Dame i gospodo narodni poslanici, evo, nisam ja jedan od narodnih poslanika koji je kritikovao što u Srbiji raste uvoz i to najviše iz Ruske Federacije. Ni jednog trenutka nisam kritikovao u vezi toga ni jednog ministra. Sada mi je drago. Neki imaju nastup naknadne pameti, pa sada brane ono što sam ja branio pre samo nekoliko nedelja ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije. A branio sam to da kada u zemlju raste uvoz energenata, pre svega nafte, naftnih derivata i gasa, to su pokazatelji da u toj zemlji postaje bolje, da se lakše živi, da se više troši, i da taj povećan uvoz jeste rezultat poboljšanja kvaliteta života građana Republike Srbije i razvoja privrede, uopšte.
Tako da, molim svoje kolege poslanike da u svojim diskusijama vode računa da kasnije sami sebi ne skaču u stomak i ne kritikuju nešto što će za samo nekoliko dana kasnije i da brane.
Čuo sam i ovde nekih priča oko UPPR-a, možda bi kolega trebao da zna da je UPPR unapred pripremljen plan reorganizacije, ili je to možda teško da zapamti. A kada se pribegavalo UPPR-u, pošto je bilo ovde jako zanimljivih ideja, pribegavalo se u onim privrednim subjektima koji su privatizovani 2005, 2006, 2007, 2008, 2009, 2010. godine i koje su koristile, njihovi vlasnici su do tada koristili privilegovan položaj u odnosu na izvršnu vlast i nisu izmirivali svoje poreske obaveze. I nije uopšte problem, država je uvek jača od bilo kog pojedinca, da pokrenemo stečaj na tim preduzećima i da država naplati poreska potraživanja koja ima prema tim preduzećima i na taj način stavimo u ravnopravan položaj i ove STR ili ugostiteljske objekte, a da se tu ne lažemo, da se ne kuca sve na kasi i da to jeste pojedinačno, svaki od tih subjekata oduzima mnogo manji iznos poreza, ali izračunajte koliko ih ima, pa svaki deseti to neka radi, pa ćete videti koji iznos utajnog poreza.
Postavljam pitanje, kada pokrene država stečaj, na ovaj ili na onaj način, tako što će da blokira račun prvo privrednog subjekta, izazove tridesetdnevnu neprekidnu blokadu, obavesti nadležan trogovinski sud koji pokreće stečajni ili ne stečajni upravnici, šta će biti sa radnicima? E, to mi odgovorite. Da li će ti ljudi da budu izbačeni na ulicu zato što te koje ste malo čas čitali, krali su od tih istih radnika, njihove doprinose za plate, za penzije, za zdravstveno osiguranje, krali su od države i sada očekujete, da bi vama ispunili neki hir da te ljude izbacimo na ulicu.
(Aleksandar Šešelj: Kome? )
(Miljan Damnjanović: Reci ime i prezime.)
Mislim da se tako država ne vodi, nego se vodi na odgovoran način, na mnogo odgovorniji način prema tim ljudima.
Možda to nije potpuno korektno prema onima koji su poreske obaveze isplaćivali na vreme, ali isto tako se mora uzeti u obzir da desetine, stotine pa i hiljade ljudi koji bi izgubili posao, a gubili su ga do 2012. godine, kada država nije brinula o zaposlenima. Pa neka sledeći put kad bude čitao govore koje mu je neko napisao a ne zna ni da ih pročita, malo razmisli, malo se konsultuje sa nekim iskusnijim kolegama ili stručnjacima, ne moraju da budu uopšte iz oblasti politike, zašto se pribegavalo UPPR-u i kako su mnoga radna mesta danas sačuvana zbog tog UPPR-a i kako ta preduzeća koja su, jeste, dugovala za porez, sada posluju u skladu sa zakonom i uplaćuju sve svoje poreske obaveze koje imaju.
Ne sva preduzeća. Doći će red i na ta koja ste čitali. Ali, najlakše je zatvoriti preduzeće i isterati ljude sa posla, da bi se ispunio jedan hir.
Još nešto. Nađite mi bilo gde u evropskom zakonodavstvu regulativu da osnivač za dugove koje napravi pravno lice koje je on osnovao iz svoje privatne imovine plaća te dugove? Evo, nađite mi, ja prihvatam da krenemo, da lobiramo kod Ministarstva privrede da se to ubaci u Zakon o privrednim društvima. Samo pronađite to u evropskom zakonodavstvu. Voleo bih da pronađete. To ne postoji. Toga nema. Može pod određenim uslovima, da je izvršeno krivično delo prevare, da lice bude osuđeno za krivično delo prevare, pravosnažno, pa onda da se pokrene parnični postupak za naknadu štete. To je - ko živ, ko mrtav do tada.
