Ne bavim se tabloidima nego činjenicama. Sada ću da kažem i kako se zvala ta industrija, „Mesna industrija Damjanović“, nju je zatvorio gospodin Mićović, i gospodin ministar Saša Dragin. „Mom“ je mašinski očišćeno meso, a pravi se tako što se pileći zaostaci melju u kuteru zajedno sa kostima, puni su antibiotika i aditiva, i služi da se malo poveća masa, a da se ne ošteti kvalitet, pod uslovom da to bude u nekoj normalnoj razmeri.

Ne priča o tabloidima nego odgovaram na ono što je gospodin Jovanović rekao za mene.

Niste mi dali pravo na repliku? Znači, za vas gospođo predsedavajuća nije tačno kada neko kaže da prethodni govornik govori o tabloidima i da to nije razlog za repliku. Ja sam govorio o činjenicama.

Zbog toga, nema potrebe ovo vreme računajte kao vreme koje je išlo u repliku, završavam već to.
Ne želim više da polemišem, samo sam hteo da kažem da govorim o tačnim podacima. Sada pošto znate ime proverite na APR koliko je to preduzeće imalo zaposlenih, koliko je imalo bruto promet i koja je bila neto dobit.
Ono što je najgore jeste, ne ta afera koja je vezana za aflatoksin, nego zato što je zbog tog prekomernog uvoza nekvalitetnih sirovina za mesnu industriju, naša poljoprivredna proizvodnja prestala da postoji. Zato sada imamo problema i sa otkupnom cenom, pšenice, kukuruza, suncokreta, zato što više niko ne sme da ulaže u stočarstvo, zbog iskustava koja su imali dok su vaši ministri vodili poljoprivredu.

Spomenuo je narodne poslanike u negativnom smislu.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, prekršen je član 104. stav 2. Poslovnika o radu Narodne skupštine zato što je prethodni govornik u svom izlaganju prilikom rasprave u načelu Zakona o budžetu za 2014. godinu izrekao sledeće stvari – da narodni poslanici koji podržavaju Vladu RS ne žele da učestvuju i nisu hteli da učestvuju u radu odbora i da je njihov predlog bio kao opozicione stranke da sačuvaju profesore kojima bi od 1. januara prestao radni odnos na njihovim univerzitetima, osim ako nisu zaposleni na neodređeno vreme.
Članom 104. je predviđeno – ako se uvredljivi izrazi odnose na poslaničku grupu, odnosno političku stranku čiji narodni poslanici pripadaju toj poslaničkoj grupi. Ako vi smatrate da nije uvredljivo za narodne poslanike SNS da neko ko kaže da nisu hteli da učestvuju u radu odbora i da je njihovim neučešćem bilo ugroženo pravo profesora da predaju na univerzitetima posle 1. januara, ne znam šta je veća uvreda.
Znači, narodni poslanici svako učestvuju u radu odbora i imaju svoje mesto. Ne želim o tome da polemišem sa vama, ali to je izrečeno na taj način da kao da narodni poslanici SNS ne shvataju posao narodnog poslanika dovoljno obavezno i po tom osnovu sam tražio pravo na repliku.
Molim vas da mi to pravo omogućite. Stenografski možete da vodite da je to stvarno izrečeno.

Znamo i vi i ja da se sednica snima i stenografiše, pa vas molim da mi uključite mikrofon.

Da, želim da se Narodna skupština u danu za glasanje izjasni o povredi Poslovnika jer očigledno je da diskreciono pravo predsednika Skupštine, odnosno predsedavajućeg da odredi šta je pravo na repliku se često zloupotrebljava.

Dame i gospodo narodni poslanici, stvarno se oduševljavam nekim pesimističkim predviđanjima narodnih poslanika iz DS. Moraću možda i da kažem kako mi iz SNS vidimo šta će da radi ova Vlada ceo svoj mandat.
Ova Vlada će ceo svoj mandat da vraća dugove koje nije stvorila. Ova Vlada će morati da brine o građanima tako što neće biti visoke inflacije. Ova Vlada će morati ceo svoj mandat da brine o kursu dinara. Ova Vlada će morati da brine o preduzećima koja se 12 godina nisu restruktuirala. Ova Vlada će morati ceo svoj mandat da traži posao za 400 hiljada ljudi koji su ostali bez posla za vreme Vlade Mirka Cvetkovića. Ova Vlada će ceo svoj mandat morati da vraća ugled zemlji koji je izgubila za vreme vlasti Borisa Tadića i Mirka Cvetkovića. Ova Vlada ima puno posla da otklanja posledice jedne nebrige, jednog javašluka i jedne neodgovornosti.
Mi to tako gledamo u SNS. Ako su nas građani birali da ih predstavljamo, ako smo pobedili na izborima i osnovali Vladu, to znači da moramo o tim građanima da brinemo, a ne o sebi.
(Predsednik: Vreme.)
Ako brinemo o sebi, država će da propadne, a neko će da bude bogatiji za nekoliko desetina milijardi. Takvih kod nas u SNS nema.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja ne branim poslanicima DS da se hvale šta su dobro uradili. Ali, podsećaću ih i šta su uradili loše.
Navešću vam jedan primer kakvu ste brigu imali o zaposlenima. „Mesna industrija Damjanović“ – 400 zaposlenih. Bruto promet dve milijarde dinara. Neto iskazana dobit – 400 miliona dinara. Da država ne mrdne, 40 miliona dinara je tada išlo u budžet. Zatvorena je po nalogu gospodina Dragina i gospodina Mićevića zato što nije hteo da trguje sa Miškovićem i Matijevićem. To što vam pričam mogu da dokažem materijalno.
Mogu da vam pričam o preduzećima koja su izdvojena iz sistema EPS-a. I još nešto, kada spominjete preduzeća koja su zatvorena i propala, slobodno po vašem izboru izaberite preduzeće koje je osnovano 2001, 2002, 2003, 2005, 2007. godine, da odemo da pogledamo bilanse tog preduzeća, da pogledate zašto su propadala. Propadala su zbog kredita koji su uzimani u evrima i evro je skakao po 10, 15%, nisu mogli da zarade samo za banke. Mnoga danas preživljavaju i tavore i pokrivaju te gubitke.
To je isto i sa građanima. To je isto i sa državom. A zašto je nestalo četiri i po milijarde evra deviznih rezervi? To odgovorite. Ne morate vi da odgovorite, ali, to su rezultati.

Dame i gospodo narodni poslanici, mogu samo da kažem da ne postoje nikakvi spiskovi u Kostolcu lica koja će da se zaposle ukoliko SNS  pobedi na izborima, a pobediće, to nemojte da se sekirate. Pobediće iz jednog drugog razloga. Godine 2014. Kostolac, gradska opština Požarevac biće najveće gradilište u Srbiji. Pravi se nova termoelektrana snage 340 megavata. Ona će da pravi nešto. Ona će da zapošljava ljude, ali ne po stranačkom principu, nego po principu struke i 2018. godine treba da se završi. Da li je nekome žao što se pravi nešto novo u Srbiji? Nešto što će da zarađuje novac? Nešto što ne troši novac?
Kada je u pitanju briga za radnike, u Kostolcu postoje izdvojena preduzeća koja su bila prepuštena milosti i nemilosti. Postavljeno je rukovodstvo koje nije htelo da učestvuje u javnim nabavkama za izvođenje radova na „TE-KO“ Kostolcu.
Dobijali su posao neki drugi, zato što nesposobno rukovodstvo nije htelo da ga dobije, a onda su ta ista preduzeća, izdvojena iz sistema elektroprivede, bili podizvođači, dok je neko trpao novac u džepove od razlike. Nemojte da brinete za preduzeća u restukturiranju. I PRIM, proizvodnja i remont i montaža i „Georad“, biće početkom 2014. godine vraćeni u sistem elektroprivrede, gde im je i mesto. To smo obećali građanima u predizbornoj kampanji 2012. godine, ali kao gradski odbor SNS Požarevac, i to ćemo da uradimo. I za „Autotransport“ se rade analize, i za sva druga preduzeća, koja su izdvojena se rade analize o opravdanosti njihovog vraćanja u sistem. Tako da, nemojte da brinete za te ljude, oni neće da dobiju otkaz, radiće svoj posao i primaće plate.

Kada je u pitanju termoelektrana, taj deo priče oko toga da je to započela prethodna vlada je zapao u ćorsokak iz koga nije mogla da izađe zbog standardizacije opreme. Sada, zašto je to bio problem, ne bih mogao da odgovorim, jer ću ispasti tendenciozan. Oprema nije odgovarala našim uslovima koje predviđa elektroprivreda.
Što se tiče radnika PRIM-a i „Georada“, koji se vraćaju, maja meseca sam inicirao razgovor sa predstavnicima sindikata…
(Borislav Stefanović, sa mesta: „Autotransport“.)
Doći će na red i „Autotransport“.
… inicirao razgovor sa predstavnicima sindikata svih izdvojenih preduzeća, sa rukovodstvom TEKO Kostolac. Iz tog razgovora sa predstavnicima TEKO Kostolac i sindikata, ta dva preduzeća su ušla u postupak vraćanja u sistem elektroprivrede i biće vraćena, nemojte da brinete o tome.
Što se tiče „Autotransporta“, u tome jeste razlika između SNS i DS, sačekaćemo da vidimo kakve će analize da budu kada je u pitanju „Autotransport“, da li ispunjava uslove da bude vraćen u elektroprivredu Srbije ili ne. Nećemo unapred paušalno to da gledamo i o tome paušalno da pričamo.
Moje su neke lične procene da su velike šanse da se „Autotransport“ vrati. Videćemo. To ćemo znati za možda par nedelja. Potpuno korektno. Znači, ne želimo da obećamo ljudima nešto, pa posle da ispadne da smo ih slagali. U tome, kažem, postoje neke stvari. Mi želimo da budemo oprezni, da znamo šta možemo da uradimo, a šta ne. Smatram da tako politika treba da se vodi, a ne sa nekim unapred obećanjima koja su unapred osuđena na propast, ali znate ima dovoljno lakovernih ljudi da u to poveruju i da glasaju za neku političku opciju. Ne želimo ni sa kim da se igramo, ni sa čijom sudbinom da se kockamo.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo privodimo kraju prvi deo rasprave o budžetu. Nastavak će biti u četvrtak.
Potpuno razumem narodne poslanike, pogotovu iz bivšeg režima što žele da stvari prikažu gorim nego što jeste. To je jedan vid političke borbe, ali mogu da odam i priznanje predstavnicima Vlade koji uvode jednu novu praksu, a to je da ne prave situaciju lepšom nego što jeste. To je svakako jedna novina u srpskom parlamentu, zato što je Zakon o budžetu jedan od najvažnijih, ako ne i najvažniji zakon koji jedna skupština donosi.
U toku ove rasprave sam čuo mnogo kritika na račun budžeta. Neću da pričam o zakasneloj pameti, to bi bilo potpuno besmisleno, ali i mene kako narodnog poslanika neke stvari pomalo iritiraju, a to je da moje kolege poslanici, često, valjda u žaru svoje borbe, kažu i ono što u zakonu ne piše, ono što bi možda oni voleli da piše u zakonima koje predlaže ova Vlada. Zamolio bih sve svoje kolege da kada govore, govore istinu, pa makar i prećutali jedan deo istine, a govore samo ono što im se ne sviđa, ali stvarno postoji u Zakonu o budžetu.
Jedan od kolega reče prvo 200 miliona za otpuštanje, pa onda 600 miliona evra, itd. Ne postoje sredstva predviđena za otpuštanje, ne postoji programski ciljani devizni kurs dinara, da će on biti 117, pa 127, kao što je svima poznato naš devizni kurs se formira na osnovu ponude i potražnje. Jako je važan za otplatu budžeta, a vidim da se i ministar pridržava onoga što sam ga zamolio, a to je da stvari predstavlja gorim nego što jeste.
To su znači jedne projekcije za najgoru moguću opciju, a mislim da će kurs i dalje da bude stabilan, ne vidim ni jedan ekonomski razlog zašto ne bi bio u naredno periodu, pogotovo što je sada već dve trećine uvoza pokriveno izvozom, tako da se još nekim doznakama koje stižu iz inostranstva, a nisu vezane za kredite i zaduženja, platni bilans između Republike Srbije i ostatka sveta je potpuno izbalansiran.
Mnogo je bilo priči oko Zakona o javnim nabavkama pa je neko postavio pitanje zašto je budžetom predviđeno 10% više nego u prethodnoj godini, da li to znači da Zakon o javnim nabavkama ne valja. Ovaj zakon o javnim nabavkama je najbolji koji je Srbija do sada imala. U narednom periodu ćemo neke ne loše strane zakona, nego neke strane zakona koje su neki zloupotrebljavali da ispravimo, ali zakon je postigao onu svoju svrhu, a to je da polako idemo ka onom evropskom proseku javnih nabavki u skraćenom postupku, a to je 5%. I ono što je još dobro u Zakonu o javnim nabavkama, koji je takođe bitan za Zakon o budžetu, jeste da nema više aneksa ugovora i da oni koji zloupotrebljavaju zakon, zloupotrebljavaju ga zbog tih aneksa ugovora, jer su ogromne pare trpali usvoje džepove, kao navodno najbolji ponuđači, a onda su aneksima postojali višestruko najgori i oni koji zapadaju u Zakon o javnim nabavkama neka budu svesni da njihove privatne interese štite ti koji su se na državnim parama bogatili potpuno nezakonito.
Bilo je priče oko Etihada i Er Srbije. Ne mogu da razumem zašto nešto može da bude i šta je to u stvari problem. Pa neka je iznajmljen taj avion. Postavljam pitanje – šta je sa avionom koji je trebao da bude kupljen na lizing, a nikada nije kupljen, a sredstva su potrošena? O tome predstavnici bivšeg režima ne žele da razgovaraju.
Da li je tačno da se zakup plaća tri hiljade i četristo dolara ili evra? Verovatno jeste. Ali, vidite kako je neiskren, taj poslanik koji je to rekao. Plaćaju to građani Srbije. Ne plaćaju to građani Srbije, to plaćaju putnici koji se voze u avionu, jer niko nije iznajmio avion da se vozi prazan po nebu Srbije ili sveta. Znači, to su sve bukvalno zlonamerne optužbe, da li iz ljubomore, da li iz zavisti, da li iz neznanja, da li zbog neuspešne politike koju su predstavljali u nekom ranijem periodu.
Postavlja se dalje pitanje oko sudbine JAT-a i niko neće da kaže od kolega koji su sa obe ruke glasali kada se JAT zaduživao i da se to stvarno vraćalo iz budžeta Republike Srbije, znači, od građana Republike Srbije.
Pitanje javnog duga da li može da bude postavljeno ako se zna da najveći deo sredstava iz budžeta ide za Penzioni fond, Fond zdravstvene zaštite, da će najveći deo zaduženja da ide u infrastrukturu, a ne u tekuću javnu potrošnju što je rupa bez dna i u investicije.
Da li je problem narodnim poslanicima bivšeg režima to što će konačno da se završi Koridor 10, sa kojim su se oni mučili 12 godina a više od pola biće završeno za tri godine. Jedan kolega poslanik se pobuni zbog Kostolca, a rekao bih da tamo nije kampanja. Da li je problem što će nova termoelektrana da bude napravljena u Kostolcu? Neka bude bilo gde u Srbiji. To je šest miliona kilovat sati dnevno puta 300 radnih dana pa izračunajte koliko to utiče na bruto dohodak Srbije.
Potpuno ne mogu da razumem da neko priča o 140.000 viška radnika, a da ne prihvati svoj deo odgovornosti za taj višak zaposlenih u državnoj upravi. Ne mogu da prihvatim kao činjenicu zašto neko ne bi plaćao porez na zarade iznad 60.000 dinara, kome se to kolege poslanici dodvoravaju? Ne mogu da prihvatim da je ova vlada kriva što po prvi put znamo koliko imamo zaposlenih u državnoj upravi i koliko se njih izdržava iz budžeta RS, pa je sada problem što se odjednom pojavio višak. To ne može biti problem.
Nemojte više da plašite građane Srbije kataklizmom. Nijedna od kataklizmi se nije desila, koju ste predvideli, i kao što kažete mi smo na pola mandata, a vi ste to predviđali prva tri meseca mandata. Kataklizmi više nema. Nećemo da dozvolimo bilo kakve kataklizme. Nemojte da nam neko priča kako je neko zabrinut za prodaju računara jer to navodno nije više sredstvo luksuza, a i veš mašine su na 20%, električni štednjaci na plin su na 20% i mnoga druga tehnička roba je na 20% pa ne vidim kakav je to sada veliki problem koji će da utiče na životni standard građana. Ako neko ima platu 60.000, ne potroši je celu…
(Predsednik: Vreme.)
… na nabavku hrane, ali u toj najgoroj varijanti neće biti 10% kao što neki predviđaju nego samo 2% na ukupnu platu. Ta 2% su iznuđena i mogu samo da kažem da zbog načina na koji je ovaj budžet pravljen, odnosa Vlade prema budžetu, odnosa Vlade prema građanima Srbije SNS u danu za glasanje će glasati za ovaj budžet.

Dame i gospodo narodni poslanici, taj novac koji se spominje namenjen je za restrukturiranje tih preduzeća koja već 12 godina nisu restrukturirana, a ne za otpuštanje radnika i naknade za ta otpuštanja. Da li neko nešto ima protiv da deo, sada već bivše društvene imovine, a sada državne, bude prodat po onoj ceni po kojoj stvarno košta na tržištu?
Da vas podsetim kako se radila privatizacija. Osnovica je bila knjigovodstvena vrednost, sa svim otpisima koje ima, ne tržišna. U 99% slučajeva tržišna cena je 10 puta veća od knjigovodstvene, da bi i to bilo mnogo. Početna cena je 30% od knjigovodstvene. Posmatrajte najprostijom mogućom ekonomskom logikom. Ako nešto kupite po mnogo jeftinijoj ceni nego što košta na tržištu, hoćete li da ulažete u njega, ili ćete da ga rasparčate i prodate deo po deo i steknete profit? Svako ko se bavi ekonomijom uradiće ovo drugo. Nije problem taj koji je to uradio. Problem su oni koji su napisali takav zakon i dozvolili i štelovali ga prema nekima koji su to uradili.
Nećemo da pričamo o Mesnoj industriji Požarevac, koja je imala potraživanja od vojske i dugovala fondovima. Fondovi su kamatarili 0,2% dnevno MIP. Ta kamata nije mogla da se nadoknadi kamatom od potraživanja od vojske. Jedan ministar je odbio da potpiše saglasnost na prebijanje dugova, treba da kažem njegovo ime i prezime, dok kamate fondovima nisu pojele imovinu MIP i potraživanja od vojske.
(Predsednik: Vreme.)
Mi to nećemo da radimo.

Dame i gospodo narodni poslanici, mnogo je polemika u javnosti bilo oko budžeta Republike Srbije za 2014. godinu i pratećeg seta zakona koji omogućavaju finansiranje jednog ovakvog budžeta. Mnogo je bilo kritika po osnovu uvećavanja javnog duga, da reforme nisu suštinske, da se ništa novo ne dešava i da maltene ova Vlada ne zna šta radi, odnosno kako da uredi javne finansije koje ima.
To da je danas teško u Srbiji, to ne treba da govorimo, to građani najbolje znaju, ali kada krenemo da kritikujemo budžet Republike Srbije za 2014. godinu, hajde da budemo bar iskreni u nekom delu, zašto imamo jedan ovakav budžet.
Javne finansije jedne države nisu nešto što počinje danas, završava se sutra, nego su javne finansije nešto što ima svoj početak i ne bih voleo da ikada doživi svoj kraj, osim jedne loše politike kakva je vođena u prethodnom periodu, u prethodnim Vladama, kada su upitanju javne finansije.
Budžet Republike Srbije se puni iz nekoliko prihoda. To su oni osnovni poreski prihodi, ako što su porezi na dohodak građana, porezi na kapitalnu dobit, porez na dodatu vrednost, porezi na imovinu itd, porezi od carina. Jedan drugi deo budžeta se nažalost popunjava emitovanjem državnih hartija od vrednosti međunarodnim zajmovima.
Sada mene jako interesuje, da mi objasne oni kritičari, kako izgleda rashodna strana budžeta, ali i da budu spremni da preuzmu svoj deo odgovornosti za tu rashodu stranu budžeta. Rashodna strana budžeta, recimo za 2014. godinu, ima planiranih 256 milijardi dinara transfera Fondu penzionog osiguranja. Ceo naš deficit za 2014. godinu je 182,5 milijardi. Imamo za Fond zdravstvene zaštite 107 milijardi dinara dotacije ili skoro dve trećine deficita. Imamo 114 milijardi dinara otplate kamata na kredite koje nije ova Vlada uzimala. Još imamo 36 milijardi dinara duga prema fondovima za preduzeća koja su u restrukturiranju, odnosno u postupku privatizacija.
Ako uzmemo pa malo samo izračunamo, kažem i tvrdim, sabiranje je jako prosta matematička operacija, doći ćemo do iznosa od 533 milijarde dinara, da treba da se da iz budžeta Republike Srbije zbog jedne neuspešne Vlade i jedne pogrešne politike koja je vođena u periodu do 2012. godine. Danas imamo jedan ovakav budžet.
Postavlja se pitanje – šta se radilo sa tim preduzećima u proteklom periodu do 2012. godine, kada je u pitanju bilo njihovo restrukturiranje, prevođenje iz društvene imovine u državnu i spremanje za tržište, odnosno za učešće na tržištu? Mogu da kažem da se nije ništa radilo. Ne krivim nijednog zaposlenog u tim preduzećima, ali zato postavljam pitanje – šta je sa direktorima koji su vodili ta preduzeća, koji su morali da urade sistematizaciju radnih mesta, koji su morali da urade restrukturiranje i koji su morali svoja preduzeća da prilagode tržišnom načinu poslovanja. Ništa nisu uradili od toga. Samo su primali debele plate. Pogodite odakle? Iz budžeta Republike Srbije. A, odatle te pare iz budžeta? Od kredita. I tako godinu za godinom. Pa sada imamo 70 hiljada radnika koji s punim pravom traže da rade i dugove države, koja zbog tih dugova ne može da izvrši kvalitetno restrukturiranje tih državnih preduzeća.
Postavlja se pitanje – odakle ovolike obaveze budžeta Republike Srbije prema fondovima penzionog osiguranja i Fondu zdravstvene zaštite? Odakle se pune ti fondovi? Penzija je stečeno pravo, nešto što ne možete nikome da oduzmete, stekao je svojim radom, punio je taj fond dok je primao platu. Fondovi zdravstvene zaštite, i oni koji su u penziji i oni koji rade i mlađi i trudnice imaju pravu na tu vrstu zaštite.
Postavljam pitanje gde su nestali ti radnici, pogotovo do 2012. godine? Srbija je država koja nema više zaposlenih. Za četiri godine nestalo je 400.000 radnih mesta. Ili, pošto neki vole da to prevode u sekunde i minute 100.000 radnih mesta godišnje. Izračunajte koliko godina ima dana, izračunajte koliko ima sati, pa utvrdite, pošto pričate o javnom dugu o minutama i sekundama, kažite koliko je radnika u periodu od 2008. do 2012. godine ostajalo bez posla u minuti. To su problemi sa kojima se suočava ova Vlada i to su problemi koji ovaj budžet mora da uzme u obzir.
Čuo sam od svojih kolega zašto ova Vlada ne krene u ozbiljnije rezove i u ozbiljniju štednju. Zato što svaki put kada krenete u ozbiljniju štednju, a ova ne znam koja više može da bude ozbiljnija osim da ljude izbacujemo na ulice. Ako počnete i to da radite rizikujete nešto sasvim drugo. Tada uvodite zemlju u recesiju. Vidim da me neke kolege gledaju malo sa čuđenjem. Jeste, zato što mnoge uslužne delatnosti sa prestankom primanja plata nekih ljudi, takođe predstavljaju da obavljaju delatnosti i takođe se povećava broj nezaposlenih. To je jedan ozbiljan problem.
Mere štednje treba da budu izbalansirane, da država napravi uštede, a da ne dođe do pada bruto proizvoda, odnosno da državu ne uvede u recesiju. Zato i smatram da je ovaj budžet i napravljen sa tom namerom. Smatram da je ovaj budžet neka, na žalost, realnost, ali smatram i kroz zakone koji su prethodni ovom budžetu, da ovaj budžet ima realne osnove da ne bude izvršen rebalans, osim ako ne možemo da ga izvršimo na bolje. Mislim da čak i uz ovako restriktivan budžet, da će možda u 2014. godini situacija nešto biti bolja nego što je to predviđeno.
Za razliku od svih prethodnih Vlada, ova Vlada predstavlja realnu sliku pred građanima, realnu sliku njihovih javnih finansija, realnu sliku kakvu imamo u privredi. Nećemo da lažemo građane. Potpuno sam siguran da Srbija može da se izvuče iz ove ekonomske krize u koju je zapala, ne krivicom ove Vlade, nego krivicom velikog broja kritičara ove Vlade. Isto tako sam potpuno siguran da to neće biti ni malo lak posao ni za ministre, ni za njihove savetnike, ni za Vladu u celini, neće biti lako izdržati to ni kada su građani u pitanju.
Šta je tu je, ne postoji čaroban štapić koji može da reši naše probleme. Potrebno je puno truda, puno odricanja da se Srbija konačno izvede na pravi put kada su njene finansije u pitanju i da više budžet ne punimo iz kredita, nego iz realnih prihoda. Ovaj budžet je nastavak te politike koju je ova Vlada započela 2012. godine. Zato će SNS u danu za glasanje ovaj budžet i da podrži.