Dame i gospodo poslanici, ova sednica Skupštine i sam dnevni red je opet farsa i marketing u režiji DOS-a. Farsa i marketing, jer DOS posle više od mesec dana konstituisanja njihove Vlade, nijedan jedini zakon nije doneo koji je obećavao u svojoj izbornoj kampanji.
Konstatacija mog dole kolege iz DOS-a da su ova vlada i ova skupština, na proteklih pet zasedanja, izuzetno produktivna fabrika je u najmanju ruku smešna, da ne kažem, i budalaština. Zakone koje ste doneli su zakoni koji se ukidaju. Ukidate Zakon o TV taksi, ukidate Zakon o javnom informisanju, ukidate Zakon o posebnim pravima bivšeg predsednika Republike Srbije, ukidate sada i Poslovnik, za koji se izgovarate i to ukidanje objašnjavate time da novi zakoni, koje imate u planu da predložite ovde, neće moći da budu izglasani zbog samog Poslovnika.
To je vrlo čudno i u neku ruku pomalo neobjašnjivo.
Ukidanje prava na diskusiju poslanicima po bilo kom osnovu je ukidanje dva osnovna demokratska prava u svakom normalnom demokratskom društvu. Narodne poslanike bira narod. Što znači da ukidanjem prava na diskusiju, ukidate pravo i građanima koji su glasali za opozicione partije, da se njihova reč čuje i njihovo mišljenje uvažava. To nije više demokratija. To postaje diktatura. I, ono što je važnije, ukidanjem toga prava na diskusiju na amandmane, ako se nekim čudom i desi da DOS-ova Vlada napravi neki kvalitetan predlog zakona, pa opoziciji budu vezane ruke da u načelu kritikuje takav zakon, pa ga onda zatrpa amandmanima i okrene, istumba da on odgovara njima i onima koji su postavili takvu vladu.
Svrha diskusije jeste da svaka vlada i svaki predlagač zakona izuzetno dobro vode računa o tome kako će formulisati zakon i kako će ga napraviti. U suprotnom, doći će do toga da ga opozicija napada i rešeta i pred javnošću i građanima Srbije dokaže da to nije ona vlast za koju je narod glasao.
Što se tiče Poslovnika, u delu koji se odnosi na mesto sedenja, nije mi samo jasno, da li time želite da Srpsku radikalnu stranku i druge opozicione partije postavite u zadnje redove i na taj način ih sakrijete od lica javnosti ili želite da ih stavite u prve redove, gde sedi Vlada u izbeglištvu, gde bi trebalo da sedi Vlada u izbeglištvu i na taj način popunite mesta Vladi, a istovremeno i sakrijete poslanike DOS-a iza Srpske radikalne stranke i da sakrijete time njihovo neprisustvovanje u ovoj skupštini. Jedan kolega je ovde rekao, da je pomalo i dosadno da se ubacuju kartice prilikom skupštinske rasprave i da se proverava kvorum prilikom glasanja i slično. Mislim da je nekim poslanicima DOS-a ne samo to dosadno, dosadno im je i da sede ovde, da učestvuju u raspravi, tako da postavljam pitanje, zašto su oni uopšte i birani.

Poslovnik Narodne skupštine Republike Srbije je prekršen u članu 84.

Prema evidenciji na monitoru, DOS-u nedostaje otprilike stotinak poslanika. Zato bih zamolio predsedavajućeg da utvrdi kvorum ili da napravimo pauzu dok se ne sakupe poslanici. Hvala.