Isto tako, kolege, nisam znao da je ovaj ugovor vezano za Čehoslovačku u konvertibilnim dolarima. Ja znam za konvertibilnu marku, i to je u Bosni i Hercegovini, a ovaj ugovor je za klirinške dolare. Ali, prihvatam da je to mali lapsus i da svakom može da se desi. Samo, isto tako, dozvolite i vi da neko slučajno, u nekoj diskusiji, pogreši na ovako prilično mali način i potpuno nebitan za sve ono što je rekao, a smatram da je mnogo toga kvalitetno rečeno.
Ali, ne možemo ni da jednu stvar branimo, a tu istu drugu stvar u drugom ugovoru i napadamo. Jer, recimo, kada je u pitanju KfW banka, pa oni će neke svoje projekte, pa oni će svoje znanje, svoju imovinu, itd, a onda branimo ugovor sa Ruskom Federacijom. Ja se slažem da je ugovor sa Ruskom Federacijom izvanredan ugovor, da je izuzetno povoljan po Republiku Srbiju i voleo bih da imamo više takvih ugovora. Ali, kao što neko reče, nema besplatnog ručka. Nema ni besplatnih para.
Jer, ako pogledate, prvo imate u članu 1. iznos i svrha kredita, pa u članu 2. korišćenje kredita, pa onda dolazimo do toga da u drugoj tački, drugi stav - ogranskih i ruskih kompanija registrovane u Republici Srbiji koje vrše isporuku robe, obavljanje radova i pružanje usluga u okviru realizacije ugovora imaju pravo da međusobna plaćanja vrše u ruskim rubljama. Apsolutno sam za jedno ovakvo rešenje. Ali, šta to govori o kreditu? O kreditu govori da nama kredit daje Ruska Federacija i da će njihova oprema, njihovo znanje, njihova tehnologija da budu predmet realizacije kredita. Apsolutno nemam ništa protiv. Ja sam za to, odmah da raščistimo.
Ali, isto tako, ako vama neko drugi daje sličan, samo iz druge zemlje, sličan, isto tako povoljan kredit, zašto to onda napadate? Čini mi se da tu ima ta nedoslednost - ovo je dobro zato što je iz Rusije, ovo je loše zato što je iz Amerike ili iz neke druge zemlje, ili iz Evropske unije. Pa, ne može. Hajde da govorimo da li je to dobro za Republiku Srbiju ili nije? Ja mislim da jeste, i jedno i drugo.
Napadati sporazum sa SAD, koja hoće da spreči svoje građane da preko drugih i trećih država vrši utaju poreza - šta je tu nama problem? Da li neko zaista misli da ima više građana Amerike u Srbiji ili ima više građana Srbije u Americi koji imaju takvu želju? Evo, ja vam tvrdim da ima više naših građana u Americi koji hoće to što imaju prijavljeno mesto boravka u Americi da ne plaćaju porez. I šta mi sad hoćemo? Da ih poštedimo toga?
(Aleksandar Šešelj: Ne, ne.)
A, ne, ne?
Ne možete da tražite zaštitu od SAD za svoja poreska primanja, a da istovremeno ne pružite njima zaštitu za njihova poreska potraživanja. To ne ide. To ne može tako. Nemojte, svet nije crno-beo.
Republika Srbija vodi jednu normalnu politiku, politiku da želimo da sarađujemo sa svim zemljama. Da li ima problema u saradnji sa svima njima - ima. Samo, znate šta? Ako nas i mnoge od tih zapadnih zemalja ne vole, to ne znači da nas, za razliku od perioda ranijih godina, i ne poštuju. Pa kad priznaju da je naš zakonski i pravni sistem na zavidnom nivou i da mogu da sarađuju sa njim, nemojte to da odbijate. Jer, to je signal i nekim drugima koji se ne bave politikom nego samo biznisom da je Srbija sigurna zemlja.
(Aleksandar Šešelj: Sigurna kuća.)
Mi se sada sprdamo sa sigurnim kućama, a samo bih hteo da podsetim neke koji dobacuju da su sigurne kuće sklonište za žrtve porodičnog nasilja, pa kad odvale tako nešto, neka razmisle malo i o žrtvama. Jer, nije sve za podsmeh i nije sve za banalizaciju, kao što to ovde hoćete da kažete.
Nije sve to da, recimo, 2012. godine kaže neko od kolega - znate, naš javni dug je te godine bio toliko i toliko, to su statistički podaci koji su na osnovu zakonskih propisa koje ima Republika Srbija prikazani kao javni dug. A šta ćemo sa javnim dugom koji je nastao a na njega nije data saglasnost Narodne skupštine? Preuzimala je država obaveze. Jel to javni dug? Te obaveze koje je država preuzimala do 2012. godine, koje se tiču najčešće tekuće budžetske potrošnje, koji nisu mogli da budu izmirivani iz tekućih budžetskih prihoda, 2013. i 2014. godine smo morali da podižemo kredite da bi te obaveze izmirili.
Najviše se dugovalo za penzije, poljoprivrednim proizvođačima. Pa, šta sad? Sad, taj dug koji je nastajao 2003. i 2004. godine i koji je izmiren 2013. i 2014. godine, treba da kažemo – to je Aleksandar Vučić zadužio državu ili…
(Poslanici SRS dobacuju.)
Toliki su borci za boračka prava, a što ne kažu da je Vlada Aleksandra Vučića izmirila penzije koje su vodili vojni penzioneri prema Fondu, što Šutanovac direktno nije dozvolio da se te penzije povećavaju kada su povećavali drugima. Da li znate koliko je to novca?
Znate, lako je baviti se demagogijom i reći – mi ćemo ovo, mi ćemo ono. Ovo je urađeno. Obezbeđna su sredstva. Penzije su isplaćene i to je velika razlika između teorije i onoga što neki bi hteli da kažu da mogu u praksi, a u suštini sve bi ostalo samo u domenu teorije.
Da ne pričam o čuvenim aferama „Agrobanke“ i „Razvojne banke Vojvodine“, da ne pričam o obavezama koje stvorio grad Beograd dok je Đilas gospodario gradom Beogradom i da ne pričam o svim ostalim drugim obavezama koje je država na kraju morala da plati.
Još nešto da kažem. Prvo, nema ovde nikakve priče oko graničnog prelaza, jer to jedan kolega uporno pokušava da provuče da Republika Srbija i Aleksandar Vučić priznaju Kosovo kao državu.
(Aleksandar Šešelj: Koji kolega?)
Da je to tako ne bi danas bile uvedene takse od 100% na robu iz unutrašnje Srbije i Bosne i Hercegovine, da je Srbija priznala Kosovo.
Kao drugo, mnogo bi lakše otvarali poglavlja što se tiče pristupanja EU, a Srbija jedino što želi i Aleksandar Vučić, je da se pronađe rešenje za status naše južne pokrajine koje bi prihvatile obe strane.
E sad, neki koji su za zamrznuti konflikt u vremenima koja su pred nama, bojim se da će da ostanu zamrznuti u sibirskom mrazu, jer mi nemamo resurse. Vama je to smešno. Mi nemamo resurse da dugoročno učestvujemo u tako nečemu. Nemamo resurse zato što želimo kroz izgradnju infrastrukture, a ovde je reč o zakonima, o davanju saglasnosti na zaduženja koja se direktno tiču infrastrukture, da smanjimo još više odlazak naših građana u inostranstvo. Srbija više nije tzv. „povoljna destinacija“ zato što ovde imate jeftinu radnu snagu.
Žao mi je što moram da vas demantujem, Srbija više nije zemlja jeftine radne snage. Kad se neko zalaže za to da najniža plata i penzija budu u visini prosečne potrošačke korpe i da se često Srbija poredi tada sa najrazvijenijim zemljama EU, ja bih voleo da mi nađete zemlju EU, te koje tvrdite, da su najbogatije i da su najgroznije prema Republici Srbiji, pronađite mi četvoročlanu porodicu koja može da živi od jedne prosečne plate ili od jedne prosečne penzije. Evo, nađite mi.
(Aleksandar Šešelj: Nema to.)
Pa, nema. Znači da je to utopija.
Znači da je to utopija i da su vaši programi utopistički programi. Žao mi je, to tako ispada. U teoriji je možda moguće, u praksi niko još nije dokazao, jer, znate, morate da dokažete i u praksi istinitost vaših teorija.
Svakako da će i izgradnja železničke infrastrukture i izgradnja auto-puteva i izgradnja gasovoda ne samo da poboljša kvalitet života građana Republike Srbije koji žive na tim teritorijama gde se sada izvode ili se planiraju veliki javni radovi, nego će u svakom slučaju te iste krajeve Republike Srbije, a uzevši u obzir celu Republiku Srbiju, da učine još konkurentnijom državom po pitanju investicija, a da postojeću privredu učine još konkurentnijom po pitanju tržišta.
Svaki put kada napadate ovakve zakone, razmislite koga u suštini napadate, koga branite, da li branite jednu bezuspešnu politiku ili napadate građane Republike Srbije koji zaslužuju i treba da žive bolje nego što je danas. Ali, svakako bolje danas žive nego što su živeli pre par godina samo.