemlji, povezani smo i to je nešto što je sasvim normalno.
Žao mi je što neke kolege ovo doživljavaju kao priliku za ličnu promociju. Mislim da to nije korektno od njih i mislim da treba da zastupaju stavove ne radi političkih poena nego radi sagledavanja celokupne jedne situacije u kojoj danas živimo.
Znamo mi da se živi teško u Vojvodini. Živi se teško i u ostatku Srbije. Ne treba to nikome da govorimo, to svi ovde znaju. I ničija muka nije veća nego svoja, to je tačno, ali, poštujte i tuđu. Znači, poštujte sve probleme svih građana Srbije koje danas imaju kada je u pitanju ekonomska i socijalna situacija u kojoj se Srbija nalazi.
Smatram potpuno ispravnim da se na ovo pitanje, bez obzira na status toga da li treba Ustav da se menja ili ne, da se konačno na ovu priču jednom stavi tačka. Treba zakonom urediti šta to pripada autonomnoj pokrajini od poreskih prihoda, da to mora da bude u skladu s Ustavom i da konačno ovu tačku jednom skinemo s dnevnog reda, da ne bi neko sticao jeftine političke poene na ovoj priči, dovodeći na taj način u zabludu i one koji žive u Vojvodini i one koji žive u ostatku Srbije. Da konačno jednom sa tom pričom završimo.
Verovatno taj zakon neće biti po volji ni onih koji predstavljaju autonomnu pokrajinu i ovih drugih, ali smatram da bi takav jedan zakon, ako ne bude nijednoj strani po volji, potpuno postigao svoju svrhu i bio potpuno realan.

Mi očigledno pričamo o babama i žabama. Ja govorim o razvoju Srbije, a nastavljamo sa pričom oko avionskog saobraćaja sa Crnom Gorom. Verujte, vrlo malo me to interesuje.
Oko auto-puta ja postavljam jedno drugo pitanje. Jedno od najopterećenijih saobraćajnica na teritoriji Republike Srbije je Ibarska magistrala, koja definitivno najviše utiče na bezbednost u saobraćaju i najveći broj saobraćajnih udesa je baš tamo. Da li je to taj deo, jedan deo auto-puta? Jeste. Da li treba imati auto-put od Beograda prema Čačku? Zašto da ne? Zašto ne i do Užica. Zašto ne i do Priboja. Nije to auto-put za Crnu Goru da bi išao neko na tržište tamo ili da bi išao neko na letovanje. Auto-put razvija sredinu u kojoj se nalazi. I tamo žive neki ljudi, ali njima, recimo, od Užica do najbližeg auto-puta ima 170 km.
Ko će tu da investira? Ko će tu nešto da uradi? Koga tamo da dovuku da zaposli ljude? O tome se radi.
Manite više da se bavite putničkim saobraćajem. Ovde je u pitanju saobraćaj, infrastukutra koja omogućava razvoj, da ne pričamo o putnom pravcu sve do Novog Pazara, kakav je i šta se sve tamo dešava.
Posao nas narodnih poslanika jeste da imamo pravo na svoje i sopstveno mišljenje itd, bar mi u SNS, ali kada neke odluke donosimo, imamo obavezu kao narodni poslanici da omogućimo ravnomeran razvoj na čitavoj teritoriji Republike Srbije, da svaki građanin bukvalno ima pravo na istu šansu.
Ne zameram ni gradu Beogradu, ni to što, recimo, ima određene potencijale. Tu je veliki broj stanovnika. Veliki broj verovatno i nije došao tu zato što mu je milo, nego je krenuo putem da obezbedi sebi neku budućnost i tu je video najveću šansu.
Ako hoćemo da sprečimo toliki pritisak na naš glavni grad, jer on u jednom trenutku neće moći da izdrži to, moramo da obezbedimo da se razvija i ovaj drugi deo Srbije kroz kvalitet života, kroz investicije. Onda će biti manji pritisak i na prestonicu, pa čak verovatno i suprotna migracija nego što je do sada bila.
Ako bismo krenuli samo jedan deo Srbije da razvijamo, budite sigurni da za 20, 30 godina onaj drugi deo biće pustara. Neće više biti nikoga, osim starih domaćinstava koja više nemaju kud i penzionera. To je ustavna obaveza, da svaki narodni poslanik prilikom donošenja svojih odluka o tome razmišlja i vodi računa.