Dame i gospodo poslanici, čuli ste danas dosta rasprave oko televizijske takse i gospoda iz DOS-a i predlagač novog zakona uporno pokušavaju da objasne da je opozicija za to da se taksa ne ukine. To nije tačno. Međutim, dobar deo opozicije, pogotovo Srpska radikalna stranka smatra da je ukidanje ove takse najobičniji marketing DOS-ove vlasti i navodna njihova briga za široke slojeve građanstva.
Da je to samo marketing, poslužiću se samo jednim primerom, da je gospodin ministar kada je izneo činjenicu da se taksa plaća čak i na strujomere koji su u štalama, pa čak se jedan gospodin stalno hvata za Požarevac, juče za Bambi, danas opet za neke štale i strujomere u Požarevcu. Da mu kažem da sam ja iz Požarevca, da su mi oba roditelja iz tog kraja, da pošto je to poljoprivredni kraj, moji imaju i štalu i strujomer u njoj i ne plaćaju taksu na taj strujomer. Ne plaća se, jer se taksa na strujomer plaća ne po broju strujomera, nego po jednom čoveku. Znači, ako imate pet strujomera koji su uredno prijavljeni platićete taksu samo na jedan i to mogu materijalno da vam dokažem, a vi meni dokažite suprotno. To po tom pitanju.
Po drugom pitanju, zašto je to lažni marketing. Lažni marketing je zato što u računu za struju piše taksa. Naš narod ne voli takse i poreze, a pošto smo već kod tog Bambija, na "Plazma" keksu ne piše kolika je taksa na televizijsku pretplatu, ne piše koliki je porez tu, to znaju trgovci, to građani ne znaju. Znači da je to samo najobičnija farsa. Gospodin ministar će možda da uvede nešto drugo i slično, na primer neku taksu na finasijske transakcije, koju će morati da plaćaju samo učesnici u platnom prometu i samo oni da budu upoznati sa njom, a moraće da bude uračunata u cenu svakog proizvoda koji se bude prodavao. Znači, televizijsku pretplatu plaćaćemo kroz mleko, kroz hleb, kroz svaki mogući promet koji se evidentira.
Samo još nešto. Pošto su već najavljena poskupljenja struje preko 100%, mislim da ovu taksu treba u svakom slučaju ukinuti, jer kada dođe do tih poskupljenja narod će plaćati samo taksu, a struju neće moći ni da koristi, pa samim tim ni da gleda televiziju. Hvala.

Dame i gospodo poslanici, dosta se večeras raspravljalo o Zakonu o javnim medijima i o onome šta on sadrži i čime se bavi. Koliko je istinitost informacije bitna, navešću vam samo na jednom primeru, koji potiče iz vremena kada zakon nije bio donet.
Konkretno, od dana 30. aprila 1998. godine, i pošto dobro pamtim tu informaciju, mogu da obavestim neke poslanike da mi iz SRS ipak ne patimo od amnezije, a konkretno se tiče informacije "Studija B", koju je on objavio u svojoj informativnoj emisiji, sa početkom u 22 sata, gde navodi da se Kontakt grupa i Međunarodna zajednica odlučuju da Jugoslaviji ponovo uvedu međunarodne sankcije. Kasnije se ispostavilo da u trenutku objavljivanja te vesti, Kontakt grupa još nije ni završila svoje zasedanje.
Sada da se vratimo u ovo današnje vreme, kada svi mediji pišu isto, svi mediji prenose isto, i da se jedna takva slična informacija plasira, koliko bi to panike i štete izazvalo među našim građanima? Ukidanjem ovog zakona, koji je donet zbog ovakvih informacija, ukida se i odgovornost, kako moralna, tako i materijalna, onih koji objavljuju ovakve informacije, i samim tim u Srbiji dolazi do jednog totalnog informativnog mraka, gde istina više nije važna i gde može da piše i objavljuje svako šta hoće, bez obzira da li je to istina ili ne.
U najmanju ruku, čudi zašto DOS sada, kada kontroliše sve medije, i tzv. državne, bivše režimske, i tzv. nezavisne, donosi ovakav zakon, zakon koji se već duže vreme ne primenjuje, pa verovatno su i sami dokazali da je vlast promenljiva i da zakon, iako se sada u ovom trenutku ne primenjuje, može kasnije, kada dođe do promene vlasti, njihove lidere, koji objavljuju različite neistine preko svojih novina, pozvati na tu istu krivičnu i materijalnu odgovornost za plasiranje takvih informacija.
I danas smo svesni da pojedini mediji zloupotrebljavaju neprimenjivanje ovog zakona i čak plasiraju vesti da se ponovo Jugoslaviji uvode međunarodne sankcije ako ne isporučimo Slobodana Miloševića Hagu. Još uvek nisam čuo ni od jednog konkretnog zvaničnika, ni Zapadne Evrope, ni SAD, da to potvrdi.
Ukidanjem ovog zakona doći će do totalnog informativnog mraka, gde istina neće biti važna i gde joj možemo poželeti laku noć. Hvala.

Dame i gospodo poslanici, sam zakon o amnestiji i kakvi su uslovi u našim zatvorima (ne čuje se) ...

(Predsedavajuća: Molim Vas samo za trenutak.)

... nezavidnom položaju i taj zakon u načelu će Srpska radikalna stranka podržati i glasati za njega. Samo je pomalo čudno zašto taj zakon nije bio dovoljno selektivan, pogotovu kada su u pitanju krivična dela koja iza sebe imaju pozadinu krvnog delikta.

U Nacrtu zakona piše da osuđenici koji su povratnici i to tri i više puta neće biti amnestirani, a da li čovek treba tri puta nekoga sa umišljajem da ubije pa da ne bude osuđen ili da ne pričam o krivičnom delu silovanja, jer tu umišljaj verovatno nije ni potreban.

Činjenica je da su i takvi ljudi obuhvaćeni amnestijom, i verovatno zato što su oni kolovođe pobune u zatvorima koje i dan-danas traju i same nesposobnosti Vlade da sa takvim pobunama izađe na kraj.

Srpska radikalna stranka će ovaj zakon podržati iz još jednog razloga. Šta su naše ubice koje su ubile jednog ili dva čoveka kada gospodinu ministru pravosuđa šeta masovni ubica i ratni zločinac ispred nosa i ministru policije, i on ga ne uhapsi. Gospodin ministar je izjavio da nećemo da budemo banana republika. Ali, zbog nepoštovanja zakona i odluka, i pravosnažnih rešenja naših sudova, izgleda da je ovo banana vlada.

I, želim da kažem još nešto, što je gospodin ministar isto izjavio, znači da mi ne držimo neke govore o nacionalnom pitanju, državnom interesu itd. i to je važno gospodine ministre, ali za vas je mnogo važnije da se pridržavate zakona svojih sudova i svoje zemlje, da ne biste vi dobili pridev južnog voća koje ste pominjali za republiku. Hvala.

Gospodine predsedniče, saslušali smo ekspoze gospodina Đinđića i sastav njegove Vlade. Što se samih ministarstava tiče, to su sve ekspert do eksperta, bar na papiru, po biografijama koje su nam ponuđene, a kakvi su stvarni eksperti, verujem da ćemo se vrlo brzo u to uveriti. Međutim, i eksperata ima među potpredsednicima Republičke vlade, čak su podeljena i resorna zaduženja za te potpredsednike.
Iz današnjih novina sam pročitao da je gospodin Kasa dobio resor nacionalnih manjina. Možda je ekspert u tome, međutim, on se u slobodno vreme bavi najviše lokal separatizmom i separatizmom i tu je pravi ekspert.
Što se tiče gospodina Perišića, koji je dobio resor nacionalne bezbednosti, to je pomalo čudno. Jeste da je čovek kvalifikovan, međutim, ja bih ga nazvao sada već bivšim ekspertom, jer svoje radnje koje je obavljao kao načelnik Generalštaba vojske Jugoslavije, u periodu od početka 1997. godine, pa do njegovog smenjivanja 1998. godine, nas upućuje na to da je on bivši ekspert. Naime, gospodin Perišić je izuzetno zaslužan za uspešan šverc oružja na teritoriji Kosova i Metohije, sa teritorije Albanije i Makedonije. Gospodin Perišić je takvim svojim pasivnim posmatranjem i radnjama koje su bile preduzete dozvolio da se teroristi izuzetno dobro naoružaju, da se izuzetno dobro utvrde i fortifikacijski obezbede i otežaju, posle njegove smene, našoj vojsci i policiji da ih istera, protera i uništi. U najmanju ruku, ne može se reći da je gospodin Perišić nestručno lice i da za to nije znao. On je izuzetno sposoban oficir i starešina, jer je prvi čovek. Ne postaje se lako prvi čovek jugoslovenske armije. Svojim izveštajima, koje je slao Saveznoj vladi, u kojima je navodio da se na teritoriji Kosova i Metohije nalazi par stotina naoružanih Albanaca, koje će vojska raščistiti za dva sata, uspavljivao je Saveznu vladu i davao vremena albanskim teroristima i NATO-u, pogotovu NATO-u, da pripremi svoju javnost na intervenciju.
Još uvek se odlično sećam kada je gospodin Perišić predavao dva francuska pilota francuskoj delegaciji, koji su bili oboreni prilikom agresije na Republiku Srpsku. Tada je rekao da su Srbi slobodarski narod, pravdoljubivi i da im se to više nikad ne desi. Desilo se ponovo i gospodin Perišić je za to izuzetno zaslužan, izuzetno. Svojim takvim stavovima, koje je iznosio kao načelnik Generalštaba, u periodu od 1997. godine do njegovog smenjivanja, je dao vremena da se svet pripremi na ono što se nama dešavalo. U najmanju ruku je izuzetno odgovoran za NATO intervenciju. Postoji sad pitanje zašto jedan takav starešina, kao što je bio Perišić, koji je čak imao i ratne operacije u Hrvatskoj, odjednom postao demokrata. Njegov izgovor je da je napustio vojsku prilikom penzionisanja i rešio da pomogne demokratizaciji Srbije. Ovo pitanje je malo čudno i, verujte, lično ne verujem da je to u pitanju. Možda se gospodin Perišić uplašio Haškog suda, da će biti optužen za ratne zločine, pa je svoju ličnost podredio svojim ličnim interesima, a ne nacionalnim i državnim. Tako da ne može da bude govora o njegovoj stručnosti i validnosti kao čoveka, sada, u ovom trenutku, da zastupa resor nacionalne bezbednosti.
Kao potvrda svemu tome su sadašnji događaji na jugu. To je, gospodo, vreme kada je DOS imao vlast i gospodin Perišić je verovatno kao starešina, bivši starešina i kao bivši oficir Vojske Jugoslavije, mogao da pretpostavi, mada je bilo obaveštenja i od policije i od vojske da se tako nešto sprema. Međutim, ništa nije preduzeto.
Zbog svega toga što sam sad naveo, Srpska radikalna stranka u svakom slučaju neće dati poverenje gospodinu Perišiću, ni ostalim članovima, kandidatima za Republičku vladu, jer mora svakome da bude jasno da su nacionalni i državni interesi važniji od svih ličnih, a to što se gospodin Perišić uplašio Haškog suda i postupio po nalozima zapadnih sila i NATO-a, to za njega vrlo malo može da znači, jer imamo takav primer kod gospođe Biljane Plavšić, koja je svojim ponašanjem, podredila sve i NATO-u, i zapadnoj alijansi, i Evropskoj zajednici i Uniji, pa završila ponovo na Haškom sudu.
Što se Srpske radikalne stranke tiče, ona će se boriti da gospodin Perišić, i ako se ogrešio o srpski narod i o srpsku državu, da on ne dospe u Hag, ne zato što ga volimo, nego zato što se borimo da nijedan naš građanin ne dospe tamo. Hvala.