Dobro, svako ima pravo na svoje mišljenje. Verovatno bi mnogi od tih puteva i bili napravljeni da Vlada Republike Srbije nije morala da pokrije gubitke „Razvojne banke Vojvodine“ u iznosu od 500 miliona evra. To je 200 kilometara autoputa.
Po tim kriterijumima, evo, tu je ministar finansija, žao mi je što tu nije ministar Velimir Ilić, onda bih i ja imao pravo da za moje Požarevljanine da tražim autoput. I mi imamo koliko-toliko razvijenu industriju. To je druga žitnica Srbije, Braničevski okrug. Imamo i rudnike. Imamo i naftu, izvorišta. Imamo i gas, izvorišta. Zašto ne napraviti autoput od Požarevca do Kladova? Zašto da ne? Usput ćemo spojiti i Bor, naš rudnik bakra itd.
Hajde da budemo malo realni. Mislim da je ona doktrina iz doba SFRJ prevaziđena. Da podsetim, tada se razvijala samo jedna Republika i ona je trebala da obezbedi razvoj za ostalih pet. Nije uspeo taj koncept. Mora ravnomerno da se razvija.
Hajde da se baziramo na tom principu o kome vi pričate. Sledeća posledica koja će da bude? Pa, krenuće vam i Čačani u Užičani u Vojvodinu. Ne možete da im zamerite. Traže svoje mesto pod suncem. Šta ćete sa njima. Hoće vam sniziti cenu radne snage? Hoće. O tome i govorim. Ne vredi. Dokle god ne bude ravnomerno, biće migracija koje ne donose korist ni jednoj strani.

Dame i gospodo narodni poslanici, pažljivo sam slušao svog kolegu iz Demokratske stranke, postavio je mnogo pitanja. Čini mi se da je malo zaboravio kako radi Narodna skupština Republike Srbije. Kada su u pitanju međunarodni zajmovi i krediti, Narodna skupština odobrava da li ćemo da se zadužimo ili ne. Naravno, prilikom toga biće pred narodnim poslanicima i uslovi pod kojima se zadužujemo.
Prilično sarkastično se govorilo o našim partnerima. Hteo bih da istaknem samo jedan primer, da su oni uložili u našu namensku vojnu industriju 12 miliona evra. Znači, čisto jedno ulaganje. To me čudi od narodnog poslanika iz bivšeg režima, pogotovo kada su u pitanju međunarodni krediti i zajmovi, jer kada smo mi raspravljali u ranijim sazivima o međunarodnim kreditima nigde nisam video opravdanost za zaduživanje Republike Srbije i ekonomske efekte koji su se očekivali prilikom zaduženja Republike Srbije. Bilo je bitno da se zadužimo.
Hvale se sa dve milijarde investicija u 2011. godini. A gde je taj rast bruto proizvoda u 2011. godini? Gde je na osnovu te dve milijarde evra porast broja zaposlenih u 2011. godini? Možemo sada o tome da polemišemo danima, ali ono što hoću da kažem jeste da sada bar znamo u kakvoj se situaciji nalazimo, za razliku od ranijeg perioda. Budite sigurni, pred narodnim poslanicima naći će se i razlozi za zaduživanje i ekonomski efekti i šta se očekuje od tog zaduživanja. Ovako, zadužili smo se u ranijem periodu, a niko ne zna ni zašto, niko ne vidi nikakvu korist od toga, vidimo samo jednu štetu i recesiju koja je, hvala Bogu, već za nama.

Sad i ja moram da se složim sa vama, nekada Titova Jugoslavija se zaduživala, ali je nešto i pravila. Ideološki nikada neću da se složim sa tim konceptom, ali su nešto pravili i radnici i seljaci i proleterijat po takvim ideologijama. Problem je u tome što ste se vi zaduživali i to rasprodavali. Upravu ste, nedostaje mnogo nula da otplatimo vaše dugove čak i sa ovim Zakonom o budžetu mnogo nula će nam još trebati da otplatimo štetu koju ste napravili u privredi i u javnim finansijama.
Kažete, niste se mnogo zaduživali, ali ste mnogo prodavali i rasprodavali, bud zašto, dok su ljudi ostajali bez posla. Da li je to neki uspeh? Da li je to nečije nasledstvo? Nekog od vas? Šta je? O čemu vi govorite? Kada više niste znali šta ćete da prodate rešili ste da prodate Telekom, da se SNS nije pobunio i to biste poklonili samo da imate para za kampanju. Toliko volite ovu državu, a ja postavljam pitanje da li državu ili vlast jer su pare od Telekoma bile planirane za kampanju DS.
Kada pričate o tome kako se mi zadužujemo postavite pitanje koliko mi moramo da vratimo vaših i da otplatimo vaših neuspešnih poteza. Kad se hvalite od dve milijarde evra stranih investicije kažite građanima koliko smo mi platili te dve milijarde evra. Znate, ako dobijem dve milijarde evra investicija, a zadužim se tri milijarde i šesto miliona evra da bih dobio tih dve milijarde, šta se više isplati, šesto miliona evra bez zaduživanja ili dve milijarde sa tri i po milijarde zaduživanja? Hajde da malo sabiramo i oduzimamo.

Dame i gospodo narodni poslanici, očigledno da ovde ima nekih razlika u shvatanju vršenja vlasti. Lepo sam hteo da kažem da država nije privatna imovina. Nije privatna. Pričate o 15 milijardi duga, dobro, koji ste ostavili. Ostavili ste i novih 400.000 bez posla. Taj isti Republički zavod za statistiku to kaže, na osnovu koga ste izračunali naš javni dug.

Ostavili ste nam prazne fabričke hale i u „21. maju“ i u IMR i u „Zmaju“ i Mesnoj industriji Požarevac i u Fabrici stočne hrane Požarevac. Hteli ste da ostavite čak i radnike u pirotskom „Tigru“ bez posla. Pravili ste tamo gubitke i sada pričate o tome da brinete za te radnike. Za te više ne morate da brinete. Otkad smo promenili vašeg direktora, stavili nogo zastupnika kapitala, ta firma je otplatila sve dugove, njeni radnici sada rade i 2/3 proizvodnje ide u izvoz. To mi radimo, a onako ste radili vi. U tome je razlika između nas.

Ovi što se hvale sa dve milijarde investicija, samo da podsetim - kada ste započeli te investicione cikluse? Godine 2007. Četiri godine vam je trebalo da se pripremite da biste dovukli te dve milijarde, koje u 2011. godini nisu dovele rast BDP, niti doprinele povećanju zaposlenosti.

Evo ja se opet slažem sa kolegom Veselinovićem. Po rečima tadašnjeg predsednika Vlade, Mirka Cvetkovića, Srbija je 2011. godine izašla iz krize i tada je najviše radnika ostalo bez posla.
Došli smo do 26,8% nezaposlenih od ukupno radnog broja sposobnih stanovnika. Danas je to negde oko 24% i to svakako nije zasluga prethodne Vlade.
Hteo bih da kažem još par stvari. Potpuno se u jednom delu slažem sa ministrom, ali on ne može da shvati da kolege iz bivšeg režima uporno pokušavaju da njihove zasluge pripišu ovoj vladi.
Mi te zasluge vaše ne želimo. To su vaše zasluge. Mi vaše nećemo, nijednog trenutka nismo poželeli, nijednog trenutka nikome u SNS nije palo na pamet da narod i država postaju sve siromašiniji, a političari koji vode državu sve bogatiji. U tome je razlika u viđenju stvari između nas i vas.
Zašto se oni koji su vršili vlast u ime DS, nisu prema državi ponašali kao prema svojim firmama, odgovorite mi na to?
Što se tiče izlaganja gospodina ministra, mislim da je rast bruto proizvoda dobra osnova za ovaj program koji imate, da inflacija od 4% na nivou godine, dobra osnova za ove programe koje imate.
Takođe, gospodine ministre mislim da je stabilan devizni kurs takođe dobra osnova za ove programe koje imate i takođe gospodine ministre mislim da je smanjenje trgovinskog deficita dobra osnova za ove planove i programe koje imate.

Svačega sam se sada naslušao. Gde su ti vaši investitori, gde su nestali? Gde je taj vaš bruto proizvod? Gde su tih 200.000 novih radnih mesta? U manjku je 400.000 posle vaše vlasti. O tome pričate? Gde su preduzeća koja su radila? Nema ih više.  O čemu pričate? Gde su nam robne rezerve? Pokradene.
Pričate o rekonstrukciji mostova. Neki su pre napravili most na Gazeli nego što ste ga vi rekonstruisali. Pre su napravili Gazelu. Za četiri godine 10 kilometara autoputa, od Preševa prema Vranju. Završava se 2014. godine. Za godinu i po dana. O čemu pričate?
Institucije, da li su sudovi institucije? Jesu. Šta ste uradili? Neustavno postavili predsednika VKS. Da li je to odbrana institucije? Razrešili ste 700 tužilaca, razrešili 700 sudija neustavno. Ista obrazloženja za sudije, 700 i ista obrazloženja za tužioce, 700. To ko je pisao treba da ga bude sramota. Te ste birali da vam budu predsednici VKS-a. O čemu govorite?
Predsednik Republike, institucija koja je pripadala DS. Sada imate predsednika Republike Srbije koji pripada svima. Nije član SNS-a. Vaš je bio predsednik i Srbije i stranke.
Šta ste radili sa ljudima na barikadama? Prvo ih postavljali na barikade a onda ih sklanjali. Sada imamo problem sa EU da ih ubedimo u iskrenost, ali ne zbog nas, nego zbog vaše ranije neiskrenosti. O tim mostovima pričajte malo.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada vam je Boris Tadić bio tako dobar predsednik, što ga smeniste? Hajde mi objasnite to. Što ste ga smenili? Stvarno mi nije jasno. Maltene ga najuriste iz stranke. Kako to kada je bio tako dobar predsednik da izgubi od Tomislava Nikolića direktno na izborima? Sada više neće nikada da ga pobedi. To vam garantujem, da nikada više neće moći da ga pobedi.
Zašto ste sudije Ustavnog suda birali po ključu – da daju ustavnu odredbu da predsednik Republike može da bude biran i po treći put zbog promene Ustava? Po tom ključu ste birali sudije Ustavnog suda. Oni koji su se pobunili protiv toga bili su skidani, iako su ovde bili predlagani od strane Borisa Tadića. Ako je profesor na predavanju rekao – neustavan je deo zakona koji se sprovodi za sprovođenje Ustava, koji se odnosi na to da Boris Tadić treći put može da bude biran za predsednika, više nije mogao da prođe u ovoj Skupštini kao kandidat sudije za Ustavni sud. Da li je Ustavni sud institucija? Jeste.
Ako je ceo vaš uspeh da potrošite pola milijarde evra na jedan most za pet godina koliko ste bili na vlasti, onda treba da vas bude sramota. Možete da pričate o mostovima koliko god hoćete, narod vas više neće. Ne kažem vas pojedinačno. Ne kažem da je DS kriminalizovana, ali oni koji su vladali u ime DS su toliko zla naneli narodu da će teško vama kao vašoj stranci narod da oprosti.

Dame i gospodo narodni poslanici, mene fascinira taj deo priče oko Nemačke, koja se stalno spominje kao primer. Može slobodno da se kaže da Nemačka maltene nije ni osetila svetsku ekonomsku krizu, da je konstantno beležila rast bruto proizvoda, a da su sada nemačke državne hartije od vrednosti sa negativnom kamatom. Znači, onaj ko hoće da kupi te hartije, neće platiti samo hartije nego kad dođu na naplatu dobiće manje para nego što je uložio te hartije.
Znam ja da je Vlada Mirka Cvetkovića pokušala isto što i Nemačka. Nemačka je oborila evro na svetskoj berzi. Obaranjem evra na svetskoj berzi uspela je da obezbedi jako veliki plasman svojoj automobilskoj industriji koja je, kao što je poznato, posle avioindustrije jedna od najkomplikovanijih i koja ima najviše kooperanata. Tako su uspeli da zadrže uposlenost svojih kapaciteta a da svetska tržišta preplave svojim automobilima.
Vlada Mirka Cvetkovića je uradila nešto drugo. Oni su oborili dinar, ali pre nego što su oborili dinar, dali su privredi subvencionisane kredite u evrima. Pa kad su oborili dinar, taj kredit ne da je bio skuplji nego onaj nesubvencionisani, nego su se mnoga preduzeća pozatvarala. Da stvar bude još gora, ta ista Vlada je utrošila 4,5 milijarde evra deviznih rezervi na odbranu kursa dinara koji je u međuvremenu 50% poskupeo, evro u odnosu na dinar. Očigledno da je nešto nedostajalo u tom konceptu između Vlade Srbije i Vlade Nemačke. Hoćete da vam kažem šta? Mi nismo imali šta da prodamo. Ništa u Srbiji nije radilo. Nismo imali šta da izvezemo. Nismo imali radnike. Nismo imali fabrike.
Žao mi je što tu nije ministar poljoprivrede. Hteo bih i njega nešto da pitam. Da li je ratarstvo jedina grana poljoprivrede? Da li postoji viši oblik poljoprivredne proizvodnje? Šta je sa stočarstvom? Šta je sa klaničnom industrijom? Krupne stoke u Srbiji više i nema. To sigurno nije rezultat rada ovog sadašnjeg ministra, nego raznih nakupaca i preprodavaca koji su uvozili maltene otrov u Srbiju, zbog nedostatka kontrole poljoprivrednih proizvoda.
Nek se zapitaju poslanici šta je to MOM u mesarskoj industriji. Od čega se pravi i koliko je toga naše dece i naših sugrađana konzumiralo i kakva je njegova zdravstvena ispravnost.
Imamo dve neuporedive stvari, dve neuporedive ekonomije. Ono na šta mi treba sada da se oslonimo jesu one prednosti koje imamo. Žalosno je što smo propustili četiri godine kad smo mogli da radimo svašta, a uradili smo ništa, a i to ništa bilo bi bolje da nije napravljena i šteta i sada ostaje samo jedan problem – kako iz celog ovog kruga izaći?
Možda vama izgleda smešno što tražimo partnere po celom svetu. Svako ko hoće bilo šta da pomogne, na bilo koji način da uloži u Srbiju, dobro je došao. Nemamo mi problema ni sa kineskim kreditima, nemamo problema ni sa ruskim kreditima, nemamo problema ni sa njihovim ulaganjima, nemamo problema sa bilo kime ko hoće da radi nešto u Srbiji.
Da ne pričam da se ranije kapital blokirao, gledalo se odakle dolazi, a taj odakle se očekivalo da dolazi slabo je dolazio, već je uglavnom odlazio zato što je morao da plaća razne provizije raznim političarima, pa smo postali zemlja koja je bila u vrhu korupcije po svim statistikama u svetu. O tom ugledu SNS priča. Hoćemo taj deo ugleda da vratimo, da je ovde pravna država, a ne da se zatvara fabrika.
Kako bi to izgledalo nekome ko želi da ulaže u Srbiju u to vreme kada sazna da je država zatvorila čoveku fabriku sa 400 radnika, dve milijarde prometa, 400 miliona neto dobiti? Država da ne pipne, 40 miliona dobija od te fabrike. Zatvorena je zato što nije hteo da radi sa „Deltom“ i zato što je bio konkurencija „Matijeviću“. To je najveća klanica u Srbiji bez AP Vojvodine. Da li ste znali za to? Ko je bio ministar? Saša Dragin. Ko je bio direktor Uprave za veterinu? Gospodin Mićević. Još kažu inspektori – šta mi da radimo, ovo moramo da zatvorimo, nismo mi radnici Ministarstva za rad i zapošljavanje, nego radnici Ministarstva poljoprivrede.
To vama možda izgleda smešno, ali kada zatvorite jedan takav objekat uništili ste, ne samo 400 radnika, već otprilike negde oko 25 do 30 hiljada kooperanata koji su sada žrtve raznih nakupaca i preprodavaca zato što nemaju kome da prodaju svoju robu. O toj sivoj zoni možemo da govorimo, samo je ne generiše ova Vlada, nego su zaostaci Vlade Mirka Cvetkovića. Budite malo realni.
Za ovo što vam pričam mogu materijalno i da dokažem sa papirima države, kako ste radili i kako ste vladali. Zakone ste pravili za pojedince. Tako da, mene jako čudi ova priča oko te uporedivosti ekonomije i socijalnom programu. Ali, koliko vidim, novi ministar ima želje da nauči nešto iz tog nemačkog iskustva, ono što može da primeni na teritoriji Republike Srbije, od nečega što Republika Srbija može da ima korist, a ne štetu kao što je to bilo u ranijem periodu